Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допунaмa Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Геологија, рударство и металургија

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Геологија, рударство и металургија („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 15/21, 10/23 и 10/24), после плана и програма наставе и учења за образовни профил руковалац механизацијом у површинској експлоатацији, додају се планови и програми наставе и учења за образовне профиле геолошки техничар за истраживање минералних сировина и техничар за металуршке технологије, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења за образовне профиле геолошки техничар за истраживање минералних сировина и техничар за металуршке технологије остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Геолошки техничар за истраживање минералних сировина” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/24);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар за металуршке технологије” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/24).

Члан 3.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Геологија, рударство и металургија („Просветни гласник”, бр. 10/93, 1/94, 6/02 и 11/05 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/13, 11/13, 14/13, 15/21, 4/23, 10/23 и 10/24), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовне профиле:

(1) у трогодишњем трајању

– геобушач;

– рудар у подземној експлоатацији;

– руковалац механизацијом у припреми минералних сировина;

– минер;

– топионичар гвожђа и челика;

– топионичар обојених метала;

– електролизер;

– ливачки моделар;

– ливац;

– ваљаоничар;

– извлачилац;

– термообрађивач метала;

– обрађивач племенетих метала;

– зидар ватросталним материјалима;

(2) у четворогодишњем трајању

– геолошки техничар за истраживање минералних сировина;

– техничар за добијање метала;

– техничар за прераду метала;

– техничар за контролу у металургији.

Члан 4.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Геологија, рударство и металургија за образовне профиле у трогодишњем трајању из члана 3. став 1. тачка (1) овог правилника, стичу образовање на основу прописа по коме су започели стицање средњег образовања, најкасније до краја школске 2026/2027. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Геологија, рударство и металургија за образовне профиле у четворогодишњем трајању из члана 3. став 1. тачка (2) овог правилника, стичу образовање на основу прописа по коме су започели стицање средњег образовања, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 110-00-121/1/2024-03

У Београду, 28. новембра 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Листа изборних програма према програму образовног профила

Р.б.	Листа изборних програма	РАЗРЕД
Р.б.	Листа изборних програма	I	II	III	IV
Општеобразовни програми
1.	Заштита животне средине*			2	2
2.	Јувелирске минералне сировине*			2	2
3.	Организација геолошких истраживања*			2	2

* Ученик бира програм једном у току школовања

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни прeдмети, изборни програми и активности

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова	УКУПНО часова
Час одељењског старешине	70	70	70	62	272
Додатни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Допунски рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Припремни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Екскурзија	до 3 дана	до 5 дана	до 5 наставних дана	до 5 наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе	2 часа недељно
Други страни језик	2 часа недељно
Други предмети*	1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго)	30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге)	15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе	2 радна дана

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су раније објављени.

Остваривање школског програма по недељама

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Разредно часовна настава	35	35	35	31
Менторски рад (настава у блоку, пракса)	2	2	2	3
Обавезне ваннаставне активности	2	2	2	2
Матурски испит				3
Укупно радних недеља	39	39	39	39

Подела одељења у групе

разред	предмет/модул	годишњи фонд часова			број ученика у групи – до
разред	предмет/модул	вежбе	практична настава	настава у блоку	број ученика у групи – до
I	Основе геологије	35			15
	Минералогија	35			15
	Техничко цртање са нацртном геометријом			60	15
II	Основе геологије	35			15
	Минералогија	70			15
	Техничка физика	35			15
	Петрологија	70			15
	Геолошко картирање	70		60	15
III	Геолошко картирање	105		30	15
	Општа хидрогеологија	35			15
	Лабораторијска испитивања минералних сировина	70			15
	Методе истраживања	105			15
	Лежишта минералних сировина	105		30	15
IV	Методе истраживања	124		30	15
	Лежишта минералних сировина	93			15
	Примењена геофизика	62		30	15
	Методе проспекције	62		30	15
	Геоинформациони системи	31			15
	Предузетништво	62			15

Назив предмета: Примењена географија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са корелативним односом између Географије и Геологије, као и других природних и друштвених наука;

– Упознавање ученика са положајем, местом и улогом Србије на Балканском полуострву и југоисточној Европи;

– Развијање знања ученика о савременим географским појавама, објектима и процесима на територији Републике Србије и њиховом значају за геолошка истраживања;

– Упознавање ученика са порастом, кретањима, структурним променама и територијалним размештајем становништва у Републици Србији;

– Развијање осећања припадности својој нацији као делу интегралног света;

– Изградња и неговање националног и културног идентитета у мултиетничком, мултикултуралном и мултијезичком свету;

– Оспособљавање ученика за примену географских знања и вештина у даљем образовном и професионалном развоју;

– Оспособљавање ученика за одговорно опхођење према себи и окружењу и за активно учествовање у заштити, обнови и унапређивању животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Географија и савремене компоненте географског положаја Србије	7	-	-	-
2.	Природни ресурси Србије и њихов економско-географски значај за геолошка истраживања	15	-	-	-
3.	Становништво Србије	10	-	-	-
4.	Насеља Србије	8	-	-	-
5.	Привреда Србије	10	-	-	-
6.	Регионалне целине Србије	10	-	-	-
7.	Србија и савремени процеси у Европи и свету	10	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Географија и савремене компоненте географског положаја Србије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише предмет изучавања, значај, развој и место Географије у систему наука;

– објасни значај Географије за Геологију;

– разликује природне и друштвене елементе географског простора;

– објасни значај и практичну примену географских сазнања;

– дефинише појам и функције државних граница;

– опише државно уређење Србије;

– разликује државна обележја: грб, заставу, химну;

– лоцира на карти положај и величину територије Србије;

– опише битне карактеристике граница са суседним земљама;

– лоцира на карти Балканско полуострво;

– идентификује опште географске карактеристике Балканског полуострва: физичке, културне и демографске;

– анализира промене на политичкој карти Балканског полуострва: настанак и распад Југославије, стварање нових држава и облици њихове сарадње;

– дефинише појам географског положаја;

– одреди укупан географски положај Србије (повољан, неповољан);

– анализира својстава чинилаца који формирају географски положај Србије: апсолутни и релативни положај;

– дискутује о предностима и недостацима географског положаја Србије и њиховом значају за геолошка истраживања.

– Предмет проучавања Географије, подела и значај;

– Место Географије у систему наука;

– Геологија и њене везе са Географијом;

– Површина, границе, државно уређење и државна обележја Србије;

– Регионалне географске компоненте у светлу савремених процеса на Балканском полуострву и југоисточној Европи;

– Компоненте географског положаја Србије и њихов значај за геолошка истраживања.

Кључни појмови: географија, подела, значај, систем наука, државна обележја Србије, Балканско полуострво, југоисточна Европа.

НАЗИВ ТЕМЕ: Природни ресурси Србије и њихов економско-географски значај за геолошка истраживања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни постанак геотектонских целина Србије (деловање унутрашњих тектонских и спољашњих сила);

– лоцира у оквиру геотектонске структуре Србије велике целине: Српско-македонску масу, Карпато-балканиде, Унутрашње динариде, Централне динариде и Панонску депресију;

– одреди заступљеност стена различите старости, састава и порекла у геолошком саставу Србије;

– успостави везу између геолошког састава Србије и појава руда и минерала;

– идентификује основне макро-целине рељефа Србије: Панонски басен и Планинску област;

– опише постанак Панонског басена, одвоји панонску Србију: Панонску низију и јужни обод Панонског басена;

– одреди Планинске области Србије;

– направи картографски преглед Громадних, Карпатско-балканских, Динарских планина и већих котлина;

– објасни елементе и факторе климе;

– разликује климатске типове у Србији и њихове одлике;

– направи преглед водног богатства Србије;

– одреди на карти развођа сливова;

– лоцира на карти транзитне и домицилне реке;

– објасни постанак, поделу и значај језера;

– објасни постанак, поделу и значај термоминералних вода;

– дискутује о економском значају вода за снабдевање насеља, наводњавање тла, производњу хидроенергије, пловидбу, рибарство и туризам;

– дефинише појам земљишта (тла);

– одреди типове тла на простору Србије, њихов састав и карактер;

– разликује утицај физичко-географских фактора на формирање биљног и животињског света Панонске и Планинске области Србије;

– дефинише природне средине;

– наведе елементе природне средине;

– наведе загађиваче воде, ваздуха, земљишта;

– наведе последице загађивања и мере заштите;

– препозна појаве штетне по природно и културно окружење;

– предложи мере за заштиту, обнову и унапређивање природне средине;

– дефинише појмове: парк природе, предео изузетних одлика, резерват природе, споменик природе и природне реткости;

– разликује заштићена природна добра у Србији: Голија, Фрушка гора, Ђердап, Тара и др.;

– објасни економско-географски значај природних ресурса за геолошка истраживања;

– наведе локалитете геонаслеђа Србије.

– Геолошки састав и постанак основних геотектонских целина;

– Панонска Србија и јужни обод Панонског басена са прегледом главних елемената рељефа;

– Планинско-котлинска Србија;

– Родопске, Динарске и Карпатско-балканске планине;

– Клима – одлике и економско-географски значај;

– Воде и водни ресурси (реке, језера и термоминералне воде) – одлике и економско-географски значај;

– Састав и карактер тла у Србији – економско-географски значај;

– Биљни и животињски свет – одлике и економско-географски значај;

– Заштита, очување и унапређивање природе;

– Заштићена природна добра у Србији;

– Економско-географски значај природних ресурса за геолошка истраживања;

– Геонаслеђе Србије.

Кључни појмови: геолошки састав, геотектонске целине, Панонски басен, Планине, котлине, клима, воде, економско-географски значај, биљни и животињски свет, заштита, геонаслеђе.

НАЗИВ ТЕМЕ: Становништво Србије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише антропогеографска обележја;

– разликује типове и видове миграција;

– направи преглед историјско-географског континуитета насељавања Србије;

– упореди број становника Србије у изабраном историјском периоду;

– наведе факторе који условљавају промене становништва;

– објасни кретање становништва и територијални размештај становништва у Србији;

– дефинише појмове: наталитет, морталитет и природни прираштај;

– објасни структуру становништва у Србији;

– разликује појмове националног, етничког и културног идентитета;

– испољи толерантност према расној, националној, верској и другој припадности појединаца;

– анализира основне демографске одлике уз помоћ графичких метода;

– објасни демографске проблеме у Србији и Европи;

– дефинише појам дијаспоре;

– лоцира подручја на којима живи српско становништво у непосредном и ширем окружењу;

– објасни радне миграције у европске земље;

– објасни исељавање нашег становништва на ваневропске континенте;

– разликује фазе у исељавању становништва Србије у прекоокеанске земље;

– објасни однос и везе дијаспоре и Србије.

– Антропогеографска обележја;

– Миграције: појам, значај, типови и видови;

– Утицај геолошких истраживања и експлоатације минералних сировина на миграције становништва;

– Историјско-географски континуитет насељавања Србије;

– Кретање и територијални размештај становништва (наталитет, морталитет и природни прираштај);

– Структура становништва: биолошка, економска, социјална, национална (етничка и верска);

– Демографски проблеми и популациона политика у Србији;

– Срби у непосредном и ширем окружењу (Мађарска, Румунија, Македонија, Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска и Словенија);

– Срби и наше становништво у Европи и ваневропским континентима;

– Однос дијаспоре и Србије.

Кључни појмови: антропогеографска обележја, насељавање Србије, миграције, структура становништва, демографски проблеми Европа, дијаспора.

НАЗИВ ТЕМЕ: Насеља Србије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам насеља;

– објасни постанак, развој и размештај насеља Србије;

– наведе факторе развоја и трансформације насеља и њихових мрежа;

– разликује врсте, функције и типове насеља;

– опише карактеристике урбаних целина;

– разликује значење појмова: урбанизација, деаграризација, индустријализација и терцијаризација;

– лоцира градске центре Србије;

– објасни улогу градских центара у регионалној организацији Србије;

– лоцира осовине (појасеве) развоја Србије;

– именује антропогена културна добра;

– објасни значај заштите културних добара.

– Постанак, развој и размештај насеља Србије;

– Геологија и рударство – формирање насеља у Србији;

– Подела насеља: сеоска, градска, приградска и привремена;

– Економско-географски фактори развоја и трансформације насеља и њихових мрежа и система (урбанизација, деаграризација, индустријализација и терцијаризација);

– Градски центри и њихова улога у регионалној организацији Србије;

– Осовине (појасеви) развоја Србије: Дунавско-савска, Велико-моравска и Јужно-моравска;

– Антропогена културна добра и њихова заштита.

Кључни појмови: насеља Србије, подела насеља, развој и трансформација насеља, градски центри, антропогена култура.

НАЗИВ ТЕМЕ: Привреда Србије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни утицај природних и друштвених чинилаца на развој и размештај привреде Србије;

– групише гране привреде по секторима;

– дефинише гране пољопривреде у ужем и ширем смислу;

– наведе значај пољопривреде;

– објасни утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај пољопривреде Србије;

– наведе основне функције шумарства;

– објасни значај шума, факторе који их угрожавају и мере заштите;

– објасни значај лова и риболова;

– дефинише значај енергетике и рударства;

– направи картографски преглед енергетских ресурса и минералних сировина на територији Србије;

– објасни појмове: индустрија, индустријализација и одрживи развој;

– наведе факторе развоја и размештаја индустрије;

– опише видове саобраћаја и њихов значај;

– направи картографски преглед главних друмских и железничких праваца у Србији, пловних река и канала, већих лука и аеродрома;

– дефинише појмове: трговина, трговински и платни биланс;

– анализира значај трговине за привредни развој Србије;

– наведе поделе туризма;

– направи картографски преглед туристичких центара, геотермалних и минералних бања у Србији.

– Развој, размештај и основне карактеристике привреде Србије;

– Пољопривреда – развој, значај и подела;

– Шумарство, лов и риболов;

– Рударство и енергетика;

– Индустрија – појам, подела, структура и значај;

– Саобраћај и трговина;

– Туризам;

– Геотермалне и минералне бање Србије.

Кључни појмови: привреда Србије, пољопривреда, шумарство, лов, риболов, рударство, енергетика, саобраћај, трговина, туризам, бање Србије.

НАЗИВ ТЕМЕ: Регионалне целине Србије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам регије;

– направи картографски преглед регионалних целина Србије;

– објасни природне и друштвене одлике Војводине;

– објасни природне и друштвене одлике Шумадије и Поморавља;

– објасни природне и друштвене одлике западне Србије;

– објасни природне и друштвене одлике Старовлашко-рашке висије;

– објасни природне и друштвене одлике источне Србије;

– објасни природне и друштвене одлике Поморавља;

– објасни природне и друштвене одлике Косова и Метохије;

– упореди природне и друштвене одлике регионалних целина у Србији.

– Војводина;

– Шумадија и Поморавље (Западно и Велико);

– Западна Србија;

– Старовлашко-рашка висија;

– Источна Србија;

– Јужно Поморавље;

– Косово и Метохија.

Кључни појмови: Војводина, Шумадија и Поморавље, Западна Србија, Старовлашко-рашка висија, Источна Србија, Јужно Поморавље, КиМ.

НАЗИВ ТЕМЕ: Србија и савремени процеси у Европи и свету

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појмове: процес интеграције, глобализација;

– објасни економске интеграције на Балкану и у југоисточној Европи;

– опише односе Србије са другим државама и међународним организацијама;

– лоцира на карти Европе земље чланице ЕУ;

– опише историјат развоја ЕУ;

– наведе кораке које је Србија предузела на путу приступања ЕУ;

– разликује улогу, значај и видове деловања међународних организација: CEFTA, EFTA, NAFTA, OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK;

– опише деловање Светске банке и Међународног монетарног фонда;

– опише историјат развоја УН;

– наведе циљеве и структуру организације УН;

– дефинише појам глобализације;

– разликује: политичке, територијалне, економске, културне и другe видовe глобализације.

– Сарадња Србије са другим државама и међународним организацијама;

– Европска унија – оснивање, чланице, циљеви, проблеми, фондови и њихова приступачност;

– Однос Србије према осталим европским и ваневропским економским и политичким интеграцијама;

– Светско тржиште капитала, структура и међународни значај;

– Уједињене нације (структура, међународни значај и улога Србије у УН);

– Глобализација као светски процес.

Кључни појмови: сарадња Србије са другим државама, европска унија, однос Србије, светско тржиште капитала, Уједињене нације и глобализација.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у кабинету или специјализованој учионици.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика, из основне школе из географије и историје. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); коришћење савремених електронских помагала, аналогних и дигиталних географских карата различитог размера и садржаја; коришћење немих карата за приказ различитих садржаја; коришћење информација са интернета; коришћење интерактивних метода рада; коришћење географских и историјских карата; коришћење писаних извора информација (књиге, статистички подаци, часописи...); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Препоручује се да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција и различитог су нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Предлог за самостални рад ученика је следећи:

1. Приказ лежишта минералних сировина Србије;

2. Презентација о геонаслеђу Србије;

3. Презентација о водном богатству Србије;

4. Презентација о бањама у Србији;

5. Презентација о градовима Србије;

6. Презентација о УН;

7. Презентација о ЕУ;

8. Приказ регионалних целина Србије;

9. Приказ културних добара Србије;

10. Презентација о природним добрима Србије.

Препорука је да у презентацијама и радовима буде што више слика и видео снимака везано за теме презентације. Ученици треба самостално да користе информације из различитих извора при изради самосталних радова (интернет, стручна литература, часописи, уџбеници).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредак ученика, остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења и постигнућа ученика (продукти учења). Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање доприноса ученика у групном раду, вештине презентације и сл. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– aктивнoст нa чaсу;

– урaђeни дoмaћи зaдaци;

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe);

– учeшћa у групном рaду;

– презентације.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање;

– тестови знања (тестови допуњавања, тестови којима се оцењује способност резоновања, тестови који се састоје од питања на која се дају кратки одговори, тестови вишеструког избора);

– презентације;

– рад у групи;

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Техничко цртање са нацртном геометријом

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	60	130

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са врстама материјала и прибора у техничком цртању;

– Развијање знања ученика о примени нацртне геометрије за приказивање просторних облика;

– Оспособљавање ученика за коришћење материјала и прибора за техничко цртање;

– Увежбавање ученика за коришћење метода и техника графичког приказивања просторних облика;

– Оспособљавање ученика да на основу цртежа формирају просторну представу о пројектованим облицима;

– Оспособљавање ученика за коришћење графичких приказа у равни и простору;

– Развијање систематичности, прецизности, уредности и смисла за тимски рад.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Основе техничког цртања са геометријским конструкцијама	8	-	-	18
2.	Појам и врсте пројекција у нацртној геометрији	4	-	-	-
3.	Ортогонална пројекција	34	-	-	24
4.	Коса пројекција	8	-	-	6
5.	Котирана пројекција	16	-	-	12

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основе техничког цртања са геометријским конструкцијама

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај примене техничког цртежа у геолошкој струци;

– опише правилан избор и начин коришћења прибора за техничко цртање;

– дефинише појмове: тачка, права, нормала, тангенту, угао, правилни полигон, многоугао;

– конструише нормалу и тангенту;

– конструише задати правилан полигон;

– коструише задати угао;

– коструише задати многоугао;

– обајсни појмове пресека и котирања;

– тумачи ознаке материјала са цртежа;

– наведе правила котирања техничког цртања, правила за означавање пресека и материјала;

– објасни значај котирања и означавања цртежа;

– примени правила техничког цртања;

– изабере формат цртежа према задатој композицији, размери и другим захтевима;

– нацрта оквир и заглавље цртежа;

– попуни заглавље и легенду на цртежу;

– савија различите формате на А4 формат;

– нацрта композицију правих и кривих линија различите дебљине и одстојања;

– конструише правилне полигоне и многоуглове;

– примени коте за димензионисање;

– примени размеру на цртежу за приказивање дужи и површина различитих димензија;

– испољи уредност, тачност и прецизност у раду.

– Основне карактеристике и значај техничког цртања;

– Упознавање са прибором за техничко цртање и начином његове употребе;

– Геометријске конструкције (нормале и тангенте);

– Конструкције углова;

– Конструкција правилних полигона;

– Конструкција многоугла;

– Правила техничког цртања (пресеци, котирање, ознаке материјала);

Настава у блоку:

– Композиција правих и кривих линија (цртање оловком и тушем);

– Конструкција правилних полигона и многоугла;

– Котирање цртежа и примена размере;

Кључни појмови: техничко цртање, геометријске конструкције, оловка, туш, нормала, тангента, полигон, многоугао, размера, котирање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Појам и врсте пројекција у нацртној геометрији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује врсте пројекција;

– објасни координатни триедар и Монжов пар пројекција;

– анализира на моделу октанте и њихове карактеристике.

– Појам и врсте пројекција;

– Ортогонална пројекција;

– Координатни триедар и Монжов пар пројекција;

– Квадранти и октанти.

Кључни појмови: врсте пројекција, квадранти, октанти, Монжов пар пројекција.

НАЗИВ ТЕМЕ: Ортогонална пројекција

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам пројекције и пројектовања тачке;

– пројектује тачке на две и три равни (на моделу);

– пројектује праве и дужи (на моделу);

– графички прикаже пројекције тачке, праве и дужи у ортогоналној пројекцији;

– објасни специјални положај праве и међусобни положај правих;

– графички прикаже продоре праве кроз пројекцијске равни и видљивост линија;

– дефинише појам равни у простору;

– пројектује равни и осне продоре на моделу октаната и у простору;

– анализира на моделу октаната и у простору изглед равни у специјалном положају;

– објасни појам и значај сустражњица и нагибница за одређивање положаја тачке у равни;

– одреди пресечну праву две равни у простору;

– графички прикаже пројекције равни и специјалне праве у равни;

– објасни појам трансформације;

– објасни принцип увођења нових пројекцијских равни;

– објасни појам ротације;

– примени метод ротације тачке, праве и дужи;

– одреди праве величине дужи и углова ротацијом;

– анализира геометријске ликове и полиедре са базисом у зрачној равни;

– анализира пресеке полиедара зрачном равни.

– конструише задату пројекцију праве и дужи;

– конструише задати продор праве кроз пројекцијске равни;

– конструише задату специјалну праву у равни;

– конструише задати пресек две равни;

– конструише пресеке различитих полиедара зрачном равни.

– Пројекција тачке на две и три равни;

– Пројекција праве и дужи;

– Права у специјалном положају и међусобни положај правих;

– Продори праве кроз пројекцијске равни, видљивост;

– Раван (трагови равни, осни продори);

– Тачка и права у равни;

– Специјалне праве у равни (сустражњице, нагибнице);

– Нормала на раван;

– Пресек две равни;

– Појам трансформације и ротације;

– Трансформација дужи и равни;

– Трансформација тела;

– Ротација тачке, дужи и равни;

– Одређивање праве величине дужи и углова ротацијом;

– Геометријски ликови у произвољним и зрачним равнима;

– Полиедри чији су базиси у произвољним и зрачним равнима;

– Пресеци полиедара зрачном равни и права величина пресека;

Настава у блоку:

– Пројекције праве и дужи – задаци;

– Продори праве кроз пројекцијске равни, видљивост – задаци;

– Специјалне праве у равни и пресек две равни – задаци;

– Пресеци полиедара зрачном равни – задаци.

Кључни појмови: тачка, права, дуж, раван, трансформација, ротација, геометријски ликови, полиедри.

НАЗИВ ТЕМЕ: Коса пројекција

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам косе пројекције и њен значај;

– дефинише положаје тачке, праве и равни у косој пројекцији;

– нацрта геометријске ликове у косој пројекцији;

– нацрта полиедре у косој пројекцији;

– конструише задате геометријске ликове и полиедре у косој пројекцији.

– Коса пројекција, појам, значај примене;

– Тачка, права и раван у косој пројекцији;

– Геометријски ликови у косој пројекцији;

– Полиедри у косој пројекцији.

Настава у блоку:

– Коса пројекција геометријских ликова и полиедара – задаци;

Кључни појмови: коса пројекција, тачка, права, раван, ликови, полиедри.

НАЗИВ ТЕМЕ: Котирана пројекција

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам котиране пројекције;

– објасни појмове: градуирање и пад праве и интервал;

– градуира праву:

– одреди пад праве и интервал;

– одреди међусобни положај две праве у котираној пројекцији;

– нацрта пресек две равни у котираној пројекцији;

– нацрта продор праве кроз раван у котираној пројекцији;

– нацрта топографске површи у котираној пројекцији;

– дефинише појмове платформе и пута;

– нацрта пресек пута и терена;

– конструише линије насипа и усека методом изохипси (платформа и пут);

– конструише блок дијаграм одабраног блока.

– Котирана пројекција;

– Градуирање праве, пад праве и интервал;

– Међусобни положај две праве у котираној пројекцији;

– Раван у котираној пројекцији;

– Међусобни положај две равни, пресеци равни;

– Продор праве кроз раван у котираној пројекцији;

– Приказ топографске површи у котираној пројекцији;

– Пресек пута и терена;

– Линије насипа и усека (платформа и пут);

– Блок дијаграм.

Настава у блоку:

– Конструисање линија насипа и усека методом изохипси (платформа и пут);

– Конструисање блок дијаграма;

Кључни појмови: котирана пројекција, платформа, пут, насип, усек, блок дијаграм.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и блок наставу у учионици. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује двочас теоријске наставе. Приликом реализације наставе у блоку одељење се дели на групе до 15 ученика.

Ученике треба детаљно обавестити шта од прибора и материјала им је потребно за праћење и реализацију наставног програма. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из математике, физике, техничког образовања и географије. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати и на везу нацртне геометрије са минералогијом (кристалографија).

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Предлог тема за самосталне радове ученика је следећи:

1. Праве и изломљене линије различитих дебљина и одстојања (у оловци и тушу);

2. Геометријске конструкције;

3. Конструкција правилних полигона и многоугла;

4. Врсте пројекција;

5. Монжов пар пројекција;

6. Квадранти и октанти (модел);

7. Пројекција тачке;

8. Пројекција праве и дужи;

9. Међусобни положај правих;

10. Трагови равни задатих осним продорима;

11. Трагови равни задатих тачком и правом;

12. Сутражњице и нагибнице у равни;

13. Нормала на раван;

14. Пресечна права две равни;

15. Трансформација дужи;

16. Трансформација равни;

17. Трансформација тела.

Настава у блоку

Када је у питању реализација наставе у блоку за сваку тему је одређен број часова који се реализује кроз блок наставу. За самосталне радове и блок наставу, потребно је припремити адекватан прибор (троуглови, шестар, оловке, рапидографи) и потребан материјал (папир, хамер и паус папир). Препоручени садржај блок наставе са бројем часова за сваку тему је следећи:

Основне карактеристике техничког цртања са геометријским конструкцијама

– Композиција правих и кривих линија (6 часова);

– Конструкција правилних полигона и многоугла (6 часова);

– Котирање цртежа и примена размере (6 часова);

Ортогонална пројекција

– Пројекције праве и дужи – задаци (6 часова);

– Продори праве кроз пројекцијске равни, видљивост – задаци (6 часова);

– Специјалне праве у равни и пресек две равни – задаци (6 часова);

– Пресеци полиедара зрачном равни – задаци (6 часова);

Коса пројекција

– Приказ геометријских ликова и полиедара у косој пројекцији – задаци (6 часова);

Котирана пројекција

– Решавање линија насипа и усека методом изохипси (плато и пут) (6 часова);

– Конструисање блок дијаграма (6 часова).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање специфичних радних вештина и тачност добијених резултата, оцењивање залагања ученика и др. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– поштовање задатих рокова,

– презентације.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године, на бази формативног оцењивања, као и оцењивањем графичких радова и тестова ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– тестови знања и вештина,

– графички радови,

– самостални радови ученика.

Назив предмета: Основе геологије

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	35	-	-	105
II	35	35	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са геолошким збивањима у Земљиној кори и Земљи као целини;

– Упознавање ученика са постанком Земље, физичким и хемијским карактеристикама и грађом Земље;

– Упознавање ученика са унутрашњим и спољашним процесима динамике Земље;

– Оспособљавање ученика за анализу покрета у Земљи и последица деловања тих покрета, као и њихов утицај на формирање и промене изгледа планете Земље;

– Упознавање ученика са разарачким и стваралачким радом спољашних сила;

– Подстицање ученика за даљи стручни развој и усавршавање у складу са индивидуалним способностима и потребама друштва;

– Развијање систематичности, прецизности, одговорности и способности за тимски рад;

– Развијање свести ученика о применљивости знања из геологије у свакодневном животу и изучавању геолошких појава и законитости;

– Развијање способности ученика за решавање проблема и нових ситуација у процесу рада и свакодневног живота.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Подела геологије	3	-	-	-
2.	Астрогеологија	8	4	-	-
3.	Физичка својства и састав Земље	12	4	-	-
4.	Тектоника плоча	6	4	-	-
5.	Магматизам	12	5	-	-
6.	Тектоника	15	10	-	-
7.	Метаморфизам	6	1	-	-
8.	Сеизмизам	8	7	-	-

Разред: други

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Геолошки рад спољашњих сила – егзодинамика	3	2	-	-
2.	Атмосфера Земље	4	2	-	-
3.	Површинско распадање стена	5	4	-	-
4.	Падински процеси	6	8	-	-
5.	Геолошки рад текућих и стајаћих вода	9	11	-	-
6.	Еолски процес	4	4	-	-
7.	Глацијални процес	4	4	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Подела геологије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни задатке и поделу геологије;

– повеже геологију са осталим наукама;

– идентификује место геологије у привреди.

– Предмет и садржај опште геологије;

– Геологија, геолошке дисциплине и везе са сродним наукама;

– Примена геологије у привреди.

Кључни појмови: геологија, Земљина кора, литосфера, општа геологија, историјска геологија, минералогија, петрологија, минералне сировине, геолошка истраживања, рударство.

НАЗИВ ТЕМЕ: Астрогеологија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе планете Сунчевог система и њихове карактеристике;

– наведе појаве и тела у Сунчевом систему;

– опише Сунчев систем;

– објасни постанак Универзума;

– објасни хипотезе о постанку Сунчевог система;

– разликује својства терестричких и гасовитих планета Сунчевог система;

– прикаже Сунчев систем;

– разликује природне сателите, комете, метеорите и астероидни појас;

– прикаже појаве у Сунчевом систему;

– прикаже терестричке и гасовите планете, комете, метеорите и Сунце.

– Теорија великог праска

– Сунчев систем и хипотезе о настанку Сунчевог система

– Сунце и звезде

– Планете Сунчевог система (терестричке и гасовите планете)

– Природни сателити, комете, метеори, метеорити, астероидни појас.

Вежбе:

– Приказивање Сунчевог система;

– Приказивање природних сателита, комета, метеорита, астероидног појаса и других појава у Сунчевом систему;

– Приказивање терестричких и гасовитих планета, комета, метеорита и Сунца.

Кључни појмови: велики прасак, универзум, звезде, Сунчев систем, планете, сателити, комете, метеорити, астероиди.

НАЗИВ ТЕМЕ: Физичка својства и састав Земље

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни физичка својства Земље;

– објасни појам геотермални градијент;

– упореди промене температуре, притиска и густине Земље са порастом дубине;

– наведе хемијска својства Земље;

– објасни хемијски састав коре и планете Земље;

– опише унутрашњу грађу Земље;

– нацрта геосфере са приказима дисконтинуитета;

– прикаже елементарни састав Земље и коре;

– изради модел Земље са приказом унутрашње грађе;

– упореди састав континенталне и океанске коре, литосфере, омотача и језгра.

– Физичка својства Земље (облик и величина; густина; притисак у Земљи; земљина тежа; магнетизам Земље; температура и агрегатна стања Земље);

– Хемијска својства Земље (састав);

– Грађа Земље и дисконтинуитети (геосфере):

– Континентална и океанска кора;

– Литосфера;

– Омотач (мантл);

– Језгро Земље.

Вежбе:

– Приказивање унутрашње грађе Земље и позиције дисконтинуитета;

– Приказивање елементарног састава Земље и коре;

– Израда модела Земље са приказом унутрашње грађе.

Кључни појмови: облик и величина Земље, физичка својства Земље, геотермални градијент, кора, омотач, језго, дисконтинуитети, литосфера, састав Земље.

НАЗИВ ТЕМЕ: Тектоника плоча

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе главне тектонске плоче;

– наведе мање тектонске плоче;

– објасни принципе тектонике плоча;

– разликује границе тектонских плоча;

– објасни конвергентне границе плоча на примерима;

– објасни дивергентне границе плоча на примерима;

– објасни трансформне границе на примерима;

– изради модел тектонских плоча са различитим врстама граница;

– упореди врсте граница тектонских плоча.

– Тектонске плоче;

– Нова глобална тектоника;

– Врсте граница тектонских плоча;

– Границе подвлачења или субдукције (конвергентне границе);

– Границе размицања или рифтови (дивергентне границе);

– Трансформне границе (раседи).

Вежбе:

– Приказивање тектонских плоча;

– Приказивање врста граница тектонских плоча;

– Израда модела са приказима врста граница.

Кључни појмови: тектонске плоче, границе плоча, конвергентне границе, зоне субдукције, дивергентне границе, средњеокеански гребен-рифт, трансформне границе.

НАЗИВ ТЕМЕ: Магматизам

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује типове магматизма;

– разликује магму од лаве;

– објасни састав магме;

– објасни интрузивни магматизам – плутонизам;

– наведе групе и облике интрузивних магматских тела;

– опише плутоните крупних размера;

– опише интерслојне и пукотинске облике;

– објасни ефузивни магматизам – вулканизам;

– разликује типове вулкана према начину постанка и облику купе;

– класификује вулкане;

– разликује типове вулкана према типу ерупције;

– упореди продукте вулканских ерупција;

– објасни појам Вулкански ефузивни индекс (ВЕИ);

– наведе најчешће вулканске стене;

– опише поствулканске појаве;

– наведе вулканске области света;

– наведе примере активних вулкана у свету;

– разликује вулканске области Србије;

– опише факторе и магматске процесе орудњавања;

– прикаже облике магматских тела код плутонизма и вулканизма;

– прикаже продукте вулканских ерупција;

– изради модел различитих вулканских купа;

– симулира рад вулкана на моделу.

– Магматизам;

– Магма/лава (састав);

– Интрузивни магматизам – плутонизам;

– Плутонити крупних размера;

– Интерслојни и пукотински магматизам;

– Ефузивни магматизам (вулканизам);

– Постанак и изглед вулкана;

– Подела вулкана;

– Вулканске ерупције и њихови продукти;

– Вулкански ефузивни индекс (ВЕИ);

– Типови вулканских ерупција;

– Поствулканске појаве;

– Вулканске области у свету;

– Вулканске области у Србији;

– Магматски процеси орудњења.

Вежбе:

– Приказивање облика магматских тела код плутонизма и вулканизма;

– Приказивање продуката вулканских ерупција;

– Израда модела различитих вулканских купа;

– Симулација рада вулкана на моделу.

Кључни појмови: магматизам, плутонизам, вулканизам, магма, лава,облик магматског тела, вулкан, вулканска купа, поствулканске појаве, вулкански ефузивни индекс

НАЗИВ ТЕМЕ: Тектоника

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише предмет проучавања тектонике;

– наводи врсте тектонских покрета;

– дефинише епирогене покрете;

– разликује трансгресију од регресије;

– дефинише орогене процесе;

– објасни положај слојева у литосфери;

– објасни елементе слоја;

– разликује конкордантан и дискордантан однос слојева;

– објасни тангенцијалне покрете;

– наведе елементе набора;

– класификује наборе;

– објасни радијалне покрете;

– наведе елементе раседа;

– класификује раседе;

– наведе главне орогене фазе;

– објасни тектонске јединице Србије.

– прикаже елементе слоја;

– прикаже конкордантни и дискордантни однос слојева;

– разликује делове геолошког компаса;

– мери геолошким компасом (на моделима);

– ради на терену са геолошким компасом;

– прикаже елементе набора;

– прикаже врсте набора (рад са моделима);

– прикаже елементе раседа;

– препозна врсте раседа на конкретном моделу;

– изради модел раседа/набора.

– Тектоника – дефиниција и основни појмови;

– Врсте тектонских покрета;

– Епирогени покрети;

– Орогени покрети;

– Положај слојева у литосфери;

– Елементи слоја и просторна оријентација слоја;

– Конкордантан и дискордантан однос слојева;

– Тангенцијални покрети и набори;

– Радијални покрети и раседи;

– Главне орогенезе у развоју литосфере;

– Тектонска грађа Србије.

Вежбе:

– Приказивање елемената слоја, конкордантног и дискордантног односа слојева;

– Конструкција геолошког компаса;

– Мерења геолошким компасом (на моделима) и на терену;

– Приказивање елемената набора и препознавање врсте набора (израда и рад са моделима);

– Приказивање елемената раседа и препознавање врсте раседа (израда и рад са моделима).

Кључни појмови: тектоника, тектонски покрети, епирогени покрети, орогени покрети, слој, дискордантан однос слојева, конкордантан однос слојева, геолошки компас, набори, раседи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Метаморфизам

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе врсте метаморфизма;

– дефинише метаморфизам;

– објасни факторе метаморфозе;

– објасни врсте метаморфизма;

– упореди регионални и контактни метаморфизам.

– прикаже просторне положаје различитих врста метаморфизма.

– Метаморфизам;

– Фактори метаморфозе;

– Типови метаморфизма и средине појављивања;

– Регионални метаморфизам;

– Контактни метаморфизам.

Вежбе:

– Приказивање врста метаморфизма.

Кључни појмови: метаморфизам, фактори метаморфизма, врсте метаморфизма, регионални метаморфизам, контактни метаморфизам.

НАЗИВ ТЕМЕ: Сеизмизам

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује појмове сеизмизам и сеизмологија;

– наведе елементе земљотреса;

– разликује епицентар од хипоцентра;

– разликује врсте земљотреса;

– разликује врсте сеизмичких таласа;

– објасни начин кретања и брзине сеизмичких таласа;

– објасни израду сеизмограма сеизмографом;

– објасни Меркалијеву (МЦС) скалу и њену намену;

– објасни Рихтерову скалу и њену намену;

– наведе трусне области у свету и Србији;

– наведе правила понашања и поступке приликом земљотреса;

– прикаже елементе земљотреса (графички/на моделу);

– симулира сеизмичке таласе на моделу;

– упореди вредности на Меркалијевој и Рихтеровој скали;

– анализира фазе таласа и времена трајања са сеизмограма;

– симулира поступање у случају потреса и рада у сеизмолошком заводу.

– Сеизмологија и сеизмизам;

– Елементи земљотреса;

– Врсте земљотреса;

– Сеизмички таласи;

– Јачина земљотреса – Меркалијева и Рихтерова скала;

– Трусне области света и Србије.

Вежбе:

– Приказивање елемената земљотреса;

– Симулација сеизмичких таласа;

– Приказивање упоредних вредности Меркалијеве и Рихтерове скале;

– Рад са сеизмограмима потреса – фазе таласа и време трајања;

– Симулација праћења потреса у реалном времену.

Кључни појмови: сеизмологија, земљотрес (трус), хипоцентар,епицентар, сеизмички таласи, Меркалијева скала, Рихтерова скала, сеизмограм.

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Геолошки рад спољашњих сила – егзодинамика

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише основне појмове егзодинамике;

– дефинише појам рељефа;

– опише чиниоце који утичу на формирање и својства рељефа;

– класификује геоморфолошке агенсе;

– наведе низ збивања који дефинишу геоморфолошки процес;

– разликује учинке ендогених од учинка егзогених сила;

– објасни значај проучавања рељефа одређеног терена у геологији.

– изради шему геоморфолошких агенса.

– Основни појмови егзодинамике;

– Појам и карактеристике рељефа;

– Геоморфолошки процес и геоморфолошки агенси.

Вежбе:

– Графички приказ геоморфолошких агенса.

Кључни појмови: егзодинамика, рељеф, геоморфолошки агенс, геоморфолошки процес.

НАЗИВ ТЕМЕ: Атмосфера Земље

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе састав атмосфере;

– објасни структуру атмосфере;

– објасни значај атмосфере;

– разликује климатске појасеве на Земљи.

– прикаже структуру атмосфере.

– Општи подаци о атмосфери и њен значај;

– Структура атмосфере (тропосфера, стратосфера, јоносфера);

– Клима и климатски појасеви на Земљи.

Вежбе:

– Приказивање структуре атмосфере (на моделу и израда постера/паноа).

Кључни појмови: атмосфера, састав атмосфере, структура атмосфере, тропосфера, стратосфера, јоносфера, клима.

НАЗИВ ТЕМЕ: Површинско распадање стена

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе факторе који доводе до распадања стена;

– опише процес површинског распадања;

– наведе факторе који доводе до механичког распадања стена;

– објасни механичко распадање стена;

– наведе факторе који доводе до хемијског распадања стена;

– објасни хемијско распадање стена;

– опише карактеристике елувијума.

– разликује продукте механичког и хемијског распадања стена;

– прикаже факторе и продукте физичког распадања;

– прикаже факторе и продукте хемијског распадања.

– Површинско распадање стена;

– Елувијални процес;

– Физичко (механичко) распадање стена – фактори и продукти физичког распадања;

– Хемијско распадање стена – фактори и продукти хемијског распадања;

– Пренос и акумулација (таложење) распаднутог материјала.

Вежбе:

– Фактори и продукти физичког распадања;

– Фактори и продукти хемијског распадања.

Кључни појмови: површинско распадање, елувијални процес, физичко (механичко) распадање, хемијско распадање, пренос материјала, акумулација (таложење).

НАЗИВ ТЕМЕ: Падински процеси

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одреди заједничке карактеристике падинских процеса;

– разликује елементе механизма падинских процеса (делувијалног, пролувијалног и колувијалног процеса);

– објасни агенсе падинских процеса;

– наведе карактеристике делувијалног процеса;

– дефинише пролувијални процес;

– дефинише колувијални процес;

– опише ерозионе облике падинских процеса;

– наведе места акумулација код падинских процеса;

– објасни спора (делапсиона) и брза (колапсиона) гравитациона кретања (клижење, пузање, течење, осипање,одроњавање);

– наведе морфолошке елементе клизишта;

– разликује ерозионе и акумулационе облике делувијалног процеса на моделу;

– разликује ерозионе и акумулационе облике пролувијалног процеса на моделу;

– разликује ерозионе и акумулационе облике колувијалног процеса на моделу;

– изради модел клизишта;

– упореди облике падинских процеса.

– Карактеристике падинских процеса (делувијални, пролувијални и колувијални процес);

– Делувијални процес (дефиниција, механизам и морфолошки значај процеса);

– Пролувијални процес (дефиниција, механизам и облици);

– Колувијални процес (дефиниција, механизам и облици).

Вежбе:

– Ерозиони и акумулациони облици делувијалног процеса;

– Ерозиони и акумулациони облици пролувијалног процеса;

– Ерозиони и акумулациони облици колувијалног процеса;

– Израда модела клизишта.

Кључни појмови: падински процеси, делувијални процес, пролувијални процес, колувијални процес, ерозија, транспорт (пренос), акумулација, ерозиони облици, акумулациони облици.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геолошки рад текућих и стајаћих вода

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни активности површинских текућих и стајаћих вода;

– упореди дејство вода на нерастворљиве и растворљиве стене;

– наведе: карактеристике флувијалног процеса, карактеристике флувијалног транспорта и акумулације материјала;

– дефинише речну долину и њене параметре;

– објасни појам дренажа;

– разликује дренажну мрежу, дренажни систем и дренажно подручје;

– наведе карактеристике акумулационих облика у кориту водотока (спрудови, плаже, аде, делте, бигрени басени);

– наведе опште карактеристике маринског процеса;

– опише агенс маринског процеса;

– наброји ерозионе и акумулационе облике маринског процеса;

– наведе опште карактеристике лимничког процеса;

– објасни својства крашког процеса;

– разликује типове краса;

– наведе карактеристике механизма крашког процеса;

– разликује хемијску (корозију) и механичку ерозију;

– објасни зависност крашког процеса од геолошке грађе терена;

– опише површинске крашке облике;

– опише подземне облике крашког рељефа;

– успостави узајамни однос између облика крашког процеса на површини и под површином;

– објасни појаве са хидрогеолошком функцијом у крашком процесу;

– разликује ерозионе и акумулационе облике флувијалног процеса на моделу;

– разликује облике речне долине (нормална долина, клисура, кањон) на моделу;

– препозна типове дренаже на топографским картама;

– лоцира примере флувијалних облика на простору Београда на карти;

– разликује ерозионе и акумулационе облике маринског и лимничког процеса на моделу;

– упореди карактеристике маринског и лимничког процеса;

– прикаже површинске и подземне облике крашког процеса;

– препозна типове карста на топографским картама.

– Активност површинских текућих и стајаћих вода (флувијални, марински, лимнички и крашки процес);

– Опште карактеристике флувијалног процеса;

– Речна долина, дренажа, дренажна мрежа, систем и дренажно подручје;

– Флувијални ерозиони и акумулациони облици;

– Опште карактеристике маринског процеса (таласи, плима и осека, морске струје);

– Ерозиони и акумулациони облици маринског процеса;

– Опште карактеристике крашког процеса;

– Облици крашког процеса (површински крашки рељеф – шкрапе, вртаче, увале, крашка поља; подземни крашки рељеф – јаме, пећине, крашки канали;

– облици и појаве са хидрогеолошком функцијом.

Вежбе:

– Ерозиони и акумулациони облици флувијалног процеса (израда модела и рад са топографским картама);

– Ерозиони и акумулациони облици маринског и лимничког процеса (израда модела);

– Облици крашког процеса (модели и рад са топографским картама).

Кључни појмови: текуће воде, стајаће воде, флувијални процес, речна долина, марински процес, лимнички процес, крашки процес.

НАЗИВ ТЕМЕ: Еолски процес

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише подручја развоја еолског процеса;

– објасни механизам еолског процеса;

– опише дефлационе и коразионе облике;

– разликује облике удруженог дејства дефлације и коразије;

– објасни постанак дина;

– разликује ерозионе и акумулационе облике еолског процеса;

– разликује дефлационе и коразионе облике еолске ерозије;

– лоцира еолске облике и појаве на простору Србије и Београда на карти.

– Опште карактеристике еолског процеса-механизам процеса (ерозију, транспорт и акумулацију);

– Еолски облици и појаве;

– Еолски облици и појаве у Србији.

Вежбе:

– Ерозиони и акумулациони облици еолског процеса (рад са моделима и израда модела);

Кључни појмови: еолски процес, ветар, дефлација, коразија, дине.

НАЗИВ ТЕМЕ: Глацијални процес

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе одлике подручја развоја глацијалног процеса;

– дефинише снежну границу;

– објасни фазе постанка ледника;

– опише типове ледника;

– наведе области појављивања алпских ледника;

– наведе карактеристике глацијалног процеса;

– опише ерозионе и резидуалне облике глацијалног процеса;

– опише акумулационе облике глацијалног процеса – морене;

– анализира утицај климатских промена на ток глацијалног процеса;

– објасни значај научног рада Милутина Миланковића у разумевању ледених доба;

– разликује ерозионе и акумулационе облике глацијалног процеса на моделу;

– упореди изглед северне и јужне хемисфере током плеистоцена;

– разликује подручја развоја алпских типова ледника у Јужној Европи;

– разликује подручја развоја различитих типова ледника на Земљи.

– Опште карактеристике глацијалног процеса;

– Начин постанка ледника и типови ледника;

– Облици глацијалног процеса;

– Просторни завршетак глацијалног процеса;

– Ледена доба и Милутин Миланковић.

Вежбе:

– Ерозиони и акумулациони облици глацијалног процеса (рад са моделима и израда модела);

– Приказивање на карти света области простирања раличитих типова ледника;

– Лесни профили у Србији (Земун/Батајница/Сланкамен и др.).

Кључни појмови: глацијални процес, ледник, морене, ледена доба, лес, Милутин Миланковић.

НАЗИВ ТЕМЕ: Теренска настава

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– ради на терену:

– оријентише се на терену уз помоћ топографске карте и компаса,

– пронађе стајну тачку,

– картира стене (седиментне, магматске и метаморфне),

– изврши опис стена на стајној тачки,

– уочи геолошке појаве и деформационе облике на изданку,

– скицира изданке,

– прикупи податке о структурним елементима,

– измери просторну оријентацију планара и линеара,

– прикупи податке за локалне геолошке стубове на изданку,

– фотографише изданке и геолошки интересантне детаље,

– узме узорке стена и фосилног материјала за детаљне анализе,

– води теренски записник;

– обради документацију:

– изради текстуалну и графичку документацију,

– среди теренски дневник,

– исцрта скице изданака,

– прикаже структурне елементе на основу теренских мерења,

– припреми узорак за детаљна испитивања,

– среди материјалну документацију.

Настава у блоку:

– Геолошко картирање седиментних, магматских и метаморфних стена;

– Топографска основа и израда документационе карте;

– Опис стајне тачке;

– Мерења компасом;

– Израда текстуалне и графичке документације,

– Прикупљање материјалне документације.

Кључни појмови: текстуална и графичка документација, теренски дневник, документациона карта, материјална документација.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и вежбе у специјализованој учионици/кабинету и на локалитетима на територији Београда (Топчидер, Раковица и др.). На вежбама се одељење дели у две групе, до 15 ученика. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује двочас теоријске наставе у првом разреду.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из хемије, физике, географије, као и петрологије и минералогије, када је у питању други разред. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати на везу опште геологије са предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са минералогијом, петрологијом, геолошким картирањем), водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. У току остваривања програма наставник треба да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације и симулације, текстуално-илустративне методе, моделирање и др. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба очигледних дидактичких средстава (модела Земље, вулкана, набора, раседа, односно инструмената и др.), а по потреби и електронске презентације и видео материјал. Обезбедити потребне моделе и геолошки компас, одређене моделе могу израдити ученици (обезбедити материјал). Користити видео записе за приказе и тумачења појмова из опште геологије. Користити интернет странице, часописе, популарне емисије из ТВ програма и другу стручну литературу. Наставник са ученицима може да развија међупредметне компетенције, тако што ће уз помоћ наставника страног језика ученици преводити литературу за наставу или преводити текст са видео записа и сл. На вежбама ученици приказују графички, моделима, видео записима и сличним начинима структуре и појаве у геологији. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију поједних садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада.

Препоручује се да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода, односно препуштајући ученицима могућност да сами предложе садржаје. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција и различитог су нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Први разред

1. Подела геологије

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним појмовима, дефиницијама и областима из предмета основе геологије. Потребно је да ученици објасне задатке и поделу геологије на различите дисциплине, да повежу геологију са осталим наукама, као и да схвате значај геологије у привреди. Тема се реализује кроз часове теорије, без вежби.

2. Астрогеологија

Ученици се упознају са постанком Универзума и Сунчевог система. Кроз ову тему ће се ученици упознати са Теоријом великог праска, Сунчевим системом, карактеристикама звезда (Сунца), планетама Сунчевог система (терестричким и гасовитим и њиховим карактеристикама), природним сателитима, кометама, метеоритима, астероидним појасом. Ученици ће, кроз теорију и вежбе, умети да разликују и објасне карактеристике планета Сунчевог система и осталих појава и тела у Сунчевом систему, као и хипотезама и теоријом великог праска.

На вежбама ученици приказују графички, моделима, видео записима и сличним начинима Сунчев систем, природне сателите, комете, метеорите и астероидни појас. Упознају се са карактеристикама планета и других појава у Сунчевом систему и графички их приказују у свескама за вежбе из овог предмета.

3. Физичка својства и састав Земље

Циљ ове теме је да се ученици упознају са најважнијим физичким својствима, унутрашњом грађом и саставом Земље. Кроз ову тему ће се ученици упознати са сваким физичким својством појединачно (облик и величина Земље, густина, притисак у Земљи, Земљина тежа, магнетизам Земље, температура и агрегатна стања Земље). Упоређиваће се промене температуре, притиска и густине Земље са дубином. Кроз тему ће се презентовати и упоредити и хемијски састав планете Земље и коре, као и унутрашња грађа Земље и извршиће се издвајање геосфера и дисконтинуитета у унутрашњости Земље. Приказивање битних особина ће ученици реализовати кроз вежбе.

4. Тектоника плоча

У оквиру ове теме ученици сазнају основне принципе тектонике плоча. Наводе се велике и мале тектонске плоче, као и границе плоча. Објашњавају се врсте граница између плоча и наводе примери граница на планети Земље. Познавање основа тектонике плоча од великог је значаја за разумевање промена у распореду копна и мора, као и основних процеса из геологије.

На вежбама ученици на моделима граница вежбају препознавање карактеристичних врста граница плоча, одређују позиције великих и малих тектонских плоча. Израђују моделе карактеристичних граница од картона, дрвета, стиропора и др.

5. Магматизам

Дефинисање магматизма као процеса у геологији, издвајање врста магматизма – плутонизма и вулканизма, приказивање начина појављивања – облика магматских тела, разликовање магме и лаве су основе које ученици сазнају у оквиру ове теме. Подела вулкана, приказ изгледа вулкана, продуката вулканских ерупција, поствулканске појаве, као и вулканске области у свету и Србији се приказују у оквиру вулканизма као врсте магматизма. Презентовањем ове теме ученици стичу знање које могу повезати са минералогијом и петрологијом, успостављају везу са врстама граница тектонских плоча и вулканских области на планети Земљи и стичу основе за разумевање процеса настанка минерала и орудњења.

На вежбама ученици приказују начине појављивања – облике тела насталих плутонизмом и вулканизмом, продукте вулканских ерупција, вулкански експлозивни индекс и израђују моделе различитих вулканских купа уз симулацију рада вулкана на израђеним моделима.

6. Тектоника

Наставник треба да ангажује ученике на извођењу свих активности на вежбама, тако да ученици рукују компасом, мере, приказују резултате (цртежом, израдом модела – макета, мерењем на моделима и на терену и сл.).

Наставник упознаје ученике са основним појмовима и дефиницијама, као и предметом проучавања тектонике. Објашњавају се врсте тектонских покрета, положаји слојева, елементи слоја и просторна оријентација слоја, показују се и објашњавају геолошки компаси и делови компаса. У оквиру орогених покрета обрађују се тангенцијални покрети и набори као деформациони облици, као и радијални покрети и раседи као деформациони облици. Наводе се тектонски циклуси – орогене фазе (орогенезе) кроз историјски развој литосфере и издвајају се главне тектонске јединице у тектонској грађи Србије. Успоставља се веза између тектонике и многих геолошких процеса – магматизма, метаморфизма, сеизмизма.

У оквиру вежби ученици самостално или у групи, врше препознавање врста набора и раседа и њихових елемената на моделима.

7. Метаморфизам

Дефинисање метаморфизма као геолошког процеса. Успостављање везе између метаморфизма, тектонике плоча, тектонике и магматизма као геолошких процеса. Упознавање ученика са основним факторима метаморфизма и успостављање везе са физичким својствима планете Земље. Приказ основних особина регионалног и контактног метаморфизма, као и њихов значај за настанак минерала и стена.

8. Сеизмизам

Дефинисање сеизмизма и сеизмологије као науке. Издвајање врста земљотреса по начину постанка и манифестовања. У оквиру теме се одрађују и елементи земљотреса и врсте сеизмичких таласа. Објашњавају се ученицима начини праћења таласе, инструменти и начин документовања таласа. Презентују се упоредне вредности Меркалијеве и Рихтерове скале и дају се њихове вредности за Србију и за активне сеизмичке области света. Успоставља се веза између тектонике, магматизма и сеизмизма.

Други разред

1. Геолошки рад спољашњих сила-егзодинамика

Упознавање ученика са значајем егзодинамике као геолошке дисциплине која проучава дејство спољашњих сила из атмосфере на формирање и обликовање рељефа. Ученици треба да препознају везу између кретања ваздушних и водених маса и њихове разарачке и стваралачке функције. Кроз проучавање различитих геоморфолошких агенса и процеса врши се повезивање фактора који утичу на формирање рељефа. Тема је у корелацији са минералогијом, петрологијом и тектоником.

2. Атмосфера Земље

Упознавање ученика са дефиницијом, саставом и структуром атмосфере. Детаљније се објашњава структура атмосфере – тропосфера, стратосфера, јоносфера и њихове карактеристике. Учени ће кроз израду модела и шема приказивати различите атмосферске појаве као покретачке факторе у процесу разарања чврстих стена, транспортовања и акумулације разореног материјала. Циљ је да ученици разумеју значај атмосфере у геолошком смислу, као и њену улогу као спољашње Земљине сфере. Ученици ће моћи да одреде границе климатских региона и објасне непосредни утицај климе на све егзодинамичке процесе.

Графичко приказивање структуре атмосфере и израда модела реализоваће се на часовима вежби.

3. Површинско распадање стена

Основне карактеристике разарања стена – површинског распадања, врсте површинског распадања, факторе и продукте физичког (механичког) и хемијског распадања ученици упознају кроз ову тему. Карактеристике елувијума, начини преноса и акумулација распаднутог материја као основе за већи број процеса изучавају се на теоријском нивоу. Ученице ће моћи да објасне везу између састава матичне стене, климе, температурних промена, атмосферске воде и других агенса који утичу на интезитет распадања стена.

На часовима вежби ученици приказују факторе и продукте физичког (механичког) и хемијског распадања израдом модела или на постојећим школским моделима, и другим примерима.

4. Падински процеси

Обрађују се заједничке карактеристике падинских процеса, механизми и облици који се везује за ове процесе. Дефинишу се делувијални, пролувијални колувијални процес као падински процеси. Издвајају се ерозиони и акумулациони облици који се формирају у делувијалном, пролувијалном и колувијалном процесу. Упоређују се агенси и облици падинских процеса. Разматрају се спора (делапсиона) и брза (колапсиона) гравитациона кретања (клижење, пузање, течење, осипање, одроњавање) и успоставља се њихова веза са техногеним активностима човека.

На часовима вежби ученици приказују ерозионе и акумулационе облике падинских процеса и израђују модел клизишта.

5. Геолошки рад текућих и стајаћих вода

Упознавање ученика са основним карактеристикама флувијалног, маринског, лимничког и крашког процеса. Повезује се утицај текућих, стајаћих и поземних вода, као и развој процеса у времену, што је значајно за разумевање наведених процеса. Циљ је разликовање ерозионих и акумулационих облика насталих радом воде.

Успоставља се веза флувијалног процеса са минералогијом, петрологијом и лежиштима минералних сировина (металичних и неметаличних минералних сировина).

Кроз тему ће се презентовати хемијско и механичко дејство воде на растворљиве стене и основне карактеристике крашког процеса. Обрадиће се најпознатији површински (шкрапе, вртаче, увале, крашка поља, понорнице, кањони, природни мостови) и подземни (јаме, понори, пећине облици крашког процеса. Извдојиће се различити типови краста, а ученици ће и лоцирати на простору Србије. Успоставиће се веза са хидрогеологијом и истражним радовима.

На вежбама ученици на моделима вежбају препознавање ерозионих и акумулационих облика флувијалног, маринског, лимничког и крашког процеса. Израђују моделе површинских и подземних облика крашког процеса, моделе флувијалног и маринског процеса, од различитих материјала, самостално или у групи.

6. Еолски процес

Кроз тему се обрађују рад ветра, ерозиони и акумулациони облици који настају радом ветра и основне карактеристике и механизам еолског процеса. Дефинисање дефлације и коразије и облици који настају еолском ерозијом. Лоцирају се еолски облици и појаве на територији Србије.

Приказивање ерозионих и акумулационих облика еолског процеса и израда модела реализоваће се на часовима вежби. Приказ облика дина на моделима реализује се појединачно или у групи на часовима вежби. Користе се корита са песком и дејством ваздушних струјања се формирају различити облици дина.

7. Глацијани процес

Упознавање ученика са начином постанка и типовима ледника, основним карактеристикама и облицима глацијалног процеса. Ледена доба и фактори који доводе до глацијације, као и значај истраживања Милутина Миланковића за разумевање ледених доба и њихова предвиђања обрађују се у оквиру теме. Одређују се локације остатака глацијалног процеса на просторима наше земље и Балканског полуострва.

Приказивање ерозионих и акумулационих облика глацијалног процеса и израда модела реализују се кроз вежбе. Преглед ледених доба у геолошкој прошлости, лоцирање глацијалних области на просторима Балканског полуострва и Србије ученици приказују на картама (немим картама) на часовима вежби, самостално или у групи.

За самосталне вежбе ученика потребно је припремити материјал и проверу знања ученика. Предлог задатака самосталних вежби је следећи:

Први разред

1. Приказ Сунчевог система.

2. Шематски приказ грађе Земље или израда модела.

3. Приказ особина магме/лаве.

4. Презентације о вулканима.

5. Презентације о поствулканским појавама (солфатаре, гејзири,...).

6. Израда модела набора.

7. Израда модела раседа.

8. Приказ сеизмичких таласа.

Други разред

1. Презентације:

– Падински процеси.

– Флувијални процес.

– Марински процес.

– Крашки процес.

– Еолски процес.

– Глацијални процес.

– Ледена доба у геолошкој прошлости.

2. Израда модела одређеног процеса (по избору ученика).

Ученици треба самостално да користе информације из различитих извора при изради самосталних радова (интернет, стручна литература, часописи, уџбеници, различити материјали за израду модела).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се континуираним формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање специфичних радних вештина и тачност добијених резултата, оцењивање залагања ученика и др. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Оцењивање је инструмент којим наставник мотивише ученика за залагање и креира позитивну атмосферу за рад на часу. Посебно код стручних предмета, наставник би требало да развија интересовање и мотивацију ученика за изучавање геологије.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет његовог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– израда модела и презентација.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године, на бази формативног оцењивања, као и оцењивањем самосталних и групних радова и тестова ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– израда модела и презентација,

– рад у групи,

– самостални и групни радови ученика.

Назив предмета: Минералогија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	35	-	-	105
II	70	70	-	-	140

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са минералима и њиховом грађом;

– Упознавање ученика са физичким, хемијским и морфолошким својствима најважнијих петрогених минерала и њихово препознавање на бази карактеристичних својстава;

– Оспособљавање ученика за практично препознавање минерала у кабинету и на терену, у природном окружењу;

– Развијање знања ученика о начинима постанка и појављивања минерала у природи;

– Развијање свести ученика о повезаности минералогије и петрологије са технолошким параметрима процеса у индустријским условима;

– Развијање знања ученика о геохемијским карактеристикама метала и начину постанка металичних и неметаличних минерала;

– Развијање знања ученика о физичким, хемијским и морфолошким својствима најважнијих металичних и неметаличних минерала и њихово препознавање на бази карактеристичних својстава;

– Развијање свести ученика о значају и примени минерала у индустрији;

– Развијање свести ученика о потреби сталног стручног развоја и усавршавања у складу са индивидуалним способностима и потребама друштва;

– Развијање свести о значају одрживог развоја и еколошке етике;

– Развијање одговорног односа ученика према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Минералогија и начини појављивања минерала у природи	8	3	-	-
2.	Физичке особине минерала	12	9	-	-
3.	Морфолошке особине минерала	12	5	-	-
4.	Постанак минерала	5	2	-	-
5.	Специјална минералогија петрогених минерала	33	16	-	-

Разред: други

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Металични минерали	47	47	-	-
2.	Неметалични минерали	23	23	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Минералогија и начини појављивања минерала у природи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни задатак минералогије и њену поделу;

– објасни везу минералогије и осталих геолошких дисциплина;

– разликује појам минерала од појма стене;

– објасни начине појављивања минерала;

– разликује кристале, кристаласте агрегате и аморфне минерале;

– објасни процес кристализације минерала;

– разликује облике кристала;

– објасни појам периоде и радијус јона;

– илуструје хомогени низ, мрежасту раван и кристалну решетку;

– објасни појмове изотропије и анизотропије;

– објасни кристаласте агрегате;

– објасни аморфне минерале;

– разликује појмове изоморфизам, полиморфизам и псеудоморфоза;

– разликује кристале и кристаласте агрегате на различитим узорцима;

– графички прикаже препознати кристал и кристаласти агрегат;

– разликује аморфне минерале на различитим узорцима;

– графички прикаже препознати аморфни минерал;

– разликује полиморфне модификације код минерала;

– разликује типове и врсте псеудоморфоза код одређених минерала;

– графички прикаже полиморфне модификације различитих узорака;

– графички прикаже псеудоморфозе различитих узорака.

– Задатак и подела минералогије;

– Минерали – основни појмови и дефиниције;

– Кристали и кристализација:

– центри кристализације, замеци, кристализационо поље;

– микролити, развучени кристали, кристални скелет и друзе;

– радијус јона, периоде;

– хомогени низ, мрежаста раван, кристална решетка;

– Изотропија и анизотропија;

– Кристаласти агрегати;

– Аморфни минерали – гели минералних материја;

– Изоморфизам, полиморфизам и псеудоморфизам.

Вежбе:

– Примери кристала и кристаластих агрегата;

– Примери аморфних минерала;

– Примери полиморфних модификација и примери врста псеудоморфоза код одређених минерала.

Кључни појмови: минерали, стене, минералогија, подела минералогије, кристали, кристализација, кристална решетка, кристаласти агрегати, аморфни минерали.

НАЗИВ ТЕМЕ: Физичке особине минерала

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе физичке особине минерала;

– објасни оптичке особине минерала;

– опише боју минерала;

– разликује врсте боја код минерала;

– објасни огреб минерала;

– објасни провидност минерала;

– дефинише сјајност минерала;

– објасни степене сјајности минерала;

– објасни луминесценцију минерала;

– наведе механичке особине минерала;

– објасни појам специфичне масе минерала;

– разликује минерале по специфичној маси;

– објасни еластичност минерала;

– објасни примену Мосове скале тврдине;

– разликује цепљивост и прелом минерала;

– разликује степене цепљивости минерала;

– објасни топлотне особине минерала;

– објасни електричне особине минерала;

– дефинише магнетне особине минерала;

– опише физиолошке особине минерала;

– дефинише радиоактивне особине минерала;

– издвоји минерале по боји, сјајности, провидности и огребу;

– одреди огреб минерала;

– издвоји луминесцентне минерале;

– одреди тврдину минерала одабраних узорака уз помоћ одговарајућег прибора;

– одреди прелом и цепљивост минерала на одабраним узорцима;

– издваја магнетичне минерале;

– одреди мирис, укус и опип минерала на карактеристичним узорцима;

– детерминише радиоактивне минерале.

– Физичке особине минерала;

– Оптичке особине минерала:

– боја минерала;

– врсте боја код минерала;

– огреб или боја праха минерала;

– провидност минерала;

– сјајност минерала;

– луминесценција (флуоресценција, фосфоресценција);

– Механичке особине минерала:

– специфична маса минерала (подела на лаке, средње, тешке);

– еластичност минерала;

– тврдина минерала;

– цепљивост и прелом минерала;

– Топлотне особине минерала;

– Електричне особине минерала;

– Магнетне особине минерала;

– Физиолошке особине минерала (мирис, укус, опип, упијање влаге);

– Радиоактивне особине минерала.

Вежбе:

– Издвајање минерала по боји, сјајности, провидности и огребу (макроскопски);

– Издвајање луминесцентних минерала (рад са шелитском лампом);

– Одређивање тврдине минерала уз помоћ одговарајућег прибора;

– Одређивање прелома и цепљивости минерала уз помоћ одговарајућег прибора ;

– Одређивање магнетичних особина минерала (помоћу магнета или електромагнета);

– Одређивање физиолошких особина минерала (чулима);

– Детерминисање радиоактивних минерала (рад са Гајгер-Милеровим бројачем).

Кључни појмови: физичке особине минерала, боја, сјајност, провидност, огреб, тврдина, специфична маса, прелом, цепљивост, еластичност, магнетичност, радиоактивност, физиолошке особине.

НАЗИВ ТЕМЕ: Морфолошке особине минерала

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе граничне елементе кристала;

– објасни однос граничних елемената кристала;

– разликује просте и сложене кристалне облике;

– објасни кристалографске осе;

– дефинише параметре и индексе пљосни;

– објасни елементе симетрије кристала;

– објасни законе симетрије кристала;

– наведе кристалографске системе;

– разликује осне крстове појединих кристалних система;

– разликује облике који припадају одређеним кристалним системима;

– објасни ближњење кристала;

– разликује видове ближњења кристала;

– графички прикаже граничне елементе кристала;

– одреди однос граничних елемената кристала;

– графички прикаже осне крстове задатог кристалног система;

– изради моделе осних крстова за различите кристалне системе;

– анализира облике који припадају одређеним кристалним системима ;

– изради моделе карактеристичних облика кристала различитих кристалних система (од картона или дрвета и др.);

– одреди кристалне комбинације на изабраном узорку;

– разликује видове ближњења кристала на моделима и узорцима.

– Гранични елементи кристала (пљосни, ивице, рогљеви);

– Прости и сложени кристални облици;

– Кристалографске осе;

– Параметри и индекси кристалних пљосни;

– Елементи симетрије;

– Сврставање кристалних облика у класе и системе;

– Кристални системи (тесерални, тетрагонални, хексагонални, тригонално-ромбоедарски, ромбични, моноклинични, триклинични систем);

– Кристалографски или осни крстови кристалних система;

– Облици кристала;

– Ближњење кристала.

Вежбе:

– Гранични елементи кристала (пљосни, ивице, рогљеви) и одређивање међусобног односа граничних елемената кристала;

– Кристални системи и препознавање осних крстова и кристалних облика одговарајућих кристалних система;

– Израда модела осних крстова различитих система;

– Израда модела карактеристичних кристалних облика (рад са узорцима кристала или дрвеним и картонским моделима који имитирају одређене кристалне облике);

– Препознавање кристалних комбинација различитих система и видова ближњења код кристала.

Кључни појмови: гранични елементи кристала, кристални системи, кристални облици, кристалографске осе, ближњење кристала.

НАЗИВ ТЕМЕ: Постанак минерала

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује начине постанка минерала;

– објасни магматски начин постанка минерала;

– објасни фазе магматског циклуса постанка минерала;

– опише фазе седиментног начина постанка минерала;

– објасни хемијско таложење минерала;

– објасни стварање минерала у кори распадања;

– наведе карактеристике метаморфног начина постанка минерала;

– опише постанак минерала контактним метаморфизмом;

– опише постанак минерала регионалним метаморфизмом;

– разликује магматске, седиментне и метаморфнe минералe у одговарајућим стенама;

– графички прикаже минерал на основу изабраног узорка стене;

– одреди редослед кристализације минерала на основу Бовенове шеме.

– Постанак минерала;

– Магматски начин постанка минерала:

– пирогена фаза;

– пегматитска фаза;

– пнеуматолитска фаза;

– Седиментни начин постанка минерала:

– хемијско таложење минерала;

– стварање минерала у кори распадања;

– Метаморфни начин постанка минерала:

– регионални метаморфизам;

– контактни метаморфизам.

Вежбе:

– Препознавање магматских, седиментних и метаморфних минерала у одговарајућим стенама;

– Бовенова шема кристализације.

Кључни појмови: постанак минерала, фазе постанка минерала, магматски постанак, седиментни постанак, метаморфни постанак, Бовенова шема кристализације

НАЗИВ ТЕМЕ: Специјална минералогија петрогених минерала

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише петрогене минерале;

– наведе главне петрогене минерале;

– наведе споредне петрогене минерале;

– класификује петрогене минерале према хемијском саставу;

– опише хемијски састав петрогених минерала;

– опише морфолошке особине петрогених минерала;

– опише физичке особине петрогених минерала;

– опише начин постанка петрогених минерала;

– објасни везу петрогених минерала са стенама у којима они настају;

– наведе примере практичне примене петрогених минерала у индустрији и животу уопште;

– детерминише главне петрогене минерале на основу макроскопских испитивања њихових карактеристичних особина изабраног узорка;

– детерминише споредне петрогене минерале на основу макроскопских испитивања њихових карактеристичних особина изабраног узорка.

– Петрогени минерали (главни и споредни);

– Класификација силиката

– Силикати: кварц, калцедон,опал, фелдспати, плагиокласи, фелдспатоиди, лискуни, хлорити, пироксени, амфиболи, оливини, серпентини, дистен, минерали глина, андалузит, силиманит, гранати, епидоти, стауролит, воластонит, циркон, зеолити, турмалин, берил, сфен;

– Оксиди и хидроксиди: магнетит, хромит, корунд, рутил, лимонит;

– Карбонати:калцит и доломит;

– Сулфати: анхидрит и гипс;

– Сулфиди – пирит;

– Фосфати: монацит и апатит.

Вежбе:

– Детерминисање главних петрогених минерала: кварц, калцедон, опал, фелдспати, фелдспатоиди, плагиокласи, лискуни, хлорити, пироксени, амфиболи, оливини, серпентини, епидот, воластонит, везувијан, стауролит, дистен, сидиманит, андалузит, минерали глина, калцит, доломит, анхидрит, гипс;

– Детерминисање споредних петрогених минерала: пирит, магнетит, лимонит, хромит, гранати, корунд, рутил, апатит, монацит, циркон, зеолити, турмалин, берил, сфен.

Кључни појмови: петрогени минерали, силикати, главни петрогени минерали, споредни петрогени минерали.

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Металични минерали

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе поделу металичних минерала на основу примене у индустрији;

– наведе геохемијске карактеристике за задати метал/минерал;

– објасни начин појављивања минерала за задати минерал;

– опише особине минерала за задати минерал;

– објасни употребу и примену за задати метал/минерал;

– детерминише минерале гвожђа и хрома на изабраним узорцима;

– детерминише минерале бакра, олова, цинка, мангана, титанијума, никла, кобалта, антимона, живе и арсена на изабраним узорцима;

– детерминише минерале алуминијума на изабраним узорцима;

– детерминише минерале племенитих метала (минерале злата, сребра и платине) на изабраним узорцима;

– детерминише минерале уранијума на изабраним узорцима;

– детерминише минерале калаја, волфрама и молибдена на изабраним узорцима;

– детерминише минерале церијума, лантана, торијума, ниобијума, тантала, цирконијума, берилијума и литијума на изабраним узорцима.

– Класификација металичних минерала;

– Минерали гвожђа (геохемијске карактеристике и примена гвожђа, начин појављивања и особине минерала гвожђа: магнетит, хематит, пиротин, пирит, лимонит, гетит, сидерит, турингит и шамозит);

– Минерали хрома (геохемијске карактеристике и примена хрома, начин појављивања и особине минерала хрома: хромит и хромспинели);

– Минерали мангана (геохемијске карактеристике и примена мангана, начин појављивања и особине минерала мангана: манганит, пиролузит, псиломелан, родохрозит и родонит);

– Минерали титанијума (геохемијске карактеристике и примена титанијума, начин појављивања и особине минерала титанијума: илменит, титанит-сфен и рутил);

– Минерали никла и кобалта (геохемијске карактеристике и примена никла и кобалта, начин појављивања и особине минерала никла и кобалта: пентландит, гарнијерит и кобалтин);

– Минерали бакра (геохемијске карактеристике и примена бакра, начин појављивања и особине минерала бакра: халкопирит, борнит, енаргит, тетраедрит, халкозин, ковелин, малахит, азурит, куприт и хризокола);

– Минерали олова (геохемијске карактеристике и примена олова, начин појављивања и особине минерала олова: галенит, џемсонит, буланжерит, англезит и церузит);

– Минерали цинка (геохемијске карактеристике и примена цинка, начин појављивања и особине минерала цинка: сфалерит, марматит, смитсонит и цинкит);

– Минерали антимона (геохемијске карактеристике и примена антимона, начин појављивања и особине минерала антимона: антимонит и валентинит);

– Минерали живе (геохемијске карактеристике и примена живе, начин појављивања и особине минерала живе – цинабарит);

– Минерали арсена (геохемијске карактеристике и примена арсена, начин појављивања и особине минерала арсена:(арсенопирит, реалгар и аурипигмент);

– Минерали алуминијума (геохемијске карактеристике и примена алуминијума, начин појављивања и особине минерала алуминијума: хидраргилит, бемит и дијаспор – боксити);

– Минерали племенитих метала (геохемијске карактеристике и примена племенитих метала, начин појављивања и особине минерала племенитих метала: злато, калаверит, силванит, сребро, аргентит, платина и сперилит);

– Минерали уранијума (геохемијске карактеристике и примена уранијума, начин појављивања и особине минерала уранијума: уранинит, торбернит и отенит);

– Минерали ретких метала (геохемијске карактеристике и примена ретких метала, начин појављивања и особине минерала ретких метала: каситерит, станин, волфрамит, шелит и молибденит);

– Минерали врло ретких метала (геохемијске карактеристике и примена врло ретких метала, начин појављивања и особине минерала врло ретких метала: монацит, колумбит, циркон, берил и сподумен).

– Минерали гвожђа:

– начин појављивања минерала гвожђа;

– особине минерала гвожђа;

– употреба и примена гвожђа;

– Минерали хрома:

– начин појављивања минерала хрома;

– особине минерала хрома;

– употреба и примена хрома;

– Минерали мангана:

– начин појављивања минерала мангана;

– особине минерала мангана;

– употреба и примена мангана;

– Минерали титанијума:

– начин појављивања минерала титанијума;

– особине минерала титанијума;

– употреба и примена титанијума;

– Минерали никла и кобалта:

– начин појављивања минерала никла и кобалта;

– особине минерала никла и кобалта;

– употреба и примена никла и кобалта;

– Минерали бакра:

– начин појављивања минерала бакра;

– особине минерала бакра;

– употреба и примена бакра;

– Минерали олова:

– начин појављивања минерала олова;

– особине минерала олова;

– употреба и примена олова;

– Минерали цинка:

– начин појављивања минерала цинка;

– особине минерала цинка;

– употреба и примена цинка;

– Минерали антимона:

– начин појављивања минерала антимона;

– особине минерала антимона;

– употреба и примена антимона;

– Минерали живе:

– начин појављивања минерала живе;

– особине минерала живе;

– употреба и примена живе;

– Минерали арсена:

– начин појављивања минерала арсена;

– особине минерала арсена;

– употреба и примена арсена;

– Минерали алуминијума:

– начин појављивања минерала алуминијума;

– особине минерала алуминијума;

– употреба и примена алуминијума;

– Минерали племенитих метала:

– начин појављивања племенитих метала;

– особине минерала племенитих метала;

– употреба и примена племенитих метала;

– Минерали уранијума:

– начин појављивања минерала уранијума;

– особине минерала уранијума;

– употреба и примена уранијума;

– Минерали ретких метала:

– начин појављивања минерала ретких метала;

– особине минерала ретких метала;

– употреба и примена ретких метала;

– Минерали врло ретких метала:

– начин појављивања минерала врло ретких метала;

– особине минерала врло ретких метала;

– употреба и примена врло ретких метала.

Вежбе:

– Детерминисање минерала гвожђа (магнетит, хематит, пиротин, пирит, лимонит, гетит, сидерит, турингит и шамозит);

– Детерминисање минерала хрома (хромит и хромспинели);

– Детерминисање минерала мангана (манганит, пиролузит, псиломелан, родохрозит и родонит);

– Детерминисање минерала титанијума (илменит, титанит-сфен и рутил);

– Детерминисање минерала никла и кобалта (пентландит, гарнијерит и кобалтин);

– Детерминисање минерала бакра (халкопирит, борнит, енаргит, тетраедрит, халкозин, ковелин, малахит, азурит, куприт и хризокола);

– Детерминисање минерала олова (галенит, џемсонит, буланжерит, англезит и церузит);

– Детерминисање минерала цинка (сфалерит, марматит, смитсонит и цинкит);

– Детерминисање минерала антимона (антимонит и валентинит);

– Детерминисање минерала живе (цинабарит);

– Детерминисање минерала арсена (арсенопирит, реалгар и аурипигмент);

– Детерминисање минерала алуминијума (хидраргилит, бемит и дијаспор – боксити);

– Детерминисање минерала племенитих метала (злато, калаверит, силванит, сребро, аргентит, платина и сперилит);

– Детерминисање минерала уранијума (уранинит, торбернит и отенит);

– Детерминисање минерала ретких метала (каситерит, станин, волфрамит, шелит и молибденит);

– Детерминисање минерала врло ретких метала (монацит, колумбит, циркон, берил и сподумен).

Кључни појмови: металични минерали, гвожђе, хром, манган, титанијум, никл, кобалт, бакар, олово, цинк, антимон, жива, арсен, алуминијум, племенити метали, ретки и врло ретки метали, уранијум.

НАЗИВ ТЕМЕ: Неметалични минерали

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе поделу неметаличних минерала на основу примене у индустрији;

– објасни начин појављивања за задати неметалични минерал;

– опише особине за задати неметалични минерал;

– објасни примену за задати неметалични минерал;

– детерминише сумпор и апатит на изабраним узорцима;

– детерминише дијамант и графит на изабраним узорцима;

– детерминише флуорит и халит на изабраним узорцима;

– детерминише гипс и магнезит на изабраним узорцима;

– детерминише талк и азбест на изабраним узорцима;

– детерминише барит и вермикулит на изабраним узорцима;

– детерминише корунд и мусковит на изабраним узорцима;

– детерминише турмалин и пирофилит на изабраним узорцима;

– детерминише минерале глина на изабраним узорцима;

– детерминише зеолитена на изабраним узорцима;

– детерминише јувелирске минералне сировине на изабраним узорцима.

– Класификација неметаличних минерала;

– Сумпор и апатит (начин појављивања, особине и примена);

– Дијамант и графит (начин појављивања, особине и примена) ;

– Флуорит и халит (начин појављивања, особине и примена);

– Гипс и магнезит (начин појављивања, особине и примена);

– Tалк и азбест (начин појављивања, особине и примена);

– Барит и вермикулита (начин појављивања, особине и примена);

– Корунд и мусковит (начин појављивања, особине и примена)

– Турмалин и пирофилит (начин појављивања, особине и примена);

– Минерали глина (начин појављивања, особине и примена);

– Минерали зеолита (начин појављивања, особине и примена);

– Јувелирске минералне сировине (врсте, обрада и примена).

Вежбе:

– Детерминисање минерала сумпора и апатита;

– Детерминисање минерала дијаманта и графита;

– Детерминисање минерала флуорита и халита;

– Детерминисање минерала гипса и магнезита;

– Детерминисање минерала талка и азбеста;

– Детерминисање минерала барита и вермикулита;

– Детерминисање минерала корунд и мусковит;

– Детерминисање минерала турмалина и пирофилита;

– Детерминисање минерала глина;

– Детерминисање минерала зеолита;

– Детерминисање минерала – јувелирске минералне сировине.

Кључни појмови: неметалични минерали, сумпор, апатит, дијамант, графит, флуорит, халит, гипс, магнезит, талк, азбест, барит, вермикулит, минерали глина, зеолити и јувелирски минерали.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и вежбе у специјализованој учионици (минеролошко-петролошки кабинет). Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује двочас теоријске наставе, одељење се не дели у групе. Вежбе се изводе у минералошко-петролошкој збирци у школи. На вежбама се одељење дели у две групе, до 15 ученика. У првом разреду се вежбе реализују кроз један час недељно, док ученици у другом разреду имају вежбе два часа недељно. Кабинетске вежбе могу бити комбиноване и са вежбама на терену, где би ученици имали задатак да врше препознавање минерала. Препоручује се планирање посета Природњачком и Минералошко-петролошком музеју (РГФ-а) током године.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из хемије, физике, опште геологије, као и петрологије и минералогије када је у питању други разред. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати и на везу минералогије са предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са петрологијом) водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује.

У другом разреду са ученицима треба обрадити геохемијске карактеристике, начин појављивања и особине за сваки метал/минерал појединачно, тако да за било који обрађени метал/минерал ученик достигне прописане исходе. Такође, потребно је да се за метале/минерале са листе из садржаја обраде геохемијске карактеристике, затим начин појављивања и особине тог метала/минерала пре преласка на наредни.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Наставник треба да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба очигледних дидактичких средстава (узорци и модели), као и електронских презентација и видео материјала, популарних емисија из ТВ програм. Као наставна средства користе се модели кристала, узорци минерала и стена. Обезбедити потребне моделе кристала за кабинет. Одређене моделе израђују ученици и неопходно им је обезбедити потребан материјал. Користити узорке минерала и стена из школске и других збирки. Користити микроскоп и другу расположиву опрему и прибор за детерминацију минерала (лупа, керамичка плочица, стаклене плочице). Користити интернет странице, часописе и другу стручну литературу. На вежбама ученици приказују графички, моделима, видео записима и сличним начинима минерале и све њихове особине. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију појединих садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада.

Први разред

1. Минералогија и начин појављивања минерала у природи

Циљ ове теме је да се ученици упознају са минералогијом и начином појављивања минерала у природи. Кроз ову тему ће се ученици упознати са процесом кристализације, појмом кристала, различитим облицима кристала, кристалном решетком и појмовима изотропије и анизотропије. Ученици ће, кроз теорију и вежбе, научити да разликују и препознају кристале, кристаласте агрегате и аморфне минерале, као и полиморфне и псеудоморфне облике. Наставник користи очигледна дидактична средства, узорке и моделе, тако да ученици рукују узорцима, анализирају њихову структуру и приказују их на цртежима, а по потреби могу се користити и видео материјали и други извори за презентовање одређених карактеристика, које могу пронаћи и сами ученици (компјутерске анимације, модели и пресеци и сл.).

На вежбама ученици препознају кристале, облике кристала, кристаласте агрегате и њихове карактеристичне облике, као и аморфне минерале. Ученици препознају и полиморфне кристалне облике и псеудоморфне облике. Препознавање се врши на узорцима минерала из минералошке збирке. Након препознавања узорака ученици их графички приказују у свескама за вежбе из овог предмета.

2. Физичке особине минерала

Циљ ове теме је да се ученици упознају са најважнијим физичким особинама минерала што је од кључног значаја за будућу детерминацију минерала. Кроз ову тему ће се ученици упознати са сваком особином минерала појединачно (боја, огреб, сјајност, провидност, тврдина, специфична маса, прелом, цепљивост, физиолошке особине, радиоактивне особине). Испитивање ових битних особина ће ученици реализовати кроз вежбе у специјализованој учионици.

У оквиру вежби ученици физичке особине испитују на узорцима минерала уз помоћ стаклене и порцеланске плочице, ножића, еталона познате тврдоће, магнета, шелитске лампе, чула укуса, мириса, опипа, Гајгер-Милеровог бројача. Ученици самостално на школским узорцима минерала уочавају боју минерала (макроскопски, лупом), огреб (уз помоћ керамичке плочице), сјајност (визуелно), провидност (визуелно, уз помоћ светла), тврдину (стакленом плочицом, ножићем, еталонима), специфичну масу (оквирно), магнетичност (магнетом), луминисценцију (шелитском УВ лампом) и друга својства. Резултате испитивања евидентирају ради каснијег поређења са познатим вредностима.

3. Морфолошке особине минерала

У оквиру ове теме ученици се упознају са граничним елементима кристала, кристалографским осама, елементима симетрије, као и кристалним облицима свих седам кристалних система. Познавање ових особина је кључно за будућу детерминацију минерала.

На вежбама ученици на моделима кристала вежбају препознавање карактеристичних облика кристала, одређују осни крст и ком кристалном систему облици припадају. Представљају графички и рачунски однос граничних елемената кристала. Израђују моделе осног крста (задатог или по избору) одређеног кристалног система. Израђују моделе карактеристичних облика који припадају одговарајућем кристалном систему. Модели се праве од картона, дрвета и сл.

4. Постанак минерала

У оквиру ове теме ученици се упознају са начином постанка минерала, посебно са сваким видом постанка (магматским, седиментним и метаморфним постанком), као и фазама у оквиру сваког стадијума постанка.

На вежбама ученици на узорцима различитих магматских, седиментних и метаморфних стена препознају магматске, седиментне и метаморфне минерале који их изграђују. На овај начин се ученицима указује на тесну везу између начина постанка минерала и постанка стена, односно минералогије и петрологије уопште. Ученици у оквиру вежби анализирају Бовенову шему кристализације минерала.

5. Специјална минералогија петрогених минерала

Циљ ове теме је упознавање ученика са најважнијим петрогеним минералима који у великој мери улазе у састав већине стена у природи. Ученици се упознају са класификацијом петрогених минерала, најзначајнијим особинама главних петрогених минерала, као и особинама споредних петрогених минерала. Указује им се на значај познавања петрогених минерала приликом детерминације стена, као и значај примене минерала у различитим гранама индустрије.

У оквиру вежби ученици самостално, на основу испитивања физичких особина петрогених минерала, врше препознавање главних и споредних петрогених минерала. Приликом детерминације петрогених минерала користе сав потребан прибор за испитивање битних физичких особина минерала (стаклене и порцеланске плочице, ножић, еталоне познате тврдоће, магнет, шелитску лампу, чуло укуса, мириса, опипа, Гајгер-Милеров бројач). Детерминација главних и споредних петрогених минерала је од кључног значаја за будућу детерминацију стена у петрологији.

Други разред

1. Металични минерали

Циљ ове теме је да се ученици упознају са металичним минералима (најзначајнијим за индустрију) који су заступљени као главни рудни или пратећи минерали у нашим и светским металичним лежиштима минералних сировина. Метали који се добијају прерадом металичних минерала су незамењиви у свим гранама индустрије и имају широку примену. Према индустријској подели то су црни, обојени, лаки, радиоактивни, ретки и врло ретки метали. Ученици се упознају са индустријском поделом метала (уједно и металичних минерала), битним геохемијским карактеристикама метала (битних за индустрију), начином појављивања металичних минерала у природи, важним особинама металичних минерала, као и применом метала у индустрији. Ученицима се указује на уску повезаност минералогије и лежишта минералних сировина која ће ученици изучавати кроз истоимени предмет у трећем разреду.

У оквиру вежби ученици самостално, на основу физичких особина металичних минерала, врше препознавање главних рудних и споредних металичних минерала. Приликом детерминације металичних минерала ученици користе сав потребан прибор за испитивање битних физичких особина минерала (стаклене и порцеланске плочице, ножић, еталоне познате тврдоће, магнет, шелитску лампу, чуло укуса, мириса, опипа, Гајгер-Милеров бројач). Препознавање се врши на узорцима минерала из минералошке-петролошке збирке. Након препознавања узорака ученици их графички приказују.

2. Неметалични минерали

Циљ ове теме је да се ученици упознају са неметаличним минералима (најзначајнијим за индустрију) који су заступљени у нашим и светским неметаличним лежиштима минералних сировина. Неметалични минерали имају велику примену у свим гранама индустрије, као и за украсно употребне сврхе и јувелирство. За разлику од металичних минерала, неметалични не пролазе исти процес припреме и прераде, већ је то у много мањем обиму. Ученици се упознају са индустријском поделом неметаличних минерала, начином појављивања неметаличних минерала у природи, важним особинама неметаличних минерала, као и применом ових минерала у индустрији и свакодневном животу. Ученицима се указује на уску повезаност минералогије и лежишта минералних сировина која ће ученици изучавати кроз истоимени предмету у трећем разреду.

У оквиру вежби ученици самостално, на основу физичких особина врше препознавање неметаличних минерала. Приликом детерминације неметаличних минерала ученици користе потребан прибор за испитивање битних физичких особина минерала (стаклене и порцеланске плочице, ножић, еталоне познате тврдоће, шелитску лампу, чуло укуса, мириса и опипа). Препознавање се врши на узорцима минерала из минералошке-петролошке збирке. Након препознавања узорака ученици их графички приказују.

Предлог тема за самосталне радове ученика је следећи::

Први разред

1. Приказ:

– кристала минерала;

– ближњења минерала;

2. Презентација:

– Кристаласти агрегати;

– Оптичке особине минерала (боја, огреб, провидност, сјајност, луминесценција минерала);

– Механичке особине минерала (специфична маса, еластичност, тврдина, цепљивост и прелом минерала);

– Магнетне особине минерала;

– Физиолошке особине минерала (мирис, укус, опип, упијање влаге);

– Главни петрогени минерали (по избору ученика);

– Споредни петрогени минерали (по избору ученика);

3. Израда модела осних крстова за различите кристалне системе;

4. Израда модела облика кристала различитих кристалних система.

Други разред

Презентација:

1. Минерали гвожђа;

2. Минерали мангана;

3. Минерали бакра;

4. Минерали олова и цинка;

5. Минерали племенитих метала;

6. Минерали ретких метала;

7. Минерали врло ретких метала;

8. Примена црних тешких метала;

9. Примена обојених метала;

10. Јувелирске минералне сировине;

11. Примена неметаличних минерала.

Ученици треба самостално да користе информације из различитих извора при изради самосталних радова (интернет, стручна литература, часописи, уџбеници).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање специфичних радних вештина и тачност добијених резултата, оцењивање залагања ученика и др. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет његовог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– израда модела и презентација.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године, на бази формативног оцењивања, као и оцењивањем самосталних и групних радова и тестова ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– израда модела и презентација,

– рад у групи,

– самостални и групни радови ученика.

Назив предмета: Физичка хемија у геологији

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о основним хемијским појмовима, процесима и законитостима у природи;

– Упознавање ученика са својствима материје у различитим агрегатним стањима;

– Развијање знања ученика о термодинамици, појавама и процесима у њој;

– Развијање знања ученика о равнотежи у хомогеним, хетерогеним и дисперзним системима;

– Развијање знања ученика о електронегативности, типовима хемијских веза и јонским радијусима;

– Развијање свести ученика о значају алтерација стена у геологији;

– Развијање свести ученика о значају изучавања физичке хемије за истраживања у геологији.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Агрегатна стања материје	18	-	-	-
2.	Хемијска термодинамика	18	-	-	-
3.	Равнотежа у хомогеним и хетерогеним системима	10	-	-	-
4.	Хемијска веза и електронегативност	8	-	-	-
5.	Дисперзни системи	8	-	-	-
6.	Алтерације стена	8	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Физичка хемија и агрегатна стања материје

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај изучавања физичке хемије у геологији;

– опише агрегатна стања материје;

– дефинише законе који описују гасовито агрегатно стање;

– објасни једначину идеалног гасног стања;

– дефинише парцијални притисак;

– објасни Ван дер Валсову једначину реалног гасног стања;

– наведе разлике у понашању реалних и идеалних гасова;

– објасни кинетичку теорију гасова;

– наведе специфична својства плазме;

– наведе својства материје у течном агрегатном стању;

– разликује појмове пара и гас;

– дефинише напон паре;

– разликује испаравање течности у отвореном и затвореном суду;

– дефинише појам критично стање;

– наведе својства материје у чврстом агрегатном стању;

– опише карактеристике кристалне супстанце;

– дефинише појам анизотропије;

– опише процес топљења и очвршћавања;

– дефинише појам кристалографије;

– разликује врсте кристала;

– објасни полиморфизам као појаву.

– Значај изучавања физичке хемије у геологији;

– Агрегатна стања материје (гасовито, течно, чврсто и стање плазме);

– Гасовито агрегатно стање:

– Бојл-Мариотов закон;

– Геј-Лисаков закон;

– Шарлов закон;

– Авогадров закон;

– Једначина идеалног гасног стања;

– Далтонов закон (парцијални притисак);

– Ван дер Валсова једначина реалног гасног стања;

– Кинетичка теорија гасова;

– Стање плазме;

– Течно агрегатно стање:

– својства материје у течном агрегатном стању;

– напон паре и топлота испаравања;

– превођење гасова у течно стање;

– Чврсто агрегатно стање;

– својства материје у чврстом агрегатном стању;

– топљење и очвршћавање

– основи кристалографије;

– врсте кристала;

– енергија кристалне решетке;

– полиморфизам.

Кључни појмови: физичка хемија, агрегатна стања материје, идеално гасно стање, реално гасно стање, Бојл-Мариотов закон, Геј-Лисаков закон, Шарлов закон, Авогадров закон, Далтонов закон, Ван дер Валсова једначина.

НАЗИВ ТЕМЕ: Хемијска термодинамика

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише појмове који дефинишу термодинамички систем;

– опише отворен и затворен термодинамички систем;

– објасни повратни и неповратни процес;

– наведе величине стања термодинамичког система;

– опише стационарне и нестационарне процесе;

– дефинише унутрашњу енергију система;

– наведе термодинамичке промене система;

– примени први принцип термодинамике;

– израчуна рад и топлоту изотермских, изобарских, изохорских и адијабатских процеса;

– нацрта радне дијаграме изотермских, изобарских, изохорских и адијабатских процеса;

– опише моларни и специфични топлотни капацитет;

– дефинише енталпију;

– објасни енергетске ефекте хемијских реакција;

– дефинише Хесов закон;

– наведе примере деловања другог принципа термодинамике за систем у геологији;

– објасни Карноов кружни процес за идеалан гас;

– дефинише ентропију;

– повеже рад, топлоту и енергетски биланс затвореног термодинамичког система;

– објасни Гибсову слободну енергију.

– Основни појмови који дефинишу термодинамички систем (температура, притисак, запремина и енергија);

– Отворен и затворен термодинамички систем;

– Повратни и неповратни процеси;

– Унутрашња енергија;

– Термодинамичке промене система;

– Математички израз првог принципа термодинамике;

– Енергија, рад и промена топлотног садржаја:

– изобарски процеси,

– изохорски процеси,

– изотермски процеси,

– адијабатски процеси,

– Моларни и специфични топлотни капацитет;

– Енталпија;

– Енергетски ефекти хемијских реакција;

– Хесов закон;

– Други принцип термодинамике;

– Карноов кружни процес за идеалан гас;

– Ентропија и ентропија минерала.

– Гибсова слободна енергија и спонтаност процеса.

Кључни појмови: хемијска термодинамика, термодинамички систем, унутрашња енергија, први и други принцип термодинамике, енергија, рад, енталпија, ентропија, Хесов закон, Карноов кружни процес.

НАЗИВ ТЕМЕ: Равнотежа у хомогеним и хетерогеним системима

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише реверзибилне реакције и стање хемијске равнотеже;

– дефинише закон о дејству маса;

– објасни утицај промене концентрације, температуре и притиска на равнотежу према Ле-Шатељеовом принципу;

– наведе реверзибилне физичке процесе;

– објасни појмове: растварање, растварач, растворену супстанцу, растворљивост, масену концентрацију, количинску концентрацију, молалитет, криву растворљивости;

– дефинише Раулов закон;

– објасни снижење температуре мржњења и повишење температуре кључања;

– објасни примену Рауловог закона на растворе електролита;

– објасни примену Рауловог закона на смеше две течности;

– објасни физичку равотежу на једнокомпонентном и двокомпонентном систему.

– Хемијска равнотежа;

– Закон о дејству маса (изражен преко концентрације и парцијалног притиска);

– Ле-Шатељеов принцип;

– Физичка равнотежа;

– Раствори и напон паре раствора;

– Раулов закон и његова примена;

– Температура кључања и температура мржњења раствора и растварача;

– Смеше две течности (идеални системи, азеотропске смеше, смеше које се делимично мешају, смеше које се не мешају);

– Једнокомпонентни системи (лед – вода – водена пара);

– Двокомпонентни системи, термичка анализа.

Кључни појмови: брзина хемијске реакције, хемијска равнотежа, Ле-Шатељеов принцип, Раулов закон, смеше, кључање, мржњење.

НАЗИВ ТЕМЕ: Хемијска веза и електронегативност

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише електронске конфигурације и јонски радијус на примерима Pb, Zn, C;

– објасни електронегативност;

– објасни грађење јонске, ковалентне или металне везе;

– разликује јонски радијус анјона и катјона;

– опише диполни моменат и диелектричну константу воде;

– упореди теорије молекулских орбита и валентних трака.

– Јонски радијус на примерима појединих елемената периодног система;

– Електронегативност и хемијска веза (електрони валентних љуски атома који реагују градећи јонску, ковалентну или металну везу);

– Диполни моменат;

– Диелектрична константа воде;

– Теорије о хемијској вези:

– Теорија молекулских орбита,

– Теорија валентних трака.

Кључни појмови: јонски радијус, електронегативност и хемијска веза, диполни моменат, диелектрична константа.

НАЗИВ ТЕМЕ: Дисперзни системи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе поделе дисперзних система и правих раствора;

– опише утицај температуре на растворљивост задатих соли;

– наведе поделу колоида;

– објасни основне карактеристике колоида у геолошким процесима;

– разликује суспензију и емулзију;

– дефинише појам грубе дисперзије;

– објасни јонски производ воде;

– опише процес растварања минерала и једињења;

– објасни растворљивост минерала у задатим физичко-хемијским условима;

– објасни везу производа растворљивости и температуре;

– наведе факторе који утичу на стварање и растварање минерала у функцији од pH.

– Подела дисперзних система;

– Прави раствори (незасићени, засићени и презасићени);

– Колоиди (сол и гел стање);

– Суспензије и емулзије;

– Грубе дисперзије;

– Јонски производ воде (хидролиза);

– Производ растворљивости и температура;

– Стварање и растварање минерала у функцији од pH.

Кључни појмови: дисперзни системи, раствори, колоиди, суспензије и емулзије, хидролиза, стварање и растварање минерала.

НАЗИВ ТЕМЕ: Алтерације стена

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише алтерацију стена као хемијски процес;

– објасни значај алтерација у геологији;

– објасни промене тока процеса алтерације у зависности од температуре;

– разликује типове алтерација;

– објаснити значај алтерација као индикатора за проналажење лежишта минералних сировина;

– објасни релативну стабилност петрогених минерала у зависности од алтерационих процеса;

– наведе физичко хемијске измене рудних лежишта под дејством егзогених фактора;

– објасни оксидациону зону код алтерације сулфидних рудних лежишта;

– објасни цементациону зону код алтерације сулфидних рудних лежишта.

– Алтерација као хемијски процес и промена тока процеса алтерације у зависности од температуре;

– Алтерације као индикатори за проналажење лежишта минералних сировина:

– силификација, аргилитизација и серицитизација,

– калијска алтерација, хлоритизација, лиственитизација, адуларизација и албитизација,

– пропилитизација и зеолитизација,

– скарнизација и грајзенизација,

– карбонатизација, пиритизација и, лимонитизација;

– Физичко хемијске измене рудних лежишта под дејством егзогених фактора;

– Алтерација сулфидних рудних лежишта:

– Оксидациона зона,

– Цементациона зона.

Кључни појмови: алтерација, типови алтерација, средње време живота, сулфидна рудна лежишта.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из Хемије, Физике, Опште геологије, Минералогије и Петрологије. Препорука је да се приликом остваривања програма користе различити демонстрациони огледи, графички прикази, шеме и модели како би ученици боље разумели тематски садржај. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Развијати способност ученика за решавање проблема и нових ситуација у процесу рада и свакодневног живота.

1. Агрегатна стања материје

Циљ ове теме је да се ученици упознају са значајем изучавања физичке хемије и основним карактеристикама појављивања материје у виду различитих агрегатних стања. Ученици ће научити да геолошки систем чине гасови, течности и чврсто стање материје који се понашају према одређеним законима који владају у систему. Ученици ће моћи да дефинишу Бојл-Мариотов закон, Шарлов закон, Геј-Лисаков закон, Авогадров закон, парцијални притисак, напон паре, критично стање, појам анизотропије и кристалографије, као и да објасне Ван дер Валсову једначину реалног гасног стања.

2. Хемијска термодинамика

Циљ ове теме је да се ученици упознају са променама у термодинамичким системима и основним принципима термодинамике који су од значаја за геологију и истраживање минералних сировина. Ученици ће научити примену првог и другог закона термодинамике кроз процесе (изотермске, изобарске, изохорске и адијабатске) у којима учествују материје уз размену рада и топлотне енергије. Поред основних принципа моћи ће да дефинишу унутрашњу енергију система, енталпију, ентропију, Хесов закон као и да објасне Карноов кружни процес и Гибсову слободну енергију.

3. Равнотежа у хомогеним и хетерогеним системима

Циљ ове теме је да се ученици упознају са хемијском равнотежом, Ле-Шатељеовим принципом, Рауловим законом и њиховим значајем за геолошке процесе. Ученици ће научити да примене законитости хемијске равнотеже на геолошке системе.

4. Хемијска веза и електронегативност

Циљ ове теме је да се ученици упознају са врстама хемијских веза, електронским конфигурацијама, јонским радијусима и електронегативношћу, ради разумевања механизама градње јонске, ковалентне и металне везе.

5. Дисперзни системи

Циљ ове теме је да се ученици упознају са поделом дисперзних система и хидролизом, ради разумевања зависности растворљивости минерала у функцији од pH вредности и температуре.

6. Алтерације стена

Циљ ове теме је да се ученици упознају са значајем алтерација стена као индикатора проналажења лежишта минералних сировина.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и рад ученика. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– aктивнoст нa чaсу;

– урaђeни дoмaћи зaдaци;

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe);

– учeшћa у групном рaду;

– презентације.

Сумативно оцењивање:

– усмено излагање;

– тестови знања (тестови са рачунским задацима, тестови који се састоје од питања на која се дају кратки одговори, тестови вишеструког избора);

– презентације.

Назив предмета: Техничка физика

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	35	-	-	105

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о основним физичким појавама у природи значајним за геолошка истраживања;

– Оспособљавање ученика за уочавање и примену физичких закона у свакодневном животу и у струци;

– Развијање знања ученика о примени закона електричног поља у геологији и техници;

– Оспособљавање ученика за рад са електричном опремом у геологији и техници;

– Развијање знања ученика о принципима примене таласа у геолошким истраживањима;

– Оспособљавање ученика за испитивање различитих врста таласа;

– Развијање знања ученика о динамици флуида;

– Оспособљавање ученика за одређивање брзине струјања и коефицијента вискозности флуида;

– Развијање знања ученика о основама атомске и нуклеарне физике;

– Развијање истраживачког односа ученика према појавама у природи кроз експериментални рад уз примену научних метода;

– Развијање свести о повезаности физике и савремене технике и технологије.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Електрична струја	18	9	-	-
2.	Таласи	18	12	-	-
3.	Динамика флуида	14	10	-	-
4.	Основи нуклеарне физике	20	4	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Електрична струја

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе карактеристике електричног поља;

– наведе фаторе који утичу на јачину електричне струје;

– објасни механизам кретања струје у металима;

– разврста метале према проводљивости електричне струје;

– разликује појмове напон и ЕМС;

– објасни Омов закон за коло једносмерне струје;

– објасни примену Џул-Ленцовог закона;

– објасни настанак наизменичне струје и понашање ЕМС;

– објасни активни отпор код једносмерне струје;

– разликује активан, капацитативни и индуковани отпор код наизменичне струје;

– објасни Омов закон за коло наизменичне струје;

– објасни ефективне вредности струје и напона;

– дефинише снагу наизменичне струје;

– опише принцип рада тренсформатора;

– разликује нисконапонску и високонапонску електричну мрежу;

– у колу једносмерне електричне струје:

– користи мерне инструменте,

– повеже елементе у коло,

– мери јачину и напон једносмерне електричне струје;

– користећи Омов закон за део кола једносмерне електричне струје:

– одабере константне вредности јачине електричне струје користећи променљиви отпорник,

– очита вредност напона за одабрану вредност јачине електричне струје,

– графички прикаже вредности јачине електричне струје и напона,

– израчуна електричну отпорност, у делу кола, за одабрану вредност јачине електричне струје;

– мерећи отпор Витстоновим мостом:

– повеже инструменте по одговарајућој шеми,

– измери јачину електричне струје у колу,

– одреди отпорност непознатог отпорника;

– у колу наизменичне електричне струје:

– повеже инструменте и елементе РЛЦ кола,

– измери електричну струју у колу наизменичне струје,

– измери напон на елементима кола електричне струје,

– израчуна укупан напон на основу измерених вредности у колу наизменичне струје;

– наведе примере примене електричних мерења у геолошким истраживањима.

– Електрично поље и јачина електричне струје;

– Механизам провођења струје у металима;

– Напон и електромоторна сила (ЕМС) у колу једносмерне струје;

– Омов закон за кола једносмерне струје;

– Џул-Ленцов закон;

– Добијање наизменичне струје и електромоторне силе (ЕМС) у колу наизменичне струје;

– Активни, капацитативни и индуктивни отпор;

– Омов закон за коло наизменичне струје;

– Ефективне вредности струје и напона;

– Снага наизменичне струје;

– Трансформатори;

– Нисконапонске и високонапонске електричне мреже.

Вежбе:

– Рад са електричном опремом и инструментима у колу једносмерне електричне струје – мерење јачине и напона једносмерне електричне струје;

– Примена Омовог закона у мерењима;

– Мерење отпора Витстоновим мостом;

– Напон у колу наизменичне електричне струје (РЛЦ коло).

Кључни појмови: електрично поље, електрична струја, Омов закон, једносмерна струја, наизменична струја, Џул-Ленцов закон, трансформатор, Витстонов мост.

НАЗИВ ТЕМЕ: Таласи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни настанак и простирање механичких таласа;

– разликује лонгитудиналне и трансверзалне таласе;

– успостави везу између брзине, фреквенције и таласне дужине таласа;

– разликује прогресивне и стојеће таласе;

– објасни принцип слагања таласа;

– опише настајање и простирање звучних таласа;

– објасни Доплеров ефекат;

– објасни настанак електромагнетних таласа;

– разликује опсеге спектра електромагнетних таласа;

– објасни зависност боја видљиве светлости од фреквенције и таласне дужине електромагнетних таласа;

– наведе примере примене електромагнетних таласа;

– наведе врсте сензора за откривање, регистровање и мерење електромагнетних таласа;

– објасни Хaјгенсов принцип;

– објасни појаву интерференције и дифракције светлости и њихову међузависност;

– разликује слике интерференције и дифракције;

– објасни појаву поларизације светлости;

– наведе спектар боја који настаје дисперзијом беле светлости;

– помоћу таласне машине:

– произведе различите врсте механичких таласа,

– опише карактеристике добијених лонгитудиналних и трансверзалних таласа,

– изради моделе таласа;

– наведе примере коришћења звучних таласа у техници и технологији;

– објасни резонанцију користећи различите изворе звука;

– направи једноставне изворе звука;

– демонстрира одбијање и преламање светлости у различитим срединама користећи ласер;

– одреди услове за максимално појачавање и слабљење светлости користећи ласер и дифракциону решетку;

– мерећи угаону дивергенцију ласерског зрака:

– очита на милиметарском папиру пречник ласерског снопа,

– израчуна угао расипања светлости ласерског снопа;

– утврди равни поларизације светлосних зрака користећи поларизациони филтер;

– објасни светлосни спектар добијен применом призме;

– израчуна таласну дужину светлости користећи дифракциону решетку;

– израчуна брзину звука у ваздуху на основу задатих података;

– анализира Доплеров ефекат на звучном таласу;

– анализира законитости осциловања и простирања таласа на примеру геофона.

– Настанак и простирање механичких таласа;

– Величине којима се описује таласно кретање;

– Прогресивни и стојећи таласи;

– Слагање таласа;

– Звук и његове основне карактеристике (јачина, висина и боја);

– Доплеров ефекат у акустици и оптици;

– Настанак и својства електромагнетних таласа;

– Спектар електромагнетних таласа и примена у даљинској детекцији и геологији;

– Сензори и њихова примена за откривање, регистровање и мерење електромагнетних таласа;

– Хaјгенсов принцип;

– Интерференција светлости;

– Дифракција светлости;

– Поларизација и дисперзија светлости.

Вежбе:

– Врсте таласа (таласна машина);

– Својства звучних извора (монокорд, звучне виљушке, музички инструменти...), Звучна резонанција;

– Одбијање и преламање светлости (ласер као извор светлости, различите подлоге, средине);

– Интерференција и дифракција светлости (помоћу ласера и дифракционе решетке);

– Мерење yгаоне дивергенције ласерског снопа (ласер, милиметарски папир);

– Поларизација светлости (поларизационим филтрима);

– Разлагање беле светлости на спектар (стакленом призмом);

– Мерења таласне дужине дифракционом решетком;

– Демонстрација Доплеровог ефекта за звук;

– Примена геофона.

Кључни појмови: таласи, врсте таласа, слагање таласа, звук, Доплеров ефекат, спектар, радар, интерференција, дифракција и поларизација, дисперзија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Динамика флуида

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појмове струјне линије и струјне цеви;

– објасни појам идеалног флуида и стационарног струјања;

– објасни масене и запреминске протоке флуида;

– наведе једначину континуитета;

– наведе Бернулијеву једначину;

– наведе примере примене Бернулијеве једначине;

– објасни Торичелијеву теорему;

– наведе инструменте за мерење протока флуида;

– објасни мерење протока течности помоћу Вентуријеве цеви;

– објасни појам вискозности;

– објасни примену Поасејевог и Стоксовог закона;

– помоћу Вентуријеве цеви:

– измери притисак у мерним тачкама,

– израчуна разлику у притисцима,

– израчуна брзину протока у мерним тачкама куглица,

– одреди брзину протока флуида;

– применом Стоксовог закона на примеру глицерина:

– измери масу и пречник изабраних куглица,

– израчуна просечну вредност и стандардну девијацију вредности мерења вискозитета,

– израчуна вредност вискозитета глицерина на основу измерених параметара.

– објасни намену вискозиометра;

– објасни значај мерења вискозности приликом прављења исплаке у процесу истражног бушења.

– Појмови струјне линије и струјне цеви;

– Стационарно струјање идеалних флуда;

– Масени и запремински проток флуида;

– Једначина континуитета;

– Бернулијева једначина;

– Торичелијева теорема;

– Инструменти за мерење протока флуида;

– Вентуријева цев;

– Вискозност;

– Поасејев закон;

– Стоксов закон.

Вежбе:

– Мерење брзине струјања флуида (Вентуријева цев);

– Вискозиометри;

– Одређивање коефицијента вискозности Стоксовом методом (Стоксов вискозиметар).

Кључни појмови: флуиди, Бернулијева једначина, Торичелијева теорема, вискозност, Поасејев закон, Стоксов закон, вискозиметри, исплака.

НАЗИВ ТЕМЕ: Основи нуклеарне физике

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни историјски развој модела атома;

– објасни основне моделе и структуру атома;

– објасни положај радиоактивних елемената у периодном систему;

– објасни значај атомског броја;

– објасни врсте рендгенских зрака и начине њиховог настајања;

– наведе најчешће изотопе који се користе при одређивању геолошке старости;

– наведе примере примене рендгенских зрака у геологији;

– објасни квантне прелазе;

– објасни примену ласера и њихове карактеристике;

– опише грађу језгра атома;

– објасни особине језгра;

– објасни енергију везе;

– објасни радиоактивне распаде (α, β, γ);

– објасни појам време полураспада;

– објасни фисију и фузију језгра;

– разликује методе за детекцију радиоактивног зрачења;

– објасни мере заштите од радиоактивног зрачења;

– опише нуклеарни реактор;

– Гајгер-Милеровим бројачем:

– измери позадинско зрачење,

– измери зрачење унетог узорка Баријума,

– нацрта експоненцијалну криву периода распада Баријума.

– Радерфордов модел атома;

– Боров модел атома;

– Рендгенско зрачење:

– Изотопи и стабилност језгра;

– Примена редгенског зрачења у геологији;

– Примена изотопа за одређивање геолошке и археолошке старости;

– Спонтано и стимулативно зрачење;

– Ласер;

– Примена ласера у геологији;

– Састав и карактеристике атомског језгра;

– Енергија везе;

– Радиоактивни распад језгра:

– Природна радиоактивност, α, β и γ распад;

– Време полураспада;

– Закон радиоактивног распада;

– Нуклеарне реакције – фисија и фузија језгра;

– Детекција и заштита од радиоактивног зрачења;

– Нуклеарни реактор.

Вежбе:

– Детекција радиоактивног зрачења (Гајгер-Милеров бројач, извори радијације, узорци стена и минерала, штоперица).

Кључни појмови: Радерфордов и Боров модел, рендгенско зрачење, изотопи, ласер, језгро, радиоактивност, фисија и фузија, Гајгер-Милеров бројач.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у учионици/кабинету. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из Математике, Хемије и Физике. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати на везу Техничке физике са предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са Лежиштима минералних сировина, Методама истраживања, Методама проспекције, Лабораторијским испитивањима минералних сировина и Примењеном геофизиком) водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Наставник може да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијска испитивања. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала (које садрже шеме, демонстрације огледа). У реализацији вежби користити инструменте за рад у колу електричне струје, таласну машину, звучне виљушке, ласер, дифракционе решетке, поларизационе филтре, стаклену призму, Стоксов визкозиметар, Вентуријеву цев, Гајгер-Милеров бројач и друге инструменте и материјале неопходне за реализацију садржаја у зависности од могућности школе. Користити интернет странице, часописе и другу стручну литературу. На вежбама ученици приказују коло једносмерне и наизменичне струје, одређују врсте таласа и испитују карактеристике звучних и светлосних таласа, одређују коефицијент вискозности, брзине струјања флуида и мере позадинско зрачење. Добијене резултате приказују рачунски, графички и сличним начинима. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију поједних садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада. Препоручује се да ученици на вежбама раде у пару или групи.

Предлог тема за самосталне радове ученика је следећи:

1. Презентације:

– појава резонанције (механичке и електричне);

– фотоћелије;

– добијања наизменичне струје и ЕМС;

– детекције радиоактивног зрачења;

– примене изотопа за одређивање геолошких и археолошких старости;

2. Прикази:

– мерења брзине звука у ваздуху;

– инструменти за мерење протока флуида;

– механизам провођења струје у металима;

– мерења таласне дужине дифракционом решетком.

1. Електрична струја

Основне карактеристике електричног поља, појам електричне струје и механизам провођења струје у металима се изучавају у оквиру ове теме. Ученици дефинишу активан отпор, напон и електромоторну силу. У оквиру теме ученици стичу знања о основним законима и карактеристикама кола једносмерне и наизменичне струје. Кроз тему се ученици упознају са преносом електричне енергије на велике даљине и трансформаторима.

На часовима вежби ученици повезују коло једносмерне струје и мере јачину и напон једносмерне струје, рачунају електричну отпорност за сваку одабрану вредност јачине електричне струје за део кола. Одређују отпорност непознатог отпорника Витстоновим мостом, мере напон на елементима кола наизменичне струје и одређују укупан напон на основу измерених вредности. За реализацију вежби потребно је обезбедити шеме, инструменте и други материјал за извођење вежби.

2. Таласи

Кроз тему, ученици се упознају са настанком, начином простирања и врстама таласа. У оквиру теме обрађују се величине којима се описује таласно кретање, прогресивни и стојећи таласи, као и слагање таласа. Упознају се са основним карактеристикама звука и звучних таласа и Доплеровим ефектом. У оквиру теме ученици се упознају и са настанком и својствима електромагнетних таласа и њиховим спектром. Ученици стичу знања о таласној оптици и карактеристикама светлосних таласа и светлости – интерференција, дифракција, поларизација и дисперзија светлости.

На часовима вежби ученици испитују карактеристике механичких, звучних, електромагнетних и светлосних таласа (користећи таласну машину, звучне виљушке, музичке инструменте, ласер, дифракционе решетке, поларизационе филтере, стаклену призму и сл. у зависности од материјалних могућности школе).

3. Динамика флуида

Циљ теме је да се ученици упознају са основним карактеристикама струјних линија, струјних цеви и стационарним струјањем идеалних флуида. Кроз ову тему ученици стичу знања о начину одређивања масеног и запреминског протока флуида, једначини континуитета, Бернулијевој једначини и Торичелијевој теореми. Упознају се са инструментима за мерење протока флуида и одређивање вискозности.

На вежбама, ученици користе Вентуријеву цев, стаклени цилиндар, металне куглице, глицерин, конусни левак, штоперицу, микрометар, дигиталну вагу, магнет и одређују брзине струјања флуида и коефицијент вискозности. Уколико могућности дозволе мери вискозитет на терену приликом прављења флуида у процесу истражног бушења. Изводе једначину континуитета и примењују је у решавању рачунских задатака, решава задатке користећи Торичелијеву теорему. За реализацију вежби потребно је обезбедити инструменте за рад.

4. Основи нуклеарне физике

Кроз тему се ученици упознају са основама атомске физике – развој модела атома, рендгенским зрачењем и применом рендгенског зрачења у геологији. Ученици се упознају и са карактеристикама спонтаног и стимулативног зрачења, значајем ласера и његовој примени у геологији. Ученици стичу знања и о основама нуклеарне физике: саставом и карактеристикама језгра, нуклеарним силама, радиоактивним распадом језгра и радиоактивним зрачењем. Ученици се упознају са врстама нуклеарних реакција, начином детектовања радиоактивног зрачења и видовима заштите од зрачења.

На вежбама ученици мере позадинско зрачење и време распада на узорцима који су безбедни за коришћење у учионици. Ученици графички приказују добијене резултате мерења у учионици. За рад на вежбама потребно је обезбедити Гајгер-Милеров бројач и улазне узорке.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и њихов рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање специфичних радних вештина и тачност добијених резултата, оцењивање залагања ученика и др. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет његовог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду;

– aктивнoст нa чaсу;

– урaђeни дoмaћи зaдaци;

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe);

– учeшћa у групном рaду;

– презентације.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године, на бази формативног оцењивања, као и оцењивањем самосталних и групних радова и тестова ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање;

– тестови знања (тестови са рачунским задацима, тестови којима се оцењује способност резоновања, тестови који се састоје од питања на која се дају кратки одговори, тестови вишеструког избора);

– вежбе;

– презентације;

– рад у групи;

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Петрологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	70	-	-	140

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са постанком стена, њиховом природом, минералним саставом, структуром и текстуром;

– Оспособљавање ученика за препознавање и међусобно разликовање појединих врста стена;

– Оспособљавање ученика за одређивање и препознавањe стена на узорцима и у природном окружењу;

– Развијање знања ученика о начинима појављивања стена, физичким својствима и распрострањењу одређених стена у природи;

– Развијање свести ученика о значају и примени стена у индустрији, грађевинарству, архитектури и сл.;

– Развијање способности ученика за учешће у тимскoм раду, планирање и организовање групних активности;

– Развијање одговорног односа ученика према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже;

– Подстицање ученика за даљи стручни развој и усавршавање у складу са индивидуалним способностима и потребама;

– Развијање свести ученика о применљивости стечених знања и способности у животу и раду.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Основни појмови о стенама	10	10	-	-
2.	Магматске стене	24	24	-	-
3.	Седиментне стене	22	22	-	-
4.	Метаморфне стене	14	14	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови о стенама

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе задатке петрологије;

– објасни везу петрологије са другим геолошким дисциплинама;

– објасни разлику између стена и минерала;

– наведе основне петрогене минерале стена;

– дефинише литосферу;

– разликује океанску и континенталну кору;

– подели стене по начину постанка;

– објасни повезаност стена у природи – циклус стена у природи;

– разликује методе испитивања у петрологији;

– разликује опрему за испитивање стена;

– користи опрему за испитивање стена;

– узоркује стене на терену;

– примени правила и процедуре за рад у лабораторији;

– детерминише главне петрогене минерале на основу макроскопских испитивања њихових карактеристичних особина;

– детерминише споредне петрогене минерале на основу макроскопских испитивања њихових карактеристичних особина.

– Задаци петрологије, њен значај и веза са другим геолошким дисциплинама;

– Петрогени минерали (главни, споредни, примарни, секундарни);

– Дефиниција стена и састав стена;

– Унутрашња грађа Земље и литосфера;

– Океанска кора;

– Континентална кора;

– Подела стена по начину постанка;

– Циклус стена у природи.

Вежбе:

– Методе за испитивање стена у петрологији;

– Макропетрологија и микропетрологија – опрема и услови за испитивање узорака;

– Теренско испитивање стена;

– Детерминација главних и споредних петрогених минерала.

Кључни појмови: стене, петрогени минерали, главни минерали, споредни минерали, литосфера, океанска и континентална кора, испитивање стена, подела стена, циклус стeнa у прирoди.

НАЗИВ ТЕМЕ: Магматске стене

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује појмове магме и лаве;

– наведе места и начине постанка магме;

– објасни начин постанка магматских стена;

– наведе састав магме;

– објасни физичка својства магме;

– графички прикаже фазе диференцијације магме;

– објасни фазе диференцијације магме;

– објасни Бовенов реакциони низ;

– повеже утицај дубине са током кристализације магме;

– разликује повољна од неповољних лучења;

– опише минерални састав магматских стена;

– препозна минерале који граде магматске стене на узорцима;

– изврши поделу магматских стена;

– разликује облике магматских тела;

– испита структуре и текстуре магматских стена;

– разврста узорке магматских стена према структури;

– разврста узорке магматских стена према текстури;

– лабораторијски испита узорке ултрабазичних, базичних, прелазних и киселих магматских стена;

– идентификује врсте магматских стена;

– лоцира на карти места појављивања одређених магматских стена у Србији;

– организује збирку магматских стена у лабораторији;

– предложи употребне могућности магматских стена.

– Магматске стене – услови постанка;

– Магма – састав магме;

– Физичка својства магме:

– Температура магме;

– Притисак у магми;

– Вискозитет магме;

– Диференцијација магме;

– Фракциона кристализација магме;

– Нивои диференцијације;

– Лучење магматских стена;

– Минерални састав магматских стена;

– Подела магматских стена.

Вежбе:

– Облици магматских тела – рад са моделима;

– Рад са узорцима стена:

– структуре магматских стена,

– текстуре магматских стена;

– Лабораторијско испитивање узорака магматских стена:

– Детерминисање ултрабазичних магматских стена – група перидотита – дубинске, жичне, изливне;

– Детерминисање базичних магматских стена – група габра – дубинске, жичне, изливне;

– Детерминисање прелазних (интермедијарних) магматских стена – група диорита, група монцонита, група сијенита – дубинске, жичне, изливне;

– Детерминисање киселих магматских стена – група гранита и група гранитоида – дубинске, жичне и изливне.

Кључни појмови: магма, лава, постанак магме, састав магме, физичка
својства магме, диференцијација магме, фракциона кристализација,
склоп магматских стена, подела магматских стена, ултрабазичне, базичне, прелазне, киселе магматске стене.

НАЗИВ ТЕМЕ: Седиментне стене

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни услове постанка седиментних стена;

– наведе примере седиментационих средина;

– разликује типове површинског распадања;

– разликује физичко (механичко) од хемијског површинског распадања;

– наведе факторе и продукте површинског распадања;

– наведе факторе и продукте хемијског распадања;

– објасни начине транспорта распаднутог/раствореног материјала;

– објасни седиментацију распаднутог/раствореног материјала;

– објасни дијагенезу;

– групише минерале који граде седиментне стене;

– изврши поделу седиментних стена;

– објасни везу између магматских и седиментних стена;

– испита структуре и текстуре седиментних стена;

– разврста узорке седиментних стена према структури;

– разврста узорке седиментних стена према текстури;

– лабораторијски испита узорке вулканокластичних, кластичних, хемијских и органогених седиментних стена;

– идентификује врсте седиментних стена;

– лоцира на карти места појављивања одређених седиментних стена у Србији;

– организује збирку седиментних стена у лабораторији;

– предложи употребне могућности седиментних стена.

– Седиментне стене – дефиниција и услови постанка;

– Седиментационе средине;

– Површинско распадање;

– Физичко (механичко) распадање;

– Хемијско распадање;

– Транспорт распаднутог/раствореног материјала;

– Седиментација распаднутог/раствореног материјала;

– Дијагенеза (литификација, очвршћавање);

– Минерални састав седиментних стена;

– Подела седиментних стена.

Вежбе:

– Рад са узорцима стена:

– структуре седиментних стена,

– текстуре седиментних стена;

– Лабораторијско испитивање узорака седиментних стена:

– Детерминисање вулканокластичних седиментних стена;

– Детерминисање кластичних седиментних стена (псефити – псефитолити; псамити – псамитолити; алеврити – алевролити; пелити – пелитолити);

– Детерминисање хемијских и органогених седиментних стена (карбонати; евапорати; гвожђевите седиментне стене; силицијске седиментне стене; органогене седиментне стене);

– Теренска вежба – препознавање седиментних стена на изабраном локалитету.

Кључни појмови: седиментне стене, седиментационе средине, површинско распадање, транспорт материјала, седиментација материјала, дијагенеза,
склоп седиментних стена, минерални састав седиментних стена, подела
седиментних стена.

НАЗИВ ТЕМЕ: Метаморфне стене

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише метаморфизам;

– објасни услове постанка метаморфних стена;

– разликује пара и орто метаморфне стене;

– објасни факторе метаморфизма;

– разликује врсте метаморфизма;

– опише услове регионалног метаморфизма;

– опише услове контактног метаморфизма;

– наведе примере аутометаморфизма;

– објасни везу између хидротермалног метаморфизма и околорудних промена стена;

– изврши поделу метаморфних стена;

– објасни повезаност магматских, седиментних и метаморфних стена;

– испита структуре и текстуре метаморфних стена;

– разврста узорке метаморфних стена према структури;

– разврста узорке метаморфних стена према текстури;

– лабораторијски испита узорке масивних и шкриљавих регионално метаморфних стена;

– лабораторијски испита узорке контактно метаморфних стена;

– идентификује врсте метаморфних стена;

– лоцира на карти места појављивања одређених метаморфних стена у Србији;

– организује збирку метаморфних стена у лабораторији;

– предложи употребне могућности метаморфних стена.

– Метаморфне стене – услови постанка;

– Фактори метаморфизма;

– Врсте метаморфизма;

– Регионални метаморфизам;

– Контактни метаморфизам;

– Аутометаморфизам;

– Хидротермални метаморфизам и околорудне промене стена;

– Подела метаморфних стена.

Вежбе:

– Рад са узорцима стена:

– структуре метаморфних стена,

– текстуре метаморфних стена;

– Лабораторијско испитивање узорака метаморфних стена:

– Детерминисање масивних регионално метаморфних стена;

– Детерминисање шкриљавих регионално метаморфних стена;

– Детерминисање контактно метаморфних стена.

– Теренска вежба – препознавање метаморфних стена на изабраном локалитету.

Кључни појмови: метаморфне стене, фактори метаморфизма, врсте метаморфизма, регионални метаморфизам, контактни метаморфизам, аутометаморфизам, хидротермални метаморфизам, околорудне промене, склоп метаморфних стена, подела метаморфних стена.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и вежбе у специјализованој учионици (збирка минерала и стена) и на терену. На вежбама које се реализују кроз двочасе, одељење се дели у две групе, до 15 ученика. Kабинетске вежбе могу бити комбиноване и са вежбама на терену, где би ученици имали задатак да врше препознавање стена и упознају се са практичном применом стена у грађевинарству и индустрији. У оквиру теренске вежбе ученици треба да упознају начине појављивања стена, међусобне односе стена, начин распадања стена и продукте тих распадања, лучење стена и друге процесе на локалитетима где су откривене различите врсте стена. Препорука је да се посете Природњачки и Минералошко-петролошки музеј (РГФ-а). Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из хемије, опште геологије, као и минералогије. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати на везу петрологије са предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са лежиштима минералних сировина, геолошким картирањем и минералогијом) водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Током реализације програма, наставник може да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала, а као наставна средства користити узорке минерала и стена. Kористити примерке стена којима располаже петролошка збирка. Ученици ће препознати стене макроскопским посматрањем и посматрањем препарата стена под микроскопом. У минералошко-петролошкој збирци инсистирати на макроскопској детерминацији појединих врста стена користећи при томе конкретне узорке стена које збирка поседује, затим ножић, лупу, сону киселину и раније стечена теоријска знања о минералима и стенама. Наставник ће демонстрирати рад микроскопом и микроскопирање узорака стена – представника појединих група. Сложеније садржаје програма обрадити помоћу презентација, модела и фотографија снимљених на терену. Својства стена која не могу да се виде на узорцима стена обрадити са ученицима помоћу презентација, аудио-визуелних материјала, шема, скица, слика и фотографија микроскопских препарата. Користити интернет странице, часописе и другу стручну литературу. На вежбама ученици приказују стене и све њихове особине графички, моделима, видео записима и сличним начинима. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију појединих садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада.

1. Основни појмови о стенама

Основни појмови и дефиниције у петрологији, значај петрологије и њена веза са другим геолошким дисциплинама реализују се у оквиру ове теме. Ученици дефинишу подручје проучавања петрологије – океанска кора, континентална кора и литосфера. Ученици врше повезивање ове теме са минералогијом кроз део теме везан за петрогене минерале (главне и споредне), као и са општом геологијом. Потребно је да се ученици дефинишу појам стена, да разумеју разлику између минерала и стена, као и поделу стена у зависности од начина постанка. Ученици разликују методе испитивања стена (макропетрологија и микропетрологија).

Кроз часове вежби приказују се главни и споредни петрогени минерали и успоставља се веза између магматских, седиментних и метаморфних стена кроз циклус стена у природи којим се указује на повезаност стена у природи.

2. Магматске стене

У оквиру теме ученици ће дефинисати појам магме, препознавати начине њеног постанка и простора у којима настаје, објашњавати састав и физичка својстава магме која су значајна за разумевање услова постанка магматских стена. Ученици ће разликовати начине појављивања магматских тела и њихово лучење (пуцање) који утичу на практичну применљивост магматских стена. Кроз тему ученици сазнају и врсте процеса кроз које пролази магма при хлађењу/очвршћавању и претварању у чврсту магматску стену. Посебна пажња је посвећена фракционој кристализацији као најважнијој фази диференцијације магме. Ученици ће моћи да повежу петрологију са основама геологије, минералогијом и лежиштима минералних сировина. Поделе магматских стена на основу садржаја кварца (ултрабазичне, базичне, прелазне и киселе) и по месту постанка (дубинске, жичне и изливне) су основе по којима ученици детерминишу и описују стене. Наставник користи очигледна дидактична средства, узорке магматских стена и моделе, тако да ученици рукују узорцима, анализирају њихове карактеристике и приказују их цртежима уз пратећи опис, а по потреби могу се користити и видео материјали и други извори за презентовање одређених карактеристика, које могу пронаћи и сами ученици (компјутерске анимације, модели и филмови и сл.). Испитивање ових битних особина и детерминацију магматских стена ће ученици реализовати кроз вежбе у специјализованој учионици (минералошко-петролошка збирка).

Минерални састав магматских стена, начине појављивања магматских стена, структурне и текстурне карактеристике магматских стена ученици ће обрађивати у оквиру часова вежби.

У оквиру вежби ученици самостално, врше препознавање магматских стена. Приликом детерминације ученици описују боју, структурно-текстурне карактеристике, минерални састав, лучење, облик тела магматске стене, лоцирају места појављивања стене у Србији и разматрају практичну применљивост стене. Приликом макроскопског препознавања магматских стена ученици користе сав потребан прибор за испитивање битних особина стена (лупу, ножић, разблажене киселине, чуло мириса и опипа). Препознавање се врши на узорцима стена из петролошке збирке. Након препознавања узорака ученици их графички приказују и описују.

3. Седиментне стене

У оквиру теме ученицима се презентују услови постанка седиментних стена, анализирају се различите седиментационе средине у природи и распрострањеност седиментних стена на површини Земље и у њеној кори. Ученици ће моћи да разликују факторе који доводе до распадања свих стена на површини који су значајни за настанак материјала чијим транспортом и седиментацијом у различитим седиментационим срединама долази до формирања седиментних стена. Начини преноса распаднутог/раствореног материјала (ветра, вода, ледници, гравитација), изглед материјала преношеног различитим преносницима, као и таложење (седиментација) разматрају се у оквиру ове теме. Степен дијагенезе (очвршћавања) седиментне стене, врсте и количине везива (цемента) и начини повезивања зрна указују на битне карактеристике седиментне стене и њену практичну применљивост. На основу карактеристика седиментних стена успоставља се веза са минералогијом, основама геологије, лежиштима минералних сировина, геолошким картирањем и истражним радовима.

Структурне и текстурне карактеристике седиментних стена и поделу седиментних стена ученици ће обрађивати у оквиру часова вежби.

Самостално препознавање седиментних стена ученици врше на часовима вежби. Приликом детерминације ученици описују боју, структурно-текстурне карактеристике, минерални састав, изглед зрна, величину зрна и степен заобљености зрна, врсте и тип везива, лоцирају места појављивања стене у Србији и разматрају практичну применљивост стене. Приликом макроскопског препознавања седиментних стена ученици користе сав потребан прибор за испитивање битних особина стена (лупу, ножић, разблажене киселине, чуло мириса и опипа). Препознавање се врши на узорцима стена из минералошко-петролошке збирке. Након препознавања узорака ученици их графички приказују и описују.

4. Метаморфне стене

Дефинише се појам метаморфизма и метаморфних стена, фактори метаморфизма и лоцирају се врсте метаморфизма. Ученици упоређују се карактеристике магматских и седиментних стена и њихову подложност метаморфози. Потребно је да ученици објасне везу пораста температуре и притиска са дубином, степен и врсте метаморфизма који прати пораст ових параметара, као и утицај геолошког времена на степен метаморфозе. Ученици ће вршити повезивање врста метаморфизама и појава корисних минералних сировина које их прате. Изучавањем ове теме ученици стичу знање које могу повезати са минералогијом и основама геологије, успостављају везу са тектоником и тектонским плочама, лежиштима минералних сировина и стичу основе за разумевање процеса настанка метаморфних стена и минерала као и орудњења које прате метаморфне стене.

Структурне и текстурне карактеристике стена и поделу метаморфних стена ученици ће обрађивати у оквиру часова вежби.

У оквиру вежби ученици самостално, врше препознавање метаморфних стена (регионално и контактно метаморфних стена). Приликом детерминације ученици описују боју, структурно-текстурне карактеристике, минерални састав, услове постанка, матичну стену (магматска, седиментна), лоцирају места појављивања стене у Србији и разматрају практичну применљивост стене. Приликом макроскопског препознавања метаморфних стена ученици користе сав потребан прибор за испитивање битних особина стена (лупу, ножић, разблажене киселине, чуло мириса и опипа). Препознавање се врши на узорцима стена из петролошке збирке. Након препознавања узорака ученици их графички приказују и описују.

Предлог тема за самосталне радове ученика је следећи:

1. Презентације:

– Перидотити.

– Кимберлити.

– Габро – практична применљивост.

– Базалт.

– Кластичне седиментне стене – невезани представници.

– Кластичне седиментне стене – везани представници.

– Карбонати.

– Евапорати.

– Кристаласти шкриљци.

– Мермери.

– Контактно метаморфне стене.

2. Графички радови:

– Лучење магматских стена.

– Облика магматских тела.

– Вулканских области у Србији.

– Врсте гранита.

– Гранодиорити на простору Србије.

– Врсте преноса распаднутог материјала.

– Седиментационих средина.

– Врсте метаморфизма.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање специфичних радних вештина и тачност добијених резултата, оцењивање залагања ученика и др. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет његовог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– израда модела и презентација.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године, на бази формативног оцењивања, као и оцењивањем самосталних и групних радова и тестова ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– израда модела и презентација,

– рад у групи,

– самостални и групни радови ученика.

Назив предмета: Историјска геологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са еволуцијом Земље и органског света;

– Упознавање ученика са основним стратиграфским принципима и методама;

– Оспособљавање ученика за самостално решавање једноставних стратиграфских проблема;

– Развијање знања ученика о основним процесима, догађајима и променама током историјско-геолошког развоја Земље;

– Оспособљавање ученика за усвајање основне стратиграфске терминологије;

– Развијање вештина ученика за препознавање фосилних остатака карактеристичних група и средина у којима се налазе;

– Развијање свести код ученика о геолошкој историји, процесима, догаћајима и променама у геолошком времену.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Задаци историјске геологије	3	-	-	-
2.	Принципи стратиграфских истраживања	8	-	-	-
3.	Методе стратиграфских истраживања	8	-	-	-
4.	Органски свет и геолошка историја	15	-	-	-
5.	Геолошка историја Земље	36	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Задаци историјске геологије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише историјску геологију као геолошку дисциплину;

– објасни везе историјске геологије са другим геолошким дисциплинама;

– објасни значај стратиграфије у историјској геологији;

– објасни значај палеонтологије у историјској геологији.

– Предмет и задаци историјске геологије;

– Веза историјске геологије са другим геолошким дисциплинама.

Кључни појмови: историјска геологија, предмет и садржај, однос према другим дисциплинама.

НАЗИВ ТЕМЕ: Принципи стратиграфских истраживања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише аксиоме принципа суперпозиције;

– наведе законе просторне променљивости;

– објасни појам фација;

– наведе разлике у генетском и стратиграфском схватању појма фација;

– објасни просторну и временску миграцију геолошких тела;

– објасни принцип палеонтолошке обележености седиментних стена;

– упореди усмереност, неповратност и неограниченост еволуције;

– објасни суштину принципа актуализма.

– Принцип суперпозиције;

– Принцип просторне променљивости;

– Појам фација;

– Принцип палеонтолошке обележености седиментних стена;

– Принцип просторне и временске миграције геолошких тела;

– Принцип еволуције;

– Принцип актуализма.

Кључни појмови: принципи, принцип суперпозиције, појам фација, миграција геолошких тела, принцип еволуције, принцип актуализма..

НАЗИВ ТЕМЕ: Методе стратиграфских истраживања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе методе за одређивање релативне старости;

– дефинише суштину литостратиграфије;

– објасни процес корелације;

– примени принцип суперпозиције у методи суперпозиције;

– наведе основе палеонтолошке методе;

– објасни основне типове дискорданција;

– објасни начине одређивања апсолутне старости.

– Литолошке методе (литостратиграфија);

– Метода суперпозиције;

– Палеонтолошке методе (биостратиграфија);

– Тектонске методе;

– Радиометријско датирање (апсолутна старост).

Кључни појмови: литолошке методе, метода суперпозиције, палеонтолошке методе, тектонске методе, радиометријско датирање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Органски свет и геолошка историја

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни задатке палеонтологије;

– објасни настанак фосила и њихов значај за одређивање старости стена;

– наведе особине карактеристичних фосила;

– наведе особине фацијалних фосила;

– објасни процесе фосилизација;

– наведе факторе коју условљавају развој органског света;

– издвоји области у маринској средини;

– разликује бентос, нектон и планктон;

– наведе основне класе организама у животињском свету;

– објасни еволутивну спиралу;

– наброји главне представнике бескичмењака;

– наведе главне представнике кичмењака;

– наведе најважније биљне заједнице.

– Палеонтологија;

– Фосили;

– Фосилизација;

– Животне средине и биолошки услови;

– Еволуција органског света (бескичмењаци, кичмењаци и биљни свет).

Кључни појмови: палеонтологија, фосили, фосилизација, еволуција.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геолошка историја Земље

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе фазе геолошке историје;

– објасни космичку фазу у развоју планете Земље;

– подели геолошку историју Земље;

– опише физичко географске карактеристике архаика и протерозоика;

– опише развој органских заједница архаика и протерозоика.

– опише поделу, тектонику и климу камбријума и ордовицијума;

– опише биљни и животињски свет, фосилне остатке и палеогеографске особине камбријума и ордовицијума;

– опише поделу, тектонику и климу силура и девона;

– опише биљни и животињски свет, фосилне остатке и палеогеографске особине силура и девона;

– опише поделу, тектонику и климу карбона и перма;

– опише биљни и животињски свет, фосилне остатке и палеогеографске особине карбона и перма;

– опише основне карактеристике тријаске, јурске и кредне периоде;

– опише тектонику у тријаској, јурској и кредној периоди;

– објасни карактеристике биљног и животињског света и палеогеографске особине мезозоика;

– наведе поделу кенозојске ере;

– објасни опште особине кенозојске ере;

– опише карактеристике палеогена;

– опише карактеристике неогена;

– наведе опште особине и поделу квартара;

– направи преглед великих изумирања у геолошкој историји;

– уради шеме, скице или неме карте света са унетим подацима о одређеној геолошкој периоди.

– Увод у геолошку историју (еволуција Земље);

– Космичка фаза у развоју Земље;

– Геолошка историја – геохронологија;

– Геолошка историја архаика и протерозоика (физичко-географске карактеристике и развој органских заједница);

– Палеозојске периоде (камбријум, ордовицијум, силур, девон, карбон и перма):

– опште особине,

– подела,

– распоред копна и мора – тектоника,

– клима,

– биљни и животињски свет,

– фосилни остаци, палеогеографске особине;

– Карактеристике мезозоика (тријас, јура и креда):

– опште особине,

– подела,

– распоред копна и мора – тектоника,

– клима,

– биљни и животињски свет,

– фосилни остаци, палеогеографске особине;

– Опште особине кенозојске ере;

– Подела кенозојске ере:

– Палеоген – карактеристике палеоцена, еоцена и олигоцена;

– Неоген – карактеристике миоцена и плиоцена;

– Квартар – опште особине и подела;

– Велика изумирања.

Кључни појмови: еволуција Земље, геолошка историја, архаик и протерозоик, камбријум, ордовицијум, силур, девон, карбон, перм, тријас, јура, креда, палеоген, неоген, квартар, масовна изумирања.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из опште геологије, биологије и географије. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Предлог тема за самосталне радове ученика је следећи:

1. Приказ првих фосила.

2. Презентација „Експлозија” живота у палеозоику.

3. Презентација процвата бескичмењака и риба.

4. Приказ преласка на копно.

5. Приказ трилобита.

6. Приказ амонита.

7. Презентација биљног света мезозоика.

8. Презентација о диносаурусима.

9. Презентација доба сисара.

10. Приказ хомо сапиенса.

11. Презентација леденог доба.

12. Презентација једног геолошког доба по избору ученика (распоред копна и мора, клима, живи свет, фосилни остаци, магматизам, економски значај).

13. Приказ великих изумирања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и рад ученика. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање доприноса ученика у групном раду, оцењивање ставова ученика и сл. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– aктивнoст нa чaсу;

– урaђeни дoмaћи зaдaци;

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe);

– учeшћa у групном рaду;

– презентације.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање;

– презентације;

– рад у групи;

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Геолошко картирање

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	70	-	60	200
III	35	105	-	30	170

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о елементима рељефа;

– Развијање знања ученика о примени различитих начина представљања рељефа у геологији;

– Оспособљавање за самосталну употребу топографске карте и њену примену у геологији;

– Оспособљавање за све врсте мерења на топографској карти;

– Развијање вештине коришћења топографске карте на терену;

– Развијање свести ученика о повезаности топографске и геолошке карте;

– Развијање свести ученика о значају даљинске детекције у геолошком картирању;

– Упознавање са начинима узраде топографских подлога у геодезији;

– Развијање свести ученика о значају премера земљишта и израдe планова и карата у геодезији;

– Оспособљавање за самосталну израду топографске карте;

– Развијање знања ученика о садржају геолошке карте;

– Развијање свести ученика о значају геолошке карте у геолошким истраживањима;

– Оспособљавање ученика за израду геолошке карте са пратећом геолошком графиком;

– Развијање знања ученика о основним методама геолошких истраживања, њиховом значају и примени;

– Оспособљавање за прикупљање и обраду података, добијених применом различитих метода истраживања на терену;

– Упознавање са морфологијом, генезом, кинематиком и класификацијом геолошких структура;

– Развијање свести ученика о значају геолошких структура у основним и примењеним истраживањима геолошке грађе;

– Оспособљавање ученика за препознавање, опис и статистичку анализу основних типова геолошких структура;

– Оспособљавање за уочавање елемента структурног склопа у различитим величинским подручјима;

– Оспособљавање за обраду, анализу и интерпретацију структурног склопа;

– Увежбавање ученика за примену методологије геолошког картирања седиментних, магматских и метаморфних стена;

– Развијање знања ученика о изради прегледних, детаљних и специјалних геолошких карата;

– Практично обучавање ученика у оријентацији на терену, прелажењу терена, осматрању и документовању тих осматрања;

– Развијање систематичности, прецизности и смисла за тимски рад у геолошким истраживањима и картирању;

– Развијање одговорног односа за очување природних ресурса и еколошке равнотеже.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Рељеф и начини представљања рељефа	6	6	-	-
2.	Топографска карта као основа у геолошком картирању	36	30	-	30
3.	Блок дијаграм	6	9	-	6
4.	Аероснимци и космички снимци	8	12	-	6
5.	Геодетске топографске подлоге	8	7	-	6
6.	Кроки	6	6	-	12

Разред: трећи

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Основни појмови из геолошког картирања	2	3	-	-
2.	Геолошка графика	8	33	-	-
3.	Систематско геолошко картирање	9	27	-	-
4.	Тектонска испитивања	10	24	-	-
5.	Картирање седиментних, магматских и метаморфних стена	3	9	-	-
6.	Посебна испитивања при изради основне геолошке карте	3	9	-	-
7.	Теренска настава	-	-	-	30

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Рељеф и начини представљања рељефа

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам рељефа;

– наведе морфолошке чиниоце рељефа;

– наведе процесе који формирају рељеф;

– разликује начине представљања рељефа;

– објасни начине представљања рељефа;

– изради модел рељефа одабраног терена;

– издвоји на цртежима и снимку терена облике рељефа.

– Појам рељефа и морфолошки чиниоци рељефа;

– Топографски елементи рељефа;

– Могућности представљања рељефа:

– модел терена,

– цртеж терена,

– снимак терена,

– топографска карта и топографски профил,

– блок дијаграм,

– аероснимци,

– космички (сателитски) снимци;

Вежбе:

– Начини представљање рељефа (рад са моделима);

– Израда модела рељефа.

Кључни појмови: рељеф, морфологија, елементи рељефа, представљање рељефа.

НАЗИВ ТЕМЕ: Топографска карта као основа у геолошком картирању

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише топографску карту;

– објасни принцип представљања топографске карте;

– објасни размеру топографске карте;

– наведе начине представљања рељефа на топографској карти;

– објасни поступак интерполације и конструисање изохипси;

– разликује примере представљања елементарних облика рељефа;

– објасни начине добијања података о просторном положају тачака;

– наведе карактеристике Гаус-Кригерове мреже;

– наведе оквирни садржај топографске карте;

– наведе ваноквирни садржај топографске карте;

– изврши поделу топографских карата;

– наведе основна мерења на топографској карти;

– наведе изведена мерења на топографској карти;

– наведе фазе израде топографског профила;

– подели топографске карте на листове;

– објасни обележавање листова топографске карте у зависности од размере;

– разликује номенклатуру листова топографске и Основне геолошке карте Србије;

– објасни значај података приказаних на топографској карти током теренских истраживања;

– опише начин оријентације карте,

– објасни начине за налажење стајне тачке;

– опише кретање по топографској карти;

– наведе предности топографске карте као приказа рељефа;

– препозна топографске знаке за објекте и појаве на топографској карти;

– нацрта Гаус – Кригерову мережу за дату карту;

– одреди размеру задате карте;

– исцрта размерник за задату размеру;

– нанесе тачке на карту на основу задатих координата;

– конструише изохипсе на основу датих кота;

– одреди правац севера на задатој карти;

– одреди еквидистанцу на задатој карти;

– одреди координате одабраних тачака на карти;

– израчуна растојања између задатих објеката на карти;

– измери азимуте између задатих објеката на карти;

– израчуна задату површину на карти;

– измери нагиб између одабраних изохипси на карти;

– нацрта топографски профил на основу задате профилске линије:

– одреди стајну тачку (стајалиште) на карти;

– на нацртаној Гаус-Кригеровој координатној мрежи као подлози:

– нанесе тачке са задатим координатама,

– изврши интерполацију између добијених тачака,

– исцрта различите врсте изохипси,

– исцрта ваноквирни садржај карте,

– извуче дренажну мрежу на конструисаној карти,

– нанесе одговарајуће топографске знаке на карту,

– одреди координате задатих тачака,

– измери хоризонтална растојања између задатих објеката – праволинијска и криволинијска,

– одреди висине задатих тачака,

– измери азимуте између задатих објеката,

– измери задату површину,

– одреди нагиб између задатих тачака;

– на задатој карти (конструише топографски профил):

– конструише топографски профил на основу задате почетне тачке профила и задатог азимута профила,

– исцрта профилску линију на задатој карти,

– означи почетну и крајњу тачку профила, на листу хартије/траке,

– означи тачке пресека профилске линије и свих изохипси, врхова и долина,

– исцрта бочне размернике кроз крајње тачке профила и нулту изохипсу;

– означи све тачке пресека са одговарајућим изохипсама,

– повеже тачке пресека и исцрта профилску линију,

– изврши финално опремање профила.

– Основни појмови:

– дефиниција и принцип представљања рељефа топографском картом,

– размера топографске карте (нумеричка, графичка),

– представљање рељефа на топографској карти (коте, изохипсе, еквидистанца, интервал),

– конструкција изохипси,

– представљање елементарних облика рељефа (позитивни, негативни и седла);

– Израда топографске карте:

– просторни положај тачака,

– географска координатна мрежа,

– картографске пројекције и државни координатни систем;

– Гаус-Кригерова пројекција, UTM и UPS пројекције,

– подела топографских карата на листове;

– оквирни и ваноквирни садржај топографске карте;

– подела топографских карата;

– Мерења на топографској карти:

– основна мерења (одређивање координата тачака, мерења хоризонталних растојања, мерења вертикалних растојања, мерења азимута),

– изведена мерења (мерења површина, нагиба и запремина)

– Топографски профил;

– Топографска основа у геолошком картирању;

– Номенклатура (обележавање) листова топографске и геолошке карте Србије;

– Коришћење топографске карте на терену:

– оријентација карте,

– кретање по топографској карти

– налажење стајне тачке;

Вежбе:

Рад са различитим топографским картама:

– Картографски знаци и симболи за приказ природних и вештачких објеката на топографској карти;

– Гаус – Кригерова координатна мрежа;

– Размера карте;

– Интерполација;

– Мерења на топографској карти;

– Топографски профил;

– Налажење стајалишта на топографској карти.

Настава у блоку:

– Гаус-Кригерова координатна мрежа и уношење тачака, са задатим координатама, на мрежу;

– Интерполација изохипси и израда ваноквирног садржаја конструисане топографске карте;

– Исцртавање дренажне мреже и топографских ознака на конструисаној карти;

– Основна и изведена мерења на добијеној топографској карти;

– Конструкција топографског профила.

Кључни појмови: топографска карта, размера, природни и вештачки објекти, представљање рељефа, Гаус-Кригерова пројекција, подела топографских карата, основна мерења, изведена мерења, топографски профил, обележавање листова, оријентација, стајна тачка.

НАЗИВ ТЕМЕ: Блок дијаграм

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни предности и недостатке блок дијаграма као приказа рељефа;

– наведе геометријске пројекције блок дијаграма;

– разликује врсте блок дијаграма;

– опише поступке при изради блок дијаграма;

– нацрта положај оса у птичјој перспективи;

– прикаже једноставан блок у птичјој перспективи;

– изради модел одређене врсте блок дијаграма;

– за задати део терена (конструише блок дијаграм у птичјој перспективи):

– одреди позиције картираних јединица на датој карти,

– обележи картиране јединице симболима,

– обоји картиране јединице бојама које одговарају њиховој старости/саставу,

– одреди смер погледа,

– исцрта позиције оса у птичјој перспективи и димензионише блок,

– изврши пребацивање изохипси-рељефа на блок и оконтури блок,

– пребаци тачаке пресека изохипси и постојећих геолошких граница на блок,

– повеже приказ рељефа и површинске геологије,

– нацрта бочне геолошке профиле,

– повеже приказ рељефа, површинске геологије и бочних профила ради добијања финалног изгледа блока,

– финално опреми блок дијаграм и легенду.

– Блок дијаграм као приказ рељефа;

– Геометријске пројекције блок дијаграма;

– Врсте блок дијаграма;

– Поступци при изради блок дијаграма.

Вежбе:

– Израда блок дијаграма у птичјој перспективи;

– Израда модела различитих врста блок дијаграма.

Настава у блоку:

– Израда блок дијаграма у птичјој перспективи.

Кључни појмови: блок дијаграм, геометријске пројекције, птичја перспектива, врсте блок дијаграма, поступци израде блок дијаграма.

НАЗИВ ТЕМЕ: Аероснимци и космички (сателитски) снимци

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– нацрта шему принципа даљинске детекције;

– наведе основне елементе у процесу даљинске детекције;

– објасни стереоутисак и угао конвергенције;

– наведе начине добијања тродимензионалног модела – репродукција стереомодела;

– објасни принцип аеростереоснимања;

– разликује уздужни и попречни преклоп аероснимака;

– наведе карактеристике аероснимака и стандардне ознаке на снимку;

– разликује врсте геолошких података који се прикупљају са аероснимака;

– опише садржај и легенду фотогеолошке карте;

– наведе предности и недостатке аероснимака;

– објасни основне појмове о космичким снимцима;

– наведе мисије које обављају космичко снимање;

– опише карактеристике сателитског снимка;

– објасни колоркомпозитни снимак;

– наведе категорије геолошких података који се добијају са космичких снимака;

– наведе предности и недостатке космичких снимака;

– креира стереоутисак без помоћних средстава;

– објасни стереоскопију аероснимака;

– разликује врсте стереоскопа;

– користи стереоскоп уз потребна подешавања;

– очитава податке са ознака на маргини аероснимка;

– одређује правац севера на карти помоћу слике сата са маргине аероснимка;

– добија тродимензионални утисак користећи различите аероснимке и врсте стереоскопа;

– анализира колоркомпозитни снимак;

– издваја визуелно геолошке границе на датом космичком снимку;

– за задате стереопарове (изврши стереоскопску анализу):

– подеси стереоскоп за анализу снимака;

– одреди базу стереоскопа;

– одреди правац лета;

– одреди главне тачке снимака;

– постави снимке за рад под стереоскопом;

– пренесе главне тачке;

– припреми подлогу за рад;

– постави снимке на подлогу

– издвоји геолошке податке на стереоподручју аероснимка;

– изради фотогеолошку карту стереоподручја.

– Дефиниција и принцип даљинске детекције;

– Основни појмови о аероснимцима:

– тродимензионални утисак,

– угао конвергенције,

– принцип стереофотографије,

– репродукција стереомодела,

– начин снимања-преклопи,

– ознаке на маргинама;

– Стереоскопија аероснимака:

– стереоскоп,

– стереоподручје,

– стереопар,

– стереоутисак,

– узајамна оријентација аероснимака;

– Прикупљање геолошких података са аероснимака (фотогеолошка карта);

– Основни појмови о космичким снимцима;

– Принцип сателитског снимања:

– програми сателитског снимања (мисије),

– лет сателита,

– уређаји за снимање (сензори),

– пријем сигнала,

– сателитски снимак;

– Прикупљање геолошких података са космичких снимака.

Вежбе:

Рад са аероснимцима и космичким снимцима:

– Стереоскопи и употреба стереоскопа;

– Аероснимци (ознаке на маргини снимка, одређивање правца севера)

– Добијање тродимензионалног утиска на стереоподручју;

– Анализа аероснимака и издвајање геолошких података;

– Комбиновање снимака – колоркомпозитни снимци;

– Визуелна анализа сателитског снимка.

Настава у блоку:

– Стереоскопска анализа аероснимака.

Кључни појмови: даљинска детекција, принципи даљинске детекције, аероснимци, стереоутисак, преклопи, тродимензионални модел, ознаке на снимку, стереоскоп, фотогеолошка карта, космички (сателитски) снимак, лет сателита, мисије, колоркомпозитни снимак, анализа снимка.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геодетске топографске подлоге

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе значај геодезије за геолошка истраживања;

– објасни начине мерења дужина, висинских разлика и углова;

– наведе групе геодетских мрежа и њихове карактеристике;

– објасни значај геодетских тачака на терену и начин њиховог обележавања;

– наведе инструменте и прибор који се користи при геодетским мерењима;

– објасни мерења која се врше ГПС-ом;

– објасни примену прибора који се користе при геодетским мерењима;

– наведе садржај карата и планова;

– прикаже косо и хоризонтално мерење дужина;

– измери дужине пантљиком;

– прикаже геодетску мрежу на основу датих података;

– графички прикаже примере обележавања геодетских тачака;

– одреди координате тачке ГПС-ом;

– анализира садржај карата и планова на датим примерима;

– измери дужине дужи:

– припреми одређени број значака,

– припреми пантљику,

– прелази одабрани полигон,

– изабере тачке полигонског влака,

– постави значку на почетну тачку и на прву следећу,

– измери дужине између одабраних тачака – од прве ка другој,

– изради скицу позиције тачака,

– изврши поновно мерење дужина између свих одабраних тачака,

– унесе мерене податке у одговарајући образац.

– Задатак геодезије и њена примена у геологији;

– Мерења у геодезији:

– принципи мерења,

– мерење дужина,

– мерење висинских разлика,

– мерење углова;

– Геодетске мреже:

– тригонометријска,

– полигонска,

– линијска,

– нивелманска;

– Начин обележавања геодетских тачака на терену;

– Инструменти и прибор за геодетска мерења:

– мерења ГПС-ом,

– старији инструменти и ГПС,

– прибор;

– Графички приказ у геодезији (садржај карата и планова).

Вежбе:

– Мерења дужина пантљиком;

– Геодетске мреже;

– Опис положаја полигонске тачке (ТО27);

– Полигонски влак;

– ГПС;

– Карте и планови.

Настава у блоку:

– Мерење дужина дужи – ТО18.

Кључни појмови: геодезија, мерења, геодетске мреже, геодетска тачка, инструменти, прибор за геодетска мерења, карте, планови, полигонске тачке, полигонски влак, ГПС, мерења дужина.

НАЗИВ ТЕМЕ: Кроки

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни кроки као начин приказа терена;

– објасни начин постављања основне мреже;

– разликује хоризонтална и вертикална мерења;

– објасни мерења дужина;

– објасни улогу фигуранта при мерењима;

– наведе колоне записника компасног влака;

– објасни вертикално и хоризонтално изравнавање компасног влака;

– објасни исцртавање изохипси интерполацијом;

– наведе финалне ознаке на карти добијене крокијем;

– нацрта записник компасног влака;

– нацрта записник вертикалног изравнавања компасног влака;

– измери компасом хоризонталне углове на моделима;

– измери компасом вертикалне углове на моделима;

– измери задате дужине кораком или пантљиком;

– на одабраном полигону на терену (изради кроки):

– одреди позиције тачака компасног влака на терену,

– усклади висину мерења са фигурантом,

– обележи почетну тачку компасног влака на терену,

– чита надморску висину почетне тачке компасног влака,

– изврши мерења компасом хоризонталних и вертикалних углова између тачака компасног влака на терену,

– изврши мерења дужина између тачака компасног влака на терену,

– уреди записник компасног влака;

– на основу мерења на одабраном полигону на терену:

– изврши вертикална изравнавања компасног влака,

– изврши хоризонтална изравнавања компасног влака,

– изврши интерполацију између добијених тачака и исцртава изохипсе,

– финално опреми кроки.

– Израда крокија;

– Постављање основне мреже и рад на тачки (хоризонтална и вертикална мерења и мерења дужина);

– Изравнавање компасног влака (вертикално и хоризонтално);

– Исцртавање изохипси и представљање рељефа;

– Финално опремање карте добијене крокијем.

Вежбе:

– Припрема записника компасног влака за теренска снимања;

– Мерења хоризонталног угла (азимута) и вертикалног угла (падног угла) компасом на моделима;

– Мерења дужина.

Настава у блоку:

– Израда топографске карте – кроки.

Кључни појмови: кроки, записник компасног влака, хоризонтални углови, вертикални углови, мерење дужина, фигурант, изравнавање влака, представљање рељефа, финални изглед крокија.

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови из геолошког картирања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише задатке геолошког картирања и везу са другим геолошким дисциплинама;

– наведе начине приказа резултата геолошког картирања;

– изврши поделу геолошких карата;

– наведе фазе у изради геолошке карате.

– разликује врсте геолошких карата.

– Предмет проучавања и основне дефиниције геолошког картирања;

– Подела геолошких карата и општи преглед методологије израде основне геолошке карте.

Вежбе:

– Рад са различитим основним и специјалним геолошким картама.

Кључни појмови: геолошко картирање, геолошка карта, подела геолошких карата, методологија израде геолошке карте.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геолошка графика

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни садржај геолошке карте;

– дефинише картирану јединицу;

– наведе критеријуме за издвајање картираних јединица;

– објасни вертикалне и хоризонталне односе картираних јединица;

– разликује типове картираних јединица;

– објасни врсте геолошких граница и сигурност њиховог положаја;

– наведе ваноквирни садржај геолошке карте;

– разликује легенду картираних јединица и легенду стандардних ознака;

– објасни геолошки профил;

– наведе фазе израде геолошког профила;

– дефинише геолошки стуб;

– опише колоне геолошког стуба;

– прикаже задате картиране јединице на одабраној топографској основи (стандардним ознакама);

– исцрта једноставну геолошку карту на основу задатих података:

– утврди старост картираних јединица;

– забоји картиране јединице стандардним бојама,

– означи симболима картиране јединице,

– обележи карактер граница између картираних јединица;

– геометријски конструише геолошке границе на основу дате карте и полазних података (елемената пада граничних површи):

– нанесе задате тачке на карту,

– нанесе елементе пада граница у задатим тачкама,

– нанесе пружање одабране структуре,

– постави оборен профил карте изван оквира карте,

– исцрта линију – стратоизохипсу у правцу пружања, до пресека са одговарајућом изохипсом на профилу,

– нанесе падни угао границе у пресеку стратоизохипсе и одговарајуће изохипсе на профилу,

– исцрта трасу границе на профилу,

– исцрта стратоизохипсе за извучену границу на профилу,

– означи тачке пресека стратоизохипси са припадајућим изохипсама на карти – пресек две равни,

– повеже тачке пресека и формира границу између картираних јединица,

– исцрта границе између свих картираних јединица – на исти начин,

– означи старост картираних јединица,

– означи карактер граница,

– обоји картиране јединице стандардним бојама;

– формира легенду картираних јединица за одабрану геолошку карту;

– наведе садржај легенде стандардних ознака;

– формира легенду стандардних ознака за одабрану геолошку карту;

– конструише геолошки профил за задату геолошку карту:

– исцрта профилску линију на карти,

– конструише топографски профил,

– пренесе на папир прислоњен уз профилску линију позиције геолошких граница, њихове падове и означи картиране јединице симболима,

– пребаци границе јединица са папира на топографски профил – прислањањем папира уз нулту линију топографског профила и коришћењем прибора за цртање,

– нанесе падне углове граница на профилу,

– логички повеже геолошке јединице,

– финално опреми профил:

– испише симболе, топографске оријентире и назив,

– означи скалу размерника,

– исцрта оријентацију профила,

– обоји картиране јединице одговарајућим бојама;

– изради геолошки стуб на основу датих података и упутстава за израду:

– одреди размеру стуба на основу датих дебљина картираних јединица,

– нацрта заглавље и колоне стуба по стандардним димензијама,

– испише текст у одговарајућим колонама,

– конструише колону за графички приказ користећи упутство и литолошке ознаке за стене,

– испише симболе за одговарајуће картиране јединице,

– обоји картиране јединице стандардним бојама у колони за графички приказ,

– испише наслов стуба и размеру.

– Изглед и садржај геолошке карте;

– Картирана јединица – критеријуми издвајања и начин означавања;

– Односи картираних јединица (вертикалне и хоризонталне промене);

– Приказ картираних јединица на геолошкој карти (седиментних, магматских, метаморфних картираних јединица);

– Геолошке границе – границе поља картираних јединица;

– Геолошка графика (ваноквирни садржај геолошке карте):

– легенда картираних јединица,

– легенда стандардних ознака,

– геолошки профил,

– геолошки стуб.

Вежбе:

– Приказивање картираних јединица на геолошкој карти (седиментних, магматских, метаморфни картираних јединица) – рад на задатим картама и са геохронолошком скалом;

– Геолошке границе – границе поља картираних јединица;

– Геометријска конструкција геолошке границе;

– Легенда картираних јединица;

– Конструкција легенде картираних јединица;

– Легенда стандардних ознака;

– Конструкција легенде стандардних ознака;

– Геолошки профил;

– Конструкција геолошког профила;

– Геолошки стуб.

– Конструкција геолошког стуба.

Кључни појмови: геолошка карта, картирана јединица, геолошке границе, легенда картираних јединица, легенда стандардних ознака, геолошки профил, геолошки стуб.

НАЗИВ ТЕМЕ: Систематско геолошко картирање

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне принципе геолошких истраживања;

– објасни принцип тимског рада;

– наведе основе принципа хомогених региона;

– објасни принцип надограђивања;

– опише ток испитивања у геолошком картирању;

– наведе основне карактеристике рекогносцирања;

– наведе типове реамбулације;

– наброји активности које се изводе у припремном периоду;

– објасни садржај програма картирања;

– наведе критеријуме класификације терена;

– опише планирање начина теренског рада;

– наведе личну и екипну опрему;

– објасни поступак прикупљања података на терену;

– објасни методе преласка терена;

– дефинише стајну тачку;

– објасни маршруту;

– класификује терен на основу задатих критеријума;

– одреди дневну норму геолога за рад на терену на основу урађене класификације;

– разликује теренски записник од теренског дневника;

– нацрта скицу изданка (за одабрани део терена);

– демонстрира начин узимања узорка;

– пакује узорак за лабораторијска испитивања;

– нанесе задате податке на топографску основу;

– формира документациону карту;

– изради геолошку карту на основу задате документационе карте и теренског дневника:

– чита теренски дневник,

– издвоји картиране јединице,

– нанесе структурне податаке, геолошке границе, фосилни садржај и остале симболе,

– забоји маршруту одговарајућим бојама картираних јединица,

– повеже геолошке границе и раседе у делу карте између маршрута,

– забоји карту;

– изради ваноквирни садржај за урађену геолошку карту.

– Основни принципи геолошких истраживања:

– принцип тимског рада,

– принцип хомогених региона,

– принцип надграђивања;

– Преглед тока испитивања;

– Временски план истраживања (рекогносцирање, реамбулација);

– Систематско геолошко картирање – припрема за картирање и израда програма картирања;

– Опрема за картирање;

– Прикупљање података на терену:

– прелажење терена,

– тачке осматрања (стајне тачке),

– планирање маршрута.

Вежбе:

– Класификација терена;

– Документовање теренских осматрања (текстуална, графичка и материјална документација);

– Теренски записник и дневник;

– Документациона карта (стајне тачке и маршруте);

– Изданак и скица изданка;

– Израда геолошке карте на основу датог теренског дневника и документационе карте:

– читање теренског дневника и издвајање картираних јединица,

– наношење структурних података, геолошких граница, фосилног садржаја и осталих симбола,

– забојавање маршрута одговарајућим бојама картираних јединица,

– повезивање геолошких граница и раседа у делу карте између маршрута,

– забојавање карте;

– Израда ваноквирног садржаја за урађену геолошку карту:

– легенда картираних јединица,

– легенда стандардних ознака,

– геолошки профил,

– геолошки стуб.

Кључни појмови: принципи геолошких истраживања, рекогносцирање, реамбулација, детаљно геолошко картирање, припрема за картирање, програм картирања, опрема, стајна тачка, маршрута, документовање осматрања.

НАЗИВ ТЕМЕ: Тектонска испитивања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе карактеристике тектонских испитивања;

– разликује области проучавања геотектонике и структурне геологије;

– наведе начине прикупљања и приказивања података при тектонским испитивањима;

– издвоји подручја посматрања;

– објасни механичко обликовање стена;

– наведе основне планаре и линеаре склопа;

– опише теренско испитивање планара и линеара;

– наведе елементе набора и њихове морфолошке поделе;

– објасни механизме и тектонске услове постанка набора;

– наброји структуре нижег реда на набору;

– успостави узајамни однос напрезања и руптурних деформација;

– класификује руптурне структуре;

– класификује пукотине и раседе;

– објасни вектор целокупног кретања;

– објасни утврђивање кретања по раседу;

– објасни разлику између навлаке и краљушти;

– објасни начине статистичког приказивања структурних облика;

– објасни методологију испитивања структурних облика на терену;

– одреди нормалан и преврнут слој на задатој карти на основу ознака за геопеталност слоја;

– нацрта троосни елипсоид на основу задатих података;

– издвоји поље тензије и поље компресије на конструисаном елипсоиду;

– разликује пројекције положајне полулопте;

– разликује екваторијалну и поларну Шмитову мрежу;

– на Шмитовој мрежи:

– нанесе задате линеаре,

– нанесе задате планаре,

– одреди угао између две задате линеаре,

– одреди пресечницу две задате планаре, угао између планара и симетралну раван;

– одреди угао између задате линеаре и планаре;

– одреди елементе набора на основу задатих података,

– одреди елементе пада а-линеације и вектора целокупног кретања за задати расед,

– утврди карактер кретања по задатом раседу,

– конструише осе тектонског напона,

– очита елементе пада оса тектонског напона;

– разложи вектор целокупног кретања на компоненте у различито постављеним системима;

– разликује наборе на основу ознака за наборе на задатој карти;

– разликује сложене раседне облике на задатим моделима;

– објасни радно окружење софтверског пакета SpheriStat;

– изради розете на основу теренских мерења просторне оријентације пукотина и раседа.

– Опште карактеристике тектонских испитивања и подручје посматрања;

– Механичко обликовање стена;

– Основне планаре и линеаре склопа;

– Испитивање наборних облика:

– елементи набора,

– морфолошке поделе набора,

– механизам стварања набора (савијање, смицање, течење);

– тектонски услови стварања набора;

– Структуре нижег реда на набору:

– секундарни набори,

– кливаж,

– будинаж,

– кварцне притке,

– мулион структуре;

– Теоријска припрема за теренско испитивање набора и приказивање набора на карти;

– Руптурни деформациони облици:

– напрезања и руптурне деформације,

– руптурне деформације и елипсоид деформација,

– класификација руптурних структура;

– Елементи и класификације пукотина и раседа;

– Сложени раседни облици, краљушти и навлаке;

– Теоријска припрема за теренско испитивање раседа и пукотина и приказивање на карти.

Вежбе:

– Одређивање геопеталних карактеристика;

– Тектонске координате и троосни елипсоид деформација;

– Положајна лопта;

– Приказивање планара и линеара на Шмитовој мрежи;

– Мерења углова на Шмитовој мрежи између:

– две линеаре,

– две планаре,

– планаре и линеаре;

– Одређивање елемената набора на Шмитовој мрежи:

– елемената пада осе набора,

– угао распона,

– елемената пада аксијалне површи,

– угао и смер вергенце;

– Одређивање елемената пада пукотина и тектонских координатних оса на Шмитовој мрежи;

– Кретања по раседу и утврђивање кретања – вектор целокупног кретања (ВЦК);

– Одређивање елемената пада а-линеације, карактера кретања по раседу и оса тектонског напона на Шмитовој мрежи.

– Рад са картама:

– Приказивање набора;

– Приказивање раседа и пукотина;

– Статистичка обрада података теренских мерења (набори, пукотине и раседи – софтверски пакет SpheriStat).

Кључни појмови: геотектоника, структурна геологија, подручје посматрања, механичко обликовање, планара, линеара, набори, структуре нижег реда, руптурни деформациони облици, теренско испитивање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Картирање седиментних, магматских и метаморфних стена

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни специфичности геолошког картирања стена на терену;

– објасни специфичности геолошког картирања стена у лабораторији;

– објасни везу теренских и лабораторијских испитивања стена при картирању;

– разликује литолошке ознаке различитих стена на одабраним примерима;

– разликује детаљни и прегледни локални геолошки стуб;

– објасни начин прикупљања података на терену за израду локалног стуба;

– изради локални геолошки стуб на основу датих података добијених теренским снимањем стуба, користећи Селијев начин графичког приказа:

– одреди најподеснију размеру за приказ стуба,

– формира вертикалну осу и на њу нанесе појединачне и кумулативне дебљине пакета/слоја,

– означи пакете/слојеве,

– изради колону за боју,

– изради колону за литологију,

– конструише гранулометријску криву,

– прикаже седиментне структуре,

– означи места узетих узорака/примерака,

– исцрта са десне стране наведених графичких приказа табелу са текстуалним описом литолошког састава пакета/слоја,

– означи старост картираних јединица уз текстуални опис.

– Геолошко картирање седиментних стена на терену и у лабораторији;

– Геолошко картирање магматских и метаморфних стена на терену и у лабораторији.

Вежбе:

– Литолошке ознаке за:

– седиментне,

– магматске,

– метаморфне стене;

– Локални геолошки стуб:

– врсте локалних стубова (прегледни и детаљни),

– избор локације,

– теренско снимање,

– лабораторијска обрада,

– графичка конструкција стуба,

– колоне Селијевог стуба и ознаке за седиментне структуре.

Кључни појмови: стене, слој, слојевитост, седиментне текстуре, боја, квартарне творевине, литолошке ознаке, локални геолошки стуб.

НАЗИВ ТЕМЕ: Посебна испитивања при изради основне геолошке карте

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај посебних испитивања при геолошком картирању;

– нацрта ознаке за појаве и лежишта минералних сировина;

– нацрта ознаке за основне инжењерско-геолошке и хидрогеолошке појаве;

– нацрта ознаке за геоморфолошке појаве;

– наведе врсте специјалних геолошких карата;

– изради структурну карту на основу задатих података – простор и бушотине дуж профила у којима је на одређеним дубинама констатован угљени слој:

– одузме дубину слоја у свакој бушотини од генералне коте терена,

– одреди надморске висине угљеног слоја у свим бушотинама,

– постави профиле кроз редове буштина и конструише горњу површ угљеног слоја,

– дода набушене дебљине угљеног слоја у свакој бушотини,

– конструише доњу површ угљеног слоја,

– додаје податке са профила на карту са означеним вредностима горње површи угљеног слоја,

– исцрта изохипсе за задату еквидистанцу, интерполацијом,

– финално прикаже конструисану структурну карту.

– Посебна испитивања при изради геолошке карте:

– Испитивања минералних сировина;

– Инжењерско-геолошка испитивања;

– Хидрогеолошка испитивања;

– Геоморфолошка испитивања;

– Специјалне геолошке карте.

Вежбе:

– Структурна карта.

Кључни појмови: минералне сировине, инжењерско-геолошка испитивања, хидрогеолошка испитивања, геоморфолошка испитивања, специјалне геолошке карте, структурна карта.

НАЗИВ ТЕМЕ: Теренска настава

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– ради на терену:

– оријентише се на терену уз помоћ топографске карте и компаса,

– пронађе стајну тачку,

– картира стене (седиментне, магматске и метаморфне),

– изврши опис стена на стајној тачки,

– уочи геолошке појаве и деформационе облике на изданку,

– скицира изданке,

– прикупи податке о структурним елементима,

– измери просторну оријентацију планара и линеара,

– прикупи податке за локалне геолошке стубове на изданку,

– фотографише изданке и геолошки интересантне детаље,

– узме узорке стена и фосилног материјала за детаљне анализе,

– води теренски записник;

– обради документацију:

– изради текстуалну и графичку документацију,

– среди теренски дневник,

– исцрта скице изданака,

– прикаже структурне елементе на основу теренских мерења,

– припреми узорак за детаљна испитивања,

– среди материјалну документацију.

Настава у блоку:

– Геолошко картирање седиментних, магматских и метаморфних стена;

– Топографска основа и израда документационе карте;

– Опис стајне тачке;

– Мерења компасом;

– Израда текстуалне и графичке документације,

– Прикупљање материјалне документације.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу, вежбе у учионици и наставу у блоку у кабинету или на терену. На вежбама и настави у блоку се одељење дели у две групе, до 15 ученика. Током другог разреда вежбе се реализују као двочаси, а у трећем разреду вежбе се реализују кроз трочасе у једном дану. Кабинетске вежбе могу бити комбиноване и са вежбама на терену када је предвиђено да ученици прикупљају податке за израду одређене вежбе. Настава у блоку се реализује у школи и на терену, на одабраним полигонима. У другом разреду полигони се бирају у непосредној околини, а у трећем разреду настава у блоку се изводи на полигону који омогућава разноврсност геолошке грађе, адекватне услове за смештај, исхрану и рад ученика и омогућен превоз ученика до одређених локалитета. При извођењу теренске наставе предвиђен је рад у групама од 3 до 5 ученика.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из Основа геологије, Минералогије и Петрологије. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати и на везу овог предмета са уско стручним предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са Лежиштима минералних сировина, Методама истраживања, Методама проспекције и Примењеном геофизиком) водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; теренски рад; рад у лабораторији; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. У току остваривања програма наставник треба да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације и симулације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад, као и теренски облик рада. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала, а као наставна средства користити моделе рељефа и различитих структурних облика. Обезбедити потребне моделе. Одређене моделе израђују ученици и неопходно им је обезбедити потребан материјал. Када се модели израђују применом специјализованих софтвера, ученици користе рачунаре на којима су инсталирани одговарајући програми у рачунарском кабинету. Користити компас, ГПС, узорке, петролошке лупе и другу расположиву опрему и прибор који је неопходан за одређивање и опис стајне тачке, као и за детерминацију карактеристичних узорака стена и издвајање картираних јединица (лупа, чекић, длето, киселина, кесе за паковање узорака и другу потребну опрему). Користити интернет странице, часописе и другу стручну литературу. На вежбама и настави у блоку ученици израђују различите приказе рељефа, топографске карте, геолошке карте и ваноквирни садржај, подповршинске карте, врше мерења и прикупљања података на терену. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију појединих садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада. На теренској настави ученици издвајају картиране јединице, описују стајне тачке, врше мерења компасом, израђују: документациону карту, текстуалну и графичку документацију и прикупљају материјалну документацију (узорци стена и фосилни материјал).

Други разред

1. Рељеф и начини представљања рељефа

Циљ ове теме је да се ученици упознају са елементима и начинима представљања рељефа. Ученици разликују процесе који доводе до формирања Земљине површине. Потребно је да ученици разликују начине представљања рељефа (модел, цртеж, снимак, топографска карта и др.). На часовима вежби ученици се кроз различите моделе упознају са начинима приказивања рељефа, а неке моделе израђују и ученици.

2. Топографска карта као основа у геолошком картирању

Кроз ову тему ученици се упознају са основним карактеристикама топографске карте, као начином приказа рељефа и њеном значају у геолошким истраживањима. Кроз часове теорије и вежби ученици ће научити да препознају картографске знаке, разликују картографске пројекције, изврше поделу топографских карата и обележавање листова. Разликоваће оквирни и ваноквирни садржај топографске карте и врсте мерења на карти. Наставник користи очигледна дидактичка средства, топографске карте, тако да ученици лако долазе до основних података. По потреби могу се користити и видео материјали и други извори за презентовање одређених садржаја, које могу пронаћи и сами ученици (компјутерске анимације, модели и сл.).

На часовима вежби и блока ученици исцртавају Гаус-Кригерову координатну мрежу, уносе тачке на основу задатих координата, врше интерполацију и исцртавају изохипсе, издвајају дренажну мрежу, врше основна и изведена мерења, одређују стајну тачку и конструишу топографски профил. Потребно је припремити полазне податке и основе за рад.

3. Блок дијаграм

Циљ ове теме је да се ученици упознају са приказом рељефа у виду блок дијаграма, врстама пројекција за израду блок дијаграма и врстама блок дијаграма. Ученици ће научити да разликују фазе у изради блок дијаграма и шта чини финалну опрему блок дијаграма. Наставник користи моделе и друге начине приказа различитих врста блок дијаграма.

На часовима вежби и блок наставе ученици конструишу блок дијаграм у птичјој перспективи за одабрани терен. Ученици израђују модел одређене врсте блок дијаграма од стиропора, картона или неког другог материјала. Потребно је обезбедити материјал за израду модела.

4. Аероснимци и космички (сателитски) снимци

У оквиру ове теме ученици се упознају са принципима даљинске детекције, основним појмовима о аероснимцима и космичким снимцима. Ученици ће научити да објасне стереоскопију аероснимака и добију тродимензионални утисак у стереоподручју. Препознаваће и користити ознаке на маргинама аероснимака. Ученици ће моћи да објасне мисије које изводе сателитска снимања, да објасне лет сателита и разликују различите сензоре који обављају снимање. Ученици ће издвајати геолошке податке на аероснимку и сателитском снимку. Ученици ће моћи да наведу предности и недостатке аероснимака и сателитских снимака као приказа површине Земље.

У оквиру вежби ученици препознају врсте стероскопа, подешавају и користе различите врсте стереоскопа. Ученици увежбавају стереоутисак без помоћних средстава кроз различите вежбе као начин репродукције стереомодела и врше визуелну анализу сателитског снимка. На часовима блок наставе ученици врше стереоскопску анализу аероснимака. Потребно је обезбедити примере за увежбавање стереоутиска без помоћних средстава, стереопарове аероснимака, стереоскопе и сателитске снимке.

5. Геодетске топографске подлоге

Ученици се упознају са значајем геодезије у геолошким истраживањима, мерењима у геодезији, геодетским мрежама и начинима обележавања геодетских тачака на терену. Разликоваће основне инструменте и прибор за геодетска мерења и препознаваће садржај карата и планова.

На вежбама и настави у блоку ученици врше мерења дужина дужи пантљиком и уносе мерене податке у одговарајући образац, израђују скицу позиције тачака, приказују геодетске мреже, врше опис положаја полигонске тачке и одређују координате ГПС-ом. Потребно је обезбедити пантљику за мерење дужина, значке за обележавање тачака полигоног влака, одговарајуће обрасце (ТО18, ТО27) и ГПС.

6. Кроки

Кроз тему ученици се упознају са графичким приказом земљишта у крупној размери – крокијем и приручним средствима помоћу којих је урађен (компас, пантљика). Овај вид приказа рељефа се изводи у мањим подручјима за које не постоји задовољавајућа топографска основа. Ученици ће разликовати фазе израде крокија и финалну опрему коју мора имати топографска карта израђена крокирањем.

На часовима вежби ученици припремају записник компасног влака и записник вертикалног изравнавања компасног влака. Увежбавају мерења хоризонталних и вертикалних углова (компас) и дужина.

На настави у блоку ученици врше мерења хоризонталних и вертикалних углова визирањем (компасом) са почетне тачке компасног влака ка следећој и мерења се понављају са сваке наредне тачке. Очитавају надморску висину почетне тачке и мере дужине између тачака. Мерене податке ученици уносе у записник компасног влака. Мерења се врше на простору предвиђеном за крокирање – терен. Други део блока се реализује у учионици где ученици сређују записник компасног влака, срачунавају износ кота тачака, врше вертикална и хоризонталана изравнавање компасног влака. Интерполацијом вредности кота свих тачака добија се кроки, а у финалној фази израде крокија ученици исцртавају дренажну мрежу, означавају коте и топонимске елементе и формирају ваноквирни садржај. Потребно је одабрати одговарајући полигон за израду крокија (Авала, Топчидер или неки други повољан локалитет), компасе, ГПС, пантљике, ознаке за тачке компасног влака. Настава у блоку се реализује кроз групни рад.

1. Основни појмови из геолошког картирања.

Циљ ове теме је да се ученици упознају са методологијом геолошког картирања и геолошком картом као основом за различита геолошка истраживања. Ученици ће вршити поделу геолошких карата и разликовати садржаје специјалних геолошких карата.

У оквиру вежби ученици користе различите геолошке и специјалне карте и разликују њихов садржај. За рад на вежбама потребно је обезбедити карте.

2. Геолошка графика.

Изглед и садржај геолошке карте, критеријуме за издвајање картираних јединица, односе између картираних јединица и начин приказа картираних јединица изграђених од различитих врста стена на карти ученици упознају кроз ову тему. Циљ ове теме је да се ученици упознају и са врстама граница између картираних јединица и начинима њиховог приказивања на геолошкој карти. Упознаће се и са ваноквирним садржајем геолошке карте и начином израда пратеће геолошке графике.

На вежбама ученици приказују картиране јединице на топографској основи, исцртавају једноставну геолошку карту, утврђују старост картираних јединица, забојавају картиране јединице стандардним бојама, означавају их симболима и обележавају карактер граница између картираних јединица. Конструишу геолошке границе геометријски на основу дате карте и полазних података. Формирају легенду картираних јединица и легенду стандардних ознака на основу датих инструкција. Конструишу геолошки профил за дату геолошку карту и израђују геолошки стуб. на основу датих података и упутстава за израду. Потребно је обезбедити одговарајуће подлоге за рад-карте, полазне податке и упутства за израду геолошке графике.

3. Систематско геолошко картирање.

Циљ ове теме је да се ученици упознају са принципима геолошких истраживања: принцип тимског рада, хомогених региона и надграђивања. Геолошко картирање, као врста комплексних геолошких истраживања, има свој ток испитивања и временски план истраживања које ће ученици описати. Разликоваће рекогносцирање, детаљно геолошко картирање и реамбулацију. Ученици се упознају са активностима везаним за фазу припрема за картирање, израдом програма картирања и врстом опреме потребне за картирање. Ученици разликују методе преласка терена, начине и врсте података који се прикупљају на стајној тачки, као и планирањем правца кретања на терену – маршрута.

На вежбама ученици класификују одређени терен, одређују дневну норму геолога, број чланова тима и број тимова који су потребни да би се одрадило планирано геолошко картирање. Разликују теренски записник и теренски дневник, као вид текстуалне документације. Израђују скице изданака и документациону карту као вид графичке документације. Показују начин узимања и паковања узорака за лабораторијска испитивања. Читају дати теренски дневник и издвајају картиране јединице, наносе структурне податке, геолошке границе, фосилни садржај и остале симболе за геолошке појаве на документациону карту. Забојавају маршруту одговарајућим бојама картираних јединица и повезују геолошке границе и структурне елменте у делу карте измежу маршрута. Забојавају карту и израђују ваноквирни садржај и израђују једноставну геолошку карту. Потребно је припремити материјал за израду карте.

4. Тектонска испитивања.

Основе тектонских испитивања, геолошку дисциплину која се бави тектонским испитивањем терена, подручја посматрања и начина приказивања резултата испитивања, ученици упознају у оквиру ове теме. Ученици издвајају факторе који доводе до механичког обликовања стена и разликују планаре и линеаре склопа. Упознају се са структурним елементима склопа: наборима и руптурним деформацијама – пукотинама и раседима. Упознају се са елементима наборних облика, механизмима и тектонским условима стварања набора, поделама наборних облика и структурама нижег реда на набору. Одређују елементе и врше поделу раседа и пукотина. Препознају сложене раседне облике. Упознају се са начинима теренских испитивања набора, раседа и пукотина и њиховим ознакама на геолошкој карти.

На вежбама ученици одређују геопеталне карактеристике слоја, тектонске координате и цртају троосни елипсоид деформација. Ученици ће разликовати пројекције положајне полулопте: екваторијалну и поларну Шмитову мрежу. Приказују планаре и линеаре на Шмитовој мрежи, одређују углове између линеара, планара, елементе набора, елементе пада а-линеације и ВЦК-а, утврђују карактер кретања по раседу и конструишу осе тектонског напона. Разлажу вектор целокупног кретања на компоненте у различито постављеним системима. Израђују полурозете оријентација пукотина и раседа на основу датих теренских мерења – елемената пада. За рад на часовима вежби потребно је припремити карте и полазне податке, екваторијалну Шмитову мрежу и софтверски пакет SpheriStat.

5. Картирање седиментних, магматских и метаморфних стена.

Циљ ове теме је да се ученици упознају са начинима испитивања стена на терену и у лабораторији. Основни подаци о стенама прикупљају се на терену на изданцима, као и у лабораторији – макроскопским и микроскопским опажањима. Тема је у корелацији са предметима Петрологија и Минералогија, а карактеристике стена су основ за издвајање и опис картираних јединица. Ученици успостављају везу између теренских и лабораторијских испитивања.

На вежбама ученици разликују литолошке ознаке седиментних, магматских и метаморфних стена. Разликују детаљни и прегледни локални стуб. Објашњавају начин прикупљања података на терену за израду локалног стуба. Графички конструишу локални геолошки стуб користећи Селијев начин графичког приказа. Потребно је припремити материјал за вежбе: литолошке ознаке за седиментне, магматске и метаморфне стене, као и упутство за израду локалног геолошког суба (Селијев начин графичког приказа).

6. Посебна испитивања при изради основне геолошке карте.

Циљ теме је да се ученици упознају са врстама специјалних геолошких истраживања при изради геолошке карте. Ученици ће се упознати са начинима обележавања специфичних појава и објеката на геолошкој карти. Ученици ће разликовати начине приказивања резултата посебних испитивања – специјалним геолошким картама.

На вежбама ученици израђују специјалну геолошку карту – структурну карту по повлати угљеног слоја на основу података добијених дуж профила бушотина у којима је на одређеним дубинама констатован угљени слој. За израду вежбе неопходно је припремити карту са приказаном мрежом бушотина и пратећим подацима неопходним за израду структурне карте.

7. Теренска настава.

На одабраном полигону и локацијама врши се геолошко картирање седиментних, магматских и метаморфних стена. Ученици користе топографске основе за оријентацију на терену, наношење стајних тачака, исцртавање маршрута и формирање документационе карте. Врше издвајање и опис картираних јединица на стајним тачкама, уочавају геолошке појаве и структурне облике, скицирају изданке и прикупљају податке о структурним елементима. Обављају снимање локалних геолошких стубова у одређеним картираним јединицама. Фотографишу изданке и геолошки интересантне детаље, узимају узорке стена и фосилног материјала и припремају их за детаљна испитивања. Воде теренски записник, сређују теренски дневник, графичку и материјалну документацију.

За извођење теренске наставе потребно је одабрати полигон са разноврсном геолошком грађом, обезбедити одговарајући смештај, исхрану и превоз ученика. Припремити компасе и одговарајуће топографске основе. Током боравка на терену, ученици би требало да покажу висок степен одговорности у примени мера заштите животне средине од загађења, као и да чувају еколошку равнотежу у средини у којој бораве.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се прати напредовање ученика, остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и њихов рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како се понашају на вежбама и на терену, како прикупљају податке, изводе радове на терену, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање доприноса ученика у групном раду, технике извођења радова на терену, специфичне радне вештине и тачност добијених резултата, оцењивање ставова ученика. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– извештаји са терена и сл.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Наставници који реализују различите облике наставе (теорију и вежбе), требало би да усклађују критеријуме оцењивања и заједнички бирају инструменте за проверу знања и вештина ученика, како би се осигурало достизање прописаних исхода знања и вештина, као и ставова и способности ученика.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– технику извођења радова на терену и у лабораторији,

– извештаји,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Општа хидрогеологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	35	35	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са основним појмовима из хидрогеологије и карактеристикама подземних вода;

– Развијање знања ученика о хидрогеолошким карактеристикама стена;

– Развијање знања ученика о физичким и хемијским карактеристикама и кретању подземних вода;

– Развијање знања ученика о значају одводњавања лежишта минералних сировина и утицају одводњавања на животну средину;

– Оспособљавање ученика за коришћење елементарног прибора и инструмената за рад на терену и у лабораторији;

– Оспособљавање ученика за прикупљање података о хидрогеолошким појавама на терену;

– Оспособљавање ученика за графичко приказивање резултата хидрогеолошких испитивања;

– Развијање свести о променама режима подземних вода под утицајем интензивних одводњавања и рударских радова;

– Развијање свести о заштити природне средине од загађења насталих приликом експлоатације и одводњавања лежишта минералних сировина;

– Развијање одговорног односа ученика према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Хидрогеологија и воде на Земљи	10	8	-	-
2.	Хидрогеолошка својства стена	8	10	-	-
3.	Издани	10	10	-	-
4.	Хидрогеологија лежишта минералних сировина	7	7	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Хидрогеологија и воде на Земљи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе задатке хидрогеологије;

– објасни предмет проучавања хидрогеологије;

– објасни везу хидрогеологије са другим геолошким дисциплинама;

– наведе основне задатке хидрогеолошких истраживања;

– објасни распоред воде на Земљи;

– дефинише хидросферу;

– опише начине појављивања воде;

– наведе видове подземних вода у литосфери;

– објасни порекло подземних вода према различитим теоријама;

– објасни процес кружења воде у природи;

– разликује хидролошки и геолошки циклус кружења воде;

– објасни једначину водног биланса за задато подручје посматрања;

– наведе факторе који утичу на количину и врсту падавина, испаравање и отицај;

– за задату топографску карту:

– нацрта вододелницу одабраног површинског тока,

– Појам, предмет и значај хидрогеологије;

– Задаци хидрогеологије и веза са другим геолошким дисциплинама;

– Распрострањеност вода на Земљи;

– Хидросфера:

– вода у атмосфери,

– вода на површини Земље,

– вода у литосфери – распоред вода у литосфери;

– Видови подземних вода;

– Порекло подземних вода;

– Кружење и биланс вода на Земљи:

– хидролошки циклус кружења вода,

– геолошки циклус кружења вода,

– водни биланс.

Вежбе:

– Одређивање основних елемената површинског тока:

– вододелница,

– одреди површину слива,

– измери дужину тока,

– одреди најкраће растојање од изворишта до ушћа,

– нацрта уздужни профил површинског тока,

– израчуна тотални хидраулички градијент;

– за податке снимљене на задатом подручју одреди:

– водни биланс речног слива,

– водни биланс одабраног тока.

– површина слива,

– дужина тока,

– најкраће растојање од изворишта до ушћа,

– хидраулички градијент тока;

– Општа једначина водног биланса и елементи водног биланса.

Кључни појмови: хидрогеологија, задаци хидрогеологије, подземне воде, хидрогеолошка истраживања, хидросфера, атмосфера, површина Земље, литосфера, видиви подземних вода, порекло подземних вода, кружење вода, водни биланс.

НАЗИВ ТЕМЕ: Физичка и хидрогеолошка својства стена

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај познавања гранулометријског састава тла;

– објасни разлику између густине чврстих честица и густине стена;

– дефинише порозност стена;

– наведе типове порозности;

– објасни утицај типа порозности на подземне воде;

– објасни утицај порозности и коефицијента порозности на хидрогеолошка својства стена;

– дефинише влажност стена;

– наведе типове влажности стена;

– објасни капиларност стена и хидрогеолошки значај капиларног подизања воде;

– разликује водопропусност и пропусност стена;

– разликује појмове издашност и ретенција стена;

– објасни видиве кретања подземних вода;

– за потребе израде гранулометријске криве:

– припреми узорак тла,

– просеје узорак преко система сита,

– измери количину задржаног узорка на ситу,

– нацрта криву гранулометријског састава на основу резултата просејавања,

– очита вредности ефективних пречника зрна,

– одреди коефицијент униформности;

– одреди величине порозности и коефицијент порозности за задате узорке на основу датих вредности тежина сувог узорка тла и запремине чврстих честица;

– на задатом узорку:

– измери масу природно влажног узорка,

– измери масу сувог узорка након сушења на 105°C,

– израчуна природну влажност стена;

– одреди коефицијент филтрације на основу гранулометријске криве применом емпиријских формула.

– Физичка својства стенских маса:

– гранулометријски састав,

– густина чврстих честица,

– густина стена,

– порозност стена (међузрнска, пукотинска, кавернозна,сунђераста, цреваста)

– одређивање величине порозности,

– одређивање коефицијента порозности;

– Хидрогеолошка својства стена:

– влажност,

– капиларност,

– водопропусност,

– издашност и ретенција стена;

– Одређивање порозности и коефицијента порозности;

– Видови кретања подземних вода:

– процес филтрације,

– филтрациони параметри,

– процес инфилтрације.

Вежбе:

– Израда гранулометријске криве и одређивање коефицијента униформности;

– Одређивање порозности и коефицијента порозности;

– Одређивање влажности стена;

– Елементи издани са слободним и нивоом под притиском;

– Одређивање правца и смера кретања подземних вода на основу података мерења дубине до нивоа подземних вода у три бушотине;

– Одређивање коефицијента филтрације на основу гранулометријске криве применом емпиријских формула: Hazen-а, Slihter-а, USBR-a.

Кључни појмови: физичка својства стена, гранулометријска крива, хидрогеолошка својства стена, порозност, природна влажност, кретање подземних вода, филтрација.

НАЗИВ ТЕМЕ: Издани

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни физичке особине подземних вода;

– наведе факторе и процесе формирања хемијског састава подземних вода;

– објасни основне показатеље хемијског састава подземних вода;

– објасни вертикални распоред подземних вода;

– наведе основне карактеристике зоне аерације;

– наведе значај зоне сатурације – зоне засићења слободним подземним водама;

– објасни појам и начин формирања издани;

– класификује издани на основу хидродинамичких карактеристика;

– наведе основне карактеристике издани са слободним нивоом;

– наведе основне карактеристике издани са нивоом под притиском;

– класификује издани на основу структурног типа порозности;

– објасни процес храњења (прихрањивања) подземних вода;

– објасни процес пражњења издани природним путем;

– објасни узајамни однос подземних и површинских вода;

– рукује лабораторијским прибором за анализу воде;

– одреди физичке особине на узорку воде применом стандардних упутстава за анализу физичких својстава воде у хидрогеолошким испитивањима;

– изврши припрему боце за узимање узорака воде за анализу;

– демонстрира поступак узимања и паковања узорка воде за хемијску анализу;

– графички прикаже издани са слободним и нивоом под притиском на основу снимљених података на терену;

– на основу плана распореда бушотина и података мерења дубина до нивоа подземних вода:

– конструише карту нивоа подземних вода,

– одреди правац кретања подземних вода,

– одреди смер кретања,

– израчуна брзину кретања подземних вода;

– нацрта скице задатих примера храњења и дренирања издани.

– Физичке особине и хемијски састав подземних вода;

– Основни показатељи хемијског састава подземних вода (pH вредност подземних вода, оксидо-редукциони потенцијал, тврдоћа воде, минерализација подземних вода);

– Вертикални распоред подземних вода:

– зона ареације,

– зона замрзавања земљине коре,

– зона засићења слободним подземним водама;

– Појам и формирање издани;

– Класификација издани на основу хидродинамичких карактеристика нивоa:

– издан са слободним нивоом,

– издан са нивоом под притиском;

– Класификација издани на основу структурног типа порозности:

– издани у срединама међузрнске порозности,

– пукотинска издан,

– карстна издан.

– Храњење подземних вода и денирање издани;

– Узајамни однос површинских и подземних вода.

Вежбе:

– Одређивање физичких особина воде (температура, прозрачност, боја, мирис, укус и електропроводљивост);

– Рад са пехаметром;

– Узимање узорака воде за малу хемијску анализу;

– Елементи издани са слободним и нивоом под притиском;

– Одређивање правца и смера кретања подземних вода на основу података мерења дубине до нивоа подземних вода;

– Графички приказ нивоа издани у различитим условима храњења и дренирања.

Кључни појмови: физичке особине подземних вода, хемијски састав, вертикални распоред подземних вода, издани, класификација издани, храњење подземних вода, дренирање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Хидрогеологија лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам оводњености;

– објасни коефицијент водообилности;

– наведе природне и вештачке услове оводњености лежишта;

– објасни критеријуме за хидрогеолошку класификацију лежишта минералних сировина;

– класификује лежишта минералних сировина према типовима издани;

– објасни карактеристике лежишта формираних у стенама пукотинске порозности;

– наведе карактеристике лежишта у подручју распрострањења карбонатних стена;

– наведе карактеристике лежишта у стенама међузрнске порозности;

– наведе методе одводњавања лежишта минералних сировина;

– објасни експлоатационо одводњавање;

– објасни утицај одводњавања на животну средину;

– наведе примере коришћења рудничких вода;

– наведе мере заштите животне средине од штетног дејства рудничких вода;

– на основу датих података одреди коефицијент:

– водообилности,

– релативне водообилности,

– линијске водообилности;

– израчуна оцену водообилности лежишта;

– изврши класификацију лежишта на основу величине коефицијента водообилности,

– шематски прикаже задате примере експлоатационог одводњавања;

– предложи идејна решења експлоатационог одводњавања за задати пример.

– Оводњеност лежишта минералних сировина;

– Природни услови оводњености лежишта:

– физичко-географски,

– структурно-геолошки,

– хидрогеолошки;

– Вештачки услови оводњености лежишта:

– методе експлоатације,

– размера рударских радова,

– извођење рударских радова,

– одводњавање рударских радова и др.;

– Хидрогеолошка класификација лежишта минералних сировина;

– Одводњавање лежишта минералних сировина;

– Утицај одводњавања на животну средину;

– Коришћење рудничких вода и заштита животне средине од њиховог штетног утицаја.

Вежбе:

– Коефицијент:

– водообилности,

– релативне водообилности,

– линијске водообилности;

– Израчунавање оцене водообилности;

– Касификација лежишта минералних сировина на основу величине коефицијента водобилности;

– Експлоатационо одводњавање.

Кључни појмови: оводњеност, услови оводњености, водообилност, хидрогеолошка класификација лежишта, одводњавање, експлоатационо одводњавање, животна средина, рудничке воде.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у учионици/кабинету. За потребе узорковања воде, наставник бира место реализације према могућностима школе и другим утицајним факторима. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из Хемије, Опште геологије, као и Минералогије и Петрологије. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати на везу Опште хидрогеологије са предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са Лежиштима минералних сировина, Методама истраживања, Методама проспекције, Геолошким картирањем) водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Наставник може да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, лабораторијска испитивања. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала (које садрже шеме, скице и фотографије снимљене на терену). У реализацији вежби користити комплете сита, вагу, епрувете, мензуру, црне и беле подлоге, пехаметар, боце за узорковање воде, одговарајуће карте и податке осматрања/мерења на терену. Користити интернет странице, часописе и другу стручну литературу. На вежбама ученици приказују и одређују основне карактеристике подземних вода рачунски, графички, моделима и сличним начинима. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију поједних садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада.

Хидрогеологија и воде на Земљи

Основни појмови и дефиниције у хидрогеологији, значај хидрогеологије и њена веза са другим геолошким дисциплинама се изучавају у оквиру уводне теме. Ученици дефинишу подручје проучавања хидрогеологије и њен значај при истраживању и експлоатацији минералних сировина. У оквиру теме ученици стичу знања на основу којих ће дефинисати хидросферу, објаснити видове појављивања воде на Земљи, порекло и видове подземних вода. Кроз тему се ученици упознају са механизмима кружења воде у природи и основним компонентама које чине тај процес. Упознају се и са основним начелима количинског изражавања, водног биланса и различитим циклусима кружења воде.

На часовима вежби ученици одређују основне елементе површинског тока и израчунавају водни биланс речног слива и одабраног тока. За реализацију вежби потребно је обезбедити потребне карте и податке мерења.

1. Физичка и хидрогеолошка својства стена

Кроз тему, ученици се упознају са физичким карактеристикама стена из којих проистичу најважнија хидрогеолошка својства стена. У оквиру теме приказане су најважније хидрогеолошке карактеристике стена: влажност, капиларност, водопропусност, издашност и ретенција. У оквиру теме ученици се упознају и са видовима кретања подземних вода: инфилтрацијом и филтрацијом, као и режимима филтрације.

На часовима вежби ученици одређују физичка својства стена, израђују гранулометријску криву, израчунавају величину порозности и коефицијент порозности за различите узорке тла. Израчунавају природну влажност на датом узорку и одређују коефицијент филтрације на основу гранулометријске криве применом емпиријских формула: Hazen-а, Slihter-а, USBR-a. За рад на часовима вежби потребно је припремити узорке тла, системе сита, обрасце за исцртавање гранулометријских кривих.

2. Издани

Циљ теме је да се ученици упознају са основним физичким особинама и показатељима хемијског састава подземних вода. Кроз типске профиле терена ученици ће научити да препознају вертикални распоред подземних вода. Кроз тему се дефинишу и геолошке средине потпуно или делимично засићене слободним подземним водама, које су способне да акумулирају и одају подземне воде – изданима (аквифери). Ученици ће успоставити везу између инфилтрације атмосферских и површинских вода и формирања издани. Упознаће се и са класификацијом издани на основу хидродинамичких карактеристика нивоа: издани са слободним нивоом и издани са нивоом под притиском. Такође, изучаваће класификацију издани на основу структурног типа порозности: збијене и разбијене издани. Основне видове храњења и дренирања подземних вода и узајамни однос површинских и подземних вода ученици упознају кроз ову тему.

На вежбама, ученици користе епрувете, мензуру, црне и беле подлоге, пехаметар на основу упутстава и одређују физичке особине воде: температура, прозрачност, боја, мирис, укус и електропроводљивост. Демонстрирају поступак узимања и паковања узорка воде за хемијску анализу. Графички приказују издани са слободним нивоом и нивоом под притиском, као и различите примере храњења и дренирања подземних вода. Примењују графоаналитичку методу за конструисање карте нивоа подземних вода и одређивање правца, смера и брзине кретања подземних вода на основу плана распореда бушотина и података мерења дубина до нивоа подземних вода. За реализацију вежби потребно је припремити упутства за анализу физичких особина воде, пехаметар, планове распореда бушотина и податке мерења дубина до нивоа подземних вода.

3. Хидрогеологија лежишта минералних сировина

Кроз тему се дефинише појам оводњености – појаве које у одређеним условима постојања лежишта, доводи до формирања прилива рудничких вода у рударске радове на лежишту, у целини или појединим његовим деловима. Кроз тему ученици се упознају са природним и вештачким условима оводњености лежишта минералних сировина. Упознају се са начинима одређивања количинске оцене оводњености неког лежишта, на основу којих врше класификацију лежишта минералних сировина (коефицијент водообилности, коефицијент релативне и линијске водообилности). Ученици ће кроз тему препознати измене својстава геолошке, животне средине и режима подземних вода, током одводњавања лежишта, при експлоатацији лежишта минералних сировина. Ученици се кроз тему упознају и са заштитом природне средине од загађивача који се појављују током експлоатације и одводњавања лежишта минералних сировина (стандардизовани поступци спречавања и умањивања деградационих и оксидационих процеса у самом лежишту због присуства воде), као и начинима коришћења рудничких вода.

На вежбама ученици израчунавају коефицијенте водообилности и на основу његове вредности врше класификацију лежишта. Графички приказују примере експлоатационих одводњавања и предлажу идејна решења одводњавања на једноставним примерима лежишта.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет његовог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године, на бази формативног оцењивања, као и оцењивањем самосталних и групних радова и тестова ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни радови ученика.

Назив предмета: Лабораторијска испитивања минералних сировина

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	35	70	-	-	105

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са инструменталним методама којима се одређује минерални и хемијски састав минералних сировина;

– Упознавање ученика са инструменталним методама којима се одређују физичко-механичке карактеристике минералних сировина;

– Развијање знања ученика о основним принципима рада уређаја који се користе у инструменталним методама;

– Развијање знања ученика о примени савремених метода које се користе приликом испитивања лежишта минералних сировина;

– Оспособљавање ученика за анализу различитих типова минералних сировина применом физичко-механичке и аналитичке методе испитивања;

– Упознавање ученика са применом различитих аналитичких и других метода испитивања у истраживању лежишта минералних сировина;

– Оспособљавање ученика за интерпретацију резултата испитивања од значаја за тумачење генезе металичних и неметаличних минералних сировина;

– Развијање систематичности, прецизности, одговорности и способности за тимски рад;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Лабораторијска испитивања минералних сировина	2	4	-	-
2.	Узорковање и припрема узорака за аналитичко одређивање	11	22	-	-
3.	Садржај влаге у чврстим минералним сировинама	4	8	-	-
4.	Оптичке методе испитивања минералних сировина	4	12	-	-
5.	Гравиметрија	4	12	-	-
6.	Спектрографија и спектрометријске технике	10	12	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Лабораторијска испитивања минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе предмет и значај лабораторијских испитивања минералних сировина;

– наведе главне аналитичке карактеристике лабораторијских испитивања минералних сировина;

– дефинише квалитативну и квантитативну хемијску анализу;

– одреди границу детекције помоћу једначине;

– анализира критеријуме за избор лабораторијских метода испитивања;

– нацрта шему поделе аналитичких метода по различитим критеријумима.

– Предмет и значај лабораторијских испитивања минералних сировина;

– Главне аналитичке карактеристике лабораторијских испитивања минералних сировина;

– Квалитативна и квантитативна хемијска анализа.

Вежбе:

– Одређивање граница детекције;

– Анализа критеријума за избор лабораторијских метода испитивања;

– Израда шеме поделе аналитичких метода по различитим критеријумима.

Кључни појмови: лабораторијска испитивања минералних сировина, квалитативна и квантитативна хемијска анализа, аналитичка метода, граница детекције.

НАЗИВ ТЕМЕ: Узорковање и припрема узорака за аналитичко одређивање

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне појмове узорковања;

– објасни циљ, значај и врсте узорковања;

– разликује методе прикупљања узорака минералних сировина из различитих истражних радова;

– објасни разлике начина узорковања у зависности од типа минералне сировине;

– дефинише начин узорковања према циљу и намени;

– наведе основне појмове обраде узорака;

– објасни поступак обраде проба;

– објасни разлике начина узорковања и припреме узорка у зависности од типа минералне сировине;

– наведе врсте анализа;

– наведе циљ и значај обраде података узорковања и припреме;

– класификује грешке према задатим параметрима;

– објасни стандардну девијацију;

– дефинише елементе извештаја узорковања и припреме узорака;

– нацрта скицу прибора за издвајање узорака;

– припреми једноставан прибор за издвајање узорака;

– изради шему класификације проба према циљу испитивања и према начину и количини супстанце;

– предложи методу узорковања при геолошким истраживањима у припремним радовима;

– предложи методу узорковања при експлоатацији минералних сировина;

– предложи методу узорковања откопане руде;

– разликује начине скраћивања проба;

– изврши скраћивање пробе на једноставном примеру;

– разликује методе обраде узорака у зависности од врсте анализа;

– упореди методе обраде узорака за аналитичка одређивања;

– прикаже припрему узорака за анализе;

– изврши хомогенизацију узорка;

– прикаже хомогенизацију узорака;

– унесе релевантне податке припреме узорака у извештај;

– израчуна статистичке параметре;

– нацрта профиле узорковања;

– нацрта планове узорковања;

– нацрта шему скраћивања узорака;

– изради извештај узорковања и припреме узорака за анализе.

– Циљ, значај и врсте узорковања (репрезентативност узорка);

– Методе узорковања лежишта минералних сировина;

– Класификација узорака према методама њиховог издвајања;

– Законитости и параметри узорковања;

– Избор методе узорковања;

– Циљ, значај и поступак обраде узорака;

– Припрема аналитичке пробе (прашкастих материјала, рудних и петрографских препарата):

– Припрема пробе за анализу као раствор;

– Припрема прашкастих материјала за аналитичка одређивања;

– Циљ и значај обраде података узорковања и припреме;

– Класификација грешака и статистичких параметара;

– Стандардна девијација;

– Дефинисање елемената извештаја узорковања и припреме узорака.

Вежбе:

– Конструкција прибора за издвајање узорака;

– Класификација проба према циљу испитивања (технолошка, минералошка и хемијска проба) и према начину и количини супстанце (индивидуална, примарна, средња, лабораторијска и аналитичка проба);

– Узорковање при геолошким истраживањима у припремним радовима;

– Узорковање при експлоатацији минералних сировина;

– Узорковање откопане руде;

– Упоређивање метода обраде узорака за аналитичка одређивања;

– Анализа и припрема узорака за анализе (млевење, просејавање и скраћивање);

– Приказивање хомогенизације узорака (млевење, скраћивање проба);

– Унос релевантних података припреме узорака;

– Израчунавање статистичких параметара;

– Цртање профила и планова узорковања;

– Цртање шеме скраћивања узорака;

– Израда извештаја узорковања и припреме узорака за анализе.

Кључни појмови: узорак, репрезентативност узорка, узорковање, методе узорковања, хемијска проба, минералошка проба, обрада узорака, аналитичко одређивање, скраћивање пробе, раствор, прашкасти материјали, рудни препарати, петрографски препарати, обраде података, класификација грешака, статистички параметари, стандардна девијација, скраћивања узорака.

НАЗИВ ТЕМЕ: Садржај влаге у чврстим минералним сировинама

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне врсте садржаја влаге;

– објасни значај садржаја влаге и циљ одређивања влаге;

– објасни разлике у садржају влаге код различитих минералних сировина и пратећих стена;

– одреди садржај грубе влаге у узорцима;

– одреди садржај аналитичке влаге у узорцима;

– израчуна укупну влагу у узорцима;

– табеларно и дијаграмски прикаже значај одређивања влаге у узорцима.

– Вода у минералима;

– Узорковање на влажност;

– Одстрањивање влаге из минералне сировине;

– Врсте влаге у минералној сировини.

Вежбе:

– Одређивање грубе влаге у узорцима применом аналитичке ваге;

– Одређивање аналитичке влаге у узорцима сушењем у сушари;

– Израчунавање укупне влаге у узорцима;

– Значај одређивања влаге у узорцима.

Кључни појмови: вода, чврсте минералне сировине, садржај влаге, одстрањивање влаге, груба влага, укупна влага, одређивање влаге.

НАЗИВ ТЕМЕ: Оптичке методе испитивања минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне врсте оптичких метода анлизе;

– дефинише Ламбер-Беров закон;

– објасни поступак израде препарата за одбијену светлост;

– објасни поступак израде препарата за пропуштену светлост;

– наведе изворе за побуђивање оптичких спектара;

– дефинише основни закон апсорпције светлости;

– рукује инструментима за оптичке методе анализе;

– разликује врсте препарата за оптичка испитивања;

– рукује опремом за израду препарата за одбијену светлост;

– изради препарат за одбијену светлост;

– рукује опремом за израду препарата за пропуштену светлост;

– изради препарат за пропуштену светлост.

– Дефиниција и подела оптичких метода анализе (Ламбер-Беров закон);

– Апсорпциона спектрометрија, подела метода;

– Разлагање спектра помоћу оптичке призме;

– Извори за побуђивање оптичких спектара и основни закони апсорпције светлости.

Вежбе:

– Упознавање са инструментима оптичких метода анализе (бинокуларна лупа, микроскоп);

– Упознавање са врстама препарата за оптичка испитивања;

– Упознавање са опремом за израду препарата за одбијену светлост;

– Израда препарата за одбијену светлост;

– Упознавање са опремом за израду препарата за пропуштену светлост;

– Израда препарата за пропуштену светлост.

Кључни појмови: оптичке методе анализе, Ламбер-Беров закон, апсорпциона спектрометрија, оптичке призме, закони апсорпције светлости, извори побуђивања, бинокуларна лупа, микроскоп, израда препарата, опрема, инструменти.

НАЗИВ ТЕМЕ: Гравиметрија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише гравиметријске методе анализе;

– наведе предности, мане и значај гравиметријске методе;

– објасни принципе, значај и примену гравиметријских метода у испитивању минералних сировина;

– препозна различите минерале под бинокуларном лупом;

– разврста минерале према сличним особинама и/или хемијском саставу;

– измери масу издвојених минерала;

– израчуна резултате;

– израчуна масени удео издвојених минерала;

– изради извештај о одређивању масеног удела различитих минерала у узорку.

– Дефиниција гравиметријске методе анализе;

– Принципи, значај и примена гравиметријских метода у испитивању минералних сировина.

Вежбе:

– Препознавање минерала под бинокуларном лупом;

– Издвајање минерала под бинокуларном лупом;

– Мерење масе издвојених минерала;

– Израчунавање резултата;

– Израчунавање масеног удела издвојених минерала;

– Израда извештаја о одређивању масеног удела различитих минерала у узорку.

Кључни појмови: гравиметријске методе анализе, бинокуларна лупа, израчунавање резултата, масени удео издвојених минерала, минерали, испитивање минералних сировина.

НАЗИВ ТЕМЕ: Спектрографија и спектрометријске технике

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише порекло атомских спектара;

– наведе поделу спектара;

– објасни спектралне серије и атомске енергије стања;

– објасни основе спектрографске методе анализе;

– наведе изворе побуђивања;

– дефинише фотографску фотометрију;

– наведе примену спектрографије;

– објасни везу разлагања спектара и идентификације спектралних линија мерењем спектралних интензитета;

– објасни квантитативну и квалитативну анализу;

– објасни атомску абсорпциону спектрометрију;

– опише спектрометрију рендгенских зрака;

– објасни масену спектрометрију;

– објасни гама спектрометрију;

– разликује предности и мане примене спектрометријских техника;

– наведе значај спектрометријских техника у испитивању минералних сировина;

– изради шему најзначајнијих спектрометријских техника у испитивању минералних сировина;

– анализира резултате хемијског састава испитиваних узорака;

– прикаже резултате хемијског састава узорака;

– упореди минералне и хемијске саставе узорака.

– Порекло атомских спектара:

– Боров модел, настајање спектара и квантни бројеви,

– Подела спектара,

– Спектралне серије и атомска енергија стања;

– Основи спектрографске методе анализе:

– Извори побуђивања,

– Разлагање спектара,

– Идентификација спектралних линија,

– Мерење спектралних интезитета,

– Фотографска фотометрија;

– Kвантитативнa и квалитативнa анализa;

– Атомска абсорпциона спектрометрија (ААС);

– Спектрометрија рендгенских зрака – Рендгенска флуоресцентна анализа (РФА);

– Масена спектрометрија;

– Гама спектрометрија – Неутронска активациона анализа;

– Спектрометрија ултравиолетне и видљиве области (УВ-ВИС).

– Значај спектрометријских техника у испитивању минералних сировина.

Вежбе:

– Израда шема најзначајнијих спектрометријских техника у испитивању минералних сировина (РФА, ААС, УВ-ВИС);

– Анализа резултата хемијског састава испитиваних узорака (главних елемената и елемената у траговима);

– Приказ резултата хемијског састава узорака;

– Упоређивање минералног и хемијског састава узорака.

Кључни појмови: спектрографија, Боров модел, атомска енергија стања, фотографска фотометрија, квантитативне и квалитативне анализе, спектрометријске технике, испитивање минералних сировина, атомска абсорпциона спектрометрија, спектрометрија рендгенских зрака, масена спектрометрија, неутронска активациона анализа, елементи у траговима, минерални састав узорка, хемијски састав узорка.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и вежбе у специјализованој учионици/кабинету или комбиновано и са вежбама које би биле реализоване у стручним установама као што су: Рударско-геолошки факултет, Геолошки завод Србије, Универзитет у Београду – Институт за мултидисциплинарна истраживања и Институт за нуклеарне науке „Винча”. Настава вежби се организује кроз двочасе, а одељење се дели на групе до 15 ученика.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнање ученика из Хемије, Физике, Физичке хемије у геологији, Опште геологије, Минералогије и Петрологије. Препорука је да се приликом остваривања програма вежби израђују задаци којима се симулирају реални радни задаци на пословима у лабораторији за испитивање минералних сировина. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Развијати способност ученика за решавање проблема и нових ситуација у процесу рада и свакодневног живота.

Препоручује се да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода, односно препуштајући ученицима могућност да сами предложе садржаје. Дефинисани исходи показују наставнику која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција и различитог су нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

1. Лабораторијска испитивања минералних сировина

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним задацима и појмовима лабораторијских испитивања минералних сировина. Ученици ће научити да наведу предмет, значај и главне аналитичке карактеристике лабораторијских испитивања минералних сировина, а кроз вежбе да одреде границу детекције помоћу једначине.

2. Узорак и узорковање

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним појмовима узорковања (репрезентативност узорка), са методама узорковања, законитостима и параметрима узорковања, поступком обраде узорака и класификацијом грешака при узорковању и са стандардном девијацијом. Кроз вежбе ученици усвајају различите вештине, као што су: скраћивање проба, припрема узорака, израчунавање статистичких параметара, цртање профила, планова узорковања и шема скраћивања узорака и израда извештаја узорковања и припреме узорака за анализе.

3. Садржај влаге у чврстим минералним сировинама

Циљ ове теме је да се ученици упознају са водом у минералима, значајем садржаја влаге и узорковања на влажност, односно врстама влаге у минералној сировини. Кроз вежбе, научиће да објасне разлике у садржају влаге код различитих минералних сировина и пратећих стена, одреде садржај грубе влаге, израчунају укупну влагу у узорцима и прикажу значај одређивања влаге у узорцима.

4. Оптичке методе испитивања минералних сировина

Циљ ове теме је да се ученици упознају са дефиницијом и поделом оптичких метода анализе, основним законом апсорпције светлости, апсорпционом спектрометријом и разлагањем спектра. Ученици ће, кроз вежбе, научити да разликују инструменте за оптичке методе анализа и рукују њима (бинокуларна лупа и микроскоп), препознају врсту препарата за оптичка испитивања и израде препарате за одбијену и пропуштену светлост.

5. Гравиметрија

Циљ ове теме је да се ученици упознају са дефиницијом, принципима, значајем и применом гравиметријске методе анализе у испитивању минералних сировина. Кроз вежбе, научиће да препознају различите минерале под бинокуларном лупом, разврстају минерале према сличним особинама и/или хемијском саставу, израчунају масени удео издвојених минерала и израде извештај о одређивању масеног удела различитих минерала у узорку.

6. Спектрографија и спектрометријске технике

Циљ ове теме је да се ученици упознају са пореклом атомских спектара, основама спектрографске методе анализе и значајем спектрометријских техника (ААС, РФА, УВ-ВИС, масена и гама спектрометрија) у испитивању минералних сировина. Ученици ће, кроз вежбе, научити да израде шему најзначајнијих спектрометријских техника у испитивању минералних сировина, анализирају резултате хемијског састава испитиваних узорака и прикажу и упореде резултате минералног и хемијског састава узорака.

За самосталне вежбе ученика потребно је припремити материјал. Предлог тема самосталних вежби је следећи:

1. Приказ:

– припреме минералних сировина за аналитичко одређивање;

– начина узорковања при геолошким истраживањима у припремним радовима;

– садржаја влаге у чврстим минералним сировинама;

– анализе резултата минералног и хемијског састава узорка;

– обраде података узорковања и грешке узорковања и скраћивања;

2. Презентација:

– карактеристика лабораторијских испитивања минералних сировина;

– примене гравиметријске методе анализе у испитивању минералних сировина;

– примене оптичке методе испитивања минералних сировина;

– примене спектрометријских техника.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се континуираним формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и њихов рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају и придржавају се правила за рад у лабораторији, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање специфичних радних вештина и тачност добијених резултата, оцењивање залагања ученика и др. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– поштовање задатих рокова,

– презентације.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– вредновање брзине и тачности извршених анализа и прорачуна;

– тестови знања и вештина,

– презентације извештаја,

– рад у групи,

– самостални радови ученика.

Назив предмета: Методе истраживања

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	105	-	-	175
IV	31	124	-	30	185

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са задацима и циљевима истраживања који се остварују у одређеним истражним радовима;

– Упознавање ученика са основним поступцима приликом извођења површинских и подземних истражних радова;

– Развијање знања ученика о основним методама и карактеристикама истражних радова који се изводе при геолошким истраживањима лежишта минералних сировина;

– Развијање свести ученика о значају истражног бушења приликом истраживања лежишта минералних сировина;

– Оспособљавање ученика за праћење и учествовање у процесу истражног бушења;

– Упознавање ученика са методама узимања узорака – проба и избором метода опробавања;

– Oспособљавање ученика за узимање узорака – проба на терену, различитим методама опробавања;

– Оспособљавање ученика за израду графичке документације истражних радова;

– Оспособљавање ученика за статистичку обраду података и прорачун резерви у лежишту;

– Развијање свести ученика о значају личног стручног развоја и усавршавања;

– Развијање свести ученика о значају одрживог развоја и одговорног односа за очување природних ресурса и еколошке равнотеже.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Методе истраживања у геологији	3	3	-	-
2.	Мере заштите на раду током извођења истражних радова	3	6	-	-
3.	Истражно бушење	40	57	-	-
4.	Рударски истражни радови	24	39	-	-

Разред: четврти

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Фазе истраживања лежишта	2	4	-	-
2.	Системи и специфичности истраживања лежишта	3	12	-	-
3.	Опробавање лежишта минералних сировина	9	40	-	-
4.	Прорачун резерви минералних сировина	14	60	-	-
5.	Геолошко-економска оцена лежишта минералних сировина	3	8	-	-
6.	Настава у блоку	-	-	-	30

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Методе истраживања у геологији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појмове: истраживање, методе истраживања и истражни радови;

– наведе врсте истражних радова;

– наведе врсте узорака – проба из истражних радова;

– разликује врсте истражних радова на моделу;

– детерминише узорке из истражних радова.

– Појам и задаци истраживања;

– Врсте истражних радова;

– Врсте узорака – проба из истражних радова.

Вежбе:

– Врсте истражних радова на моделима површинских и подземних истраживања;

– Узорци из истражних радова (језгро бушотине, проба и сл.).

Кључни појмови: истраживање, методе истраживања, истражни радови, узорак – проба.

НАЗИВ ТЕМЕ: Мере заштите на раду током извођења истражних радова

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише мере заштите које се спроводе током процеса истражног бушења;

– опише мере заштите које се примењују током извођења рударских истражних радова;

– опише мере заштите које се примењују током процеса минирања;

– анализира изворе опасности који се јављају приликом извођења истражног бушења;

– примени лична и колективна средстава заштите током процеса истражног бушења;

– анализира изворе опасности који се јављају приликом извођења површинских и јамских рударских истражних радова;

– примени мере заштите на раду приликом извођења површинских и јамских рударских истражних радова;

– анализира изворе опасности који се јављају приликом процеса минирања;

– примени мере заштите на раду приликом процеса минирања.

– Мере заштите на раду током процеса истражног бушења;

– Заштита на раду приликом извођења рударских истражних радова;

– Примена мера заштите на раду током процеса минирања;

Вежбе:

– Извори опасности који се јављају приликом извођења истражног бушења (видео материјал);

– Лична и колективна средстава заштите током процеса истражног бушења (упутства, средства заштите и сл.);

– Извори опасности који се јављају приликом извођења површинских и јамских рударских истражних радова (видео материјал);

– Мере заштите на раду приликом извођења површинских и јамских рударских истражних радова (упутства, видео материјал, средства заштите и сл.);

– Извори опасности који се јављају приликом процеса минирања;

– Мере заштите на раду приликом процеса минирања (упутства, видео материјал, средства заштите и сл).

Кључни појмови: мере заштите, радно место, извори опасности, лична и колективна средства заштите.

НАЗИВ ТЕМЕ: Истражно бушење

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појмове: бушотина и бушење;

– опише метод ручног бушења бушотина;

– објасни принцип рада ударног бушења;

– опише алат за ударно бушење;

– опише гарнитуре за ударно бушење;

– објасни специфичности и значај избора алата за ударно бушење;

– објасни принцип ротационог бушења;

– опише алат за ротационо бушење;

– објасни специфичности и значај избора одговарајуће круне за ротационо бушење;

– опише гарнитуре за ротационо бушење;

– објасни значај и поступак израде прогнозног геолошког профила;

– објасни карактеристике и значај језгра – узорка добијеног процесом ротационог бушења;

– опише типове и конструкције језгрених цеви;

– опише поступак језгровања;

– опише особине исплаке и методе испитивања њених особина;

– објасни методе испирања бушотине;

– oпише специфичности девијације бушотине;

– oпише методе и значај усмереног и вишеканалног бушења;

– oпише поступак цементације бушотине;

– опише врсте хаварија приликом процеса бушења и поступке за њихово отклањање;

– анализира општи модел бушотине са свим њеним елементима;

– на основу профила, одреди тип бушотине и њене елементе на изабраном моделу/на бушотини;

– анализира алат и гарнитуре за ручно бушење;

– Бушотина и њени елементи;

– Бушење као механички поступак;

– Ручно бушење бушотина;

– Принцип ударног бушења;

– Алат за ударно бушење;

– Гарнитуре за ударно бушење;

– Избор алата за ударно бушење;

– Принцип ротационог бушења;

– Алат за ротационо бушење;

– Избор круне за ротационо бушење;

– Гарнитуре за ротационо бушење;

– Прогнозни геолошки профил;

– Узорци добијени процесом ротационог бушења – језгра;

– Језгрене цеви;

– Поступак језгровања;

– Особине исплаке;

– Испирање бушотина исплаком;

– Девијација бушотине;

– Усмерено и вишеканално бушење;

– Поступак цементације бушотине;

– Хаварије које прате процес бушења.

Вежбе:

– Рад са моделима и алатима:

– Бушотина и њени елементи;

– Алат и гарнитуре за ручно бушење;

– Алат и гарнитуре за ударно бушење;

– предложи алат и гарнитуру за ручно бушење према задатим условима радне средине;

– контролише алат и гарнитуру за ручно бушење;

– анализира алат и гарнитуре за ударно бушење;

– предложи алат за ударно бушење према задатим условима радне средине;

– контролише алат и гарнитуру за ударно бушење у симулираним условима;

– анализира алат и гарнитуре за ротационо бушење;

– предложи алат за ротационо бушење;

– контролише алат и гарнитуру за ротационо бушење у симулираним условима;

– изабере адекватну круну на основу особина стена у којима се буши;

– изради прогнозни геолошки профил;

– анализира конструкције језгрених цеви;

– предложи методе и поступке језгровања;

– предложи тип језгрене цеви према задатим условима радне средине;

– испита особине исплаке;

– анализира резултате испитивања особина исплаке;

– предложи метод испирања бушотине према задатим условима радне средине;

– анализира примере и узроке девијације бушотине;

– анализира примере усмеравања и разгранавања бушотине;

– одреди угао скретања бушотине од задатог правца према задатим условима радне средине;

– одреди усмерење и гранање бушотине кроз лежиште према задатим условима радне средине;

– предложи поступак цементације бушотине према задатим условима радне средине;

– анализира примере хаварија и методе санације;

– контролише праћени процес истражног бушења на терену у домену своје надлежности.

– Алат и гарнитуре за ротационо бушење;

– Избор адекватне круне за ротационо бушење на основу особина стена у којима се буши;

– Израда прогнозног геолошког профила – графички, у специјализованом софтверу;

– Конструкције језгрених цеви;

– Методе језгровања;

– Испитивање особина исплаке (вага за одређивање густине, Маршов левак, вискозиметар и др.);

– Анализа резултата испитивања особина исплаке;

– Методе испирања бушотине;

– Примери и узроци девијације (скретања) бушотине;

– Усмеравање и разгранавање бушотине;

– Поступак цементације бушотине;

– Примери хаварија које настају у процесу бушења;

– Праћење процеса истражног бушења на терену.

Кључни појмови: бушотина, бушење, ручно, ударно и ротационо бушење, гарнитура, алат, длета, круне, прогнозни профил, језгро, језгрене цеви, Wire – line поступак, исплака, вода, глина, густина, вискозност, испирање, девијација, усмеравање, хаварије, бушење на терену.

НАЗИВ ТЕМЕ: Рударски истражни радови

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише површинске рударске истражне радове;

– опише подземне – јамске рударске истражне радове;

– опише основе пројектовања рударских истражних радова;

– објасни поступак израде површинских рударских истражних радова;

– објасни поступак израде подземних – јамских рударских истражних радова;

– дефинише појам минирања у оквиру рударских радова;

– опише карактеристике минерских бушотина;

– објасни методе минирања;

– опише врсте експлозива и остала средства за минирање;

– објасни ефекте минирања приликом извођења истражних радова;

– опише одлике ручног копања при извођењу истражних радова;

– опише одлике механизованог копања при извођењу истражних радова;

– опише специфичности утовара и транспорта ископаног материјала;

– опише врсте и начине подграђивања јамских просторија;

– наведе материјале за израду подграда;

– објасни значај подграђивања јамских просторија;

– графички прикаже елементе пројектованих јамских просторија;

– изради планове и профиле површинских рударских истражних радова;

– изради планове и профиле подземних – јамских рударских истражних радова;

– изради модел површинских или подземних истражних радова;

– креира шему минских бушотина према задатим условима радне средине;

– припреми средства за минирање у симулираним условима;

– одреди врсту и количину експлозива према задатим условима радне средине;

– примени мере заштите приликом минерских радова у симулираним условима;

– анализира процес минирања;

– предложи поступак ручног/механизованог копања при извођењу истражних радова према задатим условима радне средине;

– анализира процес утовара и транспорта ископаног материјала;

– предложи процес утовара и транспорта ископаног материјала према задатим условима радне средине

– анализира врсте подграда и типове конструкција за подграђивање јамских просторија;

– изради модел подграде јамских просторија.

– Површински рударски истражни радови (раскопи, усеци, засеци, ровови, канали и бунари);

– Подземни – јамски рударски истражни радови (поткопи, ходници, окна, ускопи и нископи);

– Пројектовање рударских истражних радова;

– Поступак израде површинских рударских истражних радова;

– Поступак израде подземних – јамских рударских истражних радова;

– Појам минирања у оквиру рударских радова;

– Распоред и одлике минерских бушотина;

– Методе минирања;

– Средства за минирање – експлозиви;

– Ефекти минирања приликом извођења истражних радова;

– Ручно копање при изради истражних радова;

– Механизовано копање при изради истражних радова;

– Утовар и транспорт ископаног материјала;

– Врсте и начин подграђивања;

– Материјали за израду подграда;

– Значај подграђивања јамских просторија.

Вежбе:

– Елементи за пројектовање јамских просторија (графички);

– Израда планова и профила површинских рударских истражних радова (раскопи, усеци, засеци, ровови, канали и бунари);

– Израда планова и профила подземних – јамских рударских истражних радова (поткопи, ходници, окна, ускопи и нископи);

– Одређивање распореда минских бушотина;

– Руковање и припрема средстава за минирање;

– Одређивање врсте и количине експлозива потребног за минирање;

– Извођење процеса минирања;

– Поступак ручног копања при изради истражних радова ;

– Поступак механизованог копања при изради истражних радова;

– Процес утовара и транспорта ископаног материјала;

– Врсте подграда и типова конструкција за подграђивање јамских просторија (графички, модел, видео материјал).

– Израда модела подграде јамских просторија (модел).

Кључни појмови: рударски истражни радови, површински, подземни, раскопи, усеци, засеци, ровови, канали, бунари, поткопи, ходници, окна, ускопи, нископи, пројектовање, израда, минирање, минерске бушотине, експлозиви, детонаторска каписла, упаљачи, копање, утовар, транспорт, дрвена, метална и бетонска подграда.

Разред: четврти

НАЗИВ ТЕМЕ: Фазе истраживања лежишта

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише задатке и принципе истраживања;

– објасни етапе – фазе истраживања лежишта минералних сировина;

– предложи етапе – фазе истраживања лежишта на задатом примеру;

– анализира фазе истраживања лежишта на примерима;

– утврди правилност фазне реализације истраживања на примеру.

– Задаци и принципи истраживања;

– Етапе – фазе истраживања лежишта.

Вежбе:

– Анализа фаза истраживања лежишта.

Кључни појмови: фазе истраживања, принципи истраживања, одлике фаза истраживања, регионална металогенетска испитивања, проспекцијска истраживања, претходна истраживања, детаљна и експлоатациона истраживања.

НАЗИВ ТЕМЕ: Системи и специфичности истраживања лежишта

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише начин истраживања по мрежи;

– опише метод истраживања по профилима;

– опише метод истраживања из центра;

– објасни примену специфичних система истраживања металичних и неметаличних минералних сировина;

– објасни примену специфичних система истраживања каустобиолита;

– за задато лежиште:

– изради мрежу по којој ће се изводити истражни радови;

– изради профиле по којима ће се изводити истражни радови;

– изради план истраживања лежишта из центра;

– изради план, мрежу и профиле за истраживање металичног лежишта;

– изради план, мрежу и профиле за истраживање неметаличног лежишта;

– изради план, мрежу и профиле за истраживање енергетског лежиштa.

– Системи истраживања:

– истраживања по мрежи;

– истраживања по профилима;

– истраживања из центра;

– Истраживање металичних и неметаличних минералних сировина;

– Истраживање каустобиолита (угаљ, нафта и гас).

Вежбе:

– Рад са плановима истраживања лежишта:

– Метода истраживања по мрежи;

– Метода истраживања по профилима;

– Метода истраживања из центра;

– Метода истраживања металичних минералних сировина;

– Метода истраживања неметаличних минералних сировина;

– Метода истраживања каустобиолита.

Кључни појмови: системи истраживања, истраживање по мрежи, истраживање по профилима, истраживање из центра, истраживање метала, истраживање неметала, истраживање каустобиолита.

НАЗИВ ТЕМЕ: Опробавање лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појмове: проба и опробавање;

– класификује методе опробавања;

– опише површинске методе опробавања;

– опише линијске методе опробавања;

– опише тачкасте методе опробавања;

– објасни избор методе опробавања рудног тела;

– објасни поступке обраде проба;

– графички прикаже класификацију метода опробавања;

– изради план и шему површинске методе опробавања задатог рудног тела;

– изради план и шему линијске методе опробавања задатог рудног тела;

– изради план и шему тачкасте методе опробавања задатог рудног тела;

– изради план и шему запреминске методе опробавања задатог рудног тела;

– анализира правилан избор методе опробавања рудног тела на примеру;

– припреми алат за узимање проба – опробавање;

– изведе опробавање задатог рудног тела одговарајућом методом опробавања;

– скрати пробе добијене процесом опробавања;

– меље пробе добијене процесом опробавања;

– меша пробе добијене процесом опробавања;

– просеје пробе добијене процесом опробавања;

– израчуна статистичке показатеље опробавања;

– попуни пратећу документацију процеса опробавања.

– Пробе и опробавање;

– Класификација метода опробавања;

– Површинске методе опробавања;

– Линијске методе опробавања;

– Тачкасте методе опробавања;

– Избор методе опробавања рудног тела;

– Обрада проба (скраћивање, млевење, мешање, просејавање).

Вежбе:

– Класификација метода опробавања;

– Израда планова и шема површинских метода опробавања рудног тела;

– Израда планова и шема линијских метода опробавања;

– Израда планова и шема тачкастих метода опробавања;

– Израда планова и шема запреминских метода опробавања;

– Анализа правилног избора метода опробавања рудног тела;

– Припрема алата за узимање проба – опробавање;

– Узимање проба – опробавање рудних тела у симулираним условима или на терену;

– Скраћивање и млевење проба на узорцима – пробама;

– Мешање и просејавање на узорцима – пробама.

– Одређивање статистичких показатеља опробавања – израчунавање.

– Попуњавање документације процеса опробавања.

Кључни појмови: проба, опробавање, избор методе опробавања, површинске методе, линијске методе, тачкасте методе, запреминске методе, обрада проба, скраћивање, млевење, мешање, просејавање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Прорачун резерви минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам резерви минералних сировина;

– класификује резерве;

– разликује билансне од ванбилансних резерви;

– категорише резерве минералних сировина;

– наведе основне параметре за прорачун резерви;

– опише поступак одређивања површине рудних тела;

– опише поступак одређивања дебљине рудних тела;

– опише поступак одређивања запреминске масе рудних тела;

– опише поступак одређивања садржаја корисне компоненте у лежишту;

– наведе методе прорачуна резерви у лежишту;

– објасни поступак прорачуна резерви методом средњег аритметичког;

– објасни поступак прорачуна резерви методом блокова;

– објасни поступак прорачуна резерви методом профила;

– објасни поступак прорачуна резерви методом полигона;

– објасни избор методе прорачуна резерви у лежишту;

– Појам и класификација резерви;

– Билансне и ванбилансне резерве;

– Категоризација резерви;

– Основни параметри за прорачун резерви;

– Површине рудних тела;

– Средња дебљина рудних тела;

– Запреминска маса рудних тела;

– Средњи садржај корисне компоненте;

– Методе прорачуна резерви у лежишту;

– Метода средњег аритметичког;

– Метода блокова;

– Метода профила;

– Метода полигона;

– Избор методе прорачуна резерви.

– израчуна билансне и ванбилансне резерве у лежишту;

– изврши категоризацију резерви у лежишту на основу степена истражености;

– одреди контуру рудних тела и лежишта;

– израчуна површину рудног тела;

– израчуна средњу дебљину рудног тела;

– израчуна запреминску масу руде;

– израчуна средњи садржај корисне компоненте у лежишту;

– израчуна вредности специфичних параметара за прорачун резерви;

– израчуна резерве у лежишту методом средњег аритметичког;

– израчуна резерве у лежишту методом блокова;

– израчуна резерве у лежишту методом хоризонталних профила;

– израчуна резерве у лежишту методом паралелних вертикалних профила;

– израчуна резерве у лежишту методом троуглова;

– израчуна резерве у лежишту методом четвороуглова;

– израчуна резерве у лежишту контролном методом прорачуна;

– анализира методу потврдивости резерви;

– анализира елаборат о резервама;

– допуни делове елабората о резервама;

– анализира избор методе прорачуна резерви у лежишту.

Вежбе:

– Одређивање билансних и ванбилансних резерви минералних сировина у лежишту (на припремљеним примерима);

– Категоризација резерви минералних сировина на основу степена истражености (на припремљеним примерима);

– Оконтуривање рудних тела и лежишта;

– Одређивање површине рудних тела;

– Одређивање средње дебљине рудних тела;

– Одређивање запреминске масе руде;

– Одређивање средњег садржаја корисне компоненте у лежишту;

– Одређивање специфичних параметара за прорачун резерви;

– Прорачун резерви методом средњег аритметичког;

– Прорачун резерви методом блокова;

– Прорачун резерви методом хоризонталних профила;

– Прорачун резерви методом паралелних вертикалних профила;

– Прорачун резерви методом троуглова;

– Прорачун резерви методом четвороуглова;

– Прорачун резерви контролном методом прорачуна;

– Анализа потврдивости резерви;

– Преглед и анализа елабората о резервама;

– Допуна дела елабората о резервама;

– Анализа избора методе прорачуна резерви.

Кључни појмови: резерве, класификација резерви, билансне и ванбилансне резерве, категоризација резерви, категорије А, Б, Ц, Д, степен истражености, резерве, прорачун резерви, рудно тело, лежиште, параметри прорачуна, површина рудног тела, дебљина рудног тела, запреминска маса руде, средњи садржај корисне компоненте, оконтуривање лежишта, метода средњег аритметичког, метода блокова, метода профила, метода полигона, контролна метода, елаборат о резервама.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геолошко-економска оцена лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише геолошке и економске факторе и показатеље геолошко-економске оцене лежишта;

– опише геолошко-економску оцену лежишта на крају сваке фазе истраживања лежишта;

– израчуна минималну дебљину руде;

– одреди минимални метро-проценат у лежишту;

– израчуна минимални економски садржај корисне компоненте;

– одреди вредност једне тоне руде у лежишту;

– израчуна вредност лежишта без узимања временског фактора у обзир;

– израчуна вредност лежишта Хосколдовом методом;

– израчуна вредност лежишта методом Пожарицког и Моркила;

– израчуна вредност лежишта методом директног дисконтовања;

– израчуна вредност лежишта методом нето садашње вредности лежишта;

– израчуна интерну стопу рентабилности лежишта.

– Геолошки и економски фактори и показатељи геолошко-економске оцене лежишта;

– Геолошко-економска оцена лежишта на крају свих фаза истраживања лежишта.

Вежбе:

– Одређивање минималне дебљине руде и минималног метро-процента;

– Одређивање минималног економског садржаја корисне компоненте и вредности једне тоне руде;

– Одређивање вредности лежишта без узимања у обзир временског фактора;

– Одређивање вредности лежишта Хосколдовом методом;

– Одређивање вредности лежишта методом Пожарицког и Моркила;

– Одређивање вредности лежишта методом директног дисконтовања;

– Одређивање нето садашње вредности лежишта;

– Одређивање интерне стопе рентабилности.

Кључни појмови: геолошки фактори, економски фактори, геолошко економска оцена, лежиште, фазе истраживања, минимална дебљина руде, минимални метро-проценат, минимални економски садржај, вредност једне тоне руде, вредност лежишта, временски фактор, Хосколдова метода, метода Пожарицког и Моркила, директно дисконтовање, нето садашња вредност и интерна стопа рентабилности.

НАЗИВ ТЕМЕ: Настава у блоку

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише послове и дужности приликом припреме и организације истраживања на терену;

– учествује у припреми и организацији истраживања на терену у домену своје стручности;

– учествује у истраживању на терену према налогу надређених;

– изврши опробавање рудних тела различитим методама опробавања;

– изврши обраду проба у лабораторији;

– интерпретира резултате опробавања.

– Припрема и организација истраживања на терену;

– Истраживања на терену;

– Опробавање рудних тела – узимање узорака на терену;

– Обрада узетих проба у лабораторији (скраћивање, млевење, мешање, просејавање);

– Интерпретација резултата опробавања (у специјализованим софтверима).

Кључни појмови: истраживање на терену, припрема и организација, опробавање, рудна тела, обрада проба и интерпретација резултата опробавања.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, вежбе у специјализованој учионици (збирка минерала, стена, угљева и нафте) и наставу у блоку на терену и радним организацијама. Кабинетске вежбе се изводе у минералошко-петролошкој збирци у школи, односно у лабораторији или на другом месту где се чувају узорци, код послодавца. На вежбама се одељење дели у две групе, до 15 ученика. Вежбе се реализују кроз трочасе у једном дану у трећем разреду, односно четири часа у четвртом разреду. Одређене вежбе се организују на терену, на Рударско-геолошком факултету, специјализованим лабораторијама и у геолошким институцијама или код послодаваца. Настава у блоку се организује на терену (посетом наших најзначајнијих лежишта), као и у Геолошком заводу Србије или у некој другој геолошкој институцији, при чему се одељење дели у две групе до 15 ученика.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из Минералогије, Петрологије, Лабораторијских испитивања минералних сировина, а упоредо и из Лежишта минералних сировина и Геолошког картирања. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати и на везу овог предмета са уско стручним предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са Лежиштима минералних сировина, Методама проспекције и Примењеном геофизиком) водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; теренски рад; рад у лабораторији; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. У току остваривања програма наставник треба да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала, а као наставна средства моделе истражних радова и моделе подграда, које је потребно обезбедити. Одређене моделе израђују ученици и неопходно им је обезбедити потребан материјал. Користити узорке минерала, стена, руда, језгра бушотина. Користити потребну расположиву опрему и прибор за испитивање исплаке (Маршов левак, вага за мерење густине, вискозиметар), алат за истражно бушење, опрему и алат за опробавање рудних тела – узимање узорака на терену (чекић, длето, откопни пнеуматски чекић), средства за обраду проба (млин, сито). На вежбама ученици на моделима, узорцима и уз помоћ прибора и алата представљају површинске и подземне истражне радове, типове подграда, делове гарнитуре за истражно бушење, методе испирања, цементације и усмеравања бушотина, испитују особине исплаке и врше поступак опробавања и обраде проба. Врше прорачун резерви и геолошко економску оцену лежишта. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију појединих садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада.

Трећи разред

1. Појам и задаци истраживања

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним појмовима о методама истраживања, геолошком истраживању и типовима истражних радова. Потребно је да ученици разликују површинске од подземних истражних радова и да се упознају са типовима узорака добијених истражним радовима. Тема се реализује кроз часове теорије и часове вежби. На вежбама ученици разликују врсте истражних радова и детерминишу узорке добијене истражним радовима.

2. Мере заштите на раду током извођења истражних радова

У оквиру ове теме ученици се упознају са свим битним мерама заштите приликом извођења свих типова рударских истражних радова, истражног бушења и процеса минирања. Кроз ову тему ће ученици упознати са изворима опасности који се јављају приликом извођења истражних радова, истражног бушења и процеса минирања. Упознаће се са личним и колективним средствима заштите и свим мерама за отклањање опасности које се јављају приликом геолошких истраживања. Настава се организује кроз часове теорије и вежби.

На вежбама ученици анализирају изворе опасности који се јављају приликом извођења истражног бушења, извођења рударских истражних радова и минирања. У симулираним условима, ученици примењују мере заштите на раду приликом извођења истражног бушења, површинских и јамских рударских истражних радова и процеса минирања. Могу се организовати демонстрације и вежбе евакуације или указивања мера помоћи повређенима.

3. Истражно бушење

Циљ ове теме је да се ученици упознају са процесом истражног бушења приликом истраживања лежишта. Кроз ову тему ће се ученици упознати са типовима и елементима бушотина, методама истражног бушења, свим потребним алатима и гарнитурама за бушење, методама испирања бушотина, процесом језгровања, методом цементације, девијацијом и усмеравањем бушотина, хаваријама које се јављају приликом процеса бушења. На вежбама ученици, користећи моделе и алате, анализирају делове гарнитура за ручно, ударно и ротационо бушење и предлажу избор адекватног алата у зависности од услова радне средине. Ученици контролишу алат или гарнитуру за бушење у симулираним условима или на терену. Ученици бирају адекватне круне за бушење на основу особина стена у којима се буши (групни рад, радионица). Израђују прогнозни геолошки профил на основу података добијених процесом истражног бушења. Ученици анализирају конструкције језгрених цеви, предлажу избор цеви за језгровање на основу услова радне средине и предлажу методу језгровања. Испитују особине исплаке користећи потребну опрему (вага за одређивање густине исплаке, Маршов левак, вискозиметар) и анализирају добијене резултате испитивања. Предлажу метод испирања бушотине (видео материјали и графички приказ). Анализирају примере и узроке девијације бушотине и примере усмеравања и разгранавања бушотине. Одређују угао скретања бушотине од задатог правца, као и усмеравање и разгранавање бушотине кроз лежиште према задатим особинама радне средине. Ученици предлажу поступак цементације на основу задатих примера радне средине. Анализирају примере хаварија и предлажу методе санације. Ученици на терену учествују у контроли процеса истражног бушења уз запослене који обављају овај посао.

4. Рударски истражни радови

Циљ ове теме је да се ученици упознају са свим типовима рударских истражних радова. Кроз ову тему ће се ученици упознати са типовима површинских и подземних истражних радова, поступцима израде истражних радова, методама минирања и типовима експлозива, пројектовањем истражних радова, методама откопавања, транспорта и утовара материјала, типовима подграда јамских просторија.

У оквиру вежби ученици разликују типове рударских истражних радова, израђују планове и профиле рударских истражних радова, креирају шеме минирања, припремају средства за минирање, одређују количину и тип експлозива и анализирају процес минирања у симулираним условима, користећи мере заштите. Предлажу избор методе ручног/механизованог копања приликом извођења рударских радова у задатим условима радне средине. Анализирају и предлажу процес утовара и транспорта ископаног материјала према задатим условима радне средине. Ученици израђују моделе истражних радова и типова подграда јамских просторија од картона, стиропора и сл. Потребно је обезбедити материјал за израду модела.

Четврти разред

1. Фазе истраживања лежишта

Циљ ове теме је да се ученици упознају са задацима и принципима истраживања, као и свим фазама – етапама истраживања лежишта.

У оквиру вежби ученици предлажу етапе – фазе истраживања лежишта на задатом примеру, анализирају фазе истраживања лежишта на примерима и утврђују правилност фазне реализације истраживања на примеру.

2. Системи и специфичности истраживања лежишта

Циљ ове теме је да се ученици упознају са специфичностима метода истраживања лежишта. Кроз ову тему ће се ученици упознати са системима истраживања по мрежи, по профилима, истраживањем из центра, методама истраживања металичних, неметаличних и енергетских минералних сировина.

На вежбама ученици израђују планове, мреже и профиле по којима ће се изводити истражни радови при истраживању металичних, неметаличних и енергетских лежишта.

3. Опробавање лежишта минералних сировина

Циљ ове теме је да се ученици упознају са методама узимања проба – опробавања лежишта минералних сировина, са површинским, линијским, тачкастим и запреминским методама узимања проба, израдом планова и шема метода опробавања, правилним узимањем и обрадом проба добијених различитим методама опробавања рудних тела.

У оквиру вежби ученици израђују планове и шеме по којима ће се вршити опробавање рудних тела. Припремају алат за узимање проба и правилно узимају пробе одговарајућом методом опробавања (у симулираним условима или конкретно на терену). Ученици изводе обраду проба у специјализованој учионици или лабораторији, уз вођење документације опробавања.

4. Прорачун резерви минералних сировина

У оквиру ове теме ученици се упознају са појмом и врстама резерви минералних сировина и категоризацијом резерви, разликују билансне од ванбилансних резерви у лежишту и разумеју категоризацију резерви минералних сировина. Ученици се упознају са методама прорачуна резерви у лежишту, са начином оконтуривања лежишта, основним параметрима за прорачун резерви и различитим методама прорачуна резерви.

На вежбама ученици одређују, шематски и рачунским путем, билансне и ванбилансне резерве и врше категоризацију резерви задатог лежишта. Израђују контуру лежишта (оконтуривање лежишта), одређују рачунским путем основне параметре за прорачун резерви (површина и дебљина рудног тела, запреминска маса и средњи садржај корисне компоненте) и израчунавају резерве у лежишту различитим методама прорачуна. Анализирају и врше допуну делова елабората о резервама минералних сировина.

5. Геолошко економска оцена лежишта минералних сировина

Циљ ове теме је да се ученици упознају са геолошким и економским факторима и показатељима, као и геолошко-економском оценом лежишта на крају сваке фазе истраживања.

На вежбама ученици одређују рачунским путем вредност лежишта различитим методама.

6. Настава у блоку

Овај вид наставе се организује у форми стручне праксе ученика на терену, као и у радним организацијама, првенствено у Геолошком заводу Србије. Када је у питању теренска настава, ученици обилазе најзначајнија лежишта минералних сировина у Србији, где учествују у процесу истраживања и опробавања лежишта минералних сировина. Циљ наставе у блоку је да се ученици упознају са методама истраживања лежишта на терену, опробавањем рудних тела, обрадом проба и интерпретацијом резултата опробавања у специјализованим софтверима. Настава је организована тако да су ученици три дана (18 часова) на терену, а два дана (12 часова) у Геолошком заводу Србије.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се прати напредовање ученика, остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и њихов рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како се понашају на вежбама и на терену, како прикупљају податке, изводе радове на терену, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање доприноса ученика у групном раду, технике извођења радова на терену, специфичне радне вештине и тачност добијених резултата, оцењивање ставова ученика. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– извештаји са терена и сл.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– технику извођења радова на терену и у лабораторији,

– извештаји,

– рад у групи,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Лежишта минералних сировина

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	105	-	30	205
IV	31	93	-	-	124

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о врстама и значају минералних сировина;

– Упознавање ученика са начином образовања лежишта минералних сировина и сложености услова у геолошким процесима;

– Упознавање ученика са различитим генетским типовима лежишта;

– Развијање свести ученика о распрострањености и економском значају појединих врста лежишта у свету и код нас;

– Оспособљавање ученика за самостално препознавање различитих врста минералних сировина;

– Упознавање ученика са биохемијским и геохемијским процесима којима се образују лежишта каустобиолита;

– Упознавање ученика са физичким, хемијским и петрографским особинама каустобиолита;

– Оспособљавање ученика за детерминацију врста угљева и нафте на основу испитивања њихових физичких и хемијских особина у лабораторији;

– Развијање знања ученика о повезаности структура лежиштa и просторног размештаја каустобиолита;

– Оспособљавање ученика за примену алата израду модела лежишта у специјализованом софтверском пакету ГИС-а;

– Развијање свести ученика о значају и примени каустобиолита у индустрији;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Подела лежишта минералних сировина	3	-	-	-
2.	Основна својства лежишта минералних сировина	8	15	-	-
3.	Генетски типови лежишта минералних сировина	24	36	-	-
4.	Лежишта металичних минералних сировина	20	30	-	-
5.	Лежишта неметаличних минералних сировина	15	24	-	-
6.	Настава у блоку	-	-	-	30

Разред: четврти

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Подела каустобиолита	2	3	-	-
2.	Eнергетскe минералнe сировинe – угаљ	12	39	-	-
3.	Eнергетскe минералнe сировинe – нафта и гас	17	51	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Подела лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује појмове: минерална сировина и лежиште минералних сировина;

– објасни привредни значај лежишта минералних сировина;

– класификује лежишта минералних сировина;

– објасни везу истраживања лежишта минералних сировина и осталих геолошких дисциплина.

– Појам и привредни значај минералних сировина и лежишта;

– Класификација лежишта минералних сировина.

Кључни појмови: минерална сировина, лежиште, привреда, класификација лежишта.

НАЗИВ ТЕМЕ: Основна својства лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује појмове: рудно тело и лежиште;

– дефинише појмове: руда и орудњење;

– разликује појмове: руда и стена;

– разликује облике рудних тела;

– дефинише склоп руде;

– опише структуре руде;

– опише текстуре руде;

– објасни аморфне минерале;

– опише просторни положај рудних тела у лежиштима;

– рукује моделима и узорцима у складу са правилима безбедности здравља на раду при истраживању лежишта;

– изради модел облика изабраног рудног тела;

– графички прикаже врсте орудњења у лежишту;

– одреди структуре руде на изабраном узорку;

– одреди текстуре руде на изабраном узорку;

– одреди просторни положај рудних тела у лежишту на моделу;

– шематски прикаже просторни положај рудних тела у лежишту.

– Облици рудних тела;

– Врсте орудњења у лежиштима;

– Склоп руде у лежиштима (структура и текстура);

– Просторни положај рудних тела у лежиштима минералних сировина.

Вежбе:

– Истраживање лежишта минералних сировина;

– Рад са моделима и/или узорцима:

– облици рудних тела;

– врсте орудњења у лежиштима;

– структура руде;

– текстура руде;

– Приказивање просторног положаја рудних тела у лежишту.

Кључни појмови: руда, рудно тело, облик рудног тела, орудњење, структура, текстура.

НАЗИВ ТЕМЕ: Генетски типови лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише генетску класификацију лежишта;

– опише основне услове генезе лежишта минералних сировина;

– наведе опште особине ендогених лежишта;

– опише карактеристике ликвационих лежишта;

– опише карактеристике лежишта магматске кристализације;

– објасни карактеристике кимберлитских лежишта;

– опише одлике ињекционих лежишта;

– опише пегматитска лежишта;

– опише албититска и грајзенска лежишта;

– објасни карактеристике скарновских лежишта;

– објасни карактеристике хидротермалних лежишта;

– опише специфичности вулканогено-седиментних лежишта;

– наведе опште особине егзогених лежишта;

– опише карактеристике лежишта коре распадања;

– наведе одлике метаморфогених лежишта;

– опише специфичности метаморфисаних и метаморфних лежишта;

– изради генетску класификацију лежишта минералних сировина;

– за задати тип лежишта:

– одреди генетски тип;

– очита податке са профила лежишта;

– изради профиле кроз лежиште;

– изради модел:

– магматогеног типа лежишта;

– седиментогеног типа лежишта;

– метаморфогеног типа лежишта.

– Генеза лежишта минералних сировина (основни услови генезе);

– Генетска класификација лежишта;

– Ендогена лежишта минералних сировина – магматогена:

– Ликвациона лежишта;

– Лежишта магматске кристализације;

– Кимберлитска лежишта;

– Ињекциона лежишта;

– Пегматитска лежишта;

– Албититска и грајзенска лежишта;

– Скарновска лежишта;

– Хидротермална лежишта;

– Вулканогено-седиментна лежишта;

– Егзогена лежишта минералних сировина – седиментогена:

– Лежишта коре распадања (реликтна, преображена и инфилтрациона);

– Седиментна лежишта (лежишта механичких, хемијских и биогених седимената);

– Метаморфогена лежишта:

– Метаморфисана лежишта;

– Метаморфна лежишта;

Вежбе:

– Генетске класификације лежишта минералних сировина;

– Рад са узорцима и моделима:

– ликвациона лежишта;

– лежишта магматске кристализације;

– кимберлитских лежишта ;

– ињекциона лежишта;

– пегматитска лежишта ;

– албититска и грајзенска лежишта;

– скарновска лежишта ;

– хидротермална лежишта;

– вулканогено-седиментних лежишта;

– лежишта коре распадања;

– седиментна лежишта;

– метаморфисана лежишта;

– метаморфна лежишта.

Кључни појмови: генеза лежишта, генетска класификација лежишта, магматогена лежишта, седиментогена лежишта, метаморфогена лежишта.

НАЗИВ ТЕМЕ: Металична лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе опште особине металичних лежишта;

– наведе металичне минералне сировине;

– објасни:

– минерални састав лежишта по генетском типу;

– геолошки састав околних стена;

– облике рудних тела у лежишту по генетском типу;

– средњи садржај метала у руди;

– распоред корисне компоненте у лежишту;

– разликује типове лежишта задате металичне минералне сировине;

– наведе контролне елементе геолошке грађе битне за локализацију лежишта и рудних тела;

– објасни појам полиметалично лежиште;

– наведе примере металичних и полиметаличних лежишта у Србији и свету;

– за задато лежиште изабране металичне сировине:

– одреди металичне сировине у лежишту;

– одреди генетски тип лежишта;

– очита податке са профила лежишта;

– изради профиле кроз лежиште.

– Лежишта металичних минералних сировина (опште одлике);

– Лежишта:

– гвожђа;

– хрома;

– титанијума;

– мангана;

– бакра;

– олова и цинка;

– никла и кобалта;

– антимона;

– арсена;

– живе;

– калаја;

– волфрама;

– молибдена;

– злата, сребра и платинских елемената;

– уранијума

– алуминијума и магнезијума.

Вежбе:

– Рад са плановима лежишта:

– лежишта гвожђа;

– лежишта хрома;

– лежишта титанијума;

– лежишта мангана;

– лежишта бакра;

– лежишта олова и цинка;

– лежишта никла и кобалта;

– лежишта антимона;

– лежишта арсена;

– лежишта живе;

– лежишта калаја;

– лежишта волфрама;

– лежишта молибдена;

– лежишта злата, сребра и платинске групе метала;

– лежишта уранијума;

– лежишта алуминијума и магнезијума.

Кључни појмови: метали, лежишта метала, гвожђе, хром, титанијум, манган, бакар, олово, цинк, никл, кобалт, антимон, арсен, жива, калај, волфрам, молибден, злато, сребро, платина, уранијум, алуминијум, магнезијум, план, профил.

НАЗИВ ТЕМЕ: Неметалична лежишта минералних сировина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе опште особине неметаличних лежишта;

– наведе неметаличне минералне сировине;

– објасни:

– минерални састав лежишта по генетском типу;

– геолошки састав околних стена;

– облике рудних тела у лежишту по генетском типу;

– садржај неметаличне минералне сировине у лежишту;

– разликује типове лежишта задате неметаличне минералне сировине;

– опише квалитет неметаличне минералне сировине у лежишту;

– наведе контролне елементе геолошке грађе битне за локализацију лежишта и рудних тела;

– објасни практичну примену неметаличних минералних сировина у индустрији;

– наведе особине неметаличне минералне сировине потребне за њену употребу у грађевинарству;

– наведе специфичности јувелирских минералних сировина;

– наведе примере неметаличних лежишта у Србији и свету;

– за задато лежиште изабране неметаличне сировине:

– одреди неметаличне сировине у лежишту;

– одреди генетски тип лежишта;

– очита податке са профила лежишта;

– изради профиле кроз лежиште.

– Лежишта неметаличних минералних сировина (опште одлике);

– Лежишта:

– фелдспата;

– гипса;

– магнезита;

– алумосиликата;

– лискуна;

– азбеста;

– зеолита;

– барита и флуорита;

– глина;

– кварцног песка;

– грађевинских материјала;

– јувелирских минералних сировина;

Вежбе:

– Рад са плановима лежишта:

– лежишта фелдспата;

– лежишта гипса;

– лежишта магнезита;

– лежишта алумосиликата;

– лежишта лискуна;

– лежишта азбеста;

– лежишта зеолита;

– лежишта барита и флуорита;

– лежишта глина;

– лежишта кварцног песка;

– лежишта грађевинских материјала;

– лежишта јувелирских минералних сировина;

Кључни појмови: неметали, лежишта неметала, фелдспати, гипс, магнезит, алумосиликати, лискуни, азбест, зеолити, барит, флуорит, глина, кварцни песак, грађевински материјали, јувелирске минералне сировине, планови, профили.

НАЗИВ ТЕМЕ: Настава у блоку

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише послове и дужности у оквиру геолошке службе завода;

– детерминише језгра добијена истраживањем лежишта бушењем;

– изради рудни препарат у симулираним условима/асистира у изради препарата;

– детерминише једноставне рудне препарате у симулираним условима/учествује у поступку детерминације рудног препарата;

– наведе специјализоване компјутерске софтвере за израду профила и тродимензионалних модела;

– објасни приказе профила кроз лежишта израђених у специјализованом компјутерском софтверу;

– објасни приказе тродимензионалних модела лежишта израђених у специјализованом компјутерском софтверу;

– анализира профиле и тродимензионалне моделе лежишта израђене у специјализованом компјутерском софтверу.

– Упознавање ученика са радом геолошке службе у Геолошком заводу Србије;

– Детерминација језгара добијених процесом бушења;

– Израда минералошких, петрографских и рудних препарата;

– Детерминација рудних препарата;

– Приказивање профила кроз металична и неметалична лежишта и приказивање тродимензионалног модела лежишта.

Кључни појмови: Геолошки завод, геолошка служба, језгра, рудни препарати, профили и модели лежишта.

Разред: четврти

НАЗИВ ТЕМЕ: Подела каустобиолита

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе поделу каустобиолита;

– дефинише појам каустобиолита;

– разликује каустобиолите у односу на остале минералне сировине;

– графички прикаже генетску класификацију каустобиолита;

– анализира значај и примену каустобиолита као енергетских минералних сировина.

– Каустобиолити као енергетске минералне сировине;

– Класификације каустобиолита.

Вежбе:

– Класификације каустобиолита (табеларно и графички).

Кључни појмови: каустобиолити, класификација, енергетске минералне сировине.

НАЗИВ ТЕМЕ: Eнергетске минералне сировине – угаљ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише порекло матичног биљног материјала;

– опише тресаве и њихове особине;

– разликује типове тресава;

– објасни фазе преображаја биљне материје;

– наведе физичке и хемијске особине угљева;

– опише физичке особине угљева;

– опише хемијске особине угљева;

– објасни методе испитивања физичких особина угљева;

– опише хемијске анализе угљева;

– разликује појмове: угљоносна серија и угљени слој;

– разликује типове паралских угљоносних серија од лимничких;

– опише одлике угљеног слоја;

– разликује угљоносни басен од лежишта угља;

– наведе познате угљоносне басене и лежишта код нас и у свету;

– опише угљоносне басене и лежишта у Србији;

– опише угљоносне басене и лежишта у свету;

– упореди различите биљне материјале од којих настају угљеви;

– анализира узорке визуелно, применом макроскопских метода;

– одреди матични биљни материјал на изабраном узорку;

– анализира модел фаза преображаја биљне материје у тресавама;

– одреди физичке особине угља на задатом узорку;

– испита хемијске особине изабраног узорка угља на једноставном примеру;

– анализира добијене резултате лабораторијских испитивања физичких и хемијских особина угљева;

– детерминише степен карбонификације на изабраном узорку угља;

– детерминише угљеве на основу испитивања њихових физичких особина;

– детерминише угљеве на основу испитивања њихових хемијских особина;

– разликује главни мени, подменије, лејере, алате, команде програмског пакета за рад са подацима;

– уноси припремљене податке за израду модела у ГИС-у;

– користи алате у софтверском пакету у ГИС-у;

– изради у ГИС-у модел угљоносне серије на једноставним примерима;

– очита податке из табеларног приказа резултата истражног бушења;

– прикаже на профилу изабрани тип паралске/лимничке угљоносне серије на основу података добијених истражним бушењем;

– измери привидну и праву дебљину слоја на задатом угљеном слоју;

– анализира модел сложеног угљеног слоја у изабраном лежишту;

– одреди морфологију задатог угљеног слоја;

– представи басене или лежишта угља у Србији користећи неме карте;

– представи басене или лежишта угља у свету користећи неме карте.

– Порекло матичног органског материјала;

– Тресаве и њихове особине;

– Акумулација и преображај биљног матичног материјала у тресавама;

– Физичке особине угљева (боја, огреб, сјајност, тврдина, дробљивост, склоп, порозност и специфична тежина);

– Методе испитивања физичких особина угљева;

– Хемијске особине угљева (елементарни састав, влага, коксни остатак, пепео и топлотна моћ – калоријска вредност);

– Методе испитивања хемијских особина угљева (хемијске анализе – елементарна, рационална и Швелова);

– Угљоносна серија, угљени слој и његове одлике;

– Угљоносни басени и лежишта у Србији (Колубарски, Костолачки и Ковински угљоносни басен, Сокобањски басен, Ресавски басен, Крепољински басен, Алексиначки басен, Вршка чука);

– Угљоносни басени и лежишта у свету (угљоносни басени Америке, Русије, Аустралије и Европе).

Вежбе:

– Рад са узорцима и моделима израђеним у специјализованом програму ГИС-а:

– порекло матичног материјала за образовање угљева;

– типови тресава;

– фазе преображаја биљног материјала у тресавама;

– врсте угљева различитог степена карбонификације;

– угљоносна серија;

– паралске и лимничке угљоносне серије;

– угљени слој;

– Рад у лабораторији:

– испитивање физичких особина угљева (боја, огреб, сјајност, тврдина, дробљивост, склоп, порозност и специфична тежина);

– асистирање приликом испитивања хемијских особина угљева (елементарни састав, влаге, коксног остатка, пепео и топлотна моћ – калоријска вредност);

– детерминација угљева на основу испитивања физичких особина угљева;

– детерминација угљева на основу испитивања хемијских особина угљева;

– Рад са картама и профилима:

– одређивање привидне и праве дебљине угљеног слоја;

– анализа сложеног угљеног слоја у изабраном лежишту;

– угљоносни басени и лежишта у Србији;

– угљоносни басени и лежишта у свету;

Кључни појмови: матични материјал, тресаве, преображај, карбонификација, врсте угљева, физичке особине угља, хемијске особине угља, угљоносна серија, угљени слој, паралска и лимничка серија, привидна дебљина, права дебљина, угљоносни басен, лежиште угља.

НАЗИВ ТЕМЕ: Eнергетскe минералнe сировинe – нафта и гас

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појмове: нафта и гас;

– наведе основне карактеристике нафте и гаса;

– објасни значај и употребу нафте и гаса;

– опише карактеристике матичних стена за нафту и гас;

– опише типове и порекло керогена;

– опише фазе генерисања нафте и гаса;

– наведе елементарни и компонентални састав нафте и гаса;

– упореди елементарни и компонентални састав угљева, нафте и гаса;

– опише типове угљоводоника који улазе у састав нафте и гаса;

– наведе различите класификације нафте и гаса;

– класификује нафту и гас на основу садржаја угљоводоника;

– објасни физичке особине нафте и гаса;

– опише методе испитивања физичких особина нафте и гаса;

– дефинише појам миграција;

– опише врсте и механизме миграција нафте и гаса;

– опише карактеристике резервоар стена;

– разврста резервоар стене;

– објасни појам и елементе замке за нафту и гас;

– опише механизам образовања замки и типове замки;

– опише заштитне стене и њихову улогу;

– објасни начин акумулације нафте и гаса и формирање лежишта;

– објасни типове лежишта нафте и гаса;

– опише карактеристике нафтних и гасних поља Србије;

– опише карактеристике нафтних и гасних поља у свету;

– објасни специфичности тржишта нафте;

– објасни специфичности производње нафтних и гасних деривата;

– шематски прикаже депоновање органске супстанце у морима и језерима;

– анализира карактеристике матичних стена на узорцима језгара;

– анализира процес трансформације органске материје на задатом примеру;

– анализира елементарни и компонентални састав нафте и гаса на примеру;

– класификује изабрани пример нафте/гаса на основу елементарног и компоненталног састава;

– одреди физичке особине нафте на задатом узорку;

– детерминише нафту на основу испитивања физичких особина;

– одреди тип керогена на задатом узорку у лабораторији;

– израчуна укупну порозност резервоара стене на задатом узорку;

– разликује резервоар стене на изабраним узорцима;

– одреди литолошки тип заштитне стене на датом узорку;

– одреди основне елементе замке на задатом примеру;

– одреди тип замке на задатом примеру;

– графички прикаже рафинеријску прераду нафте и гаса;

– разликује нафтне производе на понуђеним примерима;

– изради у ГИС-у модел изабране замке за нафту и гас;

– изради у ГИС-у модел изабраног типа лежишта нафте и гаса;

– представи басене или лежишта нафте и гаса у Србији користећи неме карте;

– представи басене или лежишта нафте и гаса у свету користећи неме карте.

– Појам, основне особине и привредни значај нафте и гаса;

– Матичне стене за нафту и гас;

– Кероген и типови керогена;

– Генерисање нафте и гаса (фазе генерисања);

– Елементарни и компонентални састав нафте и гаса;

– Подела нафте и гаса на основу типова угљоводоника који улазе у њихов састав;

– Физичке особине нафте и гаса (оптичке, механичке, термичке, електричне и физиолошке);

– Миграција нафте и гаса: појам, врсте, механизми;

– Врсте природних резервоара стена;

– Замке за нафту и гас: елементи замке, механизам образовања и типови замки;

– Заштитне стене за нафту и гас;

– Акумулација нафте и гаса и типови њихових лежишта;

– Нафтна и гасна поља у Србији и свету;

– Тржиште нафте и гаса (Опек организација, марке нафти, берзе);

– Производња деривата нафте и гаса (рафинеријски производи, транспорт и дистрибуција).

Вежбе:

– Рад са графичким материјалима, узорцима и моделима израђеним у специјализованом програму ГИС-а:

– депоновање органске супстанце у морима и језерима;

– матичне стене за нафту и гас;

– генерисање нафте и гаса кроз фазе;

– елементарни и компонентални састав нафте и гаса;

– миграције и врсте миграција нафте и гаса;

– резервоар стенe за нафту и гас;

– израда модела замки за нафту и гас;

– типови замки за нафту и гас;

– заштитне стене за нафту и гас;

– израда модела типова лежишта нафте и гаса;

– рафинеријска прерада нафте и гаса;

– Рад у лабораторији:

– испитивање физичких особина нафте и гаса;

– детерминација нафте и гаса на основу испитивања физичких особина;

– типови и порекло керогена;

– Рад са картама и профилима:

– нафтна и гасна поља у Србији и свету;

– транспорт и дистрибуција нафтних и гасних производа.

Кључни појмови: нафта, гас, привреда, индустрија, матична стена, кероген, генерисање, хемијски састав нафте и гаса, физичке особине нафте и гаса, миграција, резервоар стене, замке, заштитне стене, лежиште, нафтно и гасно поље, тржиште нафте и гаса, берза, рафинерија, нафтни и гасни производи.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, вежбе у специјализованој учионици (збирка минерала, стена, угљева и нафте) и наставу у блоку у радним организацијама. Вежбе се изводе у минералошко-петролошкој збирци у школи, односно у лабораторији или на другом месту где се чувају узорци, код послодавца. На вежбама се одељење дели у две групе, до 15 ученика. Током целог програма се вежбе реализују кроз трочасе у једном дану. Кабинетске вежбе могу бити комбиноване и са вежбама на терену када је предвиђено да ученици обиђу нека наша карактеристична лежишта (Колубарски угљоносни басен, Рудник олова и цинка на планини Рудник, лежишта бакра у Бору и Мајданпеку или неко друго лежиште). Вежбе се могу организовати и на Рударско – геолошком факултету, специјализованим лабораторијама и у геолошким институцијама. Настава у блоку се организује у Геолошком заводу Србије или у некој сличној геолошкој институцији, при чему се одељење дели у две групе до 15 ученика.

У трећем разреду са ученицима треба обрадити лежишта металичних минералних сировина за све метале наведене на листи у препорученом садржају појединачно, тако да за обрађене металичне минералне сировине ученик разликује типове лежишта задате металичне минералне сировине, као и да за лежиште задате металичне минералне сировине достигне прописане исходе, односно одреди металичне сировине у лежишту, одреди генетски тип лежишта, очита податке са профила лежишта и изради профиле кроз лежиште. Такође, потребно је да се за метале са листе из садржаја обраде исходи у вези тог метала пре преласка на наредни. Затим исто треба реализовати са ученицима приликом обраде лежишта неметаличних минералних сировина.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из Минералогије, Петрологије, Лабораторијских испитивања минералних сировина, а упоредо и из Метода истраживања и Геолошког картирања. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Ученицима треба указивати и на везу овог предмета са уско стручним предметима које ће тек изучавати (посебно је значајна корелација са Методама истраживања, Методама проспекције и Примењеном геофизиком) водећи рачуна о образовном профилу у коме се програм реализује.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. У току остваривања програма наставник треба да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала, а као наставна средства моделе различитих типова лежишта. Обезбедити потребне моделе лежишта. Одређене моделе израђују ученици и неопходно им је обезбедити потребан материјал. Када се модели израђују применом специјализованих софтвера, ученици користе рачунаре на којима су инсталирани одговарајући програми у рачунарском кабинету/одговарајућој организационој јединици код послодавца. Користити узорке минерала, стена, руда, угљева и нафте из школске и других збирки. Користити микроскоп и другу расположиву опрему и прибор за детерминацију карактеристичних узорака минерала, стена, руда, угљева и нафте (лупа, керамичка плочица, стаклене плочице, чекић, киселина, шелитска лампа, Маршов левак, вага за одређивање густине, Гајгер-Милеров бројач и другу потребну опрему). Користити интернет странице, часописе и другу стручну литературу. На вежбама ученици представљају моделима, узорцима, плановима, профилима и сличним начинима лежишта минералних сировина и њихове карактеристике. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију појединих садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада.

Трећи разред

1. Подела лежишта минералних сировина

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним појмовима о лежиштима минералних сировина. Потребно је да ученици разликују дефиниције појмова: минерална сировина и лежиште минералних сировина, као и поделе лежишта минералних сировина према генези и саставу. Потребно је и да се упознају са привредним значајем свих минералних сировина. Тема се реализује кроз часове теорије.

2. Основна својства лежишта минералних сировина

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним својствима лежишта минералних сировина. Кроз ову тему се ученици упознају са карактеристичним облицима рудних тела, типовима орудњења, склопом руде (битним структурама и текстурама), као и просторним распоредом рудних тела у лежиштима. Ученици ће, кроз теорију и вежбе, научити да разликују и објасне најважније облике рудних тела, препознају структуре и текстуре руде, као и типове орудњења. Наставник користи очигледна дидактича средства, узорке и моделе, тако да ученици рукују узорцима, анализирају њихову структуру и текстуру. По потреби могу се користити и видео материјали и други извори за презентовање одређених карактеристика, које могу пронаћи и сами ученици (компјутерске анимације, модели и пресеци и сл.).

На вежбама ученици препознају облике рудних тела на основу школских модела, модела које поседује послодавац или сами израђују моделе од картона или стиропора па им је потребно обезбедити материјал за израду. На моделима приказују карактеристичне типове орудњења. Ученици приказују просторни распоред рудних тела у лежиштима, на моделу и шематски га приказују.

3. Генетски типови лежишта минералних сировина

Циљ ове теме је да се ученици упознају са најважнијим генетским типовима лежишта минералних сировина. Кроз ову тему се ученици упознају са сваким генетским типом лежишта појединачно (са начином постанка лежишта, облицима и структуром рудних тела, минералним саставом, и конкретним примерима тог типа лежишта). Након савладане теме ученици ће описивати карактеристике сваког генетског типа лежишта посебно.

У оквиру вежби ученици препознају и приказују све генетске типове лежишта на моделима лежишта, графичким приказом или уз помоћ видео материјала, презентација и шема и пресека карактеристичних лежишта. Ученици израђују модел одређеног генетског типа лежишта од стиропора, картона или неког другог материјала. Ученици самостално, на основу испитивања конкретних узорака, идентификују генетски тип лежишта, очитавају податке са профила лежишта и израђује профиле кроз задато лежиште. Вежбе су ученицима веома практичне и значајне, јер се припремају за рад у реалним условима код послодаваца.

4. Лежишта металичних минералних сировина

У оквиру ове теме ученици се упознају са битним металичним лежиштима минералних сировина. Кроз ову тему ће ученици упознати све битне карактеристике значајних металичних лежишта (минерални састав лежишта, састав околних стена, металичне рудне минерале који изграђују то лежиште, облици и структура рудних тела, генетски тип лежишта, средњи садржај метала и распоред корисне компоненте, конкретне светске и наше примере лежишта). Развија се свест код ученика о значају металичних лежишта за привреду и економску стабилност једне државе.

У оквиру вежби ученици препознају и одређују све типове металичних лежишта на моделима лежишта, преко рудних узорака из лежишта, као и планова и профила карактеристичних лежишта. Ученици самостално, на основу испитивања конкретних узорака, идентификују генетски тип металичних лежишта и одређују металичне сировине у лежишту. Ученици израђују профиле кроз задате примере лежишта на основу планова лежишта.

5. Лежишта неметаличних минералних сировина

У оквиру ове теме ученици се упознају са битним неметаличним лежиштима минералних сировина. Ученици се упознају са битним карактеристикама и специфичностима неметаличних лежишта (минерални састав лежишта, састав околних стена, неметаличне сировине које изграђују то лежиште, облици и структура рудних тела, генетски тип лежишта, садржај неметаличне минералне сировине и распоред корисне компоненте, конкретне светске и наше примере лежишта), као и применом и употребом битних неметаличних минералних сировина.

У оквиру вежби ученици препознају и одређују све типове неметаличних лежишта на моделима лежишта, преко рудних узорака из лежишта, као и планова и профила карактеристичних лежишта. Ученици самостално, на основу испитивања конкретних узорака, идентификују генетски тип неметаличних лежишта и одређују неметаличне сировине у лежишту. Ученици израђују профиле кроз задате примере лежишта на основу планова лежишта.

6. Настава у блоку

Овај вид наставе се организује у форми стручне праксе ученика у радним организацијама, првенствено у Геолошком заводу Србије. Циљ наставе у блоку је да се ученици упознају са радом геолошке службе у заводу, да учествују у макроскопском прегледу језгара добијених процесом истражног бушења, да асистирају у изради минералошких, петролошких и рудних микроскопских препарата, да учествују у детерминацији микроскопских препарата и да учествују у изради профила кроз разна металична и неметалична лежишта, анализирају тродимензионалне моделе лежишта у специјализованим компијутерским софтверима. Настава је организована тако да ученици целе наставне недеље раде у заводу, 6 часова дневно. Препорука за реализацију програма наставе у блоку, по данима, је следећа:

1. Упознавање ученика са радом геолошке службе у заводу, свим њиховим пословима и задужењима – радне активности по секторима у заводу (3 часа);

2. Детерминација језгара добијених процесом бушења приликом истраживања металичних лежишта (3 часа);

3. Детерминација језгара добијених процесом бушења приликом истраживања неметаличних лежишта (3 часа);

4. Израда минералошких, петрографских и рудних металичних препарата у специјализованој лабораторији у оквиру завода (3 часа);

5. Израда минералошких, петрографских и рудних неметаличних препарата у специјализованој лабораторији у оквиру завода (3 часа);

6. Детерминација рудних металичних препарата у специјализованој лабораторији у оквиру завода (3 часа);

7. Детерминација рудних неметаличних препарата у специјализованој лабораторији у оквиру завода (3 часа);

8. Израда и анализа профила кроз металична и неметалична лежишта и анализа тродимензионалних модела лежишта у специјализованим софтверима (9 часова).

Четврти разред

1. Подела каустобиолита

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним појмовима и поделама каустобиолита – енергетских минералних сировина. Потребно је да ученици схвате дефиницију каустобиолита и њихове специфичности и да се упознају са привредним значајем ових минералних сировина.

У оквиру вежби ученици приказују табеларно и графички генетску класификацију каустобиолита, анализирају значај и примену каустобиолита као енергетских минералних сировина

2. Eнергетскe минералнe сировинe – угаљ

Циљ ове теме је да се ученици упознају са начином постанка угљева, са најважнијим физичким и хемијским особинама угљева што је од кључног значаја за њихову детерминацију, са типовима угљоносних серија и специфичностима угљеног слоја, као и са специфичностима наших и светских басена и лежишта угљева. Кроз ову тему се ученици упознају са пореклом биљне материје и матичног материјала за образовање угљева, тресавама и типовима тресава, фазама разлагања биљне материје у тресавама и настанком угљева. Упознаће се са сваком особином угљева појединачно (боја, огреб, сјајност, тврдина, специфична тежина, дробљивост, физиолошке особине, порозност, пепео, влага, коксни остатак, калоријска моћ). Испитивање ових битних особина ће ученици реализовати кроз вежбе у специјализованој учионици или у специјализованој лабораторији за испитивање хемијских особина угљева. Упознају се са величином лежишта, квалитетом угља и количином резерви, као и методама истраживања и експлоатације угља у самом лежишту.

На вежбама ученици пореде различите биљне материјале од којих настају угљеви, одређују матични биљни материјал на изабраном узорку, односно порекло матичног биљног материјала. У оквиру вежби ученици физичке особине испитују на узорцима угљева уз помоћ стаклене и порцеланске плочице, ножића, еталона познате тврдоће, чула, мириса, аналитичке ваге, чекића. Ученици самостално на школским узорцима минерала одређују боју угљева (макроскопски, лупом), огреб (уз помоћ керамичке плочице), сјајност (визуелно), тврдину (стакленом плочицом, ножићем, еталонима), специфичну тежину (оквирно, вагом), дробљивост (чекићем). Резултате испитивања евидентирају и упоређују са познатим вредностима. Када су у питању хемијске анализе (елементарна, рационална, Швелова), ученици учествују у испитивању хемијских особина угљева (остатак пепела, проценат влаге, коксни остатак, елементарни састав, калоријска моћ). Хемијска испитивања се врше у специјализованим хемијским лабораторијама уз присуство и асистенцију лабораната/одговорног лица у компанији. Анализирају добијене резултате лабораторијских испитивања физичких и хемијских особина угљева. Ученици детерминишу степен карбонификације на изабраном узорку угља и врше детерминацију угљева на основу испитивања физичких и хемијских особина. На вежбама се ученици оспособљавају за рад у специјализованим софтверима ГИС-а. Израђују у ГИС-у модел угљоносне серије на једноставним примерима. Приказују на профилу изабрани тип паралске/лимничке угљоносне серије на основу података добијених истражним бушењем. Мере привидну и праву дебљину слоја на задатом угљеном слоју и анализирају сложени угљени слој и његову морфологију. На немим картама ученици представљају басене угља и лежишта у свету и код нас.

3. Eнергетскe минералнe сировинe – нафта и гас

Циљ ове теме је да се ученици упознају са основним појмовима и особинама нафте и гаса. Потребно је да ученици разликују појмове нафте и гаса, као и да развију свест о значају ових енергетских минералних сировина за привреду. Упознају се са начином постанка нафте и гаса, са карактеристикама керогена, одликама матичних стена за нафту и гас и фазама генерисања нафте и гаса. Кроз ову тему ће се ученици упознати са елементарним и компоненталним саставом нафте и гаса, типовима угљоводоника који улазе у састав нафте и гаса и на основу којих се врши њихова класификација. Биће упознати са свим физичким особинама нафте и гаса, као и начином испитивања истих. Ученици се упознају са типовима миграција нафте и гаса, механизмом миграција, типовима резервоар стена, начином формирања замки и врстама замки за нафту и гас. Упознају се са типовима и специфичностима заштитних стена, као и типовима лежишта нафте и гаса. У оквиру теме ће ученици бити упознати са специфичностима наших и светских басена и лежишта нафте и гаса, са типом и величином лежишта, врстом и квалитетом нафте и гаса, количином резерви, као и методама истраживања и експлоатације нафте и гаса.

На вежбама ученици анализирају карактеристике керогена, одлике матичних стена за нафту и гас и фазе генерисања нафте и гаса на узорцима и примерима. Анализирају елементарни и компонентални састав нафте и гаса и класификују их на основу елементарног и компоненталног састава. Испитују физичке особине нафте уз помоћ потребног прибора и уређаја (шелитска лампа, Маршов левак, штоперица, вискозиметар) и органолептички (мирис). Детерминишу нафту на основу испитивања особина, користећи узорке нафте из минералошко-петролошке збирке. Ученици одређују тип керогена на задатом узорку у лабораторији. Одређују, рачунским путем, укупну порозност резервоaр стене на задатом узорку. Разликују резервоар стене и одређују литолошки тип заштитне стене на задатим узорцима. Одређују основне елементе замке и тип замке на задатом примеру. Графички приказују процес рафинеријске прераде нафте и гаса и разликују нафтне производе на понуђеним примерима. Израђују у ГИС-у модел изабране замке за нафту и гас, односно модел изабраног типа лежишта нафте и гаса. Ученици представљају басене или лежишта нафте и гаса у Србији и свету, користећи неме карте.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се континуираним формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање специфичних радних вештина и тачност добијених резултата, оцењивање залагања ученика и др. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет његовог рада. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– израда модела.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године, на бази формативног оцењивања, као и оцењивањем самосталних и групних радова и тестова ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– израда модела и презентација,

– рад у групи,

– самостални и групни радови ученика.

Назив предмета: Примењена геофизика

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	-	62	-	30	92

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о геофизичким испитивањима;

– Упознавање ученика са методологијом теренских испитивања;

– Упознавање ученика са инструментима којима се врше теренска испитивања при геофизичким истраживањима;

– Упознавање ученика са применом геофизичких метода при решавању геолошких проблема из домена истраживања минералних сировина;

– Оспособљавање ученика за обраду података добијених теренским геофизичким испитивањима;

– Упознавање ученика са методологијом анализе и интерпретације података теренских геофизичких испитивања;

– Развијање систематичности, прецизности, смисла и одговорности за тимски рад у теренским условима;

– Развијање способности ученика за решавање проблема и нових ситуација у процесу рада;

– Развијање свести ученика о значају одрживог развоја и еколошке етике при геолошким теренским истраживањима.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Увод у примењену геофизику	-	4	-	-
2.	Гравиметријска метода испитивања	-	10	-	6
3.	Магнетометријска метода испитивања	-	12	-	6
4.	Сеизмометријска метода испитивања	-	12	-	12
5.	Геофизички каротаж (ГФК)	-	12	-	6
6.	Електрометријска метода испитивања	-	12	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Увод у примењену геофизику

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе задатке примењене геофизике;

– наведе геофизичке методе истраживања;

– објасни карактеристике физичких поља Земље;

– разврста геофизичке методе према врсти испитивања физичког поља;

– табеларно прикаже поделу геофизичких метода истраживања;

– испитује карактеристике физичких поља на једноставним примерима;

– разликује физичка поља Земље.

– Предмет и задаци примењене геофизике;

– Геофизичке методе истраживања (подела према врсти испитивања физичког поља);

– Физичка поља Земље и њихове карактеристике;

Кључни појмови: задаци геофизике, физичка поља Земље, геофизичке методе.

НАЗИВ ТЕМЕ: Гравиметријска метода испитивања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни гравиметријску методу испитивања и услове за њену примену;

– објасни зависност гравитационог поља Земље од распореда стенске масе и њене густине у Земљиној кори;

– опише инструменте за гравиметријска мерења и њихову примену у мерењима;

– објасни гравиметријске аномалије;

– наведе једначине за прорачун гравиметријских података;

– рукује инструментима за гравиметријска мерења под надзором;

– предложи просторни распоред тачака за гравиметријско испитивање;

– очита вредности гравиметријских мерења са инструмената;

– евидентира очитане вредности гравиметријских мерења;

– табеларно прикаже податке теренских гравиметријских мерења;

– изради дијаграм дневног инструменталног одступања измерених вредности гравиметром;

– израчуна инструменталне корекције очитавања гравиметра;

– израчуна убрзање силе Земљине теже на основу теренских мерења;

– израчуна вредности аномалије убрзања силе теже (Бугеова аномалија);

– прикаже податаке добијене гравиметријским прорачуном;

– прикаже гравиметријске аномалије помоћу дијаграма, профила и карте;

– анализира значај гравиметријских аномалија у истраживању минералних сировина;

– скицира план извођења теренских гравиметријских мерења;

– примени одговарајуће инструменталне корекције у прорачуну;

– израчуна убрзање и аномалије силе Земљине теже;

– формира Записник гравиметријских испитивања;

– графички прикаже податаке убрзање и аномалије силе земљине теже помоћу дијаграма, профила и карте у специјализованом софтверу;

– дискутује добијене резултате и могуће узроке гравиметријских аномалија.

– Гравиметријска метода испитивања и њена примена;

– Утицај густине минерала и стена и распореда стенске масе у Земљиној унутрашњости на убрзање силе Земљине теже;

– Инструменти за гравиметријска мерења;

– Мерење са инструментима за гравиметријска испитивања (Гравиметри);

– Приказивање резултата гравиметријских испитивања;

– Порачун гравиметријсих података за утврђивање гравиметријских аномалија;

– Значај гравиметријских аномалија за истраживања ЛМС.

Настава у блоку:

– Гравиметријско испитивање и анализа резултата.

Кључни појмови: гравитационо поље Земље, убрзање силе Земљине теже, гравиметар, густина стене, гравиметријске методе, инструменти, профили, карте, минералне сировине.

НАЗИВ ТЕМЕ: Магнетометријска метода испитивања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни магнетометријску методу испитивања и услове за њену примену;

– објасни магнетна својства стена и минерала;

– објасни појам, елементе и варијације магнетског поља Земље;

– опише инструменте за магнетометријска мерења и њихову примену у мерењима;

– објасни магнетометријске аномалије;

– наведе једначине за прорачун магнетометријских података;

– рукује инструментима за магнетометријска мерења под надзором;

– предложи просторни распоред тачака за магнетометријско испитивање;

– очита вредности магнетометријских мерења са инструмената;

– евидентира очитане вредности магнетометријских мерења;

– табеларно прикаже податке теренских магнетометријских мерења;

– изради дијаграме дневне варијације елемената магнетског поља Земље;

– израчуна елементе магнетског поља Земље;

– израчуна инструменталне корекције и корекције за дневну варијацију мерења елемената магнетског поља Земље;

– израчуна аномалије магнетског поља Земље;

– изради карту аномалије датог елемента магнетског поља Земље;

– изради профил аномалије датог елемента магнетског поља Земље;

– анализира значај магнетометријских аномалија у истраживању минералних сировина;

– скицира план извођења теренских магнетометријских мерења;

– примени одговарајуће инструменталне корекције у прорачуну;

– израчуна јачину З и Х компоненте;

– аномалије магнетног поља Земље;

– формира Записник магнетометријских испитивања;

– графички прикаже податаке јачине З и Х компоненте и аномалије магнетног поља Земље помоћу дијаграма, профила и карте у специјализованом софтверу;

– дискутује добијене резултате и могуће узроке магнетометријских аномалија.

– Магнетометријска метода испитивања и њена примена;

– Магнетна својства минерала и стена;

– Варијација магнетског поља Земље;

– Елементи Земљиног магнетског поља;

– Мерења магнетског поља Земље;

– Инструменти за магнетометријска мерења (компас, Шмидтове магнетне ваге, торзиони магнетометар, протонски магнетометар);

– Приказивање података магнетометријсих испитивања;

– Прорачун магнетометријских података за добијање магнетских аномалија;

– Значај магнетометријских аномалија за истраживања ЛМС.

Настава у блоку:

– Магнетомеријско испитивање и анализа резултата.

Кључни појмови: магнетско поље Земље, магнетска својства, минерали, стене, инструменти, торзиони магнетометар, компас, протонски магнетометар, профили, карте, магнетска аномалија,

НАЗИВ ТЕМЕ: Сеизмометријске методе испитивања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни сеизмометријску методу испитивања и услове за њену примену;

– наведе врсте и карактеристике еластичних таласа;

– објасни врсте и начине настанка сеизмичких таласа применом закона простирања таласа;

– објасни принципе рефракционе и рефлективне сеизмометријске методе испитивања;

– наведе једначине за прорачун сеизмометријских података;

– опише инструменте за сеизмометријска испитивања и њихову примену у мерењима;

– одреди константе еластичности тела;

– израчуна брзине и углове преламања и одбијања сеизмичких таласа на моделу двеју средина;

– предложи методе и инструменте сеизмометријских испитивања према условима испитивања;

– прикаже податке добијене рефракционом/рефлективном методом при истраживању минералних сировина;

– прикаже сеизмометријске податке помоћу профила, дијаграма и карте;

– нацрта ходохрону сеизмичких таласа за случај једне хоризонталне границе;

– анализира значај сеизмометријских испитивања у истраживању минералних сировина;

– скицира план извођења рефлективних сеизмометријских испитивања;

– нацрта дијаграм ходохрона на основу записника наиласка сеизмичких таласа;

– израчуна дубину границе између две литолошке средине на основу елемената очитаних са дијаграма ходохрона;

– прикаже дијаграм ходохрона сеизмичких таласа у специјализованом софтверу;

– изради структурну карту на основу дубина добијених обрадом рефлективних сеизмометријских података.

– Сеизмометријска методе испитивања;

– Анализа еластичних деформација тела под дејством напона (константе еластичности);

– Сеизмички таласи – врсте и начини настанка;

– Рефлективне и рефракционе сеизмометријске методе испитивања;

– Израчунавање брзина и углова преламања и одбијања сеизмичких таласа на моделу двеју средина;

– Инструменати за извођење сеизмометријских испитивања:

– извори сеизмичких таласа (механички удар, експлозив, вибрацони систем),

– за регистровање сеизмичких таласа (геофон, кабл и сеизмичка апаратура);

– Приказивање сеизмометријских података помоћу профила, дијаграма и карте.

– Симулација сеизмометријских метода испитивања лежишта нафте и гаса.

Настава у блоку:

– Цртање ходохроне сеизмичких таласа обрадом рефрактивних сеизмометријских података и приказ у специјализованом софтверу (Surfer);

– Израда структурне карте (методом интерполације) на основу дубина добијених интерпретацијом рефлективних сеизмометријских података применом специјализованог софтвера (Surfer).

Кључни појмови: еластичне карактеристике стена, закони простирања таласа, рефлективне сеизмометријске методе, рефракционе сеизмометријске методе, ходохрона, извор, механички удар, експлозив, вибратор, геофон, кабл, методом интерполације, структурна карта, специјализовани софтвер, Surfer.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геофизички каротаж (ГФК)

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни геофизичка каротажна испитивања и метод геофизичког каротажног испитивања;

– објасни петрофизичка својства формација;

– објасни извођење геофизичких каротажних мерења;

– наведе факторе који утичу на тачност каротажних мерења;

– прикаже резултате кроз обраду података геофизичког каротажа;

– препозна тип стене и флуида на основу кривих ГФК;

– издвоји колекторске интервале на основу кривих ГФК;

– одреди порозност формације и учешће литолошких чланова у саставу формације;

– одреди запреминско учешће флуида у формацији;

– квалитативно анализира дијаграме геофизичког каротажа;

– одреди границе између литолошких чланова применом дијаграма геофизичког каротажа;

– изради шему примене геофизичких каротажних мерења при истраживању лежишта нафте и гаса;

– Геофизичка каротажна испитивања;

– Петрофизичка својства стена (порозност, пропусност и запреминско учешће флуида) на моделу;

– Методе геофизичког каротажа (електричне методе, нуклеарне методе, акустичне методе и остале методе);

– Извођење геофизичких каротажних мерења;

– Фактори који утичу на тачност мерења геофизичког каротажа;

– Обрада података и приказивање резултата геофизичког каротажа;

– Препознавање типа стене и фуида на основу кривих ГФК;

– Издвајање колекторских интервала на основу кривих ГФК;

– Порозност формације и учешће литолошких чланова у саставу формације;

– Запреминско учешће флуида у формацији;

– Анализа дијаграма геофизичког каротажа;

– Одређивање граница између литолошких чланова применом дијаграма геофизичког каротажа.

– препозна типове лежишта минералних сировина уз помоћ кривих ГФК;

– анализира криве ГФК;

– разликује формације на основу њихових порозности;

– анализира значај ГФК испитивања у истраживању минералних сировина;

– графички прикаже дијаграме геофизичког каротажа у специјализованом софтверу;

– препозна тип стене, колекторске интервале и тип флуида у формацији на основу односа дијаграма геофизичког каротажа;

– израчуна порозност, запреминско учешће литолошких чланова и флуида у формацији у специјализованом софтверу;

– графички прикаже резултате интерпретације у специјализованом софтверу.

Настава у блоку:

– Анализа и интерпретација дијаграма геофизичког каротажа при истраживању лежишта нафте и гаса у специјализованом софтверу (Surfer, Grapher итд.).

Кључни појмови: петрофизичка својства формација, геофзички каротаж, методологија каротажних мерења, електричне методе ГФК, нуклеарне методе ГФК, акустичне методе ГФК, литологија, лежишта нафте и гаса, Surfer, Grapher.

НАЗИВ ТЕМЕ: Електрометријске методе испитивања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни електрометријске методе испитивања;

– наведе електрична својства минерала и стена и електрохемијске процесе у тлу;

– опише инструменте за електрометријска испитивања и њихову примену у поступке електрометријског сондирања, профилирања и картирања;

– анализира метод сопственог потенцијала/специфичног електричног отпора/изазване поларизације;

– обради записник електрометријских истраживања;

– израчуна апроксимативне вредности СЕО и разлике потенцијала;

– изради дијаграме специфичног електричног отпора при електрометријском сондирању, профилирању и картирању;

– прикаже резултате мерења СЕО у специјализованом софтверу.

– Електрометријске методе испитивања;

– Упоређивање минерала и стена на основу електричних својства;

– Електрохемијски процеси у тлу који изазивају електрични потенцијал у природним условима;

– Инструменти за електрометријска истраживања;

– Анализа метода: сопственог потенцијала, специфичног електричног отпора и изазване поларизације;

– Обрада записника електрометријских истраживања;

– Израда дијаграма специфичног електричног отпора при електрометријском сондирању, профилирању и картирању;

– Приказивање резултата мерења специфичног електричног отпора (СЕО) у специјализованом софтверу (Surfer, Grapher итд.).

Кључни појмови: електрична својства, минерали, стене, електрохемијски процеси, инструменти, електрометријска истраживања, сопствени потенцијал, електрична отпорност, поларизација, дијаграм, Surfer, сондирање, профилирање и картирање.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз вежбе и наставу у блоку, у специјализованој учионици/кабинету и у стручним установама као што су: Рударско-геолошки факултет, Геомагнетски завод, Сеизмолошки завод и Геолошки завод. На вежбама и настави у блоку се одељење дели у две групе, до 15 ученика.

Приликом реализације теме ослонити се на предзнање ученика из Геологије, Минералогије, Петрологије, Хемије и Физике. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Препорука је да се приликом остваривања програма вежби израђују задаци који ће се примењивати у настави на блоку и другим стручним предметима.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. Реализацијом наставе кроз вежбе, ученик уз исходе вештина стиче и одређена теоријска знања описана исходима у оквиру тема. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; теренски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. У току остваривања програма наставник треба да користи вербалне методе (монолошка и дијалошка метода), методе демонстрације и симулације, текстуално-илустративне методе, моделирање и др. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба очигледних дидактичких средстава (модела Геоида, магнетног поља Земље, грађе Земље, геофона, односно инструмената и др.), а по потреби и електронске презентације и видео материјал. Користити интернет странице, часописе и другу стручну литературу. Наставник са ученицима може да развија међупредметне компетенције, тако што ће уз помоћ наставника других стручних предмета ученици урадити заједнички пројекат учешћа геофизичких метода у различитим фазама истраживања минералних сировина. Вежбе обухватају решавање задатака помоћу различитих специјализованих софтвера (Surfer, Grapher итд.) уз коришћење реалних, мерених и синтетизованих података. На вежбама ученици обрађују, анализирају и приказују резултате графички (аналогно и дигитално), на моделима, видео записима и компјутерским симулацијама. Током боравка на терену, ученици би требало да покажу висок степен одговорности у примени мера заштите животне средине од загађења, као и да чувају еколошку равнотежу у средини у којој бораве. Препоручује се да број часова вежби наставник планира према потреби за реализацију поједних садржаја, а према динамици достизања исхода, потребама ученика или условима рада.

Препоручује се да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода, односно препуштајући ученицима могућност да сами предложе садржаје. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција и различитог су нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

1. Увод у примењену геофизику

Циљ теме је да се ученици упознају са основним задацима и појмовима примењене геофизике и карактеристикама физичких поља Земље. Ученици ће, кроз вежбе, научити да објасне задатке геофизике и да наведу физичка поља Земље и њихове карактеристике.

2. Гравиметријска метода испитивања

Циљ теме је да се ученици упознају са гравитационим пољем Земље, гравиметријском методом испитивања, појмом густине стене и појмом гравиметријске аномалије. Ученици ће кроз вежбе, научити да препознају и наведу услове, значај и примену гравиметријских аномалија у истраживању минералних сировина.

3. Магнетометријска метода испитивања

Циљ теме је да се ученици упознају са основним појмовима и елементима магнетског поља Земље, магнетним својствима минерала и стена и примену магнетометријске методе. Ученици ће кроз вежбе, научити да препознају и наведу услове, принципе и значај магнетометријских метода у истраживању минералних сировина као и да израде карту и профил аномалије датог елемента магнетског поља Земље.

4. Сеизмометријска метода испитивања

Циљ теме је да се ученици упознају са еластичним карактеристикама стена, врстама еластичних таласа, законима простирања таласа и сеизмометријском методом испитивања. Ученици ће кроз вежбе, научити да препознају и наведу услове, принципе, значај и примену рефлективне и рефракционе сеизмометријске методе испитивања у геологији, израчунају брзине и углове преламања и одбијања сеизмичких таласа на моделу двеју литолошких средина, израде ходороне сеизмичких таласа као и да израде структурну карту у специјализованом софтверу (Surfer, Grapher и сл.).

5. Геофизички каротаж (ГФК)

Циљ теме је да се ученици упознају са петрофизичким својствима минерала и стена, извођењем геофизичких каротажних мерења и методама геофизичког каротажа. Ученици ће кроз вежбе, научити да препознају и наведу факторе који утичу на тачност каротажних мерења, идентификују стене, флуиде и тип минералних лежишта анализом дијаграма мерења геофизичког каротажа у специјализованом софтверу (Surfer, Grapher и сл.), наведу видове примене геофизичких каротажних мерења у истраживањима минералних сировина.

6. Електрометријске методе испитивања

Циљ теме је да се ученици упознају са електричним својствима минерала и стена, електрохемијским процесима у тлу, методама електрометрије (метода сопственог потенцијала, специфичног електричног отпора и изазване поларизације) и њеном мултидисциплинарном применом. Ученици ће кроз вежбе, научити да препознају и наведу инструменте за електрометријска испитивања, поступке електрометријског испитивања (сондирање, профилирање и картирање) и прикажу резултате мерења у виду дијаграма, профила, карата применом специјализованог софтвера (Surfer, Grapher и сл.).

Настава у блоку:

Када је у питању реализација наставе у блоку за сваку тему је одређен број часова који се реализује кроз блок наставу. За блок наставу, потребно је припремити адекватан прибор (троуглови, шестар, оловке, рапидографи) и потребан материјал (папир, милиметарски папир и паус папир). Посебно припремити обрасце Записника, а такође омогућити коришћење специјализованих софтвера за обраду података.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

На почетку ученике треба упознати са планираним начином и динамиком оцењивања, критеријумима вредновања и циљевима оцењивања. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се прати напредовање ученика, остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и њихов рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како се понашају на вежбама и на терену, како прикупљају податке, изводе радове на терену, како аргументују, евалуирају, документују итд. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање доприноса ученика у групном раду, технике извођења радова на терену, специфичне радне вештине и тачност добијених резултата, оцењивање ставова ученика. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– извештаји/записници,

– рад у групи,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Методе проспекције

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	31	62	-	30	123

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са задацима и циљевима проспекцијских истраживања лежишта минералних сировина;

– Развијање свести ученика о значају проспекције као битне фазе истраживања лежишта;

– Оспособљавање ученика за препознавање проспекцијских индиција на терену;

– Оспособљавање ученика за препознавање и оконтуривање ореола расејавања лежишта;

– Оспособљавање ученика за узимање шлиховских и геохемијских проба на терену;

– Oспособљавање ученика за обраду шлиховских и геохемијских проба на терену и у лабораторији;

– Оспособљавање ученика за статистичку обраду резултата опробавања и интерпретацију у специјализованим софтверима ГИС-а;

– Развијање свести ученика о потреби сталног стручног развоја и усавршавања у складу са динамиком развоја технологија у струци;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Проспекцијска истраживања и проспекцијски контролни фактори	6	6	-	-
2.	Проспекцијске индиције	6	10	-	-
3.	Геолошке методе проспекције	8	20	-	-
4.	Геохемијске методе проспекције	11	26	-	-
5.	Настава у блоку	-	-	-	30

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Проспекцијска истраживања и проспекцијски контролни фактори

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе задатке и циљеве проспекцијских истраживања;

– објасни позицију и значај проспекције као фазе у геолошким истраживањима;

– објасни карактеристике магматског контролног фактора;

– објасни карактеристике структурног контролног фактора;

– објасни карактеристике фацијалног контролног фактора;

– опише значај проспекцијских контролних фактора;

– анализира везу магматских стенских комплекса са лежиштима која се у тим комплексима формирају;

– анализира везу геолошких структура са лежиштима која се у тим структурама формирају;

– анализира зависност фација од лежишта у којима се налазе.

– Задаци и циљеви проспекцијских истраживања;

– Проспекција као фаза истраживања лежишта минералних сировина;

– Магматски контролни фактор;

– Структурни контролни фактор;

– Фацијални контролни фактор.

Вежбе:

– Рад са узорцима, картама и плановима:

– Примена магматског контролног фактора;

– Примена структурног контролног фактора;

– Примена фацијалног контролног фактора.

Кључни појмови: проспекција, задаци и циљеви проспекције, фазе истраживања лежишта, проспекцијски фактори, магматски фактор, структурни фактор, фацијални фактор, магматски комплекси, структуре, фације, генетска повезаност.

НАЗИВ ТЕМЕ: Проспекцијске индиције

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише значај трагова старих рударења;

– опише значај проналаска рудних изданака на терену;

– објасни околорудне измене на стенама – алтерације;

– наведе карактеристичне елементе и минерале који индицирају одређене типове лежишта;

– објасни геофизичке аномалије као индиције постојања лежишта;

– опише значај проспекцијских индиција;

– препозна трагове старог рударења на терену;

– сачини извештај траговима рударења пронађеним приликом теренског обиласка старог или затвореног рудника/јаловишта/шљакишта;

– детерминише узорке изданака задатих типова лежишта;

– детерминише околорудне измене – алтерације на узорцима измењених стена;

– анализира елементе и минерале који указују на одређени тип лежишта;

– анализира карте геофизичких аномалија и њихов значај за индикацију лежишта.

– Трагови старог рударења;

– Рудни изданци;

– Околорудне измене на стенама – алтерације;

– Елементи и минерали – индикатори лежишта;

– Геофизичке аномалије као индиције лежишта.

Вежбе:

– Теренска вежба – затворени рудници, стара јаловишта или шљакишта;

– Детерминација узорака изданака лежишта;

– Детерминација околорудних измена на узорцима;

– Анализа елемената и минерала индикатора који указују на одређени тип лежишта (на задатим примерима);

– Анализа карата геофизичких аномалија.

Кључни појмови: проспекцијске индиције, трагови старог рударења, јаловиште, шљакиште, изданци лежишта, алтерације, индикатори, геофизичке аномалије.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геолошке методе проспекције

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне одлике геолошких метода проспекције;

– опише методу одломака и валутака;

– објасни главне особине шлиховских минерала;

– опише повољна места за узимање шлиховских проба;

– објасни метод узимања шлиховских проба на терену;

– објасни поступак обраде шлиховских минерала у лабораторији;

– опише начин приказивања шлиховског опробавања;

– пронађе рудне одломке на терену;

– оконтури механичке ореоле расејавања приликом израде карте рудних одломака;

– изврши узимање шлиховских проба на терену;

– изврши обраду шлиховских проба у лабораторији;

– детерминише шлиховске минерале;

– изврши статистичку обраду резултата шлиховске проспекције;

– изради шлиховску карту.

– Основне одлике геолошких метода проспекције;

– Метода рудних одломака и валутака;

– Шлиховски минерали;

– Избор повољних места за узимање шлиховских проба;

– Метода узимања шлиховских проба;

– Метода обраде шлиховских проба;

– Начин приказивања резултата шлиховског опробавања.

Вежбе:

– Проналажење рудних одломака на терену;

– Израда карте рудних одломака (механичких ореола).

– Узимање шлиховских проба на терену;

– Обрада шлиховских проба у лабораторији;

– Детерминација шлиховских минерала;

– Статистичка обрада резултата шлиховске проспекције;

– Израда шлиховске карте.

Кључни појмови: геолошке методе проспекције, рудни одломци, шлих, шлиховске пробе, узимање шлиховских проба, обрада шлихова, шлиховска карта, механички ореоли расејавања.

НАЗИВ ТЕМЕ: Геохемијске методе проспекције

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише типове геохемијских ореола расејавања;

– објасни метод узимања литогеохемијских проба на терену;

– објасни поступак обраде литогеохемијских проба у лабораторији;

– опише начин приказивања литогеохемијског опробавања;

– објасни метод узимања металометријских проба на терену;

– објасни поступак обраде металометријских проба у лабораторији;

– опише начин приказивања металометријског опробавања;

– опише метод хидрогеохемијског опробавања;

– опише метод биогеохемијског опробавања;

– опише ботаничку методу проспекције;

– изврши узимање литогеохемијских проба на терену;

– изврши обраду литогеохемијских проба у лабораторији;

– изврши статистичку обраду резултата литогеохемијске проспекције;

– изради литогеохемијску карту;

– изврши узимање металометријских проба на терену;

– изврши обраду металометријских проба у лабораторији;

– изврши статистичку обраду резултата металометријске проспекције;

– изради металометријску карту у специјализованом пакету ГИС-а;

– изврши узимање хидрогеохемијских проба на терену;

– изради хидрогеохемијску карту у специјализованом пакету ГИС-а на основу резултата анализе хидрогеохемијских проба;

– анализира резултате и приказ резултата биогеохемијских опробавања.

– Типови геохемијских ореола расејавања;

– Метод литогеохемијског опробавања;

– Обрада литогеохемијских проба;

– Приказивање резултата литогеохемијског опробавања;

– Метод металометријског опробавања;

– Обрада металометријских проба;

– Приказивање резултата металометријског опробавања;

– Хидрогеохемијске методе опробавања;

– Биогеохемијске методе опробавања;

– Ботаничка метода проспекције.

Вежбе:

– Узимање литогеохемијских проба на терену;

– Обрада литогеохемијских проба у лабораторији;

– Израда литогеохемијске карте;

– Узимање металометријских проба на терену;

– Обрада металометријских проба у лабораторији;

– Израда металометријске карте;

– Узимање хидрогеохемијских проба на терену;

– Израда хидрогеохемијске карте;

– Анализа резултата биогеохемијских опробавања.

Кључни појмови: геохемијске методе проспекције, геохемијски ореоли расејавања, литогеохемијска метода, металометријска метода, хидрогеохемијска метода, биогеохемијска метода, ботаничка метода, геохемијске карте.

НАЗИВ ТЕМЕ: Настава у блоку

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изабере места за узимање шлиховских проба на терену;

– изврши узимање шлиховских проба на терену;

– изабере места за узимање геохемијских проба на терену;

– изврши узимање геохемијских проба на терену;

– изврши обраду шлиховских проба у лабораторији;

– изврши обраду геохемијских проба у лабораторији;

– изврши статистичку обраду и интерпретацију резултата шлиховског опробавања;

– изврши статистичку обраду и интерпретацију резултата геохемијског опробавања.

– Узимање шлиховских проба на терену;

– Узимање геохемијских проба на терену;

– Обрада шлиховских проба у лабораторији;

– Обрада геохемијских проба у лабораторији;

– Статистичка обрада и интерпретација резултата шлиховског и геохемијског опробавања (у специјализованим софтверима).

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике је потребно упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици, вежбе у специјализованој учионици и наставу у блоку на терену и у лабораторији. На вежбама се одељење дели у две групе, до 15 ученика. Вежбе се реализују кроз двочасе у једном дану. Одређене вежбе се организују на терену, на Рударско – геолошком факултету, специјализованим лабораторијама и у геолошким институцијама. Настава у блоку се организује на терену (на изабраним локацијама), као и у Геолошком заводу Србије или у некој друг�