Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs
6
На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),
Министар просвете доноси
ПРАВИЛНИК
о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране
Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/18, 6/21, 10/21, 7/22, 10/23 и 14/23), после плана и програма наставе и учења за образовни профил прехрамбено-биотехнолошки техничар, додају се планови и програми наставе и учења за образовне профиле пољопривредни техничар и пољопривредни техничар дигиталних технологија, који су одштампани уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Планови и програми наставе и учења за образовне профиле пољопривредни техничар и пољопривредни техничар дигиталних технологија остварују се и у складу са:
1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/23);
2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар дигиталних технологија” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/23).
Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Просветни гласник”, бр. 1/93, 1/94, 1/96, 2/01, 5/02, 10/06 и 5/11 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 5/13, 11/13, 14/13, 9/18, 7/22, 4/23 и 10/23), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил техничар пољопривредне технике;
2) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 2/13, 3/14, 5/14, 10/16, 5/17, 2/20, 11/20, 16/21, 10/23 и 14/23), у делу који се односи на наставни план и програм стручних предмета за образовни профил пољопривредни техничар.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране за образовни профил пољопривредни техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране за образовни профил техничар пољопривредне технике, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2024/2025. године.
Број 110-00-97/2024-03
У Београду, 30. јула 2024. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Листа изборних програма према програму образовног профила
Рб |
Листа изборних програма |
РАЗРЕД |
|||
I |
II |
III |
IV |
||
Стручни програми |
|||||
1. |
Аграрни туризам |
2 |
2 |
||
2. |
Задругарство |
2 |
2 |
2 |
|
3. |
Климатске промене у пољопривреди |
2 |
2 |
2 |
|
4. |
Вештачка интелигенција и роботика |
2 |
2 |
||
5. |
Органска производња у повртарству |
2 |
2 |
||
6. |
Обновљиви извори енергије |
2 |
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни прeдмети, изборни програми и активности
|
I РАЗРЕД часова |
II РАЗРЕД часова |
III РАЗРЕД часова |
IV РАЗРЕД часова |
УКУПНО часова |
Час одељењског старешине |
64 |
64 |
64 |
64 |
256 |
Додатни рад* |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Допунски рад* |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
Припремни рад* |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 30 |
до 120 |
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада
Остали облици образовно-васпитног рада током школске године
|
I РАЗРЕД часова |
II РАЗРЕД часова |
III РАЗРЕД часова |
IV РАЗРЕД часова |
Екскурзија |
до 3 дана |
до 5 дана |
до 5 наставних дана |
до 5 наставних дана |
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе |
2 часа недељно |
|||
Трећи страни језик |
2 часа недељно |
|||
Други предмети* |
1–2 часа недељно |
|||
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) |
30–60 часова годишње |
|||
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) |
15–30 часова годишње |
|||
Културна и јавна делатност школе |
2 радна дана |
* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су раније објављени.
Остваривање школског програма по недељама
|
I РАЗРЕД часова |
II РАЗРЕД часова |
III РАЗРЕД часова |
IV РАЗРЕД часова |
Разредно часовна настава |
32 |
32 |
32 |
32 |
Менторски рад (настава у блоку, пракса) |
5 |
5 |
5 |
2 |
Обавезне ваннаставне активности |
2 |
2 |
2 |
2 |
Матурски испит |
3 |
|||
Укупно радних недеља |
39 |
39 |
39 |
39 |
Подела одељења у групе
Разред |
Предмет/Модул |
Годишњи фонд часова |
Број ученика у групи - до |
Помоћни наставник |
||
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||||
I |
Педологија и агрохемија |
30 |
15 |
да |
||
Механизација у пољопривреди |
30 |
15 |
да |
|||
Професионална пракса |
90 |
15 |
да |
|||
II |
Механизација у пољопривреди |
32 |
30 |
15 |
да |
|
Механизација у пољопривреди / Обука вожње тарактора* |
30 |
1* |
да |
|||
Заштита биља |
32 |
12 |
15 |
да |
||
Ратарство и повртарство |
32 |
96 |
18 |
15 |
да |
|
Воћарство и виноградарство |
32 |
15 |
да |
|||
Расадничарство |
64 |
15 |
да |
|||
Професионална пракса |
90 |
15 |
да |
|||
III |
Механизација у пољопривреди |
32 |
15 |
да |
||
Заштита биља |
32 |
6 |
15 |
да |
||
Ратарство и повртарство |
32 |
96 |
18 |
15 |
да |
|
Воћарство и виноградарство |
96 |
24 |
15 |
да |
||
Сточарство |
64 |
12 |
15 |
да |
||
Професионална пракса |
90 |
15 |
да |
|||
IV |
Механизација у пољопривреди |
32 |
15 |
да |
||
Заштита биља |
32 |
6 |
15 |
да |
||
Воћарство и виноградарство |
64 |
24 |
15 |
да |
||
Сточарство |
32 |
128 |
30 |
15 |
да |
|
Предузетништво |
64 |
* Настава у блоку за модул Обука вожње трактора реализује сe индивидуално за сваког ученика и обухвата обуку ученика за управљање трактором.
Распоред индивидуалне обуке за сваког ученика утврђује стручно веће наставника пољопривредне групе предмета у школи, уз присуство наставника – ментора.
** Професионална пракса се обавља у периоду од 1. септембра до 15. августа текуће школске године у првом, другом и трећем разреду, изузев празником и недељом. Закључна оцена утврђује се на седници одељенског већа после 15. августа текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.
За релизацију програма вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе одељење се дели у групе.
Место реализације наставе програма вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе дефинисано је у делу „НАСТАВНИ ПРОГРАМИ”, одељак „ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА”.
*** Часове вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе реализује предметни наставник, а помоћни наставник обавља послове припреме за извођење часова вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе. Под непосредним руководством наставника демонстира радни задатак, пружа помоћ при раду са ученицима на часовима вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе (у кабинету, лабораторији, радионици школе и школској економији) за обављање одређених послова и радних задатака. Планира и требује потребне материјале и средства за рад на часу. Обавља радне задатке за које ученици нису компетентни.
Подела одељења у групе када се реализује по дуалном моделу
Разред |
Предмет/Модул |
Годишњи фонд часова |
Број ученика у групи – до |
|||
Вежбе |
Практична настава |
Учење кроз рад |
Настава у блоку |
|||
I |
Педологија и агрохемија |
30 |
15 |
|||
Механизација у пољопривреди |
30 |
15 |
||||
II |
Механизација у пољопривреди |
32 |
30 |
15 |
||
Заштита биља |
12 |
15 |
||||
Ратарство и повртарство |
96 |
18 |
15 |
|||
Расадничарство |
64 |
15 |
||||
III |
Ратарство и повртарство |
96 |
18 |
15 |
||
Воћарство и виноградарство |
96 |
24 |
15 |
|||
IV |
Воћарство и виноградарство |
64 |
24 |
15 |
||
Сточарство |
128 |
30 |
15 |
Назив предмета: Педологија и агрохемија
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
96 |
30 |
126 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање знања о генези и минеролошком саставу земљишта;
– Упознавање ученика са земљишним раствором као чиниоцем плодности;
– Развијање знања о типовима земљишта и њиховој плодности;
– Развијање знања о законитостима исхране биљака;
– Упознавање ученика са хемијским саставом, физиологијом и начинима исхране биљака;
– Упознавање ученика са врстама ђубрива;
– Развијање знања о значају употребе различитих облика ђубрива и њиховог утицаја на висину приноса пољопривредних усева.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Земљиште |
32 |
6 |
||
2. |
Исхрана биљака |
32 |
12 |
||
3. |
Ђубрива и средства за исхрану биљака |
32 |
12 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Земљиште |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни значај земљишта у биљној производњи; – наведе поделуи физичка својства минерала и стена; – објасни факторе који утичу на стварање матичног супстрата и хумуса; – наведе састав земљишта, организме и органску материју у земљишту (флору и фауну); – опише најважније особине глине и њен утицај у биљној производњи; – опише земљишни раствор као чинилацa плодности земљишта; – објасни реакцију земљишног раствора и његов утицај на успевање биљака; – наведе физичке, водно-физичке, физичко-механичке, хемијске, ваздушне и топлотне особине земљишта; – дефинише плодност земљишта; – опише морфологију земљишта; – објасни настајање хумуса, његов састав и поделу; – опише чиниоце образовања земљишта и особине земљишта; – објасни утицај климатских промена на образовање земљишта; – објасни утицај климатских промена и елементарних непогода на физичке, хемијске и биолошке особине земљишта; – наведе типове и карактеристикеземљишта; – објасни параметре који се утврђују физичком и хемијском анализом земљишта – објасни мере поправке физичких и хемијских особина земљишта; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – отвара педолошки профил на различитим типовима земљишта; – узоркује земљиште за физичку и хемијску анализу земљишта; – припрема узорке за физичку и хемијску анализу земљишта; – чита резлтутате анализе земљишта; – примењује мере поправке особина земљишта након физичке и хемијске анализе земљишта; – примењује адаптивне мере поравке физичких и хемијских особина земљишта насталих услед климатских промена и елементарних непогода; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Генеза и процеси образовања земљишта; – Хемијске, физичке и биолошке особине земљишта; – Плодност земљишта; – Систематика земљишта. Настава у блоку: – Отварање педолошког профила (копањем, сондирањем); – Узимање узорака земљишта за физичку и хемијску анализу земљишта; – Припрема узорака за физичку и хемијску анализу земљишта; – Примењује адаптивне мере поравке физичких и хемијских особина земљишта насталих услед климатских промена и елементарних непогода. Кључни појмови: својства минерала и генеза земљишта, процеси образовања земљишта, особине земљишта, плодност земљишта, хумус, образовање земљишта, типови земљишта, колоиди, анализа и поправке особина земљишта, климатске промене, адаптивност, адаптивне мере. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Исхрана биљака |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе елементе, неорганска и органска једињења, који улазе у састав биљака; – објасни начине исхране биљака; – објасни аутотрофни и хетеротрофни начин исхране; – објасни процес фотосинтезе; – објасни исхрану биљака макро и микроелементима; – опише физиологију раста и стадијуме развића биљака; – опише раст и развиће биљака – наведе изворе воде за биљке, начине усвајања воде и њено кретање кроз биљку; – објасни процес транспирације; – објасни привремено и трајно увенуће биљке; – опише утицај вишка воде на развитак биљака; – објасни улогу корена и листа у процесу усвајања минералних материја; – опише улогу биогених (макро и микро) елемената за биљке и њихове облике у земљишту; – опише симптоме вишка и мањка биогених елемената; – објасни процес дисања биљака; – објасни отпорност биљака на абиотичке факторе; – објасни утицај климатских промена и елементарних непогода на раст и развиће биљака; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – уочи симптоме мањка и вишка макро и микро елемената на биљкама; – уочи симптоме увенућа биљака; – уочи симптоме утицаја абиотичких фактора на биљке;. – примени потребне адаптивне мере за раст и развиће биљака насталих услед климатских промена и елементарних непогода; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Хемијски састав биљака; – Начини исхране биљака; – Снабдевање биљака водом и минерална исхрана биљака; – Макро и микро елементи; – Дисање, раст и развиће биљака; – Утицај климатских промена на раст и развиће биљака, – Отпорности биљака према абиотичким факторима (високим и ниским температурама, суши и реакцији средине). Настава у блоку: – Утврђивање симптома вишка и мањка биогених елемената; – Утврђивање симптома увенућа биљака; – Примена адаптивних мера на климатске промене у процесу исхране биљака, Кључни појмови: исхрана биљака, макро и микро елементи, фотосинтеза, транспирација, дисање, оторност биљака, климатске промене, елементарне непогоде. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Ђубрива и средства за исхрану биљака |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– опише органска ђубрива по врсти и пореклу; – опише особине минералних ђубрива; – опише проста и сложена минерална ђубрива; – објасни добре и лоше стране употребе сложених (мешаних) минералних ђубрива; – опише начине израчунавања потребне количине ђубрива; – објасни коришћење фолијарних и бактериолошких ђубрива; – објасни разлоге коришћења одређених врста ђубрива у односу на тип земљишта; – објасни начине ђубрења земљишта; – објасни начине повећања садржаја хумуса у зелљишту; – наведе ђубрива намењена органској производњи биљака; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – распозна органска ђубрива по врсти и пореклу; – припрема органска ђубрива; – разликује проста и сложена минерална ђубрива; – израчуна на основу налога потребну количину ђубривау односу на биљну врсту; – складишти минерална ђубрива. – примењује различите начине ђубрења у органској производњи; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Органска ђубрива (стајњак, компост, осока, зеленишно ђубриво); – Повећање садржаја хумуса; – Минерална ђубрива (проста и сложена); – Средства за исхрану биљака (фолијарна и бактериолошка ђубрива); – Утврђивање потреба за ђубрењем ( у односу на биљну врсту и приступачност важнијих хранљивих елемената у земљишту и планираног приноса); – Начини ђубрења земљишта; – Ђубрива намењена органској производњи биљака. Настава у блоку: – Припрема (паковање и нега) органских ђубрива; – Складиштење минерална ђубрива; – Коришћење органских ђубрива у органској производњи биљака; – Начини ђубрења земљишта; – Примена различитих начине ђубрења у односу на биљну врсту, приступачност важнијих хранљивих елемената у земљишту и планираног приноса. Кључни појмови: органска ђубрива, минерална ђубрива, фолијарна и бактериолошка ђубрива, средства за исхрану биљака, начини ђубрења земљишта, органска производња биљака. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, да сеутврди у којој мери су они упознати са типовима земљишта и њиховом плодношћу, са хемијским саставом, физиологијом и начинима исхране биљака, употребом различитих облика ђубрива њиховим значајем за савремену пољопривредну производњу.
Облици наставе: Теоријски часови и настава у блоку / вежбе у блоку.
Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету са одговарајућом опремом или стандардној учионици са опремом која омогућава приступ интернету и пројектора за презентацију. Наставу у блоку реализовати на терену, школској економији, лабораторији за испитивање физичких и хемијских особина земљишта.
Подела одељења на групе: За часове наставе у блоку / вежбе у блоку одељење се дели на две групе.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова наставе у блоку / вежбе у блоку када се изводе у школској лабораторији и на школској економији.
Часове наставе у блоку / вежбе у блокуреализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама (лабораторијска средства и опрема и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма учења, односно да свака тема или наставна јединица или сваки модул добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о: генези и минеролошком саставу земљишта; земљишним растворима као чиниоцима плодности; законитостима исхране биљака; хемијском саставу, физиологији и начинима исхране биљака; врстама ђубрива и значају употребе различитих облика ђубрива и њиховог утицаја на висину приноса пољопривредних усева, који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма учења је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Модул: Земљиште
Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 6 часова наставе у блоку.
При обради програма учења направити корелацију са Биологијом, Физиком и Хемијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.
Препоручени препоручени садржаји модула Земљиште:
– Генеза и процеси образовања земљишта;
– Хемијске, физичке и биолошке особине земљишта;
– Плодност земљишта;
– Систематика земљишта;
– Утицај климатских промена на земљиште.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
– Примери задатака за настава у блоку: Отварење педолошког профила на различитим типовима земљишта, Узорковање земљишта за физичку и хемијску анализу земљишта, Припрема узорке земљишта за физичку и хемијску анализу земљишта.
– Модул: Исхрана биљака
Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку.
При обради програма учења направити корелацију са Хемијом и Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи. .
Препоручени препоручени садржаји модула Исхрана биљака:
– Хемијски састав биљака;
– Начини исхране биљака;
– Снабдевање биљака водом и минерална исхрана;
– Макро и микро елементи;
– Дисање, раст и развиће биљака;
– Утицај климатских промена на раст и развиће биљака;
– Отпорности биљака према абиотичким факторима (високим и ниским температурама, суши и реакцији средине) .
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за настава у блоку: Начини исхране биљака, Уочавање симптома мањка/вишка макро/микро елемената на биљкама, Уочавање симптома мањка или вишка воде, Уочавање симптома (реакције биљке) на високе и ниске температуре.
Модул: Ђубрива и средства за исхрану биљака
Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку.
При обради програма учења направити корелацију са Хемијом и Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.
Препоручени препоручени садржаји модула Ђубрива и средства за исхрану биљака:
– Органска ђубрива (стајњак, компост, осока, зеленишно ђубриво);
– Хумус као извор плодности земљишта;
– Минерална ђубрива (проста и сложена);
– Средства за исхрану биљака (фолијарна и бактериолошка ђубрива);
– Утврђивање потреба за ђубрењем;
– Начини ђубрења земљишта;
– Ђубрива намењена органској производњи биљака;
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
– Примери задатака за наставу у блоку: Распознавање органских ђубрива по врсти и пореклу; Паковање и нега (припрема) органска ђубрива; Израчунавање потребне количине ђубрива у односу на биљну врсту, Приступачност важнијих хранљивих елемената у земљишту и планирање приноса; Складиштење минералних ђубрива. Примена различитих начине ђубрења у односу на биљну врсту, приступачност важнијих хранљивих елемената у земљишту и планираног приноса.
Настава у блоку се реализује на школској економији.
Једна вежба се реализује са 6 спојенихшколских часова и за то време ученици треба да ураде задату вежбу. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мере заштите на раду и животне средине. На првом термину вежби упознати ученике са опремом, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања на школској економији.
Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама на сваком радном месту и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.
Ученициводе дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички или табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.
Пример извођења вежбе: Узорковање земљишта за физичку и хемијску анализу.
Вежбу реализовати са 6 часова у блоку. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је овладавање вештином узимања узорака земљишта, отварањем педолошког профила и коришћењем сонде за за узимање узорака. Исход треба да буде савладана почетна вештина узимања и паковања узорака земљишта.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање упуства за реализацију вежбе, алата и прибора. Једна група ученика ће узорковање радити отварањем педолошког профила и узорковање земљишта, а друга група ће узорковати коришћењем сонди. Прва група отвара педолошки профил ручно, преузима потребан алат и средтва за паковање узорка земљишта. На отвореном педолошком профилу уочити хоризонте и у зависности планиране производње узимати узорке на 10 центиметара. Број узорака зависи од планиране производње( ратарско-повртарскадо 30 центиметра, а воћарско виноградарска до 80 центиметара). Друга група преузима сонду за узимање узорака земљишта и визуелним прегледом утврдити исправност сонде. Помоћни наставник демонстрира руковање сондом и паковање узорака. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Група ученика добија задатак да обави узимање узорака користећи упуство. Наставник и помоћни наставник прате рад ученикаи дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, опрати и одложити на одговарајуће место. Узорковано земљиште по упуству спаковати и припремити за анализу земљишта.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе се за укључивање у производни процес ратарске, повртарске, воћарске и виноградарске производње. Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованогмодула/ препорученог садржаја. Сумативне оцене се добијају вредновањем теоријског знања, и наставе у блоку/ вежбе у блоку. Проверу теоријских знања вршити на основу писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика,. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе. Вежбе оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, закључком на часовима вежби, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује (теоријска настава, вежбе, настава у блоку / вежбе у блоку). И ако је садржај овог предмета је нов, ученици већину елемената могу да виде самостално и у групи.Кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – мање уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;
– брло добар (4) –вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Назив предмета: Механизација у пољопривреди
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практичнанастава |
Настава у блоку |
||
I |
96 |
30 |
126 |
||
II |
64 |
32 |
30 |
126 |
|
III |
64 |
32 |
96 |
||
IV |
32 |
32 |
64 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
||||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Учење кроз рад |
Настава у блоку |
||
I |
96 |
30 |
126 |
|||
II |
64 |
32 |
30 |
126 |
||
III |
64 |
32 |
96 |
|||
IV |
32 |
32 |
64 |
2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са врстама, својствима и употребом (применом) машинских материјала у пољопривреди;
– Упознавање штетности корозије и примену заштитних средстава;
– Упознавање са машинским елементима који се користе на пољопривредним машинама;
– Оспособљавање за самостално руковање пољопривредном техником и процесима;
– Оспособљавање за коришћење мобилних апликација;
– Упознавање врста машина, уређаја, објеката и опреме који се користе у пољопривредној производњи;
– Оспособљавање за правилно подешавање и одржавање машина ради постизања одговарајућег квалитета рада;
– Оспособљавање за правилну примену пестицида, ђубрива и осталих средстава у пољопривредној производњи;
– Упознавање објеката и опреме за сушење и складиштење пољопривредних производа;
– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;
– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Машински материјали и елементи |
14 |
12 |
||
2. |
Мотори СУС |
14 |
12 |
||
3. |
Пољопривредни трактори |
18 |
6 |
||
4. |
Мобилне апликације у пољопривреди |
20 |
|||
5. |
Обука вожње трактора |
30 |
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Обука вожње трактора |
30 |
|||
2. |
Механизација за обраду и ђубрење земљишта |
16 |
8 |
||
3. |
Сејалице и садилице |
14 |
7 |
||
4. |
Култиватори и прскалице |
10 |
5 |
||
5. |
Машине за жетву и бербу |
18 |
9 |
||
6. |
Транспортна средства у пољопривреди |
6 |
3 |
Разред: трећи
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Воћарско-виноградарска механизација |
48 |
24 |
||
3. |
Системи и опрема за наводњавање |
16 |
8 |
Разред: четврти
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Машине и опрема у производним објектима |
12 |
12 |
||
2. |
Механизација у сточарству |
20 |
20 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Први разред
НАЗИВ МОДУЛА:Машински материјали и елементи |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе значај и поделу машинских материјала; – опише својства машинских материјала; – објасни појаву и штетност корозије код металних делова; – наведе основна својства гвожђа и челика; – наведе својства и примену обојених метала; – наведе намену полимерних материјала; – наведе својства стакла и гуме; – наведе горива и мазива која се користе/примењују у пољопривредној техници; – наведе поделу машинских елемената; – опише поступке заваривања; – наведе врсте навоја; – наведе примере примене еластичних веза; – наведе елементе обртног кретања; – наброји делове лежаја и објасни њихову функцију; – наведе врсте преносника снаге и њихове елементе; – објасни функционисање елемената за спровођење течности, гасова и паре; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – разликује машинске материјале; – обави заштиту метала од корозије; – разликује гвожђе, челик и обојене метале; – разликује горива и мазива у пољопривредној техници; – разликује машинске елементе; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Особине машинских материјала; – Корозија; – Челик, својства и врсте; – Обојени метали и њихове легуре; – Примена полимера у електротехници и машинству; – Стакло и гума; – Природни материјали – дрво и кожа; – Горива и мазива; – Дефиниција, подела и класификација машинских елемената: заковани и заварени спојеви, лемљени и лепљени спојеви, навојни спојеви, клинови и чивије, еластичне везе, осовине и вратила, лежајеви и лежишта, спојнице, зупчасти и ланчани парови, каишни и ремени парови, елеменати за спровођење течности, гасова и паре. Кључни појмови: машински материјали, особине, корозија, челик, гвожђе, термичка обрада, обојени метали, полимери, стакло, гума, дрво, кожа, горива, мазива, машински елементи, закивање, заваривање, лемљење, лепљење, навој, клинови, чивије, еластичне везе, осовине, вратила, лежајеви, лежишта, спојнице, зупчасти и ланчасти парови, каишни и ремени парови, спровођење, течност, гасови, пара. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Заштита метала од корозије; – Употреба горива и мазива; – Спајање машинских елемената; – Преносници снаге и обртног кретања; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Мотори СУС |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе врсте мотора СУС; – наведе примену мотора СУС; – дефинише основне величине мотора СУС; – објасни принцип рада двотактних и четворотактних мотора СУС; – објасни улогу непокретних и покретних делова мотора СУС; – опише непокретне и покретне делове мотора СУС; – опише делове разводног механизма; – наведе и опише уређаје ОТО и дизел мотора; – објасни функцију појединих уређаја; – наведе врсте и опише уређаје за хлађење мотора; – објасни принцип рада уређаја за подмазивање мотора; – наведе и опише типове уређаја за напајање ОТО и дизел мотора горивом; – објасни значај уређаја за довод и пречишћавање ваздуха и одвод гасова; – наведе и опише електричне уређаје; – објасни поступке одржавања уређаја мотора; – разликује ОТО и дизел моторе; – разликује непокретне и покретне делове мотора СУС; – препозна делове разводног механизма; – препозна делове уређаја за хлађење мотора; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – одржава уређаје ОТО и дизел мотора. |
– Мотори СУС; – Основне величине мотора СУС; – Принцип рада мотора СУС; – Делови мотора; – Разводни механизам; – Уређаји ОТО и дизел мотора: уређај за хлађење, уређај за подмазивање, уређај за напајање горивом, уређај за довод и пречишћавање ваздуха, електрични уређаји. Кључни појмови: мотори СУС, величине мотора, принцип рада, делови мотора, разводни механизам, уређаји мотора, хлађење, подмазивање, напајање, пречишћавање, довод, ваздух, гориво, електрични уређаји, одржавање, заштита на раду. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Расклапање и склапање мотора; – Подешавање уређаја на мотору; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Одржавање мотора. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Пољопривредни трактори |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе типове трактора који се користе у пољопривреди; – објасни конструкцију једноосовинских трактора и мотокултиватора; – наведе прикључке једноосовинских трактора; – наведе делове трансмисије трактора; – објасни принцип рада механичке и хидродинамичке спојнице трактора; – објасни принцип рада и улогу мењача трактора; – објасни принцип рада и улогу диференцијала; – објасни принцип рада и улогу предњег погона; – наведе уређаје трактора; – објасни улогу уређаја; – објасни принципе рада уређаја трактора; – опише услове рада руковаоца; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – препозна различите конструкције трактора; – обави мере техничког одржавања трансмисије трактора; – користи упутство за руковање и одржавање трактора; – рукује различитим типовима трансмисија трактора; – разликује уређаје трактора; – обави подешавање уређаја трактора; – обави мере техничког одржавања уређаја на трактору; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – води евиденцију одржавања трактора. |
– Пољопривредни трактори; – Мотокултиватори; – Трансмисија трактора: спојница, мењач брзина, диференцијал, прикључно вратило, предњи погон трактора; – Уређаји трактора: уређај за кретање трактора, уређај за управљање, уређај за кочење, хидраулични уређај, уређај за прикопчавање машина. Кључни појмови: трактори, мотокултиватори, трансмисија, спојница, мењач, диференцијал, прикључно вратило, предњи погон, уређаји трактори, управљање, кретање, кочење, хидраулични уређај, заштита на раду. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Подешавање уређаја на трактору; – Руковање трансмисијом и уређајима трактора; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Одржавање трактора. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Мобилне апликације у пољопривреди |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– дефинише Глобални навигациони сателитски систем GNSS; – објасни пренос података са GPS сателита; – опише дигиталне платформе које пружају подршку у праћењу стања усева и планирању пољопривредних активности; – објасни приступ дигиталним платформама које кроз исти кориснички налог омогућавају приступ целом систему; – опише инсталацију и регистрацију корисника на платформе; – опише функционалности платформе за подршку у праћењу стања усева и планирању пољопривредних активности; – опише разлику између традицоналног и дигиталног начина вођења књиге поља; – објасни план раднихоперација на парцели; – објасни креирање парцеле за наредну сезону; – опише праћење временске прогнозе и метеоподатака; – наведе значај дигиталне књиге поља; – опише фотографисање усева; – објасни коришћење сателитских снимака усева; – обави инсталацију и регистрацију корисника на платформе; – користи Глобални навигациони сателитски систем GNSS; – идентификује и преузима потребне податке са GPS сателита; – користи веб апликације за рачунар; – користи апликације за мобилни уређај (мобилне апликације); – унесе парцелу у систем; – унесе план операција на парцели; – креира парцелу за наредну сезону; – прикупља метеоподатке и доноси одлуке (на основу влажности и температуре земљишта, брзине ветра, падавина...) о моменту извођења технолошких операција; – води дигиталну књигу поља и уноси активности; – користи сателитске снимке усева. |
– Глобални навигациони сателитски систем GNSS; – Дигиталне платформе које пружају подршку у праћењу стања усева и планирању пољопривредних активности; – Приступ дигиталним платформама које кроз исти кориснички налог омогућавају приступ целом систему: веб апликацији и мобилној апликацији која мобилни уређај претвара у нови корисни алат; – Основни сервиси дигиталних платформи: дневник пољопривредних активности, временска прогноза на локацији парцеле, сателитски индекси усева који описују расту биљака, интензитет фотосинтезе и доступност воде и хранљивих материја, преглед анализе земљишта, преглед фотографија усева, информације о паметним технологијама које се користе у пољопривреди, најновије информације о појави болести и штеточина у околини парцеле; – Апликације за мобилни уређај (поред тренутног увида у све податке који пружа на терену, омогућава и брз и једноставан унос података у систем); – Веб апликација за рачунар (намењена је визуелизацији и детаљној анализи података). Кључни појмови: глобални навигациони сателитски систем GNSS, инсталација, регистрација, платформе, парцела, временска прогноза, метео подаци, дигитална књига поља, фотографисање усева, сателитски снимак усева, андроид апликација, веб апликација. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Обука вожње трактора |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе опште одредбе о понашању учесника у саобраћају; – објасни радње са возилом у саобраћају; – објасни кретање возила на путу; – објасни првенство пролаза; – објасни саобраћај на раскрсници; – објасни мимоилажење, претицање и обилажење; – објасни кретање пешака и однос возача према пешацима; – објасни употребу светала у саобраћају; – објасни одстојање између возила; – објасни превоз лица и терета трактором и прикључним возилом које вуку трактори; – објасни саобраћај трактора који вуку запрежно возило; – објасни саобраћај радних машина и мотокултиватора; – објасни саобраћај бицикала, бицикала са мотором и мотоцикала; – објасни саобраћај запрежних возила и кретање стоке; – објасни саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге; – наведе возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза; – објасни вожњу ноћу и вожњу под неповољним временским условима; – објасни изглед и значење знакова опасности, знакова изричитих наредби и знакова обавештења; – објасни значење допунске табле уз саобраћајне знакове; – објасни значење ознака на коловозу (значење на раскрсници и на другим местима на коме је саобраћај посебно регулисан); – наведе обележавање прелаза пута преко железничке пруге; – наведе врсте и објасни значење знакова које учесницима у саобраћају на путевима дају овлашћена лица; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Безбедност саобраћаја – Т1: (појам, значај и основне одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима; – Возач – Т2: појам, значај и утицај возача на безбедност саобраћаја; – Пут – Т3: појам, значај пута и врсте путева; – Возило – Т4: појам и значај возила, дефиниције врста возила и идентификациона ознака возила; – Правила саобраћаја – Т5: појам и значај правила саобраћаја, опште одредбе о понашању учесника у саобраћају; – Остали учесници у саобраћају – Т6: појам и карактеристике учесника у саобраћају које утичу на безбедно одвијање саобраћаја; – Саобраћајна сигнализација – Т7: појам, значај, начин обележавања и постављање; – Превоз терета и лица возилима – Т8: опште одредбе, појам, значај и забране, оптерећење возила; – Возачке дозволе – Т9: појам и значај, прописи везани за право на управљање возилом у саобраћају на путу; – Дужности учесника у саобраћају у случају саобраћајне незгоде – Т10: поступак у случају саобраћајне незгоде – Посебне мере и овлашћења – Т11: искључење возача из саобраћаја, задржавање возача, упућивање возача на контролни лекарски преглед, утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци код учесника у саобраћају; – Теоријско објашњење радњи возилом, односно скупом возила, у саобраћају на путу и поступање возача у саобраћају на путу – Т12: извођење радњи возилом у саобраћају на путу; – Друштвена опасност и последице непоштовања прописа из области безбедности саобраћаја – Т13: могуће штетне последице непоштовања прописа; – Разматрање конкретних саобраћајних ситуација, решавање испитних питања и ближа објашњавања питања из програма теоријске обуке и означавају се кодом – Т14. Кључни појмови: безбедност саобраћаја, возач, пут, возило, возачка дозвола, друштвена опасност, непоштовање мера, посебне мере и овлашћења, дужности учесника приликом незгода, превоз терета и људи, саобраћајна сигнализација, остали учесници у саобраћају, правила саобраћаја. |
Други разред
НАЗИВ МОДУЛА:Обука вожње трактора |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– припреми возило за вожњу (утврди исправност и правилно функционисање прописаних уређаја и опреме); – провери исправе потребне за вожњу; – изведе радње са возилом на полигону или другом одређеном простору; – изведе радње са возилом у саобраћају на путу; – поступа у складу са саобраћајном сигнализацијом; – поступа у складу са прописима о правилима саобраћаја и саобраћајним знаковима за време вожње на путу у насељеном месту и на путу ван наељеног места; – развије однос поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају; – стекне навике помагања другим учесницима у саобраћају; – предузима мера да не дође до саобраћајне незгоде; – управља возилом у различитим нетипичним саобраћајним ситуацијама у реалним условима; – напусти возило и обезбеди заустављено или паркирано возило; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Упознавање са уређајима и склоповима на возилу и њихова употреба док је возило у стању мировања; – Провера исправности возила за безбедно учествовање у саобраћају на путу; – Упознавање са начином замене точка, постављања ланаца за снег, снабдевања возила погонским горивом; – Заузимање положаја у возилу и подешавање седишта, наслона за главу, унутрашњег и спољних возачких огледала и сигурносних појасева; – исправе потребне за вожњу; – Покретање возила и употреба команди и уређаја возила у покрету (руковање возилом) и заустављање возила; – Убрзавање, успоравање и заустављање возила при малим брзинама; – Извођењa прописаних полигонских радњи возилом: одвајање и спајање вучног и прикључног возила, вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци, вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом; – Извођење радњи возилом у саобраћају на путу: полазак са места, укључивање возила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца кретања и заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање, полукружно окретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена саобраћајне траке, полукружно окретање, заустављање и нагло кочење, коришћење саобраћајне траке за успоравање и убрзавање, пропуштање других учесника у саобраћају, уступање права првенства пролаза; – Поступање возача: при наиласку и проласку кроз раскрсницу на којој је саобраћај регулисан правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним саобраћајним знаком, знацима и наредбама које даје овлашћено лице, односно наиласку на раскрсницу са кружним током саобраћаја (уколико постоје могућности), приликом избора брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације, услова пута и временских услова, при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и друге учеснике у саобраћају, приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге и вожње кроз тунел, приликом смањене видљивости и у условима падавина и приликом кретања путем на којем се изводе радови; – Поступање у складу са саобраћајном сигнализацијом; – Развијања односа поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају, стицања навике помагања другим учесницима у саобраћају и предузимања мера да не дође до саобраћајне незгоде; – Управљање возилом у различитим нетипичним саобраћајним ситуацијама у реалним условима; – Напуштање возила и обезбеђивање заустављеног или паркираног возила. Практична обука на полигону или другом простору, односно путу са слабим интензитетом саобраћаја, за кандидате за возаче возила категорије Ф, обухвата најмање увежбавање следећих полигонских радњи: 1) одвајање и спајање вучног и прикључног возила; 2) вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци; 3) вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом. Кључни појмови: уређаји, склопови, возило, безбедност, исправе, полигонске радње, поступање, возач, управљање. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Механизација за обраду и ђубрење земљишта |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе поделу машина и оруђа за обраду земљишта; – наведе врсту плугова према начину орања и намени; – објасни принцип рада раоних плугова; – објасни функцију радних делова раоних плугова; – опише начине орања раоним плуговима; – опише машине за конзервацијску обраду; – објасни рад машина за редуковану обраду; – наведе машине и оруђа за допунску обраду; – објасни процес рада машина за допунску обраду; – наведе врсте машине за ђубрење земљишта; – опише функцију делова расипача минералних ђубрива; – објасни рад утоварача и растурача стајњака; – опише машине и начине уношења осоке у земљиште; – објасни руковање и одржавање машина и оруђа за обраду земљишта и ђубрење; – разликује машине за обраду и ђубрење земљишта; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – припреми машине и оруђа за рад; – обави неопходна подешавања на трактору и прикључној машини или оруђу; – користи упутство за руковање и одржавање; – организује основну обраду земљишта; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – спроведе предсетвену припрему; – обави ђубрење земљишта. |
– Раони плугови; – Машине за конзервацијску и редуковану обраду; – Машине и оруђа за допунску обраду земљишта; – Тањираче; – Ваљци; – Дрљаче; – Машине за ђубрење; – Растурачи стајњака; – Расипачи минералних ђубрива; – Расипачи осоке. Кључни појмови: раони плугови, машине за конзервацијску и редуковану обрада, машине и оруђа за допунску обраду, тањираче, дрљаче, ваљци, растурачи стајњака, расипачи осоке и минералних ђубрива. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Избор машина и оруђа за одређене технолошке операције; – Агрегатирање сејачица и садилица; – Подешавање машина и оруђа за обраду и ђубрење; – Евиданција о раду и одржавању машина и оруђа. – Припрема машина и оруђа за рад; – Основна и допунска обрада земљишта; – Ђубрење земљишта; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Одржавање машина и оруђа. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Сејалицеи садилице |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни начине сетве и садње; – наведе поделу машина за сетву и садњу; – наведе агротехничке захтеве машина; – објасни неопходна подешавања на машинама за сетву и садњу; – наведе и опише типове сетвених апарата; – укаже на разлике у раду појединих машина; – објасни принцип рада машина за сетву и садњу; – опише подешавање машина за сетву и садњу; – објасни руковање машинама; – препозна различите конструкције сејалице и садилица; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – утврди исправност машина за сетву и садњу; – обави мере техничког одржавања; – обави неопходна подешавања на сејалице и садилици; – користи упутство за руковање и одржавање; – израчуна контролну количину семена и положај маркера; – обави проверу подешености сејалице; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – води евиденцију рада и одржавања. |
– Подела машина за сетву и садњу; – Агротехнички захтеви машина; – Начини сетве и садње; – Сејалице за ускоредну сетву; – Сејалице за широкоредну сетву; – Сетвени апарати сејачица; – Садилице расада; – Садилице кромпира; – Принцип рада машина за сетву и садњу. Кључни појмови: сејалице, ускоредна сетва, широкоредна сетва, принцип рада машина, сетвени апарати, садилица расада, садилице кромпира, принцип рада. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Избор машина за одређене технолошке сетве и садње операције; – Агрегатирање сејалица и садилица; – Подешавање машина за сетву и садњу; – Прорачун контролне количине семена и положаја маркера; – Провера подешености машина на основу прорачуна; – Припрема машина за рад; – Сетва ускоредним сејачицама; – Сетва широкоредним сејачицама; – Садња расада и кромпира; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Евиданција о раду и одржавању машина. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Култиватори и прскалице |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе поделу машина култиватора и прскалица; – наведе агротехничке захтеве машина; – објасни неопходна подешавања на машинама; – наведе и опише типове култиватора за међуредну обраду; – наведе и опише машине за негу усева у органској производњи; – наведе и опише делове прскалица; – објасни принцип рада прскалица; – објасни значај правилног одржавања прскалица за заштиту животне средине; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – утврди исправност машина; – обави мере техничког одржавања; – израчуна контролну количину течности запреминском и количинском методом; – обави неопходна подешавања на култиваторима и прскалицама; – обави проверу подешености прскалице; – примени машине у органској производњи; – користи упутство за руковање, подешавање и одржавање машина; – води евиденцију рада и одржавања; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Конструкције култиватора и прскалица; – Култиватори за међуредну обраду; – Машине за негу усева у органској производњи; – Прскалице (основни делови, проток течности); – Пумпа, регулатор притиска и распрскивачи. Кључни појмови: култиватори, прскалице, пумпа, подешавање и одржавање. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Агрегатирање прикључних машина; – Подешавање машина; – Прорачун контролне количине средства за прскање; – Провера подешености прскалице на основу прорачуна; – Припрема машина за рад; – Међуредна обрада култиваторима; – Третирање биљака и земљишта прскалицом; – Одржавање машина; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Евиданција о раду и одржавању машина. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Машине за жетву и бербу у ратарству и повртарству |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе врсте машина за жетву и бербу; – наведе агротехничке захтеве машина; – објасни неопходна подешавања на машинама; – објасни технолошки процес рада универзалних житних комбајна и берача кукуруза; – објасни принцип рада комбајна за кромпир; – објасни принцип рада комбајна за грашак и боранију; – објасни принцип рада вадилица коренастог поврћа; – објасни принцип рада машина за убирање лиснатог поврћа; – објасни принцип рада машина за убирање парадајза; – наведе и опише машине за вађење шећерне репе; – наведе и опише самоходне машине за прскање, скидања метлица, ђубрење; – објасни значај превентивног одржавања; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – препозни различите конструкције машина и уочава њихове специфичности; – обави мере превентивног техничког одржавања машина за бербу и жетву; – обави неопходна подешавања; – рукује комбајнима и самоходним машинама; – користи упутство за руковање, подешавање и одржавање машина; – води евиденцију рада и одржавања машина; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – примени мере противпожарне заштите. |
– Универзални житни комбајн (основни делови и улога); – Технолошки процес рада комбајна; – Подешавање универзалног житног комбајна; – Додатни уређаји и опрема комбајна; – Берачи кукуруза (врсте, технички опис, одржавање и мере заштите на раду); – Машине за вађење шећерне репе; – Комбајни за кромпир; – Kомбајни за грашак и боранију; – Вадилице коренастог поврћа; – Машине за убирање лиснатог поврћа; – Машине за убирање парадајза; – Самоходне машине за прскање, ђубрење, скидање метлица. Кључни појмови: универзални житни комбајни, технолошки процес, подешавање, додатни уређаји, опрема комбајна, берачи кукуруза, комбајн за кромпир, комбајн за грашак и боранију, машине за убирање лиснатог поврћа и парадајза, самоходне машине. Препоручене теме за практичну наставу: – Конструкције комбајна и самоходних машина; – Подешавање комбајна у зависности од биљне врсте и услова рада; – Припрема комбајна за рад; – Руковање комбајнима и самоходним машинама; – Контрола аутоматизованог система за управљање комбајном; – Oдржавање комбајна и самоходних машина; – Евиденција рада и одржавања комбајна и самоходних машина; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Противпожарна заштита. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Транспортна средства у пољопривреди |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе поделу транспортних средстава; – дефинише средства спољашњег и унутрашњег транспорта; – објасни карактеристике транспортних средстава; – опише делове транспортних средстава; – објасни процес рада појединих транспортних средстава; – објасни предности и недостатке појединих транспортних средстава; – разликује средства спољашњег и унутрашњег транспорта; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – препозна делове транспортних средстава; – користи приколице за транспорт различитих пољопривредних производа; – примени елеваторе и транспортере за унутрашњи транспорт пољопривредних производа; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Подела транспортних средстава; – Приколице (врсте и карактеристике); – Транспортери; – Елеватори. Кључни појмови: транспортна средства, приколице, транспортери, елеватори. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Конструкције приколица, елеватора и транспортера; – Прикопчавање приколица за трактор; – Провера исправности приколица; – Подешавање елеватора и транспортера; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. |
Трећи разред
НАЗИВ МОДУЛА:Воћарско-виноградарска механизација |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– опише машине за припрему земљишта за подизање засада; – опише машине за ископ, пренос и равнање земљишта; – објасни принцип рада машина и оруђа за обраду земљишта у воћњаку и винограду; – објасни рад машина за копање јама и садњу; – наведе поделу машина за негу и заштиту; – објасни принцип рада машина и међуредну обраду земљишта; – опише машине и уређаје за заштиту вишегодишњих засада; – објасни принцип рада уређаја и опреме за заштиту биљака од касних пролећних мразева; – наведе и опише машине и алате за резидбу и уситњавање остатака резидбе; – објасни процес рада машине за везивање ластара; – наведе поделу машина за бербу воћа и грожђа; – објасни принцип рада машина за бербу воћа и грожђа; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – препозна различите конструкције машина и уочава њихове специфичности; – визуелним прегледом провери исправност машина; – користи машине за припрему земљишта за подизање засада; – организује рад машина за ископ, пренос и равнање земљишта; – подеси за рад машине и оруђа за обраду земљишта у воћњаку и винограду; – користи машине за копање јама и садњу; – подеси машине и уређаје за заштиту вишегодишњих засада; – контролише рад уређаја и опреме за заштиту биљака од касних пролећних мразева; – користи машине и алате за резидбу и уситњавање остатака резидбе; – контролише рад машине за везивање ластара; – организује рад машина за бербу воћа и грожђа; – обави мере техничког одржавања; – обави неопходна подешавања; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине;. – користи упутство за руковање, подешавање и одржавање; – води евиденцију рада и одржавања. |
– Машине за припрему земљишта и подизање засада; – Машине за постављање цевне и кртичне дренаже; – Машине за ископ, пренос и равнање земљишта; – Машине за обраду земљишта у воћарству и виноградарству; – Машине за копање јама и садњу; – Машине за међуредну обраду у воћњаку и винограду; – Машине и уређаји за заштиту вишегодишњих засада; – Уређаји и опрема за заштиту биљака од касних пролећних мразева; – Машине и алати за резидбу и уситњавање остатака резидбе; – Машине за везивање ластара; – Опрема и машине за бербу воћа и грожђа; Кључни појмови: машине, опрема, дренажа, алати, уређаји. Препоручени садржаји за вежбе: – Конструкције машина и опреме у воћарству и виноградарству; – Припрема машина и опреме за рад; – Агрегатирање прикључних машина; – Подешавање за рад машина и опреме; – Контрола рада машина и опреме; – Oдржавање машина и опреме; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Евиденција рада и одржавања машина и опреме. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Системи и опрема за наводњавање |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе врсте уређаја и система за наводњавање; – опише уређаје и системе за наводњавање; – дефинише основне показатеље рада уређаја (капацитет, процес рада и економичност); – објасни принцип рада система вештачком кишом; – објасни принцип рада система за наводњавање „кап по кап”; – објасни аутоматизован систем за наводњавање и фертиригацију; – објасни прорачун распореда кишних крила и распрскивача; – објасни поступке одржавања уређаја и опреме за наводњавање; – препозна различите конструкције уређаја за наводњавање; – уочава специфичности уређаја и опреме за наводњавање; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – визуелним прегледом провери исправност уређаја и опреме; – обави мере техничког одржавања; – обави неопходна подешавања; – користи упутство за руковање, подешавање и одржавање; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – води евиденцију рада и одржавања. |
– Подела система за наводњавање; – Уређаји и опреме за наводњавање; – Технички опис и карактеристике уређаја за наводњавање; – Агрегати за наводњавање (пумпе и мотори); – Подешавање уређаја за наводњавање; – Аутоматско наводњавање и фертиригација. Кључни појмови: уређаји и опрема, системи за наводњавање, карактеристике уређаја, подешавање уређаја, агрегати за наводњавање, аутоматско наводњавање, фертиригација. Препоручени садржаји за вежбе: – Конструкције уређаја и опреме за наводњавање; – Прорачун заливне норме; – Припрема уређаја за рад; – Постављање уређаја за наводњавање; – Подешавање уређаја на заливну норму; – Oдржавање уређаја и опреме за наводњавање; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Евиданција о раду и одржавању. |
Четврти разред
НАЗИВ МОДУЛА:Машине и опрема у производним објектима |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе уређаје и опрему за контролу микроклиме у пластеницима и стакленицима; – објасни план пријема, дораде, сушења и складиштења пољопривредних производа; – објасни процес сушења зрнастих производа; – наведе мере контроле у току сушења; – наведе врсте објеката за складиштење; – опише објекте и уређаје за складиштење; – наведе штеточине у складишту; – објасни принципе добре хигијенске праксе и здравствене безбедности производа; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – наведе врсте хладњача за пољопривредне производе; – опише конструкцију и делове хладњаче; – опише опрему хладњаче; – разликује уређаје и опрему за контролу микроклиме у пластеницима и стакленицима; – разликује сушаре по конструкцији и начину рада; – контролише процес сушења; – врши контролу стања пољопривредних производа у складишту; – врши контролу присуства штеточина у складишту; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – разликује хладњаче по намени. |
– Уређаји и опрема за контролу микроклиме у стакленицима и пластеницима; – Уређаји и опрема за пријем и дораду семенских и меркантилних пољопривредних производа; – Технологија сушења пољопривредних производа; – Сушаре за зрно; – Сушаре за поврће; – Објекти за складиштење пољопривредних производа; – Концепција и конструкција хладњача. Кључни појмови: сушаре, складишта, силоси, опрема, штеточине, хладњаче. Препоручени садржаји за вежбе: – Пријем и дорада пољопривредних производа; – Контрола рада сушаре; – Припрема складишта; – Контрола квалитета ускладиштених производа; – Контрола присуства штеточина; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Механизација у сточарству |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе поделу машина и опреме у сточарству; – дефинише агротехничке захтеве за машине и опрему у сточарству; – објасни принципе рада машина за спремање сена и силаже; – наведе и опише објекте за смештај сена и силаже; – опише машине и опрему за припрему сточне хране; – дефинише основне показатеље рада уређаја за снабдевање водом; – објасни рад појилица; – дефинише основне показатеље рада уређаја за исхрану; – објасни принцип рада уређаја за изђубравање; – објасни принцип рада уређаја за мужу; – опише врсте измузишта; – опише уређаје и опрему за контролу микроклиме у сточарским објектима; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – обави подешавање и изврши контролу рада машина за спремање сена и силаже; – контролише рад машина и опреме за припрему сточне хране; – контролише рад уређаја за снабдевање водом; – објасни рад појилица; – обави подешавање и изврши контролу рада уређаја за исхрану стоке; – контролише рад уређаја за изђубравање; – обави подешавање уређаја и опрему за контролу микроклиме у сточарским објектима; – користи упутство за руковање, подешавање и одржавање; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине; – води евиденцију рада и одржавања. |
– Машине за спремање сена и силаже; – Објекти за смештај сена и силаже; – Машине за припрему сточне хране; – Аутоматске појилице; – Хранилице; – Уређаји за изђубравање; – Уређаји за машинску мужу; – Измузишта; – Уређаји и опрема за регулацију микроклиме у сточарским објектима. Кључни појмови: машине, објекти, опрема, сточна храна, појилице, хранилице, уређаји, измузишта, микроклима. Препоручени садржаји за вежбе: – Конструкције машина и опреме; – Превентивно одржавање машина; – Подешавање машина; – Агрегатирање прикључних машина; – Руковање машинама, уређајима и опремом у сточарству; – Мере заштите на раду и заштите животне средине; – Техничка документација. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са применом пољопривредне технике у пољопривредној производњи.
Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку.
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у кабинету, а вежбе, практична настава и настава у блоку на школској економији и у школској радионици. Теоријска обука вожње трактора се реализују у специјализованој учионици за електронско учење. Практична обука вожње изводи се на обележеном полигону и јавном саобраћају у складу са законом о безбедности саобраћаја. Део практичне наставе која се односи на савремену пољопривредну технику реализовати у пољопривредним предузећима.
Подела одељења на групе: Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби, практичне наставе и наставе у блоку.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби и практичне наставе када се она изводи у школској радионици и на школској економији.
Часове дидактичких вежби, практичног рада и наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство и Сточарство. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигитална знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Теоријске часове реализовати кроз приказ примене дигитализације у пољопривредној производњи. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Први разред:
Модул: Машински материјали и елементи
Модул се реализује кроз 14 часова теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку
Садржаји овог модула треба значајно да прошире техничка знања ученика који су им неопходна за укључивање у процес рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета. Настава овог предмета реализује се поред учионице и у кабинету или специјализованој учионици опремљеној одговарајућим наставним средствима, узорцима машинских материјала и елемената.
Препоручени садржаји модула Машински материјали и елементи:
– Особине машинских материјала;
– Корозија;
– Челик, својства и врсте;
– Обојени метали и њихове легуре;
– Примена полимера у електротехници и машинству, стакло, гума, дрво и кожа;
– Горива и мазива;
– Дефиниција, подела и класификација машинских елемената: заковани и заварени спојеви, лемљени и лепљени спојеви, навојни спојеви, клинови и чивије, еластичне везе, осовине и вратила, лежајеви и лежишта, спојнице, зупчасти и ланчани парови, каишни и ремени парови, елеменати за спровођење течности, гасова и паре.
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике и хемије. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове и наведе поделе у вези машинских материјала и елемената
Модул: Мотори СУС
Модул се реализује кроз 14 часова теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку
Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилну употребу мотора трактора и других погонских машина у пољоприврди. На самом почетку обраде наставних садржаја упознати ученике са историјским развојем мотора СУС.
Препоручени садржаји модула Мотори СУС:
– Принцип рада двотактног ОТО и дизел мотора – 2 часа теоријске наставе;
– Принцип рада четворотактног ОТО и дизел мотора;
– Непокретни делови мотора СУС – 2 часа теоријске наставе;
– Покретни делови мотора СУС: клипни механизам, радилица, замајац;
– Разводни механизам мотора СУС: брегасто вратило, преносни механизам, вентили, подизачи вентила.
При обради теме наставу реализовати у кабинету или специјализованој учионици где ће ученици моћи да виде мотор у пресеку, делове мотора и склопова, како би направили јасну разлику што ће им требати за успешну реализацију осталих тема. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове и наведе делове мотора СУС.
Модул: Пољопривредни трактори
Модул се реализује кроз 18 часова теоријске наставе и 6 часова наставе у блоку
Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилну употребу трактора и других погонских машина у пољоприврди. На самом почетку обраде наставних садржаја упознати ученике са историјским развојем погонских јединица у пољопривреди и поделом погонских јединица.
Препоручени садржаји модула Пољопривредни трактори:
– Пољопривредни трактори;
– Мотокултиватори;
– Трансмисија трактора: спојница, мењач брзина, диференцијал, прикључно вратило, предњи погон;
– Уређаји трактора: уређај за кретање, уређај за управљање, уређај за кочење, хидраулични уређај.
При обради теме наставу реализовати у кабинету или специјализованој учионици где ће ученици моћи да виде трактор у пресеку, делове трансмисије и склопова, како би направили јасну разлику што ће им требати за успешну реализацију осталих тема. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове и наведе делове и уређаје трактора.
Модул: Мобилне апликације у пољопривреди
Модул се реализује кроз 20 часоватеоријске наставе.
Ученике треба треба оспособити за инсталирање и регистрацију корисника на платформе, унос парцела у систем, планирање операција на парцели, креирање парцеле за наредну сезону, праћење временске прогнозе и метеоподатака, вођење дигиталне књиге поља и унос активности, фотографисање усева и коришћење сателитских снимака усева.
Дигиталне платформе пружају подршку пољопривредницима и пољопривредним компанијама у праћењу стања усева и планирању пољопривредних активности. Оне представљају важан корак у дигитализацији пољопривреде Србије и повећању ефикасности и конкурентности домаћих произвођача.
Дигитална платформа кроз исти кориснички налог омогућава приступ целом систему веб апликацији дизајнираној за комфорном раду на рачунару и мобилној апликацији која мобилни телефон претвара у нови корисни алат за пољопривредника. Веб апликација је намењена је визуелизацији и детаљној анализи података, док мобилна апликација, поред тренутног увида у све податке који пружа на терену, омогућава и брз и једноставан унос података у систем.
Корисницима дигиталних платформи доступни су следећи основни сервиси:
• Дневник пољопривредних активности;
• Временска прогноза на локацији парцеле;
• Сателитски индекси усева који описују расту биљака, интензитет фотосинтезе и доступност воде и хранљивих материја;
• Преглед анализе земљишта;
• Преглед фотографија усева;
• Информације о паметним технологијама које се користе у пољопривреди;
• Најновије информације о појави болести и штеточина у околини парцеле.
Могу се користити бесплатне платформе/апликације, наведене или сличне:
– https:// www.agrosens.rs
– https://www.kitedoo.rs/precizna-poljoprivreda
– http://www.greensoft.co › resenja › AgroLIFE › agrolife
Ученици могу да унесу на платформу парцеле са свог газдинства и на конкретном примеру прате стање усева и земљишта за време школовања.
Препоручени препоручени садржаји модула Мобилне апликације у пољопривреди:
– Глобални навигациони сателитски систем GNSS
– Дигиталне платформе које пружају подршку у праћењу стања усева и планирању пољопривредних активности;
– Приступ дигиталним платформама које кроз исти кориснички налог омогућавају приступ целом систему: веб апликацији и мобилној апликацији која мобилни уређај претвара у нови корисни алат;
– Основни сервиси дигиталних платформи: дневник пољопривредних активности, временска прогноза на локацији парцеле, сателитски индекси усева који описују раст биљака, интензитет фотосинтезе и доступност воде и хранљивих материја, преглед анализе земљишта, преглед фотографија усева, информације о паметним технологијама које се користе у пољопривреди, најновије информације о појави болести и штеточина у околини парцеле;
– Апликације за мобилне уређаје (поред тренутног увида у све податке који пружа на терену, омогућава и брз и једноставан унос података у систем);
– Веб апликација за рачунар (намењена је визуелизацији и детаљној анализи података);
– Унос парцела у систем (на основу броја парцеле и катастарске општине унети парцелу са националне платформе Геосрбија;
– План операција на парцели;
– Креирање парцеле за наредну сезону;
– Прикупљање метеоподатке и доношење одлука (на основу влажности и температуре земљишта, брзине ветра, падавина...) о моменту извођења технолошких операција;
– Вођење дигиталне књиге поља и унос активности;
– Унос фотографија усева у систем (унети фотографије усева које су напрвили ученици или преузете фотографије из других извора) наставе;
– Коришћење сателитских снимака усева.
Модул: Обука вожње трактора
Модул се реализује кроз 30 часова теоријске наставе.
У првом разреду реализовати теоријски део обуке у трајању од 30 часова. Садржаје модула реализовати у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима. Развијати однос поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају. Користити шеме, презентације, видео снимке реалних ситуација у саобраћају. Ради бољег савладавања градива препоручује се да се у оквиру овог модула користи електронско учење.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.
Препоручени препоручени садржаји модула Мотори СУС Обука вожње трактора:
– Безбедност саобраћаја – Т1: (појам, значај и основне одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима; основна начела безбедности саобраћаја на путевима; саобраћајне незгоде, њихови узроци и последице);
– Возач – Т2: (појам, значај и утицај возача на безбедност саобраћаја; особине и поступци возача који утичу на безбедност саобраћаја; социолошки чиниоци који утичу на понашање возача; значај проценe саобраћајне ситуације и начин доношења одлука возача; оријентација возача у времену и простору; основни психички процеси (осећаји, опажање, представе, пажња, емоције, мишљење, рефлекси и др.) и психолошки чиниоци који утичу на процене, доношење и спровођење одлука возача у току вожње; време реакције, пажња и умор возача (појам, значај, утицај индивидуалних и спољних фактора, утицај спољне средине, мотивација, искуство, будност, фактори који доприносе умору, ефекти умора, мере за отклањање умора и др.); промене код возача које настају услед коришћења алкохола и/или других психоактивних супстанци чија је употреба забрањена пре и за време вожње (утицај на способности и понашање возача, типичне грешке возача под утицајем алкохола и др.); психофизички услови за управљање возилом које морају испуњавати возачи и начин утврђивања испуњености тих услова у саобраћају на путу; време управљања возилом у саобраћају на путу и одмори возача (време управљања, прекид управљања ради одмора, непрекидни одмор, начин употребе тахографа и др.); планирање и припрема за путовање, односно управљање возилом (избор превозног средства, избор трасе путовања, време поласка, план пауза и одмора);
– Пут – Т3: (појам, значај пута и врсте путева; карактеристике пута које су од значаја за безбедност саобраћаја (попречни профил пута, коловозни застор, пријањање, број и ширина саобраћајних трака, одводњавање, оштећења коловоза, прегледност пута, хоризонталне и вертикалне кривине, тунели, мостови, надвожњаци, подвожњаци и други путни објекти); утицај временских прилика (снега, снежне вејавице, кише, магле, поледице, града, температуре, ваздушног притиска, влажности ваздуха и др.) на стање пута и безбедно одвијање саобраћаја (видљивост, дужина зауставног пута, режим вожње и др.); пут у ноћним условима вожње (утицај на способност возача, уочљивост других возила, пешака и препрека на путу, утицај на брзину кретања и процену брзине других возила и др.) и опрема пута; техничко регулисање саобраћаја (опште одредбе, пешачка зона, зона успореног саобраћаја, зона „30”, зона школе, заштита животне средине, техничка средства за успоравање саобраћаја и др.);
– Возило – Т4: (појам и значај возила, дефиниције врста возила и идентификациона ознака возила; особине возила које утичу на безбедно одвијање саобраћаја на путевим (конструкција, врста материјала, начин израде и услови експлоатације, техничко одржавање, одобрење типа возила и др.); основни склопови и уређаји возила и њихов утицај на безбедност саобраћаја на путу, значај и утицај техничке исправности возила на безбедно одвијање саобраћаја (уређај за управљање, уређај за заустављање, уређаји за осветљавање и давање светлосних знакова, уређаји који омогућавају нормалну видљивост, уређаји за спајање вучног и прикључног возила, пнеуматици, тахограф и остали уређаји); зауставни пут и пут претицања (елементи, утицајни фактори, дужина, потребно, време, последице и др.); најчешће и најопасније неисправности возила и могућности њиховог отклањања од стране возача расположивом опремом и средствима, постављање на точкове ланаца за снег; значај и утицај оптерећења и начина оптерећења возила на безбедност саобраћаја; елементи активне безбедности возила (појам и значај, стабилност и управљивост возила, уређај за управљање, уређај за кочење, пнеуматици, уређаји који обезбеђују видљивост, огибљење возила, трансмисија, електрична инсталација и др.); елементи пасивне безбедности возила (појам и значај, каросерија возила, конструкција возила, употребљени материјали, заштита деце у возилу, заштита лица која се превозе мотоциклом, унутрашњост возила, спољни делови возила, склопови и уређаји возила чији је основни циљ обезбеђивање пасивне безбедности, сигурносни појасеви, ваздушни јастуци, наслони за главу и др.);елементи каталитичкe безбедности возила (појам и значај, бука, вибрације, издувни гасови, грејање, вентилација, климатизација и др.); услови за учешће возила у саобраћају на путу (регистрација возила, саобраћајна дозвола, регистарске таблице, регистрациона налепница, привремена регистрација, таблице за привремено означавање и др.); техничка исправност возила, технички прегледи возила, редовни, ванредни и контролни технички прегледи; основе економичне вожње и утицај саобраћаја на стање животне средине и њено угрожавање (појам и значај, утицај технике вожње, значај техничке исправности возила и мотора у заштити животне средине од загађења буком и издувним гасовима); забрана одлагања и испуштања материја и отпада којим се угрожава животна средина);
– Правила саобраћаја – Т5: (појам и значај правила саобраћаја; опште одредбе о понашању учесника у саобраћају (хијерархија поступања учесника у саобраћају, начин кретања возила и обавеза држања одстојања и растојања, остављање предмета на путу, општа обавеза према пешацима, слепим особама, однос према возилима која врше превоз путника и деце, коришћење телефона и других уређаја за комуникацију, забрана коришћење уређаја за откривање и ометање рада уређаја за мерење брзине, коришћење сигурносних појасева, светлоодбојних прслука и др.); употреба показивача правца, укључивање возила у саобраћај и искључивање из саобраћаја, кретање возила по путу (кретање по коловозу пута у зависности од броја саобраћајних трака и њихове намене, кретање по саобраћајним тракама за укључивање и искључивање, кретање по саобраћајним тракама за спора возила и саобраћајним тракама за возила јавног превоза путника, кретање трамвајском баштицом, успоравање возила); скретање (скретање улево или удесно), полукружно окретање, кретање возилом уназад, мимоилажење (општа правила која се тичу мимоилажења између возила, односно возила и пешака), претицање и обилажење (општа правила, начин, забране); брзина (појам брзине, тренутна брзина, средња брзина, прилагођавање брзине условима саобраћаја, стању пута, атмосферским приликама, видљивости, прегледности, густини саобраћаја, ограничење брзине у насељу, односно ван насеља, ограничење брзине према врсти и намени возила, врсти пута, ограничења брзине изражена саобраћајним знаковима); првенство пролаза (првенство пролаза на раскрсници, при укључивању на пут, при сусрету са возом); саобраћај на раскрсници (општа правила, начин кретања кроз раскрсницу); насилничка вожња (појам, понашања возача која представљају насилничку вожњу и опасности која она доноси); звучни или светлосни знаци упозорења (давање знакова и забране давања знакова); заустављање и паркирање (општа правила о заустављању и паркирању, забране заустављања и паркирања, начин обезбеђења возила); вучење возила (опште одредбе, начин вучења возила, број прикључних возила у зависности од врсте возила, забране); употреба светала у саобраћају (употреба кратких, односно дневних, дугих, позиционих, светала за маглу, означавање и осветљавање осталих учесника као што су пешаци, бициклисти и др.); – саобраћај трамваја и других возила на шинама, саобраћај трактора, радних машина и мотокултиватора (опште одредбе, прикључци за извођење радова, вуча прикључних возила), саобраћај запрежних возила и учешће животиња у саобраћају; саобраћај бицикала, мопеда, трицикала, четвороцикала и мотоцикала (начин управљања, вожња бициклистичком стазом, односно траком, ограничења); кретање пешака (начин кретања по коловозу, тротоару, прелазак преко коловоза,пешачког прелаза, регулисање кретања пешака), обавезе возача према пешацима(услови за безбедно кретање пешака преко коловоза и по коловозу); саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге (првенство пролаза, начин преласка); саобраћај на аутопуту и мотопуту (општа правила, забране, начин кретања); возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза (појам, значај, обавезе возача и пешака при сусрету са тим возилима, давање знакова); употреба жутог ротационог или трепћућег светла (појам, значај, обавезе возача и пешака при сусрету са тим возилима, давање знакова); мере предострожности приликом напуштања возила);
– Остали учесници у саобраћају – Т6: (појам и карактеристике учесника у саобраћају које утичу на безбедно одвијање саобраћаја; карактеристике понашања у саобраћају деце, старих лица, особа са посебним потребама, пешака, бициклиста, мотоциклиста и других лица; појам, карактеристике и утицај шинских возила на безбедно одвијање саобраћаја; утицај животиња на безбедно одвијање саобраћаја на путу);
– Саобраћајна сигнализација – Т7: (појам, значај, начин обележавања и постављање; саобраћајни знакови, појмови (знакови опасности, изричитих наредби, обавештења, допунске табле); значење саобраћајних знакова, место постављања и престанак важности; ознаке на коловозу и тротоару, појмови и значење; светлосни саобраћајни знакови, појмови и значење, семафори и њихова намена (регулисање кретања возила: по путу, преко раскрснице, на прелазу преко железничке пруге, регулисање кретања на бициклистичким тракама, односно стазама и регулисање кретања пешака); светлосне ознаке (подела и начин обележавања); начин обележавање прелаза пута преко железничке пруге; начин обележавања препрека на путу и места на коме се изводе радови на путу; знаци и наредбе које дају овлашћена лица (њихово значење и начин давања);
– Превоз терета и лица возилима – Т8: (опште одредбе, појам, значај и забране; оптерећење возила (осовинско оптерећење, укупна маса, носивост, највећа дозвољена маса, највећа дозвољена укупна маса, смештај и обезбеђење терета); ванредни превоз (појам, услови под којим се обавља, дозвола); превоз лица возилима (појам и значај, оптерећење возила, начин превоза, ограничења);
– Возачке дозволе – Т9: (појам и значај; прописи везани за право на управљање возилом у саобраћају на путу, услови за управљање возилом, старосни услови за добијање возачке дозволе, поступак издавања возачке дозволе, здравствени прегледи, возачке дозволе за категорије моторних возила, одузимање возачке дозволе, извршење мере забране управљања, професионални возачи, возачи трамваја, возачи туристичког воза; пробна возачка дозвола (појам, значај и услови за управљање возилом); оспособљавање кандидата за возаче (теоријска обука, практична обука и возачки испит);
– Дужности учесника у саобраћају у случају саобраћајне незгоде – Т10: (поступак у случају саобраћајне незгоде (појам, дужности и обавезе возача и лица које се затекне на месту незгоде); дужност и обавезе полиције, здравствене установе, управљача пута, осигуравајућих друштава; европски извештај о саобраћајној незгоди;
– Посебне мере и овлашћења – Т11: (искључење возача из саобраћаја, задржавање возача, упућивање возача на контролни лекарски преглед, утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци код учесника у саобраћају, заустављање, односно упућивање ради заустављања возила на безбедном месту или укључивања на пут за ту врсту или категорију возила, снимање саобраћаја и учесника у саобраћају коришћењем одговарајућих средстава као и документовање прекршаја и других поступања у саобраћају супротних прописима, привремено одузимање предмета прекршаја, одузимање обрасца стране возачке дозволе када возач има више од једне возачке дозволе, искључење возила из саобраћаја, упућивање на контролни технички преглед возила, уклањање, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, мерење осовинског оптерећења возила и укупне масе возила;
– Теоријско објашњење радњи возилом, односно скупом возила, у саобраћају на путу ипоступање возача у саобраћају на путу – Т12: (извођење радњи возилом у саобраћају на путу: полазак са места, укључивање возила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца кретања и заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање, полукружно окретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена саобраћајне траке, заустављање и нагло кочење, коришћење саобраћајне траке за успоравање и убрзавање, пропуштање других учесника у саобраћају, уступање права првенства пролаза; поступање возача: при наиласку и проласку кроз раскрсницу на којој је саобраћај регулисан правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним саобраћајним знаком, знацима и наредбама које даје овлашћено лице, односно наиласку на раскрсницу са кружним током саобраћаја, приликом избора брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације, услова пута и временских услова, при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и друге учеснике у саобраћају, приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге и вожње кроз тунел, приликом смањене видљивости и у условима падавина и приликом кретања путем на којем се изводе радови);
– Друштвена опасност и последице непоштовања прописа из области безбедностисаобраћаја – Т13: (могуће штетне последице непоштовања прописа;
– Казнене мере за учиниоце повреда одредаба прописа из области безбедности саобраћаја у односу на друштвену опасност (казнени поени, казна затвора, новчана казна, мере безбедности и заштитне мере);
– Разматрање конкретних саобраћајних ситуација, решавање испитнихпитања и ближа објашњавања питања из програма теоријске обуке и означавају се кодом – Т14.
Други разред:
Модул: Обука вожње трактора
Модул се реализује 30 часова наставе у блоку
Практичну наставу планирати индивидуално и реализовати током целе школске године. Садржаје модула реализовати у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима. Развијати однос поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају. За ученике који желе да полажу возачки испит „F” категорије, организовати 10 часова додатне наставе који обухватају разматрање конкретних саобраћајних ситуација, решавање испитних питања и ближа објашњавања питања из програма теоријске обуке. Након тога организовати полагање теоријског дела испита. Ученици који положе теоријски део испита у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима прелазе на практични део обуке, а након успешно завршене обуке пријављују се за полагање практичног дела возачког испита.
Наставу која се односи на обуку вожње трактора на полигону и у јавном саобраћају обавити кроз 30 часова индивидуалне обуке по ученику.
Практична обука кандидата обавља се на часовима који трају 45 минута или на два спојена часа у укупном трајању од 90 минута.
Час практичне обуке инструктора вожње обухвата час практичне обуке кандидата у трајању од 45 минута, евалуацију изведене обуке, време потребно за вођење прописаних евиденција и утврђивање испуњености услова за обављање практичне обуке, у трајању од пет минута и одмор у трајању од 10 минута. Уколико инструктор вожње практичну обуку кандидата обавља на два спојена часа, у том случају време потребно за вођење прописаних евиденција, утврђивање испуњености услова за обављање практичне обуке, анализу и оцену изведене обуке је 10 минута, а одмор након тих часова је 20 минута.
Радње возилом и поступање возача у саобраћају, изводе се на путу:
– у насељу, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;
– ван насеља, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;
– у насељу и ван насеља, у ноћним условима;
Након обуке организовати полагање практичног дела возачког испита „F” категорије, за ученике који су положили тест теоријског дела испита.
Препоручене теме за наставу у блоку:
– Упознавање са уређајима и склоповима на возилу и њихова употреба док је возило устању мировања;
– Проверу исправности возила за безбедно учествовање у саобраћају на путу;
– Упознавање са начином замене точка, постављања ланаца за снег, снабдевањавозила погонским горивом;
– Заузимање положаја у возилу и подешавање седишта, наслона за главу, унутрашњеги спољних возачких огледала и сигурносних појасева;
– Исправе потребне за вожњу;
– покретање возила и употреба команди и уређаја возила у покрету (руковањевозилом) и заустављање возила;
– Убрзавање, успоравање и заустављање возила при малим брзинама;
– извођењa прописаних полигонских радњи возилом: (одвајање и спајање вучног и прикључног возила; вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци; вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом);
– Извођење радњи возилом у саобраћају на путу: (полазак са места, укључивањевозила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца кретањаи заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности одсаобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање, полукружноокретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена саобраћајне траке,полукружно окретање, заустављање и нагло кочење, коришћење саобраћајне тракеза успоравање и убрзавање, пропуштање других учесника у саобраћају, уступањеправа првенства пролаза);
– Поступање возача: (при наиласку и проласку кроз раскрсницу на којој је саобраћај регулисан правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним саобраћајним знаком, знацима и наредбама које даје овлашћено лице, односно наиласку на раскрсницу са кружним током саобраћаја (уколико постоје могућности); приликом избора брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације, услова пута и временских услова; при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и друге учеснике у саобраћају; приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге и вожње кроз тунел; приликом смањене видљивости и у условима падавина и приликом кретања путем на којем се изводе радови);
– Поступање у складу са саобраћајном сигнализацијом;
– Развијања односа поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају,стицања навике помагања другим учесницима у саобраћају и предузимања мера дане дође до саобраћајне незгоде;
– Управљање возилом у различитим нетипичним саобраћајним ситуацијама уреалним условима;
– Напуштање возила и обезбеђивање заустављеног или паркираног возила.
Практичан рад на полигону или другом простору, односно путу са слабим интензитетом саобраћаја, за кандидате за возаче возила категорије Ф, обухвата најмање увежбавање следећих полигонских радњи:
– Одвајање и спајање вучног и прикључног возила;
– Вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци;
– Вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом.
Модул: Механизација за обраду и ђубрење земљишта
Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 8 часова практичне наставе.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а вежбе и практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Механизација за обраду и ђубрење земљишта:
– Раони плугови (врсте, намена, технички опис, принцип рада, подешавање и одржавање);
– Опис раоних плугова (раоник, плужна даска, перо, плаз, козлац, цртало, претплужник, рам);
– Машине за конзервацијску и редуковану обраду;
– Машине и оруђа за допунску обраду земљишта (намена, технички опис, принцип рада, подешавање и техничко одржавање);
– Тањираче, дрљаче и ваљци (подела, врсте радних органа, подешавање);
– Растурачи стајњака (сандук, транспортер, запорни механизам, разбацивачи
– Расипачи минералних ђубрива (врсте, технички опис, подешавање и одржавање);
– Расипачи осоке (основни делови и техничке карактеристике).
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за практичну наставу: прикопчати ношени раони плуг за трактор, обавити основно подешавање раоног плуга на равној подлози на основу упутства за руковање и одржавање машина и оруђа, израчунати потребну количину ђубрива за одређену површину на основу резултата узорковања земљишта, обавити орање на наор и разор двобразним ношеним плугом равњачем на парцели 10 х 30 m, обавити предсетвену припрему земљишта за сетву кукуруза, обавити ђубрење земљишта минералним ђубривом са нормом ђубрења 300 kg/ha, обавити чишћење расипача минералног ђубрива након обављене радне операције.
Модул: Сејалице и садилице
Модул се реализује кроз 14 часова теоријске наставе и 7 часова практичне наставе.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Сејалице и садилице:
– Ускоредне сејалице;
– Ширкоредне сејалице;
– Садилице расада;
– Садилице кромпира.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за практичну наставу: подесити сејачицу на задату норму сетве према упутству произвођача, израчунати потребну количину семена за проверу подешености сејачице за сетву пшенице, израчунати положај маркера на основу радног захвата сејачице и ширине предњих точкова трактора, подесити ширину точкова трактора у складу са међуредним размаком сетвених секција, унети податке о раду и одржавању сејачице у картон машине, планирати одржавање сејачица пре почетка сезоне радова, обавити агрегатирање сејачице за сетву соје; обавити сетву соје пнеуматском сејачицом са ниским сетвеним апаратом; обавити садњу кромпира дворедном аутоматском садилицом.
Модул: Култиватори и прскалице
Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе и 5 часова практичне наставе.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Култиватори и прскалице:
– Култиватори за међуредну обраду;
– Тракторске прскалице.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за практичну наставу: обавити калибрацију (прорачун) прскалице запреминском и количинском методом, подесити култиватор за међуредну обраду шећерне репе у зависности од развоја биљака, обавити агрегатирање прскалице за трактор, симулирати третирање биљака са задатом нормом третирања, обавити међуредну обрауду кукуруза.
Модул: Машине за жетву и бербу у ратарству и повртарству
Модул се реализује кроз 18 часова теоријске наставе и 9 часова практичне наставе.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Машине за жетву и бербу у ратарству и повртарству:
– Универзални житни комбајн;
– Берачи кукуруза;
– Машине за вађење шећерне репе;
– Машине за вађење кромпира;
– Kомбајни за грашак и боранију;
– Машине за убирање поврћа;
– Самоходне машине за прскање, ђубрење, скидање метлица.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за практичну наставу: проверити исправност делова и уређаја комбајна, обавити основно подешавање комбајна на основу упутства произвођача, адаптација комбајн за жетву уљане репице, организовати мере техничког одржавања по упутству произвођача комбајна, применити мере противпожарне заштите у складу са Законом о противпожарној заштитти.
Модул: Транспортна средства у пољопривреди
Модул се реализује кроз 6 часова теоријске наставе и 3 часа практичне наставе.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.
Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Транспортна средства у пољопривреди:
– Приколице;
– Транспортери;
– Елеватори.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за практичну наставу: обавити контролу рада елеватора и транспортера, обавити контролу исправности уређаја приколице.
Трећи разред:
Модул: Воћарско-виноградарска механизација
Модул се реализује кроз 48 часова теоријске наставе и 24 часа вежби.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.
Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Воћарско-виноградарска механизација:
– Машине за припрему земљишта и подизање засада;
– Машине за обраду земљишта у воћарству и виноградарству;
– Машине за копање јама и садњу;
– Машине и уређаји за заштиту вишегодишњих засада;
– Уређаји и опрема за заштиту биљака од касних пролећних мразева;
– Машине и алати за резидбу и уситњавање остатака резидбе;
– Машине за везивање ластара;
– Опрема и машине за бербу воћа и грожђа.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за вежбе: подесити рад ротационе ситнилице за међуредну обраду, припремити виноградарски плуг за одгртање земљишта у пролеће, обавити међуредну обраду у засаду јабука ротофрезом са пипалицом, обавити третирање стабала јабуке по задатој норми третирања.
Модул: Системи и опрема за наводњавање
Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 8часова вежби.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.
Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Системи и опрема за наводњавање:
– Системи за наводњавање;
– Уређаји и опреме за наводњавање;
– Агрегати за наводњавање;
– Аутоматско наводњавање и фертиригација.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Примери задатака за вежбе: израчунати распоред кишних крила и распрскивача за наводњавање паприке, подесити за заливну норму на уређају на основу упутства произвођача и технологије производње, поставити на парцели систем за наводањавање капањем, поставити у радни положај уређај за наводњавање типа „Тифон”, обавити одржавање уређаја типа „Тифон” по упуству произвођача.
Четврти разред:
Модул: Машине и опрема у производним објектима
Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе и 12 часова вежби.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.
Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Машине и опрема у производним објектима:
– Уређаји и опрема за контролу микроклиме у стакленицима и пластеницима;
– Уређаји и опрема за пријем и дораду семенских и меркантилних пољопривредних производа ;
– Сушаре за зрно;
– Сушаре за поврће;
– Објекти за складиштење пољопривредних производа;
– Концепција и конструкција хладњача.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за вежбе: обавити контролу квалитета и присуства штеточина ускладиштеног зрна пшенице, подесити режим рада уређаја и опреме у хладњачи на основу упутства произвођача, обавити пријем и дораду семенског кукуруза по упутству произвођача опреме, извршити припрему складишта за смештај кукуруза, обавити контролу рада уређаја и опреме у хладњачама.
Модул: Механизација у сточарству
Модул се реализује кроз 20 часова теоријске наставе и 20 часова вежби.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.
Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.
Препоручени садржаји модула Механизација у сточарству:
– Машине за спремање сена и силаже;
– Објекти за смештај сена и силаже;
– Машине за припрему сточне хране;
– Хранилице и појилице;
– Уређаји за изђубравање;
– Уређаји за машинску мужу);
– Уређаји и опрема за регулацију микроклиме у сточарским објектима.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за вежбе: подесити рад силажног комбајна по захтеву технологије и упуству произвођача, обавити контролу рада аутоматског уређаја за исхрану живине, подешавање опреме за припрему хране за животиње по упутству произвођача,агрегатирати косачицу за кошење луцерке, обавити пресовање сена пресом за формирање округлих бала.
Вежбе (64 часа) се реализује у кабинету или на школској економији и школској радионици
У кабинету треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду три до пет ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету.
Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.
Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, вежбање заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.
Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички/табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.
Пример извођења вежбе: Унос парцела у систем.
На часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је овладавање вештином уношења једне парцеле са сопственог газдинства у ситем на некој од платформи. Исход треба да буде савладана почетна вештина за уношење парцела у систем.
Први корак у реализацији вежбе је употреба мобилног уређаја или рачунара на којима је инсталирана апликација за пријаву на платформу на коју су се ученици регистровали. Наставник демонстрира поступак уношења парцеле на систем. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици са сајта Геосрбије преузимају парцелу или унесу катастарски број парцеле. Парцелу затим ограниче на одређену површину за гајање одређене биљне врсте. Ученици користе упутство за рад на платформи. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Практична настава (32 часа) се реализује на школској економији, а по потреби у предузећима.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и техничку културу за рационално коришћење пољопривредне технике. Ученици се оспособљавају за самостално руковање и рационално коришћење пољопривредне технике. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом прктичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.
Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета, модула и области са којима се сусрећу и изван школе. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.
Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији и у радионици упознати ученике са тракторима, мерним инструментима, алатом и мерама безбедности на раду. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати на коришћењу радионичког приручника у току расклапања и склапања мотора и трактора. Инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање.
Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања, коришћења и одржавања трактора. Ученицима омогућити да рукују класичним и савременим тракторима. Иинсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција.
Ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава/прегледа дневник практичног рада и оцењује. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Пример практичног задатка: Подешавање сејалице за сетву пшенице.
Радни задатак реализовати са два часа у блоку. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за здравље људи. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за подешавање сејалице за сетву пшенице. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално подеси и провери подешеност сејалице за сетву пшенице. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (ручни алат, вага, церада, мерна трака) и потребне количине семена за сетвену пробу за одређену површину (на основу прорачуна на основу норме сетве и радног захвата сејалице). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност с сејалице. Помоћни наставник припреми трактор и сејалицу и постави на равну површину. Наставник објасни како се рачуна количина семена за пробу подешености, а сваки ученик добија задатак да израчуна количину семена за један окретај точка сејалице. Помоћни наставник демонстрира подешавање сејалицее на основу задате норме сетве и покаже како се проверава количина семена која се утроши за један окретај сејачице. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Група ученика добија задатак да подеси сејалицу на задату норму сетве и проверу подешености. Ученици израчунавају колико је потребно семена за проверу подешености и самостално подешавају сејалицу. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин, а неупотребљено семе враћају у магацин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за рад (семе), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Сејалицу, алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Настава у блоку (60 часова) се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или предузећу. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која имају дигиталну пољопривредну технику. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
Ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;
– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:
Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
Назив предмета: Заштита биља
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
|||
I |
64 |
64 |
|||
II |
32 |
32 |
12 |
76 |
|
III |
32 |
32 |
6 |
70 |
|
IV |
32 |
32 |
6 |
70 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање знања о биљним болестима, њиховим изазивачима, типовима, начинима настајања биљних болести и њиховој штетности;
– Развијање знања о биљним штеточинама, типовима, времену и динамици настајања оштећења и њиховом препознавању;
– Усвајање основних знања о врстама корова;
– Упознавање ученика са пестицидима, начинима, временом и ефектима њиховe примене;
– Упознавање ученика са мерама заштите биља, њиховом применом, значајем и вештинама извођења заштите биља.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Први разред
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Изазивачи биљних болести |
14 |
|||
2. |
Биљне штетошине |
14 |
|||
3. |
Корови |
12 |
|||
4. |
Пестициди |
12 |
|||
5. |
Мере заштите гајених биљака |
12 |
Други разред
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Заштита ратарских и повртарских биљака од болести и штеточина |
32 |
32 |
12 |
Трећи разред
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Заштита воћака од болести и штеточина |
32 |
32 |
6 |
Четврти разред
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Заштита винове лозе од болести и штеточина |
32 |
32 |
6 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Први разред
НАЗИВ МОДУЛА: Изазивачи биљних болести |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– дефинише појам болести биљака; – наведе врсте изазивача биљних болести; – опише типове биљних болести; – опише начине настајања биљних болести (заражавање, инкубација, симптоми, примарни и секундарни циклуси); – опише услове за настајање и ширење обољења код биљака; – објасни појам отпорности биљака; – објасни поделу болести биљака према економском значају. – уочи симптоме биљних болести; – изради хербаријум. |
– Подела патогена: гљиве, бактерије, вируси; – Врсте промена које изазивају патогени код биљака; – Појава и развој обољења, климатски и едафски услови, однос домаћин – патоген; – Утицај климатских промена на појаву биљних болести; – Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност; – Симптоми биљних болести; Кључни појмови: патогени, изазивачи болести биљака, гљиве, бактерије, вируси, отпорности биљака. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Биљне штетошине |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни појам штеточина биљака; – наведе врсте штеточина; – објасни типове оштећења биљака; – опише начине настајања оштећења биљака (директно, индиректно, физиолошке и морфолошке промене); – објасни начине размножавања и распростирања штеточина; – опише основне појмове о динамици популације; – објасни појмове отпорности биљака; – објасни поделу штеточина према економском значају; – уочи оштећења изазвана нападом штеточинама. |
– Подела штеточина: инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице; – Врсте промена које изазивају штеточине код биљака; – Климатски и едафски услови, однос домаћин-штеточина; – Утицај климатских промена на појавубиљних штеточина; – Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност. Кључни појмови: штеточине биљака, инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице, отпорности биљака, толерантност.. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Корови |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни појам корова; – наведе групе и врсте корова; – објасни штетно деловање корова; – опише начине размножавања и распростирања корова – објасни појам закоровљености. – разликује корове; – изради хербаријум коровских биљака; |
– објасни појам корова; – наведе групе и врсте корова; – објасни штетно деловање корова; – опише начине размножавања и распростирања корова; – објасни појам закоровљености; – разликује корове. Кључни појмови: корови, врсте корова, закоровљеност; |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Пестициди |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– дефинише појам пестицида, активне супстанце, препарата, растварача, носача, бонификатора, физичко стање и особине пестицида; – наведе поделу пестицида према намени, начину деловања, месту и начину примене; – наведе облике формулације пестицида и њихове основне особине (биолошке, хемијске, физичке токсиколошке, екотоксиколошке); – објасни регистрацију и примену пестицида; – дефинише појмове отровности и опасности, каренце, толеранције; – наведе мере предострожности при руковању и примени пестицида; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – опише средства заштите људи и начине њиховог коришћења |
– Подела пестицида: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, авициди, лимациди, акарициди, нематоциди, родентициди, репеленти, атрактанти; – Особине пестицида; – Потреба и ризик примене пестицида; – Климатско-едафски услови и примена пестицида, начин деловање и понашања пестицида; – Ефекти пестицида на штетне организме, корисне организме, третиране биљке, људе, животиње, суседне биљке, земљиште, воду и др. – Упознавање са складиштењем и чувањем пестицида, руковањем и транспортом и чувањем пестицида пре њихове примене; – Упознавање са декларацијом и упутством за примену пестицида, Кључни појмови: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, особине пестицида, каренца, толеранција |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Мере заштите гајених биљака |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни појам штете и наведе критеријуме за процену опасности; – опише начине прикупљања података о биљним болестима и штетним организмима, временским условима, фенофазама биљака и др.; – објасни повезаност технологије гајења биљака и заштите биља у односу на биљне болести, штетне организме и вегетациони циклус биљака; – дефинише појам мере заштите биља; – објасни мере заштите биља: – дефинише појам резистентности штетних организама на пестициде; – наведе корисне организме и начине очувања природне регулације; – опише хемијске мера заштите: прскање, орошавање, замагљивање, задимљавање, ињектовање, фумигација, примена мамака, зашрашивање, растурање гранула итд.; – наведе средства личне заштите при руковању са пестицидима; – објасни значај поштовања упутства за примену пестицида, начина и услова за њихову примену; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – припрема пестициде; – примени пестициде у заштити биља; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Мере заштите биља: биолошкe, хемијскe, физичкe и алтернативнe мере; – Начини примене, подела, карактеристике пестицида, опрема и др.; – Поступак примене пестицида, фазе процеса и њихове карактеристике; – Утицај метеоролошких/климатских фактора на примену и деловање пестицида; – Могућности мешања пестицида; – Примена пестицида и процена опасности за опрашиваче и друге корисне организме; – Примена пестицида и опасност за здравље људи, домаћих животиња и дивљачи; – Примена пестицида и опасност по екосистеме: земљиште, ваздух, вода; – Законска и нормативна регулатива у заштити биља. – Упознавање са складиштењем и чувањем пестицида, руковањем и транспортом и чувањем пестицида пре њихове примене; – Упознавање са декларацијом и упутством за примену пестицида, Кључни појмови: раствори, мешање пестицида, климатски фактори,екосистем. |
Други разред
НАЗИВ МОДУЛА: Заштита ратарских и повртарских биљака од болести и штеточина |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе најзначајније болести ратарских и повртарских биљака; – објасни симптоме обољења, оштећења и коровае у ратарској и повртарској производњи,прегледом биљака и биљног материјала у различитим фенофазама; – наведе начине узимања узорака, хербаризовања биљног материјала, препарирања и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији; – наведе мере заштите од биљних болести,штетошина, корова и време њиховог извођења код ратарских и повртарских биљака; – наведе најзначајније болести и штеточинеповртарских биљака гајених у заштићеном простору; – опише симптоме значајнијих обољења и оштећења повртарскихбиљака гајених у заштићеном простору; – објасни услове настајања и развоја обољења и оштећења повртарскихбиљака гајених у заштићеном простору; – наведе мере заштитеповртарских биљака и време њиховог извођења у заштићеном простору. – објасни интегралне мере заштите ратарских и повртарских биљака; – уочи симптоме обољења, оштећења и корова код ратарско повртарских биљака, прегледом биљака и биљног материјала у различитим фенофазама; – прикупља податке о фенофазамаратарских и повртарских биљака, временским условима, појави обољења, оштећења и корова; – наведе средства личне заштите при руковању са пестицидима; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – узоркује болесне и оштећене ратарске и повртарске биљаке, хербаризује, препарирара и чува узораке ради детаљне дијагнозе у лабораторији; – примени мере заштите ратарских и повртарских биљака против болести, штеточина и корова; – примењује хемијске мера заштите ратарских и повртарских биљака; – припреми раствор пестицида; – примени/примењује пестициде у ратарској и повртарскојпроизводњи; – примењује интегралне мере заштите у ратарској и повртарскојпроизводњи; – примењује средства личне заштите при руковању са пестицидима; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Визуелни преглед биљака и биљног материјала; – Симптоми обољења, оштећења и корова код ратарских и повртарских биљака; – Узимање узорака болесних и оштећених биљака, корова и земљишта; – Упознавање са коришћењем лабораторијске опреме и прибора (микроскопа, бинокулара) – Узимање узорака, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији; – Мере заштите ратарских и повртарских биљака од болести, штеточина и корова; – Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида); – Интегрална мере заштитератарских и повртарских биљака; – Заштита биљакаратарских и повртарских биљака у органској производњи; – Заштита повртарских биљакагајених у затвореном простору (стакленици, пластеници) Настава у блоку/вежбе: – Симптоми обољења, оштећења и корова код ратарских и повртарских биљака; – Узимање узорака болесних и оштећених биљака, корова и земљишта; – Мере заштите ратарских и повртарских биљака од болести, штеточина и корова; Кључни појмови: биљне болести, штеточине, интегрална заштита биља, пепелница, пламењача, заштићен простор, микроскоп, бинокулар, хербаризовање, руковање пестицидима, лична заштита. |
Трћи разред
НАЗИВ МОДУЛА: Заштита воћака од болести и штеточина |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе најзначајније болести воћака по врстама; – објасни симптоме обољења, оштећења воћака по врстама, прегледом биљака и биљног материјала у различитим фенофазама; – наведе мере заштите воћака по врстама од болести,штеточина, корова и време њиховог извођења; – наведе најзначајније болести и штеточине воћака гајених у заштићеном простору; – опише симптоме значајнијих обољења и оштећења воћака гајених у заштићеном простору; – објасни услове настајања и развоја обољења и оштећења воћака гајених у заштићеном простору; – наведе мере заштите воћака и време њиховог извођења у заштићеном простору; – објасни интегралне мере заштите воћака по врстама; – уочи симптоме обољења, оштећења и корова код воћарских биљака по врстама, прегледом биљака и биљног материјала у различитим фенофазама; – наведе начине узимања узорака, хербаризовања биљног материјала, препарирања и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији; |
– Визуелни преглед биљака и биљног материјала; – Симптоми обољења, оштећења и корова код воћака по врстама (јабучасто, коштичаво, јагодасто, језграсто); – Узимање узорака болесних и оштећених деловавоћака по врстама, корова и земљишта; – Упознавање са коришћењем лабораторијске опреме и прибора (микроскопа, бинокулара) – Узимање узорака, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији; – Мере заштите воћака по врстама од болести, штеточина и корова; – Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида); – Интегрална мере заштите воћака по врстама; – Заштита воћака по врстамау органској производњи; – Заштита воћака гајених у затвореном простору (стакленици, пластеници) |
– наведе средства личне заштите при руковању са пестицидима; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – узоркује делове болесних и оштећених воћака по врстама, хербаризује, препарирара и чува узораке ради детаљне дијагнозе у лабораторији; – прикупља податке о фенофазама воћака по врстама,временским условима, појави обољења, оштећења и корова; – примени мере заштите воћака против болести, штеточина и корова; – припрема растворе пестицидау заштити воћака ; – примени пестициде у заштити воћака. – примењује интегралне мере заштитевоћака; – наведе мере заштитевоћака и време њиховог извођења у заштићеном простору; – примењује хемијске мере заштите воћака по врстама; – примењује средства личне заштите при руковању са пестицидима; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
Настава у блоку/вежбе: – Симптоми обољења, оштећења и корова код воћака по врстама; – Узимање узорака болесних и оштећених делова воћака, корова и земљишта; – Мере заштите воћака по врстама од болести, штеточина и корова; Кључни појмови: биљне болести, штеточине, интегрална заштита биља, пепелница, пламењача, заштићен простор, микроскоп, бинокулар, хербаризовање, руковање пестицидима, лична заштита. |
Четврти разред
НАЗИВ МОДУЛА: Заштита винове лозе од болести и штеточина |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе најзначајније болести винове лозе; – објасни симптоме обољења, оштећења и корова код винове лозе, прегледом биљака и биљног материјала у различитим фенофазама; – наведе мере заштите винове лозе од болести,штетошина, корова и време њиховог извођења; – објасни интегралне мере заштите винове лозе; – уочи симптоме обољења, оштећења и корова код винове лозе, прегледом биљака и биљног материјала у различитим фенофазама; – прикупља податке о фенофазама винове лозе, временским условима, појави обољења, оштећења и корова; – наведе средства личне заштите при руковању са пестицидима; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – примени мере заштите биља против болести, штеточина и корова у винограду; – примењује хемијске мере заштитевинове лозе; – припрема растворе пестицида; – примени пестициде у заштити винове лозе. – примењује средства личне заштите при руковању са пестицидима; – примењује интегралне мере заштите винове лозе; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Визуелни преглед биљака и биљног материјала; – Симптоми обољења, оштећења и корова код винове лозе; – Узимање узорака болесних и оштећених биљака, корова и земљишта; – Упознавање са коришћењем лабораторијске опреме и прибора (микроскопа, бинокулара); – Узимање узорака, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији; – Мере заштите винове лозе од болести, штеточина и корова; – Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида); – Интегрална мере заштите винове лозе; – Заштита винове лозе у органској производњи. Настава у блоку/вежбе: – Симптоми обољења, оштећења и корова код винове лозе; – Узимање узорака болесних и оштећених делова винове лозе, корова и земљишта; – Мере заштите винове лозе од болести, штеточина и корова; Кључни појмови: биљне болести, штеточине, интегрална заштита биља, пепелница, пламењача, заштићен простор, микроскоп, бинокулар, хербаризовање, руковање пестицидима, лична заштита. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем, вежбама и наставом у блоку/ вежбе када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са биологијом гајених биљака, утицајем бактерија, вируса, инсеката на раст и развиће биљака,
Облици наставе: Теоријски часови, вежбе и настава у блоку/вежбе.
Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и пројектору за презентацију.
Подела одељења на групе: За часове вежби и наставу у блоку/вежбе у блоку одељење се дели на две групе.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби и и наставе у блоку/вежбе у блокукада се оне изводе у лабораторији или на школској економији.
Часове вежби реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о болестима и штеточинама биљака, мерама заштите биљака која су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Теоријске часове реализовати кроз приказ примене заштитних средстава у пољопривредној производњи. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Модул: Изазивачи биљних болести
При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Подела патогена: гљиве, бактерије, вируси;
– Врсте промена које изазивају патогени код биљака;
– Појава и развој обољења, климатски и едафски услови, однос домаћин – патоген;
– Утицај климатских промена на појаву биљних болести;
– Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност;
Модул: Биљне штеточине
При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Подела штеточина: инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице;
– Врсте промена које изазивају штеточине код биљака;
– Климатски и едафски услови, однос домаћин-штеточина;
– Утицај климатских промена на појаву биљних штеточина,
Модул: Корови
При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Подела корова: широколисни, усколисни, једногодишњи, вишегодишњи, окопавински, ливадски, рудералнии;
– Климатско-едафски услови, однос усев-коров;
– Критеријуми за оцену корова.
Модул: Пестициди
При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Подела пестицида: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, авициди, лимациди, акарициди, нематоциди, родентициди, репеленти, атрактанти;
– Потреба и ризик примене пестицида;
– Климатско-едафски услови и примена пестицида, начин деловање и понашања пестицида;
– Ефекти пестицида на штетне организме, корисне организме, третиране биљке, људе, животиње, суседне биљке, земљиште, воду и др.
Модул: Мере заштите биљака
При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Мере заштите биља;
– Начини примене, подела, карактеристике пестицида, опрема и др.;
– Поступак примене пестицида, фазе процеса и њихове карактеристике;
– Утицај метеоролошких/климатских фактора на примену и деловање пестицида
– Могућности мешања пестицида;
– Примена пестицида и процена опасности за опрашиваче и друге корисне организме;
– Примена пестицида и опасност за здравље људи, домаћих животиња и дивљачи;
– Примена пестицида и опасност по екосистеме: земљиште, ваздух, вода
Модул: Заштита ратарских и повртарских биљака од болести и штеточина
При обради програма направити корелацију са модулима Заштите биља који се изучавају у првом разреду, Механизација у пољопривреди, Ратарство са повртарством. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској и повртарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Визуелни преглед биљака и биљног материјала;
– Симптоми обољења, оштећења и корова код ратарских и повртарских биљака;
– Узимање узорака болесних и оштећених биљака, корова и земљишта;
– Упознавање са коришћењем лабораторијске опреме и прибора (микроскопа, бинокулара);
– Узимање узорака, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији;
– Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида);
– Упознавање са складиштењем и чувањем пестицида, руковањем и транспортом и чувањем пестицида пре њихове;
– Упознавање са декларацијом и упутством за примену пестицида;
– Интегрална мере заштите биљака;
– Заштита биљака у органској производњи;
– Заштита биља гајених у затвореном простору (стакленици, пластеници).
Модул: Заштита воћака од болести и штеточина
При обради програма направити корелацију са модулима Заштите биља који се изучавају у првом разреду, Механизација у пољопривреди, Воћарство и виноградарство. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Визуелни преглед биљака и биљног материјала;
– Симптоми обољења, оштећења и корови код воћака;
– Упознавање са коришћењем лабораторијске опреме и прибора (микроскопа, бинокулара);
– Узимање узорака болесних и оштећених биљака, корова, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији;
– Мере заштите воћака по врстама од болести, штеточина и корова;
– Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида);
– Упознавање са складиштењем и чувањем пестицида, руковањем и транспортом и чувањем пестицида пре њихове примене;
– Упознавање са декларацијом и упутством за примену пестицида;
– Интегрална мере заштите воћака;
– Заштита воћака у органској производњи;
– Заштита воћака гајених у затвореном простору (стакленици, пластеници).
Модул: Заштита винове лозе од болести и штеточина
При обради програма направити корелацију са модулима заштите биља који се изучавају у првом разреду, воћарство и виноградарство. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у виноградарској производњи.
Препоручени садржаји модула:
– Симптоми обољења, оштећења и корова код винове лозе – визуелним прегледом;
– Узимање узорака, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији;
– Механичке мере мере заштите винове лозе против болести, штеточина и корова;
– Биолошке мере мере заштите винове лозе против болести, штеточина и корова;
– Хемијске мере мере заштите винове лозе против болести, штеточина и корова;
– Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида);
– Интегрална мере заштите винове лозе;
– Заштита винове лозе у органској производњи.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за вежбе: Препознавање симптома биљних болести; Израда хербаријума; Препознавање оштећења изазвана нападом штеточинама; Препознавање корова; Примена пестицида; Мере предострожности при руковању и примени пестицида;Заштита кромпира од штеточина (наставник прецизира биљну врсту); Заштита јабучастог воћа од пепелнице; Пламењача, симптоми, услови ширења и мере сузбијања.
Вежбе се реализује на школској економији у дану када имају и практичну наставу из Ратарства са повртарством или Воћарство и виноградарство.
Једна вежба је један школски час и за то време ученици треба да ураде задату вежбу. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са опремом, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања на школској економији.
Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама на сваком радном месту и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.
Свакимодул, поред теоријске наставе, пропраћен је часовима вежби и наставом у блоку/вежбе у другом, трећем и четвтом разреду. Вежбе су наведене у препорученом садржају модула. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, вежбање заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару. Настава у блоку/вежбе у блоку је предвиђена у модулима другог, трећег и четвртог разреда. Часови наставе у блоку/вежбе су предвићене да се реализују на крају модула кроз вежбу у трајању шест часова, где ученици заокружују стечена знања и вештине кроз комплексан задатак заштите одређене биљне врсте. На часовима наставе у блоку осмишљава се вежба која је скуп вежби које су реализоване у току наставне године са по једним часом,а сада представљају целину.
Ученици воде дневник вежби који садржи извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички/табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.
Пример извођења вежбе:
Узимање узорака оболелих и оштећених делова биљака за анализу у лабораторији
Први корак у реализацији вежбе узимање узорака оболелих и оштећених делова биљака за анализу у лабораторији, је преузимање упуства за реализацију вежбе, алата и прибора. Упознавање ученика са методологијом узимања узорака оболелих и оштећених делова биљака, потребним алатом и пратећим средтвима за узимање узорака. Помоћни наставник демонстрира начин узимања узорака, безбедног паковања у одговарајућу амбалажу, обележавања и припреме за пренос у лабораторију. Ученике делимо у групе, за рад у пару и практично сваки пар да одради узимање узорака оболелих/оштећених делова биљака, паковање у одговарајућу амбалажу, обележава и припрема за пренос у лабораторију на даље испитивање. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и дају потребна објашњења. Наставник подстиче креативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, опрати, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес ратарско-повртарске и воћарско-виноградарске производње. Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.
Пример извођења наставе у блоку:
Заштита јабучастог воћа од болести
У уводном делу првог часа у реализацији вежбе Заштита јабучастог воћа од болести је преузимање упуства за реализацију вежбе, алата, прибора, средстава за заштиту биља, бира потребне машине. Упознавање ученика са циљем вежбе методологијом рада током часова, потребним алатом и пратећим средтвима и потребном механизацијом за заштиту јабучастог воћа од болести, посебну пажњу посветити о примени средстава личне заштите при руковању са пестицидима и примени мера заштите на раду и заштите животне средине. Ученике делимо у три групе, а унутар групе за рад у паровима.Тако да сваки пар одради препознавање болести на конкретном примеру, прва група код јабуке, друга група код крушке, трећа група код дуње, а групе поделити у парове и сваки пар да анализира мере заштите воћне врсте по сортама. На другом часу ученици осматрањем оштећења на листу, плоду, грани препознају проузрокивача болести, консултују се са наставником и помоћним наставником о симптомима које су уочили и о предлогу мера које ће да примене у спречавању ширења болести. На следећим часовима (трећи до пети) узимају узорак оболелих делова биљака пакују и носе у лабораторију на детаљну анализу, а по налогу наставника примењују одговарајућу меру заштите. Унутар групе једни примењују биолошку, други механичку и трећи хемијску меру заштите биља. Помоћни наставник демонстрира сваку меру заштите и помаже ученицима око избора алата, прибора, средстава, машина. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче креативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, опрати, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу шестог часа, ученици дискутују унутар групе, уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником о реализацији свих активности.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованогмодула/ препорученог садржаја. Сумативне оцене се добијају вредновањем теоријског знања, вежби и наставе у блоку/вежбе. Проверу теоријских знања вршити на основу писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика,. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе. Вежбе оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, закључком на часовима вежби, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује (теоријска настава, вежбе, настава у блоку/вежбе). И ако је садржај овог предмета је нов, ученици већину елемената могу да виде самостално и у групи.Кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;
– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Називпредмета: Ратарство и повртарсво
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
96 |
32 |
96 |
18 |
242 |
III |
64 |
32 |
96 |
18 |
210 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са основним карактеристикама ратарске и повртарске производње;
– Упознавање са морфологијом ратарских и повртарских биљака;
– Упознавање са агроеколошким условима гајења ратарских и повртарских биљака;
– Развијање знања о биолошким и агротехничким мерама неопходним за укључивање у технолошке процесе ратарске и повртарске производње;
– Развијање знања о технологијама производње ратарских и повртарских биљака;
– Упознавање са климатским променама и утицају на ратарске и повртарске биљке;
– Оспособавање за призводњу ратарских и повртарских биљака;
– Оспособљавање за примену мера неге у ратарској и повртарској производњи;
– Упознавање са значајем и биолошким основама органске пољопривреде;
– Упознавање са карактеристикама органске повртарске производње;
– Унапређивање знања у области управљању органском производњом у повртарству;
– Упознавање ученика са Правилниом о органској производњи
– Упознавање са применама агротехничких мера у органској повртарској производњи;
– Оспособљавање за производњу повртарских биљака у органској повратрској производњи.
– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;
– Развијање свести о сопственим знањима и способностима у даљој професионалној оријентацији;
– Развијање систематичности, способности опажања, позитивног односа према струци и свести о очувању животне средине;
– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Други разред
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Опште ратарство |
32 |
16 |
32 |
|
2. |
Посебно ратарство |
64 |
16 |
64 |
18 |
Трећи разред
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Опште повртарство |
16 |
8 |
24 |
|
2. |
Посебно повртарство |
48 |
24 |
72 |
18 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Опште ратарство |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– опише начине пољопривредне производње; – објасни економски значај гајења ратарских биљака; – објасни фенофазе ратарских биљака; – објасни морфолошке особине ратарских биљака; – наведе еколошке услове успевања ратарских биљака; – објасни важност климатских и орографских чинилаца у ратарској производњи; – објасни утицај особина земљишта на ратарску производњу; – опише мере заштите ратарских биљака од абиотичких фактора; – објасни појам климатских промена на ратарску производњу; – објасни појам глобалног загревања; – објасни мере адаптације на климатске промене у ратарској производњи; – објасни начине основне обраде земљишта за гајење ратарских биљака; – објасни начине припреме земљишта за сетву ратарских биљака; – објасни начине размножавања ратарских биљака; – наброји делове семена ратарских биљака; – објасни припрему семена за сетву ратарских биљака ; – објасни време и начине сетве озимих и јарих ратарских биљака; – разликује семена ратарских биљних врста/усева; – објасни значај и важност обраде и ђубрења земљишта; – наведе мере неге ратарских биљака; – објасни значај благовремене примене неге усева у циљу постизања високих и стабилних приноса; – објасни начине и време ђубрења ратарских биљака; – објасни значај примене и начин планирања плодореда у ратарској производњи; – објасни мере заштите ратарских биљака од корова, штетошина и узрочника болести; – опише специфичности убирања/ жетве и чувања производа ратарских биљака; – објасни мере заштите на раду и заштите животне средине – разликује повољне и неповољне метеоролошке податке за гајење ратарских биљака; – разликује просторну и временску променљивост временских и климатских услова за локацију; – користи податке са мерних метеоролошких станица; – припрема земљиште за сетву ратарских биљака; – израчуна количину семена за сетву ратарских биљака/усева; – испитује клијавост семена; – припрема семе за сетву; – прави план плодореда; – утврди моменат убирања производа ратарских биљака; – препозна различите фазе зрелости; – разликује мере неге у конвенционалној и органској производњи; – израчуна одговарајућу количину адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта; – примени одговарајући начин и врсту обраде у односу на тип земљишта; – примени одговарајуће врсте и елементе плодореда; – припрема земљиште за сетву; – примени одговарајуће поступке припреме семена за сетву; – изведе сетву ратарских биљака; – примени одговарајућу меру неге у односу на стање усева и земљишта; – примени мере заштите ратарских биљака од корова, штетошина и узрочника болести; – препозна различите фазе зрелости ратарских биљака; – процени време и начин жетве/бербе, у односу на стање усева и спољашњих чинилаца; – спроведе жетву /бербу усева, транспорт ратарских производа; – спроведе складиштење и чување ратарских производа; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Традиционална, конвенционална и одржива пољопривредна производња; – Привредни значај гајења ратарских биљака; – Биолошке особине ратарских биљака; клијање, ницање, укорењавање, бокорење, влатање, класање, цветање, оплодња, заметање и зрењеу три фазе – Морфолошке особине ратарских биљака; – Услови успевања ратарских биљака (вода, земљиште); – Еколошки услови успевања ратарских култура (топлота, светлост); – Утицај климатских промена на ратарску производњу; – Гајење ратарских биљака у плодореду; – Обрада земљишта за гајење ратарских биљака; – Исхрана ратарских биљака; – Избор сорте/хибрида; – Сетва ратарских биљака; – Мере неге и заштите усева, ратарских биљака, од корова, штеточина и узрочника болести; – Органска производња ратарких биљака; – Берба/жетва и чување производа. Кључни појмови: семе, земљишта, стајњак, климатске промене, митигација, основна обрада земљишта, орање, дрљање, допунска обрада земљишта, плодоред. Препоручени садржаји за вежбе: – Климатолошка анализа података; – Прорачун норми наводњавања; – Процена ризика и планирање мера адаптације; – Адаптација (прилагођавање) на климатске промене; – Митигација (ублажавање) климатских промена; – Планирање плодореда; – Семенски/садни материјал; – Прорачун количине семена за сетву/садња ратарских биљака/усева; – Прорачун одговарајуће количине адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Основна и допунска обрада земљишта; – Сетва; – Нега усева; – Жетва/берба и транспорт ратарских и повртарских производа; – Складиштење и чување ратарских и повртарских производа; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. Препоручене садржаји за наставу у блоку: – Основна и допунска обрада земљишта; – Ђубрење земљишта. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Посебно ратарство |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе класификацију ратарских биљака; – наведе представнике ратарских биљака по групама; – дефинише значај гајења ратарских биљака; – наведе најзначајније ратарске биљке по групама, – опише морфологију ратарских биљака по групама; – опише биолошке особине ратарских биљака по групама; – опише агроеколошке услове гајења ратарских биљака; – објасни начин припреме земљишта за сетву ратарских биљака по групама; – објасни значај примене и начин планирања плодореда за појединачну ратарску биљку; – објасни време и начин сетве ратарских биљака по групама; – објасни технологију производње (агротехнику) ратарских биљака; – објасни различите фазе зрелости ратарских биљака; – објасни органску производњу ратарских биљака; – опише опрему и технике које се користе у поступцима добијања производа од ратарских биљака; – објасни поступке једноставне прераде (традиционалне прераде) ратарских биљака; – прави план плодореда за одговарајуће ратарске биљке; – израчуна потребну количину ђубрива за одговарајуће ратарске биљке; – израчуна одговарајућу количину семена појединачних ратарских биљака; – припрема земљиште за сетву ратарских биљака; – примени ђубрење ратарских биљака по врстама; – примени и постави у плодоред сваку појединачну ратарску биљку; – примени одговарајућу количину семена појединачних ратарских биљака; – примени начин сетве ратарских биљака по врстама; – примени одговарајуће мере неге ратарских биљака по врстама; – процени време зрелости ратарских биљака по врстама; – примени одговарајуће начине жетве/бербе, у односу на стање појединачних ратарских биљака; – спроведе жетву/бербу производа појединачних ратарских биљака; – спроведе транспорт, складиштење и чување производа појединачних ратарских биљака/усева; – припрема једноставније прерађевина ратарских биљака по врстама; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Технологија гајења житарица; – Технологија гајења зрнених махунарки; – Технологија гајења биљака за техничку прераду; – Технологија гајења биљака за производњу влакна; – Технологија гајења биљака за производњу шећера; – Технологија гајења осталих биљака за техничку прераду; – Технологија гајења биљака за производњу сточне хране; – Технологија гајења ливада и пашњака. Кључни појмови: морфологија, услови успевања, хибрид, плодоред, обрада земљишта, ђубрење, сетва, мере неге, време бербе/жетве, житарице, зрнене махунарке, биљке за производњу уља, биљке за производњу влакана, биљке за производњу шећера, скроба и алкохола, остале биљке за техничку прераду, биљке за производњу сточне хране, ливаде и пашњаци. Препоручени садржаји за вежбе: – Увођење ратарских биљака у плодоред; – Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће ратарске биљке; – Израчунавање одговарајуће количине семена појединачних ратарских биљака. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Технологија гајења житарица; – Технологија гајења зрнених махунарки; – Технологија гајења биљака за техничку прераду; – Технологија гајења биљака за производњу влакна; – Технологија гајења биљака за производњу шећера; – Технологија гајења осталих биљака за техничку прераду; – Технологија гајења биљака за производњу сточне хране; – Технологија гајења ливада и пашњака; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Припрема земљишта за сетву ратарских биљака; – Ђубрење ратарских биљака; – Транспорт ратарских биљака; – Складиштење и чувања производа ратарских биљака; – Примарна (традиционална) прерада ратарских производа. |
Трећи разред
НАЗИВ МОДУЛА: Опште повртарство |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни економски значај гајења повртарских биљака; – објасни морфолошке особине повртарских биљака; – наведе еколошке услове успевања повртарских биљака; – објасни важност климатских и орографских чинилаца у повртарској производњи; – објасни утицај особина земљишта на повртарску производњу; – опише мере заштите повртарских биљака од абиотичких фактора; – објасни појам климатских промена на повртарску производњу; – објасни мере адаптације на климатске промене у повртарској производњи; – опише начине производње поврћа (баштенска, њивска и произодња у заштићеном простору); – oпише категорије семенског/садног материјала повртарских биљних врста; – наведе најважније особине семена/расада повртарских биљних врста; – дефинише значај и узајамну повезаност вегетационих чинилаца у повртарској производњи; – опише значај и важност обраде и ђубрења земљишта; – објасни значај примене и начин планирања плодореда у ратарској; – објасни специфичности размножавања повртарских биљака; – наведе различите начине сетве повртарских биљака; – наведе начине производње расада; – опише мере неге расада повртарских биљака (од сетве до расађивања); – опише предности гајења расада у заштићеном простору; – објасни начине расађивања; – објасни значај благовремене примене неге усева у циљу постизања високих и стабилних приноса; – опише специфичности убирања и чувања повртарских производа; – израчуна количину семена за сетву повртарских биљака, – припрема семе за сетву; – прави план плодореда; – утврди моменат убирања производа повртарских биљака; – израчуна одговарајућу количину адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта; – примени одговарајући начин и врсту обраде у односу на тип земљишта; – примени одговарајуће врсте и елементе плодореда; – примени одговарајуће поступке припреме семена за сетву; – изабере место за производњу расада и поврћа; – изведе сетву повртарских биљака; – примени одговарајућу меру неге повртарских биљака у односу на стање усева и земљишта на отвореном и у заштићеном простору; – процени време и начин жетве/бербе, у односу на стање усева и спољашњих чинилаца; – спроведе жетву/бербу усева, транспорт повртарских производа; – спроведе складиштење и чување повртарских производа; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Привредни значај гајења повртарских биљака; – Биолошке особине повртарских биљака; – Морфолошке особине повртарских биљака; – Услови успевања повртарских биљака (вода, земљиште); – Еколошки услови успевања повртарских биљака (топлота, светлост); – Утицај климатских промена на повртарску производњу; – Начини производње поврћа (баштенска, њивска и производња у заштићеном простору); – Плодоред повртарских биљака; – Обрада земљишта за гајење повртарских биљака; – Исхрана повртарских биљака; – Избор сорте/хибрида повртарских биљака ; – Сетва повртарских биљака; – Производња расада повртарских биљака; – Мере неге расада повртарских биљака; – Мере неге и заштите усева повртарских биљака од корова, штеточина и узрочника болести; – Берба/жетва и чување производа. Кључни појмови: семе, земљишта, стајњак, климатске промене, митигација, основна обрада земљишта, орање, дрљање, допунска обрада земљишта, плодоред. Препоручени садржаји за вежбе: – Планирање плодореда; – Семенски/садни материјал; – Прорачун количине семена за сетву/садња ратарских биљака /усева; – Прорачун одговарајуће количине адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Сетва; – Нега усева; – Жетва/берба и транспорт ратарских и повртарских производа; – Складиштење и чување ратарских и повртарских производа; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Основна и допунска обрада земљишта; – Ђубрење земљишта. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Посебно повртарство |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– опише значај гајења повртарских биљака; – наведе најзначајније повртарске биљке и дефинише којој групи припадају; – опише морфологију повртарских биљака; – опише агроеколошке услове гајења повртарских биљака; – објасни специфичности размножавања повртарских биљака; – објасни производњу расада повртарских биљака; – опише мере неге расада повртарских биљака; – објасни значај примене и начин планирања плодореда за појединачнуповртарску биљку; – објасни технологију производње (агротехнику) повртарских биљака; – опише савремене технологије гајења поврћа на отвореном и у заштићеном простору; – објасни органску производњу повртарских биљака; – разликује мере неге у конвенционалној и органској производњи повртарских биљака; – објасни значај благовремене примене неге усева у циљу постизања високих и стабилних приноса; – опише специфичности убирања и чувања повртарских производа; – утврди моменат убирања плодова повртарских биљака; – опише опрему и технике које се користе у поступцима добијања производа од поврћа; – објасни поступке једноставне прераде поврћа; – примењује мере неге у конвенционалној и органској производњи повртарских биљака; – припреми земљиште за сетву одговарајућих повртарских биљака; – израчуна потребну количину ђубрива за одговарајуће повртарске биљке; – спроведе исхрану повртарских биљака; – постави у плодоред сваку повртарску биљку; – примени одговарајућу количину семена/расада повртарских биљака; – примени одговарајући начин сетве за сваку повртарску биљку; – обави садњу расада повртарских биљака; – примени одговарајуће мере неге за сваку повртарску биљку; – примени заштиту повртарских биљака од корова, болести и штеточина; – примени одговарајуће начине жетве/бербе, у односу на стање повртарских биљака; – спроведе жетву/бербу производа повртарских биљака; – спроведе транспорт, складиштење и чување производа повртарских биљака – обавља конзервирање и прераду поврћа на традиционални начин; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Технологија гајења поврћа из групе купуса; – Технологија гајења коренастог поврћа; – Технологија гајења зељасто-лиснатог поврћа; – Технологија гајења луковичастог поврћа; – Технологија гајења махуњача; – Технологија гајења поврћа са меснатим плодовима. Кључни појмови: морфологија, услови успевања, сорте поврћа, хибрид поврћа, плодоред, обрада земљишта, ђубрење, начини производње, мере неге, заштита поврћа, време бербе, производи од поврћа. Препоручени садржаји за вежбе: – Увођење повртарских биљака у плодоред; – Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће повртарске биљке; – Мере неге у конвенционалној и органској производњи повртарских биљака (опште и специјалне). Препоручене теме за настава у блоку: – Припреме земљишта за сетву/садњу; – Ђубрење повртарских биљака; – Берба поврћа; – Транспорт производа повртарских биљака; – Складиштење и чувања производа повртарских биљака; – Припрема једноставних прерађевина на традиционални начин од поврћа/сушено, конзервисано топлотом, биолошки конзервисано, сокови, кечап, ајвар. Препоручене садржаји за практичну наставу: – Технологија гајења поврћа из групе купуса; – Технологија гајења коренастог поврћа; – Технологија гајења зељасто-лиснатог поврћа; – Технологија гајења луковичастог поврћа; – Технологија гајења махуњача; – Технологија гајења поврћа са меснатим плодовима ; – Примена мера заштите на раду и заштите животнесредине. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са аутоматизацијом и њеним значајем за савремену пољопривредну технику.
Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку
Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и видео бим презентацију.
Подела одељења на групе: За часове практичне наставе, вежби и наставе у блоку одељење се дели на две групе.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију практичне наставе када се она изводи на школској економији.
Часове дидактичких вежби, практичног рада и наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примеримаизпраксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Педологија и агрохемија, Заштита биља, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања из области ратарско-повртарске технологије, која су ученицима неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Садржаје једне тематске целине није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу. Могуће је у зависности од карактера практичног рада, наставу остваривати комбиновано са другим садржајима у дужем периоду.
Модул: Опште ратарство
Модул се реализује са 32 часа теорије, 16 часова вежби и 32 часа практичне наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству.
Препоручени садржаји модула:
– Традиционална, конвенционална и одржива пољопривредна производња;
– Привредни значај гајења ратарских биљака;
– Биолошке особине ратарских биљака; клијање, ницање, укорењавање, бокорење, влатање, класање, цветање, оплодња, заметање и зрење у три фазе;
– Морфолошке особине ратарских биљака;
– Услови успевања ратарских биљака (вода, земљиште);
– Еколошки услови успевања ратарских култура (топлота, светлост);
– Утицај климатских промена на ратарску производњу;
– Гајење ратарских биљака у плодореду;
– Обрада земљишта за гајење ратарских биљака;
– Исхрана ратарских биљака;
– Избор сорте/хибрида;
– Сетва ратарских биљака;
– Мере неге и заштите усева, ратарских биљака, од корова, штеточина и узрочника болести;
– Органска производња ратарких биљака;
– Берба/жетва и чување производа.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Предлог задатака за вежбе: планирање плодореда, утврђивање клијавости семена, прорачун количине семена за сетву ратарских биљака /усева, прорачун одговарајуће количине адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта.
Предлог задатака за практичну наставу: начини сетве, мере неге усева, жетва/берба и транспорт ратарских производа, складиштење и чување ратарских производа.
Модул: Посебно ратарство
Модул се реализује са 64 часа теорије, 16 часова вежби, 64 часа практичне наставе и 18 часова наставе у блоку.
При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство, Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству и повртарству.
Препоручени садржаји модула:
– Технологија гајења житарица;
– Технологија гајења зрнених махунарки;
– Технологија гајења биљака за техничку прераду;
– Технологија гајења биљака за производњу влакна;
– Технологија гајења биљака за производњу шећера;
– Технологија гајења осталих биљака за техничку прераду;
– Технологија гајења биљака за производњу сточне хране;
– Технологија гајења ливада и пашњака.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Предлог задатака за вежбе: Увођење повртарских биљака у плодоред, Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће ратарске биљке, Мере неге у конвенционалној и органској производњи ратарских биљака.
Предлог задатака за практичну наставу: Припреме земљишта за сетву/садњу, ђубрење ратарских биљака, Жетва, Транспорт ратарских биљака, Складиштење и чување ратарских биљака, Припрема једноставних прерађевина од ратарских биљака на традиционалан начин.
Модул: Опште повртарство
Модул се реализује са 16 часова теорије, 8 часова вежби и 24 часа практичне наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство, Заштита биља и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у повртарству.
Препоручени садржаји модула:
– Привредни значај гајења повртарских биљака;
– Биолошке особине повртарских биљака;
– Морфолошке особине повртарских биљака;
– Услови успевања повртарских биљака (вода, земљиште);
– Еколошки услови успевања повртарских биљака (топлота, светлост);
– Утицај климатских промена на повртарску производњу;
– Начини производње поврћа (баштенска, њивска и производња у заштићеном простору);
– Плодоред повртарских биљака;
– Обрада земљишта за гајење повртарских биљака;
– Исхрана повртарских биљака;
– Избор сорте/хибрида повртарских биљака;
– Сетва повртарских биљака;
– Производња расада повртарских биљака;
– Мере неге расада повртарских биљака;
– Мере неге и заштите усева повртарских биљака од корова, штеточина и узрочника болести;
– Берба/жетва и чување производа.
Предлог задатака за вежбе: планирање плодореда, утврђивање клијавости семена, прорачун количине семена за сетву/расада повртарских биљака, прорачун одговарајуће количине адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта.
Предлог задатака за практичну наставу: начини сетве, мере неге расада, жетва/берба и транспорт повртарских производа, складиштење и чување плодова повртарских биљака.
Модул: Посебно ратарство
Модул се реализује са 48 часа теорије, 24 часа вежби, 72 часа практичне наставе и 18 часова наставе у блоку.
При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у повртарству.
Препоручени садржаји програма:
– Технологија гајења поврћа из групе купуса;
– Технологија гајења коренастог поврћа;
– Технологија гајења зељасто-лиснатог поврћа;
– Технологија гајења луковичастог поврћа;
– Технологија гајења махуњача;
– Технологија гајења поврћа са меснатим плодовима.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Предлог задатака за вежбе: Увођење повртарских биљака у плодоред, Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће повртарске биљке, Израчунавање одговарајуће количине семена/расада појединачних повртарских биљака.
Предлог задатака за практичну наставу:Припрема земљишта за сетву ратарских биљака, Исхрана ратарских биљака, Транспорт ратарских биљака, Складиштење и чувања повртарских биљака, Примарна прерада повртарских производа.
Вежбе (64 часа) се реализује у кабинету или на школској економији.
Једна вежба се ради два спојена школска часа сваке друге недеље. У кабинету треба да буде довољно рачунара за једну групу ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са опремом која ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету и на школској економији.
Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.
Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Вежбе у кабинету реализовати одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.
Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.
Пример извођења вежбе: Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће ратарске биљне врсте.
Вежбу реализовати са два часа у блоку. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је рационална примена ђубрива за исхрану биљака. Исход вежбе је да су ученици оспособљени да самостално израчунају и примене потребну количину ђубрива за одређену ратарску гајену биљку.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање резултата анализе земљишта. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Група ученика добија задатак да израчуна потребну количину ђубрива за одређену биљну врсту. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.
Практична настава (192 часа) се реализује на школској економији.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе се за укључивање у производни процес ратарско-повртарске производње. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет рада. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.
Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.
Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања алатом и опремом за ратарско-повртарску производњу.
Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Пример практичног задатка: Ручна садња лиснатог поврћа
Радни задатак реализовати са три часа. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за здравље људи. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за расађивање лиснатог поврћа на отвореном. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално расади лиснато поврћа.
Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (садиљке, мерне траке) и потребне количине расада за одређену површину (на основу прорачуна у зависности од растојања између редова и растојања биљака у реду). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност биљака. На парцели помоћни наставник са ученицима размери задату површину, обележи редове и демонстрира садњу. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да расади један ред на дужини 10 метара. Ученик израчунава колико му је потребно биљака за тај ред и преузима израчунату количину и садиљку од помоћног наставника. Ученику се даје време за реализацију (60 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења у зависности од стања биљака и земљишта. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише правац редова, размак биљак између редова и у реду. Након завршене садње ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин, а неупотребљени расад враћа у магацин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (расад), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор накрају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Настава у блоку (36 часова) се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или предузећу. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која спроводе савремену технологију производње и имају дигиталну пољопривредну технику. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и тиме и теже прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;
– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:
Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
Назив предмета: Воћарство и виноградарство
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
64 |
32 |
96 |
||
III |
64 |
96 |
24 |
184 |
|
IV |
64 |
64 |
24 |
152 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
||||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Учење кроз рад |
Настава у блоку |
||
II |
64 |
32 |
96 |
|||
III |
64 |
96 |
24 |
184 |
||
IV |
64 |
64 |
24 |
152 |
2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Развијање знања о основним карактеристикама воћарске и виноградарске производње;
– Развијање знања о морфологији воћарских и виноградарских биљака (воћних врста/воћака и винове лозе);
– Развијање знања о агроеколошким условима гајења воћарских и виноградарских биљака (воћних врста/воћака и винове лозе);
– Упознавање ученика са биолошким и агротехничким захтевима воћарске и виноградарске производње;
– Развијање знања о технологијама производње воћарских и виноградарских биљака (воћних врста/воћака и винове лозе);
– Развијање знања о климатским променама и утицају на воћарске и виноградарске биљке;
– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији;
– Оспособљавање за примену мера за подизање вишегодишњих засада;
– Оспособљавање за примену агротехничких и помотехничких/ампелотехничких мера у циљу одржавања засада;
– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;
– Оспособљавање за примену адаптивних мера на климатске промене и елементарне непогоде у воћарској и виноградарској производњи;
– Развијање систематичности, способности опажања, позитивног односа према струци, као и свести о очувању животне средине;
– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Биологија воћака |
12 |
6 |
||
2. |
Екологија воћака са климатским променама |
20 |
10 |
||
3. |
Размножавање воћака |
32 |
16 |
Разред: трећи
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Подизање и нега воћног засада до плодоношења |
18 |
24 |
12 |
|
2. |
Помологија са помотехником и прерадом |
46 |
72 |
12 |
Разред: четврти
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Биологија и екологија винове лозе |
10 |
10 |
||
2. |
Лозни расадник и подизање винограда |
16 |
18 |
6 |
|
3. |
Ампелографија са ампелотехником и прерадом |
34 |
34 |
18 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Други разред
НАЗИВ МОДУЛА:Биологија воћака |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни и значај воћарства; – наведе класификације воћака; – објасни вегетативне и генеративне органе воћака; – објасни грађу и функцију вегетативних и генеративних органа воћака; – наведе стадијуме и периоде у развоју воћака; – објасни годишњи циклус воћака; – дефинише физиологију воћака (цветање, опрашивање, оплођење и развиће плодова); – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – разликује воћне врсте; – разликује вегетативне и генеративне органе воћака по врстама; – разликује родне гране воћака по врстама; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Класификација воћних врста; – Морфологија воћака; – Годишњи циклус воћака; – Физиологија воћака. Кључни појмови: органи воћака,стадијуми, периоди у развоју воћака, годишњи циклус воћака, биологија воћака, агреколошки чиниоци Препоручени садржаји за вежбе: – Препознавање воћних врста – уз усмено образложење; – Препознавање вегетативних и генеративних органа воћака; – Препознавање родних и неродних гранчица различитих воћних врста. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Екологија воћака са климатским променама |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе агроеколошке чиниоце; – објасни утицај климатских чинилаца на гајење воћака; – објасни утицај орографских чинилаца на гајење воћака; – објасни утицај особина земљишта на гајење воћака; – разликује повољне и неповољне меторолошке податке за гајење воћака; – опише мере заштите од абиотичких фактора; – објасни утицај климатских промена на воћарску производњу; – објасни појам глобалног загревања; – објасни мере адаптације на климатске промене; – објасни митигацију; – разликује просторну и временску променљивост временских и климатских услова за локацију; – објасни значај рејонизације у воћарској производњи; – користи податке са мерних метеоролошких станица.; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; |
– Односи воћака према спољној средини; – Климатски фактори; – Рељеф; – Земљиште; – Утицај климатских промена на воћарску производњу; Кључни појмови: елементи климе, орографија, земљиште, климатске промене Препоручени садржаји за вежбе: – Климатолошка анализа података; – Прорачун норми наводњавања; – Процена ризика и планирање мера адаптације; – Адаптација (прилагођавање) на климатске промене; – Митигација (ублажавање) климатских промена. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Размножавање воћака |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни специфичности размножавања воћака; – објасни начине размножавања и умножавања; – дефинише појам воћног расадника; – објасни избор места и положаја за воћни расадник; – неведе делове воћног расадника; – објасни начине производње генеративних и вегетативних подлога; – објасни начине вегетативног размножавања воћака; – објасни поступак узимања и чувања калем гранчица/племки; – објасни технике калемљења у воћарској производњи; – наведе радове у растилу након калемљења; – објасни вођење књига по законским актима и прописима у производњи садног материјала; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – калеми воћке – провери квалитет воћног семена; – произведе сејанац; – примени различите технике калемљења воћака; – примењује мере неге калемова у растилу; – вади, класира, пакује и складишти калемове; – води књиге по законским актима и прописима у производњи садног материјала; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Размножавање воћака; – Воћни расадник; – Вегетативно размножавање воћака по врстама; – Технолошки процес производње садница. Кључни појмови: размножавање, воћни расадник, подлоге, племка, калемљење. Препоручени садржаји за вежбе: – Испитивање квалитета семена; – Производња генеративних подлога – Калемљење воћака – Нега калемова у расаднику – Вођење књига по законским актима и прописима у производњи садног материјала |
Трећи разред
НАЗИВ МОДУЛА: Подизање и нега воћног засада до плодоношења |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– препозна локације за подизање воћњака у зависности од агроеколошких услова; – наведе редослед радова за подизање засада воћака; – објасни растојање између воћака и распоред сорти у воћњаку; – објасни размеравање и обележавање места за садњу; – опише и демонстрира припрему садница за садњу; – објасни време и начин садње воћа и радове након садње; – наведе мере неге младог засада; – наведе узгојне облике воћака; – опише начине формирања узгојних облика; – наведе врсте наслона у воћњаку; – опише начине постављања наслона; – објасни начине одржавања земљишта у воћњаку; – наведе време и начин ђубрења воћака; |
– Подизање воћњака и мере неге младог засада; – Узгојни облици, формирање и одржавање; – Зимска и летња резидба; – Одржавање земљишта у воћњаку, исхрана и наводњавање воћака. Кључни појмови: подизање засада, садња воћа, мере неге, узгојни облици, резидба, одржавање земљишта, исхрана, наводњавање. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Оцена погодности локације за подизање воћњака – Анализа земљишта – прорачун потребне количине ђубрива – Припрема земљиштљ за подизање воћњака – Прорачун броја садница |
– објасни технику и начине наводњавања воћака; – наведе мере заштите на радуи заштите животне средине; – изврши теренско испитивање одређених физичких и хемијских особина земљишта, на конкретном примеру; – припреми земљиште за подизање засада; – израчуна потребан број садница; – размерава, обележава садна места; – припрема и сади воћне саднице – примењује мере неге после сађења воћака употребом одговарајућих машина; – постави наслоне у засадима воћака; – формира узгојне облике воћака; – ђубри и наводњава воћњак; – реже воће на зрело и зелено употребом одговарајућег алата и уређаја; – примењује мере заштите од абиотичких чинилаца – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Прорачун наслона у воћњаку – стубова и жице; – Садња воћака; – Радови након сађења; – Формирање узгојних облика воћака – Зимска и летња резидба – Мере заштите на раду и заштите животне средине. |
НАЗИВ МОДУЛА: Помологија са помотехником и прерадом |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише морфолошке и физиолошке особине воћних врста; – наведе специфичности агроеколошких услова успевања воћних врста; – наведе специфичности припреме земљишта за подизање воћњака по врстама; – изабере размак и распоред садње у зависности од врсте, сорте, система узгоја; – објасни радове од садње до плодоношења по врстама; – објасни специфичности резидбе у периоду родности воћака по врстама; – наведе најприхватљивије облике круна воћака по врстама; – наведе начине одржавања земљишта у воћњаку по врстама воћака; – наведе потребе за хранљивим елементима по врстама; – објасни потребе воћака за водом по врстама; – објасни бербу и одређивање зрелости плодова по врстама; – објасни бербу и чување воћних врста; – опише класирање, паковање, трансорт и складиштење плодова по врстама; – наброји основне циљеве органске производње; – наведе разлику између конвенционалне и органске производње воћа; – објасни плодоред у органској воћарској производњи; – објасни избор воћних врста и сорти у органској воћарској производњи; – објасни и изабере одговарајуће системе обраде и ђубрења у органској воћарској производњи; – опише мере неге у органској воћарској производњи; – опише опрему и технике које се користе у поступцима добијања производа од воћа на традиционални начин; – објасни поступке једноставне прераде воћа на традиционални начин; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – формира узгојне облике воћака по врстама, на конкретном примеру; – реже воће на зрело и зелено; – примени агротехничке мере у воћњаку употребом адекватне механизације, на конкретном примеру; – спроведе агротехничке и помотехничке мере воћних врста; – разликује сорте воћних врста, на конкретном примеру; – припреми сировине за једноставну прераду воћа, на конкретном примеру; – произведе прерађевине воћа, на конкретном примеру; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Морфолошке и физиолошке особине јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих воћних врста; – Агроеколошки услови успевања јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих воћних врста; – Технологија производње јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих воћних врста; – Најважније сорте јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих воћних врста; – Агротехничке и помотехничке мере јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих воћних врста; – Органско воћарство; – Уређаји и опрема за прераду воћа (за прање, сортирање, класирање искоштавање, љуштење, сечење, резање, млевење, пасирање, мешање, уређаји за извођење дестилације и др.); – Производи од воћа (сокови, џемови, слатко, конзервирано воће, суво воће, воћне ракије и др.). Кључни појмови: јабуасте, коштичаве, језграсте, јагодасте воћне врсте, морфологија, физиологија, услови успевања, технологија производње, агротехничке мере, помотехничке мере, сорте воћних врста, агроеколошки услови, органско воћарство, прерада воћа. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Детермиација воћних врста и сорти; – Примена агротехничких и помотехничких мера различитих врста и сорти воћака; – Резидба воћака по врстама; – Технологија производње воћних врста; – Припрема једноставних прерађевина од воћа; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Берба воћа; – Припрема једноставних прерађевина од воћа; – Складиштење и чување различитих врста воћа. |
Четврти разред
НАЗИВ МОДУЛА:Биологија и екологија винове лозе |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни задатак и значај виноградарства; – објасни годишњи циклус винове лозе; – наброји вегетативне и генеративне органе винове лозе; – опише грађу и функцију вегетативних и генеративних органа винове лозе; – објасни утицај климатских чинилаца на гајење винове лозе; – објасни утицај особина земљишта на гајење винове лозе; – објасни утицај орографских чинилаца на гајење винове лозе; – објасни рејонизацију; – наведе рејоне, подрејоне и виногорја; – опише утицај климатских промена на винову лозу; – наведе адаптивне мере на климатске промене и елементарне непогоде у виноградарству; – опише мере заштите од абиотичких фактора; – препозна вегетативне и генеративне органе винове лозе; – Примени адаптивне мере на климатске промене и елементарне непогоде у виноградарству; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Морфологија и физиологија винове лозе; – Агроеколошки чиниоци: клима, земљиште, орографија; – Адаптивне мере на климатске промене: Кључни појмови: морфологија, физиологија, размножавање, органи винове лозе, стадијуми, периоди, годишњи циклус винове лозе, биологија винове лозе, агреколошки чиниоци, рејонизација. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Детерминација органа винове лозе: |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Лозни расадник и подизање винограда |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни специфичности размножавања винове лозе; – објасни структуру лозног расадника; – наведе врсте лозних подлога; – опише производњу подлога и виjока; – објасни начине и време калемљења; – наведе потребан алат и прибор за калемљење; |
– Размножавање винове лозе и лозни расадник; – Производње лозних калемова; – Подизања винограда. |
|
– објасни негу калемова, одкалемљења до вађења, класирања, паковања ичувaња; – објасни системе гајења винове лозе ипројектовање винограда; – објасни припрему терена и земљишта за подизање винограда; – објасни организацију територије и размак садње винове лозе; – објасни размеравање и обележавање места засадњу винове лозе; – објасни припрему калема за садњу; – објасни технике садње лозних калемова; – наведе врсте наслона и објасни технику постављања наслона у винограду; – објасни агротехничке и ампелотехничкемере одсадње до плодоношења; – објасни основне системе узгојних обликавинове лозе; – објасни начине формирања узгојних облика винове лозе; – наведе начине ђубрења младог винограда; – наведе начине наводњавања младог винограда; – опише абиотичке чиниоце који наносе штетемладом винограду; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – припремa подлоге и вијоке за калемљење винове лозе; – припрема прибор и материјал за калемљење; – калеми винову лозу ручно и машински; – стратификује калем винове лозе; – негује калем винове лозе у прпоришту; – вади, класира и пакује калемове винове лозе; – чита пројекат подизања винограда; – размерава и обележава места за садњу; – израчуна број калемова винове лозе за садњу; – припрема калемове винове лозе за садњу и сади; – поставља наслон за винову лозу и против градну мрежу; – примењује агротехничке и ампелотехничке мере после садње; – формира узгојне облике винове лозе; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
Кључни појмови: размножавање, подлога, вијока, калемљење, калем, садња,. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Размножавање винове лозе; – Постављање наслона у винограду – Садња винове лозе; – Формирање узгојног облика; – Агротехничке и ампелотехничкемере одсадње до плодоношења; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Калемљење винове лозе; – Садња винове лозе; – Формирање узгојних облика. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Ампелографија са ампелотехником и прерадом/ |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни значај ампелографије у производњигрожђа; – наведе класификацију винове лозе; – наведе сорте према употребној вредности (стоне, винске, за сушење); – наведе циљеве и принципе резидбе винове лозе; – опише основне карактеристике резидбе виновелозе у циљу регулисања родности и бујности; – објасни начине резидбе винове лозе; – објасни резидбу винове лозе на зрело и на зелено; – наведе агротехничке мере неге винове лозеuплодоношењу; – опише утицај агротехнике на квалитет и приносгрожђа; – објасни начине одржавања земљишта увинограду; – објасни начин и време ђубрења винове лозе; – објасни потребе винове лозе за водом; – наведе начине и време наводњавања виновелозе; – објасни абиотичке чиниоце који наносе штетена виновој лози; – објасни начине одређивања зрелости грожђа; – објасни време и начин бербе грожђа; – опише употребу алата и машина за бербу грожђа; – опише бербу винског и стоног грожђа; – објасни основне особине лозних подлога; – опише основне подлоге (група Vinifera-Berlandieri; Berlandieri-Rupestris i Riparia-Berlandieri) – објасни директно родне хибриде; – наведе класификације сорти винове лозе; – објасни ампелографски опис сорте; – објасни агробиолошке и привредно-технолошке карактеристике сорте; – опише најзначајније сорте грожђа за врхунска, квалитетна и стона бела вина; – опише најзначајније сорте грожђа за врхунска, квалитетна и стона црвена вина; – опише најзначајније сорте грожђа типа бојадисера; – опише најзначајније стоне сорте, по епохама сазревања; – објасни органску производњу грожђа (опише интегрални и органски концепт производње грожђа); – објасни избор сорти винове лозе у органској производњи; – опише опрему и технологију која се користе у поступцима добијања производа од грожђа; – објасни поступке једноставне прераде грожђа на традиционални начин; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – разликује најзначајније подлоге винове лозе; – разликује најзначајније сорте грожђа по употребној вредности; – реже винову лозу на зрело и зелено у периоду родности употребом одговарајућег алата и уређаја; – одржава земљиште винограда у роду; – ђубри виноград у роду; – наводњава виноград применом одговарајуће опреме за наводњавање; – примењује мере заштите винове лозе од болести и штеточина; – примени адаптивне мере на климатске промене и елементарне непогоде у винограду; – одреди зрелост грожђа; – бербе, класира, пакује и транспортује грожђе; – припреми једноставне прерађевине од грожђа на традиционални начин: – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Резидба – Начини одржавања земљишта у винограду – Исхрана винове лозе – Наводњавање винове лозе – Технологија бербе грожђа са прерадом – Особине лозних подлога; – Савремени лозни сортимент; – Технологија прераде грожђа; – Органска производња грожђа (интегрални и органски концепт производње грожђа) Кључни појмови: лозне подлоге, сорте грожђа, ампелографски опис, агобиолошки опис и карактеристике, технолошке карактеристике, детерминација, производи од грожђа. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Зрела и зелена резидба; – Детерминација лозних подлога и сорти грожђа; – Агротехничке мере у винограду; – Технологија прераде грожђа; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Резидба винове лозе; – Берба грожђа; – Прерада грожђа на малим газдинствима на традиционални начин (сушено грожђе, слатко, џем, винско сирће, вино, ракија…); |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем, вежби, практичном наставом и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутовати са ученицима, колико су упознати са значајем савремене пољопривредне производње.
Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку
Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и пројектором за презентацију. Вежбе, практична настава и настава у блоку се реализују на школској економији.
Подела одељења на групе: За часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку одељење се дели на две групе.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби, практичне наставе и наставе у блокукоја се изводи на школској економији. Часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње.
Теоријске часове реализовати применом показних средстава за демонстрирање, где је то могуће. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Посебну пажњу треба посветити развоју способности и интересовања ученика у циљу правилне каријерне оријентације. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Други разред:
Модул: Биологија воћака
Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе и 6 часова вежби.
Основни циљ је упознавање ученике са класификацијом воћних врста, морфолошким и физиолошким особинама воћних врста.
При обради програма направити корелацију са предметима Биологија, Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.
Препоручени садржаји модула:
– Класификација воћних врста;
– Морфологија воћака;
– Годишњи циклус воћака;
– Физиологија воћака.
Пример вежбе: Анализа и детерминација родних гранчица воћних врста
Радни задатак реализовати са два часа вежби. Час вежби траје 45 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.
На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка вежбе и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је оспособљавање ученика за разликовање различитих типова родних гранчица. Исход вежбе је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално препозна одређени тип родне гранчице.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (воћарске маказе, лупа). Помоћни наставник демонстрира поступак детерминације одређеног типа родне гранчице. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици приступају извођењу радног задатка. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.
Модул: Екологија воћака са климатским променама
Модул се реализује кроз 20 часова теоријске наставе и 10 часова вежби.
Препоручени садржаји модула:
– Односи воћака према спољној средини;
– Климатски фактори;
– Рељеф;
– Земљиште;
– Утицај климатских промена на воћарску производњу.
Основни циљ је упознавање ученика са захтевима воћака према факторима животне средине (клима, земљиште, орографија).
При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.
Пример вежбе: Адаптивне мере на климтске промене
Радни задатак реализовати са два часа вежби. Час вежби траје 45 минута.
На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка вежбе и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је оспособљавање ученика за предузимање адаптивних мера у зависности од типа климатске промене. Исход вежбе је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално изврши избор адаптивне мере, у зависности од типа климатске промене.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање листова са неповољним метеоролошким подацима за одређени рејон. Помоћни наставник демонстрира поступак анализе метеоролошких података, дели ученицима нове наставне листове у којима се попуњавају последице по воћку и предлог адаптивних мера. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици приступају извођењу радног задатка. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду).
Модул: Размножавање воћака
Модул се реализује кроз 32 часова теоријске наставе и 16 часова вежби.
Основни циљ је упознавање ученике са начинима размножавања воћака и организацијом воћног расадника.
При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.
Препоручени садржаји модула:
– Размножавање воћака;
– Воћни расадник;
– Технолошки процес производње садница;
Пример вежбе: Калемљење воћака
Радни задатак реализовати са два часа вежби. Час вежби траје 45 минута.Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.
На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање учениказа извођење правилне технике калемљења у расадничкој производњи. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави калемљење. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (подлоге, племке, везива, дезинфекционог средства). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност компоненти. Помоћни наставник демонстрира одређену технику калемљања (очење, чиповање, собно калемљење...). Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога сваки ученикм преузима компоненте и приступа калемљењу. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Сваки ученик добија задатак да накалеми по три подлоге. Ученику се даје време за реализацију (15 минута). Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду).
Приликом реализације наставе ослонити се на предзнања ученика из предмета Основи пољопривредне производње. Помоћни наставник контролише квалитет обављеног калемљења. Након завршеног калемљења ученик одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (саднице), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место. У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Трећи разред:
Модул: Подизање и нега воћног засада до плодоношења
Модул се реализује кроз 18 часова теоријске наставе, 24 часа практичне наставе и 12 часова наставе у блоку.
Основни циљ је упознавање ученике са поступком подизања воћњака, мерама у узгојном и у периоду родности.
При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.
При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија увоћарству.
Препоручени садржаји модула:
– Подизање воћњака и мере неге младог засада;
– Узгојни облици, формирање и одржавање;
– Зимска и летња резидба – 4 часа теоријске наставе;
– Одржавање земљишта у воћњаку, исхрана и наводњавање;
Модул: Помологија са помотехником и прерадом
Модул се реализује кроз 46 часова теоријске наставе, 72 часа практичне наставе и 12 часова наставе у блоку.
Основни циљ је упознавање ученике са биолошким особинама воћних врста, сорти и њихових подлога, захтевима истих према факторима животне средине (клима, земљиште, орографија), оптималним нивоом примене мера неге (агротехника и помотехника) ради добијања редовних, високих и квалитетних приноса и са производњом једноставних прехрамбених производа од воћа.
Препоручени садржаји модула:
– Морфолошке и физиолошке особине воћних врста;
– Агроеколошки услови успевања воћних врста;
– Технологија производње воћних врста;
– Најважније сорте воћних врста
– Агротехничке и помотехничке мере;
– Органско воћарство;
– Уређаји и опрема за прераду воћа (за прање, сортирање, класирање искоштавање, љуштење, сечење, резање, млевење, пасирање, мешање, уређаји за извођење дестилације и др.);
– Производи од воћа (сокови, џемови, слатко, конзервирано воће, суво воће, воћне ракије и др.);
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Примери задатака за практичну наставу: Одржавање земљишта у воћњаку, Регулисање корова, Ђубрење земљишта, Примена мера наводњавања са прихраном, Резидба воћака, Регулисање родности, Заштита различитих воћних врста од неповољних абиотичких чинилаца (мраза, града, јаке сунчеве радијације).
Утврђивање зрелости јабуке јодно-скробним тестом, Радни задатак реализовати са два часа практичне наставе. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.
На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ часа, наводи исходе који ће се остварити након завршетка часа и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ часа је оспособљавање ученика за утврђивање степена зрелости плодова јабуке. Исход часа је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави испитивање степена зрелости плодова јабуке.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање материјала, алата и прибора за рад (плодови јабуке, раствор јода у калијум јодиду, нож). Помоћни наставник демонстрира поступак утврђивања зрелости тако што плодове јабуке пресече попречно и умочи у раствор јода. Јодни раствор ће скроб у незрелом плоду обојити у тамноплаву до црну боју. Ако је плод по целом попречном пресеку обојен црно плавом бојом значи да је плод још зелен и да садржи још доста скроба па се треба причекати с бербом. Када је плод готово потпуно необојен реагенсом значи да је плод дошао у технолошку, конзумну зрелост, а оптимално време за складиштење је прошло. У случају да се на тамној основи целог пресека плода јавља просветљење, а паренхим плода је обојен тамно плаво само испод покожице значи да плод садржи и шећер и скроб па је као такав најбољи за бербу и складиштење. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици приступају извођењу радног задатка. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.
Приликом реализације наставе ослонити се на предзнања ученика из предмета Биологија. Унутар групе развијати самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник прати и организује рад ученика. Након завршене садње ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (саднице), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Четврти разред:
Модул: Биологија и екологија винове лозе
Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе и 10 часова практичне наставе.
Основни циљ је упознавање ученике са биологијом винове лозе и еколошким чиниоцима гајења, као и са усклађивањем биолошких особина са еколошким условима, успостављајући неопходно јединство између винове лозе и спољне средине као основног предуслова за рентабилну производњу. Предуслов рентабилне виноградарске производње је познавање основних законитости у расту и развоју винове лозе, што за крајњу последицу мора имати максимално искоришћавање генетичког потенцијала гајених сорти у одређеним агроеколошким условима.
При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у виноградарству.
Препоручени садржаји модула:
– Морфологија и физиологија винове лозе;
– Агроеколошки чиниоци: клима, земљиште, орографија;
– Адаптивне мере на климатске промене;
Модул: Лозни расадник и подизање винограда
Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе, 18 часова практичне наставе и 6 часова наставе у блоку.
Основни циљ је упознавање ученика, са начинима размножавања винове лозе, као и са техникама садње лозних калемова.
При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у виноградарству.
Препоручени садржаји модула:
– Размножавања и садња винове лозе;
– Технологија производње лозних садница;
– Системи гајења винове лозе;
Предлог задатака за практичну наставу: Мере заштите на раду и заштите животне средине, Калемљење винове лозе, Размножавање резницама, Размножавање положеницама, Постављање наслона у винограду, Технике садње винове лозе, Формирање облика винове лозе, Зрела резидба, Мере зелене резидбе, Начини одржавања земљишта у винограду, Начини наводњавања винограда, Одређивање момента бербе грожђа, Берба грожђа.
Пример практичног задатка: Садња лозних калемова
Радни задатак реализовати са три часа у блоку. Час наставе у блуку траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за извођење правилне садње лозних калемова, у складу са стандардима и технологијом производње. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави садњу лозних калемова. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (лопата, мотка, кочићи, воћарске маказе, канта са водом…) и потребне количине лозних калемова за одређену површину (на основу прорачуна у зависности од растојања у винограду). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност калемова. На парцели помоћни наставник на унапред ископаним рупама демонстрира садњу. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да посади три лозна калема. Ученик преузима лозне калемове, обавља припрему калема за садњу и приступа садњи. Ученику се даје време за реализацију (20 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише квалитет обављене садње. Након завршене садње ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (саднице), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Модул: Ампелографија са ампелотехником и прерадом
Модул се реализује кроз 34 часа теоријске наставе, 34 часа практичне наставе и 18 часова наставе у блоку.
Програм модула омогућава стицање основних знања и вештина о подлогама и сортама винове лозе. При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди.
Препоручени садржаји модула:
– Резидба винове лозе;
– Начини одржавања земљишта у винограду;
– Исхрана винове лозе;
– Наводњавање винове лозе;
– Технологија бербе грожђа;
– Особине лозних подлога;
– Савремени лозни сортимент;
– Технологија прераде грожђа;
Предлог задатака за практичну наставу: Мере заштите на раду и заштите животне средине, Детерминација лозних подлога, Детерминација сорти грожђа за црвена, бела вина и стоних сорти, Технологија производње и прераде грожђа.
Пример практичног задатка: Детерминација сорти винове лозе.
Радни задатак реализовати са четири часа практичне наставе. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.
На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за самосталну детерминацију сорте. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави детерминацију сорте грожђа. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.
Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (маказе, ампелографски атлас). Након тога помоћни наставник одлази са групом ученика у виноград, скида делове винове лозе значајне за детрминацију и утврђује припадност сорте. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да обави детерминацију три сорте. Ученику се даје време за реализацију (20 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише поступак детерминације ученика. Након завршеног практичног рада ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце, одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал, алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Практична настава се реализује на школској економији.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес воћарско-виноградарске производње. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.
Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.
Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима, код послодаваца, који спроводе савремену технологију воћарске и виноградарске производње. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања алатом и опремом за савремену воћарску производњу.
Потребно је да ученици воде дневник практичне наставе или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичне наставе. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Настава у блоку се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или у предузећу. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која спроводе савремену технологију производње и располажу савременом пољопривредном техником. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
Ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Настава у блоку се реализује као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и тиме и теже прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– одличан (5) – вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;
– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:
Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
Назив предмета: Расадничарство
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II |
32 |
64 |
96 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
||||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Учење кроз рад |
Настава у блоку |
||
II |
32 |
64 |
96 |
2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са начинима размножавања биљака;
– Развијање знања о објектима и опреми за производњу садног материјала;
– Развијање знања о земљишним смешама;
– Развијање знања о значају и начину размножавања;
– Оспособљавање за формирање топлих (леја), полутоплих и хладних леја;
– Оспособљавање за прављење земљишних смеша;
– Оспособљавање за генеративно и вегетативно размножавање биљака;
– Развијање систематичности, прецизности, способности повезивања знања као и позитивног односа према струци.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Генеративно размножавање биљака |
16 |
32 |
||
2. |
Вегетативно размножавање биљака |
16 |
32 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Генеративно размножавање биљака |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наведе начине размножавање биљака; – објасни генеративно размножавање; – наброји делове семена; – објасни припрему семена за сетву; – објасни начине сетве; – објасни сетву семена у посудама и лејама; – опише делове топле леје; – опише хладне леје; – наведе саставне делове пластеника; – наведе поделу и примену стакленика; – наброји и опише врсте вртног земљишта – опише земљишне смеше; – наведе поделу земљишних смеша; – објасни сетву семена у посудама и лејама; – наведе потребан алат, прибор и материјал за генеративно размножавање; – објасни предности и недостатке генеративног размножавања; – нведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – формира топле леје; – формира хладне леје; – припрема вртна земљишта; – прави земљишне смеше по налогу; – испитује клијавост семена; – припрема семе за сетву; – припрема посуде и алат за сетву семена; – сеје семе у леје отвореног и затвореног простора; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Генеративно размножавање – Семе и сетва семена – Објекти који се користе приликом генеративног размножавања (топле леје, хладне леје, пластеници, стакленици) – Алат, прибор и материјал за генеративно размножавање; – Вртна земљишта (стајњак, компост, бусењача) – Земљишне смеше-супстрати. Кључни појмови: семе, топле и хладне леје, пластеници, стакленици, вртна земљишта, стајњак, компост, земљишне смеше. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Вегетативно размножавање биљака |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– опише значај вегетативног размножавања; – објасни предности и недостатке вегетативног размножавања – објасни начине вегетативног размножавања; – дефинише калемљење као начин вегетативног размножавања; – опише производњу подлога и виjока/калем гранчица; – објасни поступке добијања виjока/калем гранчица; – објасни начине и време калемљења биљака; – наведе потребан алат, прибор и материјал за вегетативно размножавање; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – примењује различите начине вегетативног размножавања; – припрема резнице матичних биљака за ожиљавање; – припрема подлоге и виjока/калем гранчице за калемљење; – припрема прибор и материјал за калемљење; – калеми биљке; – проверава пријем калема; – дезинфикује и одржава хигијену у објектима економског дворишта; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Вегетативно размножавање (положенице, резнице, подземна стабла, маркотирање, култура ткива, изданци, дељење бокора, нагртање, столони) – Калемљење – Алат, прибор и материјал за вегетативно размножавање; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. Кључни појмови: положенице, резнице, подземна стабла, маркотирање, култура ткива, изданци, дељење бокора, нагртање, столони, калемљење, |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и практичном наставом када се одељење дели на две групе.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес сетве семена (директно и производњом расада), затим разможавање биљака вегетативним путем што је значајно за несметано укључивање у производне технологије (ратарско-повртарске и воћарско виноградарске), производње садног материјала и умножавања семена и гајених биљака. Посебна пажња је дата на један вид вегетативног размножавања, на калемљење, које је најраспрострањенији начин размножавања воћака, винове лозе, а у последње време све више се примењује у повртарству. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника, помоћног наставника, новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.
Облици наставе: Теоријски часови и часови практичне наставе
Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и пројектору за презентацију. Часови практичне наставе се реализују на школској економији/расаднику
Подела одељења на групе: За часове практичне наставе одељење се дели на две групе.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова практичне наставе када се оне изводе у лабораторији и на школској економији.
Часове практичне наставе реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на практичној настави (лабораторијска средства и опрема, алат, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди, машине...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета. Теоријске часове реализовати применом показних средстава за демонстрирање и практичан рад. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма учења је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници, визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Сваки модул, поред теоријске наставе, пропраћен је и часовима практичне наставе. Часови практичне наставе су наведени у препорученом садржају свакогмодула. Извођење практичне наставе потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући практични задаци следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити један практични задатак. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за некерадне задатке практичне наставе, задатак заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.
Наставник врши дидактичкуразраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од исхода, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.
Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству наставника и помоћног наставника уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима, код послодаваца, који спроводе савремену технологију расадничке производње. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. Почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања алатом и опремом за савремену расадничку производњу.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Модул: Генеративно размножавање
Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 32 часова практичне наставе.
При обради програма направити корелацију са предметом Биологије, Педологије и агрохемије. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству, повртарству, воћарству и виноградарству.
Препоручени садржаји модула:
– Генеративно размножавање;
– Објекти који се користе приликом генеративног размножавања (топле леје, хладне леје, пластеници, стакленици);
– Алат, прибор и материјал за генеративно размножавање;
– Вртна земљишта (стајњак, компост, бусењача, чамовка,..);
– Земљишне смеше – супстрати;
– Семе и сетва.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Предлог задатака за часове практичне наставе: испитивање клијавости семена; формирање хладних и топлих леја; распознавање вртног земљишта; припрема вртног земљишта; припрема земљишних смеша; припрема семена за сетву; сетва семена, Припрема супстрата и контејнера.
Модул: Вегетативно размножавање
Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 32 часа практичне наставе.
При обради програма направити корелацију са предметом Биологије. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству и повртарству и воћарству и виноградарству.
Препоручени садржаји модула:
– вегетативно размножавање;
– вегетативно размножавање положеницама;
– вегетативно размножавање резницама;
– вегетативно размножавање подземним стаблом;
– вегетативно размножавање марготирањем;
– вегетативно размножавање изданцима;
– вегетативно размножавањенагртањем;
– вегетативно размножавање деобом бокора;
– вегетативно размножавање столонима;
– калемљење;
– вегетативно размножавање културом ткива.
Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
При обради програма направити корелацију са предметом Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за лакше савладавање специфичности расадничке производње у повртарству, воћарству и виноградарству.
Предлог задатака за практичну наставу: Ожиљавање резница; ожиљавање нагртањем; размножавање столонима; Припрема подлога и вијока за калемљење; Калемљење гајених биљака.
Практична настава се реализује на школској економији.
Пример извођења радног задатка практичне наставе:
Пример радног задатка практична настава расадничарство (потрбно време реализације 2 часа) – Припрема подлоге и вијоке/калем гранчице за калемљење
Један практични задатак се ради два спојена часа (1 час практичне наставе траје 60 минута) и за то време ученици треба да ураде задатак. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије и примени мера заштите на раду. На првом часу практичне наставе упознати ученике са опремом, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања на школској економији.
Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама на сваком радном месту и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за часове практичне наставе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.
На првом часу упознати ученике са технолошким процесом припреме подлога и вијока/калем гранчицама за калемљење, потребним алатом и помоћним средтвима за калемљење, помоћни наставник демонстрира све процесе рада. На другом часу поделити ученике у групе, за рад у пару и практично сваки пар да одради припрему подлоге и вијоке на конкретним примерима.
Наставник и помоћни наставник прате рад ученика са посебним акцентом на безбедност ученика при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду) дневник практичне наставе. Алат и прибор на крају задатка очистити, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.
У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник праксе и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованогмодула/препорученог садржаја. Сумативне оцене се добијају вредновањем теоријског знања и практичне наставе. Проверу теоријских знања вршити на основу писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика,. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе. Практичну наставу оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, закључком на часовима вежби, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује (теоријска настава и практична настава). И ако је садржај овог предмета је нов, ученици већину елемената могу да виде самостално и у групи. Кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– врло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, радни задатак изводи уз подршку помоћног наставника / наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење практичних задатака, приликом извођења прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује средстава за рад;
– врло добар (4) –радни задатак изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт;радни задатак обавља самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Назив предмета: Сточарство
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
III |
64 |
64 |
12 |
140 |
|
IV |
96 |
32 |
128 |
30 |
286 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
||||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Учење кроз рад |
Настава у блоку |
||
III |
64 |
64 |
12 |
140 |
||
IV |
96 |
32 |
128 |
30 |
286 |
2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са анатомском грађом и функцијом система органа у организму животиња;
– Упознавање са пореклом домаћих животиња, врстама, расама, њиховим морфолошким и физиолошким особинама;
– Упознавање са биологијом размножавања, полним циклусом, начинима парења и вештачким осемењавањем домаћих животиња;
– Упознавање са методама одгајивања и индивидуалном селекцијом;
– Упознавање ученика са технологијом производње различитих врста домаћих животиња;
– Унапређивање знања у области одгајивања домаћих животиња за високу производњу;
– Оспособљавање за примену мера за јачање отпорности сточарске производње на климатске промене;
– Упознавање са хранивима и начинима примене по врстама и категоријама животиња;
– Оспособљавање за припрему оброка за исхрану различитих врста и категорија домаћих животиња;
– Развијање логичког размишљања при решавању проблема у пракси;
– Оспособљавање за правилно одржавање хигијене простора, опреме и неге животиња;
– Оспособљавање за организовање и извођење технолошког процеса у сточарској производњи;
– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;
– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;
– Оспособљавање за примену мера хигијенско-техничке заштите при раду;
– Развијање систематичности и способности опажања, као и свести о очувању животне средине и позитивног односа према струци.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: трећи
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Анатомија и физиологија домаћих животиња |
32 |
32 |
||
2. |
Биолошке основе сточарства |
20 |
20 |
12 |
|
3. |
Основи исхране животиња |
12 |
12 |
Разред: четврти
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Tехнологија хране за животиње |
15 |
5 |
20 |
12 |
2. |
Технологија производње у сточарству |
44 |
11 |
44 |
12 |
3. |
Исхрана домаћих животиња |
22 |
11 |
44 |
6 |
4. |
Зоохигијена |
15 |
5 |
20 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Трећи разред
НАЗИВ МОДУЛА: Анатомија и физиологија домаћих животиња |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– oпише грађу ћелија и појединих ткива; – припреми микроскоп за микроскопирање; – опише анатомску грађу и топографски положај скелетног система и скелетних мишића; – дефинише анатомску номенклатуру; – разликује регије тела; – опише начин функционисања органа мишићно-скелетног система; – објасни анатомску грађу и топографски положај и функцију органа кардиоваскуларног система; – објасни анатомску грађу и топографски положај и функцију органа дигестивног система; – објасни анатомску грађу и топографски положај и функцију органа неуроендокриног система; – објасни анатомску грађу и топографски положај и функцију органа респираторног система; – објасни анатомску грађу и топографски положај и функцију органа урогениталног система; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – изврши микроскопирање ткива; – упореди грађу ћелија и појединих ткива; – упоређује грађу органа и органских система код различитих врста домаћих животиња; – покаже на моделу и живој животињи положај појединих унутрашњих органа код различитих животињских врста; – разликује органе код различитих органских система; – уочава анатомске разлике истих органа код различитих врста домаћих животиња; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Ћелија и ткива; – Остеологија; – Миологија; – Ангиологија; – Неурологија; – Органи дигестивног система; – Органи респираторног система; – Органи неуроендокриног система; – Органи урогениталног система; – Чула; – Кожа; – Млечна жлезда. Кључни појмови: епително ткиво, везивно ткиво, мишићно ткиво, нервно ткиво, кости главе, трупа и екстремитета, мишићи главе, трупа и екстремитета, кардиоваскуларни систем, дигестивни систем, респираторни систем, нервни систем, ендокринe жлездe, чула, млечна жлезда, урогенитални систем. Препоручени садржаји за вежбе: – Микроскопирање ткива; – Анатомска номенклатура; – Регије тела; – Кости главе, трупа и екстремитета; – Мишићи главе, трупа и екстремитета; – Грађа и функција органа кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног, урогениталног, нервног система и ендокриних жлезда и млечне жлезде; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. |
НАЗИВ МОДУЛА: Биолошке основе сточарства |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише процес доместикације; – наведе порекло домаћих животиња и разликује претке домаћих животиња; – опише зоолошке карактеристике домаћих животиња; – дефинише појам врсте, расе, соја, запата, рода, линије, фамилије, категорије,јата домаћих животиња; – класификује расе према различитим критеријумима; – наведе морфолошке и физиолошке особине домаћих животиња; – објасни полну зрелост и полни циклус домаћих животиња; – опише природно парење, начин и технике припуштања и вештачког осемењавања; – објасни интраутерини и екстраутерини развој; – објасни различите начине спровођења селекције; – објасни методе одгајивања у чистој раси у сродству и ван сродства и начине укрштања; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – разликује врсте, расе, сојеве, запате, родове, линије, фамилије и категорије; – разликује морфолошке и физиолошке особине домаћих животиња; – разликује врсте конституције, кондиције, темперамента и ћуди домаћих животиња; – оцени екстеријер од ока, мерењем, фотографисањем и поентирањем; – демонстрира обележавање тетовирањем, маркицама и чиповањем; – припрема податке и одговарајуће обрасце за матичну евиденцију; – води законом предвиђене матичне књиге; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Постанак и порекло домаћих животиња; – Врсте, расе и ниже систематске јединице домаћих животиња; – Морфолошке и физиолошке особине домаћих животиња; – Плодност и репродукција домаћих животиња; – Пораст и развитак домаћих животиња; – Методе одгајивања и селекција домаћих животиња; – Матична евиденција у сточарству. Кључни појмови: доместикација, врста, раса, конституција, кондиција, екстеријер, репродукција, полни циклус, пораст, развитак, индивидуална селекција, методе одгајивања, екстеријер, обележавање, матична евиденција. Препоручени садржаји за вежбе: – Оцењивање екстеријера домаћих животиња; – Обележавање домаћих животиња; – Матична евиденција у сточарству; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Плодност и размножавање домаћих животиња; – Селекција домаћих животиња; – Обележавање домаћих животиња; – Матична евиденција у сточарству; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Обележавање домаћих животиња; – Матична евиденција у сточарству; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. |
НАЗИВ МОДУЛА:Основи исхране животиња |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам хранљивих материја; – опише састав организма животиње; – опише састав биљака; – објасни значај и улогу хранљивих материја у исхрани животиња; – објасни симптоме дефицита појединих хранљивих материја; – објасни методе испитивања сварљивости; – објасни значај и примену биланса у исхрани животиња; – наведе начине узимања узорака хране за животиње; – узима узорке хране за животиње; – припрема узорка хране за животиње за хемијску анализу. |
– Хранљиве материје; – Вода; – Угљени хидрати; – Масти; – Протеини; – Витамини; – Минералне материје; – Сварљивост хранива; – Биланси у исхрани домаћих животиња. Кључни појмови: хранљиве материје, вода, угљени хидрати, масти, протеини, витамини, минералне материје, дефицит, сварљивост хранива, биланс азота, биланс угљеника, биланс енергије. Препоручени садржаји за вежбе: – Узорковање хране за животиње; – Припрема узорка хране за животиње за хемијску анализу; – Биланси у исхрани домаћих животиња; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. |
Четврти разред
НАЗИВ МОДУЛА:Технологија хране за животиње |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни појам сточних хранива; – објасни утицај климатских промена на производњу хране за животиње; – објасни мере адаптације производње хране за животиње на климатске промене; – опише значај сточних хранива у исхрани животиња; – објасни улогу сточних хранива у исхрани животиња; – објасни поступак припреме сточних хранива и складиштење хране за животиње; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – разликује сточна хранива; – обави сензорну оцену квалитета хране за животиње; – израчуна потребе у кабастој храни и складишном простору; – припрема и складишти храну за животиње; – примени мере адаптације производње хране за животиње на климатске промене; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Сточна хранива – Зелена храна (са травњака и са ораница) – Конзервисана храна за животиње – Зрнаста хранива – Влажна хранива – Брашнаста хранива (споредни производи индустрије) – Минерална хранива – Крмне смеше (потпуне и допунске, премикси) – Сензорна оцена хране за животиње Кључни појмови: сточна хранива, кабаста хранива, сено, силажа, концентрована хранива, зрнаста храна, споредни производи индустрије, минерална хранива, потпуне и допунске смеше за исхрану животиња, премикси за сточну храну, сензорна оцена Препоручени садржаји за вежбе: – Искоришћавање травњака – Оцена квалитета сена и силаже – Сензорна оцена хране за животиње Препоручени садржаји за практичну наставу: – Припрема и конзервисање кабасте хране за животиње; – Израчунавање потреба у кабастој храни за животиње и складишном простору Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Припрема и конзервисање кабасте хране за животиње; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Технологија производње у сточарству |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– опише производне типове и расе животиња; – објасни технологије производње подмлатка животиња; – наведе факторе који утичу на продуктивност говеда, оваца и коза (производња млека, меса и квалитет вуне); – објасни утицај климатских промена на сточарску производњу; – објасни мере адаптације на климатске промене у сточарству; – објасни технологију производње меса у сточарској производњи; – објасни технологију производње меса и јаја у живинарској производњи; – наброји основне циљеве органске производње у сточарству; – наведе разлику између конвенционалне и органске сточарске производње; – објасни избор врста и раса животиња у органској сточарској производњи; – објасни начела добробити животиња; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – разликује производне типове и расе у сточарској производњи; – учествује у организацији репродукције по врстама домаћих животиња; – припреми апарат и животиње за мужу; – обави мужу животиња; – спроводи контролу производних способности; – води матичне листове евиденције у сточарству; – опише опрему и технике које се користе у поступцима добијања традиционалних производа од млека и меса; – објасни поступке традиционалне прераде млека и меса; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Производни типови и расе у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству; – Технологија производње подмлатка у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству; – Фактори који утичу на продуктивност крава, овацa и коза; – Технологија производње меса у сточарској производњи (говедарство, свињарство, живинарство, овчарство); – Технологија производње јаја у живинарској производњи; – Прерада у традиционалне производе од млека и меса. Кључни појмови: типови, расе, подмладак, фактори продуктивности, технологија производње, млеко, месо, јаја, вуна, традиционална производња, органска производња, добробит животиња, мужа, контрола способности, традиционални производи од млека и меса. Препоручени садржаји за вежбе: – Оцена репродуктивне ефикасности животиња; – Оцена приплодне вредности животиња. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Мужа крава, оваца и коза; – Контрола производних способности домаћих животиња (млечност, прираст, носивост); – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Мужа крава, оваца и коза; – Контрола производних способности домаћих животиња (млечност, прираст, носивост);; – Поступци прераде у традиционалне производе од млека и меса (сир, кајмак, сланина, чварци, кобасице...); – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Исхрана домаћих животиња |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– дефинише појам оброка за животиње; – објасни карактеристике избалансираног оброка; – разликује потребе у количини и квалитету хране по врстама и категоријама животиња; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – састави оброк за појединеврсте и категорије животиња; – припреми оброк и храну за поједине врсте и категорије животиња; – обави исхрану појединих категорија животиња по врстама; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Потребе домаћих животиња по врстама и категоријама – Припрема оброка за поједине категорије животиња у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству; – Исхрана појединих категорија животиња у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству. Кључни појмови: хранива, потребе, врсте, категорије, сензорна оцена, квалитет, конзервисање, исхрана. Препоручени садржаји за вежбе: – Припрема хранива пред употребу (механичка, термичка, биолошка, хемијска обрада) Препоручени садржаји за практичну наставу: – Припрема оброка по врстама и категоријама домаћих животиња; – Исхрана домаћих животиња; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. Препоручени садржаји за наставу у блоку: – Припрема оброка и исхрана по врстама и категоријама животиња; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. |
|
НАЗИВ МОДУЛА:Зоохигијена |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни значај еколошких фактора за здравље животиња; – објасни утицај климатских промена на домаће животиње; – објасни појам топлотног стреса код животиња; – објасни дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију; – објасни значај хигијене и неге по врстама и категоријама животиња; – објасни значај одржавања хигијене уређаја за припрему хране; – објасни значај одржавања хигијене уређаја за водоснабдевање и напајање домаћих животиња; – наведе начине транспорта по врстама животиња; – наведе мере заштите на раду и заштите животне средине; – примени адаптивне мере на климатске промене у сточарству; – израчуна потребне количине дезинфекционог и дезинсекционог средства; – одржава хигијену уређаја за исхрану и напајање животиња; – одржава хигијену у објектима; – примењује механичко чишћење, прање и дезинфекцију опреме, уређаја, алата и сточарских објеката; – припрема животињске лешеве за нешкодљиво уклањање; – врши паковање и негу стајњака; – припреми животиње за транспорт по врстама; – примени поступке неге животиња; – врши стрижу оваца; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Еколошки фактори (сунчева светлост, ваздух, вода, земљиште); – Утицај климатских промена на домаће животиње; – Зоохигијенске и превентивне мере; – Зоохигијенски услови смештаја домаћих животиња; – Хигијена и нега домаћих животиња. Кључни појмови: еколошки фактори, сунчева светлост, ваздух, вода, земљиште, хигијена смештаја, прање, дезинфекција, дезинсекција, дератизација, нешкодљиво уклањање лешева, паковање стајњака, транспорт животиња, нега животиња, стрижа оваца, одржавање хигијене. Препоручени садржаји за вежбе: – Утврђивање микроклиматских услова у објектима за животиње; – Израчунавање топлотно-хумидног индекса за оцену утицаја топлотног стреса; – Израчунавање потребне количине дезинфекционог и дезинсекционог средства. Препоручени садржаји за практичну наставу: – Примена адаптивних мера на климатске промене у сточарству; – Дезинфекција, дезинсекција и дератизација објеката за животиње; – Чишћење и дезинфекција уређаја апарата и опреме у сточарству; – Одржавање хигијене животиња и сточарских објеката; – Одржавање хигијене и нега домаћих животиња (тимарење, шишање, прање, купање); – Паковање стајњака; – Примена мера заштите на раду и заштите животне средине. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем, а кроз часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутује се о иницијалном знању ученика о технологији производње у сточарству и њеним значајем за савремену пољопривредну производњу.
Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку/вежбе у блоку.
Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и презентацију преко пројектора. Часови вежби реализују се на школској економији. Часови практичне наставе и наставе у блоку реализују се на школској економији или код послодаваца.
Подела одељења на групе: За часове вежби, практичне наставе и наставе у блокуодељење се дели на две групе.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби, практичне наставе и наставе у блоку када се она изводи на школској економији.
Часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан, јер поред образовно-васпитног рада обавља изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама, практичној настави и настави у блоку (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Ратарство и повртарство и Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања из области технологије у сточарству, који су ученицима неопходна за укључивање у процес рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Садржаје једне тематске целине није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу. Могуће је у зависности од карактера практичног рада, наставу остваривати комбиновано са другим садржајима у дужем периоду.
У четвртом разреду модул Технологија хране за животиње се реализује самостално на почетку пколске године.
Модули Технологија производње у сточарству и Исхрана домаћих животиња се реализују паралелно, тако да се у једној недељи реализују два часа теоријске наставе и два часа практичне наставе модула Технологија производње у сточарству и један час теоријске наставе и два часа практичне наставе модула Исхрана домаћих животиња. Часови вежби се изводе наизменично сваке друге недеље почетно са модулом Технологија производње у сточарству.
Модул Зоохигијена се реализује самостално након модула Технологија производње у сточарству и Исхрана домаћих животиња.
Модул: Анатомија и физиологија домаћих животиња
Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 32 часа вежби.
Модул је конципиран тако да даје основна знања о ћелији, ткивима, грађи и функцији појединих сиситема органа у животињском организму. Та сазнања ће бити од великог значаја за правилну оцену екстеријера животиња, процену производних и репродуктивних показатеља и адекватно одгајивање домаћих животиња. При обради програма направити корелацију са предметом Биологија (морфологија и физиологија животиња). Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.
Модул Анатомија и физиологија домаћих животиња обухвата следеће препоручене садржаје:
– Ћелија и ткива;
– Остеологија;
– Миологија;
– Ангиологија;
– Неурологија;
– Органи дигестивног система;
– Органи респираторног система;
– Органи неуроендокриног система;
– Органи урогениталног система;
– Чула;
– Кожа;
– Млечна жлезда.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Модул: Биолошке основе сточарства
Модул се реализује кроз 20 часова теоријске наставе, 20 часова вежби и 12 часова наставе у блоку.
Модул је конципиран тако да даје основна знања о пореклу, биолошким, морфолошким и физиолошким особинама домаћих животиња, селекцији и методама одгајивања домаћих животиња. Та сазнања ће бити од великог значаја за правилно поступање и одгајивање домаћих животиња као и одгајивању одговарајућих раса у одређеним подручјима.
При обради програма направити корелацију са предметoм Биологија. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.
Модул Биолошке основе сточарства обухвата следеће препоручене садржаје:
– Постанак и порекло домаћих животиња;
– Врсте, расе и ниже систематске јединице домаћих животиња;
– Морфолошке и физиолошке особине домаћих животиња;
– Плодност и репродукција домаћих животиња;
– Пораст и развитак домаћих животиња;
– Методе одгајивања и селекција домаћих животиња;
– Матична евиденција у сточарству.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Модул: Основи исхране животиња
Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе и 12 часова вежби.
Модул је направљен тако да даје општа знања о хранљивим материјама, њиховој улози у организму животиња, сварљивости хранљивих материја и билансима у исхрани животиња. Стечена знања ће користити ученику при правилном састављању оброка и повећању производње по јединици производа.
При обради програма направити корелацију са предметима Биологија (биолошки макромолекули) и Хемија (биохемијски молекули, вода, неорганске материје). Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену савремених технологија у исхрани животиња.
Модул Основи исхране животиња обухвата следеће препоручене садржаје:
– Хранљиве материје;
– Вода;
– Угљени хидрати;
– Масти;
– Протеини;
– Витамини;
– Минералне материје;
– Сварљивост хранива;
– Биланси у исхрани домаћих животиња.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Модул: Технологија хране за животиње
Модул се реализује кроз 15 часова теоријске наставе, 5 часова вежби, 20 часова практичне наставе и 12 часова наставе у блоку.
Модул је направљен тако да даје општа знања о сточним хранивима, њиховој класификацији и технологији хране за животиње. Стечена знања ће користити ученику при правилном састављању оброка и повећању производње по јединици производа.
При обради програма направити корелацију са предметима Ратарство и повртарство и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену савремених технологија у производњи хране за животиње.
Модул Познавање и технологија хране за животиње обухвата следеће препоручене садржаје:
– Сточна хранива
– Зелена храна (са травњака и са ораница)
– Конзервисана храна за животиње
– Зрнаста хранива
– Влажна хранива
– Брашнаста хранива (споредни производи индустрије)
– Минерална хранива
– Крмне смеше (потпуне и допунске, премикси)
– Сензорна оценахране за животиње.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Модул: Технологија производње у сточарству
Модул се реализује кроз 44 часа теоријске наставе, 10 часова вежби, 44 часа практичне наставе и 12 часова у блоку.
При обради програма направити корелацију са предметом Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену савремених технологија у сточарству.
Модул Технологија производње у сточарству обухвата следеће препоручене садржаје:
– Производни типови и расе домаћих животиња;
– Технологија производње подмлатка домаћих животиња;
– Фактори који утичу на продуктивност крава, овацa и коза;
– Технологија производње меса у интезивној сточарској производњи;
– Технологија производње јаја и меса у живинарској производњи;
– Прерада у традиционалне производе од млека и меса.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију
Модул: Исхрана домаћих животиња
Модул се реализује кроз 22 часа теоријске наставе, 12 часова вежби, 22 часа практичне наставе и 6 часова наставе у блоку.
Модул је направљен тако да даје знања о састављању и припреми оброка за разлиите врсте и категорије животиње и њухову правилну исхрану. Стечена знања ће користити ученику при правилном састављању оброка и повећању производње по јединици производа.
При обради програма направити корелацију са предметом Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.
Модул Исхрана домаћих животиња обухвата следеће препоручене садржаје:
– Потребе домаћих животиња по врстама и категоријама
– Припрема оброка за поједине категорије животиња у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству;
– Исхрана појединих категорија животиња у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију
Модул: Зоохигијена
Модул се реализује кроз 15 часова теоријске наставе, 5 часова вежби и 20 часова практичне наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Хемија и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.
Модул Зоохигијена обухвата следеће препоручене садржаје:
– Еколошки фактори;
– Зоохигијенске и превентивне мере;
– Зоохигијенски услови смештаја домаћих животиња
– Хигијена и нега домаћих животиња.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Вежбе се реализују у кабинету или на школској економији.
У складу са планом и програмом вежби, једна вежба може да се реализује као два спојена школска часа сваке друге недеље. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са опремом која ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету и на школској економији.
Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.
Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Вежбе у кабинету реализовати одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.
Ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.
Пример извођења вежбе: Мерење телесне развијености говеда
Вежба се реализује на школској економији. У уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је мерење телесне развијености говеда уз помоћ прибора за мерење. Исход вежбе је да су ученици оспособљени да самостално обаве мерење телесних димензија говеда. Ученике поделити у групе/парове и свака група појединачно треба да обави мерење предвиђеним прибором.
Пре извођења мерења, ученици дефинишу циљ мерења, одређују потребан прибор за ту врсту мерења иприпремају обрасце у које се резултати мерења евидентирају. Ученици преузимају прибор за мерење: Литинов штап, шестар и пантљику и припремају простор за прилаз животиње ваги за мерење телесне масе. Помоћни наставник демонстрира мерење димензија коришћењем Литиновог штапа. Простор где се изводи мерење треба да буде довољно простран и осветљен, са равном и чврстом подлогом, да животињи омогући сигурне ставове, али и несметано кретање ученика које изводи мерење. За време мерења, животиња треба да стоји у потпуно природном ставу, да не буде погнута, са савијеним леђима итд. По правилу се димензије узимају са леве стране тела животиње. Ученици узимају димензије следећим редоследом: висине, дужине, ширине, дубине, обими и телесна маса. Приликом мерења висина ученик поставља Литинов штап под правим углом у односу на подлогу, отвара горњу попречну полугу Литиновог штапа и поставља је на место предвиђено за одређивање висина (највиша тачка гребена, највиша тачка последњег грудног пршљена, највиша тачка крста, горња ивица седњачне кврге, грудна кост одмах изнад лакта). Приликом мерења дужина, ширина и дубина, ученик користи обе попречне полуге, које окреће супротно од себе и ограничава крајње тачке приликом мерења ових димензија. Након тога, ученик врши очитавање вредности димензије са скале на Литиновом штапу. Помоћу шестара, ученик узима мање димензије на глави и карличној регији, тако што заобљеним врховима шестара ограничи димензију коју мери и очита вредност на скали шестара. Ученик користи пантљику за мерење обима груди и цеванице, обмотавајући пантљику око груди у пределу лопатице или око најтањег места цеванице. За мерење телесне масе говеда користи се стабилна вага, којој треба омогућити несметан прилаз. Група ученика припрема коридор од покретних ограда за кретање и усмерава животиње до ваге. Животиња улази на вагу, ученик затвара се врата на ваги, сачека да се животиња умири и очитава вредност телесне масе. Све очитане вредности ученик уписује у претходно припремљен образац за мерење димензија.
Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце. У завршном делу другог часа ученици уписују активности у дневник вежби и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.
Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.
Практична настава се реализује на школској економији или код послодавца.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес сточарске производње. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.
Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.
Пример задатака за практичну наставу: Машинска мужа крава
Радни задатак реализовати са два часа. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења личне заштитне опреме за здравље људи. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за машинску мужу крава. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави мужу крава уз помоћ апарата за мужу. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 15–20 минута.
Први корак у реализацији практичног задатка је припрема прибора потребног за мужу: папирни убрус, средства за дезинфекцију вимена пре и после муже, посуду за предмузну пробу, производни лист краве. У објекту помоћни наставник демонстрира припремне радове за мужу (дезинфекција сиса пре муже, брисање сиса папирним убрусом, измузивање првих млазева млека из сваке четврти вимена у посуду за предмузну пробу са црним дном). Након предмузне пробе наставник показује ученицима изглед млека у посуди са црним дном. Помоћни наставник прикључује апарат за мужу (код покретног система за мужу) или музне јединице (код полупокретног система за мужу) на вакуумвод и проверава ниво вакуума. Затим поставља сисне чаше на виме тако да врх сисних чаша не додирује подлогу у циљу спречавања контаминације млека. Ученици прате ток муже, проток млека кроз контролна стакла на сисној чаши до колектора млека као и целокупно понашање животиње. Кад се смањи проток млека, помоћни наставник демонстрира домузивање, тако што једном руком притисне колектор надоле и у правцу предњих ногу животиње, а шаком друге руке приступа масажи вимена благим покретима. Помоћни наставник скида музну јединицу са вимена тако што прекине доток вакуума на колектору, притиском прста између једне сисе и сисне чаше омогућава доток ваздуха, музна гарнитура се другом руком повуче наниже и све четири музне чаше истовремено падају са сиса и прихватају руком. Након муже помоћни наставник демонстрира дезинфекцију сиса урањањем сваке сисе у апликатор са дезифицијенсом намењеним заштити и затварању сисног канала после муже. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да обави машинску мужу краве. Ученику се даје време за реализацију (20 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише процес рада (припрему краве и апарата за мужу, сам процес муже и домузивање и завршну дезинфекцију). Након завршене муже крава ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце и одлаже отпадни материјал на прописан начин. Апарат за мужу/музну гарнитуру на крају задатка опрати, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.
На другом часу ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији активности.
Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања прибором и опремом за сточарску производњу.
Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Настава у блоку се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или код послодавца. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која спроводе савремену технологију производње и имају дигиталну пољопривредну технику. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свакаактивност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењујусопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... Практичну наставу оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– оцена врло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– оцена одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;
– оцена врло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– оцена одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:
Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
Предузетништво
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
IV |
- |
64 |
- |
- |
64 |
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање ученика са појмом, значајем, врстама предузетништва; начином отпочињања пословања и стартап екосистемом;
– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;
– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;
– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;
– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;
– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА
Разред: четврти
Ред. бр. |
НАЗИВ ТЕМЕ |
Препоручено трајање теме (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Основе предузетништва |
- |
32 |
- |
- |
2. |
Пословни план |
- |
32 |
- |
- |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Основе предузетништва |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни појам и значај предузетништва; – наведе основне карактеристике предузетника – доведе у везу појмове иновативност, предузимљивост и предузетништво; – упореди различите врсте предузетништва; – обајсни значај друштвеног (социјалног) предузетништва; – објасни улогу и значај информационо комуникационих технологија (ИКТ) за савремено пословање; – објасни појам и карактеристике дигиталног предузетништва; – идентификује примере предузетништва из локалног окружења и дате области; – дефинише појам стартап екосистема: – представи различите начине отпочињања посла у локалној заједници и Србији; – истражи програме креиране за стартап бизнис у Србији; – објасни правне форме пословних субјеката у Србији; – прикаже основне кораке за регистрацију пословних субјеката у Србији; – упореди облике нефинансијске и финансијске подршке; – идентификује могуће начине финансирања пословне идеје. |
– Појам и значај предузетништва; – Мотиви предузетника; – Основне одреднице предузетништва – Врсте предузетништва – Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању – Предузетништво и дигитално пословање – Профил и карактеристике успешног предузетника; – Оцена предузетничких предиспозиција – Стартап екосистем – Правни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији – Институције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису – Регистрација привредних субејката у Србији – Финансијска и нефинансијска подршка развоју предузетништва – Извори финансирања пословне идеје Кључни појмови садржаја: предузетништво, предузетник, финансирање предузетника, оснивање привредних субјеката, стартап екосистем |
НАЗИВ ТЕМЕ: Пословни план |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени креативне технике приликом избора пословне идеје; – анализира садржај и значај бизнис плана; – објасни значај планирања људских ресурса за потребе организације; – анализира претходно прикупљене информације са тржишта о конкуренцији и купцима-за изабрану пословну идеју; – опише интерне и екстерне факторе предузетничког окружења; – упореди шансе и претње из окружења, као и предности и изазове-за изабрану пословну идеју; – објасни елементе маркетинг миска – састави маркетинг план за одабрану пословну идеју; – састави једноставан финансијски план за одабрану пословну идеју; – објасни биланс стања, биланс успеха и ток готовине; – израчуна преломну тачку рентабилности на одговарајућем примеру; – учествује у изради једноставног пословног плана за дефинисану пословну идеју; – презентује пословни пран за дефинисану пословну идеју. |
– Трагање за пословном идејом – како је препознати?; – Бизнис план– како оценити пословну идеју? – Структура бизнис плана – Људски ресурси у реализацији пословних подухвата – Тржишне могућности за реализацију пословне идеје – Истраживање тржишта-прикупљање и анализирање информација о купцима и конкуренцији; – SWOT анализа; PEST анализа – Елементи маркетинг микса – Финансијски извештаји: биланс стања, биланс успеха, биланс токова готовине – Преломна тачка рентабилности – Израда бизнис плана за сопствену бизнис идеју; – Презентација појединачних/групних бизнис планова Кључни појмови садржаја: пословна идеја, SWOT анализа,PEST анализа, маркетинг план, финансијски план, бизнис план |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.
Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.
Место реализације наставе: кабинет за предузетништво или учионица опремљена пројектором и рачунарима са интернет конекцијом.
Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.
Препоруке за планирање наставе
При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.
Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.
Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.
Препоруке за остваривање наставе
На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.
Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на крају учења треба да буде бизнис план.
За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.
Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.
При реализацији тема подстицати ученике да користе што различитије изворе информација и да према њима имају критички однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачности. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који извори се могу сматрати поузданим и релевантним, а које податке треба узети са резервом и проверити. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе података као што су књиге, филмови и разговор са људима.
1. Основе предузетништва
За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.
Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Уколико није могуће организовати посете, пожељно је усмерити ученике да погледају одређене документарне емисије или филмове о успешним предузетницима. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбоље примере за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и документације потребне за то.
Стартап екосистем, Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни резултат пројекта може битипрезентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва, локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.
2. Пословни план
Током остваривања ове теме, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.
Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе, уколико сами желе да истраже неко друго поље делатности. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.
Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.
Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на пројекта треба да буде пословни план за конкретну пословну идеју.
Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.
Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.
На почетку остваривања програмо препуручује се иницијални тест (иницијална процена) у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима у предузетништву, примерима из окружења и свог подручја рада.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Препорука је да се настава реализује кроз пројектне задатке и истраживачки рад ученика зато је важно имати евиденције о свим продуктима ученика и водити рачуна да приликом рада у тиму или групи ученици имају различите улоге током времена како би сви имали једнаке прилике за достизање исхода и и евалуацију њиховог рада.
Много тога се може пратити, нпр. начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да је процес рада често важнији од самих резултата.
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. За овакав облик рада наставник треба да припреми листе за оцењивање које ће садржати јасне аспекте и идикаторе вредновања. Приликом оцене пословног плана, могу се кроистити већ постојећи обрасци прилагођени узрасту и ученицчким постигнућима. Ученике упознати са свим инструментима и критеријумима који ће бити коришћени приликом оцењивања. У вредновању наученог користе се различити инструменти, на Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.
Како се сваки истраживачки рад завршава презентацијом потребно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових вештина у припреми презентација. Ученици треба унапред да знају шта се прати приликом презентовања, а то су показатељи који се тичу садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, колико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционалне или декоративне...), начина излагања (да ли је довољно гласно, јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца (да ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реагују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да процене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.
Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, могу се пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
Назив предмета: Професионална пракса
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
I |
90 |
90 |
|||
II |
90 |
90 |
|||
III |
90 |
90 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
||||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Учење кроз рад |
Настава у блоку |
||
I |
90 |
90 |
||||
II |
90 |
90 |
||||
III |
90 |
90 |
2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Оспособљавање за практичну примену теоријских знања;
– Оспособљавање за примену агротехничких мера у биљној производњи;
– Оспособљавање за правилну примену пестицида, ђубрива и осталих средстава у биљној производњи;
– Оспособљавање за правилно и рационално коришћења пољопривредне механизације;
– Оспособљавање за самостално руковање, подешавање и одржавање пољопривредних машина, уређаја и опреме;
– Оспособљавање за радну и професионалну одговорност, прецизност и сигурност при раду;
– Оспособљавање за прераду плодова и делова биљака у традиционалне производе;
– Оспособљавање за успешно газдовање пољопривредним газдинством;
– Оспособљавање за коришћење средстава заштите на раду и заштите животне средине;
– Развијање радних навика.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: први
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Примена активности за успешно газдовањеу традиционалној и органској производњи |
90 |
Разред: други
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Примена мера неге биљака у традиционалној и органској производњи |
90 |
Разред: трећи
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Организација традиционалнеи органске биљне производње са елементима традиционалне прераде |
90 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Први разред
НАЗИВ МОДУЛА: Примена активности за успешно газдовање у традиционалној и органској производњи |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– користи средстава заштите на раду; – развија техничку културу; – примени прописе заштите здравља и животне средине; – користи стручну терминологију у комуникацији са сарадницима у рутинским задацима који захтевају једноставну и непосредну размену информација; – учествује у кратким дијалозима о извршењу радних задатака; – одреди места за узимање узорака земљишта; – узоркује земљиште за физичку и хемијску анализу земљишта; – припрема узорке земљишта за физичку и хемијску анализу; – примењује мере поправкеособина земљишта након физичке и хемијске анализе земљишта; – примењује адаптивне мере поравке физичких и хемијских особина земљишта насталих услед климатских промена и елементарних непогода; – изради мапу ђубрења на основу анализе узорака земљишта; – обави ђубрење земљишта на основу физичке и хемијске анализе земљишта; – одржава хигијену у објектима и на површинама школске економије; – спроводи мере личне хигијене и хигијене радног простора; – препознаје симптоме болести и штеточина на биљкама; – примени мере заштите биља: биолошкe, хемијскe, физичкe и алтернативнe мере; – учествује у припреми пестицида за третирање биљака; – одлаже штетне материје и амбалажу на прописан начин; – одржава средства за рад; – примењује адаптивне мере у биљној производњи насталих услед климатских промена и елементарних непогода; – примени принципе органске производње у савременој пољопривредној производњи; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Прописи о заштити здравља и заштите на раду; – Лична заштитна средства; – Узорковање земљишта за физичко-хемијску анализу; – Мере за поправак квалитета земљишта; – Мапе за ђубрење; – Ђубрење земљишта; – Болести и штеточине биљака; – Заштита биљака од болести и штеточина; – Штетне материје и амбалажа; – Средства за рад; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. Кључни појмови: прописи, заштита здравља, заштитна средства, узорковање, земљиште, квалитет, мапе,ђубрење, средства за рад, болести биљака, биљне штеточине, мере заштите биља, пестициди, амбалажа, мере заштите на раду и заштите животне средине. |
Други разред
НАЗИВ МОДУЛА: Примена мера неге биљака у традиционалној и органској производњи |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– примени стандарде добре произвођачке праксе у пољопривредној производњи; – примени принципе органске производње у савременој пољопривредној производњи; – ефикасно примењује ИКТ у реализацији задатака и решавању проблема, за прикупљање података и вођење евиденција (планирања и извршења радова и др.); – самостално, одговорно, уредно и прецизно обавља поверене послове у складу са прописима и важећим стандардима; – одржава хигијену у објектима и на површинама школске економије; – спроводи мере личне хигијене и хигијене радног простора; – препознаје симптоме болести и штеточина на биљкама; – примени мере заштите биља: биолошкe, хемијскe, физичкe и алтернативнe мере; – учествује у припреми пестицида за третирање биљака; – одлаже штетне материје и амбалажу на прописан начин; – одржава средства за рад; – примењује адаптивне мере у биљној производњи насталих услед климатских промена и елементарних непогода; – примени принципе органске производње у савременој пољопривредној производњи; – обавља мере неге у ратарско-повртарској производњи; – уочава утицај спољних (климатских) чинилаца на биљке; – одреди време бербе ратарско/повртарских биљака по врстана; – обави преглед техничке исправности житног комбајна; – утврди растур зрна при раду комбајна у жетви јечма и пшенице – складишти пољопривредне производе у различите објекте; – обави послове везане за сушење, складиштење и чување пољопривредних производа; – жње/бере ратарске/повртарске биљке; – припрема сировине за једноставну прераду ратарских биљака иповрћа, на традиционални начин; – прерађује плодовеповрћа на традиционални начин; – изводи технолошке операције према захтевима биљака; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
Препоручене теме за наставу у блоку: – Стандарди добре произвођачке праксе у ратарско-повртарској производњи; – Принципи органске производње у ратарству и повртарству; – Примена ИКТ за спровођење ратарско-повртарске технологије; – Мере неге у ратарству и повртарству; – Прерада плодова поврћа на традиционални начин (сокови, кечап,ајвар, кисели купус, разни начини конзервисања, сушење); – Прерада плодова ратарских биљака на традиционални начин (брашно, уље) – Утицај спољних (климатских) чинилаца на биљке; – Утицај климатских промена у ратарско-повртарској производњи; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. Кључни појмови: технолошке ИКТ, ратарство, повртарство, мере неге, климатски чиниоци, мере заштите на раду и заштите животне средине. |
Трећи разред
НАЗИВ МОДУЛА:Организација традиционалне и органске биљне производње са елементима традиционалне прераде |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– ефикасно планира и организује време и активности поштујући рокове; – примени стандарде добре произвођачке праксе у биљнојпроизводњи; – примени мере неге вишегодишњих засада; – примени мере неге у ратарско – повртарској производњи; – обрађује земљиште зависности од стања земљишта; – примењује машине за ђубрење земљишта; – користи машине за заштитубиља од болести и штеточина; – примени принципе органске производње у савременој пољопривредној производњи; – препозна различите конструкције уређаја за наводњавање и уочава њихове специфичности; – провери исправност уређаја и опреме визуелним прегледом; – постави систем за наводњавање капањем; – подеси систем за наводњавање типа „Тифон”; – врши контролу рада и надзире система за наводњавање путем уређаја у пољу и мобилне апликације; – обави даљинску контролу наводњавања и дозирање прихране; – изврши одржавање система за наводњавање; – користи машине и опрему за бербу у биљној производњи; – обави преглед техничке исправности житног комбајна; – утврди растур зрна при раду комбајна у жетви јечма и пшенице; – складишти пољопривредне производе у различите објекте; – обави послове везане за сушење, складиштење и чување пољопривредних производа; – прерађује плодове воћака по врстама на традиционални начин; – прерађује плодовеповрћа по врстама на традиционални начин; – прерађује плодовератарских биљака по врстама на традиционални начин; – одржава средства за рад; – обави преглед техничке исправности житног комбајна; – утврди растур зрна при раду комбајна у жетви јечма и пшенице; – складишти пољопривредне производе у различите објекте; – обави послове везане за сушење, складиштење и чување пољопривредних производа; – примени мере заштите на раду и заштите животне средине. |
– Технолошке операције у воћарско-виноградарској производњи (садња, резидба, заштита, берба, складиштење); – Стандарди добре произвођачке праксе (GAP); – Мере неге вишегодишњих засада; – Прерада плодова воћа на традиционални начин (сокови, пекмез, компот, слатко, ракија, суши воће); – Прерада плодова ратарских биљака на традиционални начин (брашно, уље); – Прерада плодова поврћа на традиционални начин (сокови, кечап, ајвар, кисели купус, разни начини конзервисања, сушење); – Средства за рад; – Мере заштите на раду и заштите животне средине. Кључни појмови: садња, резидба, заштита засада, берба, складиштење, стандарди, мере неге, средства за рад, обрада, прерада, мере заштите на раду и заштите животне средине. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове наставе у блоку када се одељење дели на две групе.
Облици наставе: Настава у блоку.
Место реализације наставе: Настава се реализује на школској економији.
Подела одељења на групе: Одељење се дели на две групе приликом реализације наставе у блоку.
Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију наставе у блоку када се она изводи на школској економији.
Часове наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.
Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди ...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.
Препоруке за планирање наставе: Програм професионалне праксе реализује се у летњем периоду након завршетка наставне године. Ученици су дужни да са успехом обаве професионалну праксу у предвиђеном року, без које се не могу уписати у наредни разред. Наставни програм професионалне праксе саставни је део Годишњег плана рада школе и Школског програма. О успешно завршеној професионалној пракси ученик добија потврду.
Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу.
Наставник се у раду ослања на знања и вештине која ученици стичу из предмета Агрохемија и педологија, Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство, Сточарство, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.
Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигиталне вештине ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и техничку културу за рационално коришћење пољопривредне технике. Ученици се оспособљавају за самостално руковање и рационално коришћење пољопривредне технике. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом прктичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.
Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Потребно је креирати такву радну атмосферу на часу и тако осмишљава задатке да ученици имају прилике да самостално планирају време и ресурсе у оквиру задатих рокова, али и да им се оцењује ефикасност планирања и извршавања задатака.
Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета (нпр. хидрауличке и пнеуматске компоненте, машински елементи, опрема у мехатроници), тема и области са којима се сусрећу и изван школе. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.
Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. Пре почетка рада на школској економији и у радионици упознати ученике са пољопривредном техником, мерним инструментима, алатом и мерама безбедности на раду. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања, коришћења и одржавања пољопривредне технике. Иинсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција.
Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.
Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Оцењивање дневника:
– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;
– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;
– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;
– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.
Оцењивање вештина:
– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;
– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;
– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;
– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.
Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:
Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ
Назив изборног програма: Аграрни туризам
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
Разред |
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
Укупно |
III или IV |
64 |
64 |
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са теоријским основама, основним принципима и организацијом туризма;
– Упознавање ученика са туристичком индустријом кроз међузависности различитих сектора;
– Разумевање нераскидиве везе између туризма и пољопривредне производње и прераде хране;
– Упознавање ученика са делатношћу угоститељства, његовим карактеристикама и значајем.
3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: трећи или четврти
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Основе туризма |
10 |
|||
2. |
Облици, врсте и трендови туризма |
10 |
|||
3. |
Туристичко тржиште |
10 |
|||
4. |
Туристичке дестинације |
10 |
|||
5. |
Одрживи туризам |
12 |
|||
6. |
Рурални туризам |
12 |
4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ ТЕМЕ: Основе туризма |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појмове: туризам, индустрија слободног времена, подстицајна путовања, туриста, пословни путник; – описује карактеристике туризма као привредне делатности; – објасни економски, друштвени и политички значај и утицај туризма; – дефинише туристичку потребу и туристичке мотиве; – наводи функције туризма. |
– Појам и историјски развој туризма; – Дефинисање туризма; – Друштвени значај и утицај туризма; – Политички значај и утицај туризма; – Економски значај и утицај туризма. Кључни појмови: туризам, туриста, друштвени значај, политички значај, економски значај туризма. |
НАЗИВ МОДУЛА: Облици, врсте и трендови туризма |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– опише облике туризма; – опише врсте туризма; – разликује облике туризма; – разликује врсте туризма; – препознаје факторе и савремене трендове у туризму; – ппише нове форме туристичке индустрије; |
– Облици туризма; – Врсте туризма; – Фактори креирања трендова у туризму; – Нове форме туристичке индустрије. Кључни појмови: врсте туризма, трендови у туризму, хотелски и ресторански ланци. |
НАЗИВ МОДУЛА: Туристичко тржиште |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише туристичко тржиште; – познаје карактеристике туристичког тржишта; – дефинише туристичку тражњу; – описује специфичности туристичке тражње; – дефинише туристичку понуду; – описује специфичности туристичке понуде; – разликује факторе понуде и тражње. |
– Појам и карактеристике туристичког тржишта; – Појам и карактеристике туристичке понуде; – Појам и карактеристике туристичке тражње; – Фактори понуде и тражње. Кључни појмови: туристичко тржиште, туристичка тражња, туристичка понуда. |
НАЗИВ МОДУЛА: Туристичке дестинације |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише туристичке дестинације; – обави поделу туристиких дестинација према различитим критеријумима; – опише туристичке ресурсе; – објасни значај инфраструктуре и супраструктуре у туризму; – објасни значај људских рессурса у туризму; – наведе туристичке атракције. |
– Туристичке дестинације; – Туристички ресурси; – Туристичке атракције. Кључни појмови: туристичке дестинације, туристички ресурси, туристичке атракције |
НАЗИВ МОДУЛА: Одрживи туризам |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни концепт одрживог развоја; – објасни позитивне и негативне ефекте туризма; – наведе индикаторе одрживости туризма. |
– Концепт одрживог развоја; – Позитивни и негативни ефекти туризма; – Индикатори одрживости туризма. Кључни појмови: одрживи развој, ефекти туризма, индикатори одрживости туризма |
НАЗИВ МОДУЛА: Рурални туризам |
|
ИСХОДИ По завршетку теме ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– дефинише појам руралног туризма; – наведе специфичности руралног туризма; – разликује појмове рурални туризам, сеоски туризам и аграрни туризам; – објасни смештајне капацитете у руралном туризму; – наведе додатне услуге у руралном туризму; – објасни значај здраве хране за развој аграрног туризма – наведе прехрамбене производе карактеристичне за аграрни туризам. |
– Рурални туризам; – Смештајни капацитети у руралном туризму; – Додатне услуге у руралном туризму. Кључни појмови: рурални туризам, сеоски туризам, аграрни туризам, смештајни капацитети, додатне услуге. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Реализација наставе:
● теоријска настава
Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и видео-презентацији.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примеримаизпраксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Географија, Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство и Екологија и заштита животне средине. Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигитална знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за садржаје одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Модул: Основе туризма
Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Географије и Историје. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;
Модул: Основе туризма:
– Појам и историјски развој туризма;
– Дефинисање туризма;
– Друштвени значај и утицај туризма;
– Политички значај и утицај туризма;
– Економски значај и утицај туризма.
Модул: Облици, врсте и трендови туризма
Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Географије и Историје. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;
Модул: Облици, врсте и трендови туризма:
– Облици туризма;
– Врсте туризма;
– Фактори креирања трендова у туризму;
– Нове форме туристичке индустрије.
Модул: Туристичко тржиште
Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Географије, Ратарства и повртарства и Воћарства и виноградарства. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;
Модул: Туристичко тржиште:
– Појам и карактеристике туристичког тржишта;
– Појам и карактеристике туристичке понуде;
– Појам и карактеристике туристичке тражње;
– Фактори понуде и тражње.
Модул: Туристичке дестинације
Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Географије и Историје. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;
Модул: Туристичке дестинације:
– Туристичке дестинације;
– Туристички ресурси;
– Туристичке атракције;
Модул: Одрживи туризам
Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Географије, Ратарства и повртарства, Воћарства и виноградарства и Екологије и заштите животне средине. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основама и принципима и организације рада у туризму;
Модул: Одрживи туризам:
– Концепт одрживог развоја;
– Позитивни и негативни ефекти туризма
Модул: Рурални туризам
Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе.
При обради програма направити корелацију са предметима Географије, Ратарства и повртарства, Воћарства и виноградарства. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основама и принципима организације туризма;
Модул: Рурални туризам:
– Рурални туризам;
– Смештајни капацитети у руралном туризму;
– Додатне услуге у руралном туризму.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине.
Назив изборног програма: Задругарство
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II или III или IV |
40 |
24 |
64 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са местом и значајем пољопривреде у привредном систему и њеним специфичностима;
– Упознавање са задругарством, задругама и њиховом значају за развој пољопривреде и села;
– Упознавање са стањем пољопривредних ресурса и производне структуре;
– Развијање свести о потреби удруживања и његовом значају за развој пољопривреде;
– Унапређивања знања у области подстицајних мера аграрне политике;
– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној орјентацији;
– Развијање основе за континуирано учење;
– Развијање одговорног односа према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: Други или трећи или четврти
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Субјекти организовања пољопривредно прехрамбене производње |
8 |
|||
2. |
Задругарство и задругар |
10 |
|||
3. |
Пољопривредне задруге |
14 |
|||
4. |
Подстицајне мере аграрне политике |
8 |
|||
5. |
Ученички пројект |
24 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Субјекти организовања пољопривредно прехрамбене производње |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни значај пољопривредно-прехрамбене производње у привредном систему; – наведе пољопривредне ресурсе; – наведе субјекте организовања пољопривредно-прехрамбене производње; – препозна основне карактеристике субјеката пољопривредно-прехрамбене производње; – разуме логичке везе у производно-прехрамбеном ланцу. |
– Значај пољопривредно-прехрамбене производње у привредном систему; – Пољопривредни ресурси; – Субјекти организовања пољопривредно-прехрамбене производње (газдинство, задруга, предузеће, занатска радња...). Кључни појмови: пољопривредно-прехрамбена производња, пољопривредни ресурси, субјекти организовања. |
НАЗИВ МОДУЛА: Задругарство и задругар |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– објасни историјски развој и значај задругарства; – наведе карактеристике задружних организација; – наведе предности удруживања у задруге; – објасни појам задруге и задругара; – наведе задружне вредности и принципе; – наведе примере успешних задруга и задругара; – објасни какав профил и карактеристике треба да има успешан задругар и успешна задруга и то аргументује примерима из праксе; – идентификује мотиве који покрећу задружне активности и то аргументује примерима из праксе. |
– Појам, развој и значај задругарства; – Профил и карактеристике успешног задругара; – Мотиви задругара; – Задружне вредности и принципи; – Задружне организације; – Задружни савез. Кључни појмови: задругарство, задружне вредности, принципи, организације, савез. |
НАЗИВ МОДУЛА: Пољопривредне задруге |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– увиђа улогу и значај задружног савеза; – препозна привредни значај задругарства; – објасни поступак оснивања пољопривредне задруге; – објасни поступак стицања звања задругара; – наведе органе задруге; – наведе услове за пуноважно одлучивање органа задруге; – објасни пословање задруге; – разуме улогу и значај фондова задруге; – објасни расподелу добити и покриће губитака – примени законску регулативу приликом задружног деловања; |
– Задружни савез. – Место и улога пољопривредног задругарства у привреди; – Оснивање пољопривредне задруге; – Управљање задругом; – Органи задруге; – Имовина и пословање задруге; – Фондови задруге; – Расподела добити и покриће губитака; – Закон о задругама. Кључни појмови: задружни савез, оснивање, управљање задругом, имовина, пословање, расподела добити, закон. |
НАЗИВ МОДУЛА: Подстицајне мере аграрне политике |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– наведе циљеве аграрне политике; – наведе врсте подстицаја аграрне политике; – објасни поступак за остваривање права на подстицаје; – наведе врсте директних плаћања; – наведе врсте подстицаја за пољопривредну производњу; – наведе врсте подстицаја за мере руралног развоја; – објасни посебне подстицаје. |
– Аграрна политика; – Врсте и коришћење подстицаја; – Остваривање права на подстицаје; – Подстицаји за пољопривредну производњу; – Подстицаји за мере руралног развоја; – Посебни подстицаји. Кључни појмови: аграграрна политика, подстицаји, права на подстицаје. |
НАЗИВ МОДУЛА: Ученички пројект |
|
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
– припреми документацију за оснивање задруге; – планира производње (SWOT анализа, производни план); – користи подстицајне мере аграрне полтике у биљној производњи; – користи подстицајне мере аграрне политике у сточарству; – одређује задатак пројекта; – истражује на задату тему; – прикупљње податаке; – примени прикупљене податке у реализацији пројекта; – представља пројекат циљној групи; – евалуација пројекта. |
– Кроз семинарске радове и пројектне задатке реализује следеће садржаје: • Оснивање задруге; • Управљање задругом; • Планирање производње (SWOT анализа, производни план); • Имовина и пословање задруге; • Фондови, расподела добити и покриће губитака; • Подстицајне мере аграрне полтике у биљној производњи; • Подстицајне мере аграрне политике у сточарству. Кључни појмови: аграграрна политика, подстицаји, права на подстицаје |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Други или трећи или четврти разред:
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и вежбама када се одељење дели на групе. На првим часовима дискутовати са ученицима, колико су они упознати са пољопривредним задругама и мерама аграрне политике.
Облици наставе: Теоријски часови и вежбе.
Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и видео-презентацији.
Вежбе се реализују у кабинету и на терену (посета пољопривредној задрузи или ученичкој задрузи).
Препоруке за реализацију наставе
– Препоручене садржаје ученик савладава на једноставним примерима уз помоћ наставника;
– Упознати ученике са појмовима задруге и задругара;
– Упознати ученике са задружним вредностима и принципима;
– Дати пример успешног задругара и/или позвати на час госта – директора задруге или угледног задругара који би говорио ученицима о својим искуствима;
– Дати пример успешне задруге;
– На конкретном примеру објаснити поступак оснивања задруге и приказати све потребне документе и обрасце;
– Посетити успешну пољопривредну задругу и разговарати са задругарима;
– Упознати ученике са подстицајним мерама аграрне политике;
– Дати пример ефеката примене подстицајних мера;
– Попунити образац захтева за одобравање права на подстицаје.
– Користити видео материјал, проспекте;
– Организовати посету задрузи где ће ученици окупљени око једне теме прикупити потребне информације по упутству наставника;
– Ученик је обавезан да у току наставе редовно формира радну свеску;
– Ученици се дела на групе окупљене око једне теме за пројектни задатаку којима остају до израде пројектног задатка;
– У поступку израде презентације користити сва расположива средства за визуализацију а посебно презентацију у powerpoint-у.
Препоручени број часова по модулима:
– Субјекти организовања пољопривредно прехрамбене производње (8 часова)
– Задругарство и задругар (10 часова)
– Пољопривредне задруге (14 часова)
– Подстицајне мере аграрне политике (8 часова)
– Ученички пројект (24 часа – вежби)
Препоручене пројектне активности: Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.
Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно:
– одређивање задатка пројекта,
– истраживање на задату тему,
– прикупљање података,
– рад на пројекту,
– представљање пројекта циљној групи,
– евалуација пројекта.
Предлог пројектних задатака:
– Оснивање задруге;
– Управљање задругом;
– Планирање производње (SWOT анализа, производни план);
– Имовина и пословање задруге;
– Фондови, расподела добити и покриће губитака;
– Подстицајне мере аграрне полтике у биљној производњи;
– Подстицајне мере аграрне политике у сточарству.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.
Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.
На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.
Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.
Назив изборног програма: Климатске промене у пољопривреди
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД |
НАСТАВА |
УКУПНО |
|||
Теоријска настава |
Вежбе |
Практична настава |
Настава у блоку |
||
II или III или IV |
32 |
32 |
64 |
1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
– Упознавање са климатским променама;
– Упознавање са утицајем климатских промена на земљиште;
– Упознавање са утицајем климатских промена на гајене биљке и домаће животиње;
– Оспособљавање за коришћење метеоролошких података метеоролошких станица;
– Оспособљавање за примену адаптивних мера у односу на климатске промене у биљној и сточарској производњи.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА
Разред: други или трећи или четврти
Ред. бр. |
НАЗИВ МОДУЛА |
Трајање модула (часови) |
|||
Т |
В |
ПН |
Б |
||
1. |
Климатологија |
10 |
10 |
||
2. |
Утицај климатских промена на биљни свет |
16 |
16 |
||
3. |
Утицај климатских промена на домаће животиње |
6 |
6 |
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
НАЗИВ МОДУЛА: Климатологија |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– наброји компоненте климатског система; – опише међусобну повезаност компоненти климатског система; – наведе карактеристике временских и климатских услова на локацији у окружењу; – објасни различите екстремне временске догађаје које се јављају у Србији; – објасни појам глобалног загревања; – објасни мере адаптације на климатске промене; – објасни митигацију; – разликује просторну и временску променљивост временских и климатских услова за локацију; – користи податке са мерних метеоролошких станица. |
– Климатски систем, клима и време; – Топлотни услови, влажност ваздуха, појаве у атмосфери; – Екстремни временски догађаји; – Метеоролошка осматрања и климатске анализе; – Прогноза времена и климатске пројекције; – Глобално загревање; – Адаптација и митација. Кључне речи/појмови: клима, климатски системи, климатски чиниоци, топлотни услови, средња дневна/недељна/месечна/годишња температура ваздуха, влажност ваздуха, екстремни временски услови, метеоролошка осматрања, климатске анализе, глобално загревање, адаптација (прилагођавање), митигација (ублажавање утицаја). Препоручене теме за вежбе: – Процена ризика и планирање мера адаптације; – Адаптација (прилагођавање) на климатске промене; – Митигација (ублажавање) климатских промена. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Утицај климатских промена на биљни свет |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– одабере одговарајући тест-програм; – објасни утицају климатских промена на земљиште; – објасни термин деградација земљишта као последицу утицаја климатских промена; – објасни начин одређивањања потреба биљака за водом; – објасни режиме и начине заливања; – објасни утицај климатских промена на водне ресурсе; – наведе могућности прилагођавања и ублажавања негативних утицаја климатских промена на водне ресурсе; – објасни важност климатских чинилаца у биљној производњи; – објасни утицај климатских промена на биљну производњу; – објасни значај рејонизације у биљној производњи; – наведе адаптивне мере у циљу смањења последица изазваних еколошким факторима; – објасни ширење биљних болести и штеточина као последицу климатских промена; – примени адаптивне мере у циљу смањења последица деградације земљишта; – прорачуна норме заливања и норме наводњавања; – користи системе за наводњавање; – примени мере прилагођавања и ублажавања негативних утицаја климатских промена на водне ресурсе у пољопривреди; – примени адаптивне мере у циљу смањења последица изазваних еколошким факторима; – користи пестициде у складу са новим условима климатских промена. |
– Утицај климатских промена на земљиште – Деградација земљишта; – Одређивање потреба биљака за водом, режими и методе наводњавања; – Утицај климатских промена на ратарску и повртарску производњу; – Утицај климатских промена на гајење ратарских биљака; – Утицај климатских промена на гајење поврћа на отвореном пољу; – Утицај климатских промена у воћарству и виноградарству. Кључне речи /појмови: климатске промене, адаптација на климатске промене, земљиште, деградација земљишта, индекс аридности, дезертификација земљишта, ерозије, евапотранспирација, наводњавање, бујице, поплава, ратарске, повртарске и воћарске биљне врсте, винова лоза, ливаде и пашњаци. Препоручене теме за вежбе: – Примена адаптивних мере у циљу смањења последица деградације земљишта; – Прорачуна норме заливања и норме наводњавања; – Примена система за наводњавање; – Примена мера прилагођавања и ублажавања негативних утицаја климатских промена на водне ресурсе у пољопривреди; – Примена адаптивних мера у циљу смањења последица изазваних еколошким факторима; – Употреба пестицида у складу са новим условима климатских промена. |
|
НАЗИВ МОДУЛА: Утицај климатских промена на домаће животиње |
||
ИСХОДИ По завршетку модула ученик ће бити у стању да: |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА |
|
– објасни директни утицај климатских промена на домаће животиње по врстама; – објасни индиректни утицај климатских промена на домаће животиње по врстама; – објасни ниво топлотног стреса као последицу климатских промена; – наброји механизме физолошког одговора домаћих животиња на топлотни стрес; – објасни технолошке поступке којима се повећава отпорност одрживост сточарске производње у измењеним климатским условима; – наброји болести домаћих животиња које се јављају као последица ширења ареала преносиоца као последица климатских промена; – објасни утицај измењених климатских промена на узрочнике болести: вируси, бактерије, гљивице и паразити; – објасни утицај измењених климатских промена на инфективне болести и зоонозе. |
– Утицај климатских промена на сточарску производњу; – Прилагођавање сточарске производње климатским променама, мерема адаптације и митације; – Контрола болести домаћих животиња чијем ширењу доприносе климатске промене. Кључне речи/појмови: климатске промене, адаптација на климатске промене, домаће животиње по врстама и расама, топлотни стрес, узрочници болести, вируси, бактерије, гљивице, паразити, инфективне болести, зоонозе. Препоручене теме за вежбе: – Технолошки поступци којима се повећава отпорност, одрживост сточарске производње у измењеним климатским условима; – Примена мера адаптације и митације у сточарској производњи. |
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Други или трећи или четврти разред:
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и часовима вежби где се одељењ дели на групе. На првим часовима дискутовати са ученицима, колико су они упознати са климатским променама.
Облици наставе: Теоријски часови и бежбе.
Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и видеобим презентацији. Вежбе треба изводити у кабинету, односно специјализираној учионици и на школској економији или пољопривредним предузећима.
Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Педологија и агрохемија, Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство, Сточарство и Механизација у пољопривреди. Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигитална знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.
Теоријске часове реализовати кроз приказ примене дигитализације у пољопривредној производњи. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници, приручник), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.), тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.
Модул: Климатологија
Ученике треба упознати са климатским системом као целином. На тај начин се стиче основно познавање компоненти климатског система и њихове међусобне повезаности. Неопходно је објаснити појмове клима и време, као и разумевање климе која статистички описује опште стање једне компоненте климатског система – атмосфере, и временских услова који представљају реалне карактеристике атмосферских услова у неком периоду.
Препоручени садржаји:
– Климатски систем, клима и време: компоненте климатског система, главни циклуси у климатском систему, ближе разумевање једне компоненте климатског система – атмосфере, начини описивања стања атмосфере кроз климатске и временске услове;
– Топлотни услови, влажност ваздуха, појаве у атмосфери: ветар, циркулације великих размера, утицаји регионалних и локалних карактеристика на време и климу, климатски чиниоци;
– Екстремни временски догађаји: значење екстремних временских догађаја (појава), екстремни временски догађаји у вези са превише топлим или хладним временским условима, екстремни временски догађаји у вези са олујама или недостатком падавина;
– Метеоролошка осматрања и климатске анализе: врсте метеоролошких осматрања, инструменти и стандарди за приземна метеоролошка осматрања, обрада метеоролошких података и климатска анализа, препознавање потребе за додатним осматрањима;
– Прогноза времена и климатске пројекције: поступак израде прогнозе времена, очекиване прецизности прогнозе, поступак одређивања будућих климатских услова и сврха ових информација;
– Глобално загревање: промена климе кроз прошлост Земље, промена климе од индустријске револуције – глобално загревање, будуће промене климе, глобални утицаји климатских промена;
– Адаптација и митација: адаптација (прилагођавање) на климатске промене, митигација (ублажавање)климатских промена, процена ризика и планирање мера адаптације, потенцијални доприноси у митигацији, мере адаптације по секторима у Србији и њихова међусобна повезаност .
Приликом реализације наставе ослонити се на предзнања ученика из предмета: Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу каоко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Предлог задатака за вежбе: мерење влажности земљишта и ваздуха, мерење температуре земљишта и ваздуха, мерење брзине и смера ветра, постављање мерних станица у зависности од потреба.
Модул: Утицај климатских промена на биљни свет
Објаснити мере за смањење негативних утицаја ниских и високих температуре у периоду мировања и у периоду вегетације. Обрадити мере за смањивање негативног утицаја на сушу, као и мере за смањивање негативнох утицаја на суфицит падавина. Посебно истаћи мере за смањење штета од града и олујних непогода. Упућивати на одабир одговарајуће мере за смањење ризика у биљној производњи. Приказати основне ризике у области биљне производње у измењеним климатским условма и дати предлог мера адаптације на различите стресне факторе.
Препоручени садржаји:
– Утицај климатских промена на земљиште – Деградација земљишта као последица климатских промена: негативан утицај климатских промена на земљиште, деградација земљишта као последице негативног утицаја климатских промена, индекс аридности као основ за процену ризика од дезертификације земљишта, индикатор екстремних падавина као основ за процену ризика од ерозије водом;
– Одређивање потреба биљака за водом, режими и методе наводњавања: одређивање потреба биљака за водом преко рачунања ефективних падавина, потенцијалне евапотранспирације и евапотранспирације културе (биљне врсте) и дефицита воде (норме наводњавања) као разлике између евапотранспирације и ефективних падавина, режими заливања и методе наводњавања, утицај климатских промена на повећање дефицита воде (потребу за наводњавањем) у будућим климатским условима, анализа утицаја климатских промена на повећање потребе за наводњавањем, анализа података о утицају климатских промена на учесталост интезивних падавина које су покретач процеса деградације земљишта, бујица и поплава, предлог мера прилагођавања и ублажавања негативних утицаја климатских промена на водне ресурсе у пољопривреди;
– Утицај климатских промена на ратарску и повртарску производњу: толерантност биљака на сушу, коришћење метеоролошких података и пољопривредна оцена климе за потребе ратарске и повртарске производње;
– Утицај климатских промена на гајење ратарских биљака: просоликих жита, правих жита, зрнасто-беланчевинастих биљака, индустријских биљака ;
– Утицај климатских промена на гајење поврћа на отвореном пољу;
– Утицај климатских промена у воћарству и виноградарству: рејонизација у воћарству и виноградарству, мере за планирање и пројектовање воћњака и винограда, мере за смањење ризика од негативних утицаја климатских промена у воћарству и виноградарству.
– Приликом реализације наставе ослонити се на предзнања ученика из предмета: Основи биљне производње, Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.
Предлог задатака за вежбе: одређивање потреба биљака за водом преко рачунања ефективних падавина, прорачун норме наводњавања на основу разлике између евапотранспирације и ефективних падавина, режими заливања и методе наводњавања, анализа утицаја климатских промена на повећање потребе за наводњавањем, избор сорте и система гајења биљака у условима климатских промена.
Модул: Утицај климатских промена на домаће животиње
Објаснити мере за смањење негативних утицаја ниских и високих температуре у периоду мировања и у периоду вегетације. Обрадити мере за смањивање негативног утицаја на сушу, као и мере за смањивање негативнох утицаја на суфицит падавина. Посебно истаћи мере за смањење штета од града и олујних непогода. Упућивати на одабир одговарајуће мере за смањење ризика у биљној производњи. Приказати основне ризике у области биљне производње у измењеним климатским условма и дати предлог мера адаптације на различите стресне факторе.
Објашњење директног и индиректног утицаја климатских промена на сточарску производњу са освртом на специфичности сваке врсте домаћих животиња са практичним вежбама за одређивање нивоа топлотног стреса. Посебно истаћи последице директног и индиректног утицаја измењених климатских прилика на најважније сегменте сточарске производње, као и да процени ниво топлотног стреса којем су изложене домаће животиње.
Препоручени садржаји:
– Утицајклиматских промена на сточарску производњу: директни и индиректни утицај климатских промена на сточарску производњу са освртом на специфичности за сваку врсту домаћих животиња, топлотни стрес домаћих животиња, физиолошки одговор организма домаћих животиња на топлотни стрес;
– Прилагођавање сточарске производње климатским променама, мерема адаптације и митације: биолошке и техолошке мере адаптације и митигације које доприносе одрживости и ефикасности сточарске производње у измењеним климатским приликама;
– Контрола болести домаћих животиња чијем ширењу доприносе климатске промене: болести домаћих животиња које се јављају као последица ширења ареала преносиоца као последица климатских промена, узрочници болести: вируси, бактерије, гљивице и паразити у измењеним климатским приликама, инфективне болести, зоонозе у измењеним климатским приликама.
Приликом реализације наставе ослонити се на предзнања ученика из предмета: Сточарство. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.