Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs
4
На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),
Министар просвете доноси
ПРАВИЛНИК
о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Здравство и социјална заштита
Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Здравство и социјална заштита („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/19, 9/22, 3/23 и 9/23), после плана и програма наставе и учења за образовни профил лабораторијски техничар, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил санитарно-еколошки техничар, који је одштампан уз овај правилник и чине његов саставни део.
Члан 2.
План и програм наставе и учења санитарно-еколошки техничар остварује се и у складу са Решењем о усвајању стандарда квалификације „Санитарно-еколошки техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/24).
Члан 3.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Здравство и социјална заштита („Просветни гласник”, бр. 2/93, 6/95, 6/02, 13/02, 1/07, 13/07, 2/08, 2/09 и 6/10 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 8/13, 11/13, 14/13, 7/14, 9/15, 10/19 и 1/21), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовни профил санитарно-еколошки техничар.
Члан 4.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Здравство и социјална заштита за образовни профил санитарно-еколошки техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање на основу прописа по коме су започели стицање средњег образовања, најкасније до краја школске 2027/2028. године.
Члан 5.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.
Број 110-00-164/2024-03
У Београду, 28. новембра 2024. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Листа изборних програма према програму образовног профила
Рб |
Листа изборних програма |
РАЗРЕД |
|||
I |
II |
III |
IV |
||
1. |
Култура тела* |
2 |
|||
2. |
Заштита животне средине |
2 |
|||
3. |
Одрживи развој |
2 |
|||
4. |
Фармакологија |
2 |
|||
5. |
Вештине комуникације* |
2 |
* Програми се реализују као вежбе
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни прeдмети, изборни програми и активности
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
IV РАЗРЕД |
УКУПНО |
|
Час одељењског старешине |
72 |
70 |
68 |
62 |
272 |
Додатни рад * |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Допунски рад * |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Припремни рад * |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада
Oстали облици образовно-васпитног рада током школске године
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
IV РАЗРЕД |
|
Екскурзија |
до 3 дана |
до 5 дана |
до 5 наставних дана |
до 5 наставних дана |
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе |
2 часа недељно |
|||
Други страни језик |
2 часа недељно |
|||
Други предмети * |
1-2 часа недељно |
|||
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) |
30-60 часова годишње |
|||
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге |
15-30 часова годишње |
|||
Културна и јавна делатност школе |
2 радна дана |
* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.
Остваривање плана и програма наставе и учења
I РАЗРЕД |
II РАЗРЕД |
III РАЗРЕД |
IV РАЗРЕД |
|
Разредно-часовна настава |
36 |
35 |
34 |
31 |
Менторски рад (настава у блоку, пракса) |
1 |
2 |
3 |
3 |
Обавезне ваннаставне активности |
2 |
2 |
2 |
2 |
Матурски испит |
3 |
|||
Укупно радних недеља |
39 |
39 |
39 |
39 |
Подела одељења у групе
разред |
предмет/модул |
годишњи фонд часова |
број ученика у групи – до |
Потребно ангажовање помоћног наставника |
||
вежбе |
практична настава |
настава у блоку |
||||
I |
Основе лабораторијског рада |
72 |
30 |
10 |
не |
|
Прва помоћ |
72 |
10 |
не |
|||
II |
Аналитичка хемија |
105 |
30 |
10 |
не |
|
Медицинска информатика |
70 |
15 |
не |
|||
Хигијена са здравственом екологијом |
30 |
10 |
не |
|||
III |
Микробиологија |
68 |
60 |
10 |
не |
|
Медицина рада |
34 |
10 |
не |
|||
Епидемиологија |
68 |
30 |
10 |
не |
||
Култура тела |
68 |
15 |
не |
|||
Вештине комуникацције |
68 |
15 |
не |
|||
IV |
Комунална хигијена |
93 |
30 |
10 |
не |
|
Санитарна хемија |
93 |
30 |
10 |
не |
||
Хигијена исхране |
31 |
10 |
не |
|||
Дезинфекција, дезинсекција и дератизација |
62 |
30 |
10 |
не |
||
Предузетништво |
62 |
15 |
не |
Назив предмета: Анатомија и физиологија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
108 |
108 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са предметом изучавања анатомије и физиологије као науке која проучава положај, грађу и функције органа и система;
– Упознавање ученика о односу појава и процеса везаних за телесне течности, крв и лимфу;
– Упознавање ученика о основним морфолошким и функционалним карактеристикама костију, зглобова и мишића;
– Оспособљавање за самостално приказивање и именовање појединих структура локомоторног система на одговарајућим анатомским моделима;
– Развијање знања о основним морфолошким и функционалним карактеристикама кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног, ендокриног и урогениталног система; односа механизма регулације рада ових система; развијање способности да самостално локализује и именује поједине структуре на одговарајућим анатомским моделима;
– Развијање знања о основним морфолошким и функционалним карактеристикама ендокриних жлезда у регулацији свих животних процеса;
– Развијање знања о основним морфолошким и функционалним карактеристикама нервног система, коже и чулних органа.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Организација човечјег тела |
10 |
|||
2 |
Телесне течности, крв и лимфа |
10 |
|||
3 |
Локомоторни систем |
12 |
|||
4 |
Кардиоваскуларни систем |
12 |
|||
5 |
Респираторни систем |
10 |
|||
6 |
Дигестивни систем |
12 |
|||
7 |
Ендокрини систем и дојка |
12 |
|||
8 |
Урогенитални систем |
10 |
|||
9 |
Нервни систем |
11 |
|||
10 |
Систем рецепторних органа (чула) |
9 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Организација човечјег тела |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– именује латинском терминологијом основне делове човечјег тела; – покаже топографске делове тела на анатомском моделу; – дефинише различите нивое грађе организма вреднујући организам као недељиву целину – објасни појам нервне и хуморалне регулације; – објасни појам и значај хомеостазе; – објасни анатомске и функционалне карактеристике ткива; – шематски прикаже структуру појединих ткива; – објасни значај сталне телесне температуре и њену регулацију. |
– Предмет изучавања анатомије и физиологије; – Подела човечјег тела – топографски делови тела; – Оријентационе равни тела; – Функционална организација човечјег тела; – Механизми регулације и хомеостаза; – Епителна ткива; – Потпорна ткива; – Мишићна ткива; – Нервно ткиво; – Телесна температура и њена регулација. Кључни појмови: анатомија, физиологија, ћелија, ткиво, орган, органски систем, регулација, телесна температура, хомеостаза. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Телесне течности, крв и лимфа |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појмове егзогена и ендогена вода – разликује главне одељке телесних течности; – објасни улоге крви у организму; – наведе главне физичке карактеристике крви; – опише састав крвне плазме; – разликује крвну плазму и крвни серум; – објасни улоге крвних ћелија; – објасни генотип и фенотип крвних група; – објасни значај одређивања крвних група; – објасни фазе хемостазе; – објасни стварање и улоге лимфе. |
– Вода у организму; – Одељци телесних течности: интрацелуларна и екстрацелуларна; – Крв: улоге, физичке карактеристике и састав; – Еритроцити; – Крвне групе у АBО и Rh систему; – Леукоцити; – Тромбоцити; – Хемостаза; – Лимфни систем. Кључни појмови: телесна течност, крв, крвна плазма, крвни серум, крвне ћелије, крвна група, хемостаза, лимфа. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Локомоторни систем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни поделу костију према облику; – покаже на анатомском моделу костура кости поједних деова тела и именује их на латинском језику; – наведе поделу зглобова према покретљивости и примере; – наведе основне делове зглоба; – покаже на костуру зглобове и именује их на латинском језику; – опише најважније зглобове; – објасни карактеристике скелетних мишића – покаже поједине мишиће на анатомском моделу. |
– Кости-подела, грађа и улоге; – Кости горњих и доњих екстремитета; – Кости кичменог стуба; – Кости грудног коша; – Кости лобање и лица; – Зглобови; – Скелетни мишићи. Кључни појмови: локомоторни систем, кости, мишићи, зглобови, екстремитет, раме, шака, ручни зглоб, карлица, кук, колено, скочни зглоб, структура, подела, функција. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Кардиоваскуларни систем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише анатомске карактеристике срца и крвних судова; – покаже на моделу анатомске делове срца; – покаже и именује гране аорте велике вене на анатомском моделу; – објасни формирање горње и доње шупље вене; – објасни улогу малог и великог крвотока; – покаже на телу артерије доступне за пипање/палпацију пулса и површинске вене од практичног клиничког значаја; – објасни фазе срчаног циклуса и појам срчане пумпе; – објасни аутоматизам срца и спровођење нервног импулса кроз срце; – објасни појмове – срчана фреквенца, ударни и минутни волумен; – дефинише артеријски крвни притисак и пулс; – наведе начине регулације срчаног рада и циркулације. |
– Анатомске карактеристике срца и крвних судова; – Мали и велики крвоток; – Функционалне карактеристике срца и крвних судова; – Регулација рада срца; – Артеријски крвни притисак и пулс; – Регулација циркулације. Кључни појмови: кардиоваскуларни систем, ендокард, миокард, перикард, срчане шупљине, валвуларни апарат, капилари,артеријски систем, венски систем, крвоток, лимфа, срчани циклус, аутоматизам, крвни притисак, пулс. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Респираторни систем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише састав респираторног система, положај и топографске односе поједних делова; – опише основне морфолошке и функционалне карактеристике дисајних путева и плућа; – покаже на анатомском моделу и именује дисајне путеве, делове плућа и крвне судове плућа на латинском језику; – разликује фазе респираторног циклуса; – објасни најважније параметре плућне вентилације; – објани плућну респирацију; – објасни регулацију дисања; – наведе начине транспорта кисеоника и угљендиоксида крвотоком. |
– Анатомске карактеристике респираторног система: положај, топографски односи; – Анатомске и функционалне карактеристике дисајних путева и плућа; – Респираторни циклус; – Механизам дисајних покрета; – Физиолошки процеси: вентилација плућа, размена гасова у плућима и регулација дисања; – Параметри плућне вентилације- плућни волумени и капацитети; – Транспорт гасова путем крви. Кључни појмови: респираторни систем, дисајни путеви, плућа, плућна марамица, респираторни циклус, вентилација, респираторна мембрана, респирација, дисање, регулација дисања. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Дигестивни систем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– покаже на анатомском моделу границе, равни и пределе абдомена: – објасни грађу и улогу перитонеума; – покаже на анатомском моделу органе дигестивног система, образлажући међусобне односе појединих органа и именује их на латинском језику; – анализира „пут”унете хране- од усне дупље до аналног отвора; – опише анатомске карактеристике дигестивних органа: положај, делови, општа морфологија, грађа зида, односи, крвни судови, лимфатици и живци; – објасни моторичку и секреторну активност појединих делова дигестивног тракта и придружених жлезда; – наведе основне функције јетре; – разврста и објасни процесе варења и апсорпције у дигестивном тракту; – објасни улогу ентеритичког нервног система као контролора моторике и скреције у дигестивној цеви; – објасни значај фецеса као дијагностичког материјала. |
– Топографија абдомена: границе, спољашњи изглед, равни и предели; – Перитонеум и перитонеална дупља; – Анатомске карактеристике органа дигестивног тракта и придружених жлезда; – Функције јетре; – Моторна и секреторна активност желуца, танког и дебелог црева; – Секреторна активност пљувачних жлезда, јетре и панкреаса – Дигестија: механичка и хемијска обрада хране; – Апсорпција у дигестивном тракту путеви и механизми; – Ентерички нервни систем: аутономна контрола моторике и секреције; гастроинтестинални рефлекси. Кључни појмови: дигестивни систем, абдомен, абдоминалне дупља, перитонеум, ждрело, једњак, желудац, црево, пљувачне жлезде, јетра, панкреас; моторна активност, секреторна активност, дигестија, апсорција, ентеритички нервни систем; |
НАЗИВ ТЕМЕ: Ендокрини систем и дојка |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појмове: ендокрина жлезда, хормон (хемијски сигнал), циљно ткиво и рецептор; – покаже на анатомском моделу ендокрине жлезде и именује их на латинском језику; – опише положај хипоталамуса и хипоталамо-хипофизну везу; – наведе хормоне хипоталамуса и њихово дејство на аденохипофизу; – опише положај и грађу ендокриних жлезда; – наведе физиолошка дејства појединих хормона; – објасни значење осовине хипоталамус-хипофиза- периферне жлезде; – објасни регулацију секреције ендокриних жлезда; – објасни циркадијакни ритам секреције хормона и утицај на психофизичке способности организма у току дана; – објасни значај ендокриног система као регулаторног механизма за усклађено функционисање организма; – наведе и објасни утицај хормона стреса на појаву болести; – објасни грађу и функције дојки. |
– Ендокрини систем, хормони; – Анатомске и функционалне катрактеристике хипоталамуса; – Анатомске и функционалне катрактеристике хипофизе; – Циркадијални ритам секреције хормона; – Анатомске и функционалне карактеристике тиреоидне и паратиреоидних жлезда; – Анатомске и функционалне карактеристике ендокриног панкреаса; – Анатомске и функционалне карактеристике надбубрежних жлезда; – Хормони стреса; – Фертилни период мушкарца: тестиси- грађа, гаметогена и ендокрина функција; – Фертилни период жене: положај и грађа јајника, овогенеза и ендокрине функције оваријума; – Грађа и функција дојке. Кључни појмови: ендокрине жлезде, хормони, секреција, регулација, хипоталамус, хипофиза, тиреоидна жлезда, паратиреоидне жлезде, надбубрежне жлезде, ендокрини панкреас, полне жлезде, ендокрина ткива, дојка. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Урогенитални систем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– покаже на анатомском моделу органе уринарног система и именује их их на латинском језику; – опише грађу бубрега; – објасни функције бубрега у одржавању хомеостазе; – објасни формирање примарне мокраће: гломерулска филтрација и фактори који одређују њену величину; – објасни формирање секундарне мокраће: тубулска реапсорпција и секреција; и утицај алдостерона и антидиуретског хормона; – објасни механизам мокрења; – наведе начине испитивања функција бубрега и опише рутински преглед мокраће; – прикаже на анатомском моделу мушке и женске полне органе, именује их на латинском језику и објасни њихову улогу; – наведе контрацепривна средства и значај њихове употребе. |
– Анатомске карактеристике бубрега и екстеареналних мокраћних путева; – Функције бубрега; – Формирање примарне и секундарне мокраће; – Начини испитивања функције бубрега, особине и састав мокраће; – Механизам мокрења; – Женски полни органи: анатомске и функционалне карактеристике; – Мушки полни органи: анатомске и функционалне карактеристике; – Контрацепција: хормонске методе, механичка средства и хемијска локална средства. Кључни појмови: бубрег, нефрон, мокраћни путеви, примарна мокраћа, секундарна мокраћа, јајник, јајовод, материца, вагина, Бартолинијеве жлезде, тестис, полни органи. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Нервни систем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује поделу нервног система по морфолошким и функционалним карактеристикама; – покаже на анатомском моделу делове централног нервног система и именује их на латинском језику; – објасни основне морфолошке и функционалне карактеристике централног нервног система; – објасни значај заштитног система ЦНС-а; – објасни спроводну и рефлексну функцију ЦНС; – објасни основне морфолошке и функционалне карактеристике централног нервног система; – покаже делове рефлексног лука на моделу, образлажући рефлексну активност нервног система – објасни функционалне карактеристике симпатикуса и парасимпатикуса; – истражи на примерима из свакодневног живота уочљиве манифестације дејства различитих дјелова АНС на поједине органе. |
– Морфололошка подела нервног система: централни и периферни нервни систем; – Функционална подела нервног система: соматски и аутономни нервни систем (АНС); – Централни нервни систем: мозак и кичмена мождина; – Заштитни систем ЦНС-а: мождане опне, коморе, цереброспинална течност-ликвор; – Периферни нервни систем: мождани и кичмени нерви; – Аутономни нервни систем: симпатикус и парасимпатикус; – Рефлексна активност централног нервног система; – Периферни нерви; Компоненте: аферентна (сензорна), интеграциона и еферентна (моторна); Кључни појмови: нервни систем, кичмена мождина, рефлекс, мождано стабло, мали мозак, међумозак, велики мозак, можданице, ликвор, нерви, симпатикус, парасимпатикус. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Систем рецепторних органа (чула) |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише анализатор и врсте рецепције; – разликује соматосензорни систем и специјалне сензорне системе (чула); – опише општи план организације сензорних система; – шематски прикаже грађу коже; – опише основне карактеристике сензибилитета додира, притиска, бола и температуре; – опише анатомске и функционалне карактеристике специјалних чула; – објасни аутономну контролу отвора зенице; – испита клинички важне рефлексе ока: рефлекс зенице на светлост и акомодацију, корнеални рефлекс. |
– План организације сензорних система: периферни, спроводни и централни део сензорног система; – Подела рецептора у односу на врсту дражи и положај рецептора; – Основне анатомске и функционалне карактеристике коже; – Соматосензорни систем: површински и дубоки сензибилитет; – Анатомске и функционалне карактеристике чула вида, слуха, равнотеже, мириса и укуса; – Аутономна контрола отвора зенице; – Рефлекси ока. Кључни појмови: рецептори, драж, кожа, сензибилитет, додир, притисак, бол, температура ,специјално чуло, мирис, укус, вид, слух, равнотежа, рефлекс. |
Корелација са другим предметима: биологија, физика, хемија, латински језик, прва помоћ
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Анатомија и физиологија је предмет који се изучава упрвом разреду. Теоријска настава се реализује у анатомском кабинету и учионици.
Програм предмета Анатомија и физиологија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj анатомије и физиологије као базичне науке за здравствене раднике, која упознаје ученике са латинском терминологијом основних делова човечијег тела. Предмет подстиче развоj етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Предмет оспособљава ученике за успешно усвајање знања о нивоима у организацији човечијег тела; појму нервне и хуморалне регулације и значају хомеостазе организма; грађи и функцији четири основне врсте ткива; процесима стварања и одавања топлоте; значају телесних течности, крви и лимфе; морфологији и структури костију, зглобова и мишића; морфологији, грађи и функцији органа КВС, респираторног система, дигестивног система, ендокриног система и дојке, урогениталног система, нервног система и система рецепторних органа.
Програм предмета Анатомија и физиологија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.
Приликом планирања наставе, треба користити показне методе и различита аудио-визуелна средтва како би ученицим олакшали усвајање знања. Користите и методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Анатомија и физиологија,у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.
Пре реализације сваког модула наставник упознаје ученике са садржајем, постављеним исходима и начином оцењивања.
1.Тема: Организација човечијег тела
У оквиру 1. теме неопходно је ученицима објаснити: предмет изучавања анатомије и физиологије; поделу човечијег тела– топографски делови тела и именовати на латинском језику главне делове и регије тела (глава, врат, грудни кош, трбух, карлица, леђа, горњи и доњи екстремитети) показујући их на анатомским моделима или означавајући их на слици уз препоруку да се на сваком часу ученицима уведу два-три нова латинска термина; оријентационе равни тела међусобно постављене под правим углом: средишњу (медијална) или сагиталну, чеона (фронталну) или коронарну раван и указати да се уз ову раван вежу анатомски називи: антериорно – смештено испред и постериорно – смештено иза, попречну или трансверзалну раван и анатомске називе везане уз трансверзалну раван: супериорно – смештено горе или изнад и инфериорно – смештено доле или исподи; остале анатомске називе везане уз све три равни: проксимално – ближе трупу, дистално – даље од трупа; суперфицијално (површински), екстернално (спољашњи), профундално (дубоко), интернално (унутрашње) – дубље унутар тела, одређене кости или органа; различите нивое грађе организма (ћелија, ткиво, орган, органски систем и организам) посматрајући организам као недељиву целину; механизме регулације и хомеостазу; основне морфолошке и функционалне карактеристике хумане ћелије ( облик, величина, хемијски састав и структура, транспорт кроз ћелијску мембрану и метаболичке функције); положај, грађу и улогу поједних врста ткива: епително (покровно, жлездано и чулно), потпорна (везивно, хрскавичаво и коштано), мишићна (глатко, попречно-пругасто и срчано) и нервно.
2. Тема: Телесне течности, крв и лимфа
У оквиру 2. теме неопходно је ученицима објаснити значај воде (одржавање структуре и функције свих ткива (ћелија); начине уноса (егзогени и ендогени) и губитка (видљивим и невидљивим путем); одељке телесних течности (интрацеуларна и екстарцелуларна (интерстицијумска, интраваскуларна и трансцелуларна течност); крв као целину (запремина крви, састав крви – крвна плазма и уобличени крвни елементи, физичко-хемијска својства и улоге крви; процес хемолизе; кмплетну крвну слику (ККС) и леукоцитарну формулу (ЛФ). Упознати ученике са карактеристичним појавама еритроцита; крвно-групним системима (ABO и Rh систем); улогом леукоцита и тромбоцитиа. Објаснити ученицима механизме хемостазе (васкуларна фаза – спазам крвног суда, тромбоцитна фаза – формирање белог, тромбоцитног тромба, коагулација – формирање црвеног тромба, коагулума). Упознати их са фибринолитичким системом крви (плазминоген, плазмин) и природним инхибитори коагулације (антитромбин три, алфа 2 макроглобулин).
Ученик треба да лоцира на телу места где су артерије (a. radialis, a. brachialis, a. carotis communis) доступне за палпацију/пипање као и површинке вене које имају практични клинички значај (вађење крви- венепункција, давање интравенозних ињекција, увођење инфузионих система). Да би повезао теоријска знања и њихову практичну примену ученку треба задати да изведе палпацију пулса процењујући његове квалитете (ритам, фреквенција и тврдоћа) у мировању и након физичке активности.
3. Тема: Локомоторни систем
У оквиру 3. теме неопходно је ученицима објаснити опште карактеристике костију- облик, грађа и функција костију; именовати на нашем и латинском језику кости појединих делова скелета (кости главе, трупа, горњих и доњих екстремитета) ; упознати ученике са поделом зглобова према покретљивости (непокретни, слабо покретни и покретни зглобови) и броју костију у зглобу (једноставни и сложени); описати на анатомском моделу делове покретног зглоба (главни и помоћни) и врсте покрета у зглобовима; описати основне покрете тела: флексију (савијање) и екстензију (испружање); објаснити абдукцију и адукцију; објаснити елевацију и ротацију описати пронацију и супинацију. Наставник треба да демострира све врсте покрета на аантомском моделу или некоме од уечника. Информисати ученике о покретима стопала и дланова у глежњевима: дорзифлексија, глежњ; табанска флексија; палмарна или дланска флексија.
Објаснити морфолошке (структура и делови мишића) и функционалне (контрактилност, ексцитабилност, нервно-мишићна синапса) карактеристике мишића. Показати на анатомском моделу главне групе мишића у различитим деловима тела наводећи њихове основне функције (мишићи главе, врата, трупа, горњих и доњих екстремитета).
Објаснити повезаност костију, зглобова и мишића у јединствени локомоторни систем организма.
4. Тема: Кардиоваскуларни систем
У оквиру 4. Теме неопходно је објаснити: анатомске карактеристике срца – положај, величина, грађа срчаног зида (ендокард, миокард, перикард); нутритивни крвоток срца; живци срца и утицај аутономног нерног ситема на рад срца (навести начине регулације срчаног рада); именовати срчане шупљине – преграде, отворе и валвуларне апарате и објаснии функцију срчаних залистака; аутоматизам срца и спровођење импулса кроз спроводни систем срца; улогу малог крвотока у респираторним процесима и великог крвотока у нутритивним процесима; морфолошке (величина, положај, фрађа зида) и функционалне (кретање крви у систему крвних судова и регулација циркулације) карактеристике крвних судова (артерије, вене и капилари), именовати и показати гране лука аорте, грудне и трбушне аорте, велике вене и формирање горње и доње шупље вене на анатомском моделу. Неопходно је објаснити грађу лимфних судова и улогу лимфних органа.
Саветује се да наставник задаје домаћи задатак у виду бојеног цртежа кардиоваскуларног система са обележеним детаљима.
5. Тема: Респираторни систем
У оквиру 5. теме неопходно је ученициа објаснити анатомске и физиолошке карактеристике горњих и доњих дисајних путева (именовати на латинском језику носну шупљину, усну шупљину, ждрело, гркљан, душник, главне – лобарне- сегментне бронхе, плућа (лобус, сегмент, лобулус, интерстицијум, паренхим, алвеоле, респираторна мембрана) и плућне марамице (висцерални и паријетални лист плеуре, улога плеуралне шупљине); описати на анатомском моделу положај плућа, топографске односе и изглед; упознати ученике са физиолошким аспектом дисања: механизмима дисајних покрета (међуребарни мишићи, дијафрагма); дисајним циклусом (удисај, издисај); разменом гасова у плућима (плућна вентилација, плућна респирација кроз респираторну мембрану), транспортом гасова путем крви и начинима регулације дисања и објаснити повезаност респираторног и кардиоваскуларног система.
Ученици треба да покажу на анатомском моделу и именују дисајне путеве на латинском језику; покажу на моделу делове плућа и крвне судове плућа.
Саветује се да наставник задаје домаћи задатак у виду бојеног цртежа респираторног система са обележеним детаљима и заједно са ученицима направи Дондерсов модел, у сврху симулације механизма дисајних покрета (начин израде овог једноставног модела пронаћи на интернет страници.
6. Тема: Дигестивни систем
Уоквиру 6. теме неопходно је упознати ученике са анатомским карактеристикама појединих делова дигестивног система користећи анатомску номенклатуру: усна дупља и пљувачне жлезде; једњак; желудац; танко и дебело црево; јетра и жучна кеса; панкреас; перитонеум и трбушна дупља.
Наставник лоцира на анатомском моделу/слици, дигестивне органе образлажући међусобне односе појединих органа; описује морфолошке карактеристике дигестивних органа (облик, величина, положај, изглед и грађа), разврстатава процесе у дигестивној цеви током варења (механичка и хемијска обрада хране); објашњава основне карактеристике дигестивних сокова (пљувачка, желудачни сок, панкреасни сок, цревни сок и жуч); објашњава функције појединих органа дигестивне цеви. Наставник објашњава ученицима значај фецеса (столице) као дијагностичког материјала, кроз дискусију; упознаје ученике са основним функцијама јетре; описује метаболизам као основни биолошки процес: анаболизам и катаболизам, аденозин- трифосфат (АТП).и основе терморегулације – стварање и одавање топлоте и регулацију телесне температуре.
Саветује се да наставник задаје домаћи задатак у виду бојеног цртежа дигестивног система са придодатим жездама, обележеним детаљима.
7. Тема: Ендокрини систем и дојка
Уоквиру 7. теме неопходно је да наставник ученицима дефинише појам- хормони, подела, особине, механизам деловања и контрола секреције; опише опште карактеристике и значај ендокриног система као регулаторни механизам за усклађено функционисање организма, преко биоактивних материја – хормона који има кључну улогу у регулацији метаболизма, раста, развоја, репродукције и понашања; опише положај појединих ендокриних жлезда у организму(хипофиза, штитна, параштитна, надбубрежна, ендокрини панкреас и полне жлезде; објасни значење осовине хипоталамус-хипофиза- периферне жлезде; именује хормоне појединих ендокриних жлезда и наводи физиолошка дејства хормона.
На часу измерити ниво глукозе у крви помоћу апарата и проценити измерено стање гликемије (нормогликемија, хипергликемија, хипогликемија). Кроз дискусију са ученицима проценити резултате донетих лабораторијских анализа са различитим вредностима гликемије. Указати ученицима на опасност од стања хипогликемије у случају када дужи временски период не узимају храну. Објаснити грађу и функцију дојке.
Ученицима задати као домаћи задатак да после обрађивања нове ендокрине жлезде у свесци испод назива жлезде напишу хормоне које она лучи и њихова главна дејства.
Саветује се давање ученицима у групама задатак да припреме презентацију на тему „ Стрес и хормони” истражујући на релевантним интернет страницама или научним издањима. Представник групе ће пред одељењем приказати урађену презентацију а затим ће сви из групе одговарати на постављена питања других ученика.
8. Тема: Урогенитални систем
Уоквиру 8. теме неопходно једав наставик ученицима опише морфолошке карактеристике (облик, величина, положај, изглед и грађа) органа уринарног система (бубрег, мокраћовод, мокраћна бешика и мокраћна цев); објасни разлику органа у коме се ствара урин од органа којим се урин преноси или се у њему складишти; објасни основне функције бубрега ( у одржавању хомеостазе, регулацији крвног притиска и ендокрину улогу) и процесе стварања урина (гломерулска филтрација, тубулска реапсорпција (алдостерон и антидиуретски хормон-АДХ) и тубулска секреција); демонстрира на лабораторијском налазу рутински преглед урина (физички, хемијски и микроскопски преглед- преглед седимента) и тумачи релевантност параметра (изглед, боја, мирис, специфична тежина, диуреза, пХ реакција урина; присуство глукозе, ацетона, протеина, хемоглобина, билирубина и уробилиногена у урину; присуство епителних ћелија, еритроцита, леукоцита, бактерија) на примеру- уредни или патолошки, објашњавајући значај урина као дијагностичког материјала.
Непходно је ученицима именовати унутрашње и спољашње женске (јајник, јајовод, материца и родница, стидница, предворје материце, Бартолинијеве жлезде, дражица) и мушке полне органе (унутрашњи: семеник, пасеманик, семеновод, бризник, семена кесица, кестењача и Куперове булбо-уретралне жлезде, полни уд и мошнице) користећи анатомску терминологију; упоредити функције женских и мушких полних органа и разлике секундарних полних карактеристика жене и мушкарца и презентовати промене у јајнику и слузници материце за време менструалног циклуса, кроз дискусију.
Саветује се да наставник задаје домаћи задатак у виду бојеног цртежа уринарног, женског и мушког репродуктивног ситема.
9. Тема: Нервни систем
Уоквиру 9. теме неопходно је ученицима бјаснити значај нервног система у функционисању организма као целине, објаснити разлику основних компоненти у организацији нервног система (аферентна (сензорна), интеграциона и еферентна (моторна); објаснити морфолошку (централни и периферни нервни систем) и функционалну (соматски и аутономни нервни систем (АНС)) поделу нервног система; објаснити основне морфолошке и функционалне карактеристике централног нервног система (мозак и кичмена мождина); објаснити положај и функције појединих делова централног нервног система: мождано стабло , мали мозак, међумозак, велики мозак; описати заштитни систем ЦНС-а (мождане опне, коморе, цереброспинална течност-ликвор); објаснити основне морфолошке и функционалне карактеристике периферног нервног система (мождани и кичмени нерви). Упознати ученике са анатомским и физиолошким карактеристикама периферних нерава.
Показати делове рефлексног лука на моделу, образлажући рефлексну активност нервног система; објаснити анатомске и физиолошке карактеристике аутномног нервног система (симпатикус и парасимпатикус) и истражити са ученицима на примерима из свакодневног живота уочљиве манифестације дејства различитих делова АНС на поједине органе
На часовима утврђивања усвојених знања ученици треба на моделу да локализују делове централног нервног система и именују их на латинском језику.
10. Тема: Систем рецепторних органа (чула)
Уоквиру 10. теме неопходно је ученицима објаснити општи план организације сензорних система – периферни, спроводни и централни дио сензорног система, поделу рецептора у односу на врсту дражи и положај рецептор, разлику соматосензорног система и специјалних сензорних система (чула). Описати соматосензорни систем- површински и дубоки сензибилитет; основне карактеристике сензибилитета додира, притиска, бола и температуре, разлику основних карактеристика чула вида, слуха, равнотеже, мириса и укуса; грађу и улогу поједних чулних органа.
Демонстрирати спитивање клинички важних рефлексе ока – рефлекс зенице на светлост и акомодацију, корнеални рефлекс.
Анализирти основне морфолошке и функционалне карактеристике коже и показати структурне елементе коже на моделу/слици.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
72 |
72 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање знања о латинском језичком систему
– Развијање знања о класичној цивилизацији и античкој медицини
– Упознавање ученика с битним елементима савременог језика струке, заснованим на латинском језику;
– Оспособљавање за примену стручне терминологије
– Развијање знања латинском језиком ради бољег разумевања стручних предмета и међупредметног повезивања
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМЕ ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Језички систем |
60 |
|||
2 |
Елементи цивилизације |
12 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Језички систем |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени правила изговора и наглашавања; – примени правила ортографије; – објасни специфичности изговора и правописа; – самостално примени основне граматичке категорије у области морфологије; – користи основни фонд речи везаних за струку у прилагођеним и једноставним оригиналним текстовима; – опише однос граматике матерњег и латинског језика; – самостално или уз помоћ наставника саставља кратке реченице, – самостално користи двојезични речник; – примени стручне термине у једноставним оригиналним текстовима; – разликује примарне реченичне функције и опише структуру синтагме; – преводи стручне изразе и кратке реченице са латинског на матерњи језик уз помоћ речника или наставника; – објасни значење речи латинског порекла у матерњем језику. |
Теорија: – Писмо, изговор, акцентуација; – Именске речи: деклинација, компарација (по правилним обрасцима, уз приказ главних неправилности) – Морфологија глаголских времена и начина (у функцији практичне потребе; по правилним обрасцима, уз приказ главних неправилности); – Прилози и предлози; – Основи синтаксе падежа; – Елементарни вокабулар прилагођен потребама струке; – Механизми грађења речи с обзиром на терминологију струке. Кључне речи: латински језик, изговор, вокабулар, номиналне категорије, вербалне категорије, латинска реченица. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Елементи цивилизације |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише тековине и значај античке цивилизације; сагледава повезаност прошлости и садашњости уочавајући сличности и разлике међу културама – проширује свој речник и оплемењује и негује културу говора и изражавања, укључујући употребу познатијих латинских изрека у конкретним ситуацијама; – уочава неопходност континуираног учења, интегрише пређено и ново градиво, и развија систематичност, самосталност и одговорност у раду. |
Теорија: – Култура класичних народа, с тежиштем на свакодневном животу и окружењу; – Античка медицина: представе о људском телу; – Дијагностичка и терапијска пракса. Кључни појмови: антички текст, класична цивилизација, античка медицина и природословље. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Настава латинског језика ослања се на знања и компетенције стечене учењем матерњег и страних језика. За латински, који спада у групацију страних језика уз ту специфичност што он није никоме матерњи нити представља уобичајено средство модерне комуникације, важе стандарди и правила Заједничког европског референтног оквира. У складу са савременим потребама ученика и напретком науке о језику, програм наставе и учења латинског језика треба посматрати као интегративни фактор.
I. Планирање наставе и учења
Сврха учења латинског језика је разумевање текста као амалгама језичких законитости и цивилизацијских садржаја.
Ради тога ученик треба да развије способност разумевања и превођења текста (те кроз то и способност анализе и синтезе) и да овлада латинском језичком структуром, идентификујући њене категорије и повезујући их с матерњим и страним модерним језицима, да усвоји вокабулар и овладава лексичким компетенцијама с посебним обзиром на потребе струке, уз разумевање даље судбине речи латинског порекла и њихове употребе у другим језицима; да уочава корелацију између књижевности, цивилизације и културе, као и међузависност друштвеног окружења и културне продукције.
II. Остваривање наставе и учења
Начела
Стожерни аспект латинске наставе је рад на штиву. Усвајање елемената граматике и лексике, као и свих других садржаја, треба да буде мотивисано захтевима текста, а вредност сваке поуке ваља мерити њеним доприносом оспособљавању за разумевање латинског.
При избору и одређивању редоследа граматичких партија приоритет следује оним елементима језичког система без чијег познавања није могуће читати ништа на латинском. Слично важи о обиму и саставу вокабулара, где треба да буду најпрече оне лексичке јединице које се најчешће јављају у латинским текстовима везаним за струку.
За разлику од приручничког приказа граматике, који почива на серијском излагању заокружених целина, граматичка поука у савременој латинској настави одвија се тако што у сваком тренутку постоји по неколико отворених тема из разних области граматике у разним стадијумима обраде: настава се редом фокусира на сваку од њих у више наврата, од зачетка теме, преко постепене надоградње, све до свршетка старе и наступа нове теме. Тај начин дидактичког излагања граматике назива се спиралном прогресијом.
Потребно је да латинска настава буде концептуално, терминолошки, па донекле и методски усклађена с наставом матерњег и страних језика. Такође треба настојати на дискретној али учесталој интеракцији с различитим, пре свега природњачким предметима школског курикулума. Крајња сврха хоризонталног повезивања јесте афирмација и унапређивање осведоченог учинка латинске наставе као интегратора и амплификатора знања стечених на разним странама.
Наставно штиво
Наставно штиво треба да буде тематски везано за латинске текстове медицинске и природословне садржине из разних епоха.
Типична сесија рада на штиву отпочиње наставниковим гласним, разговетним и умерено сугестивним читањем целог текста узетог у обраду. Потом се текст тумачи кроз превођење и разјашњавање, уз начелну претпоставку да разумевање претходи превођењу а не обратно.
Граматичка поука
Једна од особених црта латинске наставе јесте релативно велик удео и значај који у њој има граматичка поука. Ова се, међутим, не сме постављати нити у пракси претворити у циљ по себи, већ се мора, и као целина и у појединостима, мотивисати потребама које се јављају на путу ка разумевању латинских текстова.
При раду на тексту треба успоставити навику гласног и јасног читања уз инсистирање на правилном изговору и акцентовању.
Вежбања
Вежбања уперена ка појединостима из латинске граматике и/или лексике могу, под условом добре одмерености и фокусираности, узимати различите облике уобичајене у савременој глотодидактици.
Усвајање лексике
Дифузија лексичког материјала треба да буде контролисана. Избор речи треба да се заснива на саставу базичног латинског вокабулара, с посебним обзиром на текстове медицинске и природословне садржине. Механизми грађења речи у склопу стручне терминологије такође су битан предмет поуке прилагођене струци.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Оцењивање у средњем стручном образовању оријентисано ка исходима требало би да обједини неколико евалуативних приступа (формативно и сумативно оцењивање). Наставни планови засновани на исходима састављени су од неколико модула. Сваки модул садржи исходе (сви исходи заједно чине компетенцију) и сваки исход или група исхода морају да се подрже критеријумима за оцењивање и захтевима који су повезани са знањем, вештинама и ставовима исхода. Ученици морају да покажу да могу да одговоре критеријумима који се повезују са свим исходима у оквиру модула. Вредновање остварености исхода вршити кроз: праћење остварености исхода, активност на часу, тестове знања, самостални рад, презентације, тестове практичних вештина, дневнике практичног рада.
Наставник на основу критеријума оцењивања планира разноврсне методе и технике оцењивања. Континуирано праћење напредовања ученика у односу на међупредметне и предметне компетенције и стандарде из глобалног, односно исходе из оперативног плана рада, наставник бележи у својим евиденцијама: Ес-дневнику и другој педагошкој документацији. Формативно оцењивање је пут ка бројчаној оцени. Њиме наставник континуирано пратећи рад и напредовање ученика подстиче ученика на даљи развој и даје му одговарајуће конкретне препоруке за даље напредовање. Повратна информација о степену развијености предметне компетенције је формативна. Давање повратне информације о развијености компетенција не искључује могућност наставнику да истовремено и бројчано оцењује знање и ангажовање ученика, али је неопходно да ученици унапред знају критеријуме оцењивања и шта ће се и како вредновати на часу. Наставник може да оцењује примену знања у пракси (функционално знање и ангажовање ученика), па да оцене буду и бројчане. Фактори од којих зависи квалитет оцењивања су следећи: усвојени критеријуми оцењивања, план оцењивања, глобални и оперативни план рада наставника, стављајући у први план образовно-васпитне потребе и интересовања ученика, специфичности у раду са вулнерабилном категоријом деце. Формативно оцењивање се такође може користити у ситуацији када треба утврдити да ли ученик поседује одређене предуслове, односно потребна знања, вештине или квалитет извођења компетенција за прелазак на следећи ниво образовања или следећу тему у оквиру програма за стицање квалификације. Оцена се онда формира на основу довољног броја информација и доказа (посматрање извођења, ученички продукти рада...).
Предлог је да се направи портфолио за сваког ученика, који ће садржати активност на часу, тестове знања, индивидуалне и групне радове, мануелна спретност и практичне вештине, вођење дневника практичне наставе. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке теме. Да би ученик имао позитивну оцену на крају класификационог периода мора у оквиру провере знања из сваког дела предмета (теорија, вежбе и блок) да има позитивну оцену. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и у сваком полугодишту треба да их буде најмање четири. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, самосталних и практичних вежби. Оцењивање у средњој школи се ослања на одговарајући Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, у коме су назначени описи понашања ученика који манифестују одређена знања и вештине.
Препоручени критеријуми оцењивања
– За усмени одговор
При вредновању разумевања текста, од ученика се очекује да анализира текст, уочи односе у њему, и преведе га. За оцену довољан (2), ученик препознаје функције у реченици и именује односе у реченици, али преводи само уз наставникову помоћ. За оцену добар (3), ученик уочава функције у реченици, разуме односе у њој, и самостално преводи једноставније реченице. За оцену врло добар (4), ученик разликује функције у реченици, разуме односе у њој, и самостално преводи сложеније реченице. За оцену одличан (5), ученик самостално разликује реченичне функције, схвата односе у реченици, тачно повезује њене елементе, и успешно преводи текстове.
При вредновању усвојености граматичких садржаја, од ученика се очекује да познаје и самостално примењује елементе латинске граматике. За оцену довољан (2), ученик уме да распозна латинске облике и изричито наводи правила, али за њихову примену потребна му је помоћ наставника. За оцену добар (3), ученик разликује и тачно описује облике, деклинира и конјугира, али није самосталан у манипулисању облицима и конструкцијама. За оцену врло добар (4), ученик самостално примењује правила и манипулише облицима и конструкцијама, и влада склопом и смислом једноставнијих реченица. За оцену одличан (5), ученик самостално примењује правила, манипулише облицима и конструкцијама, и самостално влада целим склопом и смислом реченице и текста.
При вредновању усвојености вокабулара, од сваког ученика се очекује да уме наводити речи у њиховим речничким облицима и приписивати им одговарајућа значења. Оцена ће зависити од постотка усвојености прописаног вокабулара. За оцену довољан (2), ученик је усвојио више од 50% вокабулара; за оцену добар (3), више од 60%; за оцену врло добар (4), више од 75%, за оцену одличан (5), више од 90%.
– За писмене провере знања
У писмене провере знања убрајају се по један писмени и један контролни задатак у оба полугодишта. За њих се препоручују квантитативни критеријуми у овим постоцима: 50–63% довољан (2), 64–77% добар (3), 78–90 % врло добар (4), 91–100% одличан (5). Ови критеријуми могу се по потреби прилагодити општем успеху ученика у одељењу.
Назив предмета: Основе лабораторијског рада
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
36 |
72 |
30 |
138 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање знања о основној лабораторијској опреми и апаратима
– Развијање знања о организацији рада у лабораторији, методама рада и мерама заштите
– Развијање знања о организацији рада у теренским условима и мерама заштите
– Развијање знања о врстама раствора и њиховој примени
– Упознавање са начином узорковања и обрадом материјала у лабораторијским и теренским условима
– Оспособљавање за извођење лабораторијских поступака и процедура
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Лабораторијска опрема и методе рада |
8 |
12 |
||
2 |
Организација рада у лабораторијским и теренским условима и мере заштите |
8 |
12 |
||
3 |
Дисперзни системи |
12 |
24 |
||
4 |
Лабораторијски узорак |
8 |
24 |
||
5 |
Настава у блоку |
30 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Лабораторијска опрема и методе рада |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе значај проналазака антибиотика и вакцина – наведе најзначајније проналазаче антибиотика и вакцина – наведе методе дезинфекције и стерилизације – наведе лабораторијски прибор од стакла, пластике, гуме и порцелана – припреми лабораторијско посуђе за извођење лабораторијских метода – изводи лабораторијске методе: мерење, дестилацију, филтрирање, центрифугирање, пипетирање, микроскопирање – врши прање лабораторијског посуђа |
Теорија: – Историјски значај проналазака у лабораторијском раду – Лабораторијски прибор – Лабораторијски апарати и инструменти – Методе рада у лабораторији Вежбе: – Упознавање са радом у лабораторији – Лабораторијске методе рада: мерење, дестилација, филтрирање центрифугирање, пипетирање, микроскопирање – Прање лабораторијског посуђа Кључни појмови: антибиотици, вакцине, лабораторијски прибор, дестилација, центрифугирање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Организација рада у лабораторијским и теренским условима и мере заштите |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује врсте лабораторија – објасни организацију рада аналитичке и санитарне лабораторије – наведе изворе, узроке и врсте опасности од повреда – објасни врсте повреда и превентивне мере у лабораторији – наведе топлотне изворе и лабораторијску опрему за загревање – објасни намену и врсте заштитне опреме у лабораторији |
Теорија: – Микробиолошка и хемијска лабораторија; Заштитна опрема у лабораторији – Хемијски отпад – Повреде у лабораторијском раду; Теренски услови – Документација у лабораторији и на терену Вежбе: 12 – Примена заштитне опреме – Руковање и одлагање хемијским отпадом – Евиденција и документација о хемијском отпаду – Документација у лабораторији и на терену Кључни појмови: микробиолошка лабораторија, хемијски отпад, заштитна опрема |
НАЗИВ ТЕМЕ: Дисперзни системи |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам раствора – опише врсте раствора – изведе мерење чврстих и течних супстанци на техничким и аналитичким вагама – наведе поступке у раду са растворима – изради раствор различитих моларних, масених и процентних концентрација – опише поступке цеђења, филтрирања и декантовања – наведе врсте центрифуга – изврши центрифугирање раствора – наведе врсте пипета – изврши пипетирање раствора – изврши разблаживање раствора |
Теорија: – Раствори – Мерење чврстих и течних супстанци на техничким и аналитичким вагама – Поступци у раду са растворима – Израда раствора – Врсте, израда раствора моларних, масених и процентних концентрација – Цеђење, филтрирање, декантовање – Врсте центрифуга, центрифугирање – Пипетирање, Разблаживање раствора Вежбе: – Мерење чврстих супстанци – Мерење течних супстанци – Израда раствора моларних концентрација – Израда раствора масених концентрација – Израда раствора процентних концентрација – Филтрирање, декантовање, цеђење раствора – Центрифугирање раствора – Пипетирање раствора – Прављење дуплирајућих разблажења Кључне речи: мерење, филтрирање, центрифугирање, пипетирање |
НАЗИВ ТЕМЕ: Лабораторијски узорак |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– узоркује хумани матерајал – узоркује и узорак из животне и радне средине – узоркује хумани материјал за санитарни преглед – наведе врсте хранљивих подлога – изврши засејавање узорка хуманог материјала на терену – изврши засејавање узорка из животне и радне средине |
Теорија: – Узорковање – Документација о узорковању – Преаналитички поступци са узоркованим материјалом – Лабораторијски протокол о узорку – Хранљиве подлоге Вежбе: – Узорковање хуманог материјала за санитарни преглед – Узорковање у теренским условима – Вођење документације о узорковању – Засјавање узорка хуманог материјала на терену – Засејавање узорака из животне и радне средине – Припрема хранљиве подлоге – Разливање подлога у одговарајуће посуде према конзистенцији подлоге Кључне речи: узорковање, хранљиве подлоге |
НАЗИВ ТЕМЕ: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– припреми радно место, прибор, опрему, апарате и инструменте за обављање послова – спроводи мере дезинфекције радних површина, прибора и опреме – изводи прање лабораторијског посуђа – изводи мерење на техничким и аналитичким вагама – рукује са центрифугом – центрифугира раствор – израђује моларне, масене и процентне растворе – пипетира раствор разним врстама пипета – одређује вредности дуплирајућих разблажења прављењем серије разблажења – припрема, разлива, обележава и чува хранљиве подлоге – проверава рад уређаја (фрижидер, термостат) – испољава позитиван однос према функционалности и техничкој исправности опреме и уређаја које користи при обављању задатака – води и чува прописану евиденцију и документацију |
– Чишћење и прање лабораторијског посуђа – Припрема прибора за теренско узорковање – Садржај докумената, захтева и записника о узорковању – Вођење протокола, радног налога, лабораторијског извештаја, записника и друге документације о узетом узорку на терену – Мерење чврсте и течне супстанце на техничким вагама – Мерење прашкастих супстанци на аналитичким вагама – Центрифугирање раствора – Израда раствора моларних, масених и процентних концентрација – Пипетирање раствора разним врстама пипета – Прављење серије дуплирајућих разблажења – Припрема хранљивих подлога – Разливање хранљивих подлога у одговарајуће посуде према конзистенцији подлоге, обележавање и чување – Узорковање материјала за санитарни преглед – Засејавање узорака из животне и радне средине – Контрола рада уређаја за чување хранљивих подлога |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку изучавања предмета ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет Основе лабораторијског рада се изучава у првом разреду са фондом часова 1 часа недељно теоријске наставе у учионици, 2 часа недељно вежби и 30 часова наставе у блоку. Вежбе се реализују у школским лабораторијама – кабинетима.
Концепт предмета постављен је тако да ученицима у првој години омогући основна знања о раду у лабораторији и теренским условима, лабораторијкској опреми и прибору, дисперзним системима и узорковању различитих материјала хуманог порекла, из животне и радне средине.
Циљ је да ученицима приближи градиво са радом у лабораторији, да га хронолошки повеже и објасни, све због оспособљавања за рад у будућој струци.
Предмет је организован по темама са дефинисаним исходима који воде наставника у процес реализације планирањем облика рада, наставних метода и наставних средстава. Метод активне наставе се препоручује наставнику јер он доприноси мотивацији ученика за развијање свести о значају усвајања стручних знања у циљу оспособљавања за будућу професију.
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот.
Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика и настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања у другим предметима.
Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и оспособљавати их за тимски и истраживачки рад и подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија.
Ученици се оспособљавају да реализују наставне садржаје кроз индивидуални рад, групни рад, тимски рад и рад у пару. Ученик користи уџбеник и друге изворе информисања и развијања знања и вештина, глобално, селективно или детаљно. При обради препоручених садржаја подстицати ученика на самосталност, креативност и примену стечених знања.
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици; Вежбе се реализују у школским лабораторијам -кабинетима (микробиолошка лабораторија, аналитичка лабораторија, лабораторија санитарне хемије, хемијски кабинет); Вежбе у блоку се реализују у школским лабораторијама и кабинетима.
Подела одељења на групе: Одељење се дели на три групе приликом реализације вежби и наставе у блоку (до десет ученика у групи).
Препоруке за реализацију наставе: Активна настава; Илустровано-демонстративне вежбе; Аудио-визуелна наставна средства; Индивидуални рад; Рад у пару; Групни рад; Тимски рад;
Реализација наставе кроз теме:
1. Тема: Лабораторијска опрема и методе рада
У оквиру ове теме неопходно је упознати ученике са историјским развојем медицине као и проналасцима антибиотика и вакцина који су имали највећи допринос у развоју медицине. Ученике упознати са врстама лабораторија, њиховом изгледу, као и о правилима понашања у лабораторији, лабораторијским поступцима и првој помоћи. Развити код ученика неопходних знања о предузимању мера опште заштите и самозаштите у току рада.
Кроз 1. вежбу наставник ће објаснити ученицима правила рада и понашања у лабораторији. Пре уласка у лабораторију личне ствари треба одложити на предвиђено место. Само што је неопходно за практични рад ученици уносе у лабораторију (практикум, лабораторијски дневник вежби). Током рада у лабораторији ученици су дужни да носе чист, бели мантил. У лабораторију је забрањено уносити храну и пиће. Током рада не додиривати очи, нос, уста. Приликом уласка као и напуштања лабораторије обавезно прати и дезинфиковати руке. Забрањено је седење на лабораторијским столовима, дугу косу је потребно везати. Обавезно је носити заштитна средства. Радне површине је неопходно пре и након завршетка рада дезинфиковати. Радно место након завршених вежби је потребно оставити чисто и спремно за следећу вежбу. Безбедност у лабораторији подразумева безбедност у свим фазама циклуса рада у лабораторији: пре-аналитичкој (узимање или пријем узорака), аналитичкој фази (правилно и безбедно руковање различитим материјалом) и пост-аналитичкој фази (издавање резултата), као и безбедно одлагање узорака и отпада након завршеног рада. Одговорност за безбедност у лабораторији је индивидуална и зато је обавеза сваког ученика да реакције и огледе изводи на најбезбеднији начин, не угрожавајући ни себе ни друге.
У 2. вежби наставник ће упознати ученике са лабораторијским методама. Код метода мерења објасниће и демонстрирати рад са техничким вагама, употребу тегова, одлагање, чување и заштиту тегова, коришћење сахатног стакла, рад са аналитичким вагама. Код методе детилације ученици се обучавају да рукују са апаратом за дестилацију воде. Пуне резервоар до одрешене запремине укључују у рад и након завршеног поступка дестиловану воду пресипају у балон са поклопцем до даље употребе. Стандардним индикатор тракама проверавају рН дестиловане воде урањањем траке у воду. Код методе филтрирања ученици се упознају са методом филтрирања кроз стаклени левак са филтерском испуном, такозвани гуч и са методом филтрирања кроз филтер папир. За методу центрифугирања демонстрира се рад центрифуге (број обртаја, време центрифугирања, уравнотежење епрувета, отварање центрифуге након завршеног поступка и чишћењем центрифуге уколико дође до пуцања епрувета или просипања садржаја из истих. За технику пипетирања ученици се упознају са врстама пипета, наставцима за пипетирање и врстама аутоматских пипета. За демонстрирање поступка користе дестиловану воду. Код методе микроскопирања ученици се упознају са механичким и оптичким деловима микроскопа, увежбавају проналазак видног поља микроскопа. Демонстрирају технике прављења микроскопских препарата са чврсте и течне културе, техника „висеће капи” (симулација са Физиолошким раствором, дестилованом водом). Ученици могу микроскопирати готове хистолошке препарате (комплет за извођење вежби из хистологије).
За реализацију 3. вежбе потребно је припремити: пластични лавор, дестиловану воду, детерџент за прање судова, лабораторијску четку за прање судова, неколико запрљаних лабораторијских чаша, епрувета и мензура, заштитне рукавице. Прљаво посуђе потопити у пластични лавор у коме је вода са детерџентом, лабораторијском четком трљати посуђе и испрати под млазом текуће воде. Испране посуде потопити у пластични лавор са дестилованом водом (10-15 минута), поново испрати под млазом дестиловане воде (користити шприц боцу). Посуђе се поставља на чисту крпу или филтер папир са отворима окренутим надоле. Осушено посуђе заштитити од прашине (на отворе ставити запушаче, алу фолију, папир и сл) и одложити у ормаре до коришћења. Потребно је да ученик илуструје лабораторијско посуђе у дневник вежби.
2. Тема: Организација рада у лабораторијским и теренским условима и мере заштите
У оквиру ове теме наставник упознаје ученике о мерама опште и личне заштите у току пријема и узимања материјала хуманог порекла и материјала из животне и радне средине. Оспособљава ученика за пријем материјала хуманог порекла и материјала из животне и радне средине у лабораторију из установе или са терена. Ученик ће кроз овај циклус вежби научити како да обележава, разврстава, чува и транспортује материјал хуманог порекла и материјал из животне и радне средине у складу са свим важећим прописима. Кроз ову тему наставник упознаје ученике са врстама прибора и припреми прибора за извођење анализа у микробиолошкој и физичко-хемијској лабораторији. Ученици се упознају са документацијом, начином вођења документације у лабораторији и теренским условима. Наставник је дужан да спроводи мере заштите у складу са „актом о процени ризика на радном месту” који је обавезан документ школе за сваку школску лабораторију у којој се користе хемикалије.
За реализацију 1. вежбе може се користити каталог заштитне одеће и обуће из кога ће ученици процењивати која ће се опрема користити за рад у лабораторијама. Неопходно је да ученици увиде значај коришћење мантила, заштитних рукавица, заштитних наочара – визира и по потреби заштитних маски у лабораторијском раду.
Код реализације 2. вежбе потребно је обезбедити црвене кесе за одлагање хемијског отпада. Ученици се обучавају да се отпад одлаже са пластичним посудама, у стакленим флашама и другој оригиналној амбалажи када је протекао рок употребе, када се на сигнатури не може прочитати о којој је хемикалији реч или када на посуди нема сигнатуре. Веома је важно да се за такав отпад обезбеди посебан ормар или простор до збрињавања на даљи третман. Ученици у школској лабораторији могу прегледати ормар са хемикалијама и одвојити у црвену кесу за хемијски отпад неке од посуда са хемикалијама уз спровођење мера опште и личне заштите.
За реализацију 3. и 4. вежбе наставник ће обезбедити евиденциони лист и другу документацију о хемијском отпаду која се користи у лабораторији или у теренским условима. Ученици ће увежбавати попуњавање документације симулирањем теренских услова или радом у школској лабораторији.
3. Тема: Дисперзни системи
У оквиру ове теме наставник упознаје ученике са врстама раствора, начинима израде раствора и поступцима у раду са растворима уз примену општих и личних мера заштите. На часовима вежби ученици се оспособљавају за мерење компоненти, израду раствора, обележавању и чувању раствора, коришћењу раствора у одређеним поступцима, одлагању раствора и вођењу документације.
За реализацију 1. вежбе потребно је припремити техничку вагу, тегове, кашичицу, сахатно стакло, прашкасту супстанцу која ће се мерити ( натријум – хлорид, сахароза...). Пре почетка мерења вага се поставља у равнотежни положај – откочи се. На леви тас се стави сахатно стакло и додавањем тегова на десни тас одреди се његова тежина. Затим се на десни тас дода тежина тега колико супстанце желимо да одмеримо (нпр. 5 gr) и на сахатно стакло додајемо кашичицом прашкасту супстанцу док се тасови не уравнотеже. Одмерена супстанца се може користити за прављење раствора мешањем са дестилованом водом.
За извођење 2. вежбе могу се користити градуисане мензуре у које се сипа течна супстанца до мениска одређене запремине, Течна супстанца се може мерити и на техничкој ваги тако што ће се користити лабораторијска чаша која се предходно измери а затим се на десни тас постави тег одређене тежине у зависности колико течности желимо да одмеримо (нпр 10 gr) и у чашу се улива течност до постизања равнотеже.
За извођење 3. вежбе потребни су техничка вага, тегови, аналитичка вага, градуисани балони од 50, 100 и 1000ml, чаше од 100 и 250 ml, натријум – хидроксид. Задатак: направити 250 ml; 0,01М раствора натријум – хидроксида. За израду моларног раствора ће се користити аналитичка вага. Најпре се одреди молекулска тежина натријум – хидроксида 40, па 1000 ml; 0,01М раствора садржи 0,4 gr натријум – хидроксида, док 250 ml овог раствора садржи 0,1 gr натријум – хидроксида. Раствор се израђује тако што се 0,1 гр натријум – хидроксида одмери на аналитичкој ваги, пренесе у чашу, раствори са мало дестиловане воде, пренесе у балон од 250 ml и уз мешање долије дестилована вода до црте. За израду задатка се могу користити различите супстанце и различите количине раствора. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе а хемијски отпад правилно одложити.
За извођење 4. вежбе потребни су техничка вага, тегови, аналитичка вага, градуисани балони од 1000ml, чаша од 100ml, натријум – хлорид. Задатак: одредити колико се грама натријум – хлорида налази у 1000 ml 0,9% – тног раствора натријум – хлорида? Израчунавање: у 100 ml 0,9% – тног раствора натријум – хлорида налази се 0,9 gr натријум – хлорида док у 1000 ml има 10 пута више односно 9 gr. Раствор се припрема тако што се одмери 9 gr натријум – хлорида, пренесе у чашу, помеша са малом количином дестиловане воде после чега се пренесе у градуисани балон од 1000 ml и допуњава водом до црте на грлићу. За израду задатка се могу користити различите супстанце и различите количине раствора. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе а хемијски отпад правилно одложити.
За извођење 5. вежбе потребни су техничка вага, тегови, балон од 100 ml, натријум – хлорид. Задатак: направити 25% раствор натријум – хлорида. Израда: одмерити 25 gr натријум – хлорида, пренети у балон од 100 ml и додати 75 ml дестиловане воде, садржај мешати док се супстанца не растопи. За израду задатка се могу користити различите супстанце и различите количине раствора. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе а хемијски отпад правилно одложити.
За извођење 6. вежбе потребни су : стаклени левак, чаша од 100 ml, сталак са епруветама, стаклени штапић, филтер папир, засићен раствор натријум – хлорида. Филтер папир се намести у левак и овлажи са мало дестиловане воде. Засићени раствор натријум – хлорида се сипа кроз левак и садржај се филтрира у чашу испод левка. Декантовање је поступак одливања бистрог садрђаја изнад талога кроз филтер папир, додавање воде талогу, мешање и поновно пропуштање кроз филтер папир. Поступак декантовања се може поновити више пута. За израду задатка се могу користити различите супстанце и различите количине раствора. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе.
За извођење 7. вежбе потреби су центрифуга, епрувете за центрифугирање, суспензија неке нерастворне материје у води, мешавина уља и воде, техничка вага. Поступак: визуелно се прегледа центрифуга, на техничкој ваги се одмере садржаји у епруветама (морају бити идентични) – мешавина уља и воде, епрувете се поставе у центрифугу у пару једна наспрам друге, затвори се поклопац и центрифуга се пусти у рад. Време центрифугирања је 10 минута с тим што се број обртаја током рада повећава док се не достигне 2500 обртаја. Наком 10 минута центрифуга се гаси и отвара се тек када се заустави покретање ротора. У епруветама посматрати изглед седимента. За израду задатка се могу користити различите супстанце и различите количине раствора. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе.
За извођење 8. вежбе наставник ће упознати ученике са употребом стаклених и аутоматских пипета, Користиће се аутоматске пипете од 1 ml, чаша од 100 ml, дестилована вода и стаклене пипете од 1,2,5 и 10 ml. Пипетираће се дестилована вода у различитим количинама и преносити у чаше. За израду задатка се могу користити различите супстанце и различите количине раствора. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе.
За извођење 9. вежбе потребни су сталак са епруветама од 10 ml, пипете, раствор калијум перманганата, дестилована вода. У једној епрувети ће бити раствор калијум перманганата, а у серији епрувета на сталку пренеће се по 1 ml дестиловане воде. Пипетом ће се пренети 1 ml калијум перманганата у прву епрувету на сталку, садржај ће се промешати, затим ће се из прве епрувете пренети у другу 1 ml раствора, из друге у трећу 1 ml раствора и тако до задње епрувете. Посматрати интензитет боје у епруветама и одредити интензитет разређења (1:2; 1:4; 1:8; 1:16;..). За израду задатка се могу користити различите супстанце и различите количине раствора. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе.
4. Тема: Лабораторијски узорак
У оквиру теме наставник ће упознати ученике са врстама узорака хуманог порекла и из животне и радне средине, поступцима узорковања, протоколима и врстама документације о узорковању, изради и врстама хранљивих подлога на које се узети узорци могу засејавати – обрадити. Наставник ће упознати ученике са поступцима код одбијених узорака тј. узорака који су неправилно узети, узорака у којима има мало материјала за обраду – анализу, узорака који нису правилно обележени или немају пратећу радну листу.
За реализацију вежби „узорковање материјала за санитарни преглед” препорука је да ученици раде у пару и увежбавају узимање бриса грла и носа стерилним брисевима, као и пријем, обележавање и одлагање узорка столице (симулирање рада на одељењу за санитарни преглед, аудио – видео запис о техникама узимања материјала за санитарни преглед). Када је у питању „узорковање на терену” требало би почети са припремом опреме и прибора за узорковање (ручне фрижидер торбе, суви и влажни брисеви, прибор за узорковање, посуде за узорковање хуманог материјала, посуде за узорковање воде и животних намирница) и увежбавања техника узорковања брисева руку, радних површина, опреме и прибора, узорковања намирница у расутом стању, намирница чврсте и течне конзистенције. Уколико се узоркује осетљив материјал који се мора засејати на терену извршити одабир транспортних подлога и увежбавати технике засејавања (у зависности од врсте материјала). Ученици ће увежбавати попуњавање записника о узорковању и вођење документације о узорковању. Код израде хранљивих подлога примениће предходне процедуре – мерење компоненти на аналитичким вагама, растварање у дестилованој води, кување и разливање у различите посуде (епрувете, Петријеве шоље). Након хлађења подлога исте обележити и одложити на даље чување – у фрижидер чију температуру треба проверавати у циљу исправности рада уређаја.
5. Тема: Настава у блоку
Теме се реализују кроз 30 часова. Подела одељења на групе: одељење се дели на три групе (до 10 ученика) приликом реализације наставе у блоку.
Настава у блоку се реализује у школским кабинетима (лабораторијама). Поред препоручених садржаја, идући ка остварености исхода наставник треба да формира радне задатке за ученике. Неопходно је да кроз наставу у блоку ученици самостално раде задатке које су изучавали у току школске године, поштујући и примењујући заштитна средства и опрему која се користи у лабораторијама и на терену.
На задатом примеру примењују вештине потребне за припрему прибора за теренско узорковање тј. чишћење и прање лабораторијског посуђа, увежбавају попуњавање докумената, захтева и записника о узорковању, вођење протокола, радних налога, лабораторијских извештаја и друге документације о узетом узорку на терену. Увежбавају технике мерења на техничким и аналитичким вагама израђујући разне процентне, масене и моларне растворе које ће пипетирати, филтрирати, центрифугирати и од њих правити дуплирајућа разблажења. Такође ће увежбавати припрему хранљивих подлога које ће разливати на одговарајуће посуде (Петријеве шоље, епрувете), обележавати, одлагати у фрижидер и контролисати рад уређаја мерењем температуре. На припремљеним подлогама ће увежбавати технике засејавања узорака из животне и радне средине које су предходно узорковали симулирањем теренских услова у школској лабораторији. Након израде задатка потребно је опрати лабораторијско посуђе а хемијски отпад правилно одложити.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Медицинска етика
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
36 |
36 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање моралне свести, интегрисање сазнања и делања у практичном животу и струци здравственог радника;
– Упознавање ученика са основним етичким појмовима, теоријама и системима вредности;
– Развијање моралне свести и обавеза ученика према болесницима у решавању етичких проблема у медицинској пракси, као и осетљивости на неетичке појаве у животу и струци;
– Подстицање критичког мишљења ученика да уочавају и разматрају неетичке појаве и на одговарајући начин реагују.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Историја етике |
11 |
- |
- |
- |
2 |
Посебни проблеми нормативне етике |
11 |
- |
- |
- |
3 |
Морални аспекти здравственог позива |
14 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Историја етике |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни основне етичке појмове; – разликује системе вредносних и чињеничних судова; – разликује етичке теорије; – разликује појам свести као основе моралног деловања; – објасни етичке поступке различитих епоха и религија; – анализира етичка одређења борбе између добра и зла у грчкој митологији; – анализира етичко утемељење људских права; – објасни различите аспекте слободе; – категоризује узроке сукоба у међуљудским односима: психолошке, економске, политичке, моралне и религиозне. |
– Етика и морал; – Зачеци етичке свести; – Однос философије, етике и других наука; – Човек као предмет етике; – Основни етички појмови; – Етичке теорије; – Човек као извор морала; – Етика и професија (етика и медицина); – Античка етика; – Средњовековна етика; – Етичка схватања савременог доба. Кључни појмови: етика, морал, етички појмови, етичке теорије, разум, воља, осећања, савест, античка етика,средњевековна етика, савремена етика |
НАЗИВ ТЕМЕ: Посебни проблеми нормативне етике |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе карактеристике различитих фаза у прихватању особе да болује од неизлечиве болести; – наведе могуће мисли и осећања чланова породице особе која болује од неизлечиве болести; – опише сопствене мисли, осећања и понашање кад је био болестан / болесна; – аргументовано дискутује о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије; – изрази правилне ставове према болесним особама; – наведе поступке здравственог радника којима може олакшати боравак пацијента у болници; – објасни значај давања адекватне информације пацијенту после здравствене интервенције; – објасни пацијенту значај адекватног поступања са медицинским материјалом (отпадом) у кућним условима. |
– Заклетве и кодекси медицинске етике; – Деонтолошки проблеми у медицинској пракси; – Правно – етички проблеми медицинске праксе; – Дискриминација; – Морални аспекти мита и корупције; – Нова етика животне средине; – Однос према будућим генерацијама; – Етичке теме и дилеме. Кључни појмови: нормативна етика, кодекс етике, дискриминација, морални аспектимита и корупције, етичке дилеме. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Морални аспекти здравственог позива |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– развија однос према пацијенту поштујући принцип primum non nocere; – процењује критеријуме вредновања појединих савремених захвата у третирању пацијената; – разликује практичне последице које произилазе када се одређена теорија примењује у животу и у струци здравствених радника; – чува професионалну тајну и не открива податке о пацијенту. |
– Моралне обавезе здравствених радника према болесницима; – Лекарска тајна и право пацијента на приватност; – Етички проблеми у приватној медицинској пракси; – Етички аспекти биоинжењеринга и генетских истраживања. Кључни појмови: морална обавеза, лекарска тајна, етички проблеми, етички аспекти. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Медицинска етика је предмет који се изучава у првом разреду.
Програм предмета Медицинска етика упознаје ученике са основним етичким појмовима и посебним проблемима нормативне етике; оспособљава ученике да разликују системе вредности и чињеничних судова, етичке теорије, моралну стварност у којо живе, као и да препознају појам свести као основе моралног деловања. Предмет оспособљава ученике да разумеју етичке поступке различитих епоха и религија и установе границе природног стања и апсолутне слободе. Циљ предмета је да ученици сагледају морални аспект здравственог позива, који подстиче развој етичких особина личности као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.
Програм предмета Медицинска етика усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.
Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Медицинска етика у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.
Предмет Медицинска етика реализује се кроз теоријску наставу у учионици.
1. Тема: Историја етике
(теоријска настава 11 часова)
У оквиру 1. теме неопходно је дефинисати појмове етике и морала – етимолошко порекло речи морал је од латинске речи mos, moris – обичај, нарав, скуп обичаја и правила о њима а етика потиче од две грчке речи: ethoa – обичај (навика, уобичајена радња) ethicos – моралан (пребивалиште, ћуд, нарав људи на пребивалишту), на оба језика значе – обичај. Iпак, термин морал више се употребљава за оне вредности које једно друштво прихвата као универзалне принципе а морал је људска (друштвена) пракса. Зато ученици морају усвојити да је појмом морал означена одређена појава и пракса у друштвеном животу а појмом етика означена је наука о моралу као друштвеном феномену. Етика је филозофска научна дисциплина. Неопходно је да упозна ученике са: зачецима етичке свести (седморица мудраца); односом философије, етике и других наука; човеком као предметом етике. Неопходно је да наставник објасни ученицима моралне норме које се заснивају на опште усвојеним моралним вредностима по принципу супротности: добро – зло, исправно – неисправно, поштено – непоштено, истинито – неистинито; утицај норми на ставове човека и одређивање његових поступака према другима, регулишући интерперсоналне односе и моралне норме као параметар на основу којег доносимо сопствени суд – субјективни суд – морални суд о појединцу, али и морални суд о самом себи, закључујемо да је неко добар или зао, поштен или непоштен. Ставови по усвојеним моралним нормама прерастају у моралне судове. Неопходно је објаснити ученицима: појмове стварног и нормативног, хипокризије (ставова, вредности и уверења у које личност не верује, посебно у погледу верских и моралних уверења); системе вредносних и чињеничних судова као и етичке теорије; разумевање појма свести као основе моралног деловања (разум, воља, слободна воља, осећања и савест); као и моралне стварности у којој живе, етике и професије (етика и медицине).
У оквиру 1. теме неопходно је објаснити етику кроз различите епохе. Античка етика: периодизација; етичка схватања предсократоваца; космолошко раздобље; антрополошко раздобље (софисти, Сократ, киници, киренаици); Платонова етичка схватања; Аристотелова етичка схватања; хеленистичко раздобље (стоици и епикурејци); појава хришћанства. Средњевековна етика, хришћанска етика. Нововековне етичке теорије: дух модерног доба и нови систем вредности (хуманизам и ренесанса); етичка схватања рационалиста (Спиноза и Лајбниц); етичка схватања емпиричара; Кантова аутономна етика категоричког императива; Фихтеово схватање слободе човека; Марксово схватање отуђења и путеви ослобођења човека. Етичка схватања савременог доба: Шопенхауерово схватање морала; Дарвинизам и етичка схватања еволуциониста; Ничеов захтев за превредновањем свих вредности; етичка схватања егзистенцијалиста (Кјеркегорови стадији на животном путу човека, Сартрово схватање слободе). Постмодерна: место етике и морала у XXI веку.
Ученици треба да разумеју однос различитих епоха и религија; увиде значај борбе између добра и зла у грчкој митологији и бајкама, као и етичко утемељење људских права; разумеју односа између етичког егоизма (хедонизам, утилитаризам) и психолошког егоизма; поставе границе природног стања и апсолутне слободе и категоришу узрока сукоба у међуљудским односима.
2. Тема: Посебни проблеми нормативне етике
(теоријска настава 11 часова)
У оквиру 2. теме неопходно је дефинисати појмове: заклетве и кодекси медицинске етике; деонтолошки проблеми у медицинској пракси; правно-етички проблеми медицинске праксе; дискриминација (класна, политичка, етничка, полна и морална); морални аспекти мита и корупције; нова етика животне средине; однос према будућим генерацијама. Објаснити ученицима: етичке теме и дилеме: смртна казна – за и против; самоубиство – да ли човек има право на тај чин; рећи истину пацијенту или не; абортус; еутаназија или природна смрт; донорство органа и генетског материјала; клонирање.
Ученике упознати са основним карактеристикама различитих фаза у прихватању особе да болује од неизлечиве болести; могућим мислима и осећањима чланова породице особе која болује од неизлечиве болести; изражавањима правилних ставова према болесним особама и значају давања увремењене и по обиму адекватне повратне информације пацијенту после здравствене интервенције. Код ученика развити свест да аргументовано дискутују о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије; децентрирају се и ствари посматрају из угла болесничке собе.
3. Тема: Морални аспекти здравственог позива
(теоријска настава 14 часова)
У оквиру 3. модула неопходно је дефинисати појмове: моралне обавезе здравствених радника према болесницима; лекарска тајна и право пацијента на приватност; етички проблеми у приватној медицинској пракси; етички аспекти биоинжењеринга и генетских истраживања.
Ученицима указати на важности: односа према пацијенту поштујући принцип primum non nocere; одбране става да је људски живот највиша вредност и да све треба да буде у његовој служби; значаја савремених захвата у третирању пацијената; последица које произилазе из примене одређених теорија у животу и струци здравствених радника; изражавања критичког односа према постојећој моралној пракси на основу стеченог знања и значају савремене медицине и примене новина у третману.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Прва помоћ
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
72 |
72 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање знања о принципима и техникама прве помоћи повређеној/оболелој особи код најчешћих повреда, обољења или стања која захтевају неодложну прву помоћ и хитну медицинску помоћ;
– Развијање знања о улогама и задацима спасиоца, карикама у ланцу спасавања, тријажи, оживљавању и значају правовремености пружања прве помоћи код повреда, обољења и стања која то захтевају;
– Оспособљавање ученика да код повређених и оболелих особа разликује животно угрожавајуће повреде, обољења или стања и да правовремено обезбеди хитну медицинску помоћ;
– Оспособљавање за пружање прве помоћи повређеној/оболелој особи у складу са начелима медицине, засноване на доказима и препорукама добре праксе у погледу медицинског збрињавања најчешћих повреда, обољења и стања;
– Развијање вештина комуникације у контакту са повређеном/оболелом особом и Хитном медицинском службом;
– Развијање свести о значају примене мера самозаштите приликом пружања прве помоћи повређеној/оболелој особи.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Основни принципи и утврђивање стања повређеног лица |
8 |
|||
2 |
Поремећаји свести |
8 |
|||
3 |
Кардиопулмпонална реанимација |
8 |
|||
4 |
Крварење и ране |
12 |
|||
5 |
Повреде коштанозглобног система |
10 |
|||
6 |
Повреде настале дејством физичких, хемијских и биолошких фактора |
8 |
|||
7 |
Повреде појединих телесних региона и посебне повреде |
10 |
|||
8 |
Одабрана стања која захтевају прву помоћ |
8 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Основни принципи и утврђивање стања повређеног лица |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе циљеве и задатке прве помоћи и задатке спасиоца при пружању прве помоћи; – предузме неодложне мере за спашавање живота; – симулира комуникацију са диспечарима Службе за хитну медицинску помоћ – процени степене хитности пружања прве помоћи на месту несреће; – изведе процену стања дисања на задатом моделу; – изводе процену циркулације пипањем пулса на заједничкој каротидној артерији (arteria carotis communis) и жбичној артерији (arteria radialis); – изведе примарни и секундарни преглед п/о лица, на – разврста сигурне и несигурне знаке смрти на сликама; – наведе садржај кутије прве помоћ. |
– Циљеви улоге и задаци прве помоћи; – Улога спасиоца у пружању прве помоћи; – Карике у ланцу спасавања; – План акције спасиоца; – Примарни и секундарни преглед повређеног / оболелог; – Смрт и знаци смрти; – Кутија прве помоћи. Кључне речи: прва помоћ; хитан случај; тријажа; хитне мере; хитна медицинска помоћ; свест; дисање; циркулација; знаци смрти. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Поремећаји свести |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује поремећаје свести; – изведе процену стања свести на задатом моделу: сомноленција, сопот и кома; – изврши постављање повређене/оболеле особе са поремећајем свести у бочни релаксирајући („кома”) положај; – изведе Сафаров троструки хват на повређеној/оболелој особи са поремећајем свести; – примени одговарајуће мере и поступке прве помоћи при поремећају свести (синкопа, колапс) код епилептичног напада, фебрилних конвулзија, можданог удара и поремећаја концентрације шећера у крви. |
– Поремећај стања свести; – Поступак пружања прве помоћи према правилима код синкопе, коме, епилептичног напада; – Поступак пружања прве помоћи према правилима код фебрилне конвулзије, можданог удара и поремећаја концентрације шећера у крви . Кључне речи: бочни релаксирајући („кома”) положај; Сафаров троструки хват; синкопа, кома, епилептични напад, фебрилне конвулзије, мождани удар и поремећај концентрације шећера у крви (гликемије). |
НАЗИВ ТЕМЕ: Кардиопулмпонална реанимација |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– провери постојање срчане радње и дисања на повређеном/оболелом; – успоставља и одржава проходност дисајних путева након демонстрације; – симулира позивање Хитне медицинске помоћи (ХМП); – изводи вештачко дисање код повређених /оболелих различите животне доби; – изводи спољашњу масажу срца код повређених/оболелих различитог узраста; – имитира најчешће грешке приликом извођења кардиопулмоналне реанимације; – примени спољашњи аутоматски дефибрилатор након демонстрације. |
– Срчани и дисајни застој; – Кардиопулмонална реанимација; – Обезбеђивање проходности дисајних путева; – Методе вештачког дисања; – Спољашња масажа срца; – Најчешће грешке приликом кардиопулмоналне реанимације; – Спољашњи аутоматски дефибрилатор. Кључне речи: срчани застој, дисајни застој; страно тело; грудна кост; дефибрилација; кардиопулмонална реанимација спољашња масажа срца, вештачко дисање. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Крварење и ране |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– постави компресивни завој према упутству; – изведе подвезивање Есмарховом повеском; – примени поступак пружања прве помоћи код ампутационих повреда; – примени поступак заустављања крварења из природних отвора; – примени поступак заустављања код различитих врста рана; – постави Хипократову капу, завој око главе према правилу прве помоћи; – постави монокуларни и бинокуларни завој према правилу прве помоћи; – постави завој „осмицу” за шаку према правилу прве помоћи; – постави завој колена „корњача” према правилу прве помоћи. |
– Крварење: врсте и последице; – Крварење из природних отвора; – Трауматска ампутација; – Методе привременог заустављања крварења; – Ране: врсте рана и прва помоћ; – Завојни материјал; – Технике и правила превијања завојем и троугластом марамом. Кључне речи: хеморагијски шок; хемостаза; дигитална компресија; тампонада; компресивни завој; Есмархова повеска; убодна рана; устрелна рана; прострелна рана; уједна рана; калико завој; фиксациони завој; тругласта марама; Хипократова капа. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Повреде коштанозглобног система |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени поступке: мировање, лед, компресија и елевација код повреда коштано зглобног и мишићног система, на задатом моделу: – локализује на телу делове: врат, горњи и доњи екстермитети, карлица, кичмени стуб; – примени поступак постављања и провере имобилизације појединих делова тела п/о лица, на задатом моделу користећи различита медицинска средства за имобилизацију; – примени поступак збриљавања прелома са краврењем п/о лица, на задатом моделу; – спроведе поступак преношења п/о лица са повредом кичменог стуба. |
– Принципи пружања прве помоћи код повреда костију и зглобова; – Повреде зглобова и костију; – Имобилизација екстермитета и кичменог стуба. Кључне речи: зглоб, нагњечење (contusio), угануће (distorsio), ишчашење (luxatio); кост; прелом (fractura), отворени и затворени прелом, имобилизација; удлаге (шине), Шанцова крагна, приручна средства. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Повреде настале дејством физичких, хемијских и биолошких фактора |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени поступак пружања прве помоћи код повреда изазваних дејством високе и ниске температуре; – примени поступак пружања прве помоћи код повреде електричном струјом и удара грома уз мере самозаштите; – разликује различите хемијске повреде и примени поступак пружања прве помоћи уз мере самозаштите; – разликује биолошку повреду насталу угризом живитиње и убодом инсеката и примени поступак пружања прве помоћи. |
– Повреде настале дејством високе температуре; – Повреде настале дејством ниске температуре; – Повреде настале дејством електрицитета; – Повреде настале дејством хемијских фактора: хемијске опекотине; – Тровања; – Повреде настале дејством биолошких фактора. Кључне речи: топлотни удар, сунчаница, опекотине, смрзавање – хипотермија, смрзотине, удар грома, тровање, каустично средство, алкохол, лекови, психоактивне супстанце, угриз, убод, ујед. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Повреде појединих телесних региона и посебне повреде |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени поступак пружања прве помоћи код краниоцеребралнеих повреда; – примени поступак пружања прве помоћи код повреде органа грудног коша; – примени поступак пружања прве помоћи код повреде органа карлице; – примени поступак пружања прве помоћи код краш-повреда; – примени поступак пружања прве помоћи код бласт повреда; – примени поступак оживљавања утопљеника; – организује редослед поступака пружања прве помоћи особама повређеним у саобраћајним несрећама, краш и бласт повредама; – примени смернице груписања политрауматизованих особа на основу тежине повреда. |
– Краниоцеребралне повреде; – Повреде грудног коша; – Повреде трбуха и карлице; – Краш повреде; – Бласт повреде; – Утапање; – Саобраћајни трауматизам; – Политраума. Кључне речи: прелом лобање; потрес мозга; нагњечење мозга; пробојне повреде; тупе повреде; земљотрес; затрпавање; рушевине; тријажа; ваздушни бласт; водени бласт; чврст бласт; тријажа. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Одабрана стања која захтевају прву помоћ |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени поступке пружања прве помоћи код изнанада настале повишене телесне температуре; – измери ниво шећера у крви кућним апаратом; – измери крвни притисак помоћу манометра и дигиталним апаратом; – примени поступак пружања прве помоћи код напада бронхијалне астме; – примени поступке пружања прве помоћи код нагло насталог бола у грудим и трбуху, повраћања, главобоље и вртоглавице; – примени поступке пружања прве помоћи код срчанипг удара, можданог удара, асматичног напада, епилептичног напада, хипогликемије и хипергликемије. |
– Повишена телесна температура; – Хипертензија; – Бронхијална астма; – Бол у трбуху. Кључне речи: мерење телесне температуре; снижавање телесне температуре; знаци и симптоми инфаркта и ангине пекторис; манометар; пумпица; бол у трбуху. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Предмет Прва помоћ је тако конципиран да омогући ученицима да стичу теоријска знања, вежбе и вештине из ове области. Приликом реализације овог предмета поред традиционалне улоге, наставник има улогу саветника и сарадника који ученике треба да мотивише на активно учење, самосталан и тимски рад. Наставник треба да прати смернице у пружању прве помоћи које се допуњавају као и да прати савремени развој Ресусцитационе медицине. Вежбе треба реализовати у кабинету прве помоћи који је опремљен препорученим материјалним условима. Ученике треба поделити у групе и реализовати вежбе инивидуално, у паровима или мањим групама. Пре реализације сваке вежбе наставник упозанје ученике са теорисјки знањима неопходним да разумеу и схвате значај поједнигх поступака у указивању прве помоћ, демонстрира ученицима поступке пружања и прве помоћи а затим ученици самостално или у оару у зависности од врсте поступка увежбавају и оспособљавају се за самостално пружање постпака.
Привидна смрт, крварење, губитак свести и сва друга стања која п/о лицима непосредно угрожавају живот, захтевају брзу и тренутну акцију спасиоца (основни услов-увежбаност).Спасилац који у таквим ситуацијама мисли, а не ради, није савладао вештину указивања прве помоћи. Остале повреде (ране, преломи и др.) захтевају смишљен, опрезан и методичан рад спасиоца (основни услов су знање и домишљатост). Особа која збрињавајућиовакве повреде, ради а не мисли, није савладао вештину указивања прве помоћи.
Због свега наведеног, наставник треба да подстиче проблемску наставу у којој наводи ученике да сами долазе до закључка приликом решавања проблема. Кроз овај предмет треба развијати свест код ученика о штетним утицајима средине и прихватања здравих начина живота, као и формирање позитивног понашања у личном и професионалном раду.
Ученике треба оспособљавати за успешно преношење сазнања из домена прве помоћи у ширу друштвену заједницу.
1. Тема: Основни принципи и утврђивање стања повређеног лица
У оквуру прве теме наставник ће ученицима да објасни циљеве и значај пружања прве помоћи и наведе задатке спасиоца при пружању прве помоћи активно их укључи у дискусију подстицајним питањима, као што су: „Да ли сте чули за прву помоћ?”, „Знате ли разлику између прве помоћи и хитне помоћи?”, „Шта је Црвени крст?”; упозна ученике са основним улогама спасилаца, независно од врсте задесне ситуације у којој се њихова хитна и правилна реакција очекује; опише неодложне мере за спашавање живота; симулира комуникацију са диспечарима Службе за хитну медицинску помоћ играњем улога Службе: објасни процену степена хитности пружања прве помоћи на месту несреће; наведе карике у ланцу пружања прве помоћи; опише и изведе процену стања дисања на задатом моделу; објасни поступак и изведе процену циркулације пипањем пулса на заједничкој каротидној артерији (arteria carotis communis) и жбичној артерији (arteria radialis); опише поступак и изведе примарни и секундарни преглед на задатом моделу; опише сигурне и несигурне знаке смрти демонстративном методом (слике или презентација) и да ученицима пакет припремљених слика са различитим змацима смрти да их групишу ; покаже и опише садржај кутије за пружање прве помоћи; опише поступак процене безбедности терена и ризике (процена терена, поцена безбедности спасиоца и повређене особе, позив за помоћ присутним лицима, у поступку пружања прве помоћи повређеном или оболелом лицу на терену (демонстрирајући различите ситуације на терену презентацијом);
2. Модул: Поремећаји свести
У оквиру друге теме наставник ће ученицима објаснити појам свести; навести различите узроке поремећаја свести и врсте поремећаја свести (синкопа, стопор, кома); дмеонстрирати путем презентације различите поремећаје свести; приказати видео клипове ученицима и задати им да идентификују различите пореемећаје свести, приказати моделе стопора, синкопе и коме и задати ученицима да идентификују те поремећаје; демонстрирати постављање повређене/оболеле особе (модел) са поремећајем свести у бочни релаксирајући („кома”) положај; задати ученицима да сами обаве поступак постављања модела у у бочни релаксирајући („кома”) положај уз понављење истог у циљу увежбавања и оспособањавања да исти примене у случају потребе у свакодневном животи и на радном месту; демонстрирати Сафаров троструки хват на повређеној/оболелој особи (моделу) са поремећајем свести; задати ученицима да сами обаве поступак уз понављење истог у циљу увежбавања и оспособањавања да исти примене у случају потребе у свакодневном животи и на радном месту; демонстрирати одговарајуће мере и поступке прве помоћи при поремећају свести (синкопа, колапс) код епилептичног напада, фебрилних конвулзија, можданог удара и поремећаја концентрације шећера у крви; задати да исти поступак изведу сами ученици поједничано уз понављење истог у циљу увежбавања и оспособањавања да исти примене у случају потребе у свакодневном животи и на радном месту; систематизовати градиво задајући им да они симулирају поремећаје свести, делећи се на улоге повређене/оболеле особе и спасилаца.
3. Модул: Кардиопулмонална реанимација
У оквиру треће теме наставник ће ученицима објаснити појам кардипулмонална реанимације; посети их на процеу стања свести; демонстрира процену дисања и провере пулса на каротидној артерији; демонстрира позива за помоћ присутних особа у околини; демонстрира успостављање и одржавање проходности дијасних путева ,; симулира позивање Службе хитне медицинске помоћи играњем улоге спасиоца; демонстрира спољашњу масажу срца код особа различитог узраста на моделу; демонстрира давање вештачког дисања код особа различитог узраста на моделу; имитира најчешће грешке приликом извођења кардиопулмоналне реанимације. Након демонстарције од стране наставника сваки ученик сам обавља радњу и увежбава је да самостално обавља поступак КПР.
У остваривању садржаја модула наставник користи расположива наставна средства у кабинету за прву помоћ нпр. модел лутке за одрасле и бебе.
4. Тема: Крварење и ране
У оквиру четврте теме наставник ће ученицима објаснити појам крварења; навести врсте крварења и описати главне карактеристике сваке врсте; објаснити и демонстрирати поступке заустављања крварења (:директан притисак на рану, дигитална компресија, компресивни завој и Есмархова повеска); демонстрирати положај п/о лица приликом спровођења поступака заустављања крварења, на задатом моделу; демонстрирати правилно коришћење завојног материјала и троугле мараме приликом превијања појединих делова тела п/о лица, на задатом моделу; демонстрирати поступке заустављања крварења п/о лица, на задатом моделу; демонстрирати поступак збрињавања ампутираних повреда п/о лица, на задатом моделу; демонстрирати поступак заустављања крварења из природних отвора п/о лица, на задатом моделу. Након демонстарције од стране наставника сваки ученик сам обавља све демонстриране поступке и увежбава их за самостално заустављање крварења.
5. Тема. Повреде коштанозглобног система
У оквиру пете теме наставник ће са ученицима обновити усвојено гардиво из Анатомије коштанозглобног система. Наставник ће ученицима као увод у повреде навести знаке повреда коштано зглобног и мишићног система; упознати их са медицинским средствима за имобилизацију повреда различитих делова коштано зглобног и мишићног система; кроз дискусију са ученицима навести помоћна средства која се могу корситити за имобилизацију уна терену и у нездравственим објектима; демонстрирати поступке: мировање, лед, компресија и елевација код повреда коштано зглобног и мишићног система, на задатом моделу: демонстрирати поступак постављања и провере имобилизације појединих делова тела п/о лица, на задатом моделу користећи различита медицинска и помоћна средства за имобилизацију; демонстрирати поступак збрињавања прелома са крварењем п/о лица, на задатом моделу; демонстрирати поступак извођења „троструког хвата”, п/о лица, на задатом моделу; демонстрирати поступак преношења п/о лица са повредом кичменог стуба, на задатом моделу. Након демонстарције од стране наставника сваки ученик сам обавља све демонстриране поступке и увежбава их за самостално обављање пружања прве помоћи код наведених повреда.
6. Тема: Повреде настале дејством физичких, хемијских и биолошких фактора
У оквиру шесте теме наставник ће ученике упознати са физичким (висока температура, ниска температура,електрична струја и гром- опекотине, смрзотине, сунчаница, топлотни удар, удар струје и удар грома), хемијским (киселине, базе, алкохол, лекови, психоактивне супстанце, угљенмоноксид и др. хемијске опекотине и тровања.) и биолошким (домаће и дивље животиње- угризи животиња и убоди инсеката) факторима и стањима; подсетити на градиво из Хемије о особинама јаких киселина и база; кроз дискусију са ученицим анаводи ситуације у којима су најчешће изложени наведеним факторим( професије, кућни услови); подсетити на технике процене стања свести које су усвоји у претходним наставним јединицама (нпр. код тровања психоактивним супстанцама); код пружању прве помоћи у случају повреда насталих дејством физичких фактора, осособити их да измере телесну температуру особе и препознају симптоме и знаке дехидратације; демонстрирати поступак брзог хлађења на моделу; демонстрирати пружање прве помоћи у случају смрзотине наа моделу; демонстрирати пружање прве помоћи код удара струјом на моделу уз наглашавања мера самозаштизе, симулирајући реалну ситуацију; демонстрирати пружање прве помоћи код удара громом на моделу, симулирајући ситуацију на терену; демонстрирати пружање прве помоћи код опекотина и тровања насталих дејством киселина, база и угљенмоноксидом (симулирајући ситуацију на терену); дискутовати са ученицима о најчешћим задесним тровањима угљенмоноксидом и објаснити патофизиолошки аспект уласка овог гаса у крв; демонстрирати пружање прве помоћи код уједа змије и угриза животиње на моделу; кроз демонстрације и описивање оспособити ученике да разликују врте повреда према узроку и стекну знање о значају превентних мера и примене средстава личне заштите од наведених фактора. Након демонстарције од стране наставника сваки ученик сам обавља све демонстриране поступке и увежбава их за самостално обављање пружања прве помоћи код наведених повреда.
Тема: Повреде појединих телесних региона и посебне повреде
У оквиру седме теме наставник ће описати различите краниоцеребралне повреде, повреде ока и уха, демонстрирати пружање прве помоћи код краницеребралних повреда на оделу, користећи одговарајућа средства (Хипократове капе, моно- и бинолукарног завоја и „праћке” за усне и браду); описати и демонстрирати поступак пружања прве помоћи код повреда грудног коша; описати и демонстрирати поступак пружања прве помоћи код повреда органа карлице; описати и демонстрирати поступак пружања прве помоћи код повреда краш и бласт повреда, на моделу; описати и демонстрирати поступак пружањарве помоћи код утопљеника, на моделу; описати организацију редоследа поступака пружања прве помоћи особама повређеним у саобраћајним несрећама; упознати ученике са смерницама груписања политрауматизованих особа на основу тежине повреда и демонстрирати примену истих користећи више модела са различитим встама и тежином повреда. Након демонстарције од стране наставника сваки ученик сам обавља све демонстриране поступке и увежбава их за самостално обављање пружања прве помоћи код наведених повреда.
7. Тема: Одабрана стања која захтевају прву помоћ
У оквиру осме теме наставник ће упознати ученике са узрцима погоршања најчешћих хроничних болести; описати главне клиничке карактеристике тих патолошких стања повезујући већ усвојена знања из физиологије и патологије; демонстрирати уз описивање посtупака принципе пружања прве помоћи код клиничке слике пораста артеријског крвног притиска, стенокардичног бола, демонстрира поступак мерења гликемије у крви апаратом за кућно мерење; описе и демонстрира пружање прве помоћи код стања која клинички одговарају хипо или хипергликемији код особа за које има информацију да болују од дијабетеса; опише и демонстрира пружање прве помоћи особама са нагло насталим болом у стомаку, посебно се осврћући на наглашавање да не дају ништа особи пер ос; опише и демонстрира пружање прве помоћи особама са клиничким знацима церебралног инсулта, асматичног и епилептичног напада.
Након демонстарције од стране наставника сваки ученик сам обавља све демонстриране поступке и увежбава их за самостално обављање пружања прве помоћи код наведених повреда.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Формативно оцењивање подржава ученика у процесу учења и служи да подстакне његову одговорност и самосталност. Формативно оцењивање треба спроводити након три завршене наставне јединице како би се на време идентификовало заостајање у учењу и евентуалне нејасноће у вези са наставним градивом.Препоручује се да се формативно оцењивање ограничи на оспособљавање ученика за извођење практичних вештина. Код сумативног оцењивања, вреднују се исходи учења. Сумативно оцењивање треба спроводити најмање три пута у полугодишту. У оквиру сумативног оцењивања, поред практичних вештина, препоручује се и провера теоријског дела градива потребног заидентификацију патолошког стања, процену тежине и и хитности пружања прве помоћи код присутних више повређених лица (саобраћајни удес).
Препоручени критеријум оцењивања је следећи:
– Довољан (2) – ученик влада основним принципима при пружању прве помоћи и изводи искључиво основне технике прве помоћи самостално (кардиопулмонална реанимација са провером виталних функција организма, мерење телесне температуре и артеријског крвног притиска);
– Добар (3) – ученик влада основним принципима при пружању прве помоћи и изводи основне технике пружања прве помоћи самостално, као и напредне технике уз наставникову помоћ (употреба завојног материјала);
– Врло добар (4) – ученик влада основним и напредним принципима при пружању прве помоћи и изводи основне технике пружања прве помоћи самостално, као и напредне технике уз наставникову помоћ (употреба завојног материјала);
– Одличан (5) – ученик влада основним и напредним принципима при пружању прве помоћи и изводи основне и напредне технике пружања прве помоћи самостално.
Назив предмета: ХЕМИЈА
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
72 |
72 |
|||
II |
70 |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијење знања неопходна за разумевање структура и особина једноставних и сложених супстанци,
– Развијање знања о правилности у физичким и хемијским својствима елемената и њихових једињења с обзиром на структуру,
– Развијање практичних знања о структури и реактивности органских једињења, механизама хемијских процеса у које су укључени,
– Упознавање са основним процесима у животној средини и њиховом хемијском основом, особинама, пореклом и процесима у атмосфери, хидросфери, литосфери и биосфери, најважнијим загађујућим супстанцама и основним хемијским реакцијама одговорним за трансформације загађујућих супстанци у животној средини,
– Упознавање са мерама предострожности у раду са неорганским и органским супстанцама које улазе у састав комерцијалних производа, начине складиштења и одлагања супстанци и амбалаже сагласно принципима Зелене хемије и одрживог развоја,
– Оспособљавање ученика како да теоријске законитости примене у решавању проблемских и нумеричких задатака.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Основни појмови у хемији |
38 |
|||
2 |
Неорганске супстанце у природи и пракси |
34 |
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Органске супстанце у природи и пракси |
34 |
|||
2 |
Биомолекули |
29 |
|||
3 |
Утицај супстанци на здравље и животну средину |
7 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Први разред
НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови у хемији |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– представи и опише структуру, својства и промене супстанци помоћу хемијског језика: хемијских термина, хемијских симбола, формула и једначина; – примени основне и изведене физичке величине и изрази их одговарајућим мерним јединицама међународног система (SI); – пронађе информације из области хемије у различитим изворима, критички их вреднује и издвоји релевантне за разматрану тему/проблем; – објасни како честична грађа, хемијске везе и међумолекулске интеракције одређују својства супстанци познатих из свакодневног живота и струке; – напише електронску конфигурацију атома и јона, и повеже с положајем елемента у Периодном систему, реактивношћу елемента и типом хемијске везе коју може да гради; – објасни периодичне трендове у Периодном систему елемената: енергије јонизације, афинитета према електрону, електронегативности, атомског и јонског полупречника; – објасни настајање јонске и ковалентне везе помоћу шематског приказа са Луисовим симболима и формуламa; – објасни формирање водоничне везе, њен утицај на својства супстанци и значај за живи свет; – класификује дисперзне системе према величини честица и наведе примере из свакодневног живота и праксе; и према својствима дисперзних система практично их примени у свакодневном животу и пракси; – примени методе за одвајање и пречишћавање састојака смеша у свакодневном животу и струци; – изведе израчунавања у вези с квантитативним саставом раствора израженим на различите начине, израчунавања у вези с разблаживањем и концентровањем раствора, и припреми растворе према потребама у свакодневном животу и струци; – објасни колигативна својства раствора и примену базирану на тим својствима на примерима из свакодневног живота и струке, и изведе израчунавања у вези с колигативним својствима раствора; – изведе стехиометријска израчунавања на основу задатих података о количини супстанци, маси, броју честица и запремини гасова у циљу планирања експерименталног рада и решавања проблема у струци; – напише изразе за брзину хемијске реакције и објасни утицај појединих фактора на брзину хемијских реакција у индустријској производњи, струци и свакодневном животу; – објасни топлотне ефекте при ендотермним и егзотермним реакцијама, израчунава их и повезује с практичном применом; – напише изразе за константу равнотеже и на примерима објасни Ле Шатељеов принцип; – на основу назива пише хемијске формуле најважнијих киселина, база и соли које се користе у свакодневном животу и струци, и именује ова једињења на основу формуле; – објасни рН вредност киселе, неутралне и базне средине и испита киселинско-базна својства водених раствора помоћу различитих киселинско-базних индикатора; – објасни својства електролита и повеже их са значајем електролита за здравље и с њиховом применом у свакодневном животу и струци; – објасни оксидоредукционе реакције на примерима из свакодневног живота и струке; – напише хемијске једначине оксидоредукционих реакција, одреди коефицијенте и идентификује оксидациона и редукциона средства; – објасни процесе у хемијским изворима електричне струје, процес електролизе и корозије, и наведе примере из свакодневног живота и струке; |
– Чисте супстанце: елементи и једињења. Смеше. – Структура атома. Атомски и масени број. Изотопи. Релативна атомска маса. – Електронска конфигурација. Периодни систем елемената. – Енергија јонизације. Афинитет према електрону. Електронегативност. Атомски и јонски полупречник. – Ковалентна веза, молекули и кристали. Геометријски облик молекула. Релативна молекулска маса. – Јонска веза и јонски кристали. – Метална веза. – Водонична веза. Међумолекулске интеракције. – Суспензије, емулзије, колоиди и прави раствори. Растворљивост. Колигативна својства раствора. – Киселине и базе. – Теорија електролитичке дисоцијације. – Протолитичка теорија. – Јонски производ воде. – рН вредност. – Хидролиза соли. – Хемијске реакције. – Количина супстанце. Моларна маса супстанце. Стехиометријска израчунавања. – Егзотермне и ендотермне реакције, реакциона топлота. Хесов закон. Брзина хемијске реакције. Хемијска равнотежа, Ле Шатељеов принцип. – Оксидоредукционе реакције. Хемијски извори електричне струје. Електролиза. Корозија. – Својства супстанци са ковалентном и јонском везом. – Састав и својства смеша. Суспензије, емулзије, колоиди и раствори, и њихова својства. – Поларност воде. – Испитивање растворљивости супстанци у поларним и неполарним растварачима. – Испитивање топлотног ефекта растварања супстанци. – Испитивање киселинско-базних својстава раствора помоћу индикатора. Реакција неутрализације. – Хидролиза соли. – Хемијске и „воћне” батерије. – Раздвајање састојака смеше. – Пречишћавање супстанци. – Припремање раствора задатог састава. – Испитивање утицаја различитих фактора на брзину хемијске реакције. – Tитрација јаке киселине јакoм базом уз фенолфталеин као индикатор. – Реакције карбоната и хидрогенкарбоната са киселинама. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Неорганске супстанце у природи и пракси |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе заступљеност, улогу и значај неорганских супстанци у живој и неживој природи; – именује и хемијским формулама прикаже класе неорганских једињења; – разликује физичка и хемијска својства метала, неметала и металоида, и повеже својства и положај елемента у Периодном систему; – објасни карактеристична својства метала: натријума, калијума, магнезијума, калцијума, алуминијума, олова и њихових важнијих једињења, и повеже својства ових једињења с налажењем у неживој и живој природи, њиховим значајем и применом; – објасни општа својства, значај и примену метала d-блока, као и њихових најважнијих једињења; – објасни карактеристична својства неметала: водоника, кисеоника, угљеника, азота, фосфора, сумпора, хлора и њихових важнијих једињења, и повеже својства ових елемената с налажењем у неживој и живој природи, њиховим значајем и применом; – критички размотри употребу неорганских супстанци, њихов утицај на здравље људи и животну средину, као и поступке за спречавање појаве киселих киша и ефекта стаклене баште; – опише утицај супстанци, добијених из фосилних горива или у индустријским процесима, на животну средину; – опише мере предострожности у раду са неорганским супстанцама које улазе у састав комерцијалних производа, начине складиштења и одлагања супстанци и амбалаже сагласно принципима Зелене хемије и одрживог развоја; – испита огледима физичка и хемијска својства неорганских супстанци, правилно и безбедно по себе и друге рукује лабораторијским прибором, посуђем и неорганским супстанцама. |
– Налажење метала, неметала и њихових једињења у природи. Биогени елементи. – Физичка и хемијска својства метала s-, p-блока (Al, Pb) и d-блока (Cr, Mn, Fe, Cu, Zn, Аg), њихових легура и једињења која се користе у свакодневном животу и струци. – Физичка и хемијска својства водоника, кисеоника, угљеника, азота, фосфора, сумпора, хлора и њихових једињења која се користе у свакодневном животу и струци. – Киселе кише. Ефекат стаклене баште. – Физичка и хемијска својства силицијума и његових једињења која се користе у свакодневном животу и струци. – Разлика у реактивности метала s-, p- и d-блока с кисеоником из ваздуха, водом и киселинама. – Реакција хлороводоничне киселине с калцијум-карбонатом. – Добијање и доказивање угљеник(IV)-оксида; испитивање његових својстава. Добијање сумпор(IV)-оксида и испитивање његових својстава. – Амфотерност алуминијума и алуминијум-хидроксида. Реакције метала и водених раствора соли. – Јонске реакције. |
Други разред
НАЗИВ ТЕМЕ: Органске супстанце у природи и пракси |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни начине повезивања атома угљеника у различитим органским молекулима; – опише заступљеност органских супстанци у живој и неживој природи; – класификује органска једињења према саставу и структури молекула, укључујући и изомере, као и на основу назива и хемијске формуле и повезује их са заједничким својствима представника класа; – именује и хемијским формулама прикаже представнике класа органских једињења; – објасни и представи једначинама хемијске реакције различитих класа органских једињења, укључујући услове под којима се реакције одвијају; – повеже физичка и хемијска својства органских једињења и њихових смеша с употребом и значајем у свакодневном животу, струци и хемијској индустрији; |
– Структура и везивање у молекулима органских једињења. – Основне класе органских једињења (функционалне групе и називи). – Типови органских реакција. – Класе, номенклатура, физичка и хемијска својства угљоводоника. – Изомерија. – Полимери. – Нафта и земни гас. – Халогени деривати угљоводоника. – Класе, номенклатура, физичка и хемијска својства органских једињења са кисеоником: алкохоли, феноли, етри, алдехиди и кетони, карбоксилне киселине, деривати карбоксилних киселина. – Класе, номенклатура, физичка и хемијска својства органских једињења са азотом: амини, нитроједињења. – Хетероциклична једињења. – Упоређивање својстава органских и неорганских супстанци (растворљивост, реакције сагоревања). – Растворљивост органских једињења са кисеоником у води и органским растварачима. – Грађење алкохолата. Лукасов тест за разликовање примарних, секундарних и терцијарних алкохола. – Разликовање алдехида од кетона на основу реакције са Толенсовим и Фелинговим реагенсом. – Реакције карбоксилних киселина са металима, натријум-карбонатом и натријум-хидрогенкарбонатом. – Оксидација алкохола помоћу калијум-дихромата и калијум-перманганата. – Естерификација. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Биомолекули |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише заступљеност биомолекула у живим системима, наведе примере, њихов значај и улоге у организму; – именује и хемијским формулама прикаже основне градивне јединице сложених биомолекула; – објасни повезаност структуре молекула биолошки важних органских једињења са њиховим физичким и хемијским својствима; – повезује начине структурне организације протеина са њиховом улогом у живим системима; – објасни и једначинама илуструје хемијске промене једноставнијих биомолекула у организму; – наведе крајње продукте метаболизма протеина, угљених хидрата и липида; – критички размотри употребу биомолекула у саставу комерцијалних производа и њихов утицај на здравље. |
– Аминокиселине. Пептидна веза. Пептиди. Протеини. Нивои структурне организације протеина. Ензими. Хормони. – Масне киселине. Триацилглицероли у мастима и уљима. Хидрогенизација и сапонификација. – Моносахариди, дисахариди и полисахариди. Физичка и хемијска својства угљених хидрата. – Метаболизам протеина, липида и угљених хидрата. – Својства и улога витамина. – Алкалоиди – корисни и штетни ефекти на људски организам. – Улога и примена антибиотика. – Утицај температуре и рН вредности средине на активност амилазе. – Реакција моносахарида, дисахарида и скроба, као и производа хидролизе скорба са Фелинговим и Толенсовим реагенсом. – Реакција скроба са јодом. – Таложење протеина загревањем, променом рН вредности и растворима соли. – Добијање сапуна. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Утицај супстанци на здравље и животну средину |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни порекло загађујућих супстанци у животној средини и повеже њихова својства с утицајима на здравље и животну средину; – критички процени последице људских активности које доводе до загађивања воде, земљишта и ваздуха, објасни значај планирања и предложи начине решавања проблема заштите животне средине; – испита огледима физичка и хемијска својства органских супстанци, правилно и безбедно по себе и друге рукује лабораторијским прибором, посуђем и органским супстанцама. |
– Загађујуће супстанце у животној средини. Правилно руковање супстанцама и комерцијалним производима. – Заштита животне средине. Управљање отпадом и рециклажа. – Зелена хемија. – Добијање сумпор(IV)-оксида и демонстрирање његовог утицаја на животну средину (латице цвета, кречњачка стена). – Пречишћавање воде помоћу колоне са ватом, активним угљем, песком и шљунком |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм наставе и учења Хемије оријентисан је на процес учења и остваривање исхода. Исходи су искази о томе шта ученици умеју да ураде на основу знања која су стекли учећи хемију. Они омогућавају да се циљ наставе хемије достигне у складу с предметним и међупредметним компетенцијама и стандардима постигнућа. Исходи представљају ученичка постигнућа и као такви су основна водиља наставнику који креира наставу и учење. Програм наставе и учења хемије је тематски конципиран. За сваку тему предложени су кључни појмови садржаја. Ради лакшег планирања наставе, предложен је редослед реализације тема и оријентациони број часова по темама:
Први разред
Програм наставе и учења оријентисан на исходе даје наставнику већу слободу у осмишљавању и планирању наставе и учења. При планирању наставе и учења важно је имати у виду да се исходи разликују по потребном времену за њихово постизање. Предложени број часова за обраду тема је оријентациони. Зависно од других предмета у наставном плану образовног профила за које је потребно предзнање из хемије, предзнања ученика и компетенција које је потребно да развију током средњошколског образовања, наставник одлучује о потребном броју часова за сваку тему. Теме које се у наредним разредима уче у оквиру посебног предмета (на пример, органска хемија, биохемија), могу се обрадити током мањег броја часова у односу на предложени број, а више времена се може посветити другим темама у програму.
Предложени демонстрациони огледи у програму могу се поставити или заменити другим одговарајућим демонстрацијама према опремљености школе. У програму је предложено укупно 13 лабораторијских вежби (8 у првом и 5 у другом разреду) које доприносе постизању исхода наставе и учења хемије. Поставку лабораторијских вежби наставник може да осмисли/разради према опремљености школе.
1. Тема: Основни појмови у хемији
На основу стеченог знања у основној школи ученици описују структуру атома елемената користећи: Z, A, N(p+), N(e−), N(n0) и проширују знање о распореду електрона по нивоима у атомима разматрањем електронске конфигурације атома елемената. Повезују електронску конфигурацију атома елемената с положајем елемента у Периодном систему (одређују групу и периоду у којој се елемент налази), периодичним трендовима за атомски полупречник, енергију јонизације, афинитет према електрону и електронегативност, као и с физичким и хемијским својствима елемената. Наводе шта су изотопи, описују их користећи се појмовима масени и атомски број, и одређују број елементарних честица у изотопима.
Ученици објашњавају и представљају формирање јонске и ковалентне везе на одговарајућим примерима и објашњавају својства супстанци према типу хемијске везе, геометријском облику молекула или кристалном систему. Металну везу (електростатичко привлачење) разматрају у оквиру кристалне структуре коју чине позитивни јони метала окружени делокализованим електронима, и према томе објашњавају физичка својства метала као што су савитљивост, дуктилност, топлотна проводљивост, температура топљења и електрична проводљивост. Објашњавају када се формира водонична веза и како она утиче на физичка својства супстанци (на пример, температуре топљења и кључања воде, густина воде у чврстој и течној фази). Објашњавају како молекули међусобно интерагују, тј. међумолекулске интеракције и како се оне одражавају на физичка својства супстанци.
Стечено знање из основне школе о хетерогеним и хомогеним смешама ученици проширују новим појмовима о суспензијама, емулзијама, колоидима и правим растворима. Објашњавају значај и примену дисперзних система у свакодневном животу и струци, и повезују колигативна својства раствора с применом у свакодневном животу. Примењују методе за раздвајање састојака смеша из свакодневног живота и струке, и пречишћавају супстанце. Према потребама у свакодневном животу и струци изражавају квантитативни састав раствора, изводе потребна израчунавања и припремају растворе одређеног састава.
Ученици пишу називе и формуле најзначајнијих киселина, база и соли, а знање о саставу и својствима ових једињења базирају на посматрању демонстрационих огледа и извођењу лабораторијских вежби. У објашњавaњу шта су киселине и базе, ученици примењују знање теорије електролитичке дисоцијације и протолитичке теорије. На основу степена дисоцијације разликују јаке и слабе киселине и базе. Примењују јонски производ воде у израчунавању концентрације H+ и OH- јона, као и pH и pОH вредности водених раствора. Стечено знање примењују на примерима из свакодневног живота и струке (киселинско-базна својстава комерцијалних производа која се примењују за уклањање каменца, одмашћивање рерни, чишћење сливника). На тај начин утврђују повезаност својстава киселина и база с практичном применом ових једињења.
Ученици уче о киселости раствора и рН-скали на примерима из свакодневног живота (на пример, средства за одржавање хигијене, козметички препарати, прехрамбени производи, телесне течности), што им помаже у разумевању информација о рН вредности на етикетама различитих производа.
У оквиру теме ученици примењују знање о квалитативном и квантитативном значењу хемијске једначине којом се представља одређена хемијска промена и изводе стехиометријска израчунавања.
Ученици објашњавају да се током физичких и хемијских промена супстанци ослобађа или троши енергија, повезују промене енергије током хемијских реакција са раскидањем и успостављањем хемијских веза, према топлотном ефекту разликују егзотермне и ендотермне промене и повезују их с применом у свакодневном животу и струци. Примењују знање о енталпији за квалитативно и квантитативно објашњавање променe енергије током хемијскe реакцијe, тј. изводе израчунавања ΔrH. Представљају и интерпретирају енергијски дијаграм тока егзотермне и ендотермне реакције (промену енталпије), који може да укључи прелазно стање и енергију активације, катализовану и некатализовану реакцију.
Објашњавају да брзина хемијске реакције представља промену концентрације реактаната или производа у јединици времена, факторе који утичу на брзину реакције и како се то практично примењује у свакодневном животу, индустријској производњи и изабраној струци. Објашњавају успостављање хемијске равнотеже у затвореном систему у коме се одвија хемијска реакција и пишу изразе за константу равнотеже. Објашњавају утицај промене концентрације, температуре и притиска на однос концентрација реактаната и производа у затвореном равнотежном систему и повезују Ле Шатељеoв принцип с производним процесима у хемијској индустрији.
Ученици пишу једначине оксидоредукционих реакција, одређују коефицијенте и идентификују оксидациона и редукциона средства. Објашњавају процесе у хемијским изворима струје, као и процес електролизе и корозије. Наводе примере оксидоредукционих реакција у свакодневном животу, струци или индустријској производњи.
2. Тема: Неорганске супстанце у природи и пракси
На почетку теме ученици разматрају заступљеност елемената у неживој и живој природи, и повезују налажење елемената у природи (у елементарном облику и у једињењима) са структуром атома, односно реактивношћу елемената.
Физичка својства метала уче у прегледу кроз групу и периоду. Хемијска својства метала 1. и 2. групе ПСЕ уче на изабраним примерима, објашњавају базност оксида, јачину хидроксида, заступљеност једињења метала s-блока у природи, наводе практични значај тих једињења, као и важност катјона појединих метала за живе организме. Примењују знање о електролизи приликом разматрања добијања метала s-блока. Током изучавања својстава метала p-блока (Al и Pb) разматрају њихова редукциона својства, објашњавају реакцију алуминотермије, као и амфотерност, и хемијским једначинама представљају реакције метала, њихових оксида и хидроксида са киселинама и растворима алкалних хидроксида.
Приликом изучавања својстава метала d-блока (Cr, Mn, Fe, Cu, Zn и Ag), ученици на основу опажених промена у демонстрираним огледима пишу једначине оксидоредукционих реакција метала (гвожђа, бакра и цинка) са разблаженим, односно концентрованим киселинама чији анјони имају оксидациона својства, закључују шта су производи реакција зависно од концентрације киселина (које соли настају, које је оксидационо стање метала, који се оксиди неметала издвајају), да ли долази до пасивизације метала у контакту с киселинама и од чега то зависи.
У оквиру разматрања практичне примене метала, ученици би требало да сазнају о начинима заштите метала од корозије, о легирању метала у циљу добијања материјала са бољим својствима за одређену намену и о легурама које се најчешће користе. Упоређују физичка и хемијска својства метала и њихових легура (отпорност на корозију, проводљивост топлоте и електричне струје, ковност, могућност обликовања, отпорност на ломове, еластичност, тврдоћу) и на примерима различитих легура указују на везу између састава легуре и практичне примене.
Ученици описују различите алотропске модификације сумпора, фосфора, угљеника и кисеоника. Објашњавају физичка и хемијска својства неметала и њихових најважнијих једињења која се практично примењују у свакодневном животу и струци. Такође, објашњавају својства силицијума и његових једињења, и наводе примену у различитим областима.
Кроз тему ученици разматрају утицаје неорганских супстанци на животну средину. На крају обраде теме, на примерима разматраних једињења у теми, ученици систематизују знања о карактеристичним својствима оксида, киселина, хидроксида и соли.
Други разред
1. Тема: Органске супстанце у природи и пракси
Од ученика се очекује да објасне бројност и значај класификације органских једињења, да разликују функционалне групе у органским молекулима и, на основу тога, класе органских једињења. На основу назива по IUPAC номенклатури ученици пишу формуле органских једињења и на основу формула пишу називе једињења по IUPAC номенклатури. Очекује се и да познају уобичајене (тривијалне) називе органских једињења која под тим називом имају велику практичну примену. Кроз тему ученици повезују својстава функционалних група у органским молекулима, поларност и јачину хемијских веза, са типовима хемијских реакција (адиција, супституција, елиминација) којима дата класа једињења подлеже, узимајући у обзир услове под којима се реакције одвијају (избор растварача, температура, притисак, присуство светлости, катализатора), који одређују тип реакције.
Ученици објашњавају разлике између ацикличних и цикличних угљоводоника, засићених и незасићених ацикличних угљоводоника, између алицикличних и ароматичних угљоводоника, и повезују разлике у угљоводоничном низу и функционалним групама у молекулима са својствима угљоводоника. Идентификују, објашњавају и илуструју врсте изомерије угљоводоника. Повезују хемијску реактивност са структуром молекула угљоводоника и пишу једначине хемијских реакција оксидације, супституције, адиције и полимеризације. Повезују својства угљоводоника са њиховом практичном применом, као и са утицајима на животну средину. Разматрају номенклатуру, физичка и хемијска својства и практичну примену халогених деривата угљоводоника.
Ученици продубљују и проширују знање стечено у основној школи о физичким и хемијским својствима органских једињења са кисеоником као што су алкохоли, алдехиди и кетони, карбоксилне киселине и естри, и проширују га учећи о другим класама, о фенолима, етрима и другим дериватима карбоксилних киселина (о којима уче у прегледу). При објашњавању физичких својстава органских једињења са кисеоником (температура топљења и кључања, растворљивост у води и неполарним растварачима), очекује се да ученици примењују знање о хемијским везама, могућности грађења водоничне везе, о међумолекулским интеракцијама, о утицају поларности функционалне групе и дужине угљоводоничног низа. Ученици пишу једначине супституције, адиције и елиминације представника наведених класа зависно од функционалне групе у њиховим молекулима и услова под којима се хемијске реакције одвијају. Разматрају типове изомерије, посебно оптичку изомерију. Својства органских једињења са кисеоником повезују са њиховом практичном применом, али и утицајима које имају на здравље и животну средину.
У оквиру теме ученици сазнају о номенклатури, физичким и хемијским својствима амина, што обухвата базна својства ових једињења. Поред тога, уче о нитро-једињењима и њиховом практичном значају. Знање о хетероцикличним једињењима служи као основ за разумевање садржаја следеће теме, обухвата познавање биолошке активности природних или синтетичких хетероцикличних једињења и њиховог практичног значаја.
Кроз тему ученици сазнају о најзначајнијим представницима класа органских једињења, познатих из свакодневног живота и струке (метан, каучук, гума, ацетилен, метанол, етанол, етилен-гликол, глицерол, формалдехид, ацетон, мравља киселина, сирћетна киселина, бензоева киселина, натријум-бензоат, лимунска киселина, млечна киселина, палмитинска киселина, стеаринска киселина, олеинска киселина...), стичу увид о заступљености органских једињења у природи, њиховим својствима, улози у добијању многих органских комерцијалних производа, њиховом значају и утицају на здравље људи. Сазнају о хемијском саставу и значају синтетичких комерцијалних органских производа (лекови, боје, вештачка влакна...), као и о својствима и примени органских полимера (пластика, гума). При томе је важно да размотре оне органске супстанце које су посебно важне за изабрану струку.
2. Тема: Биомолекули
У уводном часу у тему ученици се подсећају који елементи улазе у састав молекула органских једињења у живим организмима и означавају се као биоелементи, или су у виду јона у организмима, разматрају њихову улогу и међузависност живих система и животне средине. У склопу тога могу да сагледају и утицај појединих елемената који су токсични за жива бића, а контакт с њима је последица живота у загађеној средини. Затим разматрају значај воде за живе организме. Такође, у уводном делу ученици повезују порекло биомолекула са неорганским супстанцама (угљеник(IV)-оксидом и водом). На основу приказа кружења супстанци у биосфери и енергије објашњавају везу између живе природе и биомолекула који је чине и неживе природе (неорганских супстанци). Ученици се усмеравају на разматрање потреба организма за енергијом и супстанцама ради одржавања живота, њиховим уносом, трансформацијом, транспортом, предајом и елиминацијом неискоришћених супстанци, да се током тих процеса хемијски елементи рекомбинују на различите начине, градећи различите производе, при чему се енергија преноси из једног система молекула у интеракцији у други.
У оквиру разматрања структуре биомолекула кроз тему, очекује се да ученици уоче постојање више функционалних група у овим молекулима, да се њихове молекулске масе могу кретати од релативно малих до веома великих (полимери), да могу бити различите сложености, да поред природних биомолекула постоје синтетички и полусинтетички производи (на пример, антибиотици, алкалоиди, вештачки хормони итд).
Ученици уче о аминокиселинама у саставу протеина, њиховој апсолутној конфигурацији, о класификацији на основу структуре и својстава бочног низа у молекулу, као и о томе које се аминокиселине означавају као есенцијалне. Објашњавају формирање и природу пептидне везе, значај познавања секвенци аминокиселина у молекулу (на пример, глицил-аланин и аланил-глицин су два различита дипептида иако су молекули настали од истих аминокиселина). Описују четири нивоа структурне организације протеина, уочавају постојање водоничних веза, интрамолекулских, хидрофобних интеракција бочног низа, дисулфидних веза и интермолекулских интеракција на примерима, и повезују с биолошком активношћу протеина у живим системима. Класификују протеине према саставу, облику молекула, растворљивости и биолошкој функцији. У оквиру лабораторијске вежбе ученици испитују и уочавају да под дејством топлоте, киселина и раствора соли долази до денатурације протеина. Разликују хидролизу (раскидање пептидне везе) од денатурације протеина (нарушавања интеракција које стабилизују секундарну, терцијарну и кватернерну структуру). Настајање амино-киселина хидролизом протеина повезују са изградњом телесних протеина и других сложених биомолекула. Посебну пажњу посвећују улози и класама ензима. Препознају их по називу, повезују с реакцијом коју катализују, објашњавају активност ензима и наводе факторе који утичу на њихову активност.
Од ученика се очекује да објашњавају разлику у саставу и својствима триацилглицерола у мастима и уљима, да наводе њихов биолошки значај и примену масти и уља као сировина или полупроизвода у даљој хемијској преради (на пример, добијање маргарина из уља и производња сапуна).
Ученици описују процес фотосинтезе и објашњавају улоге угљених хидрата у живим организмима. Класификују угљене хидрате на моносахариде, дисахариде и полисахариде, описују структуру најважнијих представника угљених хидрата (глукоза, фруктоза, сахароза, лактоза, скроб, целулоза и гликоген), и на основу тога објашњавају њихова каратеристична својства. Објашњавају настајање гликозидне везе код олигосахарида и полисахарида. На основу посматрања демонстрационих огледа објашњавају разлику између физичких и хемијских својстава угљених хидрата, редукујућих и нередукујућих дисахарида, под којим условима долази до хидролизе скроба, шта је производ потпуне хидролизе скроба и како се експериментално може доказати. Ученици наводе заступљеност угљених хидрата у природи и њихову примену у свакодневном животу: сахарозе у прехрамбеној индустрији, скроба у прехрамбеној и фармацеутској индустрији, памука и целулозе у текстилној индустрији.
Ученици описују процес варења хране уз помоћ пљувачке, стомачног, панкреасног и цревног сока у систему органа за варење (повезујући тако знање хемије и биологије), описују како се под утицајем ензима главни састојци хране, угљени хидрати, протеини и триацилглицероли, разлажу до својих мономерних јединица. Наводе главне производе варења угљених хидрата, триацилглицерола и протеина који се могу апсорбовати и даље служити као полазне супстанце за бројне синтезе или подлећи реакцијама даље разградње. Затим описују важне процесе за одржавање и репродукцију живота током којих се хранљиве супстанце разграђују да би се створила енергија и настали једноставнији молекули (катаболизам), а који се могу користити за формирање сложенијих молекула (анаболизам). Описују катаболизам као реакције које укључују оксидацију органских једињења да би се обезбедила хемијски доступна енергија (нпр. АТР), при чему настају метаболички интермедијери и анаболизам као процесе метаболизма који резултирају синтезом ћелијских компоненти из прекурсора мале молекулске масе. Очекује се да познају шта су крајњи продукти метаболизма протеина, угљених хидрата и липида.
Ученици критички разматрају алкалоиде и остале супстанце које више или мање утичу на здравље и живот људи, а доступни су у свакодневном животу као природни или синтетички производи.
Очекује се да ученици повежу садржаје ове теме са садржајем програма наставе и учења биологије, као и са садржајем програма наставе и учења стручних предмета у којима се изучавају биомолекули у контексту струке. Такође, важно је да коригују своје навике у исхрани на основу познавања улоге и значаја биомолекула за организам и њихове заступљености у намирницама, као и да воде рачуна о штетним ефектима по здравље појединих супстанци.
3. Тема: Утицај супстанци на здравље и животну средину
Током учења градива из неорганске и органске хемије потребно је да ученици сазнају које од изучаваних супстанци могу бити загађујуће за ваздух, воду и земљиште, и какав је њихов утицај на екосистем. Они би требало да познају загађујуће неорганске и органске супстанце које могу нарушити квалитет животне средине и здравље људи. На основу стеченог знања у претходним темама ученици би требало да уоче да неорганске и органске супстанце доспевањем у животну средину могу да изазову промене, мањег или већег интензитета, као и да почетна промена може покренути серију других промена. Ученици би требало да анализирају узроке, ефекте, ризике и последице примене одређених хемијских технологија и супстанци (неорганских и органских) на здравље људи, загађивање и очување животне средине, економију, као и остале домене људског живота и рада. Потребно је да уваже значај раздвајања отпада и рециклаже одређених материјала (папир, стакло, пластика).
У оквиру теме ученици разматрају мере које се могу предузети у циљу спречавања загађивања ваздуха, воде и земљишта. Упознају основе зелене технологије која нуди иновативна решења у циљу замене класичних решења третирања отпада на крају производног процеса, као и значај чистије производње за очување животне средине и одрживи развој.
Ученици би требало да развијају одговоран однос према очувању животне средине, да се придржавају ознака опасности, упозорења и обавештења при употреби, складиштењу и одлагању производа с којима долазе у контакт код куће, у школи или с којима ће бити у контакту на будућем радном месту (средства за дезинфекцију, вештачка ђубрива, пестициди, инсектициди, боје и лакови, плинске боце, бензин, експлозив…).
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Оцењивање у средњем стручном образовању оријентисано ка исходима требало би да обједини неколико евалуативних приступа (формативно и сумативно оцењивање). Наставни планови засновани на исходима састављени су од неколико модула. Сваки модул садржи исходе (сви исходи заједно чине компетенцију) и сваки исход или група исхода морају да се подрже критеријумима за оцењивање и захтевима који су повезани са знањем, вештинама и ставовима исхода. Ученици морају да покажу да могу да одговоре критеријумима који се повезују са свим исходима у оквиру модула.Вредновање остварености исхода вршити кроз: праћење остварености исхода, активност на часу, тестове знања, самостални рад, презентације, тестове практичних вештина, дневнике практичног рада.
Наставник на основу критеријума оцењивања планира разноврсне методе и технике оцењивања. Континуирано праћење напредовања ученика у односу на међупредметне и предметне компетенције и стандарде из глобалног, односно исходе из оперативног плана рада, наставник бележи у својим евиденцијама: Ес дневнику и другој педагошкој документацији. Формативно оцењивање је пут ка бројчаној оцени. Њиме наставник континуирано пратећи рад и напредовање ученика подстиче ученика на даљи развој и даје му одговоарајуће конкретне препоруке за даље напредовање. Повратна информација о степену развијености предметне компетенције је формативна. Давање повратне информације о развијености компетенција не искључује могућност наставнику да истовремено и бројчано оцењује знање и ангажовање ученика, али је неопходно да ученици унапред знају критеријуме оцењивања и шта ће се и како вредновати на часу. Наставник може да оцењује примену знања у пракси (функционално знање и ангажовање ученика), па да оцене буду и бројчане. Фактори од којих зависи квалитет оцењивања су следећи: усвојени критеруми оцењивања, план оцењивања, глобални и оперативни план рада наставника, стављајући у први план образовно-васпитне потребе и интересовања ученика, специфичности у раду са вулнерабилном категоријом деце. Формативно оцењивање се такође може користити у ситуацији када треба утврдити да ли учениник поседује одређене предуслове, односно потребна знања, вештине или квалитет извођења компетенција за прелазак на следећи ниво образовања или следећу тему у оквиру програма за стицање квалификације. Оцена се онда формира на основу довољног броја информација и доказа (посматрање извођења, ученички продукти рада...). Предлог је да се направи портфолио за сваког ученика, који ће садржати активност на часу, тестове знања, индивидуалне и групне радове, мануелна спретност ипрактичне вештине, вођење дневника практичне наставе. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају свакое теме. Да би ученик имао позитивну оцену на крају класификационог периода мора у оквиру провере знања из сваког дела предмета (теорија,вежбе и блок) да има позитивну оцену. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и у сваком полугодишту треба да их буде најмање четири. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, самосталних и практичних вежби. Оцењивање у средњој школи се ослања на одговарајући Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, у коме су назначени описи понашања ученика који манифестују одређена знања и вештине.
Назив предмета: Аналитичка хемија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
105 |
30 |
205 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Оспособљавање за усвајање теоријских и практичних знања о хемијским својствима појединих аналитичких група хемијских супстанци;
– Упознавање метода квалитативне и квантитативне хемијске анализе;
– Оспособљавање за извођење анализа, начине припреме узорака и реагенаса за анализе као и начине њиховог безбедног чувања – складиштења без опасности од пожара и деградације животне средине;
– Развијање свести о одговорности и значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања састава и количине супстанци;
– Упознавање са прописаним општим мерама заштите, безбедности и здравља на раду, заштите од пожара и заштите животне средине.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Квалитативна хемијска анализа |
10 |
30 |
- |
- |
2 |
Раствори |
10 |
6 |
- |
- |
3 |
Примена хемијске кинетике на раствор електролита |
20 |
9 |
- |
- |
4 |
Гравиметрија |
6 |
15 |
- |
- |
5 |
Квантитативна хемијска анализа, волуметрија – метода неутрализације |
14 |
18 |
- |
- |
6 |
Волуметрија – метода преципитације, комплексометрије и оксидоредукције |
10 |
27 |
- |
- |
7 |
Настава у блоку |
- |
- |
- |
30 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Квалитативна хемијска анализа |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује квалитативну и квантитативну анализу; – напише јонске реакције; – oбјасни принципе поделе катјона на аналитичке групе; – oбјасни принципе подела анјона на аналитичке групе; – oбјасни групне реагенсе; – наведе називе и особине комплексних једињења. – рукује лабораторијским прибором и реагенсима водећи рачуна о безбедности при раду и очувању животне средине; – поступи по процедури у случају акцидента у лабораторији; – напише реакције за доказивање катјона свих група; – наведе групне реагенсе за аналитичке групе катјона; – oдреди катјоне у раствору; – напише реакције за доказивање: хлорида, бромида, јодида, нитрита, ацетата и сулфида; – напише реакције за доказивање: карбоната, оксалата, бората и сулфита; – напише реакције за доказивање: фосфата, тиосулфата, нитрата и сулфата; – oдреди анјоне у раствору; – oдреди састав непознате соли. |
– Квалитативна хемијска анализа – подела и задатак; – Хемијске реакције – јонске реакције; – Карактеристичне хемијске реакције; – Принцип поделе катјона на аналитичке групе – групни реагенси; – Принцип поделе анјона на аналитичке групе; – Комплексна једињења. – Упознавање са радом у аналитичкој лабораторији, коришћење реагенаса и извођење квалитативне анализе; – Прва аналитичка група катјона; – Друга аналитичка група катјона; – Трећа аналитичка група катјона; – Четврта аналитичка група катјона; – Пета аналитичка група катјона; – Упознавање реакција на хлоридни, бромидни, јодидни, нитритни, ацетатни и сулфидни јон; – Упознавање реакција на карбонатни, оксалатни, боратни и сулфитни јон; – Упознавање реакција на фосфатни, тиосулфатни, нитратни и сулфатни јон; – Извођење самосталне квалитативне анализе. Кључни појмови: квалитативна и квантитативна анализа, аналитичке групе катјона и анјона, групни реагенс, комплексно једињење. |
НАЗИВ МОДУЛА: Раствори |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– илуструје структуру молекула воде – водоничну везу и утицај структуре воде на растворљивост; – објасни како се мења растворљивост са температуром; – израчуна концентрацију раствора (масену, количинску, масени удео); – објасни особине колоидних раствора; – објасни разлику између правих и колоидних раствора. – изради праве растворе у задатим концентрацијама; – изради колоидне растворе у задатим концентрацијама; |
– Вода као растварач, процес растварања; – Растворљивост; – Прави раствори – састав раствора; – Масени удео, количинска концентрација, масена концентрација – задаци; – Колоидни раствори. – Припрема правог раствора одређене количинске и масене концентрације; – Припрема колоидног раствора одређене количинске и масене концентрације. Кључни појмови: масени удео, масена концентрација, количинска концентрација, растворљивост, прави раствори, колоидни раствори. |
НАЗИВ МОДУЛА: Примена хемијске кинетике на раствор електролита |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује јаке и слабе електролите; – објасни како се сузбија јонизација слабих електролита; – објасни значај константе јонизације; – повеже јонски производ воде и рН; – објасни механизам дејства пуфера, капацитет пуфера; – израчуна рН вредност у раствору пуфера; – направи раствор пуфера; – објасни како реагује водени раствор соли; – сузбије хидролизу раствора соли; – објасни производ растворљивости; – образовање талога и растварање талога; – објасни образовање; – разуме растварање талога. – прати промене рН вредности у различитим растворима; – изводи различите врсте реакција са талогом. |
– Електролити – степен јонизације, слаби и јаки електролити; – Сузбијање јонизације слабих електролита; – Константа јонизације; – Јонски производ воде; – Водонични експонент; – Пуфери; – Израчунавање рН вредности у растворима пуфера; – Хидролиза соли; – Сузбијање хидролизе; – Производ растворљивости; – Образовање талога; – Растварање талога. – Мерење рН вредности различитих раствора помоћу рН – метра, лакмус папира и универзалних трака; – Извођење таложних реакција, реакција у којима се талог раствара или реакција у којима се ствара гасовити производ. Кључни појмови: јаки и слаби електролити, рН, пуфери, хидролиза соли, производ растворљивости. |
НАЗИВ МОДУЛА: Гравиметрија |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни принципе гравиметријске анализе; – објасни операције у гравиметријској анализи; – израчуна резултате у гравиметријској анализи; – наведе примере гравиметријских одређивања. – мери на аналитичкој ваги; – одреди кристалну воду у баријум хлориду; – гравиметријски одреди гвожђе; – гравиметријски одреди хлориде; – самостално уради гравиметријску анализу. |
– Принципи гравиметрије; – Операције у гравиметријској анализи; – Израчунавање резултата у гравиметрији; – Израда стехиометријских задатака. – Мерење на аналитичкој ваги; – Одређивање кристалне воде у баријум хлориду; – Одређивање гвожђа; – Одређивање хлорида; – Извођење самосталне гравиметријске анализе. Кључни појмови: гравиметрија, стехиометрија, аналитичка вага, принцип анализе, квантитативне анализе. |
НАЗИВ МОДУЛА: Квантитативна хемијска анализа, волуметрија – метода неутрализације |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује квантитативну од квалитативне анализе; – наведе поделу и основне принципе волуметријске анализе; – разликује примарне и секундарне стандардне растворе; – одреди завршну тачку титрације и бира одговарајући индикатор; – објасни кисело-базне индикаторе; – израчуна концентрацију раствора у испитиваном раствору; – израчуна масу супстанце у испитиваном раствору; – прати промену рН у току титрације. – припреми примарни стандардни раствор калијум хидроген карбоната; – припреми секундарни стандардни раствор хлоридне киселине и стандардизује га; – припреми секундарни стандардни раствор натријум хидроксида и стандардизује га; – одреди методом неутрализације масу натријум хидроксида у раствору; – одреди методом неутрализације масу сулфатне киселине у раствору; – одреди методом неутрализације масу ацетатне киселине; |
– Општи принципи и подела волуметрије; – Примарни и секундарни стандардни раствори; – Титрација, завршна тачка титрације – Израчунавање резултата волуметрије; – Метода неутрализације – стандардни раствори, завршна тачка титрације, избор индикатора; – Титрација јаке киселине јаком базом; – Титрација слабе киселине јаком базом; – Титрација полибазних киселина. – Припремање и израчунавање концентрације примарног стандардног раствора калијум хидроген карбоната; – Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора хлороводоничне киселине; – Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора натријум хидроксида; – Одређивање натријум хидроксида; – Одређивање сулфатне киселине; – Одређивање ацетатне киселине. Кључни појмови: волуметрија, стандардни раствори, титрација, пипетирање, индикатор, завршна тачка титрације. |
НАЗИВ МОДУЛА: Волуметрија – метода преципитације, комплексометрије и оксидоредукције |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни како се стандардизује секундарни стандардни раствор сребро нитрата; – објасни како се одређују хлориди методом преципитације; – објасни стандардне растворе у методи комплексометрије; – наброји металне индикаторе; – одреди масу метала методом комплексометрије; – објасни оксидоредукциона средства; – објасни оксидоредукциони потенцијал; – припреми и стандардизује секундарни стандардни раствор калијум перманганата; – објасни методу перманганометрије; – објасни методу јодиметрије. – припреми примарни стандардни раствор натријум хлорида; – припреми и стандардизује секундарни стандардни раствор сребро нитрата; – одреди масу натријум хлорида титрацијом по Мору; – припреми примарни стандардни раствор комплексона III; – одреди масу калцијума у раствору методом комплексометрије; – припреми примарни стандардни раствор натријум оксалата; – припреми и стандардизује секундарни стандардни раствор калијум перманганата; – одреди масу гвожђа методом оксидоредукције; – самостално уради волуметријску анализу. |
– Метода преципитацвије; – Метода комплексометрије; – Метални индикатори; – Метода оксидоредукције-теоријске основе и оксидоредукциони потенцијал; – Перманганометрија-стандардни раствори и одређивање завршне тачке титрације; – Јодометрија и јодиметрија-стандардни раствори и одређивање завршне тачке титрације; – Израда стехиометријских задатака. – Припремање примарног стандардног раствора натријум хлорида и израчунавање његове концентрације; – Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора сребро нитрата титрацијом по Мору; – Одређивање натријум хлорида по Мору; – Припремање примарног стандардног раствора комплексона III и израчунавање његове концентрације; – Одређивање калцијума; – Припремање примарног стандардног раствора натријум оксалата и израчунавање његове концентрације; – Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора калијум перманганата; – Одређивање гвожђа методом оксидоредукције; – Извођење самосталне волуметријске анализе. Кључни појмови: преципитација, комплексометрија, оксидоредукција, јодометрија и јодиметрија, перманганометрија. |
НАЗИВ МОДУЛА: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени стечена знања при припремању задатих раствора; – примени стечена знања при одређивању аналитичке групе катјона; – примени стечена знања за одређивање анјона; – примени стечена знања за тачно гравиметријско одређивање супстанце; – примени стечена знања за тачно волуметријско одређивање супстанце; – примени стечена знања за квалитативно и квантитативно одређивање непознате супстанце. |
– Припремање правог и колоидног раствора одређене масене или моларне концентрације; – Одређивање аналитичке групе катјона из непознатог узорка; – Одређивање анјона из непознатог узорка – Гравиметријско одређивање супстанце – Волуметријско одређивање супстанце – Квалитативна и квантитативна анализа непознате супстанце. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм предмета аналитичка хемија упознаје ученике са добијањем, особинама, структуром и употребом хемијских супстанци, омогућава да разумеју значај примене различитих квалитативних и квантитативних метода анализе хемијских супстанци, упозна ученика са основним појмовима и методама аналитичке хемије, њиховим циљевима и принципима на којима се заснивају, практично оспособи санитарно – еколошке техничаре за извођење различитих метода квалитативне и квантитативне анализе, подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су прецизност, одговорност и пожртвованост. Предмет оспособљава ученика и за успешно преношење знања у области очувања животне средине. Кроз изучавање овог премета долази до оспособљавања ученика за успешно прилагођавање санитарно – еколошког техничара тимском раду у здравственом тиму. Пословне задатке у оквиру аналитичке хемије треба изучавати на практичним примерима, повезивати теорију и вежбе, објаснити утицај хемијске структуре супстанце на особине, идентификацију и примену. Ученик треба да наведе и препозна методу квалитативне или квантитативне анализе, припреми радно место, прибор и материјал за рад. Изабере одговарајаћу методу анализе у складу са физичко – хемијским особинама супстанце, спроводи поступак, прикупља и обрађује резултате. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету. Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.
Програм предмета аналитичка хемија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.
Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета аналитичка хемија у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.
Приликом реализације наставе вежби одељење се дели на групе (до 10 ученика). Теоријска настава се изводи у учионици, а настава вежби у школским кабинетима.
1. Модул: Квалитативна хемијска анализа
(теоријска настава 10 часова и настава вежби 30 часова)
У оквиру 1. модула Квалитативна хемијска анализа за теоријску наставу неоходно је прво дефинисати аналитичку хемију, њене предмете и задатке проучавања, а онда истаћи задатак квалитативне анализе. Објаснити ученицима значај одређивања састава анализираног материјала за клиничке анализе. Затим обновити градиво о хемијским реакцијама и врстама реакција. Подсетити да постоје различите врсте реакција које у суштини имају само два коначна ефекта – анализу или синтезу. Илустровати примерима различитих карактеристичних реакција, а затим скренути пажњу на јонске реакције. Објаснити поделу на аналитичке групе катјона и анјона и истаћи да свака од њих има свој групни реагенс помоћу кога се издвајају сви катјони или анјони исте групе. Дефинисати и комплексна једињења, објаснити њихово именовање и особине.
Циљеви модула су да се ученици упознају са предметом и задацима проучавања аналитичке хемије као и стицање теоријских и практичних знања о хемијским својствима појединих аналитичких група хемијских супстанци као и развијање свести и одговорности о значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања састава.
Током реализације теоријске наставе у оквиру овог модула предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
У оквиру 1. модула Квалитативна хемијска анализа за наставу вежби неоходно је да постојећа знања која су ученици стекли из предмета лабораторијске технике у првом разреду прошире и конкретизују за аналитичку лабораторију. При реализацији квалитативних и квантитативних анализа неопходна је прецизност, тачност и поштовање прописаних процедура за рад. Како би се оснажио у тим вештинама, ученик креће од једноставнијих ка сложенијим анализама како унутар сваког модула тако и кроз предмет у целини. Због тога почиње са илустровањем доказних реакција, затим са одређивањем катјона у раствору (прва аналитичка група катјона – групни реагенс, упознавање реакција на сребро (I) јон и олово (II) јон, друга аналитичка група – сулфо базе и сулфо киселина, групни реагенс, упознавање реакција на жива (II) јон, бизмут (III) јон, бакар (II) јон и арсен (III) јон, трећа аналитичка група – групни реагенс, упознавање реакција на гвожђе (III) јон, цинк (II) јон и алуминијум (III) јон, амфотерност цинк (II) хидроксида и алуминијум (III) хидроксида, четврта аналитичка група – групни реагенс, упознавање реакција на баријум (II) јон и калцијум (II) јон, пета аналитичка група – упознавање реакција на калијум (I) јон, натријум (I) јон, амонијум јон и магнезијум (II) јон), затим следи одређивање анјона, да би на крају ученик израдио самосталну анализу.
Циљеви модула су стицање практичних знања о хемијским својствима појединих аналитичких група хемијских супстанци, као и упознавање са прописаним општим мерама заштите, безбедности и здравља на раду, заштите од пожара и заштите животне средине.
Током реализације наставе вежби у оквиру овог модула наставник, на почетку, илуструје дневник за наставу вежби из предмета, обавештава ученике о неопходности његовог уредног вођења, као и о изгледу санитарно – еколошког техничара у лабораторији (закопчана радна униформа, коса, нокти, брада, накит, одећа и сл). Такође, упознаје ученике са општим мерама личне заштите у раду са реагенсима и заштите од пожара, а које се постижу правилним руковањем лабораториским прибором и реагенсима, као и њиховим правилним одлагањем, чувањем и скалдиштењем. Како прво наставник демонстрира поступак, а онда ученици у групама или појединачно изводе анализе, наставник прати њихов рад, процењује усвајање задатих исхода, указује на евентуалне грешке и дискутује са групом о њима како би се оне исправиле. Такође прати да ли се на прописани начин одлаже отпад који настаје у току извођења аналитичких процедура ради очивања и заштите животне средине. Уколико су школски кабинети недовољно опремљени за реализацију наставних садржаја наставник то превазилази уз помоћ очигледних средстава (слика, шема, графика, модела, видео садржаја).
2. Модул: Раствори
(теоријска настава 10 часова и настава вежби 6 часа)
У оквиру 2. модула Раствори за теоријску наставу потребно је обновити претходна знања која ученици имају о води, а затим објаснити молекул воде као растварач (ковалентни молекул, поларан, гради Н – везу, има велики топлотни капацитет и др) сам процес растварања, растворљивост молекула, па онда поделу раствора – дисперзних система према величини честице дисперзне фазе на: молекулско дисперзне системе, колоидно дисперзне системе и грубо дисперзне системе. Илустровати све три врсте раствора и навести примере из свакодневног живота. Описати основне особине све три врсте раствора. Даље, обновити основна прерачунавања из хемије о масеној и количинској концентрацији, масеном уделу и густини и увежбавати рачунске задатке са ученицима.
Циљ овог модула је оснаживање ученика за самостално прерачунавање концентрација раствора, разумевање процеса растварања и веома важне улоге молекула воде.
Током реализације теоријске наставе у оквиру овог модула предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
У оквиру 2. модула Раствори за наставу вежби потребно је да ученици примене знања са теоријског дела предмета и израде праве и колоидене растворе задатих масених и количинских концентрација (нпр. прост и сложени физиолошки раствор). При томе увежбавају технике прерачунавања, мерења масе и запремине, као и правилно сигнирање направљених раствора.
Циљеви модула су стицање практичних знања о растворима, растварању, растворљивости, као и увежбавање техника прерачунавања и одмеравања масе и запремине.
Током реализације наставе вежби у оквиру овог модула наставник, осим што проверава дневнике рада ученика, прати рад ученика, који је сада самосталан, без демонстрације наставника, будући да су им технике које треба да примене познате из предмета лабораторијске технике из прве године, процењује усвајање задатих исхода, указује на евентуалне грешке и дискутује са групом о њима како би се оне исправиле. Такође прати да ли се на прописани начин одлаже отпад који настаје у току извођења аналитичких процедура, као и да ли ученици воде рачуна о личној заштити (изглед ученика на настави вежби) и заштити од пожара. Уколико су школски кабинети недовољно опремљени за реализацију наставних садржаја наставник то превазилази уз помоћ очигледних средстава (слика, шема, графика, модела, видео садржаја).
3. Модул: Примена хемијске кинетике на раствор електролита
(теоријска настава 20 часова и настава вежби 9 часа)
У оквиру 3. модула Примена хемијске кинетике на раствор електролита за теоријску наставу неопходно је подсетити се градива из хемије које се односи на електролите. Затим дефинисати нова знања која су важна за добро познавање раствора и процеса који се у њима дешавају. Подсетити ученике на обрнуто пропорционални однос између вредности концентрације водоничних јона и рН. Посебан акценат ставити на пуфере као важне регулаторе ацидо – базне равнотеже и молекулске системе који су присутни у људском организму. Хидролиза соли и њено сузбијање, као и производ растворљивости, растварање талога и таложење су нова знања која треба објаснити уз коришћење демонстрација или илустрација. Постављати проблеме/питања и тражити од ученика да допринесу њиховом решењу кроз активан рад на часу.
Циљ овог модула је распознавање најзначајнијих особина електролита, пуфера, процеса хидролизе и производа растворљивости.
Током реализације теоријске наставе у оквиру овог модула предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
У оквиру 3. модула Примена хемијске кинетике на раствор електролита за наставу вежби неопходно је да ученици примене знања са теоријског дела предмета и мере рН вредности одређених раствора помоћу рН – метра, лакмус папира и универзалних трака након демонстрације наставника, затим прате да ли долази до промене рН при додавању киселине или базе ако је том раствору додат или није додат пуфер, да ли се мења рН раствора при хидролизи кухињске соли, соде бикарбоне или амонијум хлорида. На следећем часу таложе и растварају талог (извођењем таложних реакција, реакција у којима се талог раствара или реакција у којима се ствара гасовити производ) кроз различите реакције.
Циљеви модула су стицање практичних знања о пуферском капацитету, хидролизи и производу растворљивости.
Током реализације наставе вежби у оквиру овог модула наставник, осим што проверава дневнике рада ученика, прати рад ученика, који је сада након демонстрације наставника, процењује усвајање задатих исхода, указује на евентуалне грешке и дискутује са групом о њима како би се оне исправиле. Такође прати да ли се на прописани начин одлаже отпад који настаје у току извођења аналитичких процедура, као и да ли ученици воде рачуна о личној заштити (изглед ученика на настави вежби) и заштити од пожара. Уколико су школски кабинети недовољно опремљени за реализацију наставних садржаја наставник то превазилази уз помоћ очигледних средстава (слика, шема, графика, модела, видео садржаја).
4. Модул: Гравиметрија
(теоријска настава 6 часова и настава вежби 15 часова)
У оквиру 4. модула Гравиметрија за теоријску наставу потребно је дефинисати гравиметрију као квантитативну аналитичку методу, њене принципе, операције и израчунавање резултата. Израдом стехиометријских задатака заокружује се целина која омогућава достизање постављених исхода и омогућава ученику да на настави вежби може да изведе гравиметријску анализу.
Циљ овог модула је развијање свести и одговорности о значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања количине супстанци.
Током реализације теоријске наставе у оквиру овог модула предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
У оквиру 4. модула Гравиметрија за наставу вежби потребно је да наставник демонстрира правилно мерење на аналитичкој ваги које ће ученици затим да увежбавају, затим да илуструје операције у гравиметријској анализи, демонстрира извођење гравиметријске анализе, како би затим ученици могли самостално да је понове.
Циљ овог модула је развијање свести и одговорности о значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања количине супстанци.
Током реализације наставе вежби у оквиру овог модула наставник, осим што проверава дневнике рада ученика, прати рад ученика, који је сада након демонстрације наставника, процењује усвајање задатих исхода, указује на евентуалне грешке и дискутује са групом о њима како би се оне исправиле. Такође прати да ли се на прописани начин одлаже отпад који настаје у току извођења аналитичких процедура, као и да ли ученици воде рачуна о личној заштити (изглед ученика на настави вежби) и заштити од пожара. Уколико су школски кабинети недовољно опремљени за реализацију наставних садржаја наставник то превазилази уз помоћ очигледних средстава (слика, шема, графика, модела, видео садржаја).
5. Модул: Квантитативна хемијска анализа, волуметрија – метода неутрализације
(теоријска настава 14 часова и настава вежби 18 часова)
У оквиру 5. модула Квантитативна хемијска анализа за теоријску наставу неопходно је дефинисати опште принципе и поделу волуметрије као друге квантитативне методе, тражити од ученика да упореде квалитативне и квантитативне методе и праве разлику између њих, описати примарне и секундарне стандардне растворе, дефинише титрацију, улогу индикатора и одређивање завршне тачке титрације, као и израчунавање резултата волуметрије. Затим објасни методу неутрализације, избор индикатора за ову методу, стандардне растворе и завршну тачку титрације.
Циљ овог модула је развијање свести и одговорности о значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања количине супстанци.
Током реализације теоријске наставе у оквиру овог модула предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
У оквиру 5. модула Квантитативна хемијска анализа за наставу вежби неопходно је да наставник демонстрира пипетирање и титрацију, а да затим ученик стечена знања са теоријских часова преточи у конкретан рад – да припреми раствор одређене концентрације (примарни и секундрани стандардни раствор), да правилно одабере индикатор, да зна да одреди завршну тачку титрације чиме је спреман за самостално извођење волуметријских анализа предвиђених исходима и да прерачуна добијени резултат.
Циљ овог модула је развијање свести и одговорности о значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања количине супстанци.
Током реализације наставе вежби у оквиру овог модула наставник, осим што проверава дневнике рада ученика, прати рад ученика, који је сада након демонстрације наставника, процењује усвајање задатих исхода, указује на евентуалне грешке и дискутује са групом о њима како би се оне исправиле. Такође прати да ли се на прописани начин одлаже отпад који настаје у току извођења аналитичких процедура, као и да ли ученици воде рачуна о личној заштити (изглед ученика на настави вежби) и заштити од пожара. Уколико су школски кабинети недовољно опремљени за реализацију наставних садржаја наставник то превазилази уз помоћ очигледних средстава (слика, шема, графика, модела, видео садржаја).
6. Модул: Волуметрија – метода преципитације, комплексометрије и оксидоредукције
(теоријска настава 10 часова и настава вежби 27 часова)
У оквиру 6. модула Волуметрија – метода преципитације, комплексометрије и оксидоредукције за теоријску наставу потребно је повезати градиво са претходним модулом и објаснити стандардизацију нових стандардних раствора који се примењују у методама преципитације, комплексометрије и оксидоредукције, као и нове индикаторе. Ученици се подсећају на претходна знања која имају о оксидо редукцији, њеном потенцијалу и оксидо – редукционим средствима и та знања се користе да се објасне технике перманганометрије и јодиметрије.
Циљ овог модула је развијање свести и одговорности о значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања количине супстанци.
Током реализације теоријске наставе у оквиру овог модула предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
У оквиру 6. модула Волуметрија – метода преципитације, комплексометрије и оксидоредукције за наставу вежби потребно је да се повеже знање из претходног модула и да ученик буде у стању да прави разлику између волуметријских метода и да правилно изабере коју ће када да користи. Такође, да правилно бира индикатор за методу и пажљиво одређује завршну тачку титрације. Техника рада је иста, тако да ученик може потпуно самостално да изводи одређивања.
Циљ овог модула је развијање свести и одговорности о значају тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања количине супстанци.
Током реализације наставе вежби у оквиру овог модула наставник, осим што проверава дневнике рада ученика, прати рад ученика, који је сада самосталан, процењује усвајање задатих исхода, указује на евентуалне грешке и дискутује са групом о њима како би се оне исправиле. Такође прати да ли се на прописани начин одлаже отпад који настаје у току извођења аналитичких процедура, као и да ли ученици воде рачуна о личној заштити (изглед ученика на настави вежби) и заштити од пожара. Уколико су школски кабинети недовољно опремљени за реализацију наставних садржаја наставник то превазилази уз помоћ очигледних средстава (слика, шема, графика, модела, видео садржаја).
7. Модул: Настава у блоку
(настава у блоку 30 часова)
У оквиру 8. модула Настава у блоку, настава се реализује у школским кабинетима. Сваког дана наставе у блоку наставник задаје ученицима по један задатак/проблем који они решавају (ученици треба да извлаче задатке, а наставник треба да припреми задатке уједначене сложености). Првог дана је фокус на тачном прерачунавању и мерењу, док у преостала 3 дана треба да покажу колико су савладали различите аналитичке методе. Последњег дана, завршна анализа, треба да обједини знања која ученик има. Због тога је препорука да се настава у блоку реализује у последњој недељи наставне године.
Циљ овог модула је процена способности ученика за самостални лабораторијски рад како у смислу знања, тако и у смислу вештина и ставова што је неопходно за њихово даље ангажовање у лабораторији за наставу вежби и предмета који их очекују у трећем и четвртом разреду.
Током реализације наставе вежби у блоку у оквиру овог модула, наставник, осим што проверава дневнике рада ученика, прати и процењује усвајеност задатих исхода, указује на евентуалне грешке и дискутује са групом о њима како би се оне исправиле. Такође, скреће пажњу ученицима на мере опште личне заштите које се користе у наставним базама, као и на мере заштите од пожара и очувања и заштите животне средине.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Здравствена психологија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Усвајање психолошких знања која доприносе ефикасности и квалитету рада здравственог радника;
– Оспособљавање ученика да разуме психологију болесног човека;
– Унапређивање вештина које доприносе бољој комуникацији здравственог радника са болесним људима;
– Развијање ставова и вредности које доприносе хуманијем односу између здравственог радника и пацијента.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Увод у здравствену психологију |
6 |
- |
- |
- |
2 |
Психички живот човека |
18 |
- |
- |
- |
3 |
Психологија болесног човека |
8 |
- |
- |
- |
4 |
Бол |
15 |
- |
- |
- |
5 |
Комуникација са болесном особом |
15 |
- |
- |
- |
6 |
Сагоревање на послу |
8 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у здравствену психологију |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише психологију као науку и предмет њеног изучавања – наведе предмет изучавања здравствене психологије и њену примену у раду медицинских радника |
– Психологија (дефиниција, предмет изучавања и дисциплине); – Здравствена психологија (предмет, значај, области примене). Кључни појмови: психологија, здравствена психологија |
НАЗИВ ТЕМЕ: Психички живот човека |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује психичке процесе, особине и стања – наведе опште карактеристике дечијих емоција и наведе пример емоционалне интелигенције; – дефинише појам трауме и наведе примере трауматских догађаја – дефинише појмове фрустрације и конфликата – дефинише појам емпатије; – разликује појмове става, интересовања и вредности – дефинише личност – разликује карактеристике зреле и незреле личности; – наведе разлике између четири врсте темперамента – објасни суштину карактера и начин његовог формирања; – дефинише интелигенцију као црту личности – разликује појмове идентитета и интегритета. |
– Психички живот човека; – Однос телесног и психичког. – Осећај и опажај; – Емоције; – Мотиви; – Ставови, интересовања и вредности; – Личност. Кључни појмови: психички живот, осећај, опажај, емоције, емпатија, стрес, мотиви, агресивност, морал, фрустрација, конфликт, став, стереотип, предрасуда, конформизам, личност. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Психологија болесног човека |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основне карактеристике различитих фаза у прихватању особе да болује од неизлечиве болести; – објасни значај психолошке подршке трудницама и породиљама; – аргументовано дискутује о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије; – објасни значај давања увремењене и и по обиму адекватне повратне информације пацијенту после здравствене интервенције. – наведе најчешће психолошке дилеме код хоспитализованих пацијената; – наведе начине правовремене комуникације са породицом пацијента |
– Хоспитализам; – Психичке тешкоће трудница и жена после порођаја; – Психичке тешкоће болесника оболелих од неизлечивих болести; – Ставови о анестезији и умирању; – Самоубиство код младих; – Еутаназија. Кључни појмови: хоспитализам, институционалне неурозе, самоубиство, еутаназија. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Бол |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе реакције аутономног нервног система, мишића и психичке реакције на бол – наведе психолошке факторе који делују на доживљај бола – наведе различите начине сузбијања бола – анализира комуникацијски процес кодирања и декодирања различитих врста порука; – наведе карактеристике вербалне и невербалне комуникације – наведе принципе конструктивне комуникације; |
– Бол; – Психолошки фактори који делују на доживљај бола (осећања, контекст, претходно искуство, очекивање бола, пажња, сугестија, умор, особине личности); – Психолошки начини сузбијања бола (биофидбек, аутогени тренинг, плацебо ефекат, бихевиорална терапија,релаксација, скретање пажње, хипноза). Кључни појмови: бол, толеранција бола, праг бола, биофидбек, аутогени тренинг, плацебо ефекат, бихевиорална терапија, релаксација, хипноза. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Комуникација са болесном особом |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појмове децентрација, емпатија, асертивност, сарадња и проактивност; – наведе специфичности комуникације са болесном особом; – објасни значај употребе израза који су за болесну особу разумљиви уместо стручних; – наведе циљеве комуникације здравственог радника са пацијентом; – разликује најчешће конфликтне ситуације између медицинског радника и пацијента – разликује карактеристике сарадње и тимског рада; |
– Комуникациони процес; – Вербална и невербална комуникација; – Комуникацијски простор; – Извори неспоразума у комуникацији; – Принципи конструктивне комуникација; – Кооперативни модел наспрам хијерархијског модела моћи у комуникацији; – Технике успешне комуникације; – Специфичности комуникације са болесном особом; – Циљеви комуникције здравственог радника са пацијентом; – Особине здравственог радника значајне за комуникацију са пацијентом; – Најчешћи конфликти између здравственог радника и пацијента и начини њиховог превазилажења путем комуникације; – Карактеристике комуникације са пацијентима са којима се одвија отежана комуникација; – Сарадња и тимски рад. Кључни појмови: комуникација, принципи комуникације, модели омуникације, технике комуникације, циљеви комуникације, фацијална експресија, говор, конфликт, сарадња, тимски рад. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Сагоревање на послу |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни феномен сагоревања на послу и дискутује о специфичностима рада здравственог радника које доприносе појави сагоревања на послу; – наведе фазе сагоревања на послу – разликује показатеље различитих фаза сагоревања на послу – наброји начине заштите од сагоревања на послу на личном и професионалном плану. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Здравствена психологија је предмет који се изучава у другом разреду. Програм предмета Здравствена психологија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj Здравствене психологије у превенцији, дијагностици и лечењу болести, као и рехабилитацији болесника; упознаје ученике са дефиницијом, предметом изучавања, теоријским и практичним дисциплинама психологије, психичким животом здравог и болесног човека; оспособљава ученике да објасне функцију бола и реакције аутономног нервног система, мишића и психичких функкција на њега; анализирају комуникацијске процесеса болесном особом механизмомкодирања и декодирања различитих врста порука; разумеју феномен сагоревања на послу.
Програм предмета Здравствена психологија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.
Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Здравствена психологијау различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.
Предмет здравствена психологија реализује се кроз теоријску наставу у учионици.
1. Тема: Здравствена психологија
(теоријска настава 6 часова)
У оквиру 1. теме неопходно је објаснити: појам психологије (дефиниција, предмет изучавања здравствене психологије и њену примену у раду медицинских радника); здравствена психологија (предмет, значај, области примене); основне теоријске и практичне дисциплине психологије; улогу психолошких сазнања у превенцији здравља, дијагностици, лечењу болести и рехабилитацији болесника.
2. Тема: Психички живот човека
(теоријска настава 18 часова)
У оквиру 2. теме неопходно је објаснити појмове: психички живот човека (особине, процеси и стања); однос телесног и психичког; осећај и опажај (дражи, праг осетљивости, утицај различитих фактора на настанак опажаја, пажња, опажање особа, теорија атрибуције); емоције (појам и врсте, органске промене при емоцијама, схватања о природи емоција, развој емоција код деце, значај емоција за ментално здравље; препознавање сопствених и туђих емоција, социјално прихватљив начин изражавања емоција, емоционална интелигенција, психичка траума, стрес, анксиозност, психосоматска обољења, емпатија, технике редукције стреса, локус контроле); мотиви (појам и врсте, хијерархија мотива, функционална аутономија мотива, агресивност и морал као мотиви, фрустрације и конфликти, реалистички и нереалистички начини реаговања); ставови, интересовања и вредности (појам, врсте, значај, стереотипи, предрасуде, конформизам); личност (дефиниција, црте личности, свест о себи, Јунгова типологија, динамика личности, воља, зрела личност).
Неопходно је оспособити ученике да разликују психичке процесе, особине и стања личности, осет, опажај и осећај, афекте, расположења и сентименте, као и фазе реакције организмана спољне дражи; објасне утицај искуства, мотивације и личности на настанак опажаја; улогу израза лица у процесу оцењивања личности; суштину различитих схватања о природи емоција; зашто је опажање особа у већој мери закључивање и оцењивање; посттрауматски стресни поремећај. Ученици треба да самостално наведу примере различитих грешака у опажању особа; примере који показују значај емоција за ментално здравље особе; примере који показују везу између психичког и органског; пример емоционалне интелигенције,као и оне на којима се уочавају разлике између туђег и сопственог понашања. Ученике треба упознати са карактеристикама горњег и доњег прага дражи; трима врстама појава које прате емоције; појмом пажње и чиниоцима који је изазивају; најважнијим органским променама које настају при емоцијама; општим карактеристикама дечијих емоција; појамом трауме и примерима трауматских догађаја. Ученике треба оспособити да на примерима препознају улогу наслеђа, учења и интеракције на развој емоција, као и улогу страха у настанку и току лечења болести;демонстрирају изражавање емоција на социјално прихватљив начин;препознају показатеље стреса и разликују фазе реакције организма на стрес, реални, нереални страх и анксиозност;правилно препознају туђе емоције и различита психосоматска обољења; објасне значај локуса контроле за ток лечења; препознају предрасуде, стеротипије и конформизам;објасне деловање агресивности и моралне свести као мотива људског понашања;разликују основне одбрамбене механизме, мотивационе појмове, појмове става, интересовања и вредности;стекну увид у сопствена осећања; дефинишу појам емпатије, фрусрације и конфликта; демонстрирају главне технике редукције и превазилажења стреса; објасне како функционише мотивациони циклус код хомеостазних мотива; наведу пример за функционалну аутономију мотива;објасне основну идеју Масловљевог учења о хијерархији мотива;наведу примере за реалистичко реаговање на фрустрације и конфликте; изразе правилне ставове према здрављу и болести; аргументују зашто је здравље најважнија вредност; дефинишу личност; наведу разлике између четири врсте темперамента; изразе правилне ставове према здрављу и болести; аргументују зашто је здравље најважнија вредност; објасне суштину карактера и начин његовог формирања; дефинишу интелигенцију као црту личности; дискутују о проблему одређивања телесних особина као фактора личности; разликују појмове идентитета и интегритета; наведу карактеристике интровертног и екстравертног типа личности по Јунгу; аргументовано дискутују о узроцима и изворима људског понашања; образложе значај воље за остварење циљева у животу; праве разлику између карактеристика зреле и незреле личности.
3. Тема: Психологија болесног човека
(теоријска настава 10 часова)
У оквиру 3. теме – Психологија болесног човека неопходно је дефинисати појмове: хоспитализам; хоспитализам код деце; хоспитализам код одраслих; институционалне неурозе; психичке тешкоће трудница и жена после порођаја; психичке тешкоће болесника оболелих од неизлечивих болести; ставови о анестезији и умирању; самоубиство код младих; еутаназија; начин ублажавања психичких тегоба болесника у болници. Указати им на важност заузимања правилних ставовова према болесним особама, као и слободном испољавању сопствених мисли, осећања и понашања кад је био болестан/болесна.
Циљ је да код ученика развију висок ниво свести о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије;
Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.
У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.
4. Тема: Бол
(теоријска настава 8 часова)
У оквиру 4. теме неопходно је дефинисати појмове: бол (врсте, функција, толеранција бола, праг бола, реакције на бол, мерење бола); психолошки фактори који делују на доживљај бола (осећања, контекст, претходно искуство, очекивање бола, пажња, сугестија, умор, особине личности); психолошки начини сузбијања бола (биофидбек, аутогени тренинг, плацебо ефекат, бихевиорална терапија, релаксација, скретање пажње, хипноза).
Неопходно је оспособити ученике да објасне функцију бола, наведу реакције аутономног нервног система, мишићаи психичких функција на бол; дефинишу појам: праг бола; разликују хронични од акутног бола и доживљаје који их прате; разумеју зашто анаглетици немају дејство на психогене болове; објасне специфичности фантомског бола; прикажу скалу за мерење бола; наведу психолошке факторе који делују на доживљај бола; на личном примеру доживљаја бола објасне дејство неког психолошког фактора; на примеру објасне плацебо ефекат; наведу различите начине сузбијања бола; објасне основну идеју бихевиоралне терапије у сузбијању бола; на примерима објасне биофидбек и аутогени тренинг, као и деловање хипнозе на доживљај бола.
5. Тема: Комуникација са болесном особом
(теоријска настава 20 часова)
У оквиру 5. теме – Комуникација са болесном особом неопходно је дефинисати појмове: комуникациони процес (појам, функција,ток); вербална (говор и тон гласа) и невербална комуникација (фацијална експресија и говор тела); комуникацијски простор; извори неспоразума у комуникацији; принципи конструктивне комуникација (узајамно уважавање,ненасиље, јасноћа, искреност, активно слушање, разумевање, свест о правима, лична одговорност...); кооперативни модел наспрам хијерархијског модела моћи у комуникацији; технике успешне комуникације (активно слушање, јасноћа изражавања, децентрација, емпатија, асертивност, Ја поруке, проактивност); специфичности комуникације са болесном особом (асиметрија учесника, проблем оптималне количине информација, давање лоших информација, фактори који утичу на ток комуникације); циљеви комуникције здравственог радника са пацијентом; особине здравственог радника значајне за комуникацију са пацијентом; најчешћи конфликти између здравственог радника и пацијента и начини њиховог превазилажења путем комуникације (употреба речи хвала, извини, молим, ја поруке...); карактеристике комуникације са пацијентима са којима се одвија отежана комуникација (агресивни, нарцисоидни, депресивни, параноидни, апатични пацијенти);сарадња и тимски рад.
Неопходно је оспособити ученике да анализирају комуникацијски процес кодирања и декодирања различитих врста порука; наведу карактеристике вербалне и невербалне комуникације; правилно препознаје говор тела; заузму одговарајућу удаљеност у комуникацији саболесном особом; наведу факторе који доводе до неспоразума у комуникацији и принципе конструктивне комуникације; демонстрирају уз објашњење, погрешне начине комуникације, пре свега употребу моћи; објасне појмове децентрација, емпатија, асертивност, сарадња и проактивност; демонстрирају технике успешне комуникације, пре свега активно слушање; разумеју позицију друге особе и уважи њене потребе, осећања, искуство; искажу своје потребе и захтеве на начин који не угрожава друге; наведу специфичности комуникације са болесном особом,; објасне значај употребе израза који су за болесну особу разумљиви уместо стручних; одмере количину информација коју треба дати пацијенту; препознају факторе који утичу на ток комуникације; наведу циљеве комуникације здравственог радника са пацијентом и особине здравственог радника које су значајне за комуникацију са пацијентом; каналишу изливе негативних осећања пацијената којима је дата лоша информација.
6. Тема: Сагоревање на послу
(теоријска настава 8 часова)
У оквиру 6. теме неопходно је дефинисати појмове:специфичности посла здравственог радника;сагоревање на послу (појам, узроци, фазе, заштита).
Неопходно је оспособити ученике да разумеју феномен сагоревања на послу; дискутују о специфичностима рада здравственог радника које доприносе појави сагоревања на послу; наведу фазе сагоревања на послу, препознају показатеље различитих фаза сагоревања на послу и наброје начине заштите од сагоревања на личном и професионалном плану.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Патологија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са предметом изучавања патологије и основним патолошким процесима у организму;
– Развијање свести о значају патологије за изучавање клиничких дисциплина;
– Развијање знања о појмовима, појавама и процесима везаним за прилагођавање ћелија и њихово оштећење;
– Развијање знања о поремећајима волумена течности у организму;
– Оспособљавање ученика да разликује врсте, ток и исход бенигних и малигних лезија;
– Развијање знања о основним морфолошким променама и функционалним поремећајима кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног, урогениталног, нервног и ендокриног система, коже, меких ткива и костију.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Увод у патологију и етиопатогенеза болести |
7 |
|||
3 |
Патологија ћелије и међућелијских структура |
10 |
|||
4 |
Запаљења |
6 |
|||
5 |
Поремећаји промета воде и циркулације |
7 |
|||
6 |
Неоплазме |
5 |
|||
7 |
Патологија кардиоваскуларног и респираторног система |
8 |
|||
8 |
Патологија дигестивног система |
8 |
|||
9 |
Патологија нервног и ендокриног система |
6 |
|||
10 |
Патологија урогениталног система, коже, меких ткива и костију |
8 |
|||
11 |
Патологија лимфоидног и хематопоетског система |
5 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у патологију и етиопатогенеза болести |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај патологије у дијагностици, терапији и прогнози болести; – наведе методе рада у патологији; – дефинише појам здравља и болести: – наведе сигурне и несигурне знаке смрти; – разликује појмове етиологија и патогенеза болести; – објасни спољашње етиолошке факторе болести; – објасни особине организма као унутрашње етиолошке факторе болести; – објасни поделу болести према току и могуће исходе. |
– Задаци и значај патологије у медицини; – Методе рада у патологији; – Здравље и болест; – Смрт организма; – Етиологија и патогенеза болести – Ток болести и исходи; Кључни појмови: патологија, здравље, болест, смрт, етиопатогенеза, ток, исход болести. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Патологија ћелије и међућелијских структура |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује процесе оштећења ћелије од процеса адаптације; – опише процес старења ћелије; – објасни најважније карактеристике реверзибилних и иреверзибилних оштећења ћелије; – разликује некрозу и апоптозу; – разликује процесе ћелијске адаптације; – објасни дегенерацију и масну инфилтрацију јетре; – разликује ендогене и егзогене пигментације; – опише калцификацију и калкулозу бубрега. |
– Процес старења ћелије; – Реверзибилно оштећење ћелије; – Иреверзибилно оштећење ћелије, – Процеси адаптације ћелије на оштећење; – Масна инфилтрација ткива; – Амилоидоза и хијалиноза ткива; – Патолошка пигментација; – Патолошка калцификација и конкременти у органу; Кључни појмови: дегенерација, некроза, апоптоза, адаптација, атрофија, хипертрофија, хиперплазија, метаплазија. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Запаљења |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефиише појам запаљење и клаификује запаљења; – наведе узроке, запаљењске ћелије и медијаторе запаљења; – опише фазе запаљења; – објасни основне карактеристике акутних и хроничних неспецифичних и специфичних запаљења; – наведе локалне и системске знаке запаљења; – објасни појаву сепсе; – разликује одговор ткива на оштећење; – именује врсте запаљења на задатим сликама из атласа патологије. |
– Дефиниција, подела запаљења – Етиологија и механизам запаљења; – Фазе запаљења; – Акутна и хронична запаљења; – Локални и системски знаци запаљења; – Ширење запаљења и сепса; – Одговор ткива на оштећење. Кључни појмови: запаљење, ексудат, туберкулоза, саркоидоза, гранулом, реститутио ад интегрум, ожиљак. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Поремећаји промета воде и циркулације |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише врсте едема и њихов механизам настанка; – опише патофизиолошки аспект дехидратације; – разликује хиперемију и конгестију; – разликује врсте краврења; – опише врсте и иходе тромбозе у крвном суду; – опише врсте, ток и последице емболије; – протумачи правац кретања емболуса на задатом шематском приказу; – разликује исхемију и инфаркт ткива; – опише врсте циркулацијског шока. |
– Патологија едема. – Патологија хиперемије и конгестије. – Патологија крварења. – Патологија тромбозе и емболије. – Патологија исхемије и инфаркта. – Патологија шока. Кључни појмови: едем, хиперемија, крварење, тромбоза, емболија, инфарк, шок. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Неоплазме |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам неоплазме и врсте канцерогена; – класификује туморе према ткиву из којих потичу и биолошком понашању; – разликује врсте бенигних тумора, њихов ток и исход; – опише најчешће премалигне лезије; – опише врсте малигних тумора – објасни значај тумосрких антигена и маркера у онколошкој медицини. |
– Дефиниција и класификација тумора; – Бенигни и малигни тумори; – Премалигне лезије; – Метастазирање малигних тумора; – Имунохистохемија у онкологији. Кључни појмови: бенигни тумор, малигни тумор, канцер, карцином, кахексија, имунохистохемија. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Патологија кардиоваскуларног и респираторног система |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише морфолошке и функционалне промене ендокарда, миокарда и перикарда; – опише морфолошке и функционалне васкуларне промене; – разликује запаљењске процесе на нивоу дисајних путева и плућа; – објасни патофизиолошки аспект инфаркта и емболије плућа; – опише поремећаје садржаја ваздуха у плућима; – објасни специфичности тумора респираторних органа; – наведе патолошке карактеристике код обољења плаеуре. |
– Патологија ендокарда; – Патологија миокарда и перикарда; – Патологија крвних и лимфних судова; – Патологија дисајних путева и плућа; – Промене садржаја ваздуха у плућима; – Тумори плућа; – Патологија плеуре. Кључни појмови: срчане мане, кардиомиопатија, анеуризма, атеросклероза, артериосклероза, варикозитет,бронхитис, ателектаза, емфизем, пнеумонија, тумор плућа. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Патологија дигестивног система |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише морфолошке промене једњака код гастроезофагеалног рефлукса; – објасни морфолошке и функционалне карактеристике гастритиса; – објасни морфолошке и финкционалне карактеристике улкусне болести; – објасни морфолошке и финкционалне карактеристике целијачне болести; – разликује Кронову болест и хронични улцерозни колитис; – опише етиологију и патофизиолошки аспект илеуса; – објасни морфолошке и финкционалне карактеристике хепатитиса; – објасни морфолошке и финкционалне карактеристике цирозе јетре; – објасни морфолошке и финкционалне карактеристике панкреатитиса и карцинома; – објасни морфолошке карактеристике тумора дебелог црева |
– Патологија једњака; – Патологија желуца и дуоденума; – Хроничне инфламаторне болести црева; – Илеус; – Патологија јетре; – Патологија панкреаса; – Tумори дигестивног система. Кључни појмови: ГЕР, улкусна болест,гастритис; инфламаторне болести, целијачна болест, илеус, цироза, панкреатитис. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Патологија нервног и ендокриног система |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе основне морфолошке промене и функционалне поремећаје код обољења нервног система; – разликује запаљењска и циркулаторна обољења централног нервног система; – повеже патолошке промене ендокриних жлезда са поремећајем секреторне функције; – наведе туморе централног нервног система и ендокриних жлезда.. |
– Патологија централног нервног система; – Патологија кичмене мождине; – Патологија ендокриних жлезда; – Тумори мозга и ендокриних жлезда. Кључни појмови: интракранијални притисак, хидроцефалус, апоплексија, ендокрини систем, тумори. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Патологија урогениталног система, коже, меких ткива и костију |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе најчешће туморе коже, меких ткива и костију. – разликује запаљењска обољења органа уринарног система; – разликује морфолошке и функционалне карактеристике болести репродуктивног система жена и мушкараца; – наведе туморе дојке; – наведе туморе коже и меких ткива – објасни запаљењска обољења костију и зглобова; – наведе туморе коштаног система. |
– Патологија уринарног система; – Патологија репродуктивног система; – Патологија дојке; – Патологија коже; – Тумори меких ткива; – Патологија коштаног система. Кључни појмови: урогенитални систем, невус, меланом, тумори меких ткива, остеомијелитис, тумори костију. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Патологија лимфоидног и хематопоетског ткива |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе етиологију и патолошке промене лимфаденопатије; – опише патолошке промене лимфних жлезда код малигних лимфома; – опише патофизиолошки аспект анемија; – опише промене костне сржи код леукемија; – опише промене костне сржи код мултиплог мијелома. |
– Патологија лимфоидног система; – Патологија хематопоетског ткива. Кључни појмови: лимфаденопатија, лимфом, анемија, леукемија, плазмоцитом. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМ
Патлогија је предмет који се изучавау другом разреду.Теоријска настава се реализује у учионици.
Програм предмета Патологија oмoгућaвa ученицима да се упознају са основним појмовима у патологији, дефиницијом, предметом изучавања,циљевима и принципима на којима се заснива;омогућава ученицима дефинисање појмова: здравље, болест, смрт организма.
Програм предмета Патологија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методеза рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику која су то стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, али је значајније што код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.
Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања,оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Патофизиологија у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција. Пре обраде новог градива наставник задаје ученицима да обнове усвојено знање из анатомије и физиологије система.
1. Тема: Увод у патологију и етиопатогенеза болести
У оквиру прве теме наставник ученицима дефинише патологију као медицинску дисциплину; описује задатке и значај патологије у дијагнози, избору лечења и прогнози болести; упознаје их са методама рада у патологији (биопсија, обдукција и медицински експеримент); дефинише појам здравља према СЗО, дефинише појам болести и смрти; наводи врсте смрти; описује сигурне и несигурне знаке смрти; објашњава ученицима појам етиологије и патогенезе болести; наводи поделу и врсте етиолошких фактора, узрока болести; наводи физичке, хемијске, биолошке и социјалне етиолошке факторе, наводећи да и неправилна исхрана може бити етиолошки фактор болести; објашњава појам наследне и стечене болести , описује унутрашње факторе болести- осетљивост, резистенција, конституција, наслење) и различите поремећаје имунитета (ослабљен имунитет, преосетљивост организма на неке материје и аутоимуност – активност имуног система против сипствених ћелија, ензима и сл.); Наставник објашњава ученицима поделу болести према току на акутне, субакутне и хроничне као и могућу напрасну смрт и наводи могуће исходе болести (оздрављење; рецидив, прелазак акутне у хроничну болест, инвалидитет и смрт).
Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.У реализацији наставе наставник активно укључује ученике и за сваки поајм пита ученике шта знају о томе.
2. Тема: Патологија ћелије и међућелијских структура
У оквиру 2. теме наставник ученицима описује процес старења ћелије као природни процес који подразумева морфо-функционалне промене у целуларном контролном систему које за последицу имају смањење пролиферативног капацитета, ћелија прво успорава своју деобу а затим је прекине и умире; објашњава прогресивно нарушавање физиолошких функција које на крају доводи до смрти ћелије; указује да различите ћелије старење не погађа истовремено и истим интензитетом, да су поједине функционалне промене током старења су различито осетљиве на утицаје унутрашњих и спољашњих фактора; упознаје ученике да најновије вести о старењу кажу да је ћелијско старење „заразно”., ћелије које старе делују на оне суседне – младе тако што отпуштају скуп протеина (који се називају СМС – Senescent-Messaging Secreetome) у њихову околину, узрокујући њихово старење. Такве ћелије називамо ZOMBIE ћелије. СМС убрзава и подстиче старење младих ћелија te – мало по мало – она губи способност обнове и у указује ученицима да се током старења повећава фреквенција појаве појединих болести.
Наставник упознаје ученике са врстама некрозе (коагулациона, коликвациона, казеозна, гангрена и декубитус) и објашњава разику апоптозе и некрозе; демонстративном методом указује ученицима на начин препознавања различитих врста некрозе и оспособљава их да идентификују врсту некрозе на слици; дефинише начине прилагођавања ћелије на дејство етиолошких фактора: атрофија (физиолошка (сенилна атрофија) и патолошка (због инактивитета, притиска, васкуларна и ендокрина); , хипертрофија, хиперплазија и метаплазија и описује их; на примеру атрофије мишића код изостанка употребе истих, због имобилизације објашњава ову појаву. Наставник користи демонстаривну методу тако осособљава ученике да на сликама разликују атрофију, хипертрофију и хиперплазију.
Наставник упознаје ученике са различитим одговором ткива на оштећење: резолуција, регенерација, репарација везивним ткивом и објашњава разлику ова два процеса и зарастање рана.
Објашњава појам лабилног, стабилног и перманентног ткива и наведе поједине врсте.
Наставник наводи ученицима патолошке процесе таложења као последице поремећаја метаболизма липида, аминокиселина и угљених хидрата; поремећаји пигментације; таложење пигмената, неорганских соли и соли калцијума и мокраћне киселине, описује масну инфилтрацију јетре, морфолошке промене ткива јетре и последице; упознаје ученике са амилоидозом, таложењем абнормалног протеина амилоида у ткивима органима; наводи њене најчешће узроке и органе захваћене овим патолошким процесом и последице и описује патолошке промене органа; упознаје ученике са процесом таложења хијалина: наводи зроке , упознаје их са постојањем интраћелијског и ексраћелиског хијалина посебно истичући хијалину нифилтрацију јетре код алкохолизма (алкохолни хијалин); указује на појаву хијалинизацир малих артерија код дијабетичара и неконтролисане артеријске хипертензије појединца, која доводи до задељања зида крвних судова и поремећаја циркулације у тим органима (ока, миокарда, мозга, бубрега и дигестивног ткива); упознаје ученике са појавом патолошке пигментације (хемоглобин, меланин) и поремећајима и патолошком калцификацијом; објашњава појаву бубрежне нефрокалцинозе и какулозе и описује патолошке промене у орагну.
3. Тема: Запаљења
У оквиру 3. теме наставник дефинише појам запаљења и објашњава улогу запаљења за организам ( запаљењска реакција има за циљ уништење штетних материја које су проузроковале болест и опоравак оштећеног ткива); наводи етиолошке факторе и врсте запаљења (серозно, катарално, фибринозно и гнојно); објашњава механизам развоја запаљења (сложени одговор васкуларног ткива на штетне утицаје, запаљењске ћелије- моноцити, лимфоцити, макрофаги, фибробласти и др.и медијатори (хистамин, брадикинин и др.); наводи поделу запаљења према току и патолошким променама у ткиву оболелог органа; описује системске (повишена телесна температура, убрзана седиментација еритроцита и леукоцитоза) и ,локалне знаке (црвенило, оток, бол, топлота и поремећај функције) запаљења наводи фазе запаљења (алтерација, ексудација и пролиферација), описује ширење запаљења у организму и појаву сепсе; дефинише појам сепсе и указуе на високу стопу морталитета код овог патолошког стања; упознаје ученике са различитим одговором ткива на оштећење: регенерација и репарација везивним ткивом (формирање ожиљка) и објашњава разлику ова два процеса и зарастање рана.
4. Тема: Поремећаји промета воде и циркулације
У оквиру четврте теме наставник ће ученицима дефинисати појам едем; описати механизме настанка едема (повишени капиларни крвни
притисак, смањени онкотски притисак протеина, повећана пропустљивост капилара и поремећај лимфне дренаже) и нвести болестти у којима се јваљају; описати врсте едема: генерализовани (кардијални, бубрежни и хепатични), локални (застојни, запаљењски, алергијски и због поремећаја лимфне дренаже), и описати патолошке карактеристике едема плућа и плеуралног излива; дефинисати појам и објаснити врсте дехидратације (изотона, хипотона, хипертона и према тежини клиничке слике – лака, умерена и тешка); објаснити настанак и знаке активне/артеријске и пасивне (венске) хиперемије; објаснити појам конгестије (lat. congestio: гомилање) и описати патофизиолошки аспект активне (накупљање је крви због проширених крвних жила и повећана дотока крви, нпр. код акутне упале (→ хиперемија)), функционалне (због његове појачане активности органа), хипостатске (застој крви у проширеним крвним судовима доњих делова тела због деловања силе теже и инсуфицијенције срца), пасивне (венске, због отежаног враћања крви из органа или дела тела због сужених или зачепљених вена) и плућне конгестије (застој крви у плућним венама због затајивања рада леве срчане коморе или због болести срчаних залистака, која има за последицу плућни едем, који може угрозити живот болесника па је потребно хитно лечење); описати механизме поремећаја хемостазе и врсте крварења према месту и извору; описати врсте и исходе тромбозе (фибринолиза, организација, реканализација, инфицирање тромба и фрагментација) у крвном суду појединих органа; навести врсте емболија (тромбоемболија, масна, ваздушна и бактеријска) и описати могуће последице најчешће тромбозе (тромбозе дубоких вена ногу); објаснити настанак и значај исхемије; објаснити појам инфаркта и повезаност инфаркта са исхемијом, тромбозом и емболијом, и описати патолошке промене на срцу код акутног инфаркта миокарда; описати циркулацијски шок и његове врсте (хеморагични, кардијални, септички и анафилактички).
5. Тема: Неоплазме
У оквиру пете теме наставник ће ученицима дефинисати појам тумора (ограничену израслина настала бујањем ткива која с назива неоплазија); навести класификацију тумора (према метастазирању и врсти ткива); описати главне патолошке карактеристике бенигних и малиугних тумора (атипија и плеоморфизам, пролиферативна активност, локални раст и метастазе); упознати ученике са биологијом туморског раста (раст и ангиогенеза, молекуларна основа метастаза, градирање и одређивање стадијума) и молекуларном основом неоплазија (протоонкогени, онкогени, тумор-супресорни гени и њихова активација, гени регулатори апоптозе и ДНК поправке);дефинисати појам канцерогенезе (молекуларна основа канцерогенезе, хемијска, зрачна и вирусна канцерогенеза); описати појам премалигне лезије; описати начине метастазирања тумора и последице по организам; навести патолошке методе у дијагнози тумора; објансити значај имунохистохемије у онкологији (туморски антигени и маркери)
6. Тема: Патологија кардиоваскуларног и респираторног система
У оквиру патологије кардиоваскуларног система наставник ће ученицима описати морфолошке и функционалне промене код обољења ендокарда (дегенеративне промене, реуматска грозница, стечене срчане мане, инфективни и неинфективни ендокардитиси, компликације уграђених вештачких срчаних валвула); описати морфолошке и функционалне промене код обољења миокарда (миокардитис и кардиомиопатија); описати морфолошке карактеристике васкуларних промена (хипертензивне лезије артерија, дијабетесне васкулне лезије, атеросклероза, анеуризма, варикозитети) и подсетити ученике на морфолошке промене код инфаркта миокарда које су учили у претходној теми. Наставник ће повезивати патолошке промене и тегобе пацијента како би приблио ученицима значај развијања знања и практичну примену у дијагнози обољења.
У оквиру патологије респираторног система наставник ће ученицима објаснити морфолошке промене и функционалне поремећаје код патологије дисајних путева (акутна запаљења, хронична опструктивни бронхитис, бронхијална астма, бронхоопструкција и бронхиектазије); патофизиолошки аспект циркулаторних поремећаја у плућима (едем, емболија и инфаркт плућа); патофизиолошки аспект промене садржаја ваздуха у плућима (ателектаза, емфизем) и акутног респираторног дистрес синдрома (АРДС); патофизиолошки аспект пнеумоније (бактерисјке и вирусне); морфолошк промен у плућима код туберкулозе; објаснити појам рестриктивног синдрома и описати морфолошке промене (саркоидоза плућа, пнеумокониозе); описати патологију плеуре (запаљење, страни садржај у плеуралној шупљини) и тумора плућа (карцином бронха и метастатских промен на плеури). Наставник ће повезивати патолошке промене и тегобе пацијента како би приблио ученицима значај развијања знања и практичну примену у дијагнози обољења.
7. Тема: Патологија дигестивног система
У оквиру патологије дигестивног система наставник ће ученицима описати морфолошке промене акутног и хроничног гастритиса са посебни освртом на хронични атрофични гастритис и патофизиолошки аспект појаве пернициозне анемије као последице; описати морфолошке промене улкусне болести желуца и дуоденума и објаснити патофизиолошки аспект улкуса желуца (пад одрабмених и дејство агресивних чинилаца слузнице желуца); описати морфолошке и функционалне карактеристике целиачне болести; описати морфолошке и функционалне карактеристике хроничних инфламаторних болести црева (Кронове болести и улецерозног колитиса); навести поделу илеуса (механички и динамички) и опистаи патофизиолошки аспект илеуса; навести врсте тумора црева и описати морфолошке промене бенигних и малигних тумора колона; описати морфолошке и функционалне карактеристике акутних и хроничних хепатитиса и цирозе јетре; описати морфолошке и функционалне карактеристике акутног и хроничног панкреатитиса;
8. Тема: Патологија нервног и ендокриног система
У оквиру патологије нервног система наставник ће ученицима објаснити појам повишен интракранијални притисак, едем мозга и хидроцефалус; описаи морфолошке карактерситике церебро- васкуларних болести централног нервног система (апоплексија и инфаркт мозга); описати морфолошке и карактесристике запаљења ЦНС (менингитис, енцефалитис); навести најчешће туморе мозга и објаснити њихов патофизиолошки аспект; објаснити морфолошке и функционалне карактеристике мултипле склерозе; описати морфолошке и функционалне карактеристике дискус херније.
У оквиру патологије ендокриног система наставник ће ученицима описати морфолошке и функционалне карактеристике Акромегалије, инсипидног дијабетеса, тумора хипофизе, хипертиреозе са посебним освртом на Базедовљеву болест, Хашимото тиреоидитиса, бенигних и малигних тумора тиреоидне жлезде, Кушингове болести, феохромоцитома, Адисонове болести, аутоимуног панкраетитиса као узрока Дијабетеса тип 1 и хроничних компликација дијабетеса (микронгипатије и макроангиопатије).
9. Тема: Патологија урогениталног система, коже, меких ткива и костију
У оквиру патологије уринарног система наставник ће ученицима објаснити морфолошке и функционалне карактеристике акутног постстрептококног гломерулонефритиса; упознати ученике са раличитим морфолошким променама код примарних гломерулонефритиса имунолошке генезе и патофизилошким аспектом; објаснити појам рапидно-прогресивни гломерулонефритис; објаснити морфолошке и функционалне карактеристике лупусног нефритиса и дијабетичке нефропатије; објаснити морфолошке и функционалне карактеристике ендемске нефропатије; описати патофизиолошки аспект акутне и хроничне бубрежне инсуфицијенције (ученици на претходном часу задати да обнове анатомске и физиолошке карактеристуке бубрега); објаснити појам пијелонефритис и циститис; описати морфолошке промене код полипа и карцинома мокраћне бешије.
У оквиру патологије репродуктивног ситема наставник ће ученицима описати морфолошке промене цервицитиса и указати на етиологију папилома вирусима; описати метаплазију, дисплазију и карцином цервикса; описати морфолошке и функционалне карактеристике миома и карцинома материце; објаснити појам ендометриозе; описати промене код микроцистичне болести јајника и последице; навести врсте тумора јајника; описати морфолошке промене код бенигних и малигних тумора дојке и објаснити патофизиолошки аспект метастазирања карцинома дојке; описати запаљењске болести, васкуларна оштећења и туморе тестиса; описати бенигну хиперплазију и аденокарцином простате.
У оквиру патологије коже наставник ће ученицима навести терминологију кожних болести; описати морфолошке промене код депоновања ендогених материја у кожи; описати меланотичне лезије коже (основни ћелијски елементи, бенигне меланотичне промене, меланоцитна дисплазија, малигне меланотичне промене).
У оквиру патологије локомоторног ситема наставник ће ученицима описати појаву ремоделовања и регерације костију; објаснити морфолошке и функционалне карактеристике остеопорозе и остеомијелитиса; описати дегенеративна, запаљењска и метаболичка обољења зглобова; навести врсте тумора костију и меких ткива.
10. Тема: Патологија лимфоидног и хематопоетског система
У оквиру ове теме наставник ученицима описује реактивну лимфаденопатију, морфолошке и патофизиолошке карактеристике малигних лимфома, патофизиолошке карактеристике анемија (апластична, хипосидеремијска, мегалобластне и хемолизне анемије), морфолошке и патофизиолошке карактеристике акутних и хроничних леукемија и плазмоцитома.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Хигијена са здравственом екологијом
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
30 |
100 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са историјским развојем хигијене и предметом изучавања хигијене као медицинске науке;
– Развијање знања о савременом концепту здравља и болести;
– Развијање знања о узајамним односима човека и животне средине и факторима ризика из животне средине по здравље;
– Развијање знања о значају хигијенских навика, очувања телесног и менталног здравља и упознавања хигијенских аспеката превенције;
– Развијање знања о важности позитивног става према здравом стилу живљења као основе за очување здравља;
– Развијање знања о циљевима, методама и облицима здравствено-васпитног рада, припрема ученика за самосталан здравствено-васпитни рад;
– Развијање знања о превентивним активностима и основним принципима савремене заштите здравља.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Увод у хигијену са здравственом екологијом |
10 |
|||
2 |
Животна средина и здравље |
14 |
|||
3 |
Хигијена затвореног и отвореног простора |
10 |
|||
4 |
Човек и околина |
14 |
|||
5 |
Хигијена у ванредним условима |
13 |
|||
6 |
Здравствено васпитање |
9 |
|||
7 |
Настава у блоку |
30 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у хигијену са здравственом екологијом |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни историјски развој и предмет изучавања хигијене као медицинске науке; – објасни дефиницију здравља Светске здравствене организације – објасни појмове душевно и телесно здравље; – опише факторе средине који утичу на здравље; – опише значај индивидуалних карактеристика човека за здравље; – објасни улогу хигијене у очувању здравља, превенцији болести и процесу здравствене заштите; – објасни значај Закона о здравственој заштити; – објасни значај Закона о санитарном надзору. |
Теорија: – Историјски развој хигијене; – Предмет изучавања хигијене; – Предмет изучавања екологије; – Здравље; – Животна средина и еколошки фактори; – Превенција болести; – Закон о здравственој заштити; – Закон о санитарном надзору. Кључни појмови: хигијена, екологија, здравље, животна средина, закон, здравствена заштита, санитарни надзор. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Животна средина и здравље |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни квалитет и здравствени значај услова животне средине; – објасни здравствени значај становања и рада; – идентификује различите врсте агенаса у животној средини као факторе ризика по здравље; – опише утицај најзначајнијих агенаса у животној средини на здравље људи – појаву болести и повреда; – наведе врсте контроле и начине праћења фактора ризика по здравље у животној средини; – наведе мере за смањење штетног утицаја фактора ризика из животне средине на здравље; |
Теорија: – Животна средина и здравље људи; – Вода и ваздух као основа здравља; – Храна и предмети опште употребе и утицај на здравље људи; – Клима и микроклима и утицај на здравље људи; – Радијације и утицај на здравље људи; – Земљиште и отпадне материје и утицај на здравље људи; – Бука и утицај на здравље људи; – Загађења у животној средини. Кључни појмови: аерозагађење, вода, микроклима, радијација, земљиште, отпадне материје, бука, ноксе, узрок, упитник, мере превенције. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Хигијена затвореног и отвореног простора |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте и здравствени значај објеката за становање и рад; – наведе врсте и здравствени значај отвореног, јавног простора као генератора јавног живота; – наведе врсте и изворе контаминације у затвореном и код отвореног простора; – дефинише и наведе врсте и поделу биоцидних производа; – објасни одржавање хигијене различитих врста затвореног и отвореног простора; – опише појмове урбана и рурална екологија. |
Теорија: – Подела и врсте објеката за становање и рад; – Здравствени значај затвореног простора; – Извори контаминације у затвореном простору; – Отворени, јавни простор; – Биоцидни производи. Кључни појмови: затворени простор, извор контаминације, отворени, јавни простор. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Човек и околина |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише утицај окружења на човеков развој и понашање и превентивне активности у циљу заштите здравља; – дефинише појам квалитет живота; – објасни принципе и здравствени значај менталне хигијене; – опише најчешће менталне поремећаје и болести зависности и мере превенције; – објасни принципе и здравствени значај личне и хигијене физичке активности; – наведе средства за хигијену и дезинфекцију руку; – објасни принципе и здравствени значај правилне исхране и одмора и сна за очување и унапређење здравља. |
Теорија: – Ментална хигијена; – Специфичности менталног здравља код деце и омладине; – Ментални поремећаји и болести зависности; – Превенција менталних поремећаја и болести зависности – Лична хигијена; – Физичка активност и здравље; – Исхрана и здравље; – Физиолошки аспекти хигијене сна, одмора и физичке активности. Кључни појмови: ментално здравље, ментална хигијена, ментални поремећај, лична хигијена, физичка активност, принципи исхране, индекс телесне масе (БМИ), сан, одмор. квалитет живота. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Хигијена у ванредним условима |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам ванредна ситуација, ванредно стање; – наведе специфичности услова живота становништва за време ванредних услова; – наброји здравствене ризике код становништва у ванредним условима; – објасни карактеристике хигијенског смештаја и снабдевања водом и храном у ванредним условима; – објасни начин реаговања здравствене службе у спровођењу хигијенских мера у ванредним условима; – наведе мере спречавања и сузбијања заразних болести у ванредним условима; |
Теорија: – Ванредна ситуација и ванредно стање; – Специфичности ванредних услова који настају услед природних и других врста катастрофа; – Хигијенско-епидемиолошки проблеми у ванредним условима. Кључни појмови: ванредна ситуација, ванредно стање, катастрофа, хигијеснско-епидемиолошки проблем. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Здравствено васпитање |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам здравствено васпитање; – објасни циљеве здравствено васпитног рада; – опише облике и методе здравствено-васпитног рада; – опише начин коришћења здравствено-васпитних средстава; – опише начин спровођења здравствено-васпитног рада у свакодневној пракси; |
Теорија: – Циљеви и принципи здравственог васпитања; – Планирање и програмирање здравственог васпитања; – Методе, облици и средства здравствено-васпитног рада; – Здравствено васпитање као обавезан вид здравствене заштите; – Здравствено васпитање као саставни део рада здравствених радника. Кључни појмови: здравствено-васпитни рад, планирање, програмирање, методе, облици, средства. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– процени физичку спремност ученика у свом одељењу помоћу упитника – направи извештај о вредностима параметара квалитета ваздуха у учионици на основу мерења обављених уређајем мерачем квалитета ваздуха и бесплатним мобилним апликацијама; – анализира утицај реклама на билбордима у околини школа на потрошаче; – анализира поступања са инфективним медицинским отпадом у редовним и ванредним приликама |
– Физичка кондиција ученика; – Хигијена учионице; – Утицај реклама у медијима на потрошача – Поступање са инфективним и медицинским отпадом у редовним и ванредним приликама |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм предмета Хигијена са здравственом екологијом oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу важност узајамних односа човека и животне средине и очувања и унапређења здравља у контексту физичке, хемијске, биолошке и социјалне средине. Животна средина је скуп природом и радом створених вредности чији сложени међусобни односи чине окружење односно простор и услове за живот. Посматрано из угла човека, животна средина је све оно што га окружује и са чиме су непосредно или посредно повезане његове животне и производне активности. Квалитет ваздуха, воде, хране, предмета опште употребе, микроклиматских и климатско-метеоролошких услова, сунчеве и других радијација, земљишта, отпадне материје, бука, одлике становања, живота и рада утичу на здравље људи. Природни извори загађења и загађења настала антропогеним активностима могу да утичу на квалитет животне средине и здравље појединаца, становништва, заједнице, али се њихов утицај на здравље и на животну средину може смањити, па и спречити. Предмет оспособљава ученике за усвојање знања о одликама животне средине које се повезују са здрављем, успешно преношење знања о заштити здравља популације и одабиру здравствено-васпитних средстава за очување здравља и заштиту од болести. Предмет подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Исходи и препоручени садржаји предмета Хигијена са здравственом екологијом у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот и рад.
Реализовати наставу поштујући принцип прилагођености наставе узрасту ученика од познатог ка непознатог. Ослањати се на усвојена знања и познате чињенице из различтих предмета која ученици уче у првом разреду.
Наставник одабиром различитих наставних метода, средстава и облика рада треба да укључи ученика као активног субјекта у наставном процесу. Наставник треба да буде има улогу водича и саветника у процесу учења и наставе. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом.
Код популарног предавања наставник има водећу улогу, наставник треба смишљено и према одређеном редоследу поставља ученицима питања на која они одговарају. Питања усмерити ка томе да ученици могу полако, корак по корак, од недовољних знања да напредују ка све већим, ширим и потпунијим. Питања настасвниика морају бити јасна, прецизна, да одговарају могућностима разумевања ученика, не смеју бити ни сугестивна ни алтернативна, ни сувише пирока ни сувише уска, Препоручује се постављање питања целом одељењу, како би сви ученици били активни, па тек онда прозивање неког од њих. После постављања питања ученицима оставити извесно време за размишљање, у коме се одвија суштински део мисаоног процеса. Пожељно је да питања буду проблемског карактера, да подстакну мисаоне активности ученика, како би они могли да пронађу узрочне везе, сагледају последичне односе, да изведу неопходне закључке, а не само да репродукују и утврђују постојећа знања (Зашто...?, Како ...? Објасни ...? Анализирај...?, Упореди ..., Образложи ...). За примену ове методе ученици морају имати минимум знања која омогућавају њихово даље ширење и надоградивање. Популарно предавање највише користити као уводно припремање ученика за рад.
Када садржаји и циљеви наставног модула омогућавају наставник треба да ставља пред ученике одређен задатак или ствара проблемску ситуацију и путем вешто постављених питања подстиче знања која они већ имају и тако их доводи до откривања истине, нових поставки, решења и закључака.
Наставник може користити дискусију као наставну методу. Она се односи на размену мишљења о одређеној теми или проблему. Она се може користити када ученици већ располажу значајнијим знањима из подручја које се обрађује, што наставник мора проверити пре почетка дискусије. Улога наставника се састоји од праћења, анализирања и процењивања тока дискусије, а на основу претходно постављеног циља, исправљања изложених чињеница или њихове активности, у односу на оно што је битно, као и на разматрање онога што би требало применити.
У циљу подстицања ученика, наставник их може уводити у дискусију и вербалним путем. Може се посредовати питањем или примедбом: „О чему то размишљаш?” или „Смешиш се Ј...?”, што обично доводи до жељеног ефекта да се ученик укључи у расправу. Супротан проблем је када је потребно да се заустави неко ко стално прича, упада, ремети или прекида ток дискусије. То се може учинити било подршком било директно: „Да ли се можеш мало уздржати?”, „Било би занимљиво да чујемо шта други о томе мисле и како на то одговарају?” и сл.
Методу читања, рад са књигом наставник може користити за одређено градиво модула које је ученицима лакше да разумеју. Да би се ученик оспособио за рад са књигом или другим изворима и материјалима (часописи, научна и стручна литература) наставник их треба припремити на одговарајући начин. Најважнији елементи таквог припремања јесу: вештина тачног читања са разумевањем и вештина бележења оног што је прочитано.
Ова метода се успешно користи за разумевање теоријских основа и суштине лабораторијских и практичних радова и вежбања. Да би коришћење књига довело до што ефикаснијих резултата, самосталан рад ученика на тексту треба допунити разговором о прочитаном. Циљ овог разговора јесте да се установи колико ученик разуме одређени садржај, како и колико је схватио целину и усвојио битне идеје и информације.
Методу практичне активности ученика користити увек када садржај омогућава да се основна делатност ученика састоји у извршавању практичних задатака, примени теорије у практичној делатности, што је битно за даље стицање и продубљивање знања. Ова метода је тесно повезана с процесом формирања и усавршавања вештина и навика. Наставник
Методе рада: савремене интерактивне методе рада, презентације, семинарски рад, квиз, рад на пројекту, пројектна настава. Ученици своје пројектне радове треба да јавно презентују осталим ученицима у одељењу или групи и да пруже одговоре на постављена питања. За рад на пројекту наставник даје пару или групи ученика да направи постер или презентацију, сакупи неке инфорамције и сл. Задатак се ослања на упутство наставника. Пројекат је допуна лекције или предавања.
Наставну методу бира сам наставник на основу више критеријума.
Општи циљ образовања и васпитања је васпитање складно развијене личности, креативне, критичне, па је неопходно одабрати читав низ метода које подстичу самосталност, радозналост, способност прилагођавања, спретног међусобног комуницирања, поступке трагања.
У складу са садржајима модула наставник треба да користи и различита аудио-визуелна наставна средства која појачавају концентрацију и мотивисаност и доводе до боље перцепције и бољег памћења: оригиналне предмете, моделе, слике, схеме, табеле, постере, таблу са великим листовима папира- флипчарт (на којима наставник или неко од ученика записује идеје, кључне речи, каракзеристике), видео пројектор (Power Point презентације) и компјутер (интернет презентације). Презентација градива преко рачунара може бити веома разноврсна и занимљива, поготово ако се поред текста користе скице, слике, графикони, анимације, филмски инсерти, звук.
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања. Приликом планирања активности за конкретан час треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе.
1. Тема: Увод у хигијену са здравственом екологијом
У оквиру 1. теме наставник ће ученике упознати са развојем хигијене током историје до медицинске науке као гране превентивне медицине и указати на циљеве и садржај хигијене као научне дисцишлине; објаснити појам здравља према дефиницији према Светске здравствене организације и факторе који на здравље утичу (наследне, чиниоце средине, особине и понашање појединца); објаснити појмове животна средина, човекова околина, екологија, еколошки фактор, фактор ризика по здравље и одлике животне средине; описати физичке, биолошке, социјалне, културалне чиниоце из животне средине који позивитно и негативно утичу на здравље и како се негативни утицаји на здавље и животну средину могу спречити и умањити; објаснити и указати на значај хигијене у очувању и унапређењу човековог здравља, превенцију негативних утицаја животне средине, превенцију болести и улогу хигијене у здравственој заштити; упознати ученике и са њима анализирати основне одредбе Закона о здравственој заштити, Закона о санитарном надзору и Закона о заштити животне средине у Републици Србији и користећи подстицајна питања ученицима помоћи да сами донесу закључке о важности ових прописа.
2. Тема: Животна средина и здравље
У оквиру 2. теме наставник ће ученицима објаснити поделу животне средине на физичку, биолошку, социјалну, културну средину и указати на подсистеме који утичу на здравље појединца, становништво и заједницу; објаснити значај здраве животне средине – квалитета ваздуха, воде, хране, предмета опште употребе, микроклиматских и климатско-метеоролошких услова, сунчеве и других радијација, земљишта, становања и рада за очување здравља, описати порекло физичких, хемијских, микробиолошких и биолошких загађујућих материја у животној средини, како загађења ваздуха, воде за пиће, хране, предмета опште употребе, неповољни микроклиматски и климатско-метеоролошких услова, сунчево зрачење, загађење земљишта, отпадне материје, бука ремете стање животне средине и утичу на здравље људи; објаснити појмове испитивање квалитета, здравствене исправности и безбедности, мониторинг, микроклиматска мерења, узорковање медијума животне средине, супстанци, материјала, производа, мерење зрачења; презентовати значај очувања животне средине на здраље људи, кроз дискусију са ученицима и описати циљеве и мере заштите животне средине
3. Тема: Хигијена затвореног и отвореног простора
У оквиру 3. теме наставник ће објаснити класификацију објеката према намени, функционалним и структуралним карактеристикама и степену утицаја на окружење; описати типове и врсте, доступност и намену, као и функцију отвореног, јавног простора; навести типичне одлике затвореног простора, најзначајније појединачне и групне агенсе које могу да угрозе здравље у затвореном простору и њихове изворе, изворе контаминације код отвореног простора и мере за спречавање њиховог настанка; описати типове површине које се могу наћи у затвореном и на отвореном, јавном простору и могућности за одржавање хигијене; објаснити значај регистрације биоцидних производа и презентовати електронску претрагу активних супстанци које су у програму за упис; презентовати ученицима најзначајније еколошке проблеме урбаних и руралних подручја.
4. Тема: Човек и околина
У оквиру 4. теме наставник ће објаснити квалитет природних елемената околине који омогућавају задовољење еколошких и егзистенцијалних потреба и квалитет друштвених елемената који омогућавају задовољење социјалних и персоналних потреба; објаснити дефиницију квалитета живота и презентовати индикаторе квалитета живота; описати факторе који утичу на ментално здравље, идентификовати факторе који изазивају стрес и методе управљања.; објаснити на принципу функционисања породице засноване на међусобном поштовању, емпатији и преузимању одређених породичних обавеза поједних чланова, значај породице за здравље и индивидуални развој сваког појединца; подстаћи ученике да дискутују о њиховом ставу улоге појединих чланова породице, позитивним и негативним утицајима породичних односа на ментално здравље, методама решавања проблема у породичним односима; навести болести зависности (пушење, алкохолизам и наркоманија) и објаснити опасност од употребе и злоупотребе тих супстанци; дискутовати са ученицима о мерама превенције болести зависности. Такође ће ученицима указати на значај и објаснити принципе здравих стилова живота са посебним освртом на правилну исхрану, значај правилног одржавања хигијене за појединца и ширу популацију, како одабрати здравствено исправна средства за одржавање личне хигијене; описати поступке одржавања хигијене руку, тела, косе и коже главе и ногу, важност одабира праве одеће и обуће у зависности од околности; описати болести изазване неправилним одржавањем личне хигијене – цревне болести, инфекције коже, кариес, вирусне и паразитске болести; указати на основне карактеристике репродуктивног здравља, хигијене репродуктивних органа и интимне хигијене; указати на важан значај едукације становништва о превентивном утицају физичке активности.
5. Тема: Хигијена у ванредним условима
У оквиру 5. теме наставник ће упознати ученике са појмом ванредне ситуације и специфичностима и последицама које настају у ванредним условима; објаснити како да разликују факторе ризика и штетне ноксе који утичу на здравље; упознати са основним мерама заштите угрожених категорија становништва, хигијенским условима за нормално функционисање у ванредним условима, спровођењем хигијенских мера заштите и проблемима који настају са водоснабдевањем; исхраном и смештајем у ванредним условима; описати мере за спречавање и сузбијање епидемијских болести у ванредним ситуацијама; објаснити задатке здравствене службе у спровођењу хигијенских мера током ванредних услова.
За реализацију вежби анализе поплава и Ковид инфекције у Србији ученици на часу теорисјке наставе добијају упутства од наставника о начинима претраживања за наведене ванредне услове које треба да напишу у свом радном дневнику за вежбе. На часу ученици читају своје урађене задатке и уз помоћ наставника доносе заједнички закључак о предузетим ванредним мерама.
6. Тема: Здравствено васпитање
У оквиру 6. теме нставник ће упознати ученике са дефиницијом појмова, циљевима и принципима здравственог васпитања; навести начела професионалне етике која уређују систем здравствене заштите; објаснити планирање и програмирање здравственог васпитања, методе и облици здравствено– васпитног рада; средства у здравственоваспитном раду; здравствено васпитање као обавезан вид здравствене заштите; здравствено васпитање као саставни део рада здравствених радника и објаснити здравствено васпитање кроз процес: информисање, учење, знање, вештине и указати на значај средстава масовних комуникација у очувању и унапређењу здравља.
7. Тема: Настава у блоку
У зависности од услова, часови наставе у блоку се могу реализовати у школи – учионици или школском кабинету и здравственој установи.
Наставник у 1. задатку подсећа ученике на значај физичке активности за здравље и упознаје са мерљивим елементима физичке форме: мерење притиска, мерење срчане фреквенције. У циљу процене нивоа физичке активности и физичке спремности ученика, наставник путем унапред припремљеног упитника и применом Харвардског теста демонстрира анкетирање једног ученика и мерење аеробне издржљивости ученика. Након тога сваки ученик анкетира друга/другарицу у пару попуњавањем упитника добијеног од наставника и спроводи поступак Харвардског теста под надзором наставника. Након увежабавања кроз дискусију целе групе ученици анализирају податке и доносе закључак о резултатима вежбе.
Наставник у 2. задатку упознаје ученике са значајем квалитета ваздуха у унутрашњем простору (Indoor Air Quality) за здравље, чији се параметри мере на различите начине. Наставник организује мерење параметара квалитета ваздуха помоћу инструмената и очитавање и анализу добијених вредности. Наставник потом демонстрира претраживање бесплатних мобилних апликација које се користе за процену различитих параметара квалитета ваздуха. Након тога сваки ученик у исто време мери параметре квалитета ваздуха инструментом и очитава вредности истих параметара помоћу бесплатних мобилних апликација које је претходно пронашао. Након увежабавања кроз дискусију целе групе ученици анализирају разлике у мерењима и доносе закључак о резултатима вежбе.
Наставник упознаје ученике у 3. задатку и о значају утицаја реклама у медијима на потрошаче и њихово здравље, са посебним освртом на децу као осетљиву групу. Наставник демонстрира преглед садржаја реклама на билбордима у околини школе, тј. да ли у рекламама учествују деца и којим и да ли су деца циљна група реклама (рекламе хране и слично). Након тога наставник са ученицима развија упитник о броју и садржају реклама на билбордима, а након увежбавања дели ученике у четири групе које помоћу упитника попуњавају упитник за две школе које у својој околини, на удаљености од школе 500 m и 1000 m, имају билборде. Након увежабавања кроз дискусију свих група ученици анализирају податке и доносе закључак о резултатима вежбе и израђују извештај.
Циљ 4. задатка је да ученици уоче разлике у поступању са инфективним и медицинским отпадом за време епидемије заразне болести Ковид 19 и редовним приликама. Наставник демонстрира поређење садржаја Упуства за поступање са инфективним и медицинским отпадом, издатим у току епидемије вируса Ковид 19 и Правилника о управљању медицинским отпадом који се односи на инфективни медицински отпад и попуњавање унапред припремљеног упитника. Ученике потом дели у две групе од којих свака засебно попуњава упитник. После попуњавања упитника, ученици са наставником анализирају унете податке, уочавају разлике унетим подацима и доносе закључке.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Медицинска информатика
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
70 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање свести о појму медицинске информатике;
– Развијање свести о значају информација и информатике у медицини;
– Упознавање са предностима ЗИС-а у односу на традиционални здравствени систем;
– Оспособљавање за табеларни приказ и анализу података;
– Оспособљавање за рад са једноставним базама података;
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Увод у медицинску информатику |
- |
10 |
- |
- |
2 |
Рад са табелама |
- |
35 |
- |
- |
3 |
Рад са једноставним базама података |
- |
25 |
- |
- |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Увод у медицинску информатику |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам медицинске информатике; – опише примену информатике у медицинској пракси; – наведе начине примене рачунара у здравству; – опише стандардизацију, безбедност и тајност медицинских података; – објасни предности електронског над класичним (папирним) здравственим картоном; – наведе основне карактеристике здравственог информационог система (ЗИС); – разликује улогу и место пацијента и здравственог радника у ЗИС-у; – сагледа значај сигурности и заштите података у ЗИС-у; – опише значај прикупљања и обраде података у епидемиологији; – разликује стандардне корисничке програме за обраду података од специјализованих за употребу у здравственим институцијама; |
– Појам медицинска информатике – Примена информатике у медицинској пракси – Примена рачунара у здравству – Стандардизација, безбедност и тајност медицинских података – Здравствени информациони системи – Прикупљање и обрада података у епидемиологији Кључни појмови: медицинска информатика, стандардизација, безбедност и тајност медицинских података, здравствени информациони системи |
НАЗИВ МОДУЛА: Рад са табелама |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– подеси радно окружење у програму за рад са табелама; – подеси радну свеску, радни лист и прозор; – упише податак у ћелију; – креће се по ћелијама; – реализује претрагу података унутар табеле; – врши замену вредности податка на свим местима појављивања у радном листу; – користи различите типове података; – форматира изглед табеле и приказ података у табели; – користи формуле и функције: – реализује сортирање и филтрирање података према задатим критеријумима; – изврши основне анализе табеларних података (по врстама и по колонама); – креира графиконе; – креира изведене табеле (пивот табеле); – изради извештај на основу унетих података; – учита табеларне податке из локалних или удаљених датотека и сними их; – штампа документ; – креира упитнике; – користи програме за рад са тебелама у облаку; |
– Подешавање радног окружења – Подешавање изгледа стране – Уношење података у табелу и манипулација подацима – Трансформације табеле – Чување документа – Обликовање табеле – Манипулација радним листовима – Коришћење формула и функција (сабирање, одузимање, множење и дељење, минимум и максимум, средња вредност, рад са процентима, копирање формула, функција услова (IF), функција SUMIF, напредне функције (угњездени IF) – Графички приказ података (типови, креирање и измена графикона) – Учитавање табеларних података – Штампање документа – Рад са упитницима и табелама у облаку Кључни појмови: ћелија, свеска, лист, изведене табеле |
НАЗИВ МОДУЛА: Рад са једноставним базама података |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам и намену базе података; – дефинише појам ентитета и атрибута; – препозна атрибуте посматраног ентитета; – одреди типове података за сваки појединачни атрибут; – одреди кључни тј. примарни атрибут посматраног ентитета – дефинише везе између табела: један према један, један према више и више према више – објасни појам спољашњег кључа – покрене и затвори апликацију за рад са базама података, – отвори и пријави се на постојећу базу података; – креира нову базу података – снима базу података на одређену локацију уређаја; – одреди поља табеле, креира и сачува табелу; – дода поље у постојећу табелу; – додаје, мења и брише податке директно унутар табеле; – објасни појам и намену упита; – дизајнира једноставне упите над једном табелом за проналажење одређеног слога у табели коришћењем визарда; – креира упит са улазним параметрима; – користи Expression Builder за формулисање услова претраге; – користи операторе и уграђене функције при формулисању услова претраге – објасни намену образаца – креира и памти упит над повезаним табелама (највише дво до три табеле) – покреће упит; – направи образац користећи алате за дизајн обрасца и сачува образац; – користи образац за преглед, унос, измену и брисање података; – примењује филтер на табели или обрасцу; – сортира податке у табели, обрасцу, резултату упита – креира нови извештај – модификује постојећи извештај – групише податке према одређеном пољу у извештају – штампа извештаје – додаје и мења текст у заглављу и подножју извештаја; – штампа резултате упита; – штампа одређене странице извештаја и цео извештај.промени орјентацију штампања извештаја (усправно или оборено) и величину странице – користи груписање, сортирање и израчунавање у извештајима – увози и извози податке из табела базе у Excel табелу – објасни разлику између базе података и табеле у Excel-у |
– Појам базе података – Манипулација базом података – Промена основних подешавања – Основне операције са табелама – Дефинисање кључева – Припрема табеле – Повезивање табела – Рад са обрасцима – Основне операције код приступања информацијама – Упити – Сортирање записа (слогова) – Креирање извештаја – Припрема штампања – Опције штампања Кључни појмови: ентитет, атрибут, веза, табела, упит, образац, извештај |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: Настава се реализује кроз вежбе.
Место реализације наставе: Кабинет за информатику где сваки ученик има своје радно место (посебан рачунар повезан на интернет)
Подела одељења на групе: За часове вежби одељење се дели на две групе.
Препоруке за планирање и остваривање наставе
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумима оцењивања. Програм предмета Медицинска информатика у другом разреду oмoгућaвa ученицима да се упознају са основним појмовима везаним за употребу информационих технологија у здравству, као и са основним радом са једноставним базама података. Предмет се ослања на садржаје наставног предмета Рачунарство и информатика у првом разреду, посебно у теми Рад са табелама.
Приликом реализације прве теме, Увод у медицинску информатику, упознати ученике са значајем информационих технологија у здравству, предностима здравствених информационих система а уколико постоји могућност, приказати им и неки пример здравственог информационог система. Пожељно је организовати посету стручњака из ове области. Указати на значај прикупљања, обраде и чувања података, посебно на примерима из области јавног здравља, епидемиологије и здравственог надзора. Посебну пажњу посветити заштити података о личности (Закон о заштити података о личности, са освртом на медицинске податке и податке од важности за јавно здравље).
Приликом реализације друге теме, Рад са табелама, ослонити се на предзнање ученика из Рачунарства и информатике. Задатке организовати тако да се ради са подацима различитих типова а који су у вези са епидемиологијом и јавним здрављем, као и различите обраде и упите над њима. Оспособити ученике да креирају упитнике у неком од програма у облаку, којим је могуће табеларно приказати прикупљене податке (нпр. Google Forms или слично). Податке прикупљене електронским упитником приказати табеларно и анализирати.
При реализацији теме Рад са једноставним базама података осмислити задатке који захтевају креирање базе података за систем са највише два до три ентитета уз реализацију везе измећу њих. База „Клинички центар” са три табеле: пацијент, доктор и трећа спојна табела која памти одласке пацијената на преглед. База „Школа” има два табеле: ученик и образовни профил, а веза између ученика и профила се памти тако што се ученику придружи шифра профила на који је уписан. За креираним табелама базе формирати упите. Кренити од упита које се креирају над једном табелом, нпр: приказати све пацијенте из задатог града. У наставку, укључити упите над више табела: све пацијенте које је задати доктор лечио током претходне године итд. Да би резултати извршавања упита били очигледни, као и касније креирани извештаји, табеле је потребно попунити већим бројем слогова. Препорука је да податке за унос наставник унапред припреми (нпр у ексел табели) и да се само импортују у креиране табеле базе.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Напредовање ученика је могуће вредновати и кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл; презентовање продуката рада групе/резултата истраживања/практичног рада/семинарског рада и сл; тестове практичних вештина, сарадњу и помоћ друговима из одељења у остваривању исхода и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Сумативно оцењивање врши се на основу формативних оцена, односно на основу резултата/решења проблемског или пројектног рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.
Назив предмета: Микробиологија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
70 |
/ |
/ |
/ |
70 |
III |
68 |
68 |
/ |
60 |
196 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са предметом проучавања медицинске микробиологије
– Развијање знања о основним карактеристикама имунитета
– Развијање знања о грађи и физиологији бактеријске ћелије
– Развијање знања о грађи и физиологији бактерија значајних за хуману медицину;
– Развијање знања о основним карактеристкама заразних обољења
– Развијање знања о епидемиолошким карактеристикама, принципима лечења и превенције обољења изазваних бактеријама значајним за хуману медицину;
– Упознавање са предметом проучавања вирусологије, паразитологије, микологије и санитарне микробиологије и њиховим значајем;
– Развијање знања о структури и репликацији вируса, патогенези, клиничком испољавању, вирусолошкој дијагностици и превенцији инфекција изазваних вирусима значајним за хуману медицину
– Развијање знања о морфологији и биологији протозоа, хелминта и гљива значајних за хуману медицину;
– Развијање знања о превенцији обољења изазваним протозоама, хелминтима и гљивама значајним за хуману медицину;
– Развијање свести о хигијенско-епидемиолошком значају санитарне микробиологије;
– Оспособљавање за узорковање, обележавање, чување, култивисање, идентификовање и транспортовање небиолошког материјала
– Оспособљавање ученика за извођење поступака и метода у санитарној микробиологији;
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Други разред:
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМА |
Препручено трајање тема (часови) |
|||
Т |
В |
БН |
укупно: |
||
1 |
Увод у микробиологију |
5 |
|||
2 |
Основе инфективних болести |
15 |
|||
3 |
Имунитет |
10 |
|||
4 |
Општа бактериологија |
14 |
|||
5 |
Специјална бактериологија |
26 |
Трећи разред:
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Препручено трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
БН |
укупно: |
||
1 |
Специјална бактериологија |
6 |
10 |
/ |
16 |
2 |
Вирусологија |
14 |
6 |
/ |
20 |
3 |
Паразитологија |
17 |
10 |
/ |
27 |
4 |
Микологија |
17 |
12 |
/ |
29 |
5 |
Санитарна микробиологија |
14 |
30 |
/ |
44 |
6 |
Настава у блоку |
/ |
/ |
60 |
60 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Други разред:
НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у микробиологију |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај проучавања медицинске микробиологије и корелације са нфективним обољењима и епидемиологијом ; – разликује бактериологију, вирусологију и паразитологију – објасни улогу и значај санитарне микробиологије |
– Предмет и значај проучавања микробиологије; – Области микробиологије; – Медицинска микробиологија и сродне медицинске гране; – Таксономија микроорганизама. – Кључни појмови: микробиологија, епидемиологија, инфектологија, таксономија. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Основе инфективних болести |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише инфективне болести; – разликује врсте инфекција; – процењује значај опортунистичких инфекција; – објасни значај микробиоте; – објани значај откривања клицоноштва; – објасни епидемиолошке показатеље обољевања и умирања; – разликује примарну, секундарну и терцијарну превенцију заразних болести; – објасни факторе ризика за настанак болничких инфекција. |
– Инфективне болести; – Класификација инфекција; – Опортунистичке инфекције; – Микробиота; – Клицоноштво; – Епидемиолошки показатељи оболевања и умирања; – Превенција инфективних болести; – Болничке инфекције. Кључни појмови: епидемиологија; епидемија; патогеност;микробиом; инфекција |
НАЗИВ ТЕМЕ: Имунитет |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује карактеристике имунског система; – пореди улоге урођене и стечене имуности; – објасни функцију ћелијске и хуморалне имуности; – разликује сензибилизацију, алергијске реакције и анафилактички шок. |
– Имунологија и имунски систем; – Карактеристике имунског одговора; – Урођена (неспецифична) имуност; – Стечена имуност; – Реакције преосетљивости; – Имунодефицијенције. Кључни појмови: лимфоидни органи; специфичност; физиолошке баријере; фагоцитоза; имунски одговор, Т и Б лимфоцити; ћелијски имунитет; антитела. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Општа бактериологија |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– групише бактерије на основу морфолошких критеријума; – објасни анатомске и физиолошке карактеристике бактеријске ћелије; – објасни физиолошке услове за раст и развој бактерија; – анализира значај познавања распрострањености бактерија; – дефинише патогеност и вируленцију; – објасни патогенезу и превенцију бактеријских обољења; – класификује антибактеријске лекове према механизму деловања; – разликује механизме резистенције бактерија на лекове. |
– Номенклатура и морфологија бактерија; – Грађа бактеријске ћелије; – Физиолошки услови за раст и развој бактерија; – Распрострањеност бактеријских микроорганизама; – Патогеност и вируленција; – Патогенеза бактеријских обољења; – Превенција бактеријских обољења; – Антибактеријски лекови. Кључни појмови: бактерије, пептидогликан, капсула, пили, фимбрије, флагеле, егзотоксини, ендотоксини, патогеност, вируленција. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Специјална бактериологија |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе класификацију бактерија према облику – именује најзначајније представнике бактерија према облику на латинском језику; – наведе класификацију бактерија према карактеристикама ћелијског зида – именује најзначајније представнике бактерија према карактеристикама ћелијског зида на латинском језику – именује најзначајније интрацелуларне бактерије на латинском језику; – наведе врсте класификације ентеробактерија и њихов значај; – процени значај опортунистичких, болничких инфекција изазваних ентеробактеријама; – разликује морфолошке и културелне особине, токсичност, патогеност, имунитет, материјал за бактериолошку дијагностику различитих врста бактерија; – објасни болести изазваних различитим врстама бактерија; – разликује епидемиолошке карактеристике болести изазваних различитим врстама бактерија; – одреди принципе превенције и терапије болести изазваних различитим врстама бактерија. |
– Грам позитивне и негативне коке, значајне за хуману медицину; – Грам позитивни и негативни бацили, значајни за хуману медицину; – Цревне бактерије значајне за хуману медицину; – Спиралне бактерије значајне за хуману медицину; – Бактерије без ћелијског зида, значајне за хуману медицину; – Стриктно интрацелуларне бактерије значајне за хуману медицину. Кључни појмови: коке, бацили, интрацелуларне бактерије. |
Трећи разред:
НАЗИВ МОДУЛА: Специјална бактериологија |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује бактерије из следећих генуса: Genus Mycobacteri, Genus Treponema, Genus Neisseria, Genus Chlamydia и Genus Mycoplasma за идентификацију; – разликује Грам позитивне и Грам негативне бактерије; – узоркује брис носа, ждрела, уха, коже и шака; – води документацију о узорковању; – предаје узорак одговорном лицу у медицинској микробиолошкој лабораторији; – идентификује одређене врсте бактерија (Genus Mycobacteri, Genus Treponema, Genus Neisseria, Genus Chlamydia и Genus Mycoplasma); – спроводи мере личне и опште заштите. |
Теорија: – Коке од значаја за хуману медицину; – Бацили до значаја за хуману медицину; – Спиралне бактерије значајне за хуману медицину; – Бактерије без ћелијског зида од значаја за хуману медицину; – Цревне бактерије значајне за хуману медицину. Вежбе: – Микробиолошки преглед брисева хуманог порекла. – Идентификација бактерија из Genus Mycobacteri, Genus Treponema, Genus Neisseria, Genus Chlamydia и Genus Mycoplasma; Кључни појмови: генус, узорковање, медицинска документација. |
НАЗИВ МОДУЛА: Вирусологија |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује деловање физичких и хемијских фактора на вирус; – класификује вирусе и вирусне инфекције; – објасни фазе вирусне репликације; – разликује селективност и тропизам вируса; – објасни значај конгениталних вирусних инфекција; – објасни међусобни однос вируса; – разликује активну и пасивну имунизацију на примеру; – разликује пре- и постекспозициону хемиопрофилаксу; – опише структуру РНК и ДНК вируса значајног за хуману медицину; – наведе начин репликације, биолошка својства, клиничко испољавање; инфекције РНК и ДНК вирусима значајним за хуману медицину; – предложи мере превеницје за инфекције изазване РНК и ДНК вирусима значајним за хуману медицину; – узоркује брис назофаринкса; – изводи брзи антигенски тест; – очитава резултат брзог антигенског теста SARS 19 вируса – узоркује брис ждрела за анализу на вирус инфлуенце – води документацију о узорковању; – транспортује узорак; – спроводи мере опште и личне заштите код вирусних инфекција; |
Теорија: – Увод у вирусологију; – Класификација и особине вируса; - Селективност и тропизам вируса; - Класификација и особине вирусних инфекција; - Патогенеза вирусних инфекција; - Дијагноза и профилакса вирусних обољења; - РНК вируси значајни за хуману медицину; - ДНК вируси значајни за хуману медицину ; - Вируси хепатитиса А , Б , Ц. Вежбе: – Узорковање бриса из назофаринкса – брзи антигенски тест у дијагностици идентификације SARS 19 вируса; – Узорковање бриса ждрела за анализу на присутво вируса инфлуенце. Кључни појмови: ДНК и РНК вируси; инфекције; виремија; вакцине. |
НАЗИВ МОДУЛА: Паразитологија |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разликује паразитизам од других биолошких асоцијација; – класификује паразите; – илуструје морфолошке стадијуме животног циклуса протозоа, цестода, нематода и трематода значајних за хуману медицину – објасни патогенезу паразитарних инфекција; – разликује врсте имунског одговора домаћина на присуство паразита; – опише морфолошке облике и грађу протозоа, цестода, нематода и трематода значајних за хуману медицину; – разликује физиолошке карактеристике паразита значајних за хуману медицину; – наведе клиничке манифестације инфекција паразитима значајним за хуману медицину; – предложи мере превенције протозоалних инфекција, инфекција нематодама, цестодама и трематодама; – води документацију о пријему узорака столице; – узоркује перианални брис (на моделу); – разликује стандардне поступке изолације Entamoeba histolytica s. dysenteriae, Giardia lamblia, Trichomonas vaginalis, Genus Toxoplasma, Taenia solium, Taenia saginata, Hymenolepis nana, Echinococcus granulosus, Ascaris lumbricoides и Trichinela spiralis за идентификацију; – спроводи мере опште и личне заштите. |
Теорија: – Однос паразит-домаћин; – Класификација и номенклатура паразита; – Начини размножавања паразита; – Патогенеза паразитарних инфекција; – Имунски одговор домаћина на присуство паразита; – Лабораторијска дијагностика паразитарних инфекција; – Амебе патогене за човека и амебе коменсали; – Флагелате дигестивног и урогениталног тракта, крви и ткива; – Цревне и ткивне цестоде значајне за хуману медицину: – Tрематоде значајне за хуману медицину; – Цревне и ткивне нематоде значајне за хуману медицину. Вежбе: – Идентификација паразита: Entamoeba histolytica s.dysenteriae; Trichomonas vaginalis; Genus Toxoplasma; Taenia solium,Taenia saginata; Hymenolepis nana; Echinococcus granulosus; Кључни појмови: паразит, домаћин. |
НАЗИВ МОДУЛА: Микологија |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише морфологију и биологију гљива (дерматофита, плесни и квасница); – наведе врсте асексуалних и сексуалних спора; – класификује микозе; – разликује узорковање, обележавање, чување и транспорт материјала биолошког и небиолошког порекла за миколошку анализу; – разликује поступке, методе и сврху миколошких анализа и значај испитивања осетљивости гљива на антимикотике; – опише микроскопске одлике спора, хифа и мицелијума; – разврстава површне микозе, дерматофитије и системске микозе од значаја за хуману медицину; – повезује имунокомпромитованост са настанком опортунистичких инфекција изазваних плеснима и квсницама значајним за хуману медицину; – пореди клиничке манифестације квасница значајних за хуману медицину у организму домаћина; – објасни механизам деловања фактора вируленције дерматофита, плесни и квасница значајних за хуману медицину на организам домаћина; – разликује хранљиве подлоге за изолацију гљива; – узоркује брис коже (струготину епидерма), длаку и исечак нокта; – направи нативан препарат на предметном стаклу; – засејава на одговарајуће хранљиве подлоге; – очитава резултат – потенцијално постојање инфекције; – идентификује узрочника инфекције према изгледу колонија; – узоркује брис ждрела, језика и букалне слузнице за испитивање на Candidu albicans; – очита резултат испитивања; – попуњава извештај анализе; – демонстририра издавање резултата; – води документацију о узорковању; – транспортује узорак и предаје одговорном лицу у медицинској микробиолошкиој лабораторији; – спроводи мере личне и опште заштите. |
Теорија: – Морфологија и биологија гљива (дерматофита, плесни, квасница); – Споре и хифе; – Класификациуја микоза, површних и системских микоза; – Лабораторијска дијагностика микоза; – Антимикотици и испитивање осетљивости гљива на антимикотике; - Фактори вируленције дерматофита; - Површне дерматофитије; – Кваснице заначајне за хуману медицину – Системске микозе Вежбе: – Узорковање и идентификација гљива изазивача површних микоза; – Технике култивисања; – Микроскопирање спора, хифа и мицелијума. Кључни појмови: Genus Aspergillus; Classis Mucormycetes; Species Penicillium; Species Candida albicans, хифа; мицелијум; епидермомикозе; дерматомикозе; дерматофитозе; онихомикозе. |
НАЗИВ МОДУЛА: Санитарна микробиологија |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај санитарне микробиологије; – направи план микробиолошке анализе воде, хране, ваздуха и предмета опште употребе на примеру према прописима; – разликује начине узорковања, обележавања, чувања и транспорта материјала биолошког и небиолошког порекла; – разликује поступке, методе и сврху бактериолошких, вирусолошких, паразитолошких и миколошких анализа у санитарној микробиологији; – узоркује и испита микробиолошку исправност воде за пиће, животних намирница, дезинфекционих средстава и предмета опште употребе; – одреди присуство аеробних мезофилних бактерија одговарајућом стандардном методом; – одреди присуство укупних колиформних бактерија у води одговарајућом стандардном методом; – одреди присуство колиформних бактерија фекалног порекла у води одговарајућом стандардном методом; – одреди присуство Е. coli у води одговарајућом стандардном методом; – одреди присуство Salmonella spp. у оброку одговарајућом стандардном методом; – одреди број аеробних бактерија које формирају колоније у храни за одојчад и малу децу одговарајућом стандардном методом ; – узоркује и испита микробиолошку исправност млека – одреди присуство укупних аеробних мезофилних микроорганизмима у козметичким производима одговарајућом стандардном методом ; – одреди присуство кoaгулaзa пoзитивних стaфилoкoка у козметичким производима; – одреди присуство Candida albicans у козметичким производима одговарајућом стандардном методом; – одреди присуство микроорганизама у ваздуху одговарајућом стандардном методом; – одреди присуство квасница и плесни у дијететским производима одговарајућом стандардном методом; – узоркује одговарајући материјал за анализу; – води документацију о узорковању и транспорту узорка; – попуни радну листу за анализе; – изради извештај о испитивању; – унесе податке са извештаја о испитивању у базу података; – спроведе мере опште и личне заштите. |
Теорија: – Санитарна микробиологија – појам и значај; – Најчешћи микробиолошки узрочници и начини контаминације воде за пиће и базенских вода; – Најчешћи микробиолошки узрочници и начини контаминације предмета опште употребе и њихови извори; – Најчешћи микробиолошки узрочници и начини контаминације хране и животних намирница; – Најчешћи микробиолошки узрочници и начини контаминације ваздуха; – Најчешћи микробиолошки узрочници и начини контаминације земљишта; – Поступци узорковања и микробиолошке анализе материјала небиолошког порекла; Вежбе: – Одређивање укупних и колиформних бактерија фекалног порекла у води; – Одређивање Е. coli у води; – Одређивање Salmonella spp. у оброку; – Одређивање броја аеробних бактерија које формирају колоније у храни за одојчад и малу децу; – Микробиолошка исправност млека; – Одређивање укупних аеробних мезофилних микроорганизмима у козметичким производима; – Одређивање кoaгулaзa пoзитивних стaфилoкoка у козметичким производима; – икробиолошка исправност посуђа и прибора за једнократну употребу; – Микробиолошка исправност играчака; – Микробиолошка исправност средства за личну хигијену (течни сапун, шампон), – Микробиолошка исправност средстава за хигијену радних површина у кухињи; – Одређивање квасница и плесни у дијететским производима. Кључни појмови: ваздух; вода; козметички производи; фекални индикатор; укупан број микроорганизама; санитарна књижица |
НАЗИВ МОДУЛА: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– узоркује воду за пиће, базенску воду, козметички производ и оброк; – изврши пријем узорка; – узоркује брис са различитих радних површина; – узоркује брис ждрела, носа, уха и шака; – изврши припрему узорка за анализе; – засеје узорак испитивања на одговарајућу хранљиву подлогу; – инкубира на одговарајућој температури; – очита резултат (присутна /није присутна контаминација); – води документацију о узорковању, транспорту, пријему и тријажи узорка; – попуњава радну листу; – попуњава извештај о лабораторијском испитавању; – изврши унос података у базу; – издаје извештај о испитивању. |
– Микробиолошки преглед воде за пиће; – Микробиолошки преглед оброка; – Микробиолошки преглед козметичких производа; – Микробиолошки преглед затвореног ваздуха седиментационом методом. – Микробиолошки преглед радних површина; – Микробиолошки преглед млека; – Микробиолошко испитивање почетне формуле хране за одојчад; – Узорковање хуманих брисева. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Предмет Микробиологија изучава се у другом и трећем разреду, са фондом теоријске наставе од два часа недељно, а реализује се у учионици. Планирана настава у блоку има фонд од 60 часова, може се реализовати у континуитету или дисконтинуитету, на наставним базама или у школским кабинетима.
Инсистирати на општим етичким и безбедносним правилима током извођења наставе вежби и наставе у блоку. Ученик је дужан да: рукује, разврстава и прописно одлаже медицински отпад у складу са важећим прописима; примењује принципе асепсе и антисепсе у свим фазама рада; ефикасно примењује све прописане мере заштите и безбедности здравља на раду. Ученик води дневник практичне наставе.
Предмет је организован у другом разреду као тематска а у трећем разреду као модуларна настава са јасно дефинисаним исходима, који воде наставника у процес реализације планирањем облика рада, наставних метода и наставних средстава.
Ученици се упознају са предметом проучавања Микробиологије и тесном кореалицојом са Епидемиологијом, Инфектологијом, свим предметима из спектра Хигијене и Хемије, као наукама које се међусобно допуњују.Ученици у реализацији садржаја вежби се ослањају на усвојене вештине и способности из предмета Основи лабораторијског рада. Код ученика се развија свест о значају медицинске микробиологије у откривању, дијагностици и превенцији инфективних болести.
Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима.
Дефинисани исходи показују наставнику специфична стручна знања потребна ученику за професионални рад, даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања требало би завршити операционализацију исхода дефинисаних на нивоу наставних тема или модула, разложити их на исходе за конкретну наставну јединицу и планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, неки се могу разложити на већи број конкретних исхода ради лакшег и бржег остварења, док је за одређене исходе потребно више времена и активности на различитим садржајима. Препоручени садржаји могу се обогатити и алтернативним, уколико наставник процени да ће допринети остваривању исхода уз поштовање дидактичких принципа. При обради нових садржаја ослањати се на постојаће вештине и знања ученика стечених из другигих, сродних наставних предмета, као и знање и вештине стечене у оквиру теоријске наставе, вежби и наставе у блоку.
Подстицати код ученика повезивање раније научених садржаја са новим, критичко мишљење и закључивање.
Уважавати индивидуалне разлике међу ученицима. Осмилити активности које омогућавају учешће ученика и њихову међусобну сарадњу активним методама наставе и учења, уважавањем претходног искуства и знања ученика и подстицањем примене новоусвојених знања у свакодневном животу. Подстицати и неговати радозналост и мотивацију за целоживотно учење.
Наставник је организатор наставног процеса, подстиче и усмерава акивност и интереакцију ученика.
Избор метода и облика рада доприноси рационализацији наставног процеса, подстиче радозналост и активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Мотивисати ученикевза усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој у складу са интересовањима и способностима. Упућивати на коришћење уџбеника и других извора знања (профилисати и селекционисати респектабилне изворе, нарочито у дигиталној сфери). Подстицати ученике на правилно коришћење савремених информационо-комуникационих технологија.
Настава организована на овај начин код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према наставном предмету.
Препорука је да наставник теоријске наставе организује посету Заводу за јавно здравље у циљу упознаваља ученика са организацијом рада Завода и микробиолошким лабораторијама.
Настава вежби се реализује у трећем разреду са фондом од два часа недељно.
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици. Настава вежби се реализују у школским микробиолошким лабораторијама и на терену (у случају узорковања базенске воде). Настава у блоку се реализује у школским микробиолошким лабораторијама и на терену (у случају узорковања базенске воде).
Подела на групе: За реализацију наставе вежби и наставе у блоку одељење се дели у три групе (до 10 ученика).
Други разред:
1. тема: Увод у микробиологију
Нaставник упознаје ученика са предметом изучавања микробиологије; поставља поделу предмета – науке на области проучавања, како би ученици на почетку учења имали увид у предмет као целину; указује на значај корелације са епидемиологијом и инфективним болестима.; уводи ученике у основе Санитарне микробиологије, као уско специфичне професионалне области; упознаје их са основнама номенклатуре и таксономије у микробиологији. Исходи планирани за ову тему су нижег нивоа, информативни, служе као база за усвајање сложенијих знања.
2. тема: Основе заразних болести
Ученици се упућују на повезивање градива из Инфектологије и Епидемиологије.
Ученици се упознају са појмом инфекција, инфективне болести, инфективни агенс, фактори ризика, микробиом, клициноштво, опортунистичке инфекције, асоцијација живих организама и човек-микроорганизам, стриктно патогени микроорганизам, условно патогени микроорганизам (опортуниста) и апатогени микроорганизам, који су од кључне важности за усвајаља знања у наредним темама. Наводи мере превенције и посебно истиче значај вакцинације у ерадикацији инфективних болести.
Наставник упознаје ученике са показатењима обољевања и умирања; најчешћим узрочницима болничких инфекција, изворима и начину дијагностиковања истих.
Циљ теме је повезивање категорија: агенс, средина и домаћин и усвајање знања о мерама превенције и њиховој примени у свакодневном животу, вршњачкој и едукацији становништва.
3. тема: Имунитет
Наставник дефинише следеће појмове: компоненте имунског система; урођена (неспецифична) имуност; стечена имуност; примарни имунски одговор; секундарни имунски одговор; реакције преосетљивости.
У садржајима ове теме поостављају се принципи на којима ја заснован предмет и који су основа за усвајање знања из специфичних области које следе.
На крају ове теме постоји простор за пројектну наставу намењену систематизацији градива стечених у претходна три модула. Ученике груписати и доделити задатке (мапе ума, табеларне и шематске приказе…) са циљем да освесте и прикажу повезнице међу до сада стеченим информацијама.
4. тема: Општа бактериологија
Општа бактериологија, има за циљ да ученика подсети на претходно стечена знања из Биологије, са инсистирањем на хуманој бактериологији. Наставник упознаје ученике са базичним појмовима: основе именовања, подела и морфолошке карактеристике бактерија, као увод у специјалну бактериологију. Наставник објашњава ученицима, поставља „патерн” – модел, по ком ће се изучавати сви бактеријски изазивачи инфекција у наредној теми.
Упознаје ученике са физиолошким условима за раст и развој микроорганизама, као и њиховом распрострањеношћу, као базом за изучавање Санитарне микробиологије. Упознаје ученике са основним принципима лечења инфективних обољења.
5. тема: Специјална бактериологија
Наставник према препорученим садржајима поштујући таксономију бактерија истиче њихове заједничке особине у оквиру рода и тако доприноси лакшем усвајању знања. Ученици се упознају са грађом и физиологијом бактерија значајним за хуману медицину: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus saprophyticus, β-хемолитички стрептокок групе А – Streptococcus pyogenes, Streptococcus agalactiae, Streptococcus pneumoniae; Neisseria meningitidis, Neisseria gonorrhoeae; Mycobacterium tuberculosis; Clostridium botulinum, Genus Samonella, Shigella dysenteriae, Shigella flexneri, Shigela boydii, Shigella sonei; Escherichia coli; Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa;Helicobacter pylori; Haemophilus influenzae; Bordetella pertusis; Treponema pallidum, Mycoplasma pneumoniae, Ureplasma urealiticum, Chlamydia trachomatis ); обољењима које оне изазивају; епидемиолошким карактеристикама; антимикробном терапијом; проблемима резистенције и мерама превенције. Наставник демонстрира лабораторијску дијагностику бактерија из рода Трепонема, Хламидија, Уреаплазма и Микоплазма путем презентације и упознаје ученике са специфичношћу узорковања за анализе на ове бактерије.
Инсистирати на активном учешћу ученика на часовима обраде новог градива. Цртежи и шематски прикази, таблерна поређења, мапе ума, плакати, презентације, дигитални квизови, игрице понављања градива, асоцијације…су неки од препоручених начина активирања ученика.
Трећи разред:
1. модул: Специјална бактериологија
Теоријска знања стечена на часовима теоријске наставе у другом разреду, систематизовати се првим часовима предмета трећем разреду у циљу подесћања ученика на већ усвојена знања, према садржају и исходима овог модула.
У овом моделу ученици проширују и конкретизују вештине којима су овладали на часовима вежби из предмета Основе лабораторијског рада за рад у бактериолошкој лабораторији.
Потребно је да кроз реализацију вежби ученик савлада технику узорковања бриса носа, ждрела, уха, коже и шака; вођење документације о узорковању; предају узорка одговорном лицу у медицинској микробиолошкиј лабораторији (кроз симулацију ове активности између ученика).
Наставник демонстрира морфологију најзначајних бактерија за хуману медицину путем презентације, подсећајући их на усвојена теоријска знања а затим ученици идентификују бактерије: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus saprophyticus, β-хемолитички стрептокок групе А – Streptococcus pyogenes, Streptococcus agalactiae, Streptococcus pneumoniae; Neisseria meningitidis, Neisseria gonorrhoeae; Mycobacterium tuberculosis; Clostridium botulinum, Genus Samonella, Shigella dysenteriae, Shigella flexneri, Shigela boydii, Shigella sonei; Escherichia coli; Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa; Helicobacter pylori; Haemophilus influenzae; Bordetella pertusis на микроскопу (наставник припрема потребан материјал – микроскопске плочице са одређеним бактеријама, поставља и налази одговарајуће поље на микрскопу) и задаје ученицима да идентификоване бактерије илуструју у дневник практичне наставе
2. модул: Вирусологија
Други модул се реализује кроз теоријску наставу и вежбе. Поступно се уводи у област вирусологије почевши од општих одлика вируса, преко основа вирусних инфекција до изучавања основа специјалне вирусологије.
Ученици се упознају са грађом вируса, саставом вирусне честице, класификацијом вируса и њиховом репликацијом. Упознају се са различитом грађом вируса одређених фамилија (Род Ентеровирус (Врста: Коксакивирус); Род Морбиливирус (Врста: Morbilivirus); Род Ортомиксовирус (Врсте: Virus Influenzae A и Virus Influenzae В) и Род Инфлуенца Ц-вирус (Врста: Virus Influenzae С); Род Мастаденовирус (Аденовируси сисара); Род Симплексвирус (Херпес симплекс вирус тип 1 и 2); Род Варицелавирус (Врсте: Варицела зостер вирус); Род Цитомегаловирус (Врсте: Хумани Цитомегаловирус); Род Лимфокриптовирус (Епштајн-Бар вирус – ЕБВ); Хуманипапилома вируси; Род Алфакоронавирус и Род Бетакоронавирус (Врсте: SARS-CoV, MERS-CoV, SARS-CoV-2); Род Рубивирус (Врсте: Rubelavirus); Род Лентивирус (Врста: вирус хумане имунофефицијенције – ХИВ-1 i ХИВ-2); Хепатитис А, Б, Ц). Стичу знања о структури, биолошким карактеристикама, клиничким манифестацијама вирусних обољења из фамилија значајних за хуману медицину. Упознају се са врстама вирусних инфекција, селективношћу и тропизмом вируса, односима између два вируса и основима терапије вирусних инфекција.
Наставник нарочито истиче значај превенције вирусних инфекција вакцинацијом. Часове систематизације градива (различитих фамилија вируса, епидемије и пандемије изазвне овим вирусима ) реализовати у виду пројектне наставе, поделом одељења у групе (табеларна поређења, мапе ума, визуелни прикази, селекција медицинског видео садржаја…).
У току обраде модула наставник ће описати и демонстрирати узимање бриса назофаринкса и бриса ждрела за анализу вируса инфлуенце; упознати ученике са прибором потребним за извођење брзог антигенског теста на SARS 19 вируса; описати и демонстрирати извођење и очитавање резултата брзог антигенског теста на SARS 19 вируса; демонстрирати вођење докумантације о узорковању; попунити извештај анализе; демонстрирати издавање резултата и дати пример добре комуникације са пациејентом симулирајући реалну ситуацију. Након демонстрације од стране наставника сваки ученик изводи поступак брзог антигеног теста на САРС 19 и очитава резултат под надзором наставника, а затим увежбава наведени поступак и оспособљава се за правилно извођење истог.
3. модул: Паразитологија
На часовима теоријске наставе ученици се упознају са предметом проучавања, циљевима и задацима паразитологије, класификацијом паразита, обољењима, дијагностиком и мерама превенције. Указати ученицима на различитост грађе бактерија, вируса и паразита. Потребно је да наставник наведе поделу паразита и упозна их са сличностима и разликама појединих група од значаја за хуману медицину (протозое, цестоде, нематоде и трематоде); опише њихове животне циклусе и епидемиолошке карактеристике. Препорука је да наставник зада ученицима да на часу илуструју животне циклусе паразита.
Наставник демонстрира морфологију најзначајних паразита за хуману медицину путем презентације, подсећајући их на усвојена теоријска знања: Entamoeba histolytica, Giardia lamblia, Trichomonas vaginalis, Toxsoplasma gondii, Taenia solium, Taenia saginata, Ascaris lumbricoides, Trichinella spiralis а затим ученици идентификују наведене паразите на микроскопу (наставник припрема потребан материјал – микроскопске плочице са одређеним паразитима и налази одговарајуће поље на микрскопу) и задаје ученицима да идентификоване паразите илуструју у дневник практичне наставе.
4. модул: Микологија
Ученици се упознају са морфологијом и биологијом гљива, инфекцијама код људи, превенцијом гљивичних обољења. Илуструју разлике између бактерија, вируса, паразита и гљива. Након тога изучавају дерматофите, плесни и кваснице изазиваче хуманих површинских и системских микоз: њихову морфологију и биологију, клиничке манифестације болести и мере превенције. Наставник истиче значај израде антимикограма у терапији обољења и значај квасница код опортунистичких инфекција.
У реализацији вежби наставник упознаје ученике са прибором потребним за извођење миколошке обраде; описује и демонстрира узорковање струготине епидерма, исечка длаке и нокта; демонстрира израду нативног препарата и засејавање узорака на одговарајућој хранљивој подлози. Након тога ученици вежбају наведене поступке под надзором наставника и самостално до овладавања вештином да их обављају правилно.
Наставник демонстрира очитавање резултата на хранљивим подлогама –- постоји или није присутна инфекција; демонстрира вођење документације о узорковању и извештају о анализи; демонстрира издавање резултата (симулацијом са неким од ученика у улози пацијента) и даје пример добре комуникације са пациејнтом симулирајући реалну ситуацију. сваки ученик изводи наведене поступке описујући их под надзором наставника, а затим након указаних евентуалних грешака увежбава исте и оспособљава се за самостално правилно извођење.
Наставник демонстрира морфологију најзначајних представника гљивица за хуману медицину путем презентације, подсећајући их на усвојена теоријска знања а затим ученици идентификују одређене гљивице на основу изгледа колонија на специјалним хранљивим подлогама (наставник припрема хранљиве подлоге као материјал за рад, у сарадњи са неком медицинском микробиолошком лабораторијом) и микроскопском препарату: Trichophyton sp, Epidermophyton, Microsporum; Candida albicans (наставник обезбеђује потребан материјал – микроскопске плочице са одређеним гљивицама и налази одговарајуће поље на микрскопу) и задаје ученицима да идентификоване гљивице илуструју у дневник практичне наставе.
5. модул: Санитарна микробиологија
Наставник ће ученике упознати са: предметом проучавања, циљевима и значајем санитарне микробиологије воде, животних намирница, воде за пиће, хируршког и санитетског материјала, дезинфекционих средстава и предмета опште употребе; основним карактеристикама најзначајнијим микробиолошким узрочницима контаминације воде за пиће, базенске воде, предмета опште употребе, хране, животних намирница, ваздуха и земљишта. Објаснити им циљ и значај санитарних прегледа одређене категорије лица у превенцији инфективних болести.
На часовима вежби наставник приказује ученицима потребан лабораторијски прибор за рад у санитарној микробиологији и демонстрира његово коришћење; демонстрира узорковање воде за пиће са чесме, животне намирнице по избору (донете на час као материјал за рад), дезинфекционог средства и узимање бриса са предмета опште употребе по избору и демонстрира засејавање на одговарајуће хранљиве подлоге. Након демонстрације наставника сваки ученик изводи наведене поступке под надзором наставника описујући их, увежбава исте и оспособљава се за самостално правилно извођење.
Наставник упознаје ученике са анализама прописаним у одређеним Правилницима о испитивању исправности воде за пиће, хране, животних намирница и ваздуху; демонстрира одређивање аеробних мезофилних бактерија у води одговарајућом стандардном методом; одређивање укупних колиформних бактерија у води; одређивање колиформних бактерија фекалног порекла у води; одређивање Е. coli у води; одређивање Salmonella spp. у оброку; одређивање броја аеробних бактерија које формирају колоније у храни за одојчад и малу децу; одређивање укупних аеробних мезофилних микроорганизмима у козметичким производима; одређивање кoaгулaзa пoзитивних стaфилoкoка у козметичким производима; одређивање Candida albicans у козметичким производима; одређивање микроорганизама у ваздуху; одређивање квасница и плесни у дијететским производима; ввођење документације о узорковању и транспорту узорка; попуњавање радне листе за анализе; израду извештаја о испитивању и унос података са извештаја о испитивању у базу података. Након демонстрације наставника, сваки ученик изводи наведене поступке описујући их под надзором наставника, а затим након указаних евентуалних грешака увежбава исте и оспособљава се за самостално правилно извођење.
6. модул: Настава у блоку
Настава у блоку се реализује у школским микробиолошким лабораторијама.
Наставник формулише радне задатке, у складу са предвиђеним садржајима и исходима модула; даје упутства за израду дневника праксе; проверава извођење радних задатака и ангажованост ученика у раду и прегледа дневнике праксе. На крају блока на основу различитих параметара оцењује ученика за на ставу у блоку.
Часови наставе у блоку су организовани као систематизација вежби и оспособљавање ученика за самостално, правилно извођење свих метода и поступака у микробиолошкој лабораторији, у оквиру компетенција санитарно-еколошког техничара.
Први циклус наставе у блоку је посвећен микробиолошким прегледима воде за пиће, базенске воде, козметичких производа, оброка и затвореног ваздуха седиментационом методом. Припремити по два репрезантитивна узорка воде за пиће (нпр. из чесме у школи, флаширане воде, градске чесме), по два узорка оброка и козметичких производа (обезбедити пре почетка задатка). Узорковати ваздух из затвореног простора са три места (нпр. лабораторија, сала за физичко васпитање у време реализације часа и школска зборница).
Други циклус наставе у блоку посвећен је микробиолошком прегледу радних површина, млека, почетне формуле хране за одојчад, хуманог материјала у оквирима компетенција санитарно-еколошког техничара. Предлози за узорке са радних површина су браве, радни столови у лабораторији и школске клупе.
Полазећи од чињенице да су ученици вештине савладали на вежбама није потребна демонстрација од стране наставника за целу групу. Наставник задаје ученицима задатак према садржају овог модула. Сваки ученик изводи задатак описујући постпак под надзором наставника, а затим након указаних евентуалних грешака оспособљава се за самостално правилно извођење.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Медицинска биохемија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
68 |
68 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са местом и значајем медицинске биохемије у клиничком раду;
– Усвајање знања о метаболизму воде, електролита и олиго елемената као и поремећајима ових метаболизама;
– Развијање знања о структури и улогама аминокиселина, пептида и протеина;
– Упознавање са биолошким и клиничким значајем ензима;
– Упознавање са метаболизмом протеина и значаја одређивања протеина и њихових метаболичких производа као биохемијских параметара у дијагностизи обољења;
– Усвајање знања о биолошки важним угљеним хидратима, њиховој структури, метаболизму и поремећајима метаболизма;
– Усвајање знања о биолошки важним липидима, њиховим структурама, улогама, метаболизму и поремећајима метаболизма;
– Развијање знања о регулацији метаболичких процеса;
– Упознавање значаја одређивања и праћења вредности биохемијских параметара у биолошком материјалу за утврђивање стања пацијента и праћење тока терапије/болести.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: трећи
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Увод у медицинску биохемију |
4 |
- |
- |
- |
2 |
Неоргански састав људског организма и његов метаболизам |
8 |
- |
- |
- |
3 |
Структура и улоге протеина |
10 |
- |
- |
- |
4 |
Метаболизам протеина |
8 |
- |
- |
- |
5 |
Структура и метаболизам угљених хидрата |
12 |
- |
- |
- |
6 |
Структура и метаболизам липида |
12 |
- |
- |
- |
7 |
Сигнални системи и хормони |
8 |
- |
- |
- |
8 |
Значај биохемијских анализа у дијагностици |
6 |
- |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у медицинску биохемију |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам и значај медицинске биохемије; – разликује анаболизам и катаболизам; – наведе хијерархију у изградњи живог организма; – разликује облике енергетски богатих једињења; – објасни разлику између нормалне и референтне вредности; – наведе биохемијски састав крви и урина; – разврста квалитативне и квантитативне анализе крви и урина; – разликује префиксе и суфиксе који се користе код биохемиских анализа. |
– Предмет и задаци медицинске биохемије и значај биохемије у дијагностици и терапији обољења; – Основни појмови о метаболизму; – Биолошки материјал за биохемијске анализе и појам референтне вредности – биохемијски састав крви, преглед анализа и тумачење; – Биохемијски састав урина, преглед анализа и тумачење. Кључни појмови: метаболизам, аденозинтрифосфат, биолошки материјал, референтна вредност. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Неоргански састав људског организма и његов метаболизам |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе значај воде у људском организму; – објасни метаболизам воде и њене поремећаје; – разликује значај дифузије и осмозе; – опише метаболизам електролита и класификује поремећаје; – објасни појам осмоларности телесних течности; – објасни ацидо-базну равнотежу и класификује поремећаје; – опише значај и функцију олигоелемената; – наведе улоге гвожђа у метаболизму у класификује поремећаје. |
– Вода у људском организму; – Метаболизам воде и поремећаји; – Метаболизам електролита и поремећаји; – Осмоларност телесних течности; – Ацидо-базна равнотежа телесних течности; – Поремећаји ацидо-базне равнотеже; – Значај и функција олигоелемената; – Гвожђе – улоге и метаболизам. Кључни појмови: ЕЦТ/ИЦТ едеми/дехидратација, пуфери, ацидоза/алкалоза, анемија/хемохроматоза. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Структура и улоге протеина |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– разврста протеинске амино киселине по поларности бочног низа, по хемијском саставу бочног низа и по биохемијском значају; – опише значај аминокиселина у метаболизму – повеже биолошки значајне пептиде и њихове улоге у метаболизму – класификује хијерархијску структуру протеина – наведе поделе протеина по сложености структуре, облику молекула и најважнијим улогама у метаболизму; – опише функцију хемоглобина – наведе биолошки значај ензима – опише механизам деловања ензима – објасни номенклатуру и поделу ензима; – објасни структуру, oсобине и значај проензима, изоензима и ткивних маркера |
– Аминокиселине – структура и поделе; – Особине и биолошки значај аминокиселина; – Пептиди – структура и биолошки значајни пептиди; – Структура протеина; – Особине, подела и улоге протеина; – Специфични протеини: хемоглобин – структура и функције; – Специфични протеини:ензими – структура, особине и биолошки значај; – Механизам деловања и фактори који утичу на активност ензима; – Номенклатура и подела ензима; – Клинички значај одређивања ензима – проензими, изоензими и ткивни маркери. Кључни појмови: есенцијално/неесенцијално, изомерија, пептидна веза, секвенца, хем, активни центар, супстрат, инхибиција. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Метаболизам протеина |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише метаболизам протеина у организму; – објасни појам биланса азота – разликује функције дигестивног тракта – опише метаболичке путеве аминокиселина у ћелији; – илуструје метаболизам аминокиселина и циклус урее; – објасни метаболизам хемоглобина и жучних боја – објасни клинички значај одређивања урее, креатина, креатинина и мокраћне киселине у крви и урину; – опише значај одређивања протеина у крви и урину. |
– Метаболизам протеина; – Општи појам азота у организму – биланс азота. Протеински минимум, биолошка вредност протеина; – Дигестија протеина и ресорпција аминокиселина; – Метаболички путеви аминокиселина у ћелији; – Метаболизам амонијака и циклус урее; – Метаболизам хемоглобина и жучних боја, њихови поремећаји и значај одређивања жучних боја у биолошком материјалу; – Значај одређивања непротеинских азотних једињења у крви и урину; – Значај одређивања протеина у крви и урину. Кључни појмови: варење, ресорпција, аминокиселински „pool”, примарно и секундарно гориво, билирубин, уреа, креатин, креатинин, мокраћна киселина, конкременти. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Структура и метаболизам угљених хидрата |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– илуструје структуре најважнијих моносахарида и дисахарида; – објасни особине и биолошки значај моносахарида, дисахарида и полисахарида; – упореди дигестију и ресорпцију угљених хидрата и протеина; – опише регулацију концентрације глукозе у крви; – представи метаболизам гликогена; – опише глуконеогенезу и гликолизу – објасни Кребсов лимунски циклус и респираторни ланац – објасни појам слободних радикала и оксидативни стрес; – разликује поремећаје у метаболизму угљених хидрата; – објасни значај одређивања глукозе и гликолизованих протеина у биолошком материјалу. |
– Моносахариди – подела, структура, особине и биолошки значај; – Дисахариди – структура, особине и биолошки значај; – Полисахариди – структура, особине и биолошки значај; – Уношење, дигестија и ресорпција угљених хидрата; – Регулација концентарације глукозе у крви; – Метаболизам гликогена: гликогенеза и гликогенолиза; – Метаболизам глукозе: глуконеогенеза и гликолиза; – Кребсов циклус трикарбоксилних киселина и респираторни ланац; – Слободни радикали – настанак у физиолошким условима и елиминација и појам оксидативног стреса; – Поремећаји у метаболизму угљених хидрата и значај одређивања Кључни појмови: алдозе/кетозе, изомерија, гликозидна веза, хомо/хетерополисахариди, антиоксиданти, дијабетес, гликемија, мелитурија. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Структура и метаболизам липида |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе поделу и особине липида; – илуструје структуре масних киселина, триацилглицерола, фосфолипида и холестерола; – објасни особине и биолошки значај масних киселина, и триацилглицерола; – објасни значај фосфолипида у структури и функцији биолошких мембрана; – упореди дигестију и ресорпцију липида, угљених хидрата и протеина; – разврста липопротеине према функцији у организму; – објасни метаболизам липида – објасни кетогенезу и значај кетонских тела за метаболизам; – опише структуру, особине и биолошки значај стероидних једињења и метаболизам холестерола; – уочи однос поремећаја у метаболизмима липида и липопротеина |
– Липиди – особине и подела; – Масне киселине – структура, особине и биолошки значај; – Триацилглицероли – структура, особине и биолошки значај; – Фосфолипиди – структура и функције биолошких мембрана; – Уношење, дигестија и ресорпција липида; – Липопротеини – подела и функција у метаболизму; – Метаболизам липида и β – оксидација масних киселина; – Кетонска тела – кетогенеза и метаболизам; – Стероиди – структура, особине и биолошки значај. Метаболизам холестерола; – Клинички значај одређивања липидног статуса. Кључни појмови: сапонификација, изомерија, жучне киселине, емулгација, апопротеини, кетонемија/кетонурија, липидни статус. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Сигнални системи и хормони |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе врсте и механизам деловања сигналних система у организму; – наведе поделу хормона по хемијском саставу, месту синтетисања и растворљивости; – објасни механизам деловања регулацију секреције и неутрализацију хормона; – објасни основне чињенице о пептидним и протеинским хормонима – објасни основне чињенице о стероидним хормонима; – објасни основне чињенице о хормонима дериватима аминокиселина; – препозна на примеру дигестивне и ткивне хормоне; – разликује супституциону и допунску хормонску терапију. |
– Сигнални системи – нервни, ендокрини, неуроендокрини, паракрини и аутокрини; – Подела, излучивање, механизам деловања, регулација секреције и неутрализација хормона; – Хормони пептидне структуре; – Хормони протеинске структуре; – Хормони деривати аминокиселина; – Стероидни хормони; – Дигестивни и ткивни хормони; – Хормони у терапији. Кључни појмови: медијаторске супстанце, регулација метаболизма, механизам негативне повратне спреге, контрола експресије гена, активација једињења аденилат циклазе. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Значај биохемијских анализа у дијагностици |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе биохемијске параметре за болести срца; – наведе биохемијске параметре за болести бубрега; – наведе биохемијске параметре за болести гастроинтестиналног тракта; – наведе биохемијске параметре за ендокрине болести; – објасни значај биохемије у дијагнози малигних обољења; – наведе најзначајније хитне анализе и њихову примену. |
– Биохемијска дијагностика болести срца; – Биохемијска дијагностика болести бубрега; – Биохемијска дијагностика болести гастроинтестиналног тракта; – Биохемијска дијагностика ендикриних болести; – Биохемијска дијагностика малигних болести; – Хитна лабораторијска дијагностика. Кључни појмови: плазма, серум, урин, тумор маркери, анализе прве, друге и треће категорије хитности. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Медицинска биохемија је предмет који се изучава у трећој години. Теоријска настава се реализује у учионици.
Програм предмета медицинска биохемија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj медицинске биохемије у дијагностици и терапији болести насталих услед поремећаја метаболизма; упозна ученике са основним појмовима, предметом изучавања и задацима медицинске биохемије. Предмет оспособљава ученике за успешно преношење знања о основним појмовима метаболизма неорганских и органских материја у организму, као и улози ензима и хормона у регулацији метаболичких процеса и значају биохемијских анализа крви и урина у дијагностиковању болести. Предмет подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, прецизност, одговорност и пожртвованост. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева тема, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.
Програм предмета медицинска биохемија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.
Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета медицинска биохемијау различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.
1. Тема: Увод у предмет
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 4 часа.
У оквиру 1. теме Увод у предмет неопходно је дефинисати предмете и задатке проучавања биохемије и медицинске биохемија и значај медицинске биохемије у дијагностици и терапији обољења. Затим објаснити/обновити основне појмове о метаболизму, хијерархију у изградњи живог организма и енергетски богата једињења. Подсетити ученике на дефиницију болошког материјала и указати на разлику у значењу појмова референтна и нормална вредност, затим подсетити на мерне јединице за масену и количинску концентрацију, које су уз бројну вредност саставни део референтне вредности биохемијских параметара и најавити нову јединицу са којом ће се упознати у оквиру теме 3. Посебно обратити пажњу на молекулски састав крви и нa састав и врсте серума и плазме због значаја у аналитичким поступцима, као и на преаналитичке поступке за крв. Како урин настаје филтрацијом крви, при изучавању састава урина указивати на сличности и разлике квалитативног и квантитативног неорганског и органског састава крви и урина и објаснити зашто се јављају. Упоредити анализе крви и урина у квалитативном и квантитативном смислу, објаснити префиксе и суфиксе уз параметре којима се једном речју описује количина састојка у крви или присуство састојка у урину. Дати теоријске основе за прегледе урина (квалитативне и квантитативне) као и за припрему пацијената за исте. Истаћи клинички значај различитих прегледа урина.
Циљеви теме су да се ученици упознају са местом медицинске биохемије у клиничком раду као и хијерархијом у изградњи људског организма која је неопходна да би ученици разумели функцију биомолекула у метаболизму па самим тим повезали метаболизам и поремећаје метаболизма ових молекула са биохемијским анализама биолошког материјала на основу којих се пружа могућност праћења стања пацијента у смислу дијагностике, терапије, постерапијског тока, здравља или евентуалних предвиђања будућих стања, под условом да је присутна тачности и прецизности код узимања биолошког материјала и извођења лабораторијских анализа
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
2. Тема: Неоргански састав људског организма и његов метаболизам
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 8 часова.
У оквиру 2. теме Неоргански састав људског организма и његов метаболизам, неопходно је навести значај, расподелу и улоге воде у организму, повезати електролите са неорганским саставом крви и објаснити њихову локализацију (екста и/или интрацелуларни) у организму, унос, ресорпцију, улоге, референтне вредности и поремећаје метаболизма, подсетити ученике на законе дифузије и осмозе и објаснити њихов значај у метаболизму воде и електролита, повезати осмотски притисак са осмоларношћу телесних течности и илустровати кроз физиолошке растворе (просте и сложене), а поремећаје у метаболизму воде објаснити кроз понашање ћелије у физиолошком раствору као и у хипо односно хипертоничном раствору. Подсетити ученике на знања о рН и пуферима која су стекли у претходним школским годинама па „преместити” све то у организам и објаснити функционисање пуферских система и физиолошких механизама у одржању ацидо – базне равнотеже. Истаћи факторе ризика који могу да доведу до пробијања пуферског капацитета бикарбонатног пуфера и тиме довести до поремећаја рН крви – ацидозе и алкалозе. Описати (унос, ресорпција) најважније олигоелементе (Cu, Zn, Mn, Co, Cr, Se, I) са посебним акцентом на улоге у метаболизму. Скренути пажњу и на то да су ови елементи лако доступни кроз суплементе, али да их не треба користити без савета лекара због могућих хипер концентрација у крви које, као и хипо концентрације, могу да доведу до метаболичких поремаћаја, који у неким случајевима могу бити и врло озбиљни. На крају, теме објаснити унос и ресорпцију гвожђа, његове улоге, сталну промену оксидационог броја у метаболизму, референтне вредности као и поремећаје у метаболизму. Упознати ученике са параметрима који се одређују у лабораторији и указују на ацидо – базни статус, на клинички значај одређивања електролита у биолошком материјалу и указати на то да сама феремија не даје пуно клинички значајних информација па се за сагледавање метаболизма гвожђа и његове поремећаје одређују и TIBC, UIBC и феритин.
Циљеви теме су упознавање ученика са метаболизмом воде, електролита, хомеостазом водоникових јона, неких олигоелемената и гвожђа, њиховим поремећајима и клиничким значајем одређивања наведених параметара чиме се развија свест код ученика о значају уноса воде у организам и избегавању додавања велике количине соли у храну, односно конзумирања слане хране/грицкалица, као и о произвољној суплементацији олигоелемената.
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
3. Тема: Структура и улоге протеина
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 10 часова.
У оквиру 3. теме Структура и улоге протеина потребно је повезати претходна са новим знањима о аминокиселинама у смислу наведених подела, структуре и особина које су метаболички веома важне (оптичка активност, понашање аминокиселина са променом рН раствора – изоелектрична тачка и диполарни јон, декарбоксилација, дезаминација, трансаминација и др.), као и о биолошком значају аминокиселина истичући да међу протеинским аминокиселинама има и есенцијалних и неесенцијалних молекула. Указати на значај пептидне везе помоћу које се аминокиселине полимеризују у пептиде и полипептиде. Навести различите пептидне молекуле и њихове улоге у метаболизму човека. Објаснити хијерарахију у структури протеина и улогу интеракција бочних низова аминокиселина у формирању укупне структуре протеина која детерминише њихову улогу у организму. Објасни поделе и особине протеина истичићи њихов значај у метаболичкој активности организма и клиничком одређивању протеина у биохемијским анализама и електрофорези. Посебан осврт на структуру хемоглобина као и на улоге у преносу кисеоника, угљен диоксида и пуферску улогу и облике хемоглобина А које се при томе стварају, као и на карбокси хемоглобин. Поменути и друге врсте хемоглобина које су присутне у организму. Дефинисати биолошки значај ензима и њихову структуру са посебним освртом на непротеински део холоензима – кофактор где треба повезати претходна знања о витаминина (дефиниција, подела по растворљивости, називи њихових концентрације у организму) са акцентом на витамине Б комплекса као и знања о нуклеотидима као саставних делова простетичних група и коензима. Класификовати ензиме у 6 главних група у односу на врсте реакција које каталишу и повезати ту поделу са савременом номенклатуром ензима. Указати на специфичност у делу протеинске структуре ензима – активни центар који и омогућава каталитичку улогу ензима у организму. Описати начине везивања ензима са супстратом и механизам њиховог деловања. Скренути пажњу на услове у којима ензими остварују максималну активност, односно на факторе који утичу на њихову активност због значаја за лабораторијско одређивање ензима, као и на инхибицију ензимске катализе. Истаћи ефикасност и специфичност деловања, као особине које ензиме издвајају у односу на друге протеине. Описати структуру, особине и улоге проензима, изоензима и ткивних маркера и њихов метаболички и клинички значај одређивања, као и место и значај осталих ензима у биохемијским анализама. Нагласити да се код ензима не одређује масена или моларна концентрација већ мери активност у интернационалним јединицама или каталима и дефинисати јединице.
Циљеви теме су усвајање знања о структури и улогама аминокиселина, пептида и протеина у организму, као и да ученици распознају биолошки и клинички значај ензима у метаболизму.
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
4. Тема: Метаболизам протеина
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 8 часова.
У оквиру 4. теме Метаболизам протеина потребно је обновити претходно знање о структури, особинама и улогама (из теме 3) аминокиселина, пептида и протеина и повезати га са метаболичким карактеристикама за биланс азота и азотну равнотежу, биолошку вредност протеина и метаболизам протеина. Обновити знања из анатомије и физиологије о дигестивном тракту и његовим функцијама као и из теме 3 о специфичности ензимског деловања и неактивниим облицима у којима се синтетишу и излучују. Објаснити зашто су проензимски облици важни за протеазе и шта би се у организму десило када би се оне излучивале као активни ензими. Повезати протеазе са соковима органа за варење у којима се налазе, дефинисати крајње производе дигестије протеина, њихову ресорпцију и транспорт до јетре. Описати метаболизам аминокиселина (нагласити да се из угљеничног скелета трансформацијом настају глукоза и кетонска тела – молекули примарна и секундарна горива у организму) и илустровати процес синтезе урее уз обнављање основих појмова о метаболизму и показивања амфиболичности самог процеса. На примеру процеса синтезе урее објаснити дефекте који могу настати у синтези ензима, класификовати дефекте на урођене и стечене и објаснити последице једних и других на квалитет живота особе код које се јављају. Наставити са метаболизмом хемоглобина – описати синтезу сложеног молекула кроз хемијски посебне делове, а затим повезивање у јединствени молекул, период полуживота, обновити функције које има у метаболизму (тема 3) и на крају катаболизам оба хемијски различита дела: глобински део до аминокиселина, а простетичне групе хем до жучних боја. Указати на значај одређивања жучних боја у биолошком материјалу, а модул завршити са значајем одређивања протеина и непротеинских азотних једињења (уреа, креатин, креатинин, мокраћна киселина) у крви и урину.
Циљеви теме су да ученици упознају метаболизам протеина и аминокиселина, њихове поремећаје, клинички значај одређивања протеина и непротеинских азотних једињења у биолошком материјалу као и да разумеју промене које настају у организму услед поремећаје метаболизма хема и и жучних боја.
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
5. Тема: Структура и метаболизам угљених хидрата
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 11 часова.
У оквиру 5. теме Структура и метаболизам угљених хидрата неопходно је објаснити структуре алдоза и кетоза и дисахарида кроз илустарцију, затим особине моно олиго и полисахарида које су значајне за метаболизам (грађење полуацеталних облика, оптичку активност, оксидацију, редукцију, естерификацију, типове гликозидних веза, хомо и хетерополисахариде). Правити паралелу између дигестије и ресорпције протеина и угљених хидрата, навести да постоји алтернативни пут метаболизма пентозних шећера, а да су наша тема хексозни шећери. Објаснити регулацију концентрације шећера уорганизму путем хормона и физиолошких механизама и истаћи значај гликогена (његовог метаболизма) као резервног шећера у организму. Објаснити да је глукоза, као примарно гориво људског организма, неесенцијални молекул за организам и да је њен метаболизам организован кроз процесе глуконеогенезе (из метаболита глукозе или из других врста молекула као што су аминокиселине (протеини) или глицерол (липиди) и гликолизе. Објаснити кроз илустацију значај бескисеоничне разградње глукозе за човека и превођење њеног производа (пирувата) у кисеоничне услове при чему настаје ацетил СоА, централно метаболичко једињење које се даље разграђује у Кребсовом лимунском циклусу (илистрација) при чему се ослобађа водоник који у респираторном ланцу (илустрација) даје хемијску енергију (ћелијско дисање или оксидативна фосфорилација). Објаснити настанак слободних радикала и указати да су они пријатељи нашег организма док су у равнотежи са антиоксидантима. Када се равнотежа наруши у правцу слободних радикала, настају промене које могу довести до појаве болести. Навести антиоксидансе које сам организам ствара и оне које уносимо храном и дефинисати појам оксидативног стреса са навођењем фактора ризика за његову појаву и повећање количине слободних радикала. На примерима објаснити поремећаје у метаболизму шећера као и лабораторијске процедуре за одређивање параметара који нам указују на ниво шећера у крви у тренутном и дужем периоду времена, као и на функцију ендокриног панкреаса из венске и капиларне крви, као и на доказивање мелитурије.
Циљеви теме су упознавање са биолошки важним угљеним хидратима, њиховим улогама и метаболизмом, као и са клиничким значајем њихових поремећаја.
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
6. Тема: Структура и метаболизам липида
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 11 часова.
У оквиру 6. теме Структура и метаболизам липида потребно је навести важне улоге и поделу липида и упоредити је са поделама претходно проучаваних биомолекула – закључити да су за разлику од претходних група липиди хемијски потпуно различити и да им је једина заједничка карактеристика нерастворљивост у води. Кроз илустрацију објаснити структуре масних киселина, триацилглицерола, фосфолипида и холестерола. Објаснити сапонификацију и структуре мицела и двослојева у које се удружују амфипатични молекули неких сложених липида изграђујући ћелијске мембране. Упоредити дефиницију дигестије (хидролиза) и нерастворљивост липида у води. Логично је закључити да су липиди несварљиви у дигестивном тракту, али знамо искуствено да то није тако – објаснити улогу жучног сока (жучних киселина) у емулгацији липида хране. Проблем нерастворљивости у води јавља се поново након ресорпције сварених липида који не могу самостално да се транспортују путем крви – због тога се синтетишу липопротеини. Описати структуре, биолошки и клинички значај све 4 врсте липопротеина. Објаснити метаболизам липида и навести да се појединачно проучава само метаболизам масних киселина као молекула који су саставни део свих сложених липида па објаснити њихов анаболизам и катаболизам у организму. Истаћи да због таквог анаболичког пута неке масне киселине су есенцијалне за наш организам и треба их уносити храном и нагласити појаву геометријске изомерије код незасићених масних киселина од којих метаболишемо само cis облике у организму. Ацетил СоА који је крајњи производ разградње масних киселина, осим што се укључује у Кребсов лимунски циклус, у јетри служи као прекурсор за синтезу кетонских тела – секундарних горива организма. Илустровати процес кетогенезе и објаснити кетонемију, кетоацидозу и кетонурију. Описати метаболизам холестерола (неесенцијални молекул) и инсистирати на специфичности ензима за његову синтезу и недостатку ензима за његову разградњу, па се синтеза жучних киселина може сматрати „катаболизмом” холестерола. На крају, објаснити поветаност поремећаја метаболизма липида и липопротеина (95%: 5%), као и однос наследних према стеченим дефектима (80:20) што се проверава кроз липидни статус – групу анализа за утврђивање поремећаја у метаболизму липида и липопротеина.
Циљеви теме су упознавање са биолошки важним липидима и липопротеинима, њиховим улогама и метаболизму, као и са клиничким значајем њихових поремећаја.
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
7. Тема: Сигнални системи и хормони
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 8 часова.
У оквиру 7. теме Сигнални системи и хормони потребно је дефинисати врсте и механизме деловања сигналних система у организму. Хормоне, као хемијске сигналне супстанце треба поделити по месту синтетисања, растворљивости и хемијском саставу. Објаснити њихову синтезу у ћелији у односу на хемијски сатав, начине излучивања (потреба организма и хијерархија), механизам деловања са рецепторима на ћелијској мембрани или у цитоплазми, регулацију секреције која је најчешће механизмом негативне повратне спреге, време полуживота и неутрализацији која опет зависи од хемијског састава. Навести примере неколико хормона сваке хемијске врсте уз очекивање да ученици на основу претходног знања о хемијском саставу могу да закључе о претходно наведеним карактеристикама. Објаснити ефекат који имају на метаболизам и шта се дешава у организму услед поремећаја њихове концентрације. Дати примере и за неколико дигестивних и ткивних хормона. Објаснити значај хормоналне терапије (допуна и супституција) због тога што поремећени ниво хормона у организму доводи до појаве болести и поремећаја, док остали до сада проучавани параметри својим поремећеним концентрацијама указују да је у неком делу организма дошло до поремећаја функције. Навести неке опште познате примере хормоналног дизбаланса: дијабетес тип 1 за који је потребна супституциона терапија инсулином до краја живота или нпр. лечење неплодности допунском хормоналном терапијом која траје само одређени период времена.
Циљеви теме су разумевање сигналнх система у организму, као основних механизама процеса корелације и регулације метаболизма као и клиничког значаја одређивања њихових поремећаја.
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују
8. Тема: Значај биохемијских анализа у дијагностици
Тема се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава 6 часова.
У оквиру 8. теме Значај биохемијских анализа у дијагностици неопходно је повезати претходна знања о појединачним биохемијским параметрима и указати на групе анализа које помажу у прецизној дијагностици болести срца, болестима бубрега, болестима гастроинтестиналног тракта, ендикриним болестима или малигним болестима. Такође, дефинисати значај и врсте хитних анализа (нивои хитности).
Циљеви теме су да се развије свест и одговорност о значају одређивања биохемијских параметара у биолошком материјалу за дијагнозу различитих обољења и стања, као и хитне лабораторијске дијагностике и тимског рада код извођења лабораторијских анализа у циљу успешне и брзе дијагностике.
Током реализације теоријске наставе у оквиру ове теме предметни наставник треба да развија способност ученика да повезују постојећа знања са новим знањима и појмовима као и да синтетички и аналитички размишљају, упоређују и процењују.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Епидемиологија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
68 |
68 |
30 |
166 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање знања о значају, циљевима и историјским развојем епидемиологије;
– Развијање знања о најзначајнијим појмовима и проблемима из подручја епидемиологије заразних и хроничних незаразних болести;
– Развијање знања о распрострањености поремећаја здравља, узорцима њихове појаве, факторима који их условљавају и мерама за њихово спречавање и сузбијање;
– Развијање знања о епидемиолошком надзору;
– Развијање знања о примарној, секундарној и терцијарној превенцији болести;
– Оспособљавање за прикупљање података за потребе епидемиолошког истраживања;
– Оспособљавање за примену мера превенције и мера сузбијања епидемија;
– Оспособљавање за учешће у кризним и ванредним ситуацијама у здравству;
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Препоручено трајање модула(часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Општа епидемиологија |
16 |
18 |
||
2. |
Епидемиологија хроничних незаразних болести |
18 |
14 |
||
3. |
Епидемиологија заразних болести |
34 |
36 |
||
4. |
Настава у блоку |
30 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Општа епидемиологија |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни предмет изучавања и циљеве епидемиологије; – опише историјски развој епидемиологијe; – објасни појмове епидемија и епидемијски процес; – наведе изворе података о становништву, оболевању и умирању; – опише основне показатеље учесталости поремећаја здравља; – објасни појам, циљеве, елементе и методе епидемиолошког надзора; – објасни узрочност и епидемиолошке моделе болести; – објасни природни ток и спектар болести; – објасни појмове агенс-домаћин-средина, њихове одлике и епидемиолошки значај; – објасни путеве преношења заразних болести; – опише типове и принципе истраживања епидемија; – наведе врсте и основне одлике епидемиолошких метода, упитника и истраживања; – објасни врсте и значај дијагностичких тестова; – објасни принципе и значај имунизације; – опише појам скрининг, његову организацију и врсте; – опише мере и нивое превенције болести; |
Теорија: – Дефиниција и циљеви епидемиологије; – Историјски развој епидемиологије; – Епидемија, ендемија и пандемија болести; – Епидемиолошки надзор; – Прописи; – Извори података о становништву; – Показатељи учесталости поремећаја здравља; – Узрочност у епидемиологији; – Заразне и хроничне незаразне болести; – Природни ток болести и градијент инфекције; – Епидемиолошки модели болести и врсте епидемија; – Епидемиолошке методе, упитник, истраживања; – Скрининг; – Нивои превенције; – Епидемиологија ванредних ситуација. |
– опише епидемиолошке основе ванредних ситуација; – израчуна показатеље оболевања и умирања; – попуни пријаву лабораторијски утврђеног узрочника; – попуни пријаву и одјаву епидемије; – изради епидемиолошки модел точка; – направи графички приказ епидемијске криве; – унесе у електронску базу податке добијене епидемиолошким надзором. |
Вежбе: – Мере здравља и болести; – Извори података о оболевању и умирању; – Пријава лабораторијски утврђеног узрочника заразне болести; – Модел точка; – Пријава и одјава епидемије заразне болести; – Епидемијска крива; – Епидемиолошки надзор. Кључни појмови: епидемиологија, прописи у области здравствене заштите, заразне и незаразне болести |
НАЗИВ МОДУЛА: Епидемиологија хроничних незаразних болести |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам, заступљеност и значај хроничних незаразних болести; – објасни принципе надзора над хроничним незаразним болестима; – објасни значај, распрострањеност и учесталост, етиологију и превенцију кардиоваскуларних, респираторних, ендокринолошких и метаболичких болести, дигестивних болести, коштано-зглобних обољења; – објасни значај, распрострањеност и учесталост, етиологију и превенцију малигних тумора; – опише нивое превенције хроничних незаразних болести; – израчуна показатеље оболевања и умирања од хроничне незаразне болести; – израчуна општу и специфичну стопу хроничне незаразне болести; – направи списак фактора ризика за хроничну незаразну болест; – попуни појединачну пријаву болести; – унесе у електронску базу податке добијене епидемиолошким надзором хроничне незаразне болести. |
Теорија: – Оптерећеност друштва болешћу; – Епидемиологија кардиоваскуларних болести; – Епидемиологија респираторних болести; – Епидемиологија ендокринолошких и метаболичких обољења; – Епидемиологија дигестивних обољења; – Епидемиологија коштано-зглобних обољења; – Епидемиологија малигних тумора; Вежбе: – Израчунавање показатеља оболевања и умирања од хроничне незаразне болести; – Израчунавање опште и специфичне стопе хроничне незаразне болести; – Попуњавање појединачне пријаве болести; – Мере превенције незаразних болести; – Фактори ризика за хроничне незаразне болести; – Вођење електронске базе података потребних за регистар хроничних незаразних болести; Кључни појмови: хроничне незаразне болести, оптерећеност болестима, епидемиологија; |
НАЗИВ МОДУЛА: Епидемиологија заразних болести |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам, заступљеност и значај заразних болести; – опише путеве преношења заразних болести; – наведе поделу и основне одлике епидемија према путу преношења инфективног агенса; – објасни појмове вируленција, количина инфективног агенса, осетљивост; – објасни појам имунитет и основе активне и пасивне имунизације; – објасни календар имунизације; – наведе врсте вакцина, здравствене разлоге за давање вакцина, вакцине које се примењују у нашој земљи, организацију вакцинације, мерење успешности вакцинације; – објасни појам и карике хладног ланца; – наведе врсте, типове, начине и контролу стерилизације; – објасни начин узорковања хуманог материјала; – наведе мере контроле, спречавања и сузбијања заразних болести; – објасни значај, распрострањеност и учесталост, етиологију и – превенцију респираторних, цревних, кожних и венеричних заразних – болести, зооноза; – објасни значај, распрострањеност и учесталост, етиологију и превенцију болничких инфекција; – објасни појмове контролa, сузбијањe и спречавањe заразних болести; – израчуна опште и специфичне стопе заразне болести; – попуни појединачну пријаву болести; – направи шему епидемиолошког надзора на примеру; – графички прикаже епидемијску криву; – изврши узимање бриса са опреме, прибора и материјала за контролу стерилности; – попуни документацију о узорковању, транспорту узорка, пријему узорка, унесе податке у извештај о лабораторијском испитивању и изда резултате; – изврши поступак стерилизације – учествује у тиму за епидемилошко испитивање; – попуни епидемиолошки упитник; – направи списак мера за спречавање појаве заразне болести; – изведе хигијенско прање руку и дезинфекцију руку; – открива и доказује клицоноштво; – попуни табелу календара обавезне имунизације; – употреби личну заштитну опрему и средства; – унесе у електронску базу податке добијене епидемиолошким надзором над заразном болешћу. |
Теорија: – Класификација заразних болести; – Резервоар, извор инфекције и путеви преношења заразних болести; – Вируленција и количина инфективног агенса; – Диспозиција; – Превенција, елиминација и ерадикација заразних болести; – Активна и пасивна имунизација; – Епидемиолошко истраживање заразних болести; – Мере сузбијања заразних болести; – Епидемиологија респираторних, цревних, кожних и венеричних – заразних болести; – Вирусни хепатитиси; – Зоонозе и векторске заразне болести; – Болничке инфекције. – Профилактичке мере; – Противепидемијске мере. Вежбе: – Израчунавање показатеље оболевања и умирања од заразне болести; – Израчунавање опште и специфичне стопе заразне болести; – Узимање узорака хуманог материјала; – Стерилизација и узимање узорака за контролу стерилности; – Вођење документације о узорковању, транспорту узорака, издавање резултата; – Попуњавање појединачне пријаве болести; – Епидемиолошко испитивање; – Мере превенције заразне болести; – Мере за спречавање и сузбијање заразне болести; – Вођење електронске базе података о заразној болести. Кључни појмови: заразне болести, биолошки материјал, резервоар, пут преноса, спречавање и сузбијање заразних болести |
НАЗИВ МОДУЛА: Настава у блоку |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– попуни појединачне пријаве заразне болести и лабораторијски утврђеног узрочника; – попуни пријаву и одјаву епидемије; – употреби личну заштитну опрему и средства; – попуни документацију о узорковању, транспорту узорка и изда резултате; – изврши контролу поступка стерилизације физичком, хемијском, биолошком методом; |
– Пријава болести и лабораторијски утврђеног узрочника заразне болести; – Пријава и одјава епидемије заразне болести; – Мере превенције заразне болести; – Вођење документације о узорковању, транспорту узорака, издавање резултата; – Контрола поступка стерилизације топлотом, физичком, хемијском и биолошком методом; Кључне речи: заразна болест, епидемија, документација, стерилизација, контрола. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку изучавања предмета Општа епидемиологија ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања. Епидемиологија је наука која се бави проучавањем распрострањености и узрока поремећаја здравља, услова под којима се они појављују и шире, а све ради њиховог спречавања и сузбијања. Припада примењеним наукама применом мера за спречавање или стављање под контролу болести.
Програм је прилагођен савременим достигнућима епидемиолошке науке, узрасту и потребама ученика образовног профила санитарно-еколошки техничар.
Концепт предмета постављен је тако да ученици могу повезати градиво са предметима: Анатомија и физиологија, Основе лабораторијског рада, Микробиологија, Хигијена са здравственом екологијом и Медицинска информатика.
Циљ је да ученицима приближи рад у епидемиолошкој служби, здравственој установи, на терену (ван матичне установе), да га повеже и објасни, а у складу са стандардима квалификације образовног профила санитарно-еколошки техничар.
Предмет је организован модуларно са дефинисаним исходима који воде наставника у процес реализације планирањем облика рада, наставних метода и наставних средстава. Метод активне наставе се препоручује наставнику, јер он доприноси мотивацији ученика за развијање свести о значају усвајања стручних знања у циљу оспособљавања за будућу професију.
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. То подразумева припремање материјала за рад на часовима и симулирање реалних услова на будућем радном месту при чему се ученицима додељују различите улоге. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот.
Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика и настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима.
Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања из епидемиологије и оспособљавати и их за тимски и истраживачки рад и подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе осим уџбеника и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија које су важне због уношења и обраде података у базама података у епидемиологији.
Вежбе у школском кабинету морају се темељно припремити, ученицима се мора обезбедити одговарајући прибор и опрема, како би се њихове активности могле успешно изводити уз симулирање одговарајуће појаве.
План и програм наставе и учења конципиран је модуларно. За сваки модул дат је оријентациони број часова који наставнику сугерише обим и дубину интерпретације појединих целина односно садржаја. У зависности од мотивисаности и активности ученика, брзине усвајања занња и оспособљавања за одеређене вештине, наставник усклађује број часова према потребама одељења или групе.
Програм наставе у блоку структуриран је тако да се на основу наученог могу унапредити стечене вештине и замишљена је као систематизација садржаја вежби.
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици. Вежбе се реализују у школским учионицама, кабинетима или лабораторијама. Настава у блоку организује се у школском кабинету, учионици или лабораторији (у завиности од садржаја вежби). Препоручује, према могућностима, да се група ученика укључи у активности епидемиолошке службе неке здравствене Установе.
Одељење се на вежбама и настави у блоку дели на три групе (до 10 ученика) у групи.
Препоруке за реализацију наставе: Активна настава; Илустровано-демонстративне вежбе; Аудио-визуелна наставна средства; Индивидуални рад; Рад у пару; Групни рад; Тимски рад;
1. Модул: Општа епидемиологија
Теорија: У оквиру модула општа епидемиологија наставник ће ученицима: предмет изучавања, циљеве и задатке епидемиологије; упознати их са историјским развојем епидемиологијe; објаснити појам узрочности у епидемиологији; објаснити појам агенс и навести класификацију агенаса; објаснити појам домаћин (карактеристике: пол, старост, професија и осетљивост), средина (наведе факторе живе и неживе природе који окружују човека), епидемија, ендемија и пандемија болести; објасни природни ток и спектар болести; опише епидемиолошке моделе: Еколошки тријас (Гордонов тријас), Вограликов ланац (ланац инфекције: извор инфекције и изложеност зарази (екпозиција); путеви преношења узрочника болести; улазна врата узрочника у организам домаћина; довољна количина (доза) и вируленција микроорганизама; диспозиција или имунитет организма домаћина) Модел точка и Мрежа узрочности; описати епидемиолошке методе (дескриптивна, аналитичка и експериментална); указати им на значај утврђивања узрока и узрочних односа, применом епидемиолошких метода за спречавање и сузбијање болести; указати на комплексне каузалне асоцијације, сагледане, најпотпуније мрежом узрочности које треба да укажу на кључне тачке у којима се ланац који води до болести може најлакше и најуспешније прекинути; објаснити појам скриниг (дефиниција, циљ, врсте, критеријуми за увођење скринга везаних за поремећај здравља и везани за скрининг тест), објаснити епидемиолошки упитник (врсте, значај, делови и креирање); навести изворе података о становништву, оболевању (пријављивање заразних болести регистри клицоноша, регистри оболелих, подаци из примарне здравствене заштите, подаци о хоспитализацији и други извори) и умирању; навести показатеље учесталости поремећаја здравља (стопа инциденције и стопа преваленције оболевања); описати нивое превенције (примарни, секундарни и терцијарни) и навести основе епидемиологије ванредних ситуација.
Наставник реализује наставу активно укључујући ученике подстицајним питањима и кроз дискусију. Препоруке су да наставник користи савремене методе наставе и употребу аудио-визуелних наставних средстава. Вежбе: Мере здравља и болести; Извори података о оболевању и умирању; Пријаве болести и лабораторијски утврђеног узрочника заразне болести; Пријава и одјава епидемије заразне болести; Надзор;
Вежбе:
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојено знање о параметрима који су показатељи учесталости поремећаја здравља; дели ученике у парове и задаје сваком пару, да израчуна стопу инциденције, преваленцију, стопу морталитета и леталитет, дајући им унапред припремљене, писане различите потребне податке. Након одређеног времена представник сваког пара чита добијене резултате а ученик другог пара кога одреди наставник провера тачност математичког резултата. Након тога кроз дискусију ученици упоређују међусобно добијене резултате и доносе закључак о истим.
Наставник упознаје ученике са обрасцем пријаве лабораторијски утврђеног узрочника; дели сваком ученику одштампане обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им различите потребне податке. Затим сваки ученик чита попуњен образац након чега остали ученици доносе закључак о тачности попуњавања истог. Сваки ученик увежбава задатак вежбе, користећи податке другог ученика.
Наставник подсећа ученике на усвојена знања о епидемиолошком моделу – модел точка; задаје да израде модел точка за одређену болест, уносећи одговарајуће чиниоце и дајући им одређену релативну ширину точка, према важности у појави обољења коју представљају овим моделом. Након одређеног времена представник сваког пара представља израђен модел на табли и након тога кроз дискусију ученици анализирају урађени задатак и доносе закључке. Посебан осврт треба да буде н променљивим чиоцима, узроцима болести.
Наставник подсећа ученике на усвојена знања о графичком приказу епидемијске криве, демонстрирајући исте путем презентације.; дели ученике у парове и задаје сваком пару, да графички прикаже епидемијску криву, дајући им различите потребне податке. Након одређеног времена представник сваког пара исписује израђену криву на табли и након тога кроз дискусију ученици анализирају епидемијске криве и доносе закључке. Сваки пар ученика увежбава добијени задатак, користећи податке друге групе.
Наставник упознаје ученике са обрасцем пријаве и одјаве једне епидемије; дели сваком ученику одштампане обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им различите потребне податке. Затим, сваки ученик чита попуњене обрасце након чега остали ученици кроз дискусију доносе закључак о тачности попуњавања истог. Сваки ученик увежбава задатке вежбе, користећи податке другог ученика.
Наставник подсећа ученике на усвојена знања о епидемиолошком надзору над одређеним болестима; дели ученике у три групе и свака група уноси податке у електронску базу података. Свака група добија од наставника писане податке добијене епидемиолошким надзором различитих болести (нпр. болничке инфекције, епидемија грипа, појава морбила) и задатак да исте унесе у електронску базу. Након одређеног времена наставник прегледа тачност уноса, указујући на евентуалне грешке. Сваки ученик увежбава добијени задатак, користећи податке друге групе.
2. Модул: Епидемиологија хроничних незаразних болести
Теорија: У оквиру модула епидемиологија хроничних незаразних болести наставник ће ученицима: објаснити појам хронична незаразна болест; заступљеност и значај хроничних незаразних болести; описати улогу и садржај регистра болести; објаснити етиологију (узроци и фактори ризика) значај, распрострањеност, учесталост и превенцију (према појединцу, према околини, елиминација фактора зависних од начина понашања и исхране појединца, редовни здравствени прегледи, лечење болести као фактора ризика за друге болести) кардиоваскуларних (артеријска хипертензија, исхемијска болест срца), респираторних (хронични опструктивни бронхитис, емфузем и бронхијална астма), ендокринолошких (шећерна болест), малигних (карцином бронха, карцином дојке, карцином дебелог црева), метаболичких болести (дијабетес, хиперлипидемија; гојазност); указати на значај ране дијагнозе наведених хроничних незаразних болест као превенције удружених болести (гојазност је фактор ризика за артеријску хипертензију и шећерну болест, шећерна болест доприноси чешћем оболевању од коронарне болести и васкуларних болести мозга; указати на скрининг малигних болести према протоколимима, нарочито на важност скриниг прегледа дојке и гинеколошког прегледа код жена, простате код мушкараца, дебелог црева и прегледа плућа код дугогодишњих пушача; задати да израчунају стопе оболевања и умирања од одређених хроничних незаразних болести дајући им потребне податке. Наставник реализује наставу активно укључујући ученике подстицајним питањима и кроз дискусију. Препоруке су да наставник користи савремене методе наставе и употребу аудио-визуелних наставних средства.
Вежбе:
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојена знања о показатељима оболевања и умирања, и општој и неспецифичној стопи оболевања од хроничних незаразних болести; задаје да израчуна параметре оболевања и умирања, дајући им унапред припремљене, писане, различите потребне податке. Након одређеног времена представник сваког пара чита добијене резултате а ученик другог пара кога одреди наставник провера математичку тачност резултата. Након тога кроз дискусију ученици упоређују међусобно добијене резултате и доносе закључак о истим.
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојена знања о епидемиолошким карактеристикама три болести (нпр. исхемијска болест срца, хронични опструктивни бронхитис, шећерна болест). Дели ученике у три групе и задаје им да израде списак свих познатих фактора ризика за оболевање од једне хроничне незаране болести. Након одређеног времена представник сваке групе исписује израђен списак фактора на табли. Наставник кроз дискусију сваког израђеног задатка доноси са ученицима закључке о факторима ризика за поједине болести, са посебним освртом на променљиве.
Наставник упознаје ученике са обрасцем пријаве хроничне незаразне болести, дели сваком ученику одштампане обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им унапред припремљене, писане, различите потребне податке. Затим сваки ученик чита попуњен образац након чега остали ученици доносе закључак о тачности попуњавања истог. Сваки ученик увежбава задатак вежбе, користећи податке другог ученика.
Наставник подсећа ученике на усвојена знања о епидемиолошком надзору над одређеним хроничним незаразним болестима; дели ученике у три групе и свака група користи компјутер у коме је инсталирана електронска матрица са унапред дефинисаним параметрима (сарaдња са наставником Медицинске информатике који инсталира потребну базу). Свака група добија унапред припремљене, писане различите податке добијене епидемиолошким надзором различитих хроничних незаразних болести (нпр. пнеумокониоза, шећерна болест, акутни коронарни синдром) и задатак да исте унесу у електронску базу. Након одређеног времена наставник прегледа тачност уноса, указујући на евентуалне грешке. Сваки ученик увежбава добијени задатак, користећи податке друге групе.
3. Модул: Епидемиологија заразних болести
Теорија: Наставник ће упознати ученике да ће заразне болести изучавати у оквиру предмета Инфектологија, када ће се упознати и са принципа дијагностике и главним клиничким карактеристикама одеређних болести, а да у оквиру епидемиологије, у складу са циљевима изучавањаа епидемиологије се истичу главне епидемиолошке карактеристике заразних болести.
У оквиру теме епидемиологија заразних болести наставник ће ученицима: објаснити појам инфекција и заразна болест; навести поделу инфективних чинилаца; навести шта чине епидемиолошке карактеристике неке заразне болести (извор и резервоар заразе: човек боолесник или клицоноша, животиња; путеви преношења инфекције – директни и индиректни); описати главне епидемиолошке карактеристике различитих врста епидемија заразних болести према извору заразе: капљичне (експлозивност, масовност и морбидитет, сезонски карактер); хидричне (експлозивност и релативна масовност, продужена инкубација, дужина трајања у зависности од дужине загађења извора, одсуство везаности за сезону, политипија – изазване од стране више проузроковача, промена органолептичких својстава воде (боја, мирис, укус) и појава дијареје), демографско шаренило – јавља се код свих особа без обзира на пол, узраст, расу.., присуство групе случајева и контола и контактни реп – особе које су у контакту са оболелим особама често и само обољевају), алиментарне (експлозивност и висок морбидитет, скраћена инкубација (због велика концентрације клица), кратко трајање епидемије ( оболели су само они који су конзумирали контаминиране намирнице), монотипија – изазване једним проузроковачем, везаност за сезону, присуство групе случајева и контрола, контактни реп) и трансмисивне заразе (постепен почетак – мало оболелих, обољевају само особе које су биле у контакту са извором (не увек све), дуго трајање и прогресиван ток – због лакоће ширења, временом се јавља све већи број оболелих, центрифугално ширење , одсуство везаности за сезону, лоши хигијенски услови, монотипија ); навести епидемиолошке карактеристике различитих типова епидемија (епидемија заједничког извора- излагањем групе људи штетном утицају неког фактора који је заједнички за припаднике те групе, пример је тровање храном; прогресивне – настају преношењем проузроковача са једног на другог домаћина, контактне епидемије и епидемије мешаног типа); описати појам улазно и излазно место инфекције; навести епидемиолошку класификацију заразних болести (респираторна обољења, цревна обољења, векторска обољења, кожна обољења и инфекције рана, очна обољења и генитоуринарне инфекције ; описати факторе: вируленција, количина инфективног агенса, диспозиција и њихов утицај на појаву заразне болести; навести опште и посебне мере превенције од заразних болести; упознати ученике са Законом о заштити становништва од заразних болести (мере за заштиту становништва од заразних болести представљају скуп свих активности које планирају, организују и спроводе органи Републике Србије); описати епидемиолошке мере у превенцији заразних болести према извору заразе – хемиопрофилакса, рана дијагноза, пријава заразне болести, изолација, карантин, тражење контаката, примена личних средстава заштите; објаснити појам имунитет и основе активне и пасивне имунизације и опише календар имунизације; према путевима преношења заразне болести; дефинисати појам епидемиолошки надзор (стално систематско прикупљање података о заразним болестима, инфекцијама удруженим са здравственом заштитом, антимикробном резистенцијом, факторима који доприносе њиховом настанку и преношењу, ефектима мера за њихово спречавање и сузбијање, обраду, анализу и тумачење прикупљених података, као и упућивање повратне информације учесницима у прикупљању података, информисање стручне и друге јавности а у циљу спречавања појаве, као и сузбијања заразних болести, инфекција удружених са здравственом заштитом и антимикробне резистенције), дефинисати појам епидемиолошко истраживање (примена епидемиолошких метода у циљу утврђивања околности које су довеле до појаве епидемије заразне болести, откривања резервоара, извора и путева преношења, као и ризика за даље ширење епидемије у популацији); дефинисати здравствени надзор (здравствени прегледи и епидемиолошко испитивање лица која су била у контакту са оболелом особом и/или клицоношом од заразне болести, или су боравила у жаришту заразне болести); опише систем раног узбуњивања (свеобухватан систем надзора над заразним болестима и одговарајућим синдромима инфективне етиологије у циљу брзог откривања новооболелих, упозоравања и предузимања хитних мера под условима дефинисаним Међународним здравственим правилником); дефинисати елиминацију (одсуство клинички испољене болести на одређеној територији у условима постојања агенса, уз спровођење надзора ради откривања уноса те заразне болести из других земаља и мера ради спречавања њеног преношења и ерадикацију одређене заразне болести (искорењивање – потпуно одсуство болести и проузроковача те болести на одређеној територији уз спровођење надзора ради откривања уноса из других земаља); навести притивепидемијске мере – мере спречавања и сузбијања заразних болести; објаснити значај, распрострањеност и учесталост и превенцију респираторних (грип, морбили, варичела, Ковид 19), цревних (хепатитис А. алиментарна токсиинфекција – салмонелоза, алиментарне интоксикација – стафилококно тровање храном, трихинелоза) кожних (шуга, вашљивост, гљивична обољења) и венеричних (гонореја, сифилис) заразних болести ; објаснити етиологију, значај, распрострањеност, учесталост и превенцију зооноза (беснило, тетанус и гасна гангрена) и векторских (маларија) заразних болести; објаснити етиологију, значај, распрострањеност, учесталост и превенцију хепатитиса Б и Ц; објаснити етиологију, значај, распрострањеност, учесталост и превенцију ХИВ инфекције; објаснити етиологију, значај, распрострањеност и учесталост, ммере превенције и противепидемијске мере код болничких инфекција;
Наставник реализује наставу активно укључујући ученике подстицајним питањима и кроз дискусију. Препоруке су да наставник користи савремене методе наставе и употребу аудио-визуелних наставних средства.
Вежбе:
Наставник на почетку вежбе обнавља о параметрима оболевања од заразних болести (стопа инциденције, преваленција, стопа јављања, стопа секундарног јављања), дели ученике у парове и задаје сваком пару, да израчуна параметре оболевања, дајући им унапред припремљене, писане, различите потребне податке. Након одређеног времена представник сваког пара чита добијене резултате а ученик другог пара кога одреди наставник провера математичку тачност резултата. Након тога кроз дискусију ученици упоређују међусобно добијене резултате и доносе закључак о истим.
Наставник упознаје ученике са обрасцем пријаве одређене заразне болести (по избору наставника); дели сваком ученику одштампане обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им унапред припремљене, писане, различите потребне податке. Затим сваки ученик чита попуњен образац након чега остали ученици доносе закључак о тачности попуњавања истог. Сваки ученик увежбава задатак вежбе, користећи податке другог ученика.
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојена знања о шеми епидемиолошког надзора на примеру; дели ученике у две групе и задаје свакој да изради шему епидемиолошког надзора за одређену болест. Након одређеног времена представник сваке групе црта израђену шему на табли. Наставник кроз дискусију израђеног задатка са ученицима анализира шему надзора са унетим елементима и заједно доносе закључке.
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојена знања о значају стерилизације и контроле исте; упознаје их са опремом, прибором и материјалом који се користе и стерилишу у здравственим установама; демонстрира узимање бриса са различите опреме, прибора и материјала и затим дели ученицима потребну опрему, прибор и материјал. Сваки ученик узоркује брис под надзором наставника који му указује на евентуалне грешке у поступкуа затим увежбава поступке узорковања до оспособљавања да их обави самостално и правилно.
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојена знања о вођењу комплетне документације у вези са узорковањем бриса са различите опреме, прибора и материјала; упознаје ученике са попуњавањем образаца о узорковању, транспорту узорка, пријему узорка и извештаја о лабораторијском испитивању и симулира начин издавања резултата; дели ученике на парове и сваком пару даје унапред припремљене наведене обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им унапред припремљене, писане, потребне податке. Након одређеног времена представник сваког пара чита попуњене обрасце. Наставник кроз дискусију са ученицима анализира тачност попуњавања истих а затим, сваком пару ученика даје нове празне обрасце и нове податке да исте попуне за одређено време и прегледа их, указујући на евентуалне грешке у циљу утврђивања степена оспособљавања за исходе вежбе.
Наставник на почетку вежбе обнавља о врстама и значају стерилизације различите опреме и прибора и поступку влажне стерилизације; демонстрира поступак стерилизације одређене опреме и прибора у аутоклаву, према упутству. Након тога сваки ученик обавља поступак под надзором наставника који му указује на евентуалне грешкеа затим сваки ученик увежбава поступак до оспособљавања да обави самостално и правилно стерилизацију. За вежбу се користи модел аутоклава који симулира исти у здравственој установи.
Наставник упознаје ученике са унапред припремљеним обрасцем епидемиолошког упитника одређене заразне болести; дели ученике у парове; даје сваком пару два одштампана обрасца епидемиолошког упитника (за различите заразне болеси, по избору наставника);,додељује” сваком ученику једну заразну болест, коју су већ реализовали кроз предмет Инфектологија и задаје им да анкетирају свог пара и попуне епидемиолошки упитник. Затим сваки ученик чита попуњен упитник. Наставник указује на евентуалне грешке у попуњавању, недостатке података и заједно са ученицима групе кроз дискусију, доноси закључак о резултатима анкетирања– да ли упитник даје податак о могућем извору и путевима ширења заразне болести.
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојена знања о општим и специфичним мерама превенције различитих заразних болести; дели ученике у три групе и свакој задаје да израде списак општих и специфичних мера за различиту болест (респираторну, цревну и полно преносиву). Након одређеног времена, представник сваке групе исписује на табли мере са списка и кроз дискусију ученици анализирају и указују на евентуално неуписане мере, са посебним освртом на компетенције санитарно-еколошког техничара у спровођењу истих.
На почетку вежбе наставник подсећа ученике на значај редовног хигијенског прања и у одређеним ситуацијама дезинфекције руку; демонстрира правилно извођење оба поступка и након тога сваки ученик изводи исти под надзором наставника. У случају евентуалних пропуста у извођењу поступка ученик увежбава исти до оспособљавања да хигијенско прање и дезинфекцију обави правилно.
На почетку вежбе наставник подсећа ученике на значај откривања клинички асимптоматских носилаца одређених узрочника заразних болести; наводи категорије запослених који према Правилнику о обавезним здравственим прегледима, подлежу прегледима у циљу откривања клицоноштва и спречавања ширења заразних болести; демонстрира узорковање бриса ждрела и носа једног од ученика и перианалног бриса на моделу; демонстрира пријем столице (попуњавање унапред припремљеног „протокола о узорковању” и лепљење налепнице са бројем протокола на бочицу) и дели ученике у парове. Сваки ученик обавља узорковање бриса ждрела и носа свог пара и перианалног бриса на моделу (лутка), под надзором наставника, користећи одговарајући стерилни прибор, У случају евентуалних пропуста у извођењу поступака, ученик их увежбава до оспособављања да поступак обави правилно. Затим наставник дели ученицима одговарајуће унапред припремљене бочице са материјалом који симулира узорак фецеса, припремљене свеске (симулација протокола) и налепнице. Сваки ученик из пара попуњава протокол и лепи налепницу са бројем из истог, под надзором наставника. Ученици увежбавају поступак до оспособљавања да исти обаве правилно.
Наставник на почетку вежбе обнавља о значају активне имунизације и наводи болести за које се у Републици Србији спроводи обавезна вакцинација; дели ученике у парове и даје им папире са празним пољима табеле; задаје им да у табелу упишу редослед спровођења вакцинације у односу на узраст и болести од којих их вакцина штити. Након одређеног времена сваки представник пара чита уписане податке у табели и кроз дискусију целе групе ученика анализира се њена тачност. Ученици дискутују о начинима едукације становништва о значају поштовања календара активне имунизације.
Наставник на почетку вежбе подсећа ученике на усвојена знања о улози и значају правилне употребе личне заштитне опреме у циљу превенције од заразних болести; подсећа ученике на пандемију Ковида 19 (Влада РС у марту 2020. године прогласила епидемију изазвану Корона вирусом у Србији); демонстрира стављање и скидање личне заштитне опреме (заштитни комбинезон, натикаче, рукавице, заштитна маска, заштитне наочаре и штитник за лице). Након тога сваки ученик добија комплет заштитне опреме и увежбава правилно стављање и скидање под надзором наставника.
Наставник подсећа ученике на усвојена знања о епидемиолошком надзору над одређеним заразним болестима; дели ученике у три групе и свака група користи компјутер у коме је инсталирана електронска матрица (ексел табела) са унапред дефинисаним параметрима. Наставник даје групама унапред припремљене, писае, податке добијене епидемиолошким надзором различитих заразних болести и задаје им да исте унесу у електронску матрицу. Након одређеног времена наставник прегледа тачност уноса, указујући на евентуалне грешке. Сваки ученик увежбава добијени задатак, користећи податке ученика друге групе.
4. Модул: Настава у блоку
Настава у блоку замишљена је као систематизација задатака за процену степена овладавања вештинама у извођењу одређених поступака. Ученик обавезно води денвник рада на настави у блоку који наставник прегледа и оверава потписом.
Наставник подсећа ученике на садржај обрасца пријаве одређене заразне болести (по избору наставника); дели сваком ученику одштампане обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им различите унапред припремљене, потребне податке (у писаној форми). Након одређеног времена сваки ученик чита попуњен образац и кроз дискусију у групи доноси закључак о тачности попуњавања истог. Сваки ученик увежбава задатак , користећи податке другог ученика.
Наставник за подсећа ученике на садржај обрасца пријаве лабораторијски утврђеног узрочника; дели сваком ученику припремљене, одштампане обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им различите потребне податке (у писаној форми). Након одређеног времена сваки ученик чита попуњен образац након чега остали ученици кроз дискусију доносе закључак о тачности попуњавања истог. Сваки ученик увежбава задатак , користећи податке другог ученика.
Наставник подсећа ученике на садржај образаца пријаве и одјаве епидемије одређене заразне болести; дели сваком ученику одштампане обрасце и задаје им да исте попуне, дајући им различите потребне податке (у писаној форми). Затим сваки ученик чита попуњене обрасце пријаве и одјаве епидемије, након чега остали ученици кроз дискусију доносе закључак о тачности попуњавања истих. Сваки ученик увежбава задатак , користећи податке другог ученика.
Наставник на почетку подсећа ученике на усвојена знања о општим и специфичним мерама превенције различитих заразних болести; дели ученике у три групе и свакој задаје да израде списак општих и специфичних мера за различиту болест. Након одређеног времена, представник сваке групе исписује на табли мере са списка и кроз дискусију ученици анализирају и указују на евентуално неуписане мере, са посебним освртом на компетенције санитарно-еколошког техничара у спровођењу истих.
Наставник на почетку подсећа ученике на усвојена знања о улози и значају правилне употребе личне заштитне опреме у циљу превенције од заразних болести. Након тога сваки ученик добија комплет заштитне опреме и увежбава правилно стављање и скидање под надзором наставника. Ученици кроз дискусију развијају позитиван став о употреби заштитне опреме и значају едукације становништва о потреби њене употребе.
Наставник подсећа ученике на усвојена знања о контроли поступка стерилизације топлотом различитим методома (физичка, хемијска и биолошка метода); упознаје ученике са потребним прибором (индикатор траке за температуру и притиска за сваки сегмент стерилизационог поступка, контролне индикатор траке које при постизању одређене температуре у комори апарата промене боју, индикаторе- ампуле за биолошку контролу стерилизације); демонстрира употребу прибора и читање резултата испитивања. Сваки ученик спроводи поступке контроле и чита резултате под надзором наставника. На крају кроз дискусију са целом групом наставник долази до информација о евентуалним тешкоћама ученика при спровођењу поступака контроле.
Наставник подсећа ученике на усвојена знања о епидемиолошком надзору над одређеним заразним болестима; дели ученике у три групе и свака група користи компјутер у коме је инсталирана електронска матрица (ексел табела) са унапред дефинисаним параметрима. Наставник даје групама податке добијене епидемиолошким надзором различитих заразних болести и задаје им да исте унесу у електронску матрицу. Након одређеног времена наставник прегледа тачност уноса, указујући на евентуалне грешке. Сваки ученик увежбава добијени задатак, користећи податке ученика друге групе.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл.; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Медицина рада
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
68 |
34 |
102 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са задацима и циљевима медицине рада;
– Упознавање ученика са психофизиологијом рада;
– Развијање знања код ученика о деловању фактора радне средине на рад и здравље;
– Развијање знања код ученика о професионалним обољењима, тровањима и трауматизму;
– Оспособљавање ученика за мерење микроклиматских фактора радне средине на здравље;
– Развијање знања о превентивним активносностима и мерама заштите здравља на раду;
– Развијање ставова и вредности значаја хигијенских елемената и метода за побољшање здравствене и радне способности.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1 |
Медицина рада и заштита на раду |
12 |
6 |
||
3 |
Физиологија рада |
13 |
6 |
||
4 |
Радно окружење |
8 |
6 |
||
5 |
Професионални трауматизам |
8 |
4 |
||
6 |
Професионална обољења |
17 |
8 |
||
7 |
Професионална тровања |
10 |
4 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Медицина рада и заштита на раду |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни улогу савремне медицине рада као мултидисцилинарне медицинске гране; – опише организацију и законску регулативу медицине рада; – наведе задатке и дисцилине медицине рада; – наведе Законе у вези са унапређем здравља и лечењем радника; – објасни појмове боловање и лекарско уверење; – опише елементе етичког односа здравственог радника у медицини рада; – опише врсте и значај мера и активности заштите на раду; – опише опрему и средства личне заштите на раду; – објасни основне елементе у остварењу заштите на раду; – узме радну анамнезу од појединца на припремљеном обрасцу; – користи лична заштитна средства заштите на раду. |
Теорија: – Увод у медицину рада, дефиниција и задаци. – Историјски развој медицине рада; – Организација и законска регулатива медицине рада; – Здравствена заштита радника; – Боловање и лекарско уверење; – Етички кодекс здравствених радника у медицини рад; – Мере заштите и безбедности на раду; – Медицинске мере превенције; – Општа, посебна и лична средства за заштиту радника; – Прописи. Вежба: – Радна анамнеза; – Коришћење личних средстава заштите. Кључни појмови: медицина рада, заштита, заштита, превенција, средства. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Физиологија рада |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни утисај рада на физиолошке процесе у организму; – опише утицај органских ситема радника на рад; – објасни улогу ергономије; – објасни улогу професоналне селекције и оријентације; – опише тежину рада према скали СЗО; – објани појмове умор, замор, премор и „изгарање на послу”; – опише изворе и начине превазилажења професионалног стреса; – опише начин процене радне способности појединца; – креира упитник о изворима стреса на послу. – попуни упитник о професионалној селекцији; – изради упитник о изворима професионалног стреса; |
Теорија: – Физиологија рада; – Ергономија; – Професионална селекција и оријентација – Тежина рада. Умор, замор и премор; – Принципи физиологоје исхране радника; – Професионални стрес; – Оцењивање радне способности. Вежба: – Извори професионалног стреса. Кључни појмови: физиологија, селекција, орјентација, замор, премор, радна способност. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Радно окружење |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе поделу фактора радне средине; – објасни микроклиматске факторе на радном месту; – опише карактеристике рада у зависности од радног окружења; – наведе основне санитарно-хигијенски услове којима се уређује заштита животне средине; – користи мерне инструменте у медицини рада; – измери микроклиматске факторе радне средине; – одреди топлотне индексе и зону конфора у радној средини; |
Теорија: – Физички, хемијски и биолошки фактори радне средине; – Најчешћи штетни фактори у радној средини – Микроклиматски фактори средине; – Санитарно-хигијенски услови радне средине. Вежбе: – Врсте мерења и мерни инструменти у медицини рада. – Мерење микроклиматских фактора радне средине; Кључни појмови: микроклима, радна средина, санитарно-хигијенски услови. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Професионални трауматизам |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише и наведе врсте повреда на раду: – опише хумане и факторе радне средине у професионалном трауматизму; – наведе факторе ван радне средине и њихов утицај на појаву професионалног трауматизма; – наведе начине анализе трауматизма и статистичке индексе повреда на раду; – објасни значај употребе личних заштитних средстава у превенцији повреда на раду; – истражи изворе повређивања урадним средина. |
Теорија: – Професионални трауматизам; – Узроци и извори повреда на раду; – Мере заштите од повреда на раду. Вежба: – Повреде на раду. Кључни појмови: трауматизам, мере заштите. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Професионална обољења |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај Правилиника о утврђивању професиоанлих обољења; – дефинише појам професионалне штетности; – опише патофизиолошки аспект професионалних штетности и поделу у три основне групе; – опише појаву болести изазваних непожељним климатским факторима радне средине; – наведе оштећења слуха изазвана буком; – објасни вибрациону болест; – објасни појаву болести изазване нејонизујућим зрачењем у радној средини; – објасни пнеумокониозе и пнеумопатије изазване на радном месту; – објасни појаву професионалних малигних неоплазија; – објасни професионалне болести здравствених радника; – опише значај мединске рехабилитације радника на посао; – прикаже случај експертизе професионалног обољења на одабраном примеру; |
Теорија: – Правилник о утврђивању професионалних болести; – Професионалне штетности и обољења; – Професионална обољења настала услед нефизиолошког положаја тела; – Рад под утицајем неповољних климатских фактора радне средине; – Професионална оштећења изазвана физичким ноксама; – Пнеумокониозе и пнеумопатије; – Болести у вези са радом; – Професионална малигна обољења; – Професионалне болести здравствених радника; – Медицинска и професионална рехабилитација. Вежба; – Префесионална селекција Кључни појмови: штетност, нокса, професионално обољење,вибрациона болест. |
НАЗИВ ТЕМЕ: Професионална тровања |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни опште карактеристике професионналних тровања, начине продирања и судбину отрова у организму; – наведе изворе тровања различитим гасовима, течним и чврстим отровима; – опише патофизиолошки аспект присутних отровних супстанци у организму; – разликује клиничке карактеристике различитих професионалних тровања; – наведе мере превенције професионалних тровања: мере заштите и лична заштитна средства од отровних супстанци на радном месту; – одреди приступ отровним супстанцама у школским лабораторијама и провери исправан начин њиховог чувања. |
Теорија: – Професионално тровање гасовима; – Професионално тровање бензеном и његовим хомолозима; – Професионална токсикологија живе; – Професионална токсикологија олова; – Професионално тровање пестицидима; Вежбе: – Отровне суспстанце у школским лабораторијама. Кључни појмови: отров, тровање. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Медицина рада је грана медицинске делатности која се бави стањима и болестима насталим под утицајем фактора средине (нпр. бука, вибрације, топлота, хемијске материје електромегнетска зрачења, радијација итд.) којима је нека особа професионално (у току свакодневног радног времена) изложена. По својој суштини и деловању она је мултидициплинарни област медицине пре свега усмерена на: остварење физичког, менталног и социјалног благостања запослених, заштиту и унапређење здравља запослених, процену ризика на раду и њиховој елиминацији, одржавању и развоју радне способности радника и контроли професионалних болести и повреда на раду.
Медицина рада је грана медицинске делатности која се бави стањима и болестима насталим под утицајем фактора средине (нпр. бука, вибрације, топлота, хемијске материје електромегнетска зрачења, радијација итд.) којима је нека особа професионално (у току свакодневног радног времена) изложена. По својој суштини и деловању она је мултидициплинарни област медицине пре свега усмерена на: остварење физичког, менталног и социјалног благостања запослених, заштиту и унапређење здравља запослених, процену ризика на раду и њиховој елиминацији, одржавању и развоју радне способности радника и контроли професионалних болести и повреда на раду. Ученици ће се развијањем знања о свим делатностима рада медицине рада самостално укључити у све факторе који позитивно утичу на радну способност и резултате рада али и у унапреље услова радне средине за очување свог здравља. Развиће став о значају употребе личних средстава заштите на раду у циљу превенције повређивања и оболењавања на радном месту. Ослањајући се на већ усвојена знања из анатомије и физиологије, патологије, токсикологсије и епидемиологије, разумеће патофизиолошке аспекте дејства различитих фактора радне средине на сам рад али и појаву оболевања. Упознаће се са законским прописима у вези са заштитом здравља на раду, правом на здравствену заштиту радника, одсуством са радног места због медицинских индикација и обавезом пружања професиоанлне рехабилитације и едукације по повратку на посао.
Наставник реализује наставу уводним предавањем за сваку наставну јединицу активно укључујући ученике кроз подсећање на усвојено градиво из физике, хемије, аналитичке хемије, микробиологије, хигијене и здравствене екологије, хигијене исхране и токсиколошку хемију, подстицајна питања, дискусију, узимајући из животних ситуација.
Теоријска настава се реализује у учионици.За реализацију вежби ученици се деле на групе , до десет ученика у групи.
1. Тема: Медицина рада и заштита на раду
У оквиру прве теме наставник ће указати ученицима: на улогу и значај Медицине рада (енгл. Occupational Medicine) као гране медицинске делатности која је усмерена на заштиту побољшање здравља запослених, контролу професионалних болести и повреда на раду, процену ризика на раду и њихову елиминацију; на основне задатке МР : превенцију оштећења здравља запослених, оцену радне способности, професионалну рехабилитацију, рану дијагностику и лечење професионалних болести и повреда на раду. Упознаће ученике са: дисциплинама Медицине рада: физиологија рада, психофизиологија рада, психологија рада, ергономија и патологија рада. Упознаће их са историјом МР као, једном од најстаријих области медицине, о чијим зачецима говоре и неки радови који датирају вековима уназад, чак из времена Хипократа, Галена, Авицене.
Наставник упознаје ученике: са организацијом службе медицине рада Према Закону о здравственој заштити Републике Србије, и Уредбе о плану мреже здравствених установа у Србији; са најважнији законима са реперкусијом на медицину рада- Закон о безбедности и здрављу на раду, Закон о здравственој заштити, Закон о раду као и Правилницима везаних за ову област, као и међународним документима и прописима од значаја за медицину рада; о начину састављања акта о процени од ризика и обавезама послодавца да примени све наложене мере.; појмовима професионалне оријентације и селекције и значају ових процедура – опише начин и објасни задатак професионалне оријентације као саветодавне улоге да да усмери људе на оне послове који најбоље одговарају њиховим психофизиолошким особинама и склоностима али да укаже на подручја рада у којма не би били успешни; указује ученицима да професионална селекција посматра посао, кандидату се на основу података о његовим карактеристикама и потенцијалима са једне стране и познавања захтева појединих занимања и радног места са друге стране, дају савети при избору занимања, врше се одговајући прегледи које чине медицински и психолошки део испитивања.
Наставник ће указати ученицима да су мере и активности заштите на раду усмерени су на стварање услова који обезбеђују сигурност на раду, спречавају обољења и оштећења здравља на раду или у вези са радом, као и чување живота, здравља и радне способности запослених; да мере заштите на раду могу бити: техничко-технолошке мере ( уклањање извора штетног фактора или смањење количине штетности, спречавање распрострањења штетног фактора и заштита самог радника), медицинске мере превенције (превентивни здравствени прегледи – претходни прегледи, периодични прегледи, ванредни прегледи, контролни прегледи и систематски прегледи и контрола услова радне средине; хигијенско-организационе – лична хигијена радника, одржавање чистоће у радним просторијама, санитарни уређеји (гардеробе, купатила итд.), прехрамбени блок, поштовање режима рада и одмора, темпо рада, постављање уређаја за сигнализацију; размештај машина тако да се осигура слободан простор око машина, као и да позиција машине не угрожава рад радника на другој машини; осветљеност; бојење машина и постављање/поштовање знакова безбедности и законодавно-административне мере заштите на раду- превасходно поштовање одредба Закона о радним односима, разних правилника из подручја заштите на раду, нормативних аката и сл. Наставник ће упознати ученике са поделом средстава на: општа (за заштиту људства и средства за рад – громобрани, противпожарна средства, вентилатори, термометр), посебна (паравани, мреже, сигурносни уређаји – сигурносне камере, аларми) и лична средства за личну заштиту радника (заштитна одела, заштитни шлем, рукавице, капа, маска, штитници за лице...) и објаснити начин њихове употребе користећеи слике и презентацију и значај. Наставник ће објаснити ученицима начине промоције здравља на радном месту.
Указује ученицима да у остварењу заштите на раду учествују три основна елемента: 1. Предузеће (позитиван став Управе према заштити на раду, обезбеђење материјална средства за формирање и рад тима који спроводи заштиту, материјал за едукацију и обуку радника у области заштите, лична заштитна средства, корекције у технолошком процесу и мере заштите везане за иновирање и одржавање процеса рада; 2. Радници (мотивација да учествују у процесу остварења заштите на раду, да се едукују о значају и начину остваривања безбедних услова на раду); 3. Тим који спроводи заштиту ( каоинтегрални део предузећа или установе, чине га инжењери заштите на раду и заштите од пожара, технолози, пројектанти, специјалисти медицине рада, санитарни инспектори и техничари… задатак овог тима је да ствара програме и планове за безбедне услове на раду, образовање и обуку, да прати промене у операцијама и технологији и да евалуира (оцењује) резултате спроведених мера.
Вежбе:
Радна анамнеза: Наставник упознаје ученике са појмом радна анамнеза; подстицајним питањима кроз дискусију добија сазнања о упућености ученика о подацима важним за радну анамнезу; упознаје их са обрасцем узимања радне анамнезе; демонстрира усмено узимање радне анамнезе; дели савком ученику један образац радне анамнезе; дели ученике у парове; савком ученику додељује број година радног стажа и број послодаваца; задаје задатак ученицима да сваки ученик узме радну анамнезу од свог друга/другарице у складу са добијеним подацима од наставника. Ученици попуњавају образац и након тога сваки ученик чита узету радну анамнезу и наставник развија дискусију у којој треба да закључе о најбоље узетој радној анамнези и критеријуумима на основукојих су ученици добили ттај закључак. Било би пожељно да наставник успостави контакт са неком радном организацијом која је у могућности да прими једну групу ученика ученика који ће узети радну анамнезу од радника различите старости, на различитим радним местима и по могућству који су у свом радном стажу имали више различитих радних окружења. Наставник даје обрасце радне анамнезе на часу реализације теоријске наставе и упознаје их са начином узимања радне анамнезе демонстрирајући на часу цео поступак; оддази у радну организацију са ученицима у којој се унапред договорио са надлежним лицем о профилу радника који че учествовати у реализацији вежбе; упућије ученике у одређене просторије, унапред одређене у радној организацији од стране надлежног лица и даје им 20 минута за узиање анамнезе. На следећем часу вежби према распореду часова понавља горе описан поступак.
Један од могућих образаца радне анамнезе може бити:
РАДНА АНАМНЕЗА
1. Колики је укупан радни стаж пацијента?
2. Хронолошки питати шта је све радио од почетка радног века до сада – битне информације о претходним радним местима: које је све послове обављао, којим штетним ноксама је био на тим пословима изложен и колико дуго.
3. Информације о актуелном послу
4. У ком положају тела обавља посао
5. Који је положај руку при обављању посла
6. Колики је физички напор на радом месту (мушкарци – терет преко 20 kg и жене – терет преко 15 kg = представља тежак физички рад)
7. Колико је напрезање чула на радном месту? Којих чула? (Вид, слух...)
8. Којим је професионалним ноксама изложен (физичке: бука, вибрације, зрачење; хемијске: тешки метали, гасови, органски растварачи, пестициди; биолошки: бактерије, вируси, гљивице, протозое)
9. Микроклиматски услови на радном месту? (Температура зими – лети, влажност, да ли постоји и каква је вентилација?)
10. Да ли користи заштитна средства?
11. Да ли има још радника са истим или сличним обољењем у његовој радној средини уколико радник даје податак о дијагностикованом професионалном обољењу?
12. Режим рада (у колико смена се обавља рад, када почињу када се завршавају, паузе између смена, слободни дани после ноћног рада – све детаљно)
ЛИЧНА АНАМНЕЗА
Животне навике: пушење и употреба аклохола (детаљно пушачки стаж, колико пуши дневно, исто и за алкохол)
СОЦИО-ЕПИДЕМИОЛОШКА АНАМНЕЗА
1. Колико је радно место удаљено од куће?
2. Како долази (путује) до посла зими-лети?
3. Колико му треба времена да дође до посла зими-лети?
(због процене физичког напора који се утроши у току радног дана, а који је једнак збиру напора на послу и напора да се на посао дође и врати са посла. Нпр. рудари често из околних села пешаче до рудника до 2 сата јер се рудници налазе ван насељених места... и слични примери.)
Коришћење личних средстава заштите: Наставник објашњава ученицима да је лична заштитна опрема је неизоставан део безбедности и здравља на раду, уколико се употребљава и то на исправан начин; показује ученицима личних средстава заштите на раду (заштитни комбинезон, заштитни шлем, рукавице, капу, шлем, маску за лице, заштитне наочаре, штитнике за лице, ципеле, антифоне) објашњавајући у ком радном окружењу се користе поједина ЛЗО демонстрира упоребу истих. Дели ученике на 3 групе и сваком од ученика даје информацију у ком радном окружењу ће он симулирати радника. Затим сваки ученик бира лична заштитна средства према радном окружењу у коме симулира радника и демонстрира поступак употребе изабраних описујући који је циљ сваког појединачног ЛЗС. Остали ученици посматрају демонстрацију ученика „радника” и дају свој став о правилно иазбраним средствима ЛЗО; када сваки ученик изабере и демонстрира употербу средстава ЛЗО ученици увежбавају употребу свих средстава уз помоћ наставника према потреби . Наставник посматра поступке ученика и приступа у помоћ у случају потребе. Потребно је да се ученици оспособе за самостално коришћењење средстава.
2. Тема: Физиологија рада
У оквиру друге теме наставник ће објаснити ученицима појмове: физиологија рада – грана медицине која проучава процесе и промене у организму током обављања рада, проучава психичка и физиолошка стања и функције човека при обављању радне активности, и њихове узајамне односе са спољашњом, физичком и социјалном срединомом); примењена физиологија процеса рада се бави проучавањем оптерећења и захтева рада, док штетности на раду проучава хигијена рада након упознавања са процесом и условима рада добиујају се подаци о врсти посла и могућим оптерећењима, захтевима и штетностма, да би се могло говорити о утицају рада на човека, неопходно је прецизно (у сваком конкретном случају) одредити о којој врсти рада је реч, потенцијални утицаји рада на организам радника морају да буду тачно дефинисани, како по врсти тако и по интензитету и трајању; циљ психофизиологије ра је да проучава два основа проблема: хуманизацију рада и индустријализациију радника; у раду долазе до изражаја: способости и диспозиције радника; знања и вежтине и интереси и ставови ( интереси и ставови (мотивација: 1. похвали укори, 2. конфликтне ситуације, 3. такмичење и 5. плата). Истрађивања су показала да радник даје одговор да га највише за рад мотивише не плата, већ однос послодавца према раднику, као човеку.
Настaвник указује ученицима на развој ергономије као мултидисциплинарне науке која
Настaвник упознаје ученике са физиолошким функција човека који ради:
– енергетским потребама организма радника према препорукама за дневни енергетски унос који зависи од пола, врсте рада, старости, физичког стања; упознаје ученике да у циљу лакшег рачунања у пракси, експерти СЗО (Светске Здравствене Организације) препоручују поделу професионалних активности, према енергетским захтевима, у четири групе: лак рад, средње тежак рад, тежак физички рад и врло тежак физички рад, наводећи који послови сапдају у коју тежину рада; упознаје ученике да осим тежине мишићних напрезања, на енергетску потрошњу утиче организација рада, режим рада и одмора, степен тренираности радника, микроклиматски услови нараду и слично.
– исхраном радника: исхрана радника има извесне специфичности, које су условљене врстом и интензитетом рада; да исхрана радника мора да буде уравнотежена – морају да буду заступљене све материје које су потребне за одржавање доброг здравственог стања, активности и задовољавајуће радне способности: енергетске материје и заштитне материје ; савремена наука о исхрани пружила је довољно доказа да је правилна исхрана један од најважнијих чинилаца здравља човека, дужине његовог живота, његове радне и репродуктивне способности- наука данас располаже подацима да се правилном исхраном повећава издржљивост за око 40%, такође, интензитет рада расте за око 25%.; да се осим бриге о квалитету и количини унете хране, подједнако је важан број оброка и ритам узимања хране; о важности да се поред енергетских материја унесу и одговарајући витамини, а пре свега витамини Б комплекса, витамин Ц, витамин Е и витамина А.
Наставник упознаје ученике са улогом мишићног и нервног система, кардиоваскуларног и респираторног система и процесу рада и улогом чула у физиологији рада и објашњава ученицима патфизиолошкиа аспект улсова и тежине рада на ове системе.
Наставник дефинише појам ергономије: наука која се бави дизајном производа тако да они најбоље буду прилагођени људском телу; мулти и интердисциплинарна наука која се бави системом човек-машина како би се машина прилагодила човековим био-психо-социјалним ограничењима и захтевима како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија; и технички узевши неко најсавршеније средство није „ергономско” ако га човек са својим био-психо-социјалним карактеристикама не може да ефикасно користи и то је данас лимитирајући фактор техничког и технолошког развоја; важан је размак машине и радника, покрети које он обавља у раду а који могу довести до поремећаја локомоторног система и појаве обољења, покрети треба да буду тако усмерени намашину да радник са најмање утрошка снаге и нарушавања физиоогије организма обавља посао; наставник објашњава и дискутује са ученицим значај ергономије кроз пројектовање ергономтеријске столице за примену код послова са радмом на рачунару.
У оквиру друге теме наставник ће објаснити ученицима појмове: умор – психичка компонента доживљаја који проузрокује замор и често се поистовећује са замором, умор је по својој природи близак доживљају бола, глади и жеђи, одсуство воље, интересовања за рад, и негативан емоционални статус доприносе појави умора и смањују радну способност пре него што настану физиолошке промене карактеристичне за замор; замор – широко распрострањен појава која негативно утиче на квалитет и безбедност свакодневног живота, субјективан симптом који обухвата когнитивне, емоционалне и физичке компоненте; премор – стање хроничног замора; поред осећаја малаксалости јављају се и други симптоми; burnout (изгарање на послу) – једнa од најважнијих штетних последица психосоцијалне природе који проистичу из рада; то је стање психичке, физичке и емоционалне исцрпљености узроковане претераним и пролонгираним стресом; прогресивни губитак идеализма, енергије и смисла властитог рада. У Шведској, burnout се налази на листи професионалних болести! Наставник објашњава ученицима шта подразумева одмор – физиолошка одбрана организма од замора јесте престанак рада односно одмор; одмор треба да наступи одмах након настанка замора и да траје до опоравка свих измењених функција; подела одмора према начину настанка: спонтани и планирани одмори; подела одмора према садржају: наставник указује ученицима негативан утицај рада посменама, који ремети циркадијлни ритам човека у односу рад-одмор-сан;наставник описује физиолошке промене на пиједним системима у организму као последе рада; медицнски гледано теина рада не би смела да буде већа од оног који одређени појединац може да реализује, а да при том не наруши хомеостазу (психичку и физичку равнотежу) свог организма.
Наставник ће објаснити ученицима опис и значај професионалне оријентације (професионална оријентација намењена је особама које су у дилеми пред избором будуће школе, факултета или занимања, као и онима који би желели да промене посао или професију и донесу исправну професионалну одлуку, задатак професионалне оријентације је да усмери људе на оне послове који најбоље одговарају њиховим психофизиолошким особинама и склоностима, то је свеобухватно испитивање људи, а самоусмеравање треба да иде у нешто шире оквире, јер је пракса показала да не постоји само један посао у коме човек може да успе) и професиионалне селекције (посматра посао, тј. захтеве рада и тражи онај профил човека који ће удовољити тим захтевима; код људи се испитују оне особине, способности, знања, вештине које захтева радно место а између више кандидата бира се онај који те захтеве испуњава; поступак професионалне селекције је једноставнији, јер се не тражи детаљно познавање кандидата, нити детаљно познавање великог броја занимања, у нашем друштвеном систему тежиште треба да буде на професионалној оријентацији и пружању помоћи човеку да у сфери рада нађе себи одгоиварајуће местос обзиром на могућности и интересовање; професионална селекција се односи на пружање стручне помоћи у „постављању праве особе на право место”. Овај процес обухвата како активности одабира и запошљавања нових кадрова, тако и позиционирање већ запослених људи на најфункционалнији начин). Наставник упознаје ученике са улогом мишићног и нервног система, кардиоваскуларног и респираторног система и процесу рада и улогом чула у физиологији рада и објашњава ученицима патфизиолошкиа аспект улсова и тежине рада на ове системе.
Наставник упознаје ученике да се код професионалног стреса физички и психосоцијални фактори радне средине посматрају као фактори стреса који могу да доведу до поремећаја физичког и менталног здравља радника- физички и психички професионални стрес; о подели на акутни и хронични професионални стрес; изворима психичког стреса и превенцији професионалног стреса кроз професионална селекцију, потпуно и правовремено информисање, адекватно знање и искуство – најбоље оружје у борби са изненадним тешкоћама, програм обуке и припреме за суочавање са стресним факторима и догађајима, технолошке, структуралне и организационе мере и медицинске и психолошке мере.
Вежбе: Извори професионалног стреса
Ученици израђују по групама упитник о изворима професионалног стреса за различите врсте послова (на пример наставника у раду са ученицима и комуникацији са одељењским старешинама, колегама и руководиоцем школе..)
3. Тема: Радни услови
У оквиру треће теме наставник ће упознати ученике са поделом штетних фактора радне средине на: физичке, хемијске и биолошке факторе и навести врсте појединх група.
Наставник указује значај да радник буде едукован у погледус вог радног места – ко постоји ризик на радном месту, радници морају бити обавештени о томе, као и о начину заштите. Циљ едукације је да се радници активно односе према чувању и унапређењу здравља. Обука из области безбедности и унапређења здравља треба да буде и саставни део едукације за одређено занимање.
Наставник наводи факторе микроклиме радне средине- температура ваздуха, влажност ваздуха, кретање ваздуха и топлотно зрачење, описује њихов утицај на радну активност и здравље радника; описује мерење микроклиме и упознаје ученике са нормативним захтевима.
Наставник упознаје ученике са физичким факторима радне средине:
Бука – дефинише појам буке – као сваки нежељени и непријатан звук који при вишем интезитету може да угрози психичко и физичко здравље човека; наводи изворе буке на у радној средини и деловање буке на организам човека као и мере заштите од буке у радној средини: организационе мере, организационо-техничке мере, грађевинско-планске мере, техничке мере; наводи средства личне заштите од буке која треба да обезбеде да ниво буке (или максималног звучног притиска) који прима радник не буде већи од 85 дБ( А); и контраиндикације за рад у буци- не смеју да раде жене за време трудноће, затим особе преосетљиве на буку, са оштећењем слуха перцептивног типа, Мениеровом болешћу, болестима ЦНС-а и тежим облицима психонеуроза.
Вибрације – посебан облик штетног деловања звучних таласа, звучни таласи који имају фереквенцију испод 16 херца (Хз), штетне су по организам човека поготово ако дуже трају, лако се простиру кроз сваки предмет са којим су у додиру па се тако лако преносе и на човека; извори вибрација су многобројни, како природни који настају покретањем делова Земљине коре, тако и вештачки; вештачки извори вибрација су различите машине, енергетска постројења, и саобраћај; указује да данас скоро да нема гране индустрије у којој се не користе уређаји или алати који стварају вибрације; и објашњава значај периодичних здравствених прегледа који обављају се сваких 12 месеци и наводи мере превенције: техничка заштита обухвата употребу алата са таквом фреквенцијом вибрација које не доводе до оштећења, заштита руку рукавицама од материјала који задржава топлоту, алат са држачима (нпр. моторне тестере са грејаном дршком).
Испитивање физичких штетности врши се на радном месту у радној околини где се при технолошком процесу појављују бука, вибрације и штетна зрачења и обухвата мерење, анализу и упоређивање измерених величина са дозвољеним вредностима.
Наставник упознаје ученике са врстама хемијских фактора на радном месту – штетностима (гасови, паре, димови и прашине), најчешћим изворима и мерама превенције. Испитивање хемијских штетности врши се на радном месту у радној околини где се у технолошким и радним процесима појављују хемијске штетности, врши се узимањем најмање једног узорка на радном месту најближем извору штетности.
О извршеном испитивању услова радне околине издаје се стручни налаз.
У оквиру четврте теме наставник ће објаснити ученицима хигијенско осветљење које треба да има позитиван утицај на квалитативан и квантитативан учинак при раду, утиче на смањење грешака и већу продуктивност рада и има значаја и у сузбијању професионалног трауматизма; употребу светиљки које се користе за расвету индустријских постројења; природно осветљење- прозорима и надсветлима, које делује повољно на рад у физиолошком и психолошком смислу, те га треба користити што је више могуће; да је поред јачине осветљености, важан и квалитет осветљења, односно осветљење мора да буде дифузно, једнолично и без блештања, правило је да боја вештачке светлости треба што више да се приближи боји светлости при дневном осветљењу; за мерење и процењивање квалитета и осталих хигијенских карактеристика осветљености служе углавном две основне методе: фотометријска и геометријска, фотометријска метода се користи за испитивање природног и вештачког осветљења, а геометријска за природно.
Наставник ће указати ученицима на значај вентилације, на неопходност проветравања индустријских просторија, посебно оних у којима се стварају отровне паре и гасови; наводи поделу и врсте вентилације према намени и према начину кретања ваздуха. природна вентилација – природно кретање ваздуха засновано на разлици температуре у доњем и горњем слоју просторије, и механичка (принудна) вентилација – уз помоћ вентилатора принудно доводи потребна количина свежег ваздуха у просторију. Наводи типове механичке вентилације и њихове карактеристике и циљеве пожарних захтева при коришћењу вентилационих система,
Вежбе: Мерење микроклиматских фактора радне средине:
Ученици у пару мере микроклиматске факторе- температура ваздуха, влажност ваздуха, кретање ваздуха и топлотно зрачење у својој учионици, ходнику школе, зборници и другим просторијама и упоређују их са постојећим стандардима. по групама упитник о изворима стреса настаника у раду са ученицима.
4. Тема: Професионални трауматизам
У оквиру четврте теме –наставник ће упознати ученике са законском дефиницијом повреда на раду – повреда осигураника проузрокована непосредним и краткотрајним механичким или хемијским дејством, као и повреда проузрокована наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма, под условом да је настанак повреде узрочно везан за обављање послова односно радних задатака; дефинисањем повреде на раду са становишта последица(болесно стање; привремена неспособност за рад; смањење радне способности; губитак радне способности; телесно оштећење или смрт); учесталошћу пјединих врста повреда у одрељеним делатностима; њиховим узроцима и врстама повређивања на раду као и различитим класификацијама повреда на раду.
Наставник ће упознати ученике са етиолошким факторим повређивања на раду: Хумани фактори – 1. Несрећни случајеви у којима повређено лице својим неадекватним поступцима битно утиче на појаву несрећа и повреда; 2. несрећни случајеви у којима до повреда долази због неадекватних поступака сарадника у процесу рада, 3. слаба организација рада; Фактори радне околине – неповољни микроклиматски услови, слаба осветљеност, бука, вибрације, присуство разних хемијских материја које могу утицати на перцепцију, радну способност, неадекватне покрете, пажњу и безбедност (угљен-моноксид и друге токсичне супстанце), рад са неадекватним алатом и машинама, закрченост радилишта материјалом (сировинама, продуктима и отпацима), клизави подови, неадекватна лична и заштитна средства, односно њихово неадекватно коришчење и сл. Указује ученицима да је ипак у питању хумани (људски) фактор; У ову групу етиолошких фактора повреда на раду убрајају се и фактори који делују ван радне околине, а који се одражавају на човеково здравље (становање, исхрану, породичне проблеме и сл.), затим замарање ван рада; замарање при путовању на посао и кући, злоупотребу наркотика и алкохола, дувана и лекова, интерперсонални односе у породици или изван ње; указује ученицима да нестабилни, немарни, неуредни, површни, лакомислени и недисциплиновани људи, редовно учествују у већем броју несрећа у поређењу са другима; да је утврђено према искуствима неких аутора, и банална акутна обољења могу да фаворизују настајање повреда на раду, и то чешће него хронична, на која се човек временом адаптира – обична кијавица и прехлада са повишеном телесном температуром чешћи узрок или фаворизујући фактор повреде, него хронична опструктивна болест плућа или неко друго хронично обољење.
Наставник указује ученицима да у посебну групу ставити две врсте обољења које значајно могу утицати на повређивање на раду- обољења чула и синкопална стања (краткотрајни губитак свести изазван кардиоваскуларним узроцима, повредама мозга, мигреном, анемијом, хипотензијом, тровањем неким лековима…).
Наставник упознаје ученике са анализом трауматизма на раду: анализа професионалног трауматизма врши се епидемиолошким методама и треба да нам пружи што потпуније податке о узроку, јер само тако може да буде од велике користи у превенцији будућих – истих или сличних несрећа; указује да су осим узрока повређивања, од интереса и други фактори, као нпр.:извори повређивања, време повређивања по часовима радног дана, по сменама, по данима у недељи (повреде се чешће догађају, не само у четвртом и осмом сату дневног рада због замора, већ и на самом почетку рада, што се повезује са недовољном „загрејаношћу”, релативно чешће у поподневним сменама а нарочито ноћним); упознаје ученике шта све мора да обухвата анализа зтрауматизма на раду; са статистичким индексима повреда на раду: индексом фреквенције (Иф) повреда на раду који служи за упоређивање повреда на раду привредне гране, али и ефикасности предузетих мера; индексом инциденције и индексом тежине; упознаје ученике са мерама превенције трауматизма на раду (и чињеницом да се 98%од укупног броја повреда може сузбити систематском организованом и упорном борбом); значајем предузимања техничких мера заштите, редовно и правилно коришћење личних заштитних средстава, пропаганду и здравствено-просветни рад, као и различити облици стимулисања (похвале, такмичења, награђивања) оних који су допринели смањењу повреда.
Вежба: Повреде на раду
Ученици израђују по групама упитник о изворима повреда на раду (наставника у школи, радника у фабрици,грађевински радници, медицински радници и слично).
5. Тема: Професионална обољења
У оквиру пете теме наставник дефинише ученицима појам Професионалне штетности; наведе патофизиолошки аспект професионалних штетности и поделу у три основне групе (штетности у вези са нефизиолошким условима при раду и услед неправилне организације рада, штетности у вези са недостацима општих техничких и санитарно-хигијенских услова на радном месту и штетности у вези са процесом производње) и примере штетности поједних група.
Наставник дефинише ученицима појам професионалне болести према Закону о здравственом осигурању као „Обољење настало услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту”; наводи поделу професионалних болести према природи морбогеног фактора; упознаје их са листом професионалних болести; ко дијагностикује професионалне болести и упознаје са појомом Болести које су у вези са радом.
Рад под утицајем неповољних климатских фактора радне средине: Наставник упознаје ученике са појавом да човек у процесу рада може да буде изложен мање или више неповољним климатским условима радне средине; описује патофизиолошки аспект рада при високим и ниским температурама радне средине; појаву хипертермије, топлотног удара, топлотног колапса, сунчаницу и поремећаје у организму радника; локална оштећења и опште промене изазване ниском температуром; опиисује дејство сувог ваздуха (ниске влажности) и високе влажности на организам радника и појаву обољења.
Професионална обољења настала услед нефизиолошког положаја тела: Наставник упознаје ученике да су радом узроковани мишићно-скелетни поремећаји препознати су као проблем још почетком осамнаестог века, када је Бернардо Ramazzini (1717. године) први описао болести изазване „снажним и неправилним покретима и неприродним положајем тела”; указује ученициима да прекомерно напрезање појединих органа и система, присилни положај тела при раду могу довести до професионалних обољења већег броја органа и система и наводи их; у којим професијама се најчешће јављају и које су им главне клиничке карактеристике; указује на најчешће поремећаје и болести дуготрајног седења на послу.
Наставник описује оштећења слуха изазвана буком: акутну акустичну трауму и професионалну наглувост и глувоћу као утицај буком на радном месту; наводи радне средине у којима се најчешће јављају и опште (избор технолошког процеса и машина које стварају мању буку, изоловање звучних извора, мерење и контролу извора буке) и индивидуалне (антифони, слушалице) мере заштите.
Вибрациона болест: Наставник дефинише појам вибрациона болест; наводи угрожене професије; описује основни механизам настанка , наводи клиничке знаке вибрационе болести, контраиндикације за рад уз изложеност вибрацијама, обавезу контролних периодичних прегледа радника изложених вибрацијама на послу и мере превенције болести.
Професионална обољења настала услед нејонизујућег и јонизујућег зрачења: Настаник дефинише ученицима појам нејонизујуће зрачење; опише билошке ефекте, наведе субјективне тегобе, поремећаје и болести у организму, општа и лична заштитна средства и медицинске мере превенције на радним местима изложеним микроталасном, инфрацрвеном зрачењу, ултравиолетном и ласерском зрачењу. Настаник дефинише појам јонизујуће зрачење; опише акутну (укаже да оболела особа која преживи акутно зрачење има висок ризик од појаве малигних болести и појаву различитих поремећаја и болести код потомака) и хроничну радијациону болест и наведе општа и лична заштитна средства и медицинске мере превенције.
Пнеумокониозе: Наставник дефинише појам пнеумокониозе (акумулација прашине у плућима и реакција ткива на њено присуство) и пнеумопатија; описује силикозу плућа (радна места на којиам се појављује, патофизиолошки аспект болести, клиничка карактеристике, поделу тежине болести) као најчешћу и најозбиљнију пнеумокониозу која значајно смањује радну способност и доводи до ране инвалидности; указује ученицима на значај превентивних мера (поред заштитних средстава и примену неких додатних мера заштите на радном месту) и правовремене дијагнозе и ране терапијје болести; описује азбестозу плућа као посебну врсту пнеумокониозе изазвана удисањем азбестне прашине (указује на масовну изложеност становништва азбесту као састојку грађевинског материјала, проблеме у вези са рушењем Светског Трговинског центра приликом терористичког напада 11.9.2001 у САД. проценом да је у тада срушеним небодерима било уграђено 550.000 тона азбеста и да ће последице на здравље спасилаца и припадника цивилне заштите који су били укључени у непосредне акције спасавања биће још дуго присутне; професије у којима је радник изложен азбесту; поред плућне азбестозе чести су и малигни тумори) и превенцију азбестозе.
Пнеумопатије: Наставник дефинише пнеумопатије (обољења плућа настала деловањем органске прашине на респираторни system); описује појаву бронхијалне астме и алегијског алвеолитиса (фармерска плућа, плућа пиварских радника, крзнарска плућа, болест узгајивача голубова, болест перача сира, табакоза) и наводи превентивне мере за сузбијање пнеумопатија (мере за сузбијање прашине у радној средини, мере за рано откривање пнеумопатија и мере за сузбијање компликација и настанка инвлидности код оболелих радника).
Професионалне малигне неоплазије: Наставник дефинише појам професионални малигнитет; упознаје ученике са појавом професионалног рака односно упадљиво честог настанка карцинома скротума код димњачара крајем 18. века који је описао тада водећи британски хирург; објашњава како утврђујемо да ли је малигна болест последица услова на радном месту; описује експозицију канцерогеним материјама на радном месту; наводи листу професионалнх агенаса узрочника малигних неоплазми и најчешће малигне болести поветане са радним местом (рак плућа, затим рак мокраћне бешике, леукемије, рак коже, малигни мезотелиом, рак носне шупљине и параназалних синуса) и мере за превeнцију истих.
Професионалне болести здравствених радника: Наставник упознаје дефинише појам здравствени радници (као особе запослене у делатности здравства који су образовани на медицинском, фармацеутско-биохемијском, стоматолошком или високој медицинској школи здравствених студија као и у средњим медицинским школама); упознаје ученике да су здравствени радници с обзиром на високу одговорност према људском животу и здрављу, али и изложености специфичним опасностима и штетностима на радним местима, сврстани су групу под повећаним ризиком, да поред штетности услови рада попут: продуженог радног времена, сменски и ноћни рад, одговорност при доношењу одлука, контакт са оболелима и њиховим породицама и емоционално исцрпљивање (енгл. бурн-оут) код здравствених радника повећавају професионални стрес и доприносе повећаном морбидитету од професионалних и болести у вези с радом; наводи штетне факторе којима су изложени здравствени радници (физичке – разне врсте зрачења; хемијске – инхалациони анестетици, хемијска средства за стерилизацију, цитостатици и други лекови, средства за дезинфикацију те лабораторијски реагенси и хемикалије, биолошке – разне врсте микроорганизама: ) и врсте инфетивног биолошког материјала; најчешће болести које су проглашене професионалном болешћу здравствених радника у многим земљама (туберкулоза, хепатитиси B и C, HIV – учесталост HCV антитела у опшој популацији износи од 0,5 до 1%, док се код здравствених радника креће од 1,75 до 2,5%; катаракта код особа изложених X-zraciма, iritativnи и алергијски дерматитис, емоционална исцрпљеност, физичка исцрпљеност, мишићно-коштани поремећаји и друге); упознаје ученике са појмом предекспозицијске и постекспозицијске профилаксе; информише о законски регулисаним допустивим дозама зрачења (према нашем законодавству, допустиво озрачење особа које раде с изворима јонизујућих зрачења износи највише 100 mSv током 5 узастопних година, односно просечно 20 mSv годишње, али ни у једној години еквивалентна доза не сме прећи 50 mSv); упознаје ученике са Националним програмом заштите здравља и сигурности на раду особа запослених у делатности здравствене заштите који наводи потребу да све установе у оквиру здравственог система израде процену опасности/ризика за све послове како би се утврдиле опасности те мере за заштиту на раду односно уклањање или смањење опасности.
Вежба: Професионална селекција
Вежба је замишљена као симулација професионалне селекције у Агеницији која обавља ту врсту активности за потребе послодаваца. У вези са тим наставник унапред планира активности ученика и припрема одговарајуће обрасце и упитник који ће ученици користити, одређује критеријуме подобности кандидата (у односу на укупан збир бодова). Циљ вежбе је да ученике упозна са савременим начином одабира заинтересованих кандидата за одређено радно место које најчешће обављају Агенције регистроване за тај посао. Повезује теоријска знања о утицају фактора радне средине и физиолошких карактеристика организма као узајамно повезане факторе који уричу на продуктивност рада и очување здравља на раду. Из обављања поступка искључена је психолошка процена кандидата. Наставник указује ученицима да и овај начин одабира кандидата није увек у потпуности тачан јер, понекад, може да се догоди да разултати теста или процедуре наговесте да би неко био добар кандидата а испостави се да је на послу просечан или исподпросечан. То је због тога што постоји још низ околности које утичу на нечију радну успешност – мотивација, перцепција колега/шефова, способност прилагођавања тиму исл.
У уводном делу часа наставник посећа ученике на усвојена знања на теријском делу наставе о процесу професионалне селекције радника, упознаје их са обрасцем анализе радног места који свака група добија од наставника (групе добијају анализу зхтева различитих радних места; образац је наставник припремио консултујући се стручним изворима у вези са професионалном селекцијом и он садржи таксативно наведене захтеве послодавца од новозапосленог у погледу потребне психофизичке карактеристике које би радник требало да поседује, главне мотиве кандидата за то радно место и др. ) и кроз дискусију са ученицима обе групе успостављају заједно критеријуме селекције- одређују број бодова по важности за сваки захтев радног места, у укупном збиру од 100 бодова; наставник затим даје свакој групи по три обрасца са попуњеним здарвственим карактеристикама кандидатима (хроничне незаразне болести, психијатријске болести, физичка кондиција и др.) и даје припремљен образац упитника који ће користити у интервју са кандидатима (прилагођен захтевима радног места). „Кандидати” могу бити ученици истог одељења. Након интервјуа ученици групе добијају задатак да избодују по ставкама образац здарвствених карактеристика кандидата у обрасцу захтева радног места на основу „лекарскох уверења” добијених од наставника. Наставник даје потребно време (око 20 минута) свакој групи да сумирају све резултатае и донесу закључак са образложењем за ког кандидата су се одлучили. Представник сваке групе чита и образлаже избор кандидата за радно место, извршену професионалну селекцију интервјуисаних кандидата.
Наставник развија дискусију са целом групом доносећи закључке о значају оваквог начина одабира кандидата за одређено радно место, по принципу процене кандидата који најбоље одговарају захтевима радног места.
6. Тема: Професионална тровања
У оквиру шесте теме наставник упознаје ученике: са општим карактеристикама професионалних тровања – хемијским материјама која под неповољним условима рада, као и кад нису предузете све мере заштите, ове хемијске материје могу да доведу до професионалних тровања; факторима који утичу на карактер и степен оштећења: токсичност хемијске материје, њена концентрација у ваздуху радне средине, примљена доза, дужина деловања, пут уношења у организам, стање организма, као и други фактори (микро- и макроклиоматски услови, карактер рада, исхрана и стање ухрањености радника, кондиција радника итд.) као и индивидуална осетљивост на отрове, и постојање оштећења коже, гравидитета, хроничних инфекција, године старости, хроничних обољења. Наставник наводи поделу професионалних тровања према појави и клиничком току на три облика: акутни, субакутни и хронични облик (највећи значај у професионалној патологији). Упознаје ученике са начинима продирања отрова (дисајни, најчешћи и најопаснији пут, преко коже – хемијске материје које се добро растварају у мастима и њиховом судбином у организму човека (готово све хемијске материје се мењају путем различитих хемијских реакција, а излучују се из организма преко коже, дисајних путева, знојних и лојних жлезда, столице, а највише преко бубрега, тј. путем мокраће).
Тровање угљен-моноксидом (CO): Наставник упознаје ученике са особинама гаса угљен-моноксида који се сматра једним од најчешћих професионалних отрова у индустрији и занатству, јер се ствара свуда где долази до сагоревања органске материје уз недовољну количину кисеоника, као и због чињенице да хемоглобин има 200-300 пута већи афинитет према CO него према кисеонику; наводи изворе тровања; описује патофизиолошки аспект удисања угљен-монокисда (карбоксихемоглобин – COHb, хипоксемије хипоксија,полувреме излучивања је 320 минута при удисању чистог ваздуха, 40 минута при удисању 100% кисеоника и 20 минута након примене 100% кисеоника под притиском од 2,5 атмосфере), клиничке карактеристике акутног и хроничног тровања; и наводи мере заштите.
Тровање сумпор-диоксид (СО2): Наставник упознаје ученике са карактеристикама гаса сумпор-диоксида; наводи изворе тровања; описује патофизиолошки аспект удисања овог гаса; описује главне клиничке карактеристике акутног, субакутног и хроничног тровања; и наводи мере превенције.
Тровање сумпор- водоником (H2S): Наставник упознаје ученике са карактеристикама гаса сумпор-водоника; наводи изворе тровања; описује патофизиолошки аспект удисања овог гаса (најјачи професионални отров); описује главне клиничке карактеристике акутног, субакутног и хроничног тровања; и наводи мере превенције.
Тровање живом: Наставник упознаје ученике са физичко-хемијским особинама живе (жива лако испарава, њене паре се лако апсорбују у плућима, па због тога концентрација живе у ваздуху не сме да прелази 0,01mg /m3 ваздуха); распрострањеношћу у природи и изворима тровања живом у индустрији (нарочито су угрожени рудари у рудницима и радници у топионицама живе); указује на веома опасну контаминацију животне средине, јер десетине тона годишње из већих индустријских објеката, где се користи жива, продире и контаминира атмосферу, површинске воде и земљу; описује патофизиолошки аспект prodirawa живе у организам човека (путеви професионалне експозиције су инхалација и перкутана апсорпција а при непрофесионалном излагању могућа је и ингестиј); описује главне клиничке карактеристике акутног тровања парама елементарне живе и неорганским солима живе настало ингестијоми хроничног тровања узрокованог скоро искључиво професионалном експозицијом парама живе или различитим комбинацијама излагања парама живе и прашини неорганских соли; наводи профилактичке мере (обука запослених који раде са живом, шта да раде у случају просипања или изложености; вентилација и лична заштитна средства – хемијске заштитне наочаре, штитник за лице, маска са респиратором и специјалне, отпорне и пластиком обложене рукавице).
Тровање оловом: Наставник упознаје ученике са карактеристикама оова; наводи изворе тровања; описује патофизиолошки аспект олова на организам; описује главне клиничке карактеристике акутног и хроничног тровања оловом; и наводи мере превенције.
Тровање бензеном и његовим дериватима: Наставник упознаје ученике са карактеристикама бензена; наводи изворе тровања (широко се користе у модерној индустријској технологији као растварачи, тако да се често јављају и професионална тровања овим једињењима; сматра се да тровање бензеном долази по учесталости после професионалних дерматоза, пнеумокониоза, тровања оловом и угљен-моноксидом), описује патофизиолошки тровања (наркотичко дејство, слабије надражајно дејство на кожу и слузокожу, такође неуротоксично и токсично дејство на хематопоезне органе); описује главне клиничке карактеристике акутног, и хроничног тровања; и наводи мере превенције.
Тровање пестицидима: Наставник упознаје ученике са групама пестицида (хербициди, инсектициди, фунгициди, родентициди и бактерициди); указује ученицима да до тровања долази најчешће услед неправилног руковања пестицидима и услед грешке или несрећним случајем; наводи поделу пестицида према акутној токсичности (подела Светске здравствене организације) јако токсични пестициди , високотоксични пестициди умерено токсични пестициди и слаботоксични пестициди (хексахлорбензен и др.); описује улазак пестицида улазе у организам у облику пара и чврстих и течних аеросола на три начина (преко коже, респираторног система и гастроинтестиналног тракта); описује главне клиничке карактеристике тровања; и наводи мере превенције.
Вежба: Отровне суспстанце у школским лабораторијама.
У уводном делу вежбе наставник обнавља усвојено занање о отровним сусптанцца на радном месту са посебним освртом на присуство тих супсатнци на радном месту анставника практичне насааве у школским лабораторијама. Ученици састављају списак отровник супстанци у школским лабораторијама повезујући знање из других стручних предмета – аналитичке и санитарне хемије.
Затим дели ученике у три групе и организује обилазак школских лабораторија (фармацеутске хемије, аналитичке хемије и санитарне хемије) сваке групе. Наставник се унапред договорио са наставницима практичне наставе предмета чије лабораторије обилазе да обезбеди ученика који ће дати информације – показати место и начин чувања хемисјких супстанци за које добије питање од представника групе која испитује ту лабоарторију. Ученици групе пишу информације до којих су дошли., а остали ученици посматрају. Тако свака група има унапед одређену лабораторију коју испитује.
Након обавељног обиласка лабораторија ученици сумирају резултате и доноде закључке о испитивању места и начина чувања отровних сусптанци у одрежђеној лабораторији и представник сваке групе упознаје све ученике са донесеним закључцима. Наставник након излагања све три групе развија дискусију са целом гупом ученика и доносе заједничке закључке.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; израду кратких тестова и сл; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање се може извршити и на основу усменог излагања градива, тестова, домаћих задатака, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима, примењује у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Назив предмета: Токсиколошка хемија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
68 |
68 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са појмовима из опште токсикологије и значајем токсикологије;
– Развијање ставова о правилима за извођење хемијско-токсиколошке анализе од узимања узорака до тумачења резултата као и безбедно руковање и складиштење хемијских реагенаса са којима ради кроз мере заштите од пожара и мере безбедности и заштите здравља на раду;
– Упознавање са најзначајнијим представницима отрова различитих области токсикологије (професионалне, клиничке, судске и екотоксикологије, као и токсикологије хране, лекова, пестицида и др);
– Оспособљавање за разликовање симптома тровања хемијским материјама од симп