Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs
2
На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),
Министар просвете доноси
ПРАВИЛНИК
о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Машинство и обрада метала
Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Машинство и обрада метала („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/20, 13/20, 12/21, 2/22, 8/22, 8/23 и 5/24), после плана и програма наставе и учења за образовни профил авио-техничар, додају се планови и програми наставе и учења за образовне профиле механичар грејне и расхладне технике, машински техничар моторних возила, механичар оптике, техничар оптике, бравар-заваривач, авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова, авио-техничар за електро опрему ваздухоплова, техничар за компјутерско управљање (CNC) машина и авио-техничар за ваздухоплов и мотор, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.
Члан 2.
Планови и програми наставе и учења за образовне профиле механичар грејне и расхладне технике, машински техничар моторних возила, механичар оптике, техничар оптике, бравар-заваривач, авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова, авио-техничар за електро опрему ваздухоплова, техничар за компјутерско управљање (CNC) машина и авио-техничар за ваздухоплов и мотор остварују се и у складу са:
1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Механичар грејне и расхладне технике” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/23);
2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Машински техничар моторних возила” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 3/24);
3) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Механичар оптике” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 3/24);
4) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар оптике” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 3/24);
5) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Бравар-заваривач” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/23);
6) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/23);
7) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Авио-техничар за електро опрему ваздухоплова” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/23);
8) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар за компјутерско управљање (CNC) машина” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/23);
9) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Авио-техничар за ваздухоплов и мотор” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 3/24).
Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Машинство и обрада метала („Просветни гласник”, бр. 3/93, 1/94, 3/95, 1/96, 8/96, 5/97, 20/97, 6/98, 8/98, 3/99, 1/01, 9/02, 9/03, 22/04, 1/05, 7/05, 12/06 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/13, 11/13, 14/13, 11/15, 21/15, 1/16, 6/18, 12/21, 2/22, 8/22 и 4/23), у делу који се односи на наставне планове и наставне програме за образовне профиле механичар грејне и расхладне технике, машински техничар моторних возила, механичар оптике и техничар оптике;
2) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Машинство и обрада метала („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/14, 11/15, 1/16, 5/16, 10/16, 13/16, 4/17, 1/18, 4/18, 2/20, 5/20, 3/21, 2/22, 8/22, 8/23 и 10/23), у делу који се односи на наставне планове и наставне програме за образовне профиле бравар-заваривач, авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова, авио-техничар за електро опрему ваздухоплова и авио-техничар за ваздухоплов и мотор.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Машинство и обрада метала за образовне профиле машински техничар моторних возила и техничар оптике, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из става 1. тачка 1) овог члана, најкасније до краја школске 2027/2028. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Машинство и обрада метала за образовне профиле механичар грејне и расхладне технике и механичар оптике, у трогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из става 1. тачка 1) овог члана, најкасније до краја школске 2026/2027. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Машинство и обрада метала за образовне профиле авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова, авио-техничар за електро опрему ваздухоплова и авио-техничар за ваздухоплов и мотор, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из става 1. тачка 2) овог члана, најкасније до краја школске 2027/2028. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Машинство и обрада метала за образовни профил бравар-заваривач, у трогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из става 1. тачка 2) овог члана, најкасније до краја школске 2026/2027. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Машинство и обрада метала за образовни профил техничар за компјутерско управљање (CNC) машина, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по правилнику по коме су започели стицање средњег образовања, до краја школске 2027/2028. године.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.
Број 110-00-67/1/2024-03
У Београду, 30. јула 2024. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Листа изборних програма према програму образовног профила
Рб |
Листа изборних програма |
РАЗРЕД |
||
I |
II |
III |
||
1. |
Алтернативни извори енергије* |
1 |
1 |
|
2. |
Енергетска ефикасност* |
1 |
1 |
Напомена: *ученик бира програм једном у току школовања.
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
УКУПНО |
|
Час одељењског старешине |
70 |
70 |
62 |
202 |
Додатни рад * |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Допунски рад * |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Припремни рад * |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада
Остали облици образовно-васпитног рада током школске године
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
|
Екскурзија |
до 3 дана |
до 5 дана |
до 5 наставних дана |
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе |
2 часа недељно |
||
Трећи страни језик |
2 часа недељно |
||
Други предмети * |
1–2 часа недељно |
||
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) |
30–60 часова годишње |
||
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге |
15–30 часова годишње |
||
Културна и јавна делатност школе |
2 радна дана |
* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени планом наставе и учења других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у плановима наставе и учења гимназије, или по програмима који су претходно донети.
Остваривање школског програма по недељама
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
|
Разредно-часовна настава |
35 |
35 |
31 |
Менторски рад (настава у блоку, пракса) |
2 |
2 |
3 |
Обавезне ваннаставне активности |
2 |
2 |
2 |
Завршни испит |
3 |
||
Укупно радних недеља |
39 |
39 |
39 |
Подела одељења у групе за реализацију практичних облика наставе
разред |
предмет/модул |
годишњи фонд часова |
Број ученика у групи – до |
Потребно ангажовање помоћног наставника |
||
вежбе |
практична настава |
настава у блоку |
||||
I |
Техничко цртање |
105 |
15 |
не |
||
Практична настава |
210 |
60 |
10 |
не |
||
II |
Практична настава |
420 |
60 |
10 |
не |
|
III |
Предузетништво |
62 |
15 |
не |
||
Практична настава |
558 |
90 |
10 |
не |
Подела одељења у групе за реализацију по дуалном моделу образовања
разред |
предмет/модул |
годишњи фонд часова |
Број ученика у групи – до |
Потребно ангажовање помоћног наставника |
|||
вежбе |
практична настава |
учење кроз рад |
настава у блоку |
||||
I |
Техничко цртање |
105 |
15 |
не |
|||
Практична настава |
210 |
60 |
10 |
не |
|||
II |
Практична настава |
420 |
60 |
10 |
не |
||
III |
Предузетништво |
62 |
15 |
не |
|||
Практична настава |
558 |
90 |
10 |
не |
Назив предмета: Техничко цртање
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
- |
105 |
- |
- |
105 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са стандардима и могућностима примене техничког цртања
– Оспособљавање ученика да самостално израђује једноставне техничке цртеже помоћу прибора
– Оспособљавање ученика да самостално чита техничке цртеже
– Развијање тачности, уредности и прецизности код ученика
– Оспособљавање ученика за разумевање и коришћење могућности представљања геометријских модела помоћу рачунара
– Овладавање принципима организације CAD софтвера и увежбавање њиховог коришћења
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Стандарди и технички цртеж |
- |
6 |
- |
- |
2. |
Геометријско цртање |
- |
9 |
- |
- |
3. |
Пројицирање |
- |
15 |
- |
- |
4. |
Правила техничког цртања |
- |
21 |
- |
- |
5. |
Цртање и модификовање у програмском пакету |
- |
33 |
- |
- |
6. |
Израда техничких цртежа у програмском пакету |
- |
21 |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Стандарди и технички цртеж |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– користи прибор за техничко цртање – изабере стандардну размеру, типове линија и формат цртежа – нацрта заглавље и саставницу на техничком цртежу – изабере потребну дебљину и тип линије – црта у размери |
– Материјал и прибор за техничко цртање – Стандардизација и стандарди – Врсте формата, означавање и паковање техничких цртежа – Размера – Типови и дебљине линија – Заглавља и саставнице Кључни појмови: стандардни технички цртеж, размера |
НАЗИВ ТЕМЕ: Геометријско цртање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– црта основне геометријске конструкције у равни – конструише паралелне и нормалне праве – конструише симетрале дужи и углова – конструише правилне многоуглове – спаја геометријске елементе луком задатог полупречника |
– Основне геометријске конструкције: паралеле, нормале, симетрала дужи и угла – Конструкција правилних многоуглова – Криве линије – Спајање кривих и правих линија Кључни појмови: геометријске конструкције, криве линије |
НАЗИВ ТЕМЕ: Пројицирање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте пројекција – прикаже једноставније предмете у ортогоналној пројекцији – скицира изометријски изглед на основу ортогоналних пројекција – нацрта изометријски изглед на основу ортогоналних пројекција – пројицира раванске геометријске слике |
– Врсте пројицирања – Ортогонално пројицирање – Погледи, изгледи и њихов распоред – Пројицирање раванских геометријских слика – Цртање пројекција на основу предмета датог у изометрији Кључни појмови: ортогонално пројицирање, цртање пројекција |
НАЗИВ ТЕМЕ: Правила техничког цртања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– котира елементе према стандардима техничког цртања – унесе ознаке за толеранције на техничким цртежима – скицира једноставније делове у пресеку – нацрта једноставније делове у пресеку – нацрта технички цртеж према задатим димензијама – нацрта детаље цртежа – нацрта једноставни склопни цртеж по правилима техничког цртања |
– Котирање – Толеранција дужина, углова, облика и положаја, слободних мера – Означавање квалитета обрађених површина – Пресеци машинских делова – Цртање машинских елемената – Скицирање и његова улога у техничком цртању – Цртање према задатим димензијама – Израда цртежа детаља – Цртање једноставнијих склопова Кључни појмови: котирање, пресеци, скицирање, цртање детаља, цртање склопова |
НАЗИВ ТЕМЕ: Цртање и модификовање у програмском пакету |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе карактеристике и могућности CAD пакета – објасни основне елементе радног окружења – изврши избор палета – наведе неке од основних команди – наведе начине задавања команди – подеси параметре цртежа (јединице, границе цртежа) – примењује све начине цртања (апсолутне, релативне и поларне координате) – користи команде за цртање – користи команде за геометријску везу нацртаних објеката – модификује објекат – мења стил текста на цртежу – дефинише и мења ниво или слој – layer – уноси краће и дуже текстове |
– Основни елементи радног окружења – Уређаји за комуникацију (тастатура, миш) – Основне команде – Радни параметри цртежа: јединице за цртање(mm), границе цртежа – Начини цртања (апсолутне, поларне, релативне координате) – Команде за цртање – Команде за геометријску везу нацртаних објеката. – Команде за модификацију нацртаних објеката – Ниво или слој – layer – Команде за промену размере одређених типова линија Кључни појмови: CAD програм, параметри цртежа, команде за цртање, команде за модификацију, layer |
НАЗИВ ТЕМЕ: Израда техничких цртежа у програмском пакету |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни начине позивања команде за дефинисање котног стила – подеси различите карактеристике котног стила и креира сопствени стил котирања – користи команде за котирање – креира цртеже – додаје погледе на цртеж – користи модификовање погледа – примењује пројекције и пресеке – користи додавање детаља – котира елементе према стандардима техничког цртања – унесе ознаке за толеранцију – генерише и модификује таблице |
– Дефинисање котног стила (Dimension Style) – Креирање новог котног стила (картице) – Команде за котирање – Креирање цртежа – Додавање погледа – Пројекције – Пресеци – Модификовање погледа – Додавање детања – Опрема цртежа: оквир и таблице (радионичка и склопна), генерисање таблице, модификовање таблице, котирање елемената, ознаке за толеранцију Кључни појмови: команде за котирање, израда цртежа у CAD програму |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начином оцењивања.
Предмет се реализује кроз вежбе у кабинету за техничко цртање и рачунарском кабинету. Приликом остваривања програма одељење се дели на групе до 15 ученика.
У реализацији прве четири теме, ослонити се на предзнања ученика из Математике и Технике и технологије из основне школе, а у реализацији наредних тема ослонити се на предзнање из правила техничког цртања и пројицирања и Информатике и рачунарства.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, методе графичких радова.
Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
Препорука је да се код реализације теме Правила техничког цртања и Пројицирање, где ученици самостално цртају и пројицирају конкретне примере, почне од једноставнијих примера (призматични делови са рупама и/или отворима), а потом када се савладају предвиђени исходи, пређе на сложеније задатке (шеме нуклераних електрана, кондензационих термоенергетских постројења, топлана, енергетских постројења за комбиновану производњу енергије, парних котлова, турбогенераторских постројења и сл.). Такође, све задатке за ученике припремити кроз различите нивое постигнућа.
У току реализације прве четири теме, пожељно је израдити два графичка рада (код куће или у школи):
I графички рад: ортогонално пројектовање (за задати део унизометрији да севнацртајунортогоналне пројекције)
II графички рад: израда цртежа детаља (пресеци, котирање, толеранције и квалитет обраде)
У реализацији пете и шесте теме, наставник припрема потребне елементе за вежбу, демонстрира рад на рачунару, прати рад ученика на радном месту, помаже и указује на грешке при раду.
Препоручује се цртање у прогамском пакету цртежа и шема које су ученици цртали у оквиру тема Правила техничког цртања и Пројицирање.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Када је у питању настава оријентисана ка исходима, мора се пратити напредак ученика у континуитету. Вредновање остварености исхода вршити кроз: праћење остварености исхода, тестове знања и тестове практичних вештина. Правилном проценом „дубине” усвајања знања (знање, разумевање, примена, анализа, синтеза, евалуација), наставник правилно вреднује процес наставе и учења, продукте учења и сопствени рад. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање потребно је вршити на крају сваке реализоване теме (или у току реализације теме). Сумативне оцене се могу извести из различитих начина вредновања (контролни задаци, практични задаци, графички радови, самосталних радова, групних радова). Потребно је дозволити да ученици оцењују једни друге као и да врше самопроцену остварених исхода. Оцењивање мора да буде у складу са Правилником о оцењивању.
У току реализације наставе из једног модула, наставник даје прилику ученику да поправи оцену из модула који су раније реализовани.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика. Када је у питању израда самосталних радова или графичких радова може се применити ,,чек листа›› у којој си приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара ученику. „Чек листа” треба да садржи следеће елементе за оцењивање графичког рада: уредност, прецизност, брзина, правилност употребе прибора за цртање, правилан избор линија, избор размере... Ученицима дати јасна упутства и предочити критеријум оцењивања. Пожељно је да при оцењивању радова учествују и ученици (коментаришу шта су други ученици добро урадили, где су погрешили, шта би исправили,) што је такође начин провере знања.
Назив предмета: Машински материјали
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
70 |
- |
- |
- |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Уупознавање ученика са својствима машинских материјала
– Упознавање ученика са врстама и карактеристикама техничког гвожђа и челика
– Упознавање ученика са врстама и карактеристикама обојених метала
– Упознавање ученика са врстама и карактеристикама полимерних и осталих материјала у машинству
– Развијање свести о значају рециклаже и управљању рециклажом
– Развијање свести о значају заштите и очувања животне средине
– Развијање способности за примену знања о материјалима у пракси
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Својства машинских материјала |
14 |
- |
- |
- |
2. |
Структура метала и легура |
8 |
- |
- |
- |
3. |
Техничко гвожђе |
8 |
- |
- |
- |
4. |
Челик |
10 |
- |
- |
- |
5. |
Термичка и термохемијска обрада метала |
10 |
- |
- |
- |
6. |
Обојени метали |
8 |
- |
- |
- |
7. |
Полимерни материјали и остали материјали у машинству |
10 |
- |
- |
- |
8. |
Отпад техничких материјала и заштита животне средине |
2 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Својства машинских материјала |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе значај и поделу машинских материјала – опише хемијска својства материјала – објасни физичка и механичка својства материјала – разликује појам масе, тежине, температуре топљења, електричне и топлотне проводљивости материјала – очита вредност затезне чврстоће, тврдоће и жилавости са дијаграма или из табела – разликује основне методе испитивања механичких, технолошких и хемијских својстава материјала – испита својства материјала у лабораторији – наброји основна технолошка својства материјала и сходно томе погодност за одређену врсту обраде – анализира штетност корозије за конкретне металне производе – разликује начине заштите од корозије – препозна места и узроке појаве корозије у завареним спојевима на конкретним примерима – објасни штетност корозије у завареним спојевима |
– Значај, подела и врста машинских материјала – Хемијска својства материјала – Физичка својства материјала – Механичка својства материјала – Испитивање механичких својстава материјала – Технолошка својства материјала – Технолошка испитивања материјала – Испитивања материјала без разарања – Корозија и заштита материјала од корозије – Узроци корозије у завареним спојевима Кључни појмови: механичка својства, технолошка својства, физичка својства, хемијска својства, корозија |
НАЗИВ ТЕМЕ: Структура метала и легура |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише монокристални, поликристални и аморфни облик материјала – упореди основне типове кристалних решетки код метала – дефинише процес кристализације – нацрта дијаграм хлађења – опише основне типове легура без цртања дијаграма и очитавања састава фазе |
– Аморфни и кристални материјали – Кристална грађа материјала – Процес кристализације – Кристали легура Кључни појмови: кристална решетка, кристализација, фаза |
НАЗИВ ТЕМЕ: Техничко гвожђе |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основна својства хемијски чистог Fe – опише појаве при загревању и хлађењу Fe – наведе основне својства сировог гвожђа – наведе основна својства ливеног гвожђа – објасни утицај примеса на квалитет ливеног гвожђа – опише поступак добијања сивог лива – објасни својства и могућности примене сивог лива – наведе примену осталих врсте ливеног гвожђа у пракси |
– Хемијски чисто Fe – Сирово гвожђе – Ливено гвожђе – Заварљивост техничког гвожђа Кључни појмови: хемијски чисто Fe, сирово гвожђе, сиви лив |
НАЗИВ ТЕМЕ: Челик |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основна својства челика – објасни утицај угљеника на механичке карактеристике челика – наведе утицаје сталних и легирајућих елемената на својства челика – чита ознаке челика по SRPS – напише ознаке челика за задате карактеристике – наведе класификацију челика према различитим критеријума – опише карактеристике конструкционих и алатних челика – наведе намену најчешће коришћених врста челика |
– Челик, својства и врсте – Означавање челика по SRPS(ISO,DIN,GOST..) – Конструктциони челици – Алатни челици – Тврде легуре – Заварљивост појединих врста челика Кључни појмови: челик, угљеник, легирајући елементи, конструкциони челици, алатни челици |
НАЗИВ ТЕМЕ: Термичка и термохемијска обрада метала |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај термичке обраде на промену структуре материјала и његових механичких својстава – опише основне видове термичке обраде и поступке извођења – наведе које се врсте челика подвргавају одређеној врсти термичке обраде – објасни како се мењају механичке карактеристике челика при различитим врстама термичке обраде – опише поступке термохемијске обраде – наведе зашто и када се примењују поједине врсте термохемијске обраде |
– Појам, задатак и режими термичке обраде – Жарење – Каљење – Нормализација, отпуштање и побољшавање – Термохемијска обрада Кључни појмови: термичка обрада, термохемијска обрада |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обојени метали |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише разлику између лаких и тешких обојених метала – напише ознаке легура за задата својства и састав легуре – чита ознаке легуре обојених метала – наведе својства и примену основних легура бакра, алуминијума и магнезијума – наведе основна својства и примену осталих обојених метала и њихових легура – препозна основне легуре према боји |
– Лаки и тешки обојени метали и њихове легуре – Означавање легура обојених метала – Бакар и његове легуре – Алуминијум и његове легуре – Остали обојени метали и легуре (цинк, олово, манган, хром, никл, молибден, волфрам, ванадијум, титан – својства, примена, стандард означавања) – Заварљивост обојених метала Кључни појмови: обојени метал, бакар, алуминијум, магнезијум |
НАЗИВ ТЕМЕ: Полимерни материјали и остали материјали у машинству |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише полимерне материјале – објасни структуру полимерних материјала – анализира разлике између еластомера, пластомера и дуромера – наведе намену полимерних материјала – објасни потребу за применом полимерних материјала у електротехници и машинству – наведе основна својства синтерованих материјала – наведе примену синтерованих материјала – објасни основна својства стакла, природних материјала и средстава за хлађење и подмазивање |
– Полимерни материјали (еластомери, пластомери и дуромери) – Структура полимера – Примена полимера у електротехници и машинству – Композитни материјали – Синтеровани материјали – Стакло – Природни материјали – дрво и кожа – Средства за хлађење и подмазивање Кључни појмови: полимери, еластомери, дуромери, пластомери, стакло |
НАЗИВ ТЕМЕ: Отпад техничких материјала и заштита животне средине |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте отпада и начине управљања отпадом – објасни значај рециклаже и потребу за заштитом животне средине |
– Врсте отпада и управљање отпадом – Појам и врсте рециклаже Кључни појмови: отпад, рециклажа |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, специјализованој учионици или одговарајућем кабинету.
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике. Препорука је да се област Методе испитивања својства материјала у оквиру теме Својства машинских материјала реализује практично у специјализованој учионици. Следеће садржаје: врсте техничког гвожђа, легуре обојених метала, неметали објашњавати уз помоћ узорака. Посебно обратити пажњу на значај својстава материјала при њиховој механичкој обради (обрада резањем, пластичним деформисањем исл.) Познавање својстава материјала је веома битно за реализацију предмета Техничка механика (тема: Отпорност материјала), јер су својства материјала основ за димензионисање машинских делова.
Тему Структура метала и легура повезати са темом Својства машинских материјала (да ученици схвате како поједине структуре метала и легура утичу на њихова својства).
Посебну пажњу обратити на тему Челици с обзиром на значај ове легуре у машинској индустрији. При обради легираних челика навести како поједини легирајући елементи утичу на својства челика. Такође, нагласити разлику између челика и ливеног гвожђа.
Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
У теми Термичка и термохемијска обрада метала посебан акценат ставити на начин промене механичких својстава материјала при појединим врстама термичке обраде кроз примере из праксе (на пример, површински се кале зупчаници јер се на тај начин добија висока површинска твдроћа, отпорност на хабање, ударна динамичка оптерећења).
При обради теме Обојени метали посебну пажњу посветити бакру, алуминијуму и цинку. Дати занимљиве примере примене из праксе.
Нагласити значај полимерних материјала и осталих материјала у машинству и потребу да све чешће замењују металне материјале.
У теми Отпад техничких материјала и заштита животне средине нагласити значај рециклаже, управљања отпадом и заштите животне средине.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијске методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика (задатке давати по завршетку сваке теме при чему ће ученик/ци из различитих извора – литература, интернет... урадити презентацију на обрађену тему са ученицима занимљивим садржајем везаним за тему, а који није обрађен на часовима). Сумативно оцењивање може се делимично спроводити и у машинским радионицама где би ученици препознавали поједине материјале од који су израђени конкретни машински делови, ученику објаснити намена дела, а потом да ученик објасни зашто је део израђен баш од тог материјала.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Техничка механика
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
105 |
- |
- |
- |
105 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са основним законима и принципима статике
– Оспособљавање ученика за решавање проблема равнотеже статички оптерећених тела
– Развијање способности решавања проблема равнотеже крутих тела под дејством сила и спрегова
– Упознавање ученика са различитим методама решавања проблема у статици
– Оспособљавање ученика за примену знања из статике у процесу усвајања садржаја стручних предмета
– Развијање самосталности у раду, смисла за тачност и прецизност у раду
– Упознавање ученика са понашањем техничких материјала под дејством оптерећења
– Овладавање методама прорачуна и правилног избора материјала машинских конструкција
– Оспособљавање ученика за примену теоријских знања при решавању практичних техничких проблема везаних за металне и заварене конструкције
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Равански системи сила и спрегова |
24 |
- |
- |
- |
2. |
Тежишта и центар маса |
15 |
- |
- |
- |
3. |
Равански носачи |
24 |
- |
- |
- |
4. |
Трење |
6 |
- |
- |
- |
5. |
Аксијално напрезање и смицање |
18 |
- |
- |
- |
6. |
Увијање и савијање |
18 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Равански системи сила и спрегова |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише статику као део механике – наведе врсте тела у механици – објасни значај увођења претпоставке крутости тела – дефинише силу као последицу међусобног деловања материјалних тела и као узрок промене кретања тела – дефинише систем сила и различите системе сила – наведе аксиоме статике – дефинише појам везе, врсте веза и њихове реакције – израчуна реакције веза на конкретним примерима – дефинише систем сучељених сила у равни – изврши графичко и аналитичко слагање система сучељених сила у равни – аналитички представи силу – примени графички услов и аналитичке услове равнотеже система сучељених сила на конкретним примерима – разложи силу на компоненте – објасни појам момента силе за тачку – применом Варињонове теореме одреди момент система сила за задату тачку – дефинише систем паралелних сила у равни – дефинише спрег и момент спрега – дефинише систем произвољних сила у равни – примени теорему о паралелном преношењу силе – прикаже системе сила у равни и сведе на простији облик, графичким и аналитичким путем – објасни равнотежу тела под деловањем сила – дефинише момент силе и спрега сила као меру обртног кретања тела – решава једноставније проблеме у вези са моментом силе и спрегом сила – примени услове равнотеже система произвољних сила у равни на једноставнијим примерима |
– Појам и подела механике, значај механике – Врсте тела у механици – Појам и врсте сила, системи сила – Аксиоме статике – Везе и реакције веза – Паралелне силе; спрег сила и момент спрега – Графички поступци слагања и разлагања сила – Графички услов равнотеже, теорема о три непаралелне силе – Аналитички начин представљања силе – Аналитички поступак слагања сила – Аналитички услови равнотеже система сучељених сила у равни – Момент силе за тачку – Варињонова теорема – Теорема о паралелном преношењу силе; редукција силе и система сила на тачку – Услови равнотеже система произвољних сила у равни Кључни појмови: појам механике, појам силе, појам везе. аксиоме статике, сучељне силе, равнотежа сила, момент силе за тачку, паралелне силе у равни, произвољне силе у равни |
НАЗИВ ТЕМЕ: Тежиште и центар маса |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам тежишта – аналитички одреди положај тежишта хомогених тела, раванских фигура и раванских линија – применом Папос – Гулдинових теорема одреди површину обртног тела насталог обртањем раванске линије око осе и запремину обртног тела насталог обртањем раванске фигуре око осе |
– Појам тежишта – Одређивање положаја тежишта хомогених тела – Аналитчки поступак одређивања положаја тежишта раванских фигура – Аналитички поступак одређивања положаја тежишта раванске линије – Папос – Гулдинове теореме Кључни појмови: тежиште раванске фигуре, тежиште раванске линије |
НАЗИВ ТЕМЕ: Равански носачи |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте раванских носача – одреди реакције веза раванских носача – нацрта статичке дијаграме задатих раванских носача оптерећених различитим комбинацијама оптерећења |
– Појам и врсте раванских носача (проста греда, грда са препустом, конзола) – Врсте оптерећења пуних раванских носача (концентрисана сила, континуално оптерећење) – Аналитички поступак одређивања реакција веза просте греде – Аналитички поступак одређивања реакција веза греде са препустом (препустима) – Одређивање реакција укљештења конзоле – Статички дијаграми просте греде – Статички дијаграми греде са препустом (препустима) – Статички дијаграми конзоле Кључни појмови: проста греда, греда са препустима, конзола |
НАЗИВ ТЕМЕ: Трење |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте трења – упореди трење клизања и трење котрљања на конкретном примеру – наведе карактеристичне примере позитивног и негативног дејства трења из машинске технике |
– Појам трења и врсте трења – Трење клизања и трење котрљања – Кулонов закон трења Кључни појмови: трење, клизање, котрљање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Аксијално напрезање и смицање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише отпорност материјала – наведе задатке отпорности материјала – објасни појам спољашњих и унутрашљих сила – објасни појам напона и деформације – објасни основне врсте напрезања (аксијално напрезање, смицање, увијање, савијање, извијање) – дефинише аксијално напрезање – објасни Хуков закон помоћу дијаграма – објасни криву динамичке чврстоће – дефинише дозвољени напон и појам степена сигурности – прорачуна аксијално напрегнути штап – решава једноставније статички одређене проблеме – дефинише појам површинског притиска – објасни напоне и деформације при смицању – објасни Хуков закон при смицању и модул клизања – изврши прорачун елемената из техничке праксе изложених смицању |
– Појам и задаци отпорности материјала – Спољашње и унутрашње силе – Напони и деформације – Врсте напрезања (основни појмови) – Основне хипотезе и претпоставке отпорности материјала – Деформације и напони при аксијалном напрезању – Дијаграм напон – дилатација и крива динамичке чврстоће – Хуков закон и модул еластичности – Дозвољени напон и степен сигурности – Прорачун аксијално напрегнутих носача и услови за димензионисање – Површински притисак – Деформације и напони при смицању – Хуков закон при смицању – Модул клизања – Прорачун елемената изложених смицању и услови за димензионисање Кључни појмови: напони, деформације, напрезања, Хуков закон, дозвољен напон, степен сигурности, затезање, смицање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Увијање и савијање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни напоне и деформације при увијању штапа кружног попречног пресека – нацрта дијаграме момената увијања и углова увијања – нацрта дијаграм тангенцијалних напона у попречном пресеку – димензионише лака вратила (према дозвољеном напону и према дозвољеној деформацији) – направи разлику између чистог савијања и савијања силама на конкретним примерима – објасни деформације и напоне при савијању (чистом савијању и савијању силама) – прорачуна носач изложен савијању – објасни појам косог савијања |
– Напони и деформације при увијању штапа кружног попречног пресека – Дијаграми момената увијања и углова увијања – Дијаграм тангенцијалних напона у попречном пресеку – Димензионисање лаких вратила (према дозвољеном напону и према дозвољеној деформацији) – Појам чистог савијања и савијања силама – Деформације и нормални напон при чистом савијању – Деформације, нормални и тангенцијални напон при савијању силама – Прорачун носача изложених савијању и услови за димензионисање – Појам косог савијања Кључни појмови: увијање, савијање |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици.
Приликом реализације тема из Статике (прве 4 теме) ослонити се на предзнања ученика из математике и физике. Потребно је да ученици најпре савладају теоријске основе тема (кључне појмове) уз примере из конкретне праксе, посебно машинске, а затим радити конкретне задатке примењујући теоријска знања. Потребно је радити на конкретним бројчаним примерима, добијене резултате анализирати, подстаћи ученике на доношење закључака. Где год је то могуће добијене резултате проверавати кроз демонстационе огледе које изводи наставник (на пример одређивање коефицијента трења помоћу стрме равни...).
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, методе графичких радова. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
При обради трења, направити корелацију са машинским материјалима (подмазивање и мазива) да би ученици схватили начине смањења трења између делова машина и механизама.
Садржај тема из Отпорности материјала (пета и шеста тема) надовезује се на усвојена знања из Статике. Знања из Статике су предуслов за усвајање знања из Отпорности материјала. Пре почетка сваке теме, потебно је осврнути се на научено из статике. Време за утврђивање полазних ставова мора бити кратко, а приоритет се даје анализи и излагању нових садржаја.
При почетку обраде Отпорности материјала братити пажњу на појмове напона и деформација без чијег разумевања ученици не могу да савладају остатак градива.
При анализи аксијалног напрезања требало би обновити одређивање силе у штаповима (Статика), без дубље анализе проблема. Посебну пажњу обратити на Хуков закон при аксијалном напрезању с обзиром на његов значај у отпорности материјала.
При обради смицања треба бирати задатке везане за практичне проблеме (заковани спојеви, подешени навојни спојеви, везе клиновима, чивијама) и на тај начин направити основу за усвајање садржаја предмета машински елементи.
За израчунавање тежишта сложене раванске фигуре ослањати се (по потреби укратко обновити) на знања из Статике (аналитички поступак одређивања координата тежишта). При решавању конкретних проблема, ученицима дозволити коришћење таблица (нема потребе да се уче напамет обрасци за моменте инерције елементарних раванских фигура).
При обради савијања проверити колика су предзнања ученика из цртања статичких дијаграма (Статика) без којих се не може вршити димензионисање носача изложених савијању.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, графичких радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Машински елементи
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
- |
- |
- |
105 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Оспособљавање ученика да разликује карактеристичне машинске елементе, познаје принципе њиховог функционисања и намену
– Упознавање ученика са карактеристикама и примени машинских елемената
– Оспособљавање за самостално коришћење таблица стандардних елемената и њихову примену у пракси
– Упознавање ученика са врстама и карактеристикама спојева
– Оспособљавање за проучавање геометријских параметара машинских елемената неопходних за њихову израду
– Оспособљавање ученика да примене стечена знања у поступку инсталирања водовода, грејања и климатизације
– Упознавање ученика са елементима обртног кретања
– Упознавање ученика са карактеристикама и намени преносника снаге
– Развијање способности за примену знања у пракси
– Развијање одговорног односа према раду и осећања за тачност и систематичност
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Стандардизација и толеранције |
14 |
- |
- |
- |
2. |
Нераздвојиви спојеви |
12 |
- |
- |
- |
3. |
Раздвојиви спојеви |
8 |
- |
- |
- |
4. |
Елементи цевовода и арматуре |
20 |
- |
- |
- |
5. |
Елементи обртног кретања |
8 |
- |
- |
- |
6. |
Преносници снаге |
8 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Стандардизација и толеранције |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише основне машинске елементе – изврши поделу и класификацију машинских елемената – опише примере машинског система – објасни разлику између машинских делова и машинских елемената – користи каталоге стандардних машинских елемената и делова – разуме неопходност и значај стандарда, стандардизације и типизације – објасни значај стандардних бројева – дефинише појам толеранције – дефинише квалитет толеранције – објасни неопходност прописивања толеранција – дефинише граничну меру, одступања, добру и лошу меру – одреди положај толеранцијских поља у односу на нулту линију – одреди врсту и систем налегања за задат положај толеранцијских поља – користи таблице толеранција – чита на радионичком цртежу податке о толеранцијама дужинских мера – прочита са радионичког цртежа ознаку толеранције облика и положаја – објасни појмове: напон, напрезање, степен сигурности, дозвољени и критични напон |
– Дефиниција, подела и класификација машинских елемената – Појам машинског система – Стандардизација и типизација у машинству, стандардни бројеви – Појам толеранција, циљ прописивања толеранција, квалитет толеранције – Основни појмови и дефиниције из толеранција – Положај толеранцијских поља – Врсте налегања (чврсто, лабаво, неизвесно) – Системи налегања (систем заједничке рупе и систем заједничке осовине) – Толеранције слободних мера – Толеранције облика и положаја – Номинални напони и концентација напона – Степен сигурности Кључни појмови: стандардизација, типизација, толеранција дужинске мере, толеранција облика и положаја, напон, напрезање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Нераздвојиви спојеви |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам нераздвојивог споја – наведе врсте закованих спојева према различитим критеријумима – разликује различите врсте заковица – објасни формирање закованог споја различитим поступцима – наведе врсте заварених спојева према различитим критеријумима – наведе поделу поступака заваривања – објасни начин формирања лемљеног споја – објасни начин формирања лепљеног споја – наведе врсте лепкова – изабере врсту нераздвојивог споја на конкретном примеру |
– Заковани спојеви: појам, врсте и примена закованих спојева; врсте заковица; формирање закованог споја – Заварени спојеви: појам, врсте и примена заварених спојева; формирање завареног споја – Поступци заваривања – Лемљени спојеви: појам, врсте и примена заварених спојева – Лепљени спојеви: појам лепљеног споја; примена и врсте лепкова Кључни појмови: заковани спој, заварени спој, лемљени спој, лепљени спој |
НАЗИВ ТЕМЕ: Раздвојиви спојеви |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам навојне везе – чита ознаку навоја – напише ознаку навоја за задату врсту навоја, називни пречник и корак – формира завртањску везу – објасни разлику између подешене и неподешене завртањске везе – наведе начине осигурања завртањске везе од лабављења – користи таблице навоја – опише различите врсте и примену клинова – изврши избор клина – објасни разлику између споја клиновима и чивијама – одреди редослед притезања код групних завртањских веза – препозна различите врсте опруга – објасни начин уградње опруга – објасни формирање пресованих спојева |
– Навојни спојеви: • појам навојне и завртањске везе; • врсте навоја, означавање навоја; • формирање завртањске везе; • подешени и неподешени завртњи; • осигурање завртањске везе од лабављења – Клинови: • појам, врсте и примена клинова; • избор клина – Чивије – Опруге – Пресовани спојеви Кључни појмови: навојни спој, завртањска веза, клин, чивија, оруга, пресован спој |
НАЗИВ ТЕМЕ: Елементи цевовода и арматуре |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основне компоненте цевне арматуре (вентили, засуни, славине, разводници, поклопци) – опише функцију појединих компонената цевне арматуре – објасни принцип функционисања цевних затварача – објасни улогу компензационих и ослоних елемената цевовода – објасни улогу компонената цевне арматуре – објасни појам компензационих цеви (компензатора) – објасни различите поступке за формирање цевне арматуре – објасни правилно формирање заптивног споја – препозна основне начине површинске заштите и изолације цевних водова |
– Цеви: • појам, • врсте – Цевоводи: • врсте, • намена – Компоненте цевне арматуре: • вентили, засуни, славине, разводници, поклопци – Формирање цевне арматуре – Заптивни спој – Површинска заштита и изолација цевних водова – Компензационе цеви Кључни појмови: цевна арматура, заптивни спој, славина, прикључак |
НАЗИВ ТЕМЕ: Елементи обртног кретања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе елементе обртног кретања – дефинише појам осовине – наведе врсте осовина и њихову примену – дефинише појам вратила – препозна врсту вратила на конкретном примеру – дефинише рукавце и поглавке – наведе врсту материјала за израду за осовина и вратила – наведе примере примене лежишта и лежаја – објасни у којим случајевима мора да се користи лежиште – препозна једноделно и дводелно лежиште – наведе предности и недостатке лежишта и лежаја на конкретном примеру – објасни функцију делова лежаја – чита ознаку лежаја – напише ознаку лежаја за задате податке – објасни значај подмазивања лежишта и лежаја – опише начин монтаже и демонтаже лежаја |
– Осовине: • појам осовине; • врсте и примена – Вратила: • врсте, подела, намена; • рукавци и подглавци; • материјал за израду осовина и вратила – Клизна лежишта: • појам, врсте, намена; • основни делови лежишта; • материјал за лежишта – Котрљајни лежаји: • појам, врсте, намена; • основни делови прстенастих и колутних лежаја; • означавање лежаја; • радни век лежаја – Подмазивање лежишта и лежаја – Уградња и демонтажа лежаја Кључни појмови: осовина, осовиница, лежиште, лежај, подмазивање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Преносници снаге |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе различите преноснике снаге – дефинише преносни однос – изврши поделу спојница према датом критеријуму – изврши избор спојнице према задатим критеријумима – објасни појам зупчастог пара – изврши поделу зупчастих парова према различитим критеријумима – наведе основне величине облика зупца – објасни појам модула – наведе карактеристике ланчаних парова на примеру из праксе – изврши избор ланца – објасни разлику између каишних и ремених парова – наведе начине састављања каиша – наброји материјале за каише и ремене – објасни начине затезања каишних и ремених парова |
– Појам преносника снаге, подела, кинематски и радни преносни однос, степен искоришћења – Спојнице: • појам, врсте, намена, карактеристике – Зупчасти парови: • основне карактеристике, област примене и подела; • основне величине облика зупца и појам модула зупчаника; • цилиндрични зупчасти парови; • конусни зупчасти парови; • пужни парови – Ланчани парови: • појам и својства ланчаних парова, • примена; • врсте ланца; • избор ланца – Каишни и ремени парови: • појам, врсте, примена, материјала; • димензије и начин састављања каиша; • облици каиша; • ремени парови; • затезање каишних и ремених парова – Издржљивост и радни век каишних и ремених парова Кључни појмови: преносник снаге, спојница, зупчаник, ланчаник, каиш, ремен |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире техничка знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета. Због тога је потребно наставу овог предмета реализовати поред учионице и у кабинету или специјализованој учионици опремљеној одговарајућим наставним средствима, узорцима свих машинских елемената и њиховим моделима, машинским склоповима у пресецима у којима се виде уграђени машински делови.
Садржаји овог предмета заснивају се на теоријским поставкама стручних предмета (Техничко цртање, Машински материјали, Техничка механика). Предзнање ученика је неопходно али је и наставник у обавези да утврди са ученицима све оно што јс битно из садржаја наведених предмета за изучавање појединих тематских целина машинских елемената.
При обради теме Стандардизација и толеранције, наставу реализовати у кабинету или специјализованој учионици где ће ученици моћи да виде моделе машинских елемената, делова, склопова, како би направили јасну разлику што ће им требати за успешну реализацију осталих тема. Значај стандардизације дочарати и кроз примере који нису из технике (у медицини – латински језик, у језику – граматика, у банкарству – стандардне димензије платних картица...). Посебну пажњу обратити на квалитет толеранције чије схватање је битно за разумевање одступања. За разумевање граничних мера, може се најпре објаснити пример када одступања нису у микрометрима, већ у милиметрима (на пример ). Дати конкретне примере појединих врста налегања (на пример, рукавац вратила и унутрашњи прстен лежаја образују чврсто налегање...). Урадити пример једног налегања како би ученици на основу граничних мера одредили да ли је мера добра, шкарт или је дорадна мера.
Тему Нераздвојиви и раздвојиви спојеви реализовати у кабинету или у машинској радионици, показати примере нераздвојивих спојева и указати ученицима на примере нераздвојивих спојева које могу да виде у окружењу (на пример, заковани спој ако у окружењу постоји неки мост...). Потенцирати да ученици сами закључују када се који нераздвојиви спој користи и зашто. Такође, при реализацији раздвојивих спојева указати на примере из окружења (веза плоче сваког стола у учионици са металном основом остварена је завртњима). Навести ученике да закључе које су врсте навоја погодне за хидрауличне системе (да сами закључе да треба да се обезбеди херметичност), подешене завртањске везе повезати са чврстим налегањем. Пожељно је да ученици виде примере појединих завртањских веза. При обради клинова показати ученицима вратило и неки обртни елемент како би видели жлебове за клин у вратилу и главчини обртног елемента, како би ученици схватили начин остваривања везе. Тиме се прави увод у преноснике снаге и елементе обртног кретања.
При реализацији теме Елементи цевовода и арматуре реализовати у корелацији са предметима Постројења за грејање и Расхладна постројења.
Тему Елементи обртног кретања реализовати кроз што већи број практичних примера (непокретна осовина – котурача, покретна осовина – осовина вагона, коленасто и брегасто вратило повезати са примером мотора). Показати ученицима лежаје и на конкретном примеру објаснити саставне елементе. Уколико је могуће, користити модел вратила на чије рукавце треба поставити конкретан лежај. При обради подмазивања лежишта и лежаја, повезати са наученим из мазива из Машинских материјала.
Тема Преносници снаге може да послужи за систематизацију целог градива. Користити модел конкретног вратила, преносника снаге, лежаја и клина и повезати их у целину и још једном објаснити функцију сваког елемента. На тај начин ће ученик имати јасну представу о функцији и значају сваког елемента у конкретном склопу. Повезати са темом Толеранције кроз пример чврстог налегања унутрашњег прстена лежаја и рукавца вратила, а као пример налегања може се навести и веза клина са жлебовима у главчини обртног елемента и вратила.
Нема потребе да се раде прорачуни заковица и вратила, али повезати са наученим из Техничке механике (тема Отпорност материјала) где су ученици радили димензионисање заковица (напрезање на смицање). Такође, може се извршити трансфер знања које су ученици стекли при димензионисању раванских носача на савијање (тема Отпорност материјала из Техничке механике) и објаснити њихову примену на прорачун вратила. Овим ће ученици схватити значај наученог из Техничке механике.
Извршити корелацију са Машинским материјалима, Техничком механиком, Постројења за грејање и Расхладна постројења..
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Препоручује са да акценат буде на теми Елементи цевовода и арматура с обзиром да су ови елементи веома битни у пракси овог образовног профила, као и у реализацији предмета Постројења за грејање и Расхладна постројења.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Назив предмета: Основе електротехнике и електронике
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
35 |
35 |
- |
- |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са основним законима и принципима електротехнике и електронике
– Упознавање са конструкцијама, начином рада и радним карактеристикама мотора, генератора и трансформатора
– Упознавање са основним појмовима из области електричних мерења
– Оспособљавање за коришћење различитих мерних инструмената и прибора
– Развијање смисла за тачност и прецизност и одговоран однос према раду
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Електрична мерења |
3 |
4 |
- |
- |
2. |
Заштита од струјног удара |
2 |
1 |
- |
- |
3. |
Електростатика |
4 |
2 |
- |
- |
4. |
Једносмерне струје |
6 |
6 |
- |
- |
5. |
Електромагнетизам |
2 |
2 |
- |
- |
6. |
Наизменичне струје |
6 |
8 |
- |
- |
7. |
Електроника |
5 |
5 |
- |
- |
8. |
Машине и уређаји |
7 |
7 |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Електрична мерења |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај мерења; – разликује мерне инструменте и прибор, као и начин њихове употребе – израчуна релативну и апсолутну грешку мерења; – разликује аналогне и дигиталне мерне инструменте; – на мерном инструменту разликује намену елемената за подешавање, очитавање и прикључивање; – обради и тумачи резултате мерења; – одређује редослед радњи приликом мерења,; – подешава инструмент за мерење. |
– Мерна опрема, инструменти и прибор – Класификација мерних грешака, тачност мерења и обрада резултата мерења; Вежбе: 1. Упознавање са лабораторијском опремом и инструментима 2. Израчунавање грешке мерења и обрада резултата Кључни појмови: електрично мерење, омметар, амперметар, волтметар |
НАЗИВ ТЕМЕ: Заштита од струјног удара |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише опасност од струјног удара – наброји најважнија дејства струје – наброји начине заштите човека од струјног удара – примењују мере заштите на раду |
– Утицај електричне струје на човека – Опасност од струјног удара – Мере заштите на раду Вежбе: 1. Анализа опасности од струјног удара у лабораторији/радионици Кључни појмови: струјни удар, заштита на раду, прва помоћ |
НАЗИВ ТЕМЕ: Електростатика |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам наелектрисаног тела и Кулонов закон; – објасни појам електростатичког поља; – дефинише јачину електричног поља, електрични потенцијал и напон; – опише разлику између проводника и изолатора у електростатичком пољу; – објасни капацитивност кондензатора; – израчуна капацитивност плочастог кондензатора; – измери еквивалентну капацитивност везе кондензатора. |
– Структура материје – Проводници, полупроводници и изолатори – Појам наелектрисаног тела. Количина електрицитета, дефиниција и јединице; – Појам електричног поља – Силе у електричном пољу – Кулонов закон. Електрични потенцијал и електрични напон – Појам капацитивности. Капацитивност плочастог кондензатора. – Паралелно, редно везивање кондензатора. Вежбе: 1. Мерење капацитивности везе кондензатора Кључни појмови: полупроводници, проводници, изолатори, електрично поље, кондензатор, капацитивност |
НАЗИВ ТЕМЕ: Једносмерне струје |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам једносмерне струје; – дефинише јачину и смер електричне струје; – дефинише електричну отпорност; – објасни Омов закон; – разликује елементе електричног кола; – објасни први и други Кирхофов закон; – објасни Џулов закон; – дефинише појам електричне снаге; – објасни појмове електрични генератор; – примени законе једносмерне струје на једноставним примерима; – мери отпорност везе отпорника; – мери једносмерни напон и једносмерну струју аналогним и дигиталним инструментима; – проверава Први Кирхофов закон мерењем. |
– Појам једносмерне струје – Јачина електричне струје – Појам електричног кола – Елементи електричног кола – Електрична отпорност. Отпорност проводника. – Омов закон. – Први Кирхофов закон – Други Кирхофов закон – Џулов закон. Електрична снага – Електрични генератор Вежбе: 1. Мерење отпорности омметром код редне, паралелне и мешовите везе отпорника 2. Мерење једносмерног напона и једносмерне струје аналогним и дигиталним инструментима 3. Провера Омовог закона Кључни појмови: једносмерна струја, електрично коло, отпорност проводника, електрична снага, генератор |
НАЗИВ ТЕМЕ: Електромагнетизам |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише магнетно поље и магнетну индукцију; – одреди правац, смер и интензитет вектора магнетне индукције и вектора јачине магнетног поља у околини праволинијског проводника са струјом; – објасни појам магнетног флукса; – дефинише Фарадејев закон; – објасни самоиндукцију; – покаже узајамно дејство магнета, магнета и меког гвожђа, као и електромагнета; – измери индуктивност калема. |
– Појам магнетног поља – Магнетна својства материје – Магнетна индукција и магнетни флукс; навојак, намотај (калем) и торус – Електромагнетна индукција – Електромагнетна сила – Самоиндукција Вежбе: 1. Магнети, електромагнети и калемови Кључни појмови: једносмерна струја, електрично коло, отпорност проводника, електрична снага, генератор |
НАЗИВ ТЕМЕ: Наизменичне струје |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни разлику између једносмерне и наизменичне струје; – наведе параметре наизменичних величина; – израчуна основне елементе наизменичних величина; – разликује елементе кола наизменичне струје – опише понашање отпорника у колу једносмерне и колу наизменичне струје; – опише понашање калема у колу једносмерне и колу наизменичне струје; – опише понашање кондензатора у колу једносмерне струје и у колу наизменичне струје; – израчунава реактивне отпорности калема и кондензатора; – опише принцип рада трансформатора; – измери наизменични напон и струју; – измери снагу. |
– Основни параметри наизменичних величина: тренутна вредност, средња вредност, ефективна вредност, (амплитуда, периода, фаза и почетна фаза, учестаност, кружна учестаност) – Отпорник у колу наизменичне струје – Калем у колу наизменичне струје – Кондензатор у колу наизменичне струје – Принцип рада трансформатора Вежбе: 1. Мерење струје и напона у колима наизменичне струје аналогним и дигиталним мерним инструментима; 2. Мерење напона на отпорнику, калему и кондензатору осцилоскопом 3. Мерење снаге Кључни појмови: наизменична струја, амплитуда, период, фаза, отпорник, калем, трансформатор |
НАЗИВ ТЕМЕ: Електроника |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наброји врсте диода и њихове најважније карактеристике и примену; – опише рад основних електронских кола са диодама на основу шеме; – опише принцип рада биполарног транзистора; – опише улогу и функцију електронских кола (појачавача, исправљача, стабилизатора); – опише основне карактеристике дигиталног сигнала; – опише улогу и карактеристике дигиталних кола; – опише принцип А/Д и Д/А конверзије; – опише принцип рада регулатора и сервопогона; – одреди врсту, тип транзистора и диоде и њихове електроде и исправност мерењем; – измери струју и напон у колима са диодама и транзисторима. |
– Диоде, основна електронска кола са диодама – Транзистори – Појачавачи, исправљачи, стабилизатори напона – Дигитална електроника Вежбе: 1. Диоде – врсте, испитивање исправности, одређивање аноде и катоде унимером; 2. Транзистори – врсте, одређивање типа транзистора и његових електрода B, E, C и испитивање исправности 3. Мерење напона и струје у колу са диодама и транзисторима Кључни појмови: диода, транзистор, појачавач, исправљач, стабилизатор, дигитални сигнал |
НАЗИВ ТЕМЕ: Машине и уређаји |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– Наведе основне конструкционе делове трансформатора – објасни принцип рада једнофазног трансформатора – објасни принцип рада асинхроног мотора – опише конструкцију једносмерне машине – објасни принцип рада једносмерног мотора и генератора – објасни принцип рада и примену механичке кочнице – објасни принцип рада и примену тахогенератора |
– Намена трансформатора и подручје примене – Конструкција трансформатора. Принцип рада трансформатора – Обртно магнетно поље, принцип рада асинхроног мотора – Намена једносмерне машине и подручје примене – Конструкција једносмерне машине – Генератори и мотори једносмерне струје. Принцип рада и примена – Тахогенератори једносмерне и наизменичне струје Кључни појмови: трансформатор, асинхрони мотор, машине једносмерне струје, тахогенератори Вежбе: 1. Натписна плочица трансформатора, асинхроног мотора, основни подаци 2. Мерење отпорности једнофазног трансформатора и отпорности изолације 3. Утврђивање врсте побуде једносмерне машине 4. Мерење отпорности намотаја и отпорности изолације једносмерне машине; мерење отпорности намотаја асинхроног мотора 5. Мерење брзине електромотора применом тахогенератора |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Дискутујете са ученицима о њиховим сазнањима из области електротехнике и електронике. Наведите примере у којим радним ситуацијама, у пословима које обавља бравар – заваривач, је важно познавање појмова и појава из области електротехнике и електронике.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у учионици и специјализованој учионици. Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на групе до 15 ученика. Препорука је да се вежбе организују сваке друге недеље, као двочаси.
Програмски садржаји су организовани у тематске целине. При изради оперативних планова потребно је дефинисати број часова за сваку тематску целину, тј. динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. Приликом планирања треба имати у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентовањем већег броја реалних примера и уз активно учешће ученика.
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима, при чему треба настојати да ученици буду оспособљени и за самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…);
Није потребно наведене теме обрађивати детаљно, већ ученике упознавати са садржајима на информативном нивоу.
У теми Електрична мерења објаснити значај мерења, упознати ученике са основним мерним инструментима које ће користити (омметар, амперметар, волтметар, осцилоскоп) посебно им наглашавајући примену мера безбедности у лабораторији. Инсистирати на исправном коришћењу инструмента и објаснити ученицима како се, неправилном употребом, инструменти могу трајно оштетити. Током трајања прве теме ученици би требало да овладају основним вештинама коришћења инструмената које ће примењивати током вежби у оквиру других тема.
У темама Електростатика и Једносмерне струје повезати основне појмове појмовима који се изучавају из физике у основној школи. Током реализације наставе увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, потврдити је рачунски (тамо где је то могуће), а онда извршити демонстрацију или мерења у лабораторији. Не захтевати од ученика да решавају сложене задатке, већ инсистирати на основном разумевању појава између наелектрисаних тела, као и на основном познавању елемената струјног кола и основних закона у електротехници.
У теми Електроника показати ученицима основне електронске компоненте (различите диоде, транзистори, интегрисана кола и сл.) и захтевати познавање основих појмова и законитости (називе прикључака, услове провођења, употреба). Сва електронска кола обратити на информативном нивоу. Не захтевати од ученика да самостално цртају електронске шеме, већ да опишу сврху и примену кола на основу дате електронске шеме.
Тему Машине и уређаји повезати са машинама и уређајима који се користе у машинству.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
Препоруке за реализацију лабораторијских вежби
Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде сва мерења и обраде резултате. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду два до три ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на лабораторијским вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Дефинисати мерне грешке и обрадити тему „Обрада резултата мерења” уз практичне примере из свакодневне праксе. На почетку циклуса вежби који се односи на другу тему, обрадити опасности од струјног удара и мере које се предузимају као превенција. Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему.
Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за лабораторијске вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: које величине се мере, шта се прорачунава, на који начин се користе измерене величине у процесу анализе.
Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу, а највише пет вежби у једном циклусу. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, практичан рад заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.
Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички/табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина (спровођење налога, одабир, повезивање и коришћење инструмената, очитавање резултата, представљање резултата табеларно и графички, тумачење резултата).
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Иницијалну процену обавити на почетку школске године, у складу са знањима и вештинама које су очекиване и потребне за достизање прописаних исхода.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних вежби или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. При припреми контролних вежби или тестова, водити рачуна да би ученици требало да познају термине, законитости и принципе само на информативном нивоу али да је важно повезивање наученог са њиховим будућим послом.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Техничка физика
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
2 |
- |
- |
- |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са физичким својствима течности, врстама струјања, законима мировања течности и законима кретања течности
– Упознавање ученика са топлотном енергијом и физичким аспектима термодинамичких и термотехничких законитости
– Развијање способности за примену закона хидраулике и термодинамике у машинској пракси
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Хидростатика |
16 |
- |
- |
- |
2. |
Хидродинамика и хидраулички системи |
16 |
- |
- |
- |
3. |
Термодинамика |
38 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Хидростатика |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише основни задатак и улогу хидраулике као научне дисциплине – наведе поделу хидраулике – представи примену хидраулике на примеру из праксе – разликује физичка својства течности – објасни утицај температуре на вискозност – наведе значај капиларности – опише механичку и хемијску стабилност течности – објасни значење хидростатичког притиска – дефинише основне законе хидростатике – наведе јединице за мерење притиска – опише уређаје за мерење притиска – објасни дејство силе потиска на примеру из свакодневног живота и машинске праксе |
– Историјски развој хидраулике – Подела и примена хидраулике – Густина, стишљивост, вискозност – Утицај температуре на физичка својства флуида – Капиларност – Механичка и хемијска стабилност флуида – Појам притиска, врсте притиска и еквипритисне површи. – Хидростатички притисак – Паскалов закон – Спојени судови – Јединице и уређаји за мерење притиска – Силе притиска које делују на равне површи – Сила потиска (Архимедов закон). Кључни појмови: хидраулика, густина, вискозност, стишљивост, хидростатички притисак, сила притиска и сила потиска |
НАЗИВ ТЕМЕ: Хидродинамика и хидраулички системи |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује врсте кретања течности – дефинише проток – објасни једначину континуитета – објасни Бернулијеву једначину – објасни начин мерења и очитавања протока течности – дефинише хидраулични удар (наведе пример настанка и како се ублажава) – наведе компоненте хидрауличког система – наведе врсте пумпи – наведе параметре рада циркулационих пумпи – наведе пример изведеног хидрауличког система – објасни значај одржавање хидрауличких система |
– Струјање течности, подела, примена – Струјница, трајекторија, струјно влакно и струјна цев – Режими струјања, ламинарно турбулентно – Проток и средња брзина – Уређаји за мерење протока – Једначина континуитета – Бернулијева једначина – Отпори струјања течности – Хидраулички удар, настанак, последице и ублажавање. – Кавитација. – Истицање течности кроз отворе и наглавке. – Компоненте хидрауличког система (пумпе, разводници, вентили, филтри, резервоари и хидраулички акумулатори) – Изведени хидраулички системи – Одржавање хидрауличких система Кључни појмови: ламинарно и турбулентно струјање, проток, једначина континуитета, Бернулијева једначина, хидраулични удар, пумпа, разводник, вентил |
НАЗИВ ТЕМЕ: Термодинамика |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише основни задатак и улогу термодинамике као научне дисциплине – објасни појам термодинамичког система – дефинише основне величине стања (притисак, температура и запремина) – дефинише термодинамичке процесе – дефинише појмове: количина топлоте, унутрашња енергија, специфични топлотни капацитет и енталпија – објасни 1. и 2. закон термодинамике и ентропију – објасни појмове идеалан гас, идеалан циклус – разликује идеалне и реалне гасове – примени једначину стања идеалног гаса – објасни промене стања идеалног гаса – објасни основне гасне законе – објасни појам реалног гаса – прикаже процес настајања водене паре у р-v дијаграму – наведе величине стања водене паре – користи таблице и дијаграме за водену пару – објасни појам влажног ваздуха – наведе промене стања влажног ваздуха – користи h- х дијаграм за влажан ваздух – наведе начине простирања топлоте (провођење, прелаз, пролаз топлоте и зрачење) – повезује начине простирања топлоте са примерима из праксе – наведе врсте размењивача топлоте – објасни примену размењивача топлоте у системима за грејање, климатизациују и у расхладним системима – објасни принцип рада топлотних уређаја и претварања енергије – наведе основне кружне процесе у термодинамици – објасни врсту кружног процеса код топлотних постројења – објасни левокретни кружни процес – наведе примену левокретног кружног процеса у расхладном постројењу |
– Предмет, метод и значај термодинамике. – Термодинамички систем и околина. – Основне величине стања. – Једначина стања. – Термодинамички процес. – Равнотежни и неравнотежни процеси. – Унутрашња енергија и енталпија. – Механички рад (запремински и технички). – Топлота. – Први закон термодинамике за затворене и отворене системе. – Специфични топлотни капацитет. – Ентропија. – Повратни и неповратни процеси. – Други закон термодинамике. – Једначина стања идеалног гаса. – Политропске промене стања идеалног гаса. – Пригушивање. – Дефинисање састава мешавине идеалних гасова. – Једначина стања мешавине. – Појам реалног гаса. – Приказ процеса настајања паре у р-v дијаграму – Величине стања водене паре. – Таблице и дијаграми за водену пару. – Апсолутна и релативна влажност ваздуха – Влажан ваздух, h- х дијаграм за влажан ваздух. – Промена стања влажног ваздуха – Начини простирања топлоте (провођење, прелажење, пролажење и зрачење топлоте) – Врсте размењивача топлоте (рекуперативни размењивачи, регенеративни размењивачи) – Кружни процеси – основни појмови. – Карноов кружни процес – Кружни процеси топлотних постројења – Кружни процес у расхладном постројењу и топлотној пумпи – Коефицијент хлађења и коефицијент грејања – Топлотне пумпе – Радни флуиди и основни елементи расхладног постројења. Кључни појмови: термодинамички систем, први и други закон термодинамике, идеални гас, апсолутна и релативна влажност ваздуха, измењивачи топлоте, левокретни кружни процес, топлотна пумпа |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, специјализованој учионици или одговарајућем кабинету при чему се одељење не дели на групе.
На часовима се задржати на нивоима знања дефинисаних глаголима који су на нивоу знања и разумевања. Ово је ученицима први стручни предмет у другом разреду и садржаје прилагодити њиховом узрасту. Садржаје употпунити видеопрезентацијама и примерима из свакодневног живота.
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике из основне школе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
Препоруке за реализацију наставе:
– Увод у хидраулику: упознати ученике са значењем речи хидраулика и основним појмовима хидраулике
– Физичка својства течности: објаснити физичка својства течности
– Хидростатика: анализирати законе мировања течности (Паскалов закон, примена Паскаловог закона, хидростатички притисак, закон спојених судова)
– Хидродинамика: објаснити проток, и анализирати законе кретања течности (масени и запремински проток, врсте струјања течности, једначина континуитета, Бернулијева једначина...)
– Хидраулички системи: објаснити начин рада сваког елемената и њихов значај у хидрауличким системима
– Увод у термодинамику: упознати ученике са значењем речи термодинамика и предметом проучавања термодинамике
– Величине стања, термодинамички закони и процеси: анализирати основне величине стања (притисак, специфичну запремину и температуру), и објаснити законе термодинамике
– Идеални гас и мешавине идеалних гасова: објаснити промене стања идеалног гаса
– Реални гасови и паре: објаснити процес настајања водене паре у р-v дијаграму
– Мешавине паре и идеалног гаса: објаснити шта је влажан ваздух, и појмове апсолутне и релативне влажности ваздуха
– Простирање топлоте: детаљно описати начине простирања топлоте (зрачење, струјање, провођење)
– Размењивачи топлоте: навести врсте размењивача топлоте, и објаснити примену размењивача топлоте
– Претварање топлоте у механички рад: објаснити принцип рада топлотних уређаја и процес претварања енергије
– Левокретни кружни процеси: објаснити левокретни кружни процес у расхладном постројењу и топлотној пумпи, и наведе примену ових процеса.
Препоручене садржаје повезивати са примерима из парксе из области постројења за грејање и расхладних постројења.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Технологија обраде
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
- |
- |
- |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са основним карактеристикама различитих поступака спајања материјала
– Упознавање ученика са обрадним системима и процесима обраде на универзалним машинама алаткама
– Развијање свести о поштовању прописаних режима обраде
– Развијање свести о значају заштите животне средине
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Увод у технологију обраде |
6 |
- |
- |
- |
2. |
Ливење |
8 |
- |
- |
- |
3. |
Обликовање деформисањем |
16 |
- |
- |
- |
4. |
Обрада резањем |
10 |
- |
- |
- |
5. |
Обрада спајањем |
30 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у технологију обраде |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам технологије обраде – објасни појам обрадног система – наведе разлике између припремка, обрадка, израдка, готовог дела – наведе поделу метода обраде – објасни појам поделе рада и организовања радног процеса – објасни улогу, врсту, значај и кретање техничке документације – наведе улогу и значај пословође и предрадника – наведе врсте и значај одржавања опреме |
– Појам технологије обраде – Припремак, обрадак, израдак, готов део – Класификација поступака обликовања и обраде – Подела рада – Планирање и организовање производње – Техничка документација (врсте и улогаа) – Кретање техничке документације – Пословођа и предрадник у производњи – Одржавање опреме Кључни појмови: технологија, обрада |
НАЗИВ ТЕМЕ: Ливење |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни поступак ливења – наведе материјале за ливење – објасни улогу пешчаних калупа и језгара у процесу ливења – наведе ливачке алате и прибор – објасни поступак гравитационог ливења – објасни поступак ливења у металним калупима – објасни поступак ливења под притиском – објасни поступак центрифугалног ливења – објасни поступак прецизног ливења – објасни поступак ливења у шкољкастим калупима – објасни поступак непрекидног ливења – објасни поступак ливења у вакууму – објасни завршне радове при ливењу – наведе операције контроле одливака – наведе могуће грешке на одливцима – опише поступке заштите животне средине у току процеса ливења |
– Основни појмови о ливењу – Својства материјала за ливење – Поступци ливења – Пешчани калупи, језгра – Ливачки алати и прибор – Гравитационо ливење – Ливење у металним калупима – Ливење под притиском – Центрифугално ливење – Прецизно ливење – Ливење у шкољкастим калупима – Непрекидно ливење – Ливење у вакууму – Завршни радови при ливењу – Контрола и грешке на одливцима Кључни појмови: поступци ливења, материјали |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обликовање деформисањем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни основне карактеристике обраде деформисањем – наведе разлику између еластичних и пластичних деформација на примеру из праксе – наведе врсте пећи за загревање – објасни основне карактеристике поступка пресовања и ковања – објасни обраду истискивањем – наведе основне карактеристике обраде ваљањем – објасни израду шавних цеви – објасни израду бешавних цеви – објасни обраду вучењем на примеру израде жица и цеви |
– Карактеристике обраде деформисањем – Област еластичности и пластичности – Обрада у хладном и топлом стању – Пећи за загревање – Обрада пресовањем – Ковање ваљањем – Обрада истискивањем – Обрада ваљањем – Израда цеви – Обрада вучењем (извлачењем) Кључни појмови: врсте деформација, еластичност, пластичност, цеви |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада резањем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни методе формирања површине при обради резањем – објасни начин формирања струготине – наведе врсте струготине – наведе поступке одлагања струготине на прописан начин – наведе силе и температуре резања – објасни улогу средстава за хлађење и подмазивање – наведе поступке одлагања средстава за хлађење и подмазивање на прописан начин – објасни основне карактеристике обраде одсецањем, стругањем, рендисањем, провлачењем, глодањем, бушењем, брушењем и глачањем – наведе елементе режима обраде резањем – објасни кретања на универзалним машинама алаткама при процесу формирања струготине – наведе врсте алата – опише геометрију алата – наведе врсте помоћних прибора |
– Методе формирања површине при обради резањем – Процес настајања струготине – Врсте струготине – Силе и температуре резања – Средства за хлађење и подмазивање – Обрада одсецањем, стругањем, рендисањем, провлачењем, глодањем, бушењем, брушењем и глачањем – Елементи режима обраде – Врсте кретања на универзалним машинама алаткама у циљу формирања струготине – Врсте алата и њихова геометрија – Материјали резних алата – Врсте помоћних прибора Кључни појмови: струготина, режим обраде |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада спајањем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте спајања – објасни разлику између раздвојивих и нераздвојивих веза – препозна могућности спајања применом различитих врста веза на цевним инсталацијама – наведе различите врсте навојних веза – објасни поступак спајања навојним везама – наведе различите врсте нераздвојивих веза – објасни РЕЛ поступак заваривања – објасни МИГ-МАГ поступак заваривања – објасни ТИГ поступак заваривања – објасни поступак тврдог лемљења – објасни поступак лепљења – објасни поступак специјалног спајања („пеглање”) – наведе завршне радове при формирању нераздвојивих веза – опише поступке контроле споја – наведе могуће грешке при формирању нераздвојивих веза |
– Спајање материјала – Раздвојиве и нераздвојиве везе – Спајање делова навојним везама – Основе заваривања – Поступци заваривања – РЕЛ, МИГ, МАГ, ТИГ – Спајање делова тврдим лемљењем – Спајање делова лепљењем – Специјални поступци спајања – Завршни радови, контрола и грешке при формирању нераздвојивих веза Кључни појмови: вијчана веза, лемљење, заваривање |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, специјализованој учионици или одговарајућем кабинету при чему се одељење не дели на групе.
На часовима се задржати на нивоима знања дефинисаних глаголима који су на нивоу знања и разумевања. Ово је стручни предмет чији садржаји (нарочито обрада спајањем и обрада деформисањем) треба ученицима да развију интересовање за будућу струку и што квалитетније ангажовање на практичној настави. Садржаје нарочито употпунити поступцима заваривања – РЕЛ, МИГ, МАГ, ТИГ и поступке израде цеви, са посебним акцентом на примену савремених поступака.
Приликом реализације тема ослонити се на знања ученика из машинских материјала и машинских елемената. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијске методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
Препоруке за реализацију наставе:
– Увод у технологију обраде: објасни појам технологије обраде, појам обрадног система, објасни разлике између припремка, обрадка, израдка, готовог дела, и наведе поделу метода обраде
– Ливење: размотрити и објасни поступке ливења, посебно поступке израде елемената грејних и расхладних постројења
– Обликовање деформисањем: објасни основне карактеристике обраде деформисањем, с акцентом на израду шавних цеви и израду бешавних цеви
– Обрада резањем: објасни основне карактеристике обраде одсецањем, стругањем, рендисањем, провлачењем, глодањем, и бушењем
– Обрада спајањем: посебно објаснити савремене постуке заваривања, и методе који се најчешће примењују у постројењима за грејање и климатизацију
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Оцењивање
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Постројења за грејање
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
- |
- |
- |
70 |
III |
31 |
- |
- |
- |
31 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са радом уређаја за грејање и њиховим основним елементима
– Упознавање са начинима одржавања и опслуживања уређаја за грејање
– Оспособљавање ученика за примену савремених техничких достигнућа у области грејања
– Упознавање ученика са алтернативним изворима енергије за грејање
– Развијање свести о значају уштеде и рационалном коришћењу енергије
– Развијање способности за примену стечених знања у пракси
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Основни појмови о уређајима за грејање |
15 |
- |
- |
- |
2. |
Топлотни извори и дистрибуција топлотне енергије |
24 |
- |
- |
- |
3. |
Измењивачи топлоте |
5 |
- |
- |
- |
4. |
Одржавање котлова и других елемената система даљинског грејања |
15 |
- |
- |
- |
5. |
Ваздушно грејање |
5 |
- |
- |
- |
6. |
Топлотне пумпе |
6 |
- |
- |
- |
Разред: трећи
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Опслуживање и руковање урђајима за грејање |
16 |
- |
- |
- |
2. |
Регулација и аутоматика система за грејање |
15 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Други разред
НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови о уређајима за грејање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам грејања – објасни значај и историјат грејања – наведе савремене начине грејања – објасни принцип рада уређаја за централно грејање – објасни карактеристике етажног, класичног и даљинског грејања – дефинише разлике између етажног, класичног и даљинског грејања на примерима из праксе – наведе термичке услове угодности |
– Грејање – Локални уређаји за грејање – Централни уређаји за грејање – Етажно грејање – Класично централно грејање – Даљинско грејање Кључни појмови: грејање, локални уређаји за грејање, централни уређаји за грејање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Топлотни извори и дистрибуција топлотне енергије |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте и значај топлотних извора – објасни значај топлотних извора – наведе врсте котлова, њихове конструкционе карактеристике и основне делове – наведе разлику између котлова на течно и чврсто гориво – објасни избор котла – дефинише поделу котлова према јачини и грејној површини – дефинише улогу и значај помоћних и сигурносних уређаја котлова – наведе помоћне грејне уређаје – опише грубу и фину арматуру грејног система – наведе врсте, својства и сасатав горива – дефинише појам топлотне моћи горива – објасни транспорт и складиштење горива – наведе основне елементе топлане и котларнице – објасни улогу димњака – објасни функцију подстанице и наведе њене основне елементе – објасни улогу пумпе код грејања – објасни значај топлотне и звучне изолације – опише поступак припреме воде за централно грејање – разликује врсте елемената и главне карактеристике система за даљинско грејање – објасни функцију елемената и принцип рада система за даљинско грејање – шематски прикаже систем даљинског грејања |
– Врсте топлотних извора и њихова примена – Котлови за централно грејање: ливени, челични, блок-котлови – Избор котла – Помоћни уређаји котла, груба и фина арматура – Горива, врте, састав, топлотна моћ, настанак – Снадбевање, транспорт и складиштење горива, заштитне мере код транспорта – Топлане – Котларнице – Котлови централног грејања – Димњаци – Подстанице за даљинско грејање – Елементи цевовода и арматуре – Пумпе – Топлотна и звучна изолација – Припрема воде за централно грејање – Систем даљинског грејања Кључни појмови: котлови, горива, транспорт, котларница, подстаница, пумпе |
НАЗИВ ТЕМЕ: Измењивачи топлоте |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам измењивача топлоте – објасни поделу и карактеристике измењивача топлоте – објасни принцип рада и примену измењивача топлоте – дефинише појам рекуператора и регенератора – покаже на шеми саставне делове цевног измењивача топлоте – покаже на шеми саставне делове плочастог измењивача топлоте – објасни принцип рада плочастог измењивача топлоте – објасни принцип рада цевног измењивача топлоте – опише начин рада и уграђивања размењивача топлоте у подстаници |
– Измењивачи топлоте – Врсте и карактеристике измењивача топлоте – Примена измењивача топлоте у грејању – Прикључци и начини грејања у котларници – Прикључци и начини грејања у подстаници Кључни појмови: измењивачи топлоте |
НАЗИВ ТЕМЕ: Одржавање котлова и других елемената система даљинског грејања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам и поступке одржавања – објасни разлику између превентивног, корективног одржавања и ремонта – објасни значај одржавања котла, арматуре, пумпи – наведе поступке превентивног одржавања котла, арматуре, пумпи – препозна инциндентне ситуације – препозна најчешће кварове и отказе на котлу – правовремено детектује неправилности у раду котловског постројења – опише примену различитих врста мерних уређаја у поступку одржавања котлова и елемената система даљинског грејања – наведе техничку документацију која се користи у поступку одржавања – наведе основне безбедносне поставке рада постројења под притиском – опише поступак ремонта постројења за центрлно грејање – објасни поступак ремонта котла, ремонта армаруре, ремонта пумпи и електроинсталације и опреме – објасни поступак ремонта топлодалековода – објасни поступак ремонта уређаја на систему течног горива за ложење – објасни поступак ремонта уређаја за хемијску и термичку припрему воде – наведе врсте евиденција одржавања и интервенција на котловском постројењу |
– Одржавање котлова централног грејања – Одржавање елемената система даљинског грејања (арматуре, пумпе, топлодалеководи и сл.) – Ремонт постројења за централно грејање – Ремонт котла, ваздушних и димних клапни – Ремонт уређаја на систему течног горива за ложење – Ремонт уређаја за хемијску и термичку припрему воде – Ремонт армаруре, пумпи и електроинсталације и опреме – Техничка документација и контроле у котларници – Безбедносне поставке рада постројења под притиском Кључни појмови: даљинско грејање, одржавање, ремонт |
НАЗИВ ТЕМЕ: Ваздушно грејање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам ваздушног грејања – разликује локално и централно ваздушно грејање – наброји основне уређаје за ваздушно грејање – опише принцип рада уређаја за ваздушно грејање – наведе врсте филтера и начин њиховог означавања – препозна различите облике попречних пресека канала за ваздушно грејање – наброји елементе за убацивање и извлачење ваздуха |
– Ваздушно грејање – Локално ваздушно грејање – Централно ваздушно грејање – Вентилатори – Филтери – Канали за ваздух – Елементи за убацивање и извлачење ваздуха код грејања – Експлоатација система за грејање Кључни појмови: ваздушно грејање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Топлотне пумпе |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам топлотне пумпе – наведе врсте топлотних пумпи – објасни начин рада топлотних пумпи – наведе основне елементе топлотних пумпи – шематски прикаже принцип рада топлотне пумпе – изврши избор топлотне пумпе |
– Подела топлотних пумпи – Елементи топлотних пумпи: • Компресор • Кондезатор • Пригушни елементи • Испаривачи – Избор топлотне пумпе – Припрема потрошне топле воде Кључни појмови: топлотне пумпе |
Трећи разред
НАЗИВ ТЕМЕ: Опслуживање и руковање урeђајима за грејање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе прописе, техничку регулативу и стандараде из области машинске енергетике – разликује појмове краткотрајног и дуготрајног заустављања рада котла – наведе параметре контроле у експлоатацији котла – препозна мерне вредности котла које се контролишу – објасни поступак припреме горива и воде у котловском постројењу – наведе начин складиштења огревног материјала – објасни поступак пуштања у рад котла и парних инсталација – опише поступак руковања котловским постројењима – објасни начин праћења рада котловског постројења – наведе параметара рада постројења који се контролишу очитавањем – наведе алате, уређаје и мерну опрему који се користе при опслуживању и руковању урђајима за грејање – објасни начин одлагања шљаке и пепела – објасни значај рационалног коришћења радних флуида и енергената – објасни начин вођења евиденције о утрошку горива |
– Прописи, техничка регулатива и стандараде из области машинске енергетике – Пуњење и пражњење инсталације – Испитивање инсталација – хладна и топла проба – Пуштање у рад парног котла – Припрема парног котла – Потпала (активирање) парног котла – Рад котловског постројења под пуним оптерећењем – Заустављање рада котла, мере и контрола при заустављању – Контрола рада котла у току експлоатације – Контрола мерних вредности – Алати, уређаји и мерна опрема за опслуживање и руковање урђајима за грејање Кључни појмови: котао, одржавање, мерење, контрола |
НАЗИВ ТЕМЕ: Регулација и аутоматика система за грејање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни задатак аутоматског управљања у систему грејања – дефинише разлику између регулације и регулисане величине – наведе задатке регулатора – наброји поделу регулатора – дефинише појам регулације котла – објасни начин функционисања регулатора температуре – на шеми прикаже место уградње регулатора притиска – на шеми прикаже место уградње регулатора протока – објасни принцип рада термостата – опише поступак регулације температуре воде у котлу у односу на спољашњу температуру ваздуха – наброји врсте мерних инструмената за мерење температуре – објасни принцип рада инструмената за мерење температуре – опише улогу и задатак регулационог вентила – објасни шему аутоматске регулације протока флуида – опише задатак микропроцесорског регулатора у подстаничном даљинском грејању на конкретном примеру – објасни начин рада централног система за надзор и управљање (SCADA) радних параметара система за грејање – опише предности регулације рада система грејања |
– Регулација у котларницама – Регулција топлотног учинка – Монтажа и замена основних елеменара теегулационе технике – Регулатор температуре – Регулатор притиска – Регулатор протока – Термостат – Електромоторни покретач – Уградња мерача количинетоплоте у подстаницама – Регулисање температуре воде у котлу према спољашњим условина – Аутоматика на инсталацијама за грејање – Регулационо коло – Мерни елементи – сензори – Извршни органи – Аутоматика на даљинском грејању у подстаници Кључни појмови: регулисање, аутоматика, притисак, проток и температура |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем. На првим часовима ученике упознати са основним појмовима грејања и климатизације.
Облици наставе: Теоријски часови
Место реализације наставе: Сви часови се реализују у стандардној учионици
На часовима се задржати на нивоима знања дефинисаних глаголима који су на нивоу знања и разумевања. Ово је стручни предмет чији садржаји треба да ученицима развију интересовање за будућу струку и што квалитетније ангажовање на практичној настави. Садржаје употпунити примерима разних система грејања и са посебним акцентом на савремена ефикасна решења.
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из машинских елемената и техничке физике.
Препоруке за реализацију наставе:
– За темy уређаји за грејање размотрити и анализирати конкретна решења (грејање школе, грејање стамбених, ученичких простора...)
– За тему топлотни извори и дистрибуција топлотне енергије користити примере топлане и водити ученике у топлану да се упознају опремом и принципом рада.
– За тему измењивачи топлоте користити примере топлане и водити ученике у топлану да се упознају опремом и принципом рада или презентацију, кратак видео измењивача у топлани.
– Одржавање парних и топлотних котлова примени стечених знања у пракси
– За тему ваздушно грејање размотрити и анализирати конкретна решења (ваздушна завеса у тржним центрима, вентилациони системи с топлим ваздухом)
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијске методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Основе технике мерења и аутоматизације
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
- |
- |
- |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са методама и техникама мерења и аутоматског управљања у термотехници и постројењима и уређајима за грејање и хлађење
– Упознавање ученика са значајем мерења, мерним величинама, условима мерења, инструментима и тачности мерења у термотехници и процесној техници
– Развијање свети о значају тачности резултата мерења у термотехничким системима
– Упознавање ученика са својствима система аутоматског управљања
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Мерни уређаји и инструменти |
30 |
- |
- |
- |
2. |
Системи аутоматског управљања |
20 |
- |
- |
- |
3. |
Компоненте система аутоматског управљања и регулисања |
20 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Мерни уређаји и инструменти |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам мерне величине и мерења – наведе основне величине SI система и њихове мерне јединице – наведе разлику између основних и изведених величина SI система – наведе SI префиксе у односу на основну јединицу мере – разликује врсте мерних инструмената – наведе врсте мерних инструмената који се користе у енергетици – објасни поступак мерења аналогним инструментима – објасни поступак мерења дигиталним инструментима – објасни поступак мерења показним инструментима – објасни поступак мерења интегралним инструментима – објасни појам баждарења мерних инструмената – дефинише појам мерног уређаја – наведе врсте мерних уређаја – наведе врсте мерних уређаја који се користе у енергетици – изврши избор мерног уређаја према карактеру и начину мерења – дефинише појам мерног средства – класификује мерна средства према начину и месту примене – наведе појам и врсте грешака мерења – израчуна средњу вредност мерења – израчуна апсолутну и релативну грешку мерења – одреди статичку грешку мерења – одреди динамичку грешку мерења |
– Мерна величина и мерење – Мерни уређаји и инструменти – Мерна средства – Мерење притиска, температуре, протока, нивоа течности, брзине, топлоте, влажности, број обртаја, силе, снаге – Тачност мерења и подела мерила према класи тачности – Грешка мерења (апсолутна и релативна) – Статичка и динамичка грешка мерења – Баждарење мерних инструмената Кључни појмови: мерење, мерни уређаји, мерни инструменти |
НАЗИВ ТЕМЕ: Ситеми аутоматског управљања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам управљања – наведе врсте управљања – дефинише појам аутоматизације – објасни појам аутоматског управљања – објасни појам аутоматског регулисања – наведе примере аутоматског управљања и регулисања – објасни појам система – наведе улазне и излазне величине система – разликује врсте система аутоматског управљања и регулисања – опише елементе система аутоматског управљања – објасни затворени, отворени и комбиновани систем управљања – објасни повратну спрегу у систему управљања и регулисања – утврди добре и лоше особине система аутоматског управљања (САУ) – наведе примере САУ |
– Основе аутоматизације – Аутоматско управљање и аутоматизација процеса – Систем аутоматског управљања – Управљање и систем управљања – Регулисање и систем регулисања – Примери система аутоматског управљања и регулисања Кључни појмови: аутоматизација, регулација, управљање, систем |
НАЗИВ ТЕМЕ: Компоненте система аутоматског управљања и регулисања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује компоненте система аутоматског управљања и регулисања – наведе компоненте САУ у енергетским постројењима – препозна мерне компоненте управљачког система за: притисак, температуру, проток, висину стуба течности, број обртаја, давача жељене вредности – анализира примену елемената: упоређивача, претварача, појачивача, извршне елементе – повезује компоненте управљачког система у функционалну целину – повезује кмпоненте регулатора у функционалну целину – наведе појам и улогу рачунара у процесном управљању и регулисању |
– Компоненте система аутоматског управљања и регулисања – Мерни елементи за притисак, температуру, проток, ниво течности, топлоту, влажност, број обртаја – брзину – Елементи за задавање жељене вредности – Елементи за поређње сигнала – упоређивачи – Елементи за претварање сигнала – претварачи – Елементи за појачавање сигнала – појачивачи – Извршни елементи – извршни органи Кључни појмови: компоненте, елементи, аутоматско управљање |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, специјализованој учионици или одговарајућем кабинету при чему се одељење не дели на групе.
На часовима се задржати на нивоима знања дефинисаних глаголима који су на нивоу знања и разумевања. Садржаје употпунити видео презентацијама и примерима из свакодневног живота.
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике, математике из основне школе, и стечена знања из предмета техничка физика. Препоручене садржаје повезивати са примерима из парксе из области постројења за грејање и расхладних постројења. У реализацији програма овога предмета, треба се ослањати на знања фундаменталних научних дисциплина: електротехнике и механике. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијске методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
Препоруке за остваривање наставе
У области технике мерења ученика треба упознати са основним карактеристикама мерних инструмената без којих се не може остварити квалитет рада енергетских система. Потребно је увести примере прорачуна одређених величина, на пример за одређивање грешке мерења. Код мерних уређаја треба применити одговарајућу методу мерења, а процену грешке израчунавати. Везу између мерних јединица треба изразити математички (на пример јединице за притисак и температуру).
У садржајима о аутоматизацији ученици треба да стекну основна знања о регулацијским круговима, системима управљања и да повезују основне компоненте аутоматског система. Треба посебно истаћи значај усклађености реализације ових садржаја са садржајима практичне наставе. У теми компоненте система аутоматског управљања и регулисања рачунаре истаћи као део технолошког процеса управљачког система.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Расхладна постројења
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
62 |
- |
- |
- |
62 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са уређајима и њиховом применом у системима за хлађење и климатизацију
– Упознавање ученика са местом и улогом уређаја за хлађење и климатизацију у енергетици
– Упознавање ученика са начином функционисања уређаја за хлађење и климатизацију
– Развијање свести о значају уштеде и рационалном коришћењу енергије и заштити животне средине
– Развијање способности за примену стечених знања у пракси
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Климатизација и системи климатизације |
17 |
- |
- |
- |
2. |
Расхладни уређаји |
12 |
- |
- |
- |
3. |
Саставни елементи расхладних постројења |
8 |
- |
- |
- |
4. |
Одржавање, руковање и поправка расхладних уређаја и постројења |
15 |
- |
- |
- |
5. |
Регулација и аутоматика климатизационих система |
10 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Климатизација и системи климатизације |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да:: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам хлађења и климатизације и карактеристике расхладних флуида – дефинише појам система климатизације и поделу система климатизације према различитим критеријумима – наведе основне елементе и главне карактеристике система за климатизацију – шематски прикаже систем климатизације – објасни улогу и начин рада појединих елемената система климатизације – дефинише појам климатизационог постројења и основне компоненте климатизационог постројења – наведе основне елементе клима-коморе – образложи разлику између вентилатор-конвертора и индукционог апарата – објасни термодинамички процес у клима уређају (начин рада) – опише начин монтирања клима уређаја – наведе специфичности система вентилације и климатизације у зависности од различитих типова индустрије – образложи разлику између сплит-система и мулти сплит-система – опише поступак припреме ваздуха у систему климатизације – објасни еколошке захтеве у климатизацији и значај иновативних технологија за остваривање енергетске ефикасности система климатизације имајући у виду еколошки аспект |
– Основе климатизације, физички појам хлађења – Расхладни флуиди – Подела система климатизације према брзини струјања ваздуха (системи ниског и системи високог притиска) – Подела система климатизације према броју канала (једоканални и двоканални) – Подела система климатизације према количини ваздуха (системи са констснтном количином ваздуха и системи са променљивом количином ваздува – варијабилни системи) – Подела система климатизације према броју цеви у систему (двоцевни, троцевни и четвороцевни) – Подела система климатизације према радном флуиду (ваздушни и ваздушно-водени) – Компоненте климатизационог система: компресор, кондензатор и вентилатор, драјер, ексанзиони вентил, испаривач и вентилатор – Комфорна и технолошка (индустријска) климатизација – Компоненете климатизационих постројења (вентилатори, уређаји за грејање и хлађење ваздуха, уређаји за филтрирање ваздуха, уређаји за влажење и сушење ваздуха) – Локални и зонски климатизациони системи – Раздвојене клима јединице – Обрада ваздуха и припрема ваздуха Кључни појмови: климатизација, системи, компоненте, обрада ваздуха |
НАЗИВ ТЕМЕ: Расхладни уређаји |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам расхладног постројења и поделу расхладних постројења према различитим критеријумима – дефинише појам расхладног уређаја и поделу и елементе расхладних уређаја – објасни функцију елемената расхладног уређаја – шематски прикаже расхладни уређај – опише функцију и начин рада расхладног агрегата и реверзибилан рад у режиму топлотне пумпе за остваривање грејног учинка – наведе врсте и критеријуме избора расхладних флуида – наведе ознаке фреона – објасни начин повратка уља у компресор фреонских и амонијачних расхладних уређаја – објасни штетност фреона за животну средину – опише поступак сакупљања и поновне употребе расхладног флуида – наведе мере заштите животне средине |
– Расхладна постројења – Подела расхладних постројења: • Према физичком стању • Облику енергије потребне за остваривање процеса хлађења • Капацитету хлађења • Температури до које се хлади хлађени објекат – Расхладни уређаји – Елементи расхладног уређаја: • компресор • кондензатор или систем цеви • сушач (драјер) са филтерима • експанзиони вентил или капилара • испаривач • уређаји за регулисање и управљање – Расхладни флуиди, избор и означавање – Складиштење и руковање са расхладним флуидима – Утицај фреона на животну средину Кључни појмови: расхладни уређаји и расхладни флуиди |
НАЗИВ ТЕМЕ: Саставни елементи расхладних постројења |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– препозна елементе расхладних постројења на шематском приказу – дефинише појам размењивача топлоте – објасни улогу и начин рада различитих врста компресора – објасни улогу и начин рада различитих врста кондензатора – објасни улогу и начин рада различитих врста испаривача – објасни начин рада и конструкцију прехлађивача и међухладњака – чита шематски приказ прехлађивача и међухладњака – чита табеларне вредности коефицијента пролаза топлоте и средње температурске разлике |
– Клипни компресори, ротациони, вијачни и турбокомпресори – Ваздухом хлађени кондезатори – Водом хлађени кондезатори – Кондезатори хлађени водом и ваздухом – Испаривачи и њихова подела – Прехлађивачи и међухладњаци – Размењивачи топлоте – Коефицијент пролаза топлоте, средња температурска разлика Кључни појмови: компресори, кондезатори, испаривачи, сплит систем |
НАЗИВ ТЕМЕ: Одржавање, руковање и поправка расхладних уређаја и постројења |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте и значај одржавања расхладних уређаја и постројења – објасни разлику између превентивног и корективног одржавања – објасни начин превентивног одржавања за сваки елемент расхладног уређаја – објасни начин одржавања помоћних апарата и уређаја – објасни принцип рада и технологију монтаже елемената система за вентилацију и климатизацију – чита план монтаже и упутства за монтажу и уградњу произвођача расхладних уређаја – објасни начине монтаже и уградње сваког расхладног уређаја – наведе потребан алат и прибор за монтажу и уградњу расхладних уређаја – опише примену различитих врста мерних уређаја за мерење радних параметара погонске машине – компресора (број обртаја, снага, притисак и проток) – објасни значај чишћења кондезатора и испаривача – објасни поступак замене заптивача и лежаја на пумпи, растављања и поправке пумпи – наведе најчешће кварове и отказе система за хлађење – објасни начин интервенције приликом отклањања квара – наведе параметре који се проверавају приликом пуштања система у рад |
– Пуњење пражњење и испитивање инстаације – Превентивно и корективно одржавање елемената расхладног постројења – Одржавање цевне инсталације – заштита од корозилје и каменца – Монтажа кондезатора – Одржавање компресора – чишћење, подмазивање мотора и допуна уља – Подешавање опруга и измена заптивача – Одржавање помоћних апарата и уређаја – Уградња и подешавање термостата – Одржавање расхладних комора и ормара и сабирног суда кондезата – Промена филтера за извлачење влаге – Чишћење кондезатора и испаривача – Замена заптивача и лежаја на пумпи, растављање и оправка пумпи Кључни појмови: одржавање, замена, чишћење, руковање расхладним уређајима и постројењима |
НАЗИВ ТЕМЕ: Регулација и аутоматика климатизационих система |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни улогу и задатак аутоматског управљања у систему климатизације (хлађења) – објасни улогу регулационог кола – објасни улогу мерних елемената и сензора – објасни шему и начин рада аутоматског пригушног вентила – објасни примену термоекспанзионог вентила – објасни улогу соленоидног вентила – наведе принцип рада преостата и термостата – објасни начин рада одвајача уља за фреонске расхладне инсталације – објасни шему аутоматског регулисања савремене клима-коморе – објасни даљински надзор система вентилације и климатизације – наведе предности аутоматизације рада система хлађења – наведе предности фреквентне регулације компресора и предности варијабилног протока расхладног флуида (VRF/VRV) |
– Аутоматски пригушни вентил – Термоекспанзиони вентил – Пригушни вентил са пловком – Мерни елементи и сензори – Соленоидни вентили – Преостати – Термостати – Помоћни апарати и уређаји – Нивокази – Арматура – Пуштање система у погон и искључење – Регулисање температуре према спољашњим условима у системима хлађења – Аутоматско регулисање клима- коморе Кључни појмови: регулисање, аутоматика |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, специјализованој учионици или одговарајућем кабинету при чему се одељење не дели на групе.
На часовима се задржати на нивоима знања дефинисаних глаголима који су на нивоу знања и разумевања. Ово је стручни предмет чији садржаји треба да ученицима развију интересовање за будућу струку и што квалитетније ангажовање на практичној настави. Садржаје употпунити примерима разних система хлађења и климатизације и са посебним акцентом на савремена ефикасна решења.
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из машинских елемената, машинских материјала и техничке физике.
Препоруке за реализацију наставе:
– За темy уређаји климатизација и системи климатизације размотрити и анализирати конкретна решења (климатизација пословних објеката, климатизација стамбених зграда, хотела, болница итд.)
– За тему расхладни уређаји размотрити и анализирати конкретна решења (фрижидери, хладњаче, термоелектрични расхладни уређаји, расхладни флуиди, замена са новим флуидима, критеријум за избор расхладног флуида)
– За тему саставни елементи расхладних постројења објаснити принцип рада сваког елемента и његов значај у систему хлађења
– За тему регулација и аутоматика климатизационих система користити шематске приказе и видео записе са примереима из праксе.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив предмета: Предузетништво
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
- |
62 |
- |
- |
62 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са појмом и значајем и врстама предузетништва
– Упознавање са могућностима и начинима започињања пословања у Републици Србији
– Развијање предузетничких знања, вештина, вредности и ставова
– Оспособљавање за формулисање пословних идеја и учествовање у изради једноставног пословног плана мале фирме
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: трећи
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Основе предузетништва |
- |
30 |
- |
- |
2. |
Пословни план |
- |
32 |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Основе предузетништва |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам и значај предузетништва; – опише друштвену мисију у прдузетништву; – наведе карактеристи успешних предузетника; – идентификује мотиве који покрећу предузетничке активности; – упореди различите врсте предузетништва; – опише значај друштвеног (социјалног) предузетништва користећи примере из окружења; – објасни улогу и значај информационо комуникационих технологија (ИКТ) у савременом пословању; – представи различите начине отпочињања посла у локалној заједници и Србији; – идентификује програме креиране за стартап и подршку предузетништву у Србији – објасни процедуру за коришћење услуга институција за подршку предузетницима и стртапу; – идентификује могуће начине финансирања пословне идеје – састави списак документације потребне за регистрацију привредних субјеката; – објасни редослед корака при регистрацији привредног субјекта; |
– Појам и значај предузетништва – Профил и карактеристике успешног предузетника – Мотиви предузетника – Друштвена одговорност и пословни морал предузетника – Врсте предузетништва – Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању – Правни и институционални оквир за развој предузетништва у Србији – Институције и инфраструктура за подршку предузетништву – Оснивање и регистрација привредног субјекта Кључни појмови садржаја: предузетништво, предузетник,оснивање привредних субјеката, стартап екосистем, подсстицаји за предузетништво. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Пословни план |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени креативне технике приликом избора пословне идеје – објасни садржај пословног плана – опише интерне и екстерне факторе предузетничког окружења; – упореди шансе и претње из окружења, као и предности и изазове-за изабрану пословну идеју; – прикупи податке са тржишта о конкуренцији, потенцијални клијентима, величини тржишта-за изабрану пословну идеју – објасни елементе маркетинг миска – учествује у изради и презентацији маркетинг плана за изабрану пословну идеју; – објасни на примеру појам и врсте трошкова и цену коштања; – састави једноставан финансијски план за изабрану пословну идеју; – учествује у изради пословног плана за дефинисану пословну идеју, као део тима и уз подршку наставника ментора, – учествује у презентацији пословног плана за дефинисану пословну идеју |
– Пословна идеја – Пословни план – појам, садржај и значај – Окружење – фактор предузетничке активности – Пословне могућности за нови пословни подухват – Прикупљања информација са тржишта о конкуренцији, купцима, ценама. – Процена могућности за реализацију бизнис идеје – „SWOT” анализа; „PEST” анализа – Елементи маркетинг микса – Маркетинг план као део бизнис плана – Финансијски резултат – добит као основни мотив предузетника – Финансијски план – Састављање пословног плана Кључни појмови садржаја: пословна идеја, SWOT анализа, PEST анализа маркетинг план, финансијски план, пословни план, |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.
Место реализације наставе: кабинет за предузетништво или учионица опремљена пројектором и рачунарима са интернет конекцијом.
Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.
Препоруке за планирање наставе
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или опишу поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама као што су нпр. исходи да идентификује програме који су намењени подстицању предузтништва ии да објасни редослед корака при регистрацији привредног друштва. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке, нпр. исходи попут прикупи информације или учествује у састављању и презентацији пословног плана.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Препоруке за остваривање наставе
На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе. Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учионица. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.
Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и процедуре за отпочињање пословање и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на крају учења треба да буде једноставан бизнис план.
За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања.
Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.
Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму ипак је неопходно да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.
При реализацији тема подстицати ученике да користе што различитије изворе информација. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачности. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који извори се могу сматрати поузданим и релевантним. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе података као што су књиге, филмови и разговор са људима.
1. Основе предузетништва
За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.
Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами идентификују кораке при регистрацији предузећа и докумнетације потребне за то.
Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна групе ученика може да обрађује тему процедурепри регистацији предузећа, друга група неопходну документацију, трећа група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, подстицаји предузетништву, развој стартапа. Коначни резултат пројекта може бити: презентација. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.
2. Пословни план
Током остваривања ове теме, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.
Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе уколико сами желе да истраже неко друго поље делатности. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.
Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше пикупљање информација са тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.
Током реализације ове теме неопходно је да ученици уз подршку наставника, ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа.. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на пројекта треба да буде пословни план за конкретну пословну идеју.
Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.
На почетку остваривања програмап репуручује се иницијални тест у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима у предузетништву, примерима из окружења и свог подручја рада.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Препорука је да се настава реализује кроз пројектне задатке и истраживачки рад ученика зато је важно имати евиденције о свим продуктима ученика и водити рачуна да приликом рада у тиму или групи ученици имају различите улоге током вермена како би сви имали једнаке прилике за достизање исхода и и евалуацију њиховог рада.
Много тога се може пратити као што су нпр.: начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да је процес рада често важнији од самих резултата.
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. За овакав облик рада наставник треба да припреми листе за оцењивање које ће садржати јасне аспекте и идикаторе вредновања. Приликом оцене пословног плана, могу се кроистити већ постојећи обрасци прилагођени узрасту и ученицчким постигнућима. Ученике упознати са свим инструментима и критеријумима који ће бити коришћени приликом оцењивања. У вредновању наученог користе се различити инструменти, на Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.
Како се сваки пројектни задатак завршава презентацијом потребно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових вештина у припреме презентација. Ученици треба унапред да знају шта се прати код презентација, а то су показатељи који се тиче садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, колико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционалне или декоративне...), начина излагања ( да ли је довољно гласно, јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца ( да ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реагују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да процене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.
Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, онда се могу пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
Назив предмета: Практична настава
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
- |
- |
210 |
60 |
270 |
II |
- |
- |
420 |
60 |
480 |
III |
- |
- |
558 |
90 |
648 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Учење кроз рад |
Настава у блоку |
Настава у блоку/Учење кроз рад |
||
I |
- |
- |
210 |
60 |
270 |
||
II |
- |
- |
- |
420 |
60 |
480 |
|
III |
- |
- |
- |
558 |
90 |
648 |
2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Оспособљавање ученика за примену мера безбедности и здравља на раду
– Оспособљавање ученика за самостално мерење и контролисање радних предмета
– Оспособљавање ученика за самостално оцртавање, обележавање, стезање и придржавање радних предмета
– Оспособљавање ученика за самостално руковање алатом и прибором за ручну обраду
– Оспособљавање ученика за самосталну обраду сечења и одсецања материјала
– Оспособљавање ученика за самостално обликовање цеви и профила
– Оспособљавање ученика за формирање раздвојивих и нераздвојивих веза
– Оспособљавање ученика да самостално врши обраду бушењем, проширивањем и упуштањем
– Оспособљавање ученика за самостално спајање материјала лепљењем и лемљењем
– Оспособљавање ученика за самостално спајање материјала ручним електролучним заваривањем и пеглањем
– Оспособљавање ученика за самостално гасно заваривање, гасно сечење и тврдо лемљење
– Оспособљавање ученика монтажу грејних и котловских инсталација
– Оспособљавање ученика за одржавање, опслуживање и руковање системима за грејање
– Оспособљавање ученика за монтажу, одржавање и експлоатацију уређаја и система за вентилацију и проветравање
– Оспособљавање ученика за опслуживање, руковање и одржавање расхладних уређаја и постројења
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред.бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
||||
Т |
В |
ПН |
УКР |
Б |
||
1. |
Припрема и организација радног места |
- |
- |
6 |
- |
- |
2. |
Мерење и контролисање |
- |
- |
30 |
- |
- |
3. |
Оцртавање, обележавање, прибор за стезање |
- |
- |
39 |
- |
- |
4. |
Алат и прибор за ручну обраду |
- |
- |
66 |
- |
- |
5. |
Сечење, одсецање, обликовање цеви и профила, турпијање |
- |
- |
69 |
- |
- |
6. |
Настава у блоку |
- |
- |
- |
- |
60 |
Разред: други
Ред.бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН/УКР |
Б/УКР |
||
1. |
Алат и прибор за формирање раздвојивих и нераздвојивих веза |
- |
- |
50 |
- |
2. |
Формирање раздвојивих веза (резање навоја – унутрашњи и спољашњи) |
- |
- |
56 |
- |
3. |
Спајање материјала лепљењем и лемљењем |
- |
- |
62 |
- |
4. |
Ручно електролучно заваривање и спајање пеглањем |
- |
- |
86 |
- |
5. |
Гасно заваривање, гасно сечење и тврдо лемљење |
- |
- |
74 |
- |
6. |
Монтажа грејних и котловских инсталација |
- |
- |
92 |
- |
7. |
Настава у блоку |
- |
- |
- |
60 |
Разред: трећи
Ред.бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН/УКР |
Б/УКР |
||
1. |
Измењивачи топлоте |
- |
- |
45 |
|
2. |
Одржавање, опслуживање и руковање системима за грејање |
- |
- |
140 |
|
3. |
Регулација топлотног учинка |
- |
- |
45 |
|
4. |
Монтажа, одржавање и експлоатација уређаја и система за вентилацију и проветравање |
- |
- |
90 |
|
5. |
Системи климатизације и њихово одржавање и руковање |
- |
- |
72 |
|
6. |
Опслуживање, руковање и одржавање расхладних уређаја и постројења |
- |
- |
166 |
|
7. |
Настава у блоку |
- |
- |
- |
90 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Разред: први
НАЗИВ МОДУЛА: Припрема и организација радног места |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе карактеристике радног места и радног окружења – наведе могуће ризике на радном месту – опише средства и опрему за личну заштиту – опише мере безбедности и здравља на раду, заштите од пожара и заштите животне средине и мере и поступке у случају незгоде – наведе мере хигијене и уредности радног места – објасни значај примене прописа, техничких регулатива, стандарда и интерних процедура у процесу рада – демонстрира употребу средстава и опреме за личну заштиту |
– Радно место, средства за рад, средства и опрема за личну заштиту – Закон о безбедности и здрављу на раду – Правилник о опреми и поступку за пружање прве помоћи и организовању службе спасавања у случају незгоде на раду – Ризици и опасности у процесу рада и мере за отклањање истих – Професионална обољења и болести у оквиру образовног профила Кључни појмови: ризици на раду, мере заштите |
НАЗИВ МОДУЛА: Мерење и контролисање |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– мери дужинске мере, углове, профиле и облике, температуру и притисак – контролише одступања од задатих вредности: дужинских мера, угловеа, профила и облика – рукује мерним прибором, алатима и предметом рада – измери и контролише предмет рада на основу техничког цртежа – попуњава мерну листу – примени правила одржавања и чувања мерног прибора – користи техничко-технолошку документацију* – изради дневник рада* – примењује мере заштите на раду* – користи средства заштите на раду у складу са упутством* – одржава заштитна средства и опрему у исправном стању* – примењује прописе из области заштите околине и радне средине* – поштује технолошку и радну дисциплину на радном месту* |
– Задатак и дефиниција мерења и контроле – Методе и грешке мерења – Подела мерила – Поступак мерења и контролисања дужинских мера – Поступак мерења и контролисања углова, профила и облика – Поступак мерења и контролисања температуре – Поступак мерења и контролисања притиска – Израда мерних листа контроле – Чување и одржавање мерног прибора – Заштита на раду и заштита животне околине Кључни појмови: Поступци мерења, поступци контролисања |
НАЗИВ МОДУЛА: Оцртавање, обележавање, прибор за стезање и придржавање |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– одабере прибор за оцртавање и обележавање – одабере алат и прибор за стезање и придржавање – оцртава и обележава предмет рада на основу задатог техничког цртежа – оштри алат за оцртавање и обележавање – поставља предмет рада – обрадак на прибор за стезање и придржавање – контролише тачност поступка оцртавања и обележавања на премету рада – израдак – примени правила одржавања и чишћења алата и прибора** |
– Алат и прибор за оцртавање ( плоча за оцртавање, игле, обележачи, шестари, призме,слова, бројеви…) – Остали прибор за оцртавање: мерни лењири и летве, помична мерила, дубиномери, висиномери, угаоници са ослонцем и за центрисање, угломери, шаблони, менгеле, чекићи итд. – Задатак и значај стезања и придржавања при обради – Правила стезања и подела прибора за стезање и придржавање – Стеге – Оштрење алата за оцртавање и обележавање – Обавезни прегледи и провера опреме за рад** Кључни појмови: Оцртавање, обележавање |
НАЗИВ МОДУЛА: Алат и прибор за ручну обраду |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– изабере алат и прибор који се користи при ручној обради материјала у зависности од врсте посла који се обавља а на основу радног налога – опреми радно место потребним алатом и прибором – припреми алат и прибор за рад – примени правила одржавања и чувања алата |
– Алат за ручну обраду: ручне тестере, разне врсте турпија, гарнитуре урезника и нарезника, брусне плоче, ручне брусилице, разне врсте бургија, упуштачи, развртачи, бушилице, маказе, чекићи, секачи, гребачи, гарнитуре кључева, одвијачи разних величина , клешта за различите намене, хефталице, спајалице и други алати – Правила размештања алата и прибора на радном месту Кључни појмови: ручна обрада, алати за ручну обраду |
НАЗИВ МОДУЛА: Сечење, одсецање, обликовање цеви и профила, турпијање |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– изабере машину, алат и прибор за сечење и одсецање – изводи оштрење резног алата за сечење и одсецање – изводи поступке исправљања материјала – изводи поступке савијања цеви и профила у топлом и хладном стању – обрађује равне, обле, унутрашње и спољашње површине турпијањем – измери и контролише радни комад на основу техничког цртежа |
– Машине, алат и прибор за сечење и одсецање – Рад чекићем, рад секачем, одсецање секачем – Сечење маказама – Сечење ручном тестером – Сечење машинским тестерама – Сечење ручном електричном брусилицом – Оштрење резног алата за одсецање – Ручно и машинско исправљање – Савијање цеви у топлом и хладном стању – Савијање и обликовање профила – Врста и подела турпија, одржавање турпија – Техника турпијања различитих површина – Израда радних предмета према техничко-технолошкој документацији Кључни појмови: поступак сечења, поступак савијања |
НАЗИВ МОДУЛА: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– изврши поступке обраде радног дела применом оцртавања и обележавања, сечења, савијања и одсецања – примењује поступке савијања и обликовања – користи мере заштите на раду при руковању алатима, прибором, машинама и предметом рада – реши постављене задатке према техничко-технолошкој документацији – измери и контролише предмет рада – напише дневник рада |
– Израда сложених радних предмета применом поступака ручне обраде Кључни појмови: израда радних предмета |
* исходи се реализују у свим модулима у предмету практична настава осим у модулу Припрема и организација радног места
** исходи се реализују у 3, 4, 5 и 6 модулу
Разред: други
НАЗИВ МОДУЛА: Алат и прибор за формирање раздвојивих и нераздвојивих веза |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни факторе од којих зависи коју методу спајања ће изабрати – изабере машину, алат и прибор за бушење, упуштање и развртање – изводи оштрење резног алата за бушење и развртање – изабере универзални и специјани алат – користи техничко-технолошку документацију* – примењује поступак мерења и контроле* – примени правила чувања, одржавања, чишћења машине, алата и прибора* – оцењује властити рад* – користи мере заштите на раду* |
– Задатак, примена и подела спајања – Раздвојиве и нераздвојиве везе – Машине, алат и прибор за ручно и машинско бушење – Бургије, упуштачи и развртачи – Оштрење резног алата – Универзални и специјани алат – Алат за закивање – Техничко технолошка документација – Прибор за мерење и контролу – Безбедност и заштита здравља на раду Кључни појмови: раздвојиве везе, нераздвојиве везе |
НАЗИВ МОДУЛА: Формирање раздвојивих веза (резање навоја – унутрашњи и спољашњи) |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује елементе којима се остварује раздвојива веза – изводи поступке ручног и машинског бушења, упуштања и развртања (радни поступак) – изводи поступак ручног резања унутрашњег навоја – изводи поступак ручног резања спољашњег навоја – изводи поступак ручног нарезивања цевног навоја – израђује машинске склопове раздвојивом везом |
– Завртњи и навртке – Бушење, упуштање и развртање – Поступак израде спољашњег и унутрашњег навоја – Комплет урезника, окретачи са непроменљивим отвором, окретачи са подешавајућим отвором – Нарезнице – округле, шестоугаоне и квадратне – затворене и расечене – Држачи (окретачи) за нарезнице са уметком или без уметка – Главе за резање навоја Кључни појмови: разање навоја, спољашњи навој, унутрашњи навој |
НАЗИВ МОДУЛА: Спајање материјала закивањем, лепљењем и лемљењем |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– бира врсту заковица и поступак закивања – изводи поступак закивања – врши избор лепка и прибора за поступак спајања – изводи поступак спајања лепљењем – објасни припрему материјала и алата за меко лемљење – изводи поступак меког лемљења |
– Закивање, ручно и машинско – Заковице, врсте и начин спајања – Лемљење и лепљење – Врсте лепила – Прибор за лепљење (пиштољи….) – Елементи и материјали за лепљење – Израда радних предмета лепљењем – Опрема и материјал за меко лемљење – Меко лемљење – Израда радних предмета меким лемљењем Кључни појмови: лепљење, лемљење |
НАЗИВ МОДУЛА: Ручно електролучно заваривање и спајање пеглањем |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни припрему опреме, материјала и алата за ручно електролучно заваривање – изводи поступак ручног електролучног заваривања – изводи поступак контроле завареног споја – објасни припрему материјала и уређаја – пегли за поступак спајања пеглањем – изводи поступак спајања цеви пеглом – израђује инсталације преспајањем или продужавањем цеви пеглањем |
– Опрема и врсте основног и додатног материјала за ручно електролучно заваривање – Положаји заваривања – Електролучно заваривање – Методе контроле завареног споја – Материјали који се спајању пеглањем – Пегле и спајање цеви пеглањем – Цевне инсталације Кључни појмови: заваривање, спајање пеглањем |
НАЗИВ МОДУЛА: Гасно заваривање, гасно сечење и тврдо лемљење |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни припрему опреме, материјала и алата за гасно заваривање, сечење и тврдо лемљење – рукује боцама и опремом за гас – изводи поступке гасног заваривања, гасног резања и тврдог лемљења |
– Опрема, уређаји, врсте основног и додатног материјала за гасно заваривање, сечење и тврдо лемљење – Поступак гасног заваривања – Поступак гасног резања – Поступак тврдог лемљења Кључни појмови: гасно заваривање, гасно сечење, тврдо лемљење |
НАЗИВ МОДУЛА: Монтажа грејних и котловских инсталација |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– чита техничко-технолошку документацију (планове објеката, шеме повезивања елемената у систему аутоматизованих котларница) – проверава исправност алата, опреме и инструмената и материјала у складу техничком документацијом, радним налогом и прописаним упутствима – поставља цевовод са арматуром – поставља термичку изолацију цевовода и опреме – поставља елементе подстанице у индиректном и директном систему – формира цевну мрежу (извлачење хоризонталних и вертикалних водова) – уграђује компензаторе и пригушиваче вибрација |
– Припрема и састављање грејних елемената у грејно тело – Уградња арматуре у грејно тело (прирубнице, вентили, славине, разводници, пумпе) – Израда заптивача и поступак заптивања – провера на притисак – Уградња грејних тела у систем грејања Кључни појмови: грејне и котловске инсталације |
НАЗИВ МОДУЛА: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– напише дневник рада – израђује елементе цевовода применом поступака сечења, савијања, нарезивања, бушења, лепљења и заваривања – монтира грејне инсталације – користи мере заштите на раду при руковању алатима, прибором, машинама и предметом рада – реши постављене задатке према техничко – технолошкој документацији – контролише и оцењује властити рад |
– Израда елемената цевовода – Монтажа грејних и котловских инсталација Кључни појмови: елементи цевовода, грејне и котловске инсталације |
* исходи се реализују у свим модулима
Разред: трећи
НАЗИВ МОДУЛА: Измењивачи топлоте |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– припрема алата и уређаја за монтажу према техничкој документацији – припрема измењивача топлоте за монтажу – повезивање измењивача топлоте са елементима подстанице – монтира дистрибутивне органе – проверава исправност рада – подешавање рада измењивача топлоте – праћење рада измењивача топлоте – примењује поступак мерења и контроле* – примени правила чувања, одржавања, чишћења машине, алата и прибора* – оцењује властити рад* – користи мере заштите на раду* |
– Монтажа измењивача топлоте у подстаници – Монтажа дистрибутивних органа: радијатора, конвектора, калорифера и вентилаторских конвектора – Регулисање и одржавање измењивача топлоте Кључни појмови: измењивачи топлоте |
НАЗИВ МОДУЛА: Одржавање, опслуживање и руковање системима за грејање |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– пуни и празни инсталацију – испитује инсталацију обављањем хладне и топле пробе – врши одзрачивање инсталације – врши припрему, потпалу и заустављање рада котла у складу са техничким упутством и прописаним процедурама – прати ради котла у току експлоатације – регулише процес сагоревања – регулише напајање котла водом – регулише температуру воде – примењује одговарајуће прописе, техничку регулативу и интерне процедуре у раду |
– Одржавање уређаја за грејање у котларницама – Ремонт и чишћење котлова и замена вентила, замена цеви – Пуњење и пражњење инсталације – Испитивање инсталације (хладна и топла проба) – Старт парног котла, припрема, потпала (активирање) и постизање пуног оптерећења – Заустављање котла, мере и контроле при застоју – Контрола рада котла у току експлоатације – Регулисање довода ваздуха, довода горива и напајање котла водом Кључни појмови: системи за грејање, одржавање, опслуживање, руковање |
НАЗИВ МОДУЛА: Регулација топлотног учинка |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– монтира и врши замену основних елемената регулационе технике – уграђује мерила количионе топлоте (калориметре) у подстаници – регулише топлотни учинак – сетује криве грејања за регулацију топлотног учинка неопходне за рад аутоматске централне регулације |
– Монтажа и замена основних елемената регулационе технике (регулатори температуре, притиска и протока, термостат, електромоторни покретач) – Уградња мерача количине топлоте у подстаницама – Регулација температуре воде према спољашњим условима Кључни појмови: топлотни учинак |
НАЗИВ МОДУЛА: Монтажа, одржавање и експлоатација уређаја и система за вентилацију и проветравање |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– израђује разводне канале применом раличитих поступака обраде – поставља мрежу разводних канала за проток ваздуха – монтира вентилаторе – прати рад система за вентилацију – чисти и дезинфикује разводне канале – проверава стање филтера и врши замену по потреби – чисти и одржава пречистаче ваздуха – регулише аутоматику система за вентилацију и проветравање – чисти грејаче за ваздух – замењује цевну арматуру, лежајеве, заптиваче – припрема за зимски и летњи режим рада система за вентилацију и проветравање – контрола прописаног режима рада |
– Израда и монтажа компоненти (решетке, жалузине) – Монажа мреже за развод ваздуха (канала, регулационих клапни и противпожарних клапни) – Чишћење канала за одвод ваздуха – Превентивно и текуће одржавање система за вентилацију и проветравање – Одржавање вентилатора – Стандардни поступци одржавања система за вентилацију Кључни појмови: вентилација, проветравање |
НАЗИВ МОДУЛА: Системи климатизације и њихово одржавање и руковање |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– монтира елементе секција клима коморе (хладњак, грејач, филтер) – поставља канале система за климатизацију – поставља термичку изолацију – пушта у рад систем за климатизацију – прилагођава рад система за климатизацију зимском и летњем режиму – прати радне параметре система за климатизацију – спроводи текуће и периодично одржавање система за климатизацију |
– Монтажа или замена компоненти система у клима коморама (вентилатора, електомотора, ремена, овлаживача-млазница) – Уградња или замена пригушивача звука – Уградња или замена регулатора вибрација у клима комори – Подмазивање мотора и вентилатора – Замена хладњака у клима комори – Замена регулатора протока ваздуха – Чишћење и одржавање конвектора – Припрема за зимски и летњи режим – Пуштање система у погон и искључивање Кључни појмови: системи климатизације |
НАЗИВ МОДУЛА: Опслуживање, руковање и одржавање расхладних уређаја и постројења |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– поставља елементе расхладне технике према техничко технолошкој документацији – контролише рад расхладних система – прати основне радне параметре у току рада расхладног система – пуни и празни расхладне системе радним флуидом – проверава и допуњава систем расхладних флуида у складу са прописима из области заштите животне средине – иситује исправност инсталација расхладног система – чисти кондензаторе, испариваче и друге делове расхладног система – врши заштиту од корозије инсталација расхладног система – поправља оштећену изолацију инсталација расхладног система – врши замену компресора и других елемената расхладног система – врши чишћење, подмазивање мотора и допуну уља компресора – замењује заптиваче и лежајеве на пумпама – проверава исправност рада расхладног постројења након интервенције – прикупља и одлаже отпад и опасне материје у складу са прописима из области заштите животне средине и области управљања отпадом |
Расхладни уређаји – Пуњење и пражњење инсталације расхладног уређаја – Испитивање инсталације – Контрола рада у току експлоатације – Одржавање расхладних уређаја – Контролисање расхладне воде и припрема допунске свеже воде – Одстрањивање ваздуха из система – Подмазивање и хлађење елемената расхладног постројења – Регулација рада и аутоматизација расхладног постројења при променљивом оптерећењу – Могући застоји у току експлоатације и начини отклањања – Рад на регулацији, укључивању и искључивању компресора Расхладна постројења – Превентивно и текуће одржавање елемената расхладног постројења – Монтажа и чишћење кондензатора и испаривача – Одржавање компресора – Одржавање помоћних апарата и уређаја – Промена филтера за извлачење влаге – Одржавање пумпи – Одржавање кондензатора и регулатора нивоа воде – Прописи из области заштите животне средине и области управљања отпадом Кључни појмови: расхладни уређаји, расхладна постројења |
НАЗИВ МОДУЛА: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– напише дневник рада – израђује елементе система за вентилацију и проветравање у складу са захтевом задатка – спроводи поступак одржавања уређаја постројења грејне/расхладне технике – користи мере заштите на раду при руковању алатима, прибором, машинама и предметом рада – реши постављене задатке према техничко-технолошкој документацији – контролише и оцењује властити рад – води радну документацију и евиденцију о обављеном послу |
– Израда елемената система за вентилацију и проветравање – Рад на одржавању и опслуживању уређаја постројења грејне/расхладне технике – Евиденције (праћење радних параметара система, извршени превентивни прегледи, текуће и периодично одржавање, регистровање застоја и отказа система) Кључни појмови: системи за вентилацију и проветравање, уређаја постројења грејне/расхладне технике |
* исходи се реализују у свим модулима
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Предмет се реализује у радионици за практичну наставу или код послодавца. Приликом остваривања програма одељење се дели на групе до 10 ученика. На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе односно учења, планом рада и начинима оцењивања. За реализацију наставе припремити потребне елементе (материјале, алате, приборе, машине, опрему, радне задатке).
Избор метода и облика рада за сваки модул одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Остварити корелацију са предметима: Техничка физика, Технологија обраде, Постројења за грејање, Основе технике мерења и аутоматизације, Расхладна постројења.
Подстицати ученике на одговоран однос према безбедности, сопственом и здрављу других, као и према заштити животне средине.Ученике усмеравати на рационалну употребу материјала и енергије са становишта заштите животне средине и одрживог развоја.
Практични рад ученика мора бити осмишљен, а свака активност разумљива. На тај начин се подстиче мотивисаност за рад и развијају стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет рада. Да би се то постигло практични рад мора бити, у свим својим фазама, анализиран и разјашњен. Непосредној извршилачкој активности демонстрацији наставника или новој вежби ученика, мора да претходе (у зависности од карактера и сложености радног поступка и средстава рада) објашњења техничко-технолошких законитости или краћа упутства о руковању алатом, машинама и мерилима. Увек треба инсистирати на поштовању прописа о безбедности и здрављу на раду, на примени мера штедње енергије, материјала, алата, прибора и машина.
На почетку модула Припрема и организација радног места упознати ученике са радним местом, окружењем и правилима понашања на радном месту. Указати ученицима на заначај поштовања прописа, техничких регулатива, стандарда и интерних процедура у процесу рада. Упознајте их са занимањима, потеницјалним радним местима, структуром организација и компанија у којима ће потенцијално изводити радне задатке. Препорука је да се ученици упознају са реалним условима рада обилазећи одређена радна места уколико је то могуће. Такође, могу се користити видео материјали, гостовање особа из струке и демонстрације одређених радних процеса. Циљ је да се ученик припреми за реално радно окружење пре одласка на праксу или код послодавца на учње кроз рад. Ученици кроз пројектне задатке могу да истраже и припреме презентације о каректеристикама одређених организација, њиховој организационој структури, интерним процесима и процедурама, организационој култури, понуди производа и слично.
Циљ модула је упознавање ученика са појмовима здравље, хигијена рада и ризик, као и о значају безбедности на раду. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове у вези здравља, хигијене и ризика. Исходе на нивоу примене реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик процени ризик на радном месту на основу задатих фактора. Стечено знање о појмовима здравље, хигијена, ризик, безбедност значајно је за примену у другим темама где се анализирају извори опасности и и штетности и мере заштите радне и животне средине. Мере заштите на раду и заштите животне околине су исходи који ће ученици достизати и увежбавати кроз све модуле али је неопходно да на почетку буду упознати са свим правилима и процедурама како би превенирарли евентуалне незгоде и повреде.
У оквиру блок наставе, који се реализује у радионици за практичну наставу или код послодавца, решавати сложеније радне задатке ручним методама обраде. Радне задатке дефинисати техничким цртежом и другом потребном техничком документацијом. Инсистирати да ученик самостално изврши избор алата, прибора, машина, уређаја, материјала и мерила и да самостално дефинише и изведе потребне поступке обраде и монтаже, изврши неопходна мерења, изради и попуни мерну листу.
Наставници приликом реализације наставе треба да подстичу ученике да користе ИКТ у раду и да се припремају да користе савремене уређаје и опрему на пословима одржавања и монтирања опеме. Савремене технологије захтевају непрекидно лично усавршавање ученика и након завршетка школовања. Неопходно је да сами наставници дају лични пример, континуирано усавршавају своја знања из области примене ИКТ и савремених аутоматизованих система.
Упутство за реализацију учења кроз рад
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место, термин и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из провере вештина (употреба стандарда, употреба алата, прибора, машина, уређаја, материјала и мерила...), самосталних или групних вежби ученика, вођења дневника практичне наставе.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише индивидуални развој практичних вештина и практичних знања о различитим процесима рада, групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. У процесу оцењивања примењивати индикаторе оцењивања као што су на пример: Користи техничку документацију; Бира алат и материјал у складу за захтевом радног задатка; Врши потребна мерења; Повезује елементе инсталације; Одлаже отпадни материјал на предвиђено место; Демонтира неисправан део инсталације; Пушта инсталацију у пробни рад; Тестира рад инсталације.
Назив изборног програма: Алтернативни извори енергије
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II/III |
- |
35/31 |
- |
- |
35/31 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Разумевање потреба за електричном енергијом, њеног значаја и улоге за развој друштва;
– Упознавање са неконвенционалним методама производње електричне енергије;
– Упознавање алтернативних-обновљивих енергетских извора;
– Развијање свести о значају уштеде и рационалном коришћењу енергије
– Развијање интересовања за што ширу примену алтернативних енергетских извора.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Ред.бр |
НАЗИВ МОДУЛА |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Основни појмови о енергији и изворима енергије |
4 |
- |
- |
- |
2 |
Обновљиви и необновљиви извори енергије |
11/10 |
- |
- |
- |
3 |
Постројења за експлоатацију алтернативних извора енергије |
10/9 |
- |
- |
- |
4 |
Рационално коришћење енергије у зградарству |
10/8 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Основни појмови о енергији и изворима енергије |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам и поделу енергетских извора – уочи повезаност енергије са свим гранама привреде – објасни значај за планирање развоја енергетске ефикасности – објасни значај и улогу енергетске ефикасности за развој друштва |
– Извори енергије и њихова подела – Енергетска ефикасност Кључни појмови: енергија, ефикасност |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обновљиви и необновљиви извори енергије |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује обновљиве и необновљиве изворе енергије – разликује карактеристике обновљивих извора енергије : • соларна енергија • фотонапонска конверзија • енергија ветра • хидроенергија • геотермална енергија • биомаса – анализира начине складиштење енергије – развија осећај одговорности прма енергетским изворима – развија осећај за очување екологије и животне средине |
– Енергетске резерве – Обновљиви извори енергије – Складиштење енергије Кључни појмови: резерве, складиштење |
НАЗИВ ТЕМЕ: Постројења за експлоатацију алтернативних извора енергије |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује начине трансформације енергије из алтернативних извора енергије – развија осећај за очување екологије и животне средине |
– Постројења за експлоатацију алтернативних извора енергије: • соларна енергија • фотонапонска конверија • енергија ветра • хидроенергија • геотермална енергија • биомаса Кључни појмови: постројења, алтернативнби извори |
НАЗИВ ТЕМЕ: Рационално коришћење енергије у зградарству |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– упоређује специфичне топлотне потребе од старих кућа до савремених пасивних кућа – разликује факторе који утичу на енергетски биланс куће – упоређује карактеристике термоизолационих материјала – упоређује топлотне карактеристике различитих врста стакала – развија осећај одговорности према енергетским изворима развија осећај за очување екологије и животне средине |
– Енергетска ефикасност у зградарству – Термоизолациони материјали Кључни појмови: термоизолација, значај термоизолације |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, специјализованој учионици или одговарајућем кабинету при чему се одељење не дели на групе. Препоручени број часова по темама је следећи:
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из математике, техничке механике, машинских материјала. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Назив изборног програма: Енергетска ефикасност
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II/III |
35/31 |
- |
- |
- |
35/31 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање интересовања за што ширу примену алтернативних енергетских извора;
– Упознавање са неконвенционалним методама производње електричне енергије;
– Развијање свести о ограниченим капацитетима конвенционалних енергетских извора;
– Упознавање алтернативних обновљивих енергетских извора;
– стицање знања о штедњи и рационалној потрошњи енергије.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Ред.бр |
НАЗИВ МОДУЛА |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Енергетска ефикасност електричних апарата и уређаја |
13/11 |
- |
- |
- |
2 |
Енергетска ефикасност техничких система |
12/10 |
- |
- |
- |
3 |
Енергетска ефикасност у домаћинству |
10/10 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Енергетска ефикасност електричних апарата и уређаја |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам енергетске ефикасности – препозна енергетски ефикасне електричне апарате и уређаје – изврши избор штедне сијалице према намени просторије – наведе начин означавања енергетске ефикасности уређаја |
– Енергетска ефикасност – Енергетски ефикасни уређаји – Означавање енергетске ефикасности уређаја Кључни појмови: класе енергетске ефикасности |
НАЗИВ ТЕМЕ: Енергетска ефикасност техничких система |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни ефикасност система за грејање и хлађење – објасни ефикасност система за вентилацију и климатизацију – објасни начин контроле и управљања потрошњом енергије у објектима |
– Ефикасност система за грејање и хлађење – Ефикасност система за вентилацију и климатизацију – Контрола и управљање потрошњом енергије уу објектима Кључни појмови: ефикасност система, контрола и управљање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Енергетска ефикасност у домаћинству |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе могућности уштеде енергије у домаћинству – објасни примену: • соларних колектора у домаћинству • фотонапонских панела • ветрогенератора за напајање објеката |
– Енергетска ефикасност у домаћинству Кључни појмови: кућни уређаји |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, специјализованој учионици или одговарајућем кабинету при чему се одељење не дели на групе. Препоручени број часова по темама је следећи:
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из математике, техничке механике, машинских материјала. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Б. Листа изборних програма према програму образовног профила
Рб |
Листа изборних програма |
РАЗРЕД |
|||
I |
II |
III |
IV |
||
Стручни предмети |
|||||
1. |
Вештачка интелигенција ** |
2 |
2 |
||
2. |
Електрични и електронски системи на возилима* |
2 |
2 |
* ученик бира у трећем или четвртом разреду
** предмет се реализује кроз вежбе и бира у трећем или четвртом разреду
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
IV РАЗРЕД |
УКУПНО |
|
Час одељењског старешине |
74 |
74 |
70 |
58 |
276 |
Додатни рад* |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Допунски рад* |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Припремни рад* |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада
Остали облици образовно-васпитног рада током школске године
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
IV РАЗРЕД |
|
Екскурзија |
до 3 дана |
до 5 дана |
до 5 наставних дана |
до 5 наставних дана |
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе |
2 часа недељно |
|||
Трећи страни језик |
2 часа недељно |
|||
Други предмети* |
1–2 часа недељно |
|||
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) |
30–60 часова годишње |
|||
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) |
15–30 часова годишње |
|||
Културна и јавна делатност школе |
2 радна дана |
* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени планом наставе и учења других образовних профила истог или другог подручја рада, плановима наставе и учења гимназије, или по програмима који су раније објављени.
Остваривање школског програма по недељама
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
IV РАЗРЕД |
|
Разредно часовна настава |
37 |
37 |
35 |
29 |
Менторски рад (настава у блоку, пракса) |
2 |
5 |
||
Обавезне ваннаставне активности |
2 |
2 |
2 |
2 |
Матурски испит |
3 |
|||
Укупно радних недеља |
39 |
39 |
39 |
39 |
Подела одељења у групе за реализацију у школском систему
разред |
предмет/модул |
годишњи фонд часова |
број ученика у групи – до |
Потребно ангажовање помоћног наставника |
||
вежбе |
практична настава |
настава у блоку |
||||
I |
Техничко цртање |
74 |
15 |
не |
||
Практична настава |
148 |
10 |
да |
|||
II |
Основе електротехнике и електронике |
37 |
15 |
не |
||
Практична настава |
222 |
10 |
да |
|||
III |
Компјутерска графика |
70 |
15 |
не |
||
Испитивање мотора и моторних возила |
70 |
20 |
10 |
да |
||
Практична настава |
210 |
40 |
10 |
да |
||
IV |
Организација рада и техничког прегледа |
110 |
10 |
не |
||
Испитивање мотора и моторних возила |
174 |
10 |
да |
|||
Моделирање елемената и система моторних возила |
87 |
15 |
не |
|||
Предузетништво |
58 |
15 |
не |
|||
Практична настава |
40 |
10 |
да |
Подела одељења у групе за реализацију по Закону о дуалном образовању
разред |
предмет/модул |
годишњи фонд часова |
|||||
вежбе |
практична настава |
УКР |
настава у блоку |
број ученика у групи – до |
Потребно ангажовање помоћног наставника |
||
I |
Техничко цртање |
37 |
148 |
не |
|||
Практична настава |
148 |
10 |
не |
||||
II |
Основе електротехнике и електронике |
37 |
14 |
не |
|||
Практична настава |
222 |
10 |
не |
||||
III |
Компјутерска графика |
70 |
14 |
не |
|||
Испитивање мотора и моторних возила |
70 |
20 |
10 |
не |
|||
Практична настава |
210 |
40 |
10 |
не |
|||
IV |
Организација рада и техничког прегледа |
110 |
10 |
не |
|||
Испитивање мотора и моторних возила |
174 |
10 |
не |
||||
Моделирање елемената и система моторних возила |
87 |
14 |
не |
||||
Предузетништво |
58 |
14 |
не |
||||
Практична настава |
40 |
10 |
не |
Назив предмета: Техничко цртање
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
- |
74 |
- |
- |
74 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са стандардима и могућностима примене техничког цртања
– Оспособљавање ученика за самосталну израду једноставних техничких цртежа помоћу прибора
– Оспособљавање ученика за самостално читање техничких цртежа
– Развијање тачности, уредности и прецизности код ученика
– Оспособљавање ученика за разумевање и коришћење могућности представљања геометријских модела помоћу рачунара
– Упознавање ученика са принципима организације CAD софтвера
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Стандарди и технички цртеж |
- |
6 |
- |
- |
2. |
Геометријско цртање |
- |
8 |
- |
- |
3. |
Пројицирање |
- |
12 |
- |
- |
4. |
Правила техничког цртања |
- |
18 |
- |
- |
5. |
Цртање и модификовање у програмском пакету |
- |
18 |
- |
- |
6. |
Израда техничких цртежа у програмском пакету |
- |
12 |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Стандарди и технички цртеж |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– користи прибор за техничко цртање – изабере стандардну размеру, типове линија и формат цртежа – нацрта заглавље и саставницу на техничком цртежу – изабере потребну дебљину и тип линије – црта у размери |
– Материјал и прибор за техничко цртање – Стандардизација и стандарди – Врсте формата, означавање и паковање техничких цртежа – Размера – Типови и дебљине линија – Заглавља и саставнице Кључни појмови: стандардни технички цртеж, размера |
НАЗИВ ТЕМЕ: Геометријско цртање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– црта основне геометријске конструкције у равни – конструише паралелне и нормалне праве – конструише симетрале дужи и углова – конструише правилне многоуглове – спаја геометријске елементе луком задатог полупречника |
– Основне геометријске конструкције: паралеле, нормале, симетрала дужи и угла – Конструкција правилних многоуглова – Криве линије – Спајање кривих и правих линија Кључни појмови: геометријске конструкције, криве линије |
НАЗИВ ТЕМЕ: Пројицирање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте пројекција – прикаже једноставније предмете у ортогоналној пројекцији – скицира изометријски изглед на основу ортогоналних пројекција – нацрта изометријски изглед на основу ортогоналних пројекција – пројицира раванске геометријске слике |
– Врсте пројицирања – Ортогонално пројицирање – Погледи, изгледи и њихов распоред – Пројицирање раванских геометријских слика – Цртање пројекција на основу предмета датог у изометрији Кључни појмови: ортогонално пројицирање, цртање пројекција |
НАЗИВ ТЕМЕ: Правила техничког цртања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– котира елементе према стандардима техничког цртања – унесе ознаке за толеранције на техничким цртежима – скицира једноставније делове у пресеку – нацрта једноставније делове у пресеку – нацрта технички цртеж према задатим димензијама – нацрта детаље цртежа – нацрта једноставни склопни цртеж по правилима техничког цртања |
– Котирање – Толеранција дужина, углова, облика и положаја, слободних мера – Означавање квалитета обрађених површина – Пресеци машинских делова – Цртање машинских елемената – Скицирање и његова улога у техничком цртању – Цртање према задатим димензијама – Израда цртежа детаља – Цртање једноставнијих склопова Кључни појмови: котирање, пресеци, скицирање, цртање детаља, цртање склопова |
НАЗИВ ТЕМЕ: Цртање и модификовање у програмском пакету |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе карактеристике и могућности CAD пакета – објасни основне елементе радног окружења – изврши избор палета – наведе неке од основних команди – наведе начине задавања команди – подеси параметре цртежа (јединице, границе цртежа) – примењује све начине цртања (апсолутне, релативне и поларне координате) – користи команде за цртање – користи команде за геометријску везу нацртаних објеката – модификује објекат – мења стил текста на цртежу – дефинише и мења ниво или слој – layer – уноси краће и дуже текстове |
– Основни елементи радног окружења – Уређаји за комуникацију (тастатура, миш) – Основне команде – Радни параметри цртежа: јединице за цртање(mm), границе цртежа – Начини цртања (апсолутне, поларне, релативне координате) – Команде за цртање – Команде за геометријску везу нацртаних објеката. – Команде за модификацију нацртаних објеката – Ниво или слој – layer – Команде за промену размере одређених типова линија Кључни појмови: CAD програм, параметри цртежа, команде за цртање, команде за модификацију, layer |
НАЗИВ ТЕМЕ: Израда техничких цртежа у програмском пакету |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни начине позивања команде за дефинисање котног стила – подеси различите карактеристике котног стила и креира сопствени стил котирања – користи команде за котирање – креира цртеже – додаје погледе на цртеж – користи модификовање погледа – примењује пројекције и пресеке – користи додавање детаља – котира елементе према стандардима техничког цртања – унесе ознаке за толеранцију – генерише и модификује таблице |
– Дефинисање котног стила (Dimension Style) – Креирање новог котног стила (картице) – Команде за котирање – Креирање цртежа – Додавање погледа – Пројекције – Пресеци – Модификовање погледа – Додавање детања – Опрема цртежа: оквир и таблице (радионичка и склопна), генерисање таблице, модификовање таблице, котирање елемената, ознаке за толеранцију Кључни појмови: команде за котирање, израда цртежа у CAD програму |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Предмет Техничко цртање треба да развије код ученика знање, вештине и навику како за практичну делатност у области материјалне производње, тако и за даље образовање и учење. С обзиром да представља језик технике, Техничко цртање има изузетан значај за схватање основних законитости савремене производње. Осим тога, Техничко цртање као наставни предмет доприноси развоју интересовања код ученика за конструисање и моделирање у области машинске технике.
Облици наставе: Предмет се реализује кроз вежбе.
Место реализације наставе: Kабинет за техничко цртање и рачунарски кабинет.
Подела одељења на групе: Приликом остваривања програма одељење се дели на групе до 14 ученика.
Препоруке за планирање наставе:
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Узајамна повезаност појединих предмета у настави је неопходан услов успешног предавања. У реализацији прве четири теме, ослонити се на предзнања ученика из Математике и Технике и технологије из основне школе. Програм се заснива на претпоставци да су ученици у основној школи стекли основна знања из области правоуглог пројицирања и котирања (Техника и технологија) и да су упознати са елементарним геометријским конструкцијама као и геометријским телима из предмета Математика. У реализацији наредних тема ослонити се на стечена знања о правилима техничког цртања и пројицирања и на вештине развијене кроз предмет Рачунарство и информатика.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из следећих области: правоугло пројицирање и котирање; геометријске конструкције и геометријска тела применом теоријског теста.
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, методе графичких радова. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
Препорука је да се код реализације теме Правила техничког цртања и Пројицирање, где ученици самостално цртају и пројицирају конкретне примере, почне од једноставнијих примера (призматични делови са рупама и/или отворима), а потом када се савладају предвиђени исходи, пређе на сложеније задатке (шеме оптичких уређаја и компоненти и сл.). Такође, све задатке за ученике припремити кроз различите нивое постигнућа.
У току реализације прве четири теме, пожељно је израдити два графичка рада (код куће или у школи):
I графички рад: ортогонално пројектовање (за задати део у изометрији нацртати ортогоналне пројекције)
II графички рад: израда цртежа детаља (пресеци, котирање, толеранције и квалитет обраде).
У реализацији пете и шесте теме, наставник припрема потребне елементе за вежбу, демонстрира рад на рачунару, прати рад ученика на радном месту, помаже и указује на грешке при раду.
Препоручује се цртање у прогамском пакету цртежа и шема које су ученици цртали у оквиру тема Правила техничког цртања и Пројицирање.
Наставник у току рада даје упутства општег и посебног значаја за одређену тему. У току израде графичких радова наставник саветима и упутствима прати процес израде, што му омогућује да провери и оцени достигнути ниво вештина и знања. Графичке радове треба оцењивати у присуству ученика и указати му на уочене грешке.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке теме, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика. Када је у питању израда самосталних радова или графичких радова може се применити „чек листа” у којој си приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара ученику. „Чек листа” треба да садржи следеће елементе за оцењивање графичког рада: уредност, прецизност, брзина, правилност употребе прибора за цртање, правилан избор линија, избор размере... Ученицима дати јасна упутства и предочити критеријум оцењивања. Пожељно је да при оцењивању радова учествују и ученици (коментаришу шта су други ученици добро урадили, где су погрешили, шта би исправили,) што је такође начин провере знања.
Назив предмета: Машински материјали
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
74 |
- |
- |
- |
74 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са својствима машинских материјала
– Упознавање ученика са врстама и карактеристикама техничког гвожђа и челика
– Упознавање ученика са врстама и карактеристикама обојених метала и неметала
– Развијање свести о значају рециклаже и управљању рециклажом
– Развијање свести о значају заштите и очувања животне средине
– Развијање способности за примену знања о материјалима у пракси
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Својства машинских материјала |
14 |
- |
- |
- |
2. |
Структура метала и легура |
6 |
- |
- |
- |
3. |
Техничко гвожђе |
12 |
- |
- |
- |
4. |
Челик |
16 |
- |
- |
- |
5. |
Термичка и термохемијска обрада метала |
10 |
- |
- |
- |
6. |
Обојени метали и неметали |
10 |
- |
- |
- |
7. |
Отпад техничких материјала и заштита животне средине |
6 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Својства машинских материјала |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе значај и поделу машинских материјала – опише хемијска својства материјала – објасни физичка и механичка својства материјала – разликује појам масе, тежине, температуре топљења, електричне и топлотне проводљивости материјала – очита вредност затезне чврстоће, тврдоће и жилавости са дијаграма или из табела – разликује основне методе испитивања механичких, технолошких и хемијских својстава материјала – испита својства материјала у лабораторији – наброји основна технолошка својства материјала и сходно томе погодност за одређену врсту обраде – анализира штетност корозије на конкретним металним производима – разликује начине заштите од корозије – препозна места и узроке појаве корозије у завареним спојевима на конкретним примерима – објасни штетност корозије у завареним спојевима |
– Значај, подела и врста машинских материјала – Хемијска својства материјала – Физичка својства материјала – Механичка својства материјала – Испитивање механичких својстава материјала – Технолошка својства материјала – Технолошка испитивања материјала – Испитивања материјала без разарања – Корозија и заштита материјала од корозије – Узроци корозије у завареним спојевима Кључни појмови: механичка својства, технолошка својства, физичка својства, хемијска својства, корозија |
НАЗИВ ТЕМЕ: Структура метала и легура |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише монокристални, поликристални и аморфни облик материјала – упореди основне типове кристалних решетки код метала – дефинише процес кристализације – нацрта дијаграм хлађења – опише основне типове легура без цртања дијаграма и очитавања састава фазе |
– Аморфни и кристални материјали – Кристална грађа материјала – Процес кристализације – Кристали легура Кључни појмови: кристална решетка, кристализација, фаза |
НАЗИВ ТЕМЕ: Техничко гвожђе |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основна својства хемијски чистог гвожђа (Fe) – опише појаве при загревању и хлађењу Fe – наведе основне својства сировог гвожђа – наведе основна својства ливеног гвожђа – објасни утицај примеса на квалитет ливеног гвожђа – опише поступак добијања сивог лива – објасни својства и могућности примене сивог лива – наведе примену осталих врстa ливеног гвожђа у пракси |
– Хемијски чисто гвожђе (Fe) – Сирово гвожђе – Ливено гвожђе – Заварљивост техничког гвожђа Кључни појмови: хемијски чисто Fe, сирово гвожђе, сиви лив |
НАЗИВ ТЕМЕ: Челик |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основна својства челика – објасни утицај угљеника на механичке карактеристике челика – наведе утицаје сталних и легирајућих елемената на својства челика – чита ознаке челика по SRPS – користи упоредне табеле за означавање челика – напише ознаке челика за задате карактеристике – наведе класификацију челика према различитим критеријума – опише карактеристике конструкционих и алатних челика – наведе намену најчешће коришћених врста челика |
– Челик, својства и врсте – Означавање челика према различитим стандардима – Конструктциони челици – Алатни челици – Тврде легуре – Заварљивост појединих врста челика Кључни појмови: челик, угљеник, легирајући елементи, конструкциони челици, алатни челици |
НАЗИВ ТЕМЕ: Термичка и термохемијска обрада метала |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни утицај термичке обраде на промену структуре материјала и његових механичких својстава – опише основне видове термичке обраде и поступке извођења – наведе које се врсте челика подвргавају одређеној врсти термичке обраде – објасни како се мењају механичке карактеристике челика при различитим врстама термичке обраде – опише поступке термохемијске обраде – наведе зашто и када се примењују поједине врсте термохемијске обраде |
– Појам, задатак и режими термичке обраде – Жарење – Каљење – Нормализација, отпуштање и побољшавање – Термохемијска обрада Кључни појмови: термичка обрада, термохемијска обрада |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обојени метали и неметали |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише разлику између лаких и тешких обојених метала – напише ознаке легура за задата својства и састав легуре – наведе својства и примену основних легура бакра, алуминијума и магнезијума – наведе основна својства и примену осталих обојених метала и њихових легура – разликује основне врсте легура према боји – наведе основне врсте мазива која се користе у машинству – објасни појам, структуру и начин добијања полимерних материјала – анализира разлике између еластомера, пластомера и дуромера – наведе особине и примену полимера – наведе намену полимерних материјала |
– Лаки и тешки обојени метали и њихове легуре – Означавање легура обојених метала – Бакар и његове легуре – Алуминијум и његове легуре – Остали обојени метали и легуре (цинк, олово, манган, хром, никл, молибден, волфрам, ванадијум, титан – својства, примена, стандард означавања) – Заварљивост обојених метала – Полимери, структура и начин добијања – Добијање и особине полимера – Пластичне масе – Мазива Кључни појмови: обојени метал, бакар, алуминијум, магнезијум, неметали |
НАЗИВ ТЕМЕ: Отпад техничких материјала и заштита животне средине |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте отпада и начине управљања отпадом у аутомобилској индустрији – опише начин одлагања гуме, метала, акумулатора и радних течности у складу са прописаном процеуром – објасни значај рециклаже и потребу за заштитом животне средине |
– Врсте отпада и управљање отпадом – Појам и врсте рециклаже – Законска регулатива управљања отпадом Кључни појмови: отпад, рециклажа |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Предмет се реализује кроз теоријску наставу.
Место реализације наставе: Учионица, специјализована учионица или одговарајући кабинет.
Подела одељења на групе: Приликом остваривања програма одељење се не дели на групе.
Препоруке за планирање наставе:
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Узајамна повезаност појединих предмета у настави је неопходан услов успешног предавања. Ослонити се на предзнања ученика из Физике и Хемије из основне школе.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из следећих области: основни појмови из опште, неорганске и органске хемије применом теоријског теста.
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
Препорука је да се област Методе испитивања својства материјала у оквиру теме Својства машинских материјала реализује практично у специјализованој учионици. Посебну пажњу посветити механичким својствима и ако је могуће, помоћу апарата, демонстрирати сам начин испитивања. Хемијским својствима дати нешто већи акценат, баш због настанка корозије, као сталног пратиоца машинских материјала. Нагласити значај својстава материјала при њиховој механичкој обради (обрада резањем, пластичним деформисањем и сл.). Познавање својстава материјала је веома битно за реализацију предмета Механика (тема: Отпорност материјала) и Машински елементи, јер су својства материјала основ за димензионисање машинских делова.
Следеће садржаје: врсте техничког гвожђа, легуре обојених метала, неметали објашњавати уз помоћ узорака. У обради легура не треба инсистирати на процентима елемената већ само по карактеристичним особинама појединих врста легура и на њиховој примени. Ради илустрације дати примере обележавања легура по старом и новом стандарду SRPS-а.
Тему Структура метала и легура повезати са темом Својства машинских материјала и омогућити да ученици схвате како поједине структуре метала и легура утичу на њихова својства. Дефинисати кристалне и некристалне (аморфне) материје. Обратити пажњу на величину и облик монокристала и поликристала у зависности од особина материјала.
Посебну пажњу обратити на тему Челици с обзиром на значај ове легуре у машинској индустрији. При обради легираних челика навести како поједини легирајући елементи утичу на својства челика. Такође, нагласити разлику између челика и ливеног гвожђа. При обради теме о алатним и конструкционим челицима указати на њихове одлике и по могућност примене у зависности од њиховог састава и особина. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
У теми Термичка и термохемијска обрада метала посебан акценат ставити на начин промене механичких својстава материјала при појединим врстама термичке обраде кроз примере из праксе (на пример, површински се кале зупчаници јер се на тај начин добија висока површинска твдроћа, отпорност на хабање, ударна динамичка оптерећења и сл.).
При обради теме Обојени метали и неметали посебну пажњу посветити бакру, алуминијуму и цинку. Дати занимљиве примере примене из праксе.
У теми Отпад техничких материјала и заштита животне средине нагласити значај рециклаже, управљања отпадом и заштите животне средине у области аутомобилске индустрије.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке теме, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијске методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика.
Назив предмета: Механика
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
74 |
- |
- |
- |
74 |
II |
74 |
- |
- |
- |
74 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са основним законима и принципима статике
– Оспособљавање ученика за решавање проблема равнотеже статички оптерећених тела
– Упознавање ученика са аксиомама статике, системима сила у равни, условима њихове равнотеже, тежиштем и трењем
– Упознавање ученика са различитим методама решавања проблема у статици
– Оспособљавање ученика за примену знања из статике у процесу усвајања садржаја стручних предмета
– Упознавање ученика са основним појмовима и карактеристикама кретања тела
– Упознавање ученика са врстама и законитостима кретања материјалне тачке
– Упознавање ученика са кинематиком крутог тела, транслаторним кретањем, обртним кретањем, раванским и сложеним кретањем
– Упознавање ученика са општим законима димнамике тачке, појмовима рада и снаге
– Упознавање ученика са динамиком крутог тела
– Оспособљавање ученика за примену закона кинематике и динамике у решавању задатака и проблема машинске праксе
– Развијање логичког мишљења и расуђивања код ученика и систематичности у решавању техничких проблема
– Оспособљавање ученика да разумеју утицај сила на кретање тела
– Упознавање ученика са основним принципима кинематике и динамике механизама
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Основни појмови у статици |
8 |
- |
- |
- |
2. |
Систем сучељених сила у равни |
12 |
- |
- |
- |
3. |
Систем паралелних сила у равни |
6 |
- |
- |
- |
4. |
Систем произвољних сила у равни |
10 |
- |
- |
- |
5. |
Тежиште и центар маса |
12 |
- |
- |
- |
6. |
Равански носачи |
20 |
- |
- |
- |
7. |
Трење |
6 |
- |
- |
- |
Разред: други
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Основни појмови у кинематици |
3 |
- |
- |
- |
2. |
Кинематика материјалне тачке |
15 |
- |
- |
- |
3. |
Кинематика крутог тела |
15 |
- |
- |
- |
4. |
Кинематика механизама |
8 |
- |
- |
- |
5. |
Динамика материјалне тачке |
13 |
- |
- |
- |
6. |
Динамика система материјалних тачака |
8 |
- |
- |
- |
7. |
Динамика крутог тела |
6 |
- |
- |
- |
8. |
Динамика механизама |
6 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Разред: први
НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови у статици |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише статику као део механике – разликује врсте тела у механици – дефинише силу као последицу међусобног деловања материјалних тела и као узрок промене кретања тела – дефинише систем сила и различите системе сила – наведе аксиоме статике – наведе врсте веза и њихове реакције – израчуна реакције веза на конкретним примерима |
– Појам и подела механике, значај механике – Врсте тела у механици – Појам и врсте сила, системи сила – Аксиоме статике – Везе и реакције веза Кључни појмови: појам механике, појам силе, појам везе, аксиоме статике |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем сучељених сила у равни |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам система сучељених сила у равни – одреди графичко и аналитичко слагање система сучељених сила у равни – представи силу аналитички – примени на конкретним примерима графички услов и аналитичке услове равнотеже система сучељених сила – разложи силу на компоненте – објасни појам момента силе за тачку – одреди момент система сила за задату тачку применом Варињонове теореме |
– Графички поступци слагања и разлагања сила – Графички услов равнотеже, теорема о три непаралелне силе – Аналитички начин представљања силе – Аналитички поступак слагања сила – Аналитички услови равнотеже система сучељених сила у равни – Момент силе за тачку – Варињонова теорема Кључни појмови: сучељне силе, равнотежа сила, момент силе за тачку |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем паралелних сила у равни |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише систем паралелних сила у равни – одреди резултанту две паралелне силе истих смерова – одреди резултанту две паралелне силе супротних смерова – дефинише спрег и момент спрега |
– Слагање две паралелне силе у равни (истих и супротних смерова) – Спрег сила и момент спрега Кључни појмови: паралелне силе у равни |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем произвољних сила у равни |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише систем произвољних сила у равни – примени теорему о паралелном преношењу силе – сведе системе сила у равни на простији облик, графичким и аналитичким путем – опише равнотежу тела под деловањем сила – дефинише момент силе и спрега сила као меру обртног кретања тела – реши рачунске задатке у вези са моментом силе и спрегом сила – постави услове равнотеже система произвољних сила у равни |
– Теорема о паралелном преношењу силе – Редукција силе и система сила на тачку – Главни вектор и главни момент – Услови равнотеже система произвољних сила у равни Кључни појмови: произвољне силе у равни |
НАЗИВ ТЕМЕ: Тежиште и центар маса |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам тежишта – одреди положај тежишта хомогених тела, раванских фигура и раванских линија аналитичким путем – одреди површину обртног тела насталог обртањем раванске линије око осе применом Папос – Гулдинових теорема – одреди запремину обртног тела насталог обртањем раванске фигуре око осе применом Папос – Гулдинових теорема |
– Појам тежишта – Одређивање положаја тежишта хомогених тела, раванских фигура и раванских линија – Аналитчки поступак одређивања положаја тежишта раванских фигура – Аналитички поступак одређивања положаја тежишта раванске линије – Папос–Гулдинове теореме Кључни појмови: тежиште раванске фигуре, тежиште раванске линије |
НАЗИВ ТЕМЕ: Равански носачи |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише врсте раванских носача – наведе врсте оптерећења раванских носача – одреди реакције веза раванских носача – нацрта статичке дијаграме просте греде оптерећене различитим комбинацијама оптерећења – нацрта статичке дијаграме греде са препустом (препустима) оптерећене различитим комбинацијама оптерећења – нацрта статичке дијаграме конзоле оптерећене различитим комбинацијама оптерећења |
– Појам и врсте раванских носача – Врсте оптерећења пуних раванских носача – Аналитички поступак одређивања реакција веза просте греде – Аналитички поступак одређивања реакција веза греде са препустом (препустима) – Одређивање реакција укљештења конзоле – Статички дијаграми просте греде – Статички дијаграми греде са препустом (препустима) – Статички дијаграми конзоле Кључни појмови: проста греда, греда са препустима, конзола |
НАЗИВ ТЕМЕ: Трење |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује врсте трења – наведе карактеристичне примере позитивног и негативног дејства трења у области машинске технике – дефинише Кулонов закон трења |
– Појам трења и врсте трења – Трење клизања и трење котрљања – Кулонов закон трења Кључни појмови: трење, клизање, котрљање |
Разред: други
НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови у кинематици |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише кинематику као део механике – објасни појам материјалне тачке, система референције и начина одређивања положаја тачке у равни и простору – дефинише основне појмове и величине које описују кретање |
– Појам кинематике и предмет проучавања – Појам материјалне тачке – Референтни систем и одређивање положаја тачке у равни и простору – Појам и основна подела кретања – Основни појмови и величине које описују кретање (линија путање, путања, пут, закон пута, брзина, закон брзине, време) Кључни појмови: кинематика, материјална тачка, референтни систем |
НАЗИВ ТЕМЕ: Кинематика материјалне тачке |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише праволинијско кретање материјалне тачке и направи разлику између равномерног и променљивог кретања – дефинише криволинијско кретање материјалне тачке – одреди путању, брзину и убрзање за карактеристичне врсте кретања материјане тачке – нацрта кинематичке дијаграме (v–t, a–t, s–t) – наведе примере праволинијког кретања, криволинијског кретања и кружног кретања (као специјалног облика криволинијског кретања) из области машинске праксе |
– Праволинијско кретање материјалне тачке (равномерно и променљиво) – Одређивање линије путање, путање, брзине и убрзања при праволинијском кретању материјалне тачке – Криволинијско кретање материјалне тачке (равномерно и променљиво) – Одређивање линије путање, путање, брзине и убрзања при криволинијском кретању материјалне тачке – Кинематички дијаграми – Кружно кретање материјалне тачке (равномерно и променљиво) – Брзина и убрзање (нормално и тангенцијално) код кружног кретања материјалне тачке Кључни појмови: путања, брзина, убрзање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Кинематика крутог тела |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам крутог тела – наведе разлоге увођења претпоставке крутости тела – разликује врте кретања крутог тела – наведе карактеристичне кинематске величине при кретању крутог тела – израчуна брзине и убрзања према задатим подацима – објасни појам сложеног кретања материјалне тачке – разликује апсолутно и релативно кретање – објасни појам степена слободе кретања |
– Појам крутог тела, задаци кинематике крутог тела – Транслаторно кретање крутог тела (коначне једначине кретања, линија путање, брзина и убрзање карактеристичне тачке крутог тела) – Обртање крутог тела око непомичне осе (угаона брзина, угаоно убрзање, брзина и убрзање) – Појам раванског кретања крутог тела, коначне једначине раванског кретања крутог тела – Разлагање раванског кретања крутог тела на транслаторно и обртно кретање – Тренутни пол брзина раванске фигуре, теорема о пројекцији брзина две тачке раванске фигуре – Одређивање брзине и убрзања тачака крутог тела које врши раванско кретање – Сложено кретање материјалне тачке, одређивање апсолутне брзине и апсолутног убрзања тачке која врши сложено кретање Кључни појмови: кретање крутог тела |
НАЗИВ ТЕМЕ: Кинематика механизама |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам механизма – наведе чланове механизма и врсте кинематских веза – објасни појам степена слободе кретања – изврши поделу механизама према типу конструкције и према функцији – разликује карактеристичне типове механизама и њихову примену – одреди померање дела механизма на основу кретања његових осталих елемената – наведе примену механизама на машинама и уређајима из области машинске праксе |
– Појам механизма, чланови, кинематски парови, кинематске везе, степени слободе кретања – Конструкционо – функционална класификација механизама – Релативно кретање, апсолутно кретање и анализа померања кључних чланова механизама (полужних, кулисних, брегастих, зупчастих, моторних, фрикционих и механизама са еластичним члановима) Кључни појмови: механизам, кинематски парови |
НАЗИВ ТЕМЕ: Динамика материјалне тачке |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам динамике и потребу увођења масе при проучвању кретања – израчуна карактеристичне величине при праволинијском кретању материјалне тачке под дејством константне силе – решава једноставније задатке из специјалних случајева праволинијског и криволинијског кретања материјалне тачке – објасни закон промене количине кретања и закон промене кинетичке енергије – дефинише рад, снагу и степен корисног дејства – израчунава вредност рада, снаге и степена корисног дејства на конкретним примерима – дефинише појам силе инерције – примени Даламберов принцип за материјалну тачку на конкретном примеру |
– Основни појмови и предмет проучавања динамике – Њутнови закони – Праволинијско кретање материјалне тачке под дејством константне силе – Специјални случајеви праволинијског кретања материјалне тачке (слободан пад, хитац навише и хитац наниже у безваздушном простору) – Криволинијско кретање материјалне тачке – Специјални случајеви криволинијског кретања материјалне тачке (хоризонтални и кос хитац у безваздушни простор) – Количина кретања, закон промене и закон одржања количине кретања материјалне тачке – Појам и врсте енергије – Закон о промени кинетичке енергије – Рад, снага, степен корисног дејства – Даламберов принцип за материјалну тачку Кључни појмови: Њутнови закони, појам и врсте енергије, рад, снага, степен корисног дејства |
НАЗИВ ТЕМЕ: Динамика система материјалних тачака |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише материјални систем и силе које дејствују на њега – објасни појам центра маса – објасни закон о промени количине кретања и закон о промени кинетичке енергије система материјалних тачака – примени Даламберов принцип за систем материјалних тачака на конкретном примеру |
– Појам материјалног система, силе које дејствују на материјални систем – Маса и средиште система – Закон о промени количине кретања система – Кинетичка енергија и закон о промени кинетичке енергије система – Даламберов принцип за систем материјалних тачака Кључни појмови: систем материјалних тачака |
НАЗИВ ТЕМЕ: Динамика крутог тела |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам кинетичке енергије крутог теала – израчуна кинетичку енергију при транслаторном, кружном и раванском кретању крутог тела – израчуна рад сила при транслаторном, кружном и раванском кретању крутог тела |
– Кинетичка енергија крутог тела (при транслаторном кретању, обртању око непомичне осе, раванском кретању) – Рад сила које дејствују на круто тело (при транслаторном кретању, обртању око непомичне осе, раванском кретању) Кључни појмови: динамика крутог тела |
НАЗИВ ТЕМЕ: Динамика механизама |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– анализира карактеристике сила које се јављају у механизмима – дефинише појам редуктора – разликује врсте редуктора и њихове компоненте, према намени и према конструкцији |
– Класификација и анализа сила у механизмима – Редуктори за велике преносне односе – Редуктори за променљиве преносне односе Кључни појмови: редуктори |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Предмет се реализује кроз теоријску наставу.
Место реализације наставе: Учионица, специјализована учионица.
Подела одељења на групе: Приликом остваривања програма одељење се не дели на групе.
Препоруке за планирање наставе:
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Узајамна повезаност појединих предмета у настави је неопходан услов успешног предавања. Приликом реализације тема из Статике ослонити се на предзнања ученика из математике и физике.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
Потребно је да ученици најпре савладају теоријске основе тема (кључне појмове) уз примере из конкретне праксе, посебно машинске, а затим радити конкретне задатке примењујући теоријска знања. Потребно је радити на конкретним бројчаним примерима, добијене резултате анализирати, подстаћи ученике на доношење закључака. Где год је то могуће добијене резултате проверавати кроз демонстационе огледе које изводи наставник (на пример одређивање коефицијента трења помоћу стрме равни и сл.). При обради теме Трење, направити корелацију са машинским материјалима (подмазивање и мазива) да би ученици схватили начине смањења трења између делова машина и механизама. За израчунавање Тежишта сложене раванске фигуре ослањати се (по потреби укратко обновити) на знања из Статике (аналитички поступак одређивања координата тежишта). При решавању конкретних проблема, ученицима дозволити коришћење таблица (нема потребе да се уче напамет обрасци за моменте инерције елементарних раванских фигура).
У уводном делу Кинематике треба нагласити значај одређивања положаја тачке у равни и простору. Инсистирати на усвајању појмова крутог тела и материјалне тачке, коначне једначине кретања тачке, путање, линије путање, закона пута.
Приликом упознавања ученика са основним појмовима у кинематици наставник треба да се ослони на знања која су ученици стекли из физике, која је потребно прво утврдити, а потом проширити (провера знања стечених из физике може се проверити кроз иницијални тест). Ученицима треба нагласити значај одређивања положаја тачке у равни и простору, а свим ученицима морају бити потпуно јасни појмови крутог тела, материјалне тачке, шта су коначне једначине кретања, као и путања, линија путање и закон пута.
Ученике треба поступно уводити у раванско кретање крутог тела, а на крају увежбавати научено на погодним примерима које наставник изабере. У овом делу (с обзиром на његов значај) потребно је чешће вршити провере знања како би наставник имао увид у којој мери су ученици савладали материју.
У кинематици механизама наводити примере механизама машина и уређаја из машинске праксе како би ученици схватили значај механизама и њихову улогу. Наводити ученике да анализирају посматрани механизам и уочавају карактеристичне тачке механизма чије кретање је битно за функционисање целог механизма.
При обради динамике, кључни појмови при обради су: рад, снага, степен корисног дејства, кинетичка и потенцијална енергија, количина кретања итд. за који треба урадити већи број примера с обзиром да је примена ових величина у машинству вишеструка.
Динамику система треба обрадити на једноставнијим примерима и вршити њихову анализу приликом решавања.
При реализацији тема веома је важно да се успостави веза са знањима стеченим из физике, машинских елемената, механике и других предмета и на конкретним примерима показати њихову повезаност. Ученицима треба давати домаће задатке које треба редовно прегледати и проверавати самосталност израде задатака.
Ученике треба упућивати на различите изворе информација (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници) како би повезивали градиво са свакодневним искуством.
У току реализације наставе треба неговати тимски рад, самопроцену, естетику, уважавање различитог мишљења, брањење сопственог става кроз аргументе. Ученике подстицати да размишљају, закључују, анализирају, дискутују, предлажу различита решења.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке теме, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика.
Назив предмета: Отпорност материјала
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
74 |
- |
- |
- |
74 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са врстама напрезања и њихових карактеристика
– Упознавање ученика са понашањем техничких материјала под дејством оптерећења
– Упознавање ученика са сложеним напонским стањима
– Оспособљавање ученика за примену метода прорачуна и правилног избора материјала приликом димензионисања елемената машинских конструкција
– Оспособљавање ученика за примену теоријских знања при решавању практичних техничких проблема
– Развијање логичког мишљења и расуђивања и систематичности у решавању техничких проблема
– Развијање самосталности у раду, смисла за тачност и прецизност у раду
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Увод у отпорност материјала |
12 |
- |
- |
- |
2. |
Аксијално напрезање и смицање |
20 |
- |
- |
- |
3. |
Геометријске карактеристике равних и попречних пресека |
14 |
- |
- |
- |
4. |
Увијање, савијање, извијање |
28 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у отпорност материјала |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам и задатке отпорности материјала – дефинише појам спољашњих и унутрашљих сила – наведе карактеристике основних врста напрезања – наведе основне хипотезе и претпоставке отпорности материјала |
– Задатак отпорности материјала – Спољашње и унутрашње силе – Основни појмови о затезању, притиску, смицању, увијању, савијању, извијању и сложена напонска стања (врсте напрезања) – Основне хипотезе и претпоставке отпорности материјала Кључни појмови: спољашње и унутрашње силе, напрезање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Аксијално напрезање и смицање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам напона и деформације – објасни Хуков закон помоћу дијаграма – објасни криву динамичке чврстоће – дефинише дозвољени напон и појам степена сигурности – прорачуна аксијално напрегнути штап – објасни затезање под утицајем сопствене тежине (и спољашње аксијалне силе) – анализира утицај температуре на напоне – дефинише појам површинског притиска – објасни напоне и деформације при смицању – објасни Хуков закон при смицању и модул клизања – димензионише елеменате изложене смицању |
– Напони и деформације – Деформације и напони при аксијалном напрезању – Дијаграм напон – дилатација и крива динамичке чврстоће – Хуков закон и модул еластичности – Дозвољени напон и степен сигурности – Прорачун аксијално напрегнутих носача и услови за димензионисање – Затезање под утицајем сопствене тежине – Затезање под утицајем сопствене тежине и спољашње аксијалне силе – Утицај температуре на напоне – Површински притисак – Деформације и напони при смицању – Хуков закон при смицању – Модул клизања – Прорачун елемената изложених смицању и услови за димензионисање Кључни појмови: напони, деформације, напрезања, Хуков закон, дозвољен напон, степен сигурности, затезање, смицање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Геометријске карактеристике равних и попречних пресека |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе геометријске карактеристике равних пресека – разликује геометријске карактеристике равних пресека – примени Хајгенс – Штајнерову теорему на конкретном примеру – одреди положај главних централних оса за задати пример – израчуна главне моменте инерције за задату сложену фигуру – израчуна полупречник инерције за задату сложену фигуру – нацрта елипсу инерције за задату сложену фигуру – израчина отпорни момент површине |
– Врсте геометријских карактеристика равних пресека – Статички момент површине – Момент инерције површине (аксијални, центрифугални, поларни) – Хајгенс – Штајнерова теорема – Главне централне осе и главни моменти инерције сложених фигура – Полупречник инерције и елипса инерције – Отпорни момент површине Кључни појмови: момент инерције |
НАЗИВ ТЕМЕ: Увијање, савијање, извијање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни врсту напона и деформација при увијању штапа кружног попречног пресека – нацрта дијаграме момената увијања и углова увијања – нацрта дијаграм тангенцијалних напона у попречном пресеку – димензионише лака вратила према дозвољеном напону и према дозвољеној деформацији – направи разлику између чистог савијања и савијања силама – објасни деформације и напоне при савијању (чистом савијању и савијању силама) – димензионише носач изложен савијању – дефинише појам косог савијања – објасни основне појмове и претпоставке при извијању – разликује четири основна случаја извијања – израчуна критичну силу и критични напон извијања |
– Напони и деформације при увијању штапа кружног попречног пресека – Дијаграми момената увијања и углова увијања – Дијаграм тангенцијалних напона у попречном пресеку – Димензионисање лаких вратила (према дозвољеном напону и према дозвољеној деформацији) – Појам чистог савијања и савијања силама – Деформације и нормални напон при чистом савијању – Деформације, нормални и тангенцијални напон при савијању силама – Прорачун носача изложених савијању и услови за димензионисање – Појам косог савијања – Основни појмови и претпоставке код извијања – Основни случајеви извијања – Критични напон извијања Кључни појмови: увијање, савијање, извијање |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Предмет се реализује кроз теоријску наставу.
Место реализације наставе: Учионица, специјализована учионица.
Подела одељења на групе: Приликом остваривања програма одељење се не дели на групе.
Препоруке за планирање наставе:
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
Потребно је да ученици најпре савладају теоријске основе тема (кључне појмове) уз примере из конкретне праксе, посебно машинске, а затим радити конкретне задатке примењујући теоријска знања. Потребно је радити на конкретним бројчаним примерима, добијене резултате анализирати, подстаћи ученике на доношење закључака.
Садржај тема из Отпорности материјала надовезује се на усвојена знања из Статике. Знања из Статике су предуслов за усвајање знања из Отпорности материјала. Пре почетка сваке теме, потебно је осврнути се на научено из статике. Време за утврђивање полазних ставова мора бити кратко, а приоритет се даје анализи и излагању нових садржаја.
При почетку обраде Отпорности материјала братити пажњу на појмове напона и деформација без чијег разумевања ученици не могу да савладају остатак градива.
При анализи Аксијалног напрезања требало би обновити одређивање силе у штаповима (Статика), без дубље анализе проблема. Посебну пажњу обратити на Хуков закон при аксијалном напрезању с обзиром на његов значај у отпорности материјала.
При обради Смицања треба бирати задатке везане за практичне проблеме (заковани спојеви, подешени навојни спојеви, везе клиновима, чивијама) и на тај начин направити основу за усвајање садржаја предмета машински елементи. При обради теме Увијање и савијање проверити колика су предзнања ученика из цртања статичких дијаграма (Статика) без којих се не може вршити димензионисање носача изложених савијању.
Наставник у току рада даје упутства општег и посебног значаја за одређену тему.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке теме, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика.
Назив предмета: Основе електротехнике и електронике
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
37 |
37 |
- |
- |
74 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са основним законима и принципима електротехнике и електронике
– Упознавање са конструкцијама, начином рада и радним карактеристикама мотора, генератора и трансформатора
– Упознавање са основним појмовима из области електричних мерења
– Оспособљавање за коришћење различитих мерних инструмената и прибора
– Развијање смисла за тачност и прецизност и одговоран однос према раду
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Електрична мерења |
3 |
4 |
- |
- |
2. |
Заштита од струјног удара |
3 |
2 |
- |
- |
3. |
Електростатика |
4 |
2 |
- |
- |
4. |
Једносмерне струје |
7 |
7 |
- |
- |
5. |
Електромагнетизам |
2 |
2 |
- |
- |
6. |
Наизменичне струје |
6 |
8 |
- |
- |
7. |
Електроника |
5 |
5 |
- |
- |
8. |
Машине и уређаји |
7 |
7 |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Електрична мерења |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај мерења – разликује мерне инструменте и прибор, као и начин њихове употребе – израчуна релативну и апсолутну грешку мерења – разликује аналогне и дигиталне мерне инструменте – на мерном инструменту разликује намену елемената за подешавање, очитавање и прикључивање – обради и тумачи резултате мерења – одређује редослед радњи приликом мерења – подешава инструмент за мерење |
– Мерна опрема, инструменти и прибор – Класификација мерних грешака, тачност мерења и обрада резултата мерења; Вежбе: 1. Упознавање са лабораторијском опремом и инструментима 2. Израчунавање грешке мерења и обрада резултата Кључни појмови: електрично мерење, омметар, амперметар, волтметар |
НАЗИВ ТЕМЕ: Заштита од струјног удара |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише опасност од струјног удара на електричним и хибридним возилима – наброји најважнија дејства струје – наброји начине заштите човека од струјног удара – примењују мере заштите на раду |
– Утицај електричне струје на човека – Опасност од струјног удара при раду са електричним и хибридним возилима – Мере заштите на раду Вежбе: 1. Анализа опасности од струјног удара у лабораторији/радионици Кључни појмови: струјни удар, заштита на раду, прва помоћ |
НАЗИВ ТЕМЕ: Електростатика |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам наелектрисаног тела и Кулонов закон – објасни појам електростатичког поља – дефинише јачину електричног поља, електрични потенцијал и напон – опише разлику између проводника и изолатора у електростатичком пољу – објасни капацитивност кондензатора – израчуна капацитивност плочастог кондензатора – измери еквивалентну капацитивност везе кондензатора |
– Структура материје – Проводници, полупроводници и изолатори – Појам наелектрисаног тела. Количина електрицитета, дефиниција и јединице; – Појам електричног поља – Силе у електричном пољу – Кулонов закон. Електрични потенцијал и електрични напон – Појам капацитивности. Капацитивност плочастог кондензатора. – Паралелно, редно везивање кондензатора. Вежбе: 1. Мерење капацитивности везе кондензатора Кључни појмови: полупроводници, проводници, изолатори, електрично поље, кондензатор, капацитивност |
НАЗИВ ТЕМЕ: Једносмерне струје |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам једносмерне струје – дефинише јачину и смер електричне струје – дефинише електричну отпорност – објасни Омов закон – разликује елементе електричног кола – објасни први и други Кирхофов закон – објасни Џулов закон – дефинише појам електричне снаге – објасни појмове електрични генератор – примени законе једносмерне струје на једноставним примерима – мери отпорност везе отпорника – мери једносмерни напон и једносмерну струју аналогним и дигиталним инструментима – проверава Први Кирхофов закон мерењем |
– Појам једносмерне струје – Јачина електричне струје – Појам електричног кола – Елементи електричног кола – Електрична отпорност. Отпорност проводника. – Омов закон. – Први Кирхофов закон – Други Кирхофов закон – Џулов закон. Електрична снага – Електрични генератор Вежбе: 1. Мерење отпорности омметром код редне, паралелне и мешовите везе отпорника 2. Мерење једносмерног напона и једносмерне струје аналогним и дигиталним инструментима 3. Провера Омовог закона Кључни појмови: једносмерна струја, електрично коло, отпорност проводника, електрична снага, генератор |
НАЗИВ ТЕМЕ: Електромагнетизам |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише магнетно поље и магнетну индукцију – одреди правац, смер и интензитет вектора магнетне индукције и вектора јачине магнетног поља у околини праволинијског проводника са струјом – објасни појам магнетног флукса – дефинише Фарадејев закон – објасни самоиндукцију – покаже узајамно дејство магнета, магнета и меког гвожђа, као и електромагнета – измери индуктивност калема |
– Појам магнетног поља – Магнетна својства материје – Магнетна индукција и магнетни флукс; навојак, намотај (калем) и торус – Електромагнетна индукција – Електромагнетна сила – Самоиндукција Вежбе: 1. Магнети, електромагнети и калемови Кључни појмови: једносмерна струја, електрично коло, отпорност проводника, електрична снага, генератор |
НАЗИВ ТЕМЕ: Наизменичне струје |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни разлику између једносмерне и наизменичне струје – наведе параметре наизменичних величина – израчуна основне елементе наизменичних величина – разликује елементе кола наизменичне струје – опише понашање отпорника у колу једносмерне и колу наизменичне струје – опише понашање калема у колу једносмерне и колу наизменичне струје – опише понашање кондензатора у колу једносмерне струје и у колу наизменичне струје – израчунава реактивне отпорности калема и кондензатора – опише принцип рада трансформатора – измери наизменични напон и струју – измери снагу |
– Основни параметри наизменичних величина: тренутна вредност, средња вредност, ефективна вредност, (амплитуда, периода, фаза и почетна фаза, учестаност, кружна учестаност) – Отпорник у колу наизменичне струје – Калем у колу наизменичне струје – Кондензатор у колу наизменичне струје – Принцип рада трансформатора Вежбе: 1. Мерење струје и напона у колима наизменичне струје аналогним и дигиталним мерним инструментима; 2. Мерење напона на отпорнику, калему и кондензатору осцилоскопом 3. Мерење снаге Кључни појмови: наизменична струја, амплитуда, период, фаза, отпорник, калем, трансформатор |
НАЗИВ ТЕМЕ: Електроника |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наброји врсте диода и њихове најважније карактеристике и примену – опише рад основних електронских кола са диодама на основу шеме – опише принцип рада биполарног транзистора – опише улогу и функцију електронских кола (појачавача, исправљача, стабилизатора) – опише основне карактеристике дигиталног сигнала – опише улогу и карактеристике дигиталних кола – опише принцип А/Д и Д/А конверзије – опише принцип рада регулатора и сервопогона – одреди врсту, тип транзистора и диоде и њихове електроде и исправност мерењем – измери струју и напон у колима са диодама и транзисторима |
– Диоде, основна електронска кола са диодама – Транзистори – Појачавачи, исправљачи, стабилизатори напона – Дигитална електроника Вежбе: 1. Диоде – врсте, испитивање исправности, одређивање аноде и катоде унимером; 2. Транзистори – врсте, одређивање типа транзистора и његових електрода B, E, C и испитивање исправности 3. Мерење напона и струје у колу са диодама и транзисторима Кључни појмови: диода, транзистор, појачавач, исправљач, стабилизатор, дигитални сигнал |
НАЗИВ ТЕМЕ: Машине и уређаји |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основне конструкционе делове трансформатора – објасни принцип рада једнофазног трансформатора – објасни принцип рада асинхроног мотора – опише конструкцију једносмерне машине – објасни принцип рада једносмерног мотора и генератора – објасни принцип рада и примену механичке кочнице – објасни принцип рада и примену тахогенератора |
– Намена трансформатора и подручје примене – Конструкција трансформатора. Принцип рада трансформатора – Обртно магнетно поље, принцип рада асинхроног мотора – Намена једносмерне машине и подручје примене – Конструкција једносмерне машине – Генератори и мотори једносмерне струје. Принцип рада и примена – Тахогенератори једносмерне и наизменичне струје Кључни појмови: трансформатор, асинхрони мотор, машине једносмерне струје, тахогенератори Вежбе: 1. Натписна плочица трансформатора, асинхроног мотора, основни подаци 2. Мерење отпорности једнофазног трансформатора и отпорности изолације 3. Утврђивање врсте побуде једносмерне машине 4. Мерење отпорности намотаја и отпорности изолације једносмерне машине; мерење отпорности намотаја асинхроног мотора 5. Мерење брзине електромотора применом тахогенератора |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе.
Место реализације наставе: Учионица и специјализована учионица.
Подела одељења на групе: Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на групе до 14 ученика. Препорука је да се вежбе организују сваке друге недеље, као двочаси.
Препоруке за планирање наставе:
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Узајамна повезаност појединих предмета у настави је неопходан услов успешног предавања. Дискутујете са ученицима о њиховим сазнањима из области електротехнике и електронике. Наведите примере у којим радним ситуацијама, у пословима које обавља механичар оптике, је важно познавање појмова и појава из области електротехнике и електронике.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из следећих области: правоугло пројицирање и котирање; геометријске конструкције и геометријска тела применом теоријског теста.
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, методе графичких радова. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима, при чему треба настојати да ученици буду оспособљени и за самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…).
Није потребно наведене теме обрађивати детаљно, већ ученике упознавати са садржајима на информативном нивоу.
У теми Електрична мерења објаснити значај мерења, упознати ученике са основним мерним инструментима које ће користити (омметар, амперметар, волтметар, осцилоскоп) посебно им наглашавајући примену мера безбедности у лабораторији. Инсистирати на исправном коришћењу инструмента и објаснити ученицима како се, неправилном употребом, инструменти могу трајно оштетити. Током трајања прве теме ученици би требало да овладају основним вештинама коришћења инструмената које ће примењивати током вежби у оквиру других тема.
У теми Заштита од струјног удара посебну пажњу обратити на заштиту и безбедност при раду са електричним изворима код електричних и хибридних возила.
У темама Електростатика и Једносмерне струје повезати основне појмове појмовима који се изучавају из физике у основној школи. Током реализације наставе увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, потврдити је рачунски (тамо где је то могуће), а онда извршити демонстрацију или мерења у лабораторији. Не захтевати од ученика да решавају сложене задатке, већ инсистирати на основном разумевању појава између наелектрисаних тела, као и на основном познавању елемената струјног кола и основних закона у електротехници.
У теми Електроника показати ученицима основне електронске компоненте (различите диоде, транзистори, интегрисана кола и сл.) и захтевати познавање основих појмова и законитости (називе прикључака, услове провођења, употреба). Сва електронска кола обратити на информативном нивоу. Не захтевати од ученика да самостално цртају електронске шеме, већ да опишу сврху и примену кола на основу дате електронске шеме.
Тему Машине и уређаји повезати са машинама и уређајима који се користе у машинству.
Препоруке за реализацију лабораторијских вежби:
Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде сва мерења и обраде резултате. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду два до три ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на лабораторијским вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Дефинисати мерне грешке и обрадити тему „Обрада резултата мерења” уз практичне примере из свакодневне праксе. На почетку циклуса вежби који се односи на другу тему, обрадити опасности од струјног удара и мере које се предузимају као превенција. Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему.
Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за лабораторијске вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: које величине се мере, шта се прорачунава, на који начин се користе измерене величине у процесу анализе.
Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу, а највише 5 вежби у једном циклусу. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, практичан рад заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.
Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички/табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина (спровођење налога, одабир, повезивање и коришћење инструмената, очитавање резултата, представљање резултата табеларно и графички, тумачење резултата).
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика.
Назив предмета: Машински елементи
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
74 |
- |
- |
- |
74 |
III |
70 |
- |
- |
- |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Оспособљавање ученика да разликује карактеристичне машинске елементе, основне принципе њиховог функционисања и намену
– Упознавање ученика са карактеристикама и применом машинских елемената
– Оспособљавање за самостално коришћење таблица стандардних елемената и њихову примену у пракси
– Упознавање ученика са врстама и карактеристикама спојева
– Оспособљавање за проучавање геометријских параметара машинских елемената неопходних за њихову израду
– Оспособљавање ученика да примене стечена знања у поступку израде машинских делова
– Развијање способности за примену знања у пракси
– Развијање одговорног односа према раду и осећања за тачност и систематичност
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Стандардизација и толеранције |
21 |
- |
- |
- |
2. |
Нераздвојиви спојеви |
25 |
- |
- |
- |
3. |
Раздвојиви спојеви |
28 |
- |
- |
- |
Разред: трећи
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Елементи обртног кретања |
30 |
- |
- |
- |
2. |
Преносници снаге |
40 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Разред: други
НАЗИВ ТЕМЕ: Стандардизација и толеранције |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише основне машинске елементе, њихову поделу и класификацију – објасни разлику између машинских делова и машинских елемената – користи каталоге стандардних машинских елемената и делова – објасни неопходност и значај стандарда, стандардизације и типизације – објасни значај стандардних бројева – дефинише појам толеранције – дефинише квалитет толеранције – објасни неопходност прописивања толеранција – дефинише граничну меру, појам одступања, добру и лошу меру – одреди положај толеранцијских поља у односу на нулту линију – одреди врсту и систем налегања за задат положај толеранцијских поља – користи таблице толеранција – чита на радионичком цртежу податке о толеранцијама дужинских мера – чита са радионичког цртежа ознаку толеранције облика и положаја – објасни појмове: напон, напрезање, степен сигурности, дозвољени и критични напон |
– Дефиниција, подела и класификација машинских елемената – Појам машинског система – Стандардизација и типизација у машинству, стандардни бројеви – Појам толеранција, циљ прописивања толеранција, квалитет толеранције – Основни појмови и дефиниције из толеранција – Положај толеранцијских поља – Врсте налегања (чврсто, лабаво, неизвесно) – Системи налегања (систем заједничке рупе и систем заједничке осовине) – Толеранције слободних мера – Толеранције облика и положаја – Номинални напони и концентација напона – Степен сигурности Кључни појмови: стандардизација, типизација, толеранција дужинске мере, толеранција облика и положаја, напон, напрезање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Нераздвојиви спојеви |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам нераздвојивог споја – објасни начин примене и израде нераздвојивих спојева – разликује врсте нераздвојивих спојева на примеру машинских подсклопова и склопова – наведе врсте закованих спојева према различитим критеријумима – опише својства закованих спојева – објасни начин преношења оптерећења код закованих спојева – разликује врсте заковица према месту примене – наведе врсте материјала за заковице – објасни формирање закованог споја различитим поступцима – изабере заковице и врсту споја у зависности од врсте оптерећења – наведе врсте заварених спојева према различитим критеријумима – наведе поделу поступака заваривања – чита симболе за означавање заварених спојева – опише начин припреме материјала за заваривање – опише својства и примену лемљених спојева – наведе врсте лемова – дефинише носивост лемљених спојева – објасни начин формирања лемљеног споја – опише својства и примену лепљених спојева – објасни начин формирања лепљеног споја – наведе врсте лепкова – упореди носивост лемљених и лепљених спојева – изабере врсту нераздвојивог споја на конкретном примеру |
– Заковани спојеви: • појам, врсте и примена закованих спојева; • врсте заковица; • формирање закованог споја – Заварени спојеви: • појам, врсте и примена заварених спојева; • формирање завареног споја – Поступци заваривања – Лемљени спојеви: • појам, врсте и примена лемљених спојева – Лепљени спојеви: • појам лепљеног споја; • примена и врсте лепкова Кључни појмови: заковани спој, заварени спој, лемљени спој, лепљени спој |
НАЗИВ ТЕМЕ: Раздвојиви спојеви |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам и примену раздвојивих спојева – дефинише појам завојнице и навоја – дефинише појам навојне везе – чита ознаку навоја – напише ознаку навоја за задату врсту навоја, називни пречник и корак – наведе врсте материјала за вијке и навртке – формира завртањску везу – објасни разлику између подешене и неподешене завртањске везе – наведе начине осигурања завртањске везе од лабављења – препозна на цртежу врсте сила у деловима уздужно и попречно оптерећених навојних спојева – објасни појам радног и дозвољеног напона код навојних спојева – користи таблице приликом одабира врсте навоја – опише различите врсте и примену клинова – изврши избор клина у звисности од задатих критеријума раздвојиве везе – објасни разлику између споја клиновима и чивијама – одреди редослед притезања код групних завртањских веза – препозна различите врсте опруга – објасни начин уградње опруга – објасни начин формирања пресованих спојева |
– Навојни спојеви: • појам навојне и завртањске везе; • врсте навоја, означавање навоја; • формирање завртањске везе; • подешени и неподешени завртњи; • осигурање завртањске везе од лабављења – Клинови: • појам, врсте и примена клинова; • избор клина – Чивије – Опруге – Пресовани спојеви Кључни појмови: навојни спој, завртањска веза, клин, чивија, оруга, пресован спој |
Разред: трећи
НАЗИВ ТЕМЕ: Елементи обртног кретања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе елементе обртног кретања – дефинише појам осовине – наведе врсте осовина и њихову примену – дефинише појам вратила – препозна врсту вратила на конкретном примеру – дефинише рукавце и подглавке – наведе врсту материјала за израду осовина и вратила – објасни разлику између осовина и вратила на примерима конкретне примене – наведе примере примене лежишта и лежаја – објасни у којим случајевима се користи лежиште – разликује једноделно и дводелно лежиште – наведе предности и недостатке лежишта и лежаја на конкретном примеру – објасни функцију делова лежаја – чита ознаку лежаја – напише ознаку лежаја за задате податке – објасни значај подмазивања лежишта и лежаја – опише начин монтаже и демонтаже лежаја |
– Осовине: • појам осовине; • врсте и примена – Вратила: • врсте, подела, намена; • рукавци и подглавци; • материјал за израду осовина и вратила – Клизна лежишта: • појам, врсте, намена; • основни делови лежишта; • материјал за лежишта – Котрљајни лежаји: • појам, врсте, намена; • основни делови прстенастих и колутних лежаја; • означавање лежаја; • радни век лежаја – Подмазивање лежишта и лежаја – Уградња и демонтажа лежаја Кључни појмови: осовина, осовиница, лежиште, лежај, подмазивање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Преносници снаге |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе различите преноснике снаге – дефинише преносни однос – изврши поделу спојница према датом критеријуму – изврши избор спојнице према задатим критеријумима – објасни појам зупчастог пара – изврши поделу зупчастих парова према различитим критеријумима – наведе основне величине облика зупца – објасни појам модула зупчаника – дефинише елементе за пренос снаге – објасни начин рада редуктора – објасни начин рада мултипликатора – разликује функције редуктора мултипликатора – објасни начин рада варијатора – наведе карактеристике ланчаних парова на примеру из праксе – изврши избор ланца – објасни разлику између каишних и ремених парова – наведе начине састављања каиша – наведе материјале за каише и ремене – објасни начине затезања каишних и ремених парова |
– Појам преносника снаге, подела, кинематски и радни преносни однос, степен искоришћења – Спојнице: • појам, врсте, намена, карактеристике – Зупчасти парови: • основне карактеристике, област примене и подела; • основне величине облика зупца и појам модула зупчаника; • цилиндрични зупчасти парови; • конусни зупчасти парови; • пужни парови – Елементи за пренос снаге: o Редуктори o Мултипликатори o Варијатори – Ланчани парови: • појам и својства ланчаних парова, • примена; • врсте ланца; • избор ланца – Каишни и ремени парови: • појам, врсте, примена, материјала; • димензије и начин састављања каиша; • облици каиша; • ремени парови; • затезање каишних и ремених парова – Издржљивост и радни век каишних и ремених парова Кључни појмови: преносник снаге, спојница, зупчаник, ланчаник, каиш, ремен |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Предмет се реализује кроз теоријску наставу.
Место реализације наставе: Учионица, специјализована учионица или одговарајући кабинет опремљени одговарајућим наставним средствима, узорцима свих машинских елемената и њиховим моделима, машинским склоповима у пресецима у којима се виде уграђени машински делови.
Подела одељења на групе: Приликом остваривања програма одељење се не дели на групе.
Препоруке за планирање наставе:
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Узајамна повезаност појединих предмета у настави је неопходан услов успешног предавања. Ослонити се на предзнања ученика из стручних предмета Техничко цртање, Машински материјали, Механика. Предзнање ученика је неопходно али је и наставник у обавези да утврди са ученицима све оно што је битно из садржаја наведених предмета за изучавање појединих тематских целина машинских елемената.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире техничка знања ученика који су им неопходна за укључивање у процес рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
При обради теме Стандардизација и толеранције, наставу реализовати у кабинету или специјализованој учионици где ће ученици моћи да виде моделе машинских елемената, делова, склопова, како би направили јасну разлику што ће им требати за успешну реализацију осталих тема. Значај стандардизације дочарати и кроз примере који нису из технике (у медицини – латински језик, у језику – граматика, у банкарству – стандардне димензије платних картица...). Посебну пажњу обратити на квалитет толеранције чије схватање је битно за разумевање одступања. За разумевање граничних мера, може се најпре објаснити пример када одступања нису у микрометрима, већ у милиметрима (на пример ). Дати конкретне примере појединих врста налегања (на пример, рукавац вратила и унутрашњи прстен лежаја образују чврсто налегање и сл.). Урадити пример једног налегања како би ученици на основу граничних мера одредили да ли је мера добра, шкарт или је дорадна мера.
Теме Нераздвојиви и раздвојиви спојеви реализовати у кабинету или у специјализованој учионици. Показати примере нераздвојивих спојева и указати ученицима на примере нераздвојивих спојева које могу да виде у окружењу (на пример, заковани спој уколико у окружењу постоји неки мост). Потенцирати да ученици сами закључују када се који нераздвојиви спој користи и зашто. Такође, при реализацији раздвојивих спојева указати на примере из окружења (веза плоче сваког стола у учионици са металном основом остварена је завртњима). Навести ученике да закључе које су врсте навоја погодне за спајање машинских делова. Подешене завртањске везе повезати са примером чврстог налегања. Пожељно је да ученици виде примере појединих завртањских веза. При обради клинова показати ученицима вратило и неки обртни елемент како би видели жлебове за клин у вратилу и главчини обртног елемента, како би ученици схватили начин остваривања везе.
Тему Елементи обртног кретања реализовати кроз што већи број практичних примера (непокретна осовина – котурача, покретна осовина – осовина вагона, коленасто и брегасто вратило повезати са примером мотора). Показати ученицима лежаје и на конкретном примеру објаснити саставне елементе. Уколико је могуће, користити модел вратила на чије рукавце треба поставити конкретан лежај. При обради подмазивања лежишта и лежаја, повезати са наученим из мазива из Машинских материјала.
Тема Преносници снаге може да послужи за систематизацију целог градива. Користити модел конкретног вратила, преносника снаге, лежаја и клина и повезати их у целину и још једном објаснити функцију сваког елемента. На тај начин ће ученик имати јасну представу о функцији и значају сваког елемента у конкретном склопу. Повезати са темом Толеранције кроз пример чврстог налегања унутрашњег прстена лежаја и рукавца вратила, а као пример налегања може се навести и веза клина са жлебовима у главчини обртног елемента и вратила.
Нема потребе да се раде прорачуни заковица и вратила, али повезати са наученим из Механике (тема Отпорност материјала) где су ученици радили димензионисање заковица (напрезање на смицање). Такође, може се извршити трансфер знања које су ученици стекли при димензионисању раванских носача на савијање (тема Отпорност материјала из Механике) и објаснити њихову примену на прорачун вратила. Овим ће ученици схватити значај наученог из Механике.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке теме, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијске методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика.
Назив предмета: Технологија обраде
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
74 |
- |
- |
- |
74 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са технологијама обраде резањем
– Упознавање ученика са технологијама ливења, заваривања, пластичног деформисања, прераде полимера
– Упознавање ученика са технологијама обраде специјалним (неконвенционалним) поступцима
– Упознавање ученика са обрадним системима и процесима обраде на универзалним машинама алаткама
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Технологија обраде резањем |
14 |
- |
- |
- |
2. |
Обрада стругањем |
8 |
- |
- |
- |
3. |
Обрада бушењем |
8 |
- |
- |
- |
4. |
Обрада глодањем |
8 |
- |
- |
- |
5. |
Обрада брушењем |
6 |
- |
- |
- |
6. |
Ливење, заваривање и обликовање деформисањем |
12 |
- |
- |
- |
7. |
Специјални (неконвенционални) поступци обраде |
12 |
- |
- |
- |
8. |
Заштита материјала |
6 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Технологија обраде резањем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише основне елементе обрадних система – наведе врсте процеса у металопрерађивачкој индустрији и њихове карактеристике – објасни кинематику резања – наведе кретања алата и обратка при обради резањем – објасни методе формирања површине при обради резањем – објасни начин формирања струготине и њене врсте – објасни појаве у зони резања приликом обраде метала – објасни улогу и карактеристике средстава за хлађење и подмазивање у процесу обраде метала резањем – наведе врсте припремака и додатака за обраду у зависности од карактеристика обраде – опише параметре за оцену квалитета израде и обраде готовог производа – опише геометрију резних алата – објасни утицај геометрије алата на процес обраде резањем – наведе врсте помоћних прибора – наведе елементе режима обраде резањем |
– Елементи обрадних система (средства рада и обрадни процеси) – Процеси у металопрерађивачкој индустрији: производни, технолошки и обрадни процес – Кинематика резања. Кретања обратка и алата при обради резањем – Методе формирања површине при обради резањем – Процес настајања струготине – Врсте струготине – Појаве у зони резања: трење, висока температура, отпори резања, хабање резних елемената алата – Средства за хлађење и подмазивање (уљне емулзије, синтетичка и полусинтетичка средства, чиста уља) – Припремци и израдци. Bpcтe припремака. Додаци за обраду – Тачност обраде и показатељи тачности. Грешке обраде – Квалитет обрађених површина – Врсте алата и њихова геометрија – Утицај геометрије алата на процес обраде резањем – Материјали резних алата – Врсте помоћних прибора – Елементи режима обраде: брзина резања, помак и дубина резања Кључни појмови: обрадни системи, производни процеси, кинематика резања, струготина, алати и геометрија алата, елементи режима резања |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада стругањем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише основна кретања алата и обратка при обради стругањем – опише врсте и намену алата и помоћног прибора за обраду стругањем – изабере алат и помоћни прибор за обраду стругањем у складу са техничко-технолошком документацијом, на задатом примеру – објасни параметре режима обраде стругањем – одреди параметре режима обраде стругањем на задатом примеру – објасни поделу, карактеристике и намену конвенционалних стругова – опише елементе и склопове конвенционалних стругова – наведе показатеље квалитета конвенционалних стругова |
– Основна кретања: главно и помоћно – Операције обраде стругањем: уздужно, попречно стругање, одсецање, обрада навоја, обрада конуса, бушење – Алат: стругарски ножеви, бургије – Помоћни прибор: стезне главе, стезне чауре, шиљци, стезни трнови, линете – Параметри режима обраде: брзина резања (број обртаја), корак, дубина резања – Конвенционални стругови: стругови за појединачну производњу (универзални струг), стругови за серијску производњу (копирни струг, револвер струг, вишесечни струг), стругови за масовну производњу (струг са аутоматским довођењем алата, струг са магацином алата) – Основни елементи и склопови конвенционалних стругова: постоље, преносник за главно кретање, преносник за помоћно кретање, носач алата, радна вретена – Показатељи квалитета конвенционалних стругова: геометријска и кинематска тачност, поузданост, хабање елемената машине Кључни појмови: стругање, алати, помоћни прибори, конвенционални стругови |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада бушењем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише основна кретања алата и обратка при обради бушењем – опише врсте и намену алата и помоћног прибора за обраду бушењем – изабере алат и помоћни прибор за обраду бушењем у складу са техничко-технолошком документацијом, на задатом примеру – објасни параметре режима обраде бушењем – одреди параметре режима обраде бушењем на задатом примеру – објасни поделу, карактеристике и намену конвенционалних бушилица – опише елементе и склопове конвенционалних бушилица – наведе показатеље квалитета конвенционалних бушилица |
– Основна кретања: главно и помоћно – Операције обраде стругањем: бушење, проширивање, упуштање, развртање, забушивање, израда навоја – Алат: бургије, забушивачи, развртачи, проширивачи, урезници, упуштачи – Помоћни прибор: машинске стеге, стезне главе, стезне чауре, помоћни прибори за бушење са више страна, помоћни прибори за бушење отвора са полугама – Параметри режима обраде: брзина резања (број обртаја), корак, дубина резања – Конвенционалне бушилице: једновретене бушилице, вишевретене бушилице – Основни елементи и склопови конвенционалних бушилица: постоље, преносник за главно кретање, преносник за помоћно кретање, радни сто, носач алата, носећи стуб, радна вретена – Показатељи квалитета конвенционалних бушилица: геометријска и кинематска тачност, поузданост, хабање елемената машине Кључни појмови: бушење, алати, помоћни прибори, стубна бушилица |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада глодањем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише основна кретања алата и обратка, поступке и операције обраде глодањем – опише врсте и намену алата и помоћног прибора за обраду глодањем – изабере алат и помоћни прибор за обраду глодањем у складу са техничко-технолошком документацијом, на задатом примеру – објасни параметре режима обраде глодањем – протумачи део техничко-технолошке документације потребан за избор параметара режима обраде глодањем, на задатом примеру – објасни поделу, карактеристике и намену конвенционалних глодалица – опише елементе и склопове конвенционалних глодалица – наведе показатеље квалитета конвенционалних глодалица |
– Основна кретања: главно и помоћно – Поступци обраде глодањем: обимно и чеоно, истосмермо и супротносмерно глодање – Операције обраде глодањем: обрада равних површина, обрада криволинијских контура, обрада површина сложеног облика – Алат: глодала, глодачке главе – Помоћни прибор: машинске стеге, стезне главе, стезне чауре, шиљци, стезни трнови, подеони апарати – Параметри режима обраде: брзина резања (број обртаја алата), брзина помоћног кретања, корак, дубина и ширина резања – Конвенционалне глодалице: конзолне глодалице, безконзолне глодалице и глодалице специјане намене – Основни елементи и склопови конвенционалних глодалица: постоље, преносник за главно кретање, преносник за помоћно кретање, радни сто, носач алата, радна вретена – Показатељи квалитета конвенционалних глодалица: геометријска и кинематска тачност, поузданост, хабање елемената машине Кључни појмови: глодање, алати, помоћни прибори, глодалица |
НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада брушењем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише основна кретања алата и обратка при обради брушењем – опише врсте и намену алата и помоћног прибора за обраду брушењем – изабере алат и помоћни прибор за обраду брушењем у складу са техничко-технолошком документацијом, на задатом примеру – објасни параметре режима обраде брушењем – протумачи део техничко-технолошке документације потребан за избор параметара режима обраде брушењем, на задатом примеру – објасни поделу, карактеристике и намену конвенционалних брусилица |
– Основна кретања: главно и помоћно – Операције обраде брушењем: кружно брушење, равно брушење, брушење без шиљака, брушење сложених површина – Алат: тоцила – Помоћни прибор: стезне главе, стезне чауре, шиљци, стезни трнови, стеге, магнетни столови – Параметри режима обраде: брзина резања (обимна брзина тоцила) брзина помоћног кретања (обимна или аксијална брзина обратка) кретања, дубина брушења – Конвенционалне брусилице: брусилице за брушење спољашњих и унутрашњих округлих површина, брусилице за равно брушење, брусилице без шиљака, универзалне и специјалне брусилице, Кључни појмови: брушење, тоцила, брусилица |
НАЗИВ ТЕМЕ: Ливење, заваривање и обликовање деформисањем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише технологију обраде ливењем – објасни различите поступке ливења – опише машине и алате за ливење – дефинише технологију обраде завиравањем – објасни основне поступке заваривања – опише апарате и уређаје за заваривање – објасни основне појмове технологије пластичног деформисања – објасни поступке и методе обраде лима – објасни различите поступке запреминског деформисања – наведе машине и алате за пластично деформисање |
– Технологије ливења – Ливење у песку, ливење у кокилама, ливење под притиском, прецизно ливење, центрифугално ливење – Машине и алати за ливење – Технологије заваривања – Електролучно заваривање, заваривање у заштитном гасу, гасно заваривање, заваривање електричним отпором, специјални поступци заваривања – Машине и уређаји за заваривање – Технологије пластичног деформисања – Методе обраде лима (одсецање, раздвајање, пресовање, савијање, дубоко извачење) – Методе запреминског деформисања (ковање, сабијање, истискивање) – Машине и алати за технологије пластичног деформисања Кључни појмови: деформација, напон, ливење, заваривање, ковање, сабијање, истискивање, одсецање, раздвајање, пресовање, савијање, дубоко извачење |
НАЗИВ ТЕМЕ: Специјални (неконвенционални) поступци обраде |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам обраде неконвенционалним методама – опише основне неконвенционалне методе обраде – опише машине и уређаје за неконвенционалне методе обраде – објасни карактеристике технологије прераде полимера – опише основне технологије прераде полимера – опише машине и алате за прераду полимера |
– Неконвенционални поступци обраде – Електроерозивна обрада, електрохемијска обрада, обрада ултразвуком – Обрада ласером, плазмом, воденим и абразивним млазом – Машине и уређаји за неконвенционалне поступке обраде – Технологије прераде полимера – Екструдирање, ињекционо пресовање (бризгање), пресовање, термоформирање, дување, ротационо ливење – Машине и алати за технологије прераде полимера Кључни појмови: неконвенционални поступци обраде, прерада полимера |
НАЗИВ ТЕМЕ: Заштита материјала |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе узроке корозије – објасни значај и поступак припреме за заштиту – опише различите поступке заштите |
– Значај заштите и узроци пропадања материјала (корозија, труљење, распадање). Узроци корозије – Припрема за заштиту – Поступци заштите: • неметалне заштитне превлаке: уља и масти, боје, • лак, емајл, хемијске заштитне превлаке; • потапање у растопе, галванско наношење, метализација и др.; • заштита превлакама од пластичних маса Кључни појмови: корозија, заштита од корозије |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Настава се реализије кроз теоријске часове.
Место реализације наставе: Настава предмета се реализује у учионици.
Препоруке за планирање наставе:
Приликом планирања наставе наставник, на основу дефинисаних циљева и исхода, самостално планира број часова предвиђених за обраду, утврђивање и остале типове часова, као и методе и облике рада са ученицима, за сваку тему у оквиру препорученог броја часова по теми. При планирању треба водити рачуна о времену потребном за остваривање исхода, јер је за остваривање неких исхода потребно више часова. На сваком часу унапређују се компетенције за целоживотно учење и комуникацију. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Кроз облик рада који може бити комбинација фронталног, индивидуалног, групног или у пару и кроз вршњачку едукацију развијају се компетенције за сарадњу и решавање проблема. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета практична настава, техничког цртања, машинских материјала, механике, мотори СУС, моторна возила, машински елементи. Основне појмове из области обраде материјала ученици су стекли у првом разреду, у оквиру предмета практична настава, техничко цртање, машински материјали, механика, па наставник мора да их повеже и да се ослони на раније стечена знања. Због тога наставник мора да познаје програме наведених предмета и у излагању да користи примере из праксе ученика, који су им блиски и већ познати.
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Технологија машинске обраде заузима значајно место у формирању структуре ширих знања и појмова у области на којој се заснива металопрерађивачка индустрија и машиноградња.
У првој наставној теми Увод у технологију обраде пажња је усмерена на појамовима производња, обрадни системи, организација рада, производни процеси. Мере безбедности и здравља на раду представити ученицима са посебном пажњом на њеном значају, због опасности које се јављају на радном месту.
На почетку теме Технологија обраде резањем упознати ученике са методама обрада резањем. После тога анализирати све што је везано за процес резања. Један део исхода остварити кроз семинарске радове (пп презентације) ученика и истовремено обнављати, проверавати и систематизовати градиво.
У темама Обликовање деформисањем и Специјални (неконвенционални) поступци обраде пажња је усмерена на појамовима деформација и напон, као упознавањеи ученике са методама обликовања деформисањем, неконвенционалним поступцима обраде и прерадом полимера. Један део исхода остварити кроз семинарске радове (пп презентације) ученика и истовремено обнављати, проверавати и систематизовати градиво.
У теми Универзалне машине алатке ученике упознајемо са универзалним машинама алаткама, алатима за обраду резањем, помоћним приборима за универзалне машине алатке. Један део исхода остварити кроз семинарске радове (пп презентације) ученика и истовремено обнављати, проверавати и систематизовати градиво.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Инструменте за формативно оцењивање наставник бира према врсти активности која се вреднује. У процесу учења наставник је модератор који усмерава и подстиче рад ученика. Наставник анимира ученике, охрабрује, користи идеје ученика за анализу кључних појмова и садржаја. Наставник прилагођава подучавање на основу повратне информације коју добија од ученика.
Назив предмета: Термодинамика
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
74 |
- |
- |
- |
74 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са основним термодинамичким величинама као што су енергија, топлота, рад, притисак, температура
– Упознавање ученика са својствима енергије и узајамним претварањем различитих облика енергије
– Развијање способности за примену закона термодинамике у машинској пракси
– Развијање интересовања код ученика за примену топлотних машина
– Оспособљавање ученика за самосталну израду задатака
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Основни појмови термодинамике |
16 |
- |
- |
- |
2. |
Идеалан гас и мешавине идеалних гасова |
10 |
- |
- |
- |
3. |
Реални гасови и паре |
8 |
- |
- |
- |
4. |
Мешавине паре идеалног гаса – влажан ваздух |
6 |
- |
- |
- |
5. |
Претварање топлоте у механички рад. Кружни процеси |
14 |
- |
- |
- |
6. |
Левокретни кружни процеси |
6 |
- |
- |
- |
7. |
Сагоревање |
8 |
- |
- |
- |
8. |
Простирање топлоте |
6 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови термодинамике |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише основни задатак и улогу термодинамике као научне дисциплине – објасни појам енергије, термодинамичког система и радног тела – дефинише основне величине стања (притисак, температура и специфична запремина) – дефинише термодинамичке процесе – дефинише појмове: рад, количина топлоте, унутрашња енергија, специфични топлотни капацитет и енталпија – објасни први и други закон термодинамике и појам ентропије – примени теоријска знања при изради једноставнијих задатака |
– Предмет и метод термодинамике – Енергија – Термодинамички систем. Радно тело – Основне величине стања (специфична запремина, птитисак, температура) – Методе мерења притиска и температуре – Једначина стања. Промене стања (квазистатичке и неквазистатичке промене стања, повратни и неповратни процеси) – Рад (механички рад, запремински рад и технички рад), количина топлоте – Специфични топлотни капацитет – Ентропија – Први закон термодинамике за затворене и отворене системе – Други закон термодинамике (основне поставке и формулације, закон пораста ентропије) Кључни појмови: притисак, температура, специфишна запремина, унутрашња енергија, рад, количина топлоте, топлотни капацитет |
НАЗИВ ТЕМЕ: Идеалан гас и мешавине идеалних гасова |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам идеалног гаса – опише једначину стања идеалног гаса – објасни физички смисао универзалне гасне константе – дефинише промену унутрашње енергије и енталпије – објасни политрпску промену стања идеалног гаса – објасни посебне случајеве политропске промене стања – наведе пример мешавине идеалних гасова – објасни Далтонов закон на задатом примеру – одреди састав мешавине применом једначине стања мешавине – израчуна непознату величину стања (притисак, промену унутрашње енергије, промену ентропије...) |
– Једначина стања идеалног гаса – Промена унутрашње енергије и енталпије. Мајерова једначина – Политропске промене стања идеалног гаса – Пригушивање – Мешавине идеалних гасова (Далтонов закон, састави мешавине, једначине стања мешавине) Кључни појмови: идеалан гас, гасна константа, политропа, изобара, изотерма, изохора, адијабата |
НАЗИВ ТЕМЕ: Реални гасови и паре |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни једначину стања водене паре – прикаже фазни дијаграм стања – објасни изобарски процес испаравања – прикаже изобарски процес настајања водене паре у р-v дијаграму – наведе величине стања водене паре – прикаже дијаграме стања водене паре p,v; T,s и h,s – објасни промене стања водене паре помоћу дијаграма – користи таблице и дијаграме за водену пару |
– Појам реалног гаса – Једначина стања водене паре – Величине и дијаграми стања водене паре – p, v – дијаграм за водену пару (приказ настајања водене паре у p, v – дијаграму) – Т, s – дијаграм за водену пару – h, s – дијаграм за водену пару – Промене стања водене паре Кључни појмови: топљење, очвршћавање, испаравање, кондензација, сублимација, латентна топлот испаравања, кључала течност, влажна пара, сувозасићена пара, прегрејана пара |
НАЗИВ ТЕМЕ: Мешавине паре идеалног гаса – влажан ваздух |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам влажног ваздуха – наведе промене стања влажног ваздуха – користи h,х дијаграм за влажан ваздух |
– Влажан ваздух (апсолутна и релативна влажност ваздуха) – h, x – дијаграм за влажан ваздух – Важније промене стања влажног ваздуха (загревање влажног ваздуха, хлађење влажног ваздуха) – Друге промене стања влажног ваздуха Кључни појмови: влажан ваздух, релативна влажност ваздуха |
НАЗИВ ТЕМЕ: Претварање топлоте у механички рад. Кружни процеси |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објаснити принцип рада топлотних мотора – прикаже шему топлотног мотора и кружни процес (циклус) топлотног мотора у p,v и T, s дијаграму – дефинише термодинамички степен корисности – прикаже деснокретни Карноов циклус у p, v и T, s дијаграму – дефинише појмове ексергије топлоте и анергије топлоте – прикаже основну шему парнотурбинског постројења – прикаже Ранкин–Клаузијусов циклус у p, v и T, s дијаграму – прикаже Ото циклус, Дизел циклус и комбиновани циклус у p,v и T, s дијаграму – објасни термодинамички степен корисности Ото циклуса – објасни основна обележја гаснотурбинских постројења и прикаже Џулов циклус у p, v и T, s дијаграму |
– Топлотни мотори, основни принципи – Неповратност циклуса. Термодинамички степен корисности – Карноов циклус. Ексергија топлоте – Парнотурбинскао постројење. Ранкин-Клаузијусов циклус – Термодинамички циклуси клипних мотора са унутрашњим сагоревањем (Ото циклус, Дизел циклус, комбиновани циклус) – Гаснотурбинска постројења (основна обележја, принцип рада гаснотурбинског постројења, Џулов циклус) Кључни појмови: термодинамички степен корисности, Ото циклус, Дизел циклус, комбиновани циклус, ексергија |
НАЗИВ ТЕМЕ: Левокретни кружни процеси |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни левокретни Карноов кружни процес – дефинише коефицијент хлађења као величину за оцену ефикасности расхладних уређаја – наведе осбености примене топлотних пумпи – објасни коефицијент грејања – прикаже шему топлотне пумпе и идеализовани левокретни Ранкин – Клаузијусов циклус у Т,s координатном систему |
– Кружни процеси у расхладним постројењима – Топлотне пумпе – Расхладни флуиди Кључни појмови: коефицијент хлађења, коефицијент грејања, фреон |
НАЗИВ ТЕМЕ: Сагоревање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– прикаже шему процеса сагоревања – наведе врсте и карактеристике горива – објасни стехиометријске једначине сагоревања за угљеник, водоник, сумпор, угљен-моноксид и угљоводонике – дефинише коефицијент вишка ваздуха – објасни штетно дејство продуката сагоревања |
– Основни појмови – Врсте и карактеристике горива – Стехиометријске једначине сагоревања – Минимална и стварна количина ваздуха. Температура сагоревања – О штетном утицају продуката сагоревања Кључни појмови: топлотна моћ, коефицијент вишка ваздуха, сумпор-диоксид, угљен диоксид, чађ, азот-диоксид |
НАЗИВ ТЕМЕ: Простирање топлоте |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе начине простирања топлоте (провођење топлоте, прелажење топлоте, пролажење топлоте и зрачење топлоте) – повезује начине простирања топлоте са примерима из праксе – наведе врсте размењивача топлоте – објасни примену размењивача топлоте у расхладним системима |
– Провођење топлоте ( провођење топлоте кроз раван зид, провођење топлоте кроз цилиндричан зид) – Прелажење топлоте – Пролажење топлоте (пролажење топлоте кроз раван зид, пролажење топлоте кроз цилиндричан зид) – Зрачење – Измењивачи топлоте Кључни појмови: кондукција, конвекција, зрачење |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА
Облици наставе: Настава се реализије кроз теоријске часове.
Место реализације наставе: Настава предмета се реализује у учионици.
Препоруке за планирање наставе:
Приликом планирања наставе наставник, на основу дефинисаних циљева и исхода, самостално планира број часова предвиђених за обраду, утврђивање и остале типове часова, као и методе и облике рада са ученицима, за сваку тему у оквиру препорученог броја часова по теми. При планирању треба водити рачуна о времену потребном за остваривање исхода, јер је за остваривање неких исхода потребно више часова. На сваком часу унапређују се компетенције за целоживотно учење и комуникацију. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Кроз облик рада који може бити комбинација фронталног, индивидуалног, групног или у пару и кроз вршњачку едукацију развијају се компетенције за сарадњу и решавање проблема. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета практична настава, машинских материјала, механике, мотори СУС, моторна возила, машински елементи.
При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим броје реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима. Наставник исходе обавезно операционализује, односно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.
Пример операционализације исхода:
– опише теоријски циклус ото мотора
Наставник планира да ученици у процесу достизања овог исхода достигну следеће исходе:
– дефинише основне величине стања (притисак, температура и специфична запремина)
– дефинише термодинамичке процесе
– дефинише појмове: рад, количина топлоте, специфични топлотни капацитет
– објасни посебне случајеве политропске промене стања
– дефинише термодинамички степен корисности
– прикаже Ото циклус у p, v и T, s дијаграму
– објасни термодинамички степен корисности Ото циклуса
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
На првим часовима дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је енергија и како долази до претварања једног облика енергије у други? Шта је топлота, а шта температура? Како се топлота претвара у механички рад? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са системима у којима долази до трансформације енергије у друге облике и које? Какав је утицај има топлота на живот савременог човека?
Програм предмета Термодинамика усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима, стручним, међупредметним и кључним компетенцијама. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција. Програм предмета Термодинамика доприноси оспособљавању ученика за примену знања у даљем учењу. Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију. Инсистирати на изради рачунских задатака у свим темама и повезивати их са примерима из машинске праксе, са посебним освртом на моторе и моторна возила.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Приликом обраде теме Основни појмови термодинамике, потребно је да ученици разликују величине стања, разумеју њихов физички смисао и међусобну зависност, разумеју законе термодинамике.
Током реализације наставе у осталим темама користити цртеже и видео презентације.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака и сл.; презентовање садржаја; тестове, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.
Назив предмета: Мотори са унутрашњим сагоревањем
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
111 |
- |
- |
- |
111 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са историјатом, развојем и значајем мотора са унутрашњим сагоревањем (мотора СУС)
– Упознавање ученика са основним елементима мотора, карактеристикама и начином рада мотора СУС
– Упознавање ученика са конструктивним карактеристикама елемената мотора
– Упознавање ученика са начином рада и конструктивним карактеристикама системима мотора
– Оспособљавање ученика за примену теоријских знања при извођење практичне наставе и употребу стручне литературе и стандарда
– Подстицање ученика да прате нове технологије у аутомобилској индустрији
– Упознавање ученика са проблемима сервисирања и одржавања мотора СУС
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Појам мотора СУС |
4 |
- |
- |
- |
2. |
Четворотактни мотори СУС |
20 |
- |
- |
- |
3. |
Ото мотор – систем напајања горивом и систем за паљење смеше |
20 |
- |
- |
- |
4. |
Дизел мотор – систем напајања горивом |
15 |
- |
- |
- |
5. |
Процес сагоревања код ото и дизел мотора |
6 |
- |
- |
- |
6. |
Системи за хлађење и подмазивање мотора |
20 |
- |
- |
- |
7. |
Двотактни мотори СУС и Ванкелов мотор са обртним клипом |
4 |
- |
- |
- |
8. |
Мотори са натпуњењем |
10 |
- |
- |
- |
9. |
Алтернативни извори енергије |
8 |
- |
- |
- |
10. |
Техничко опслуживање мотора СУС |
4 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Појам мотора СУС |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам мотора СУС – наведе основну поделу мотора СУС и историјски развој мотора СУС – објасни основне карактеристике мотора СУС |
– Место и улога предмета у струци и веза са другим наставним предметима – Појам мотора СУС – Историјски развој мотора СУС – Подела и примена мотора СУС – Карактеристика мотора СУС (снага, потрошња горива – графички приказ параметара) Кључни појмови: мотор СУС, ото мотор, дизел мотор, цилиндар, снага мотора, потрошња горива |
НАЗИВ ТЕМЕ: Четворотактни мотори СУС |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни основне покретне и основне непокретне елементе мотора и њихову функционалну повезаност – дефинише радни простор, ходну и компресиону запремину и степен компресије – опише радни циклус четворотактног ото и дизел мотора – објасни тактове четворотактног ото и дизел мотора – неведе врсте и особине горива за ото и дизел мотора – објасни функцију, конструкцију и начин израде основних елемената мотора – представи стварни циклус ото и дизел мотора – објасни функцију разводног механизма мотора – опише фунционалну повезаност основних елемената разводног механизма мотора – објасни начин конструкције елемената разводног механизма – објасни преносни однос и начине погона разводног механизма мотора – објасни шему развођења радне материје и систем варијабилног управљања вентилима – упореди радни циклус ото и дизел мотора |
– Основни склопови и начин рада ото и и дизел мотора • Основни склоп мотора • Појам радног простора, ходне и компресионе запремине и степена компресије • Радни циклус четворотактног ото и дизел мотора • Начин рада четворотактног ото и дизел мотора • Горива за ото и дизел моторе – Конструкција мотора и саставни делови • Цилиндарски блок, цилиндарска глава, кућиште и поклопац мотора • Клип, клипни прстенови и осовиница • Клипњача, коленасто вратило са лежиштима и замајац мотора • Радни циклус мотора (теоријски ото и дизел циклус и стварни – индикаторски дијаграм ото и дизел мотора) – Разводни механизам мотора • Основни елементи вентилског разводног механизма. • Брегасто вратило, вентили, вођице, подизачи, опруге и осигурачи • Погон и преносни однос • Шема развођења радне материје • Променљива шема развођења радне материје • Варијабилно управљање вентилима • Конструктивна решења разводних механизама према положају и броју разводних елемената Кључни појмови: радни простор, ходна запремина, компресиона запремина, степен компресије, усисавање, сабијање, ширење, издувавање, клип, клипњача, коленасто вратило, цилиндарска глава, цилиндарски блок, картер, брегасто вратило, вентил |
НАЗИВ ТЕМЕ: Ото мотор – систем напајања горивом и систем за паљење смеше |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам ото мотора – објасни задатак система напајања ото мотора горивом – наведе основне елементе система напајања – објасни разлику између система за спољно образовање смеше и система за унутрашње образовање смеше – опише рад карбуратора при различитим режимима рада мотора – објасни рад система за унутрашње образовање смеше – објасни рад система за смањење емисије азотних оксида – опише систем директног убризгавања горива (FSI мотор) – наброји елементе батеријског паљења – опише рад батеријског паљења – опише рад транзисторског система паљења – опише рад електронског паљења – опише рад потпуно електронског паљења – опише рад магнетног паљења |
– Инсталација за довод горива (делови система): • резервоар, пумпа за гориво, карбуратор и цевоводи, пречистачи горива и ваздуха – Систем за спољно образовање смеше • карбуратор, врсте и уређаји карбуратора. Опис и рад карбуратора при различитим режимима рада мотора – Систем за унутрашње образовање смеше (врсте и опис рада ових система) • Системи Bosch Jetronik • Систем Bosch Motronic • Систем ME Motronic – Рецилкулација издувних гасова – Мотори са директним убризгавањем-FSI мотор – Батеријско паљење (елементи и рад батеријског паљења: акумулатор, бобина, разводник паљења, платине, свећице и каблови) – Транзисторско контактно и транзисторско безконтактно паљење – Електронско паљење – Потпуно електронско паљење – Магнетно паљење Кључни појмови: резервоар, пумпа за гориво, карбуратор, пречистач, акумулатор, бобина, разводник паљења, платине, свећице |
НАЗИВ ТЕМЕ: Дизел мотор – систем напајања горивом |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основне карактеристике рада дизел мотора – опише начин рада четворотактног дизел мотора – прикаже теоријски и стварни циклус четворотактног дизел мотора – опише особине дизел горива – наведе задатке и поделу система за напајање дизел мотора горивом – опише рад елемената система за напајање дизел мотора горивом – објасни рад система пумпа-бризгач – објасни рад система пумпа-вод-бризгач – објасни рад акумулаторског система убризгавања – наведе поделу простора за сагоревање према начину остварења смеше, односно према конструктивном решењу |
– Карактеристике рада дизел мотора – Начин рада четворотактног дизел мотора. – Теоријски циклус четворотактног дизел мотора – Теоријски сабате (комбиновани) циклус – Стварни радни циклус дизел мотора – Горива за дизел моторе – Задаци система – Подела система за напајање дизел мотора горивом – Инсталација за напајање дизел мотора горивом (делови система) • Пумпа ниског притиска. • Пречистачи (груби и фини) • Пумпа високог притиска (линијска и ротациона пумпа високог притиска-рад пумпи високог притиска) • Уређај за промену угла убризгавања. • Регулатори броја обртаја: механички, вакуумски и хидраулички регулатори – Електронска контрола убризгавања горива • Систем пумпа-бризгач • Систем пумпа-вод-бризгач • Акумулаторски систем убризгавања „Common Rail” – Бризгачи – Простори за сагоревање код дизел мотора Кључни појмови: самопаљење, пумпа, бризгач, регулатор броја обртаја, директно убризгавање, индиректно убризгавање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Процес сагоревања код ото и дизел мотора |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише процес сагоревања код ото и дизел мотора – наброји видове абнормалног сагоревања – упореди процесе сагоревања ото и дизел мотора |
– Процес сагоревања код ото мотора – Процес сагоревања код дизел мотора Кључни појмови: нормално сагоревање, абнормално сагорецање, фронт пламена, детонантно сагоревање, површинско паљење |
НАЗИВ ТЕМЕ: Системи за хлађење и подмазивање мотора |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни задатак система хлађења мотора – наведе врсте хлађења мотора – наведе елементе система хлађења и опише њихов рад – објасни значај система за подмазивање мотора – наведе елементе система и начине подмазивања – опише поступак појединих начина подмазивања – објасни регулацију притиска подмазивања – објасни поделу и особине моторних уља |
– Задатак система хлађења мотора – Хлађење ваздухом – Хлађење течношћу – Елементи система хлађења течношћу (пумпе за воду, хладњак, термостат) – Расхладне течности – Значај, врста и улога система за подмазивање мотора – Подмазивање под притиском – Пумпа, регулатори система – Уље за подмазивање мотора (особине и примена) Кључни појмови: пумпа, термостат, хладњак, дефлектор, трење, хабање, вискозност, мултиградно |
НАЗИВ ТЕМЕ: Двотактни мотори СУС и Ванкелов мотор са обртним клипом |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни основну разлику између четворотактних и двотактних мотора – опише рад двотактног ото и двотактног дизел мотора – наведе конструкционе карактеристике Ванкеловог мотора са обртним клипом – објасни начин рада Ванкеловог мотора са обртним клипом |
– Двотактни мотори СУС (опис рада) – Ванкелов мотор са обртним клипом, конструкција и опис рада – Конструкционе карактеристике ротационих мотора Кључни појмови: двотактни мотори, преливни канал, вентилско каналски разводни механизам |
НАЗИВ ТЕМЕ: Мотори са натпуњењем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе предности натпуњених мотора у односу на усисне моторе – опише рад турбокомпресора – опише рад мотора са турбокомпресором – објасни како се врши регулација притиска натпуњења – објасни предности турбокомпресора са променљивом геометријом турбине |
– Поступци натпуњења – Опис рада мотора са натпуњењем – Опис рада турбокомпресора – Регулација притиска пуњења турбокомпресора фиксне геометрије заобилазним водом – Електронска регулација притиска пуњења турбокомпресора фиксне геометрије – Турбокомпресори са променљивом геометријом турбине Кључни појмови: турбокомпресор, међухладњак |
НАЗИВ ТЕМЕ: Алтернативни извори енергије |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе алтернативне изворе енергије за погон мотора СУС – наведе карактеристике земног гаса, течног нафтног гаса (пропан бутан смеше) и биљних уља – објасни хибридни погон – објасни предности коришћења водоника као извора енергије за погон мотора СУС – објасни карактеристике горивих ћелија |
– Алтернативни извори енергије – Погон на земни гас – Погон на течни нафтни гас – Хибридни погони – Електрична возила – Погон горивим ћелијама – Мотори СУС на водоник – Мотори на биљна уља Кључни појмови: земни гас, течни нафтни гас, хибридни погон, горива ћелија, биљна уља |
НАЗИВ ТЕМЕ: Техничко опслуживање мотора СУС |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе поступке одржавања мотора – наведе делове мотора који су изложени хабању – објасни поступке који се предузимају у циљу спречавања хабања – дефинише век трајања и радни век мотора |
– Организација, поступци и квалитет одржавања мотора – Дијаграм хабања мотора и фактор века трајања мотора – Ремонтни циклус мотора и трошкови одржавања мотора СУС Кључни појмови: одржавање, оправка, хабање, век трајања мотора |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА
Облици наставе: Настава се реализије кроз теоријске часове.
Место реализације наставе: Настава предмета се реализује у учионици.
Препоруке за планирање наставе:
Приликом планирања наставе наставник, на основу дефинисаних циљева и исхода, самостално планира број часова предвиђених за обраду, утврђивање и остале типове часова, као и методе и облике рада са ученицима, за сваку тему у оквиру препорученог броја часова по теми. При планирању треба водити рачуна о времену потребном за остваривање исхода, јер је за остваривање неких исхода потребно више часова. На сваком часу унапређују се компетенције за целоживотно учење и комуникацију. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Кроз облик рада који може бити комбинација фронталног, индивидуалног, групног или у пару и кроз вршњачку едукацију развијају се компетенције за сарадњу и решавање проблема. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета термодинамика, практична настава, машинских материјала, механике, моторна возила, машински елементи.
При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим броје реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима. Наставник исходе обавезно операционализује, односно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.
Пример операционализације исхода: опише радни циклус четворотактног ото мотора
Наставник планира да ученици у процесу достизања овог исхода достигну следеће исходе:
– навде основне покретне и основне непокретне елементе мотора и објасни функционалну повезаност елемената
– дефинише радни простор, ходну и компресиону запремину
– објасни степен компресије
– опише радни циклус четворотактног ото мотора
– објасни тактове четворотактног ото мотора
Препоруке за остваривање наставе:
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе, методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, методе графичких радова. Предложени су следећи облици рада: фронтални, рад у групи и индивидуални рад.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици.
Дискутујте са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта су то мотори СУС, а шта мотори са спољашњим сагоревањем (ССС)? Да ли је неко до сада имао практичног искуства са моторима СУС и које? Какав је утицај мотора СУС на живот савременог човека? Који делови света су познати по развоју мотора СУС и аутомобилске индустрије?
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. У настави оријентисаној ка достизању исхода препорука је да се користе активне и интерактивне методе наставе. Програм предмета Мотори СУС усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима, стручним, међупредметним и кључним компетенцијама. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција. Програм предмета Мотори СУС доприноси оспособљавању ученика за примену знања у даљем учењу. Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Приликом обраде теме Четворотактни ото мотори, потребно је да ученици разумеју функционалну повезаност и задатак основних покретни и основних непокретних елемената мотора. Појам степена компресије објашњавати кришћењем цртежа и модела мотора и користити формулу за степен компресије при изради задатака. Принцип рада мотора (радни циклус мотора), објашњавати коришћењем модела, цртежа и , по могућству, видео презентација. Приликом обраде осталих садржаја користити реалне моделе.
Приликом реализације теме Дизел мотор – систем напајања горивом, више времена одвојити за савремене системе „common rail” и пумпа-бризгач. Приликом реализације теме Процес сагоревања код ото и дизел мотора, користити знања из процеса сагоревања и термодинамичких циклуса обрађених у предмету термодинамика. Приликом реализације теме Системи за хлађење и подмазивање мотора, обратити пажњу на значај и регулацију рада система. Приликом реализације теме Двотактни мотори СУС и Ванкелов мотор са обртним клипом, објаснити предности и мане у односу на четворотактне ото и дизел моторе са класичним моторним механизмом. Приликом реализације теме Мотори са натпуњењем објаснити разлог доминације надпуњених мотора у односу на усисне (атмосферске) моторе. Приликом реализације теме Алтернативни извори енергије, обратити пажњу на предности и мане коришћења ових извора енергије.
Приликом реализације теме Техничко опслуживање мотора, обратити пажњу на корелацију са уско стручним предметима и практичном наставом.
Током реализације наставе у осталим темама користити, где је то могуће, реалне моделе, шеме, цртеже и видео презентације.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака и сл.; презентовање садржаја; тестове, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.
Назив предмета: Моторна возила
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
105 |
- |
- |
- |
105 |
IV |
58 |
- |
- |
- |
58 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са моторним возилима и прикључним возилима
– Упознавање ученика са принципима функционисања система моторних возила
– Упознавање ученика са начином градње специјалних возила
– Оспособљавање ученика за разумевање и самостално коришћење техничке документације и стручне литературе за избор оптималног режима рада и примену стандарда код моторних возила
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: трећи
Ред.бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Класификација, категоризација и стандардизација моторних и прикључних возила |
6 |
- |
- |
- |
2. |
Систем преноса снаге |
40 |
- |
- |
- |
3. |
Систем за управљање |
14 |
- |
- |
- |
4. |
Систем за ослањање |
14 |
- |
- |
- |
5. |
Точкови и пнеуматици |
7 |
- |
- |
- |
6. |
Систем за кочење |
24 |
- |
- |
- |
Разред: четврти
Ред.бр |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Теорија кретања моторних возила |
15 |
- |
- |
- |
2. |
Надградњe возила |
10 |
- |
- |
- |
3. |
Системи удобности и комфора |
15 |
- |
- |
- |
4. |
Мотоцикли |
8 |
- |
- |
- |
5. |
Аутобуси и теретна возила |
10 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Разред: трећи
НАЗИВ ТЕМЕ: Класификација, категоризација и стандардизација моторних и прикључних возила |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам моторног возила – наведе системе и елементе система моторног возила – наведе класификацију возила на основу самоходности возила и поделу самоходних возила – наведе класификацију моторних возила у односу на начин остварења кретања – наведе класификацију друмских возила према SRPS M.NO.010 – наведе поделу возила према Правилнику о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима |
– Системи и елементи система моторног возила – Класификација возила на самоходна (моторна) и вучена (прикључна) – Подела самоходних возила • Са независним (слободним) кретањем моторних возила • Са зависним (везаним) кретањем шинских возила – Подела моторних возила на путна (друмска) и беспутна (теренска) – Подела возила на транспортна, вучна и специјална – Класификација моторних возила у односу на начин остварења кретања • Моторна возила са точковима • Моторна возила са гусеницама – Подела моторних возила у односу на врсту погона примењеног на моторном возилу • Моторна возила са моторима СУС • Моторна возила са електропогоном • Моторна возила са са гасном турбином – Дефиниције и класификација друмских возила према SRPS M.NO.010 – Подела возила према важећем Правилнику о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима Кључни појмови: самоходна возила, прикључна возила, стандард DIN 70010, стандард SRPS M.NO.010 |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем преноса снаге |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише врсте погона код моторних возила – наведе поделу спојница – објасни задатак и улогу спојнице – објасни начин рада једнодискосне фрикционе спојнице – објасни начин рада самоподешавајуће спојнице – наведе елементе спојнице – објасни начин рада механичког командног механизма спојнице – објасни начин механиког активирања спојнице са и без самоподешавања – објасни начин рада хидрауличког командног механизма спојнице – наведе главне елементе хидрауличког командног механизма спојнице – објасни начин рада дводискосне и вишедискосне фрикционе спојнице – објасни начин рада хидродимичке спојнице – објасни функцију система аутоматских спојница – разликује различите конструкције атоматског система спојница – опише рад електромеханичког активирања спојнице – објасни задатак мењачких преносника и наведе поделу мењачких преносника – дефинише излазне карактеристике мењачких преносника – објасни конструктивну разлику између несинхронизованих и синхронизованих мењача – објасни начин рада мењача са два и више вратила – објасни функцију синхроспојнице у мењачу – објасни начин рада аутоматских мењача – разликује карактеристике поулуатоматских и потпуно аутоматских мењача – објасни начин рада аутоматизованих мењача – упореди карактеристике ASG и DSG мењача – опише рад аутоматских мењача са хидродинамичким претварачем обртног момента – објасни рад мењача са покретним осама вратила – опише рад електрохидрауличког управљања мењачем – опише рад адаптивног управљања мењачем – објасни начин рада континуалних мењача |
– Врсте погона (задњи и предњи погон) – Спојница • Задатак и подела спојница • Једнодискосна фрикциона спојница (начин рада) • Самоподешавајућа спојница • Елементи спојнице • Механички командни механизми спојнице (механичко активирање спојнице без самоподешавања, механичко активирање спојнице са самоподешавањем) • Хидраулички командни механизам спојнице (начин рада и главни елементи механизма) • Дводискосне фрикционе спојнице • Вишедискосна фрикциона спојница • Хидродинамичка спојница • Аутоматски системи спојница (конструкција и начин рада) • Електромеханичко активирање спојнице – Мењачки преносници • Задаци и подела мењачких преносника • Излазне карактеристике мењачких преносника • Конструкција несинхронизованих мењача • Конструкција синхронизованих мењача • Мењачи са непокретним осама вратила (мењачи са два и три вратила) • Синхроспојнице • Аутоматски мењачи (полуаутоматски и потпуно аутоматски мењачи) • Аутоматизирани мењачи (ASG – Automated Shift Gearbox и DSG – Direct Shift Gearbox мењачи) • Аутоматски мењачи са хидродинамичким претварачем обртног момента • Мењачи са покретним осама вратила • Електрохидрауличко управљање мењачем • Адаптивно управљање мењачем • Континуални мењачи |
– објасни начин рада разводника погона (редуктора) – наведе поделу зглобних преносника – објасни задатак и улогу зглобних преносника – упореди карактеристике асинхроних и синхроних зглобних преносника – објасни функцију погонског моста – објасни начин рада главног преносника – објасни функцију диференцијалног преносника – упореди карактеристике симетричних и асиметричних диференцијала – опише блокаду диференцијала – образложи функцију погона на свим точковима – разликује врсте погона у односу на број погонских мостова (4 x 4, 6 x 6 и 8 x 8 погон) |
• Разводници погона (редуктори) – Зглобни преносници • Задаци и подела зглобних преносника • Асинхрони зглобни преносници • Синхрони зглобни преносници – Погонски мост • Главни преносник • Диференцијални преносник o Симетрични диференцијал o Асиметрични диференцијал o Диференцијал с блокадом – Погон на свим точковима Кључни појмови: спојница, мењач, зглобни преносник, погонски мост, главни преносник, диференцијал |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем за управљање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни задатак и поделу система за управљање – дефинише дејство сила на возило и понашање возила под дејством тих сила – објасни основе управљања возилом – појасни начин рада управљачког трапеза на конкретном примеру – објасни начин рада управљачког механизма – објасни функцију сервоуређаја у систему за управљање – дефинише поступак електрохидрауличког управљања – дефинише поступак електричног сервоуправљања – упореди Servotronic, Servoelektric и Steer by wire системе управљања – објасни функцију суперпонираног управљачког система – појасни геометрију точкова на техничком цртежу – образложи значај углова постављања управљачких точкова |
– Задатак и подела система за управљање – Дејство сила на возило и понашање возила под дејством тих сила – Основи управљања возилом (управљачки трапез) – Управљачки механизам – Сервоуређаји система за управљање – Електрохидрауличко управљање (Servotronic) – Електрично сервоуправљање (Servoelektric) – Електрично управљање (Steer by wire) – Суперпонирани управљачки систем – Геометрија точкова (углови постављања управљачких точкова) Кључни појмови: управљање, сервоуређај, точкови |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем за ослањање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни задатак и поделу система за ослањање – дефинише дејство сила на возило и понашање возила под дејством тих сила – објасни конструктивну разлику између зависног и независног ослањања – наведе основне елементе система за ослањање – објасни начин рада механизма за вођење точкова – објасни фукнцију еластилних ослонаца – упореди карактеристике лиснатих, спиралних и фрикционих опруга – објасни функцију пригушних елемената – објасни функцију стабилизатора – опише рад активне регулације висине каросерије – објасни функцију АВС – Active Body Control |
– Задатак и подела система за ослањање – Дејство сила на возило и понашање возила под дејством тих сила – Зависно и независно ослањање – Основни елементи система за ослањања – Механизам за вођење точкова – Еластични ослонци (лиснате, спиралне и фрикционе опруге) – Пригушни елементи (амортизери) – Стабилизатори – Активна регулација висине каросерије (АВС – Active Body Control) Кључни појмови: опруга, амортизер, стабилизатор |
НАЗИВ ТЕМЕ: Точкови и пнеуматици |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни функцију система точак-пнеуматик – наведе поделу точкова – опише поступак причвршћивања точкова – објасни рад вентила точка – наведе ознаке на пренуматику – објасни функцију система контроле притиска у гумама |
– Систем точак-пнеуматик – Точкови – Причвршћивање точкова – Вентили – Пнеуматици – Силе на пнеуматику – Систем контроле притиска у гумама (TPMS/RDKS – Tire Pressure Monitoring Sistem) Кључни појмови: точак, пнеуматик, вентил |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем за кочење |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни задатак и поделу система за кочење – опише начин рада радне кочнице – опише начин рада помоћне кочнице – опише начин рада паркирне кочнице – објасни функцију и начин рада успоривача – опише процес кочења – објасни функцију хидрауличне кочнице – разликује конструкцију и елементе хидрауличне кочнице – објасни функцију добош кочнице – разликује конструкцију и елементе добош кочнице – објасни функцију диск кочнице – разликује конструкцију и елементе диск кочнице – објасни системе паркирне кочнице – објасни функцију сервоуређаја у системима кочења – дефинише појам електронских система регулисања – опише начин рада ABS (Antiblock Brake System) система – опише начин рада BAS (Brake Assist System) система – разликује карактеристике ABS и BAS система – опише начин рада TCS (Traction Control System) система – опише начин рада ESP (Electronic Stability Program) система – разликује карактеристике TCS и ESP система |
– Задатак и подела система за кочење • радна кочница • помоћна кочница • паркирна кочница • успоривач – Процес кочења – Хидрауличне кочнице ( конструкција, елементи и начин рада) – Добош кочнице (конструкција, елементи и начин рада) – Диск кочнице (конструкција, елементи и начин рада) – Системи паркирне кочнице – Сервоуређаји система кочења – Основе електронских система регулисања – ABS (Antiblock Brake System), спречава блокирање точкова при кочењу – BAS (Brake Assist System), препознаје критичне ситуације и преузима контролу над кочионим системом (у критичној ситуацији, кад возач оклева, BAS кочи максималном силом) – TCS или ASR/ASC (Traction Control System, Antriebs Schlupf-Regelung), аутоматска контрола стабилности, спречава клизање точковапри покретању и убрзању возила – ESP (Electronic Stability Program), DSC (Digital Stability Control) или FDR (Fahr Dynamik Regelung), спречава заношење возила Кључни појмови: кочница, добош, диск, цилиндар, сервоуређај |
Разред: четврти
НАЗИВ ТЕМЕ: Теорија кретања моторних возила |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише процес котрљања точка – разликује појмове коефицијент отпора котрљања и коефицијент пријањања – објасни важност распореда тежине возила – израчуна тежиште возила – објасни типове отпора при кретању возила – разликује појам вучне силе од вучног биланса – дефинише биланс снаге – опише процес кочења аутомобила – упореди уздужну и попречну стабилност возила – покаже на примеру опасност од закретања возила |
– Котрљање точка (погонски, гоњени, силе деловања) – Коефицијент отпора котрљања и коефицијент пријањања – Распоред тежине возила и одређивање тежишта – Отпор при кретању возила – Вучна сила и вучни биланс – Биланс снаге – Кочење аутомобила – Уздужна и попречна стабилност возила – Закретање возила Кључни појмови: коефицијент пријањања, коефицијент котрљања, вучна сила, бианс снаге, стабилност |
НАЗИВ ТЕМЕ: Надградњe возила |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај и улогу носећег система – наведе поделу носећих система – разликује врсте шасија и рамова – објасни функцију кабине код моторног возила – наведе конструкциона извођења каросерије аутобуса – објасни функцију самоносеће каросерије возила – наведе конструкциона извођења специјалних надградњи – наведе елементе сигурности у конструкцији возила |
– Носећи систем (значај, улога, подела) – Шасије и рамови – Кабине – Конструкциона извођења каросерије аутобуса – Самоносеће каросерије возила – Конструкциона извођења специјалних надградњи ( комунална возила, ватрогасна возила) – Елементи сигурности у конструкцији возила Кључни појмови:шасија, рам, кабина, каросерија |
НАЗИВ ТЕМЕ: Системи удобности и комфора |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни функцију вентилације возила – наведе елементе система вентилације возила – објасни функцију грејања возила – наведе елементе система грејања возила – објасни функцију климатизације возила – наведе елементе система климатизације возила – упореди карактеристике система грејања са карактеристикама система климатизације возила – наведе системе удобности – наведе врсте система подршке возачу |
– Вентилација – Грејање – Климатизација – Системи удобности – Системи подршке возачу Кључни појмови: вентилација, грејање, климатизација, удобност |
НАЗИВ ТЕМЕ: Мотоцикли |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте мотоцикала и типове мотора за мотоцикле – објасни начин хлађења и подмазивања мотоцикала – објасни начин рада спојнице и преноса снаге код мотоцикла – дефинише динамику вожње мотоцикла – објасни улогу рамова код мотоцикла – објасни начин рада система за ослањање и кочење мотоцикла |
– Врсте мотоцикала – Мотори за мотоцикле – Издувни систем – Припрема смеше – Хлађење и подмазивање – Спојница – Пренос снаге – Електрични уређаји – Динамика вожње – Рамови мотоцикала – Систем за ослањање мотоцикала – Систем за кочење мотоцикала – Точкови Кључни појмови: мотоцикл |
НАЗИВ ТЕМЕ: Аутобуси и теретна возила |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе поделу привредних возила – наведе димензије и тежину аутобуса и теретних возила – класификује начине товарења према важећим прописима – наведе врсте мотора аутобуса и теретних возила – опише пренос снаге код аутобуса и теретних возила – опише начин рада система за ослањање код аутобуса и теретних возила – опише начин рада пнеуматских кочница код аутобуса и теретних возила – опише начин рада успоривача и уређаја за покретање аутобуса и теретних возила |
– Подела привредних возила – Димензије и тежина аутобуса и теретних возила – Прописи о начину товарења – Мотори привредних возила – Пренос снаге – Систем за ослањање – Точкови – Пнеуматске кочнице – Успоривачи – Уређаји за покретање привредних возила Кључни појмови: привредно возило |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Настава се реализије кроз теоријске часове.
Место реализације наставе: Настава предмета се реализује у учионици.
Препоруке за планирање наставе:
Приликом планирања наставе наставник, на основу дефинисаних циљева и исхода, самостално планира број часова предвиђених за обраду, утврђивање и остале типове часова, као и методе и облике рада са ученицима, за сваку тему у оквиру препорученог броја часова по теми. При планирању треба водити рачуна о времену потребном за остваривање исхода, јер је за остваривање неких исхода потребно више часова. На сваком часу унапређују се компетенције за целоживотно учење и комуникацију. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Кроз облик рада који може бити комбинација фронталног, индивидуалног, групног или у пару и кроз вршњачку едукацију развијају се компетенције за сарадњу и решавање проблема. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета практична настава, машинских материјала, механике, мотори СУС, машински елементи.
При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим броје реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима. Наставник исходе обавезно операционализује, односно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.
Пример операционализације исхода: опише функцију система за пренос снаге
Наставник планира да ученици у процесу достизања овог исхода достигну следеће исходе:
– наведе поделу моторних возила на основу различитих прописа
– дефинише појам моторног возила кроз његове системе