Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

6

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/18, 6/21, 10/21, 7/22, 10/23 и 14/23), после плана и програма наставе и учења за образовни профил прехрамбено-биотехнолошки техничар, додају се планови и програми наставе и учења за образовне профиле пољопривредни техничар и пољопривредни техничар дигиталних технологија, који су одштампани уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

Планови и програми наставе и учења за образовне профиле пољопривредни техничар и пољопривредни техничар дигиталних технологија остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/23);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар дигиталних технологија” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/23).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Просветни гласник”, бр. 1/93, 1/94, 1/96, 2/01, 5/02, 10/06 и 5/11 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 5/13, 11/13, 14/13, 9/18, 7/22, 4/23 и 10/23), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил техничар пољопривредне технике;

2) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 2/13, 3/14, 5/14, 10/16, 5/17, 2/20, 11/20, 16/21, 10/23 и 14/23), у делу који се односи на наставни план и програм стручних предмета за образовни профил пољопривредни техничар.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране за образовни профил пољопривредни техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране за образовни профил техничар пољопривредне технике, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-97/2024-03

У Београду, 30. јула 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Листа изборних програма према програму образовног профила

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни прeдмети, изборни програми и активности

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су раније објављени.

Остваривање школског програма по недељама

Подела одељења у групе

* Настава у блоку за модул Обука вожње трактора реализује сe индивидуално за сваког ученика и обухвата обуку ученика за управљање трактором.

Распоред индивидуалне обуке за сваког ученика утврђује стручно веће наставника пољопривредне групе предмета у школи, уз присуство наставника – ментора.

** Професионална пракса се обавља у периоду од 1. септембра до 15. августа текуће школске године у првом, другом и трећем разреду, изузев празником и недељом. Закључна оцена утврђује се на седници одељенског већа после 15. августа текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.

За релизацију програма вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе одељење се дели у групе.

Место реализације наставе програма вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе дефинисано је у делу „НАСТАВНИ ПРОГРАМИ”, одељак „ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА”.

*** Часове вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе реализује предметни наставник, а помоћни наставник обавља послове припреме за извођење часова вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе. Под непосредним руководством наставника демонстира радни задатак, пружа помоћ при раду са ученицима на часовима вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе (у кабинету, лабораторији, радионици школе и школској економији) за обављање одређених послова и радних задатака. Планира и требује потребне материјале и средства за рад на часу. Обавља радне задатке за које ученици нису компетентни.

Подела одељења у групе када се реализује по дуалном моделу

Назив предмета: Педологија и агрохемија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о генези и минеролошком саставу земљишта;

– Упознавање ученика са земљишним раствором као чиниоцем плодности;

– Развијање знања о типовима земљишта и њиховој плодности;

– Развијање знања о законитостима исхране биљака;

– Упознавање ученика са хемијским саставом, физиологијом и начинима исхране биљака;

– Упознавање ученика са врстама ђубрива;

– Развијање знања о значају употребе различитих облика ђубрива и њиховог утицаја на висину приноса пољопривредних усева.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, да сеутврди у којој мери су они упознати са типовима земљишта и њиховом плодношћу, са хемијским саставом, физиологијом и начинима исхране биљака, употребом различитих облика ђубрива њиховим значајем за савремену пољопривредну производњу.

Облици наставе: Теоријски часови и настава у блоку / вежбе у блоку.

Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету са одговарајућом опремом или стандардној учионици са опремом која омогућава приступ интернету и пројектора за презентацију. Наставу у блоку реализовати на терену, школској економији, лабораторији за испитивање физичких и хемијских особина земљишта.

Подела одељења на групе: За часове наставе у блоку / вежбе у блоку одељење се дели на две групе.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова наставе у блоку / вежбе у блоку када се изводе у школској лабораторији и на школској економији.

Часове наставе у блоку / вежбе у блокуреализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама (лабораторијска средства и опрема и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма учења, односно да свака тема или наставна јединица или сваки модул добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о: генези и минеролошком саставу земљишта; земљишним растворима као чиниоцима плодности; законитостима исхране биљака; хемијском саставу, физиологији и начинима исхране биљака; врстама ђубрива и значају употребе различитих облика ђубрива и њиховог утицаја на висину приноса пољопривредних усева, који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма учења је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Модул: Земљиште

Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 6 часова наставе у блоку.

При обради програма учења направити корелацију са Биологијом, Физиком и Хемијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.

Препоручени препоручени садржаји модула Земљиште:

– Генеза и процеси образовања земљишта;

– Хемијске, физичке и биолошке особине земљишта;

– Плодност земљишта;

– Систематика земљишта;

– Утицај климатских промена на земљиште.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

– Примери задатака за настава у блоку: Отварење педолошког профила на различитим типовима земљишта, Узорковање земљишта за физичку и хемијску анализу земљишта, Припрема узорке земљишта за физичку и хемијску анализу земљишта.

– Модул: Исхрана биљака

Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку.

При обради програма учења направити корелацију са Хемијом и Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи. .

Препоручени препоручени садржаји модула Исхрана биљака:

– Хемијски састав биљака;

– Начини исхране биљака;

– Снабдевање биљака водом и минерална исхрана;

– Макро и микро елементи;

– Дисање, раст и развиће биљака;

– Утицај климатских промена на раст и развиће биљака;

– Отпорности биљака према абиотичким факторима (високим и ниским температурама, суши и реакцији средине) .

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за настава у блоку: Начини исхране биљака, Уочавање симптома мањка/вишка макро/микро елемената на биљкама, Уочавање симптома мањка или вишка воде, Уочавање симптома (реакције биљке) на високе и ниске температуре.

Модул: Ђубрива и средства за исхрану биљака

Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку.

При обради програма учења направити корелацију са Хемијом и Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.

Препоручени препоручени садржаји модула Ђубрива и средства за исхрану биљака:

– Органска ђубрива (стајњак, компост, осока, зеленишно ђубриво);

– Хумус као извор плодности земљишта;

– Минерална ђубрива (проста и сложена);

– Средства за исхрану биљака (фолијарна и бактериолошка ђубрива);

– Утврђивање потреба за ђубрењем;

– Начини ђубрења земљишта;

– Ђубрива намењена органској производњи биљака;

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

– Примери задатака за наставу у блоку: Распознавање органских ђубрива по врсти и пореклу; Паковање и нега (припрема) органска ђубрива; Израчунавање потребне количине ђубрива у односу на биљну врсту, Приступачност важнијих хранљивих елемената у земљишту и планирање приноса; Складиштење минералних ђубрива. Примена различитих начине ђубрења у односу на биљну врсту, приступачност важнијих хранљивих елемената у земљишту и планираног приноса.

Настава у блоку се реализује на школској економији.

Једна вежба се реализује са 6 спојенихшколских часова и за то време ученици треба да ураде задату вежбу. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мере заштите на раду и животне средине. На првом термину вежби упознати ученике са опремом, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања на школској економији.

Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама на сваком радном месту и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

Ученициводе дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички или табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.

Пример извођења вежбе: Узорковање земљишта за физичку и хемијску анализу.

Вежбу реализовати са 6 часова у блоку. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је овладавање вештином узимања узорака земљишта, отварањем педолошког профила и коришћењем сонде за за узимање узорака. Исход треба да буде савладана почетна вештина узимања и паковања узорака земљишта.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање упуства за реализацију вежбе, алата и прибора. Једна група ученика ће узорковање радити отварањем педолошког профила и узорковање земљишта, а друга група ће узорковати коришћењем сонди. Прва група отвара педолошки профил ручно, преузима потребан алат и средтва за паковање узорка земљишта. На отвореном педолошком профилу уочити хоризонте и у зависности планиране производње узимати узорке на 10 центиметара. Број узорака зависи од планиране производње( ратарско-повртарскадо 30 центиметра, а воћарско виноградарска до 80 центиметара). Друга група преузима сонду за узимање узорака земљишта и визуелним прегледом утврдити исправност сонде. Помоћни наставник демонстрира руковање сондом и паковање узорака. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Група ученика добија задатак да обави узимање узорака користећи упуство. Наставник и помоћни наставник прате рад ученикаи дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, опрати и одложити на одговарајуће место. Узорковано земљиште по упуству спаковати и припремити за анализу земљишта.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе се за укључивање у производни процес ратарске, повртарске, воћарске и виноградарске производње. Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованогмодула/ препорученог садржаја. Сумативне оцене се добијају вредновањем теоријског знања, и наставе у блоку/ вежбе у блоку. Проверу теоријских знања вршити на основу писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика,. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе. Вежбе оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, закључком на часовима вежби, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује (теоријска настава, вежбе, настава у блоку / вежбе у блоку). И ако је садржај овог предмета је нов, ученици већину елемената могу да виде самостално и у групи.Кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – мање уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;

– брло добар (4) –вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Назив предмета: Механизација у пољопривреди

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са врстама, својствима и употребом (применом) машинских материјала у пољопривреди;

– Упознавање штетности корозије и примену заштитних средстава;

– Упознавање са машинским елементима који се користе на пољопривредним машинама;

– Оспособљавање за самостално руковање пољопривредном техником и процесима;

– Оспособљавање за коришћење мобилних апликација;

– Упознавање врста машина, уређаја, објеката и опреме који се користе у пољопривредној производњи;

– Оспособљавање за правилно подешавање и одржавање машина ради постизања одговарајућег квалитета рада;

– Оспособљавање за правилну примену пестицида, ђубрива и осталих средстава у пољопривредној производњи;

– Упознавање објеката и опреме за сушење и складиштење пољопривредних производа;

– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са применом пољопривредне технике у пољопривредној производњи.

Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у кабинету, а вежбе, практична настава и настава у блоку на школској економији и у школској радионици. Теоријска обука вожње трактора се реализују у специјализованој учионици за електронско учење. Практична обука вожње изводи се на обележеном полигону и јавном саобраћају у складу са законом о безбедности саобраћаја. Део практичне наставе која се односи на савремену пољопривредну технику реализовати у пољопривредним предузећима.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби, практичне наставе и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби и практичне наставе када се она изводи у школској радионици и на школској економији.

Часове дидактичких вежби, практичног рада и наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство и Сточарство. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигитална знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.

Теоријске часове реализовати кроз приказ примене дигитализације у пољопривредној производњи. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Први разред:

Модул: Машински материјали и елементи

Модул се реализује кроз 14 часова теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку

Садржаји овог модула треба значајно да прошире техничка знања ученика који су им неопходна за укључивање у процес рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета. Настава овог предмета реализује се поред учионице и у кабинету или специјализованој учионици опремљеној одговарајућим наставним средствима, узорцима машинских материјала и елемената.

Препоручени садржаји модула Машински материјали и елементи:

– Особине машинских материјала;

– Корозија;

– Челик, својства и врсте;

– Обојени метали и њихове легуре;

– Примена полимера у електротехници и машинству, стакло, гума, дрво и кожа;

– Горива и мазива;

– Дефиниција, подела и класификација машинских елемената: заковани и заварени спојеви, лемљени и лепљени спојеви, навојни спојеви, клинови и чивије, еластичне везе, осовине и вратила, лежајеви и лежишта, спојнице, зупчасти и ланчани парови, каишни и ремени парови, елеменати за спровођење течности, гасова и паре.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике и хемије. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове и наведе поделе у вези машинских материјала и елемената

Модул: Мотори СУС

Модул се реализује кроз 14 часова теоријске наставе и 12 часова наставе у блоку

Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилну употребу мотора трактора и других погонских машина у пољоприврди. На самом почетку обраде наставних садржаја упознати ученике са историјским развојем мотора СУС.

Препоручени садржаји модула Мотори СУС:

– Принцип рада двотактног ОТО и дизел мотора – 2 часа теоријске наставе;

– Принцип рада четворотактног ОТО и дизел мотора;

– Непокретни делови мотора СУС – 2 часа теоријске наставе;

– Покретни делови мотора СУС: клипни механизам, радилица, замајац;

– Разводни механизам мотора СУС: брегасто вратило, преносни механизам, вентили, подизачи вентила.

При обради теме наставу реализовати у кабинету или специјализованој учионици где ће ученици моћи да виде мотор у пресеку, делове мотора и склопова, како би направили јасну разлику што ће им требати за успешну реализацију осталих тема. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове и наведе делове мотора СУС.

Модул: Пољопривредни трактори

Модул се реализује кроз 18 часова теоријске наставе и 6 часова наставе у блоку

Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилну употребу трактора и других погонских машина у пољоприврди. На самом почетку обраде наставних садржаја упознати ученике са историјским развојем погонских јединица у пољопривреди и поделом погонских јединица.

Препоручени садржаји модула Пољопривредни трактори:

– Пољопривредни трактори;

– Мотокултиватори;

– Трансмисија трактора: спојница, мењач брзина, диференцијал, прикључно вратило, предњи погон;

– Уређаји трактора: уређај за кретање, уређај за управљање, уређај за кочење, хидраулични уређај.

При обради теме наставу реализовати у кабинету или специјализованој учионици где ће ученици моћи да виде трактор у пресеку, делове трансмисије и склопова, како би направили јасну разлику што ће им требати за успешну реализацију осталих тема. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове и наведе делове и уређаје трактора.

Модул: Мобилне апликације у пољопривреди

Модул се реализује кроз 20 часоватеоријске наставе.

Ученике треба треба оспособити за инсталирање и регистрацију корисника на платформе, унос парцела у систем, планирање операција на парцели, креирање парцеле за наредну сезону, праћење временске прогнозе и метеоподатака, вођење дигиталне књиге поља и унос активности, фотографисање усева и коришћење сателитских снимака усева.

Дигиталне платформе пружају подршку пољопривредницима и пољопривредним компанијама у праћењу стања усева и планирању пољопривредних активности. Оне представљају важан корак у дигитализацији пољопривреде Србије и повећању ефикасности и конкурентности домаћих произвођача.

Дигитална платформа кроз исти кориснички налог омогућава приступ целом систему веб апликацији дизајнираној за комфорном раду на рачунару и мобилној апликацији која мобилни телефон претвара у нови корисни алат за пољопривредника. Веб апликација је намењена је визуелизацији и детаљној анализи података, док мобилна апликација, поред тренутног увида у све податке који пружа на терену, омогућава и брз и једноставан унос података у систем.

Корисницима дигиталних платформи доступни су следећи основни сервиси:

• Дневник пољопривредних активности;

• Временска прогноза на локацији парцеле;

• Сателитски индекси усева који описују расту биљака, интензитет фотосинтезе и доступност воде и хранљивих материја;

• Преглед анализе земљишта;

• Преглед фотографија усева;

• Информације о паметним технологијама које се користе у пољопривреди;

• Најновије информације о појави болести и штеточина у околини парцеле.

Могу се користити бесплатне платформе/апликације, наведене или сличне:

– https:// www.agrosens.rs

– https://www.kitedoo.rs/precizna-poljoprivreda

– http://www.greensoft.co › resenja › AgroLIFE › agrolife

Ученици могу да унесу на платформу парцеле са свог газдинства и на конкретном примеру прате стање усева и земљишта за време школовања.

Препоручени препоручени садржаји модула Мобилне апликације у пољопривреди:

– Глобални навигациони сателитски систем GNSS

– Дигиталне платформе које пружају подршку у праћењу стања усева и планирању пољопривредних активности;

– Приступ дигиталним платформама које кроз исти кориснички налог омогућавају приступ целом систему: веб апликацији и мобилној апликацији која мобилни уређај претвара у нови корисни алат;

– Основни сервиси дигиталних платформи: дневник пољопривредних активности, временска прогноза на локацији парцеле, сателитски индекси усева који описују раст биљака, интензитет фотосинтезе и доступност воде и хранљивих материја, преглед анализе земљишта, преглед фотографија усева, информације о паметним технологијама које се користе у пољопривреди, најновије информације о појави болести и штеточина у околини парцеле;

– Апликације за мобилне уређаје (поред тренутног увида у све податке који пружа на терену, омогућава и брз и једноставан унос података у систем);

– Веб апликација за рачунар (намењена је визуелизацији и детаљној анализи података);

– Унос парцела у систем (на основу броја парцеле и катастарске општине унети парцелу са националне платформе Геосрбија;

– План операција на парцели;

– Креирање парцеле за наредну сезону;

– Прикупљање метеоподатке и доношење одлука (на основу влажности и температуре земљишта, брзине ветра, падавина...) о моменту извођења технолошких операција;

– Вођење дигиталне књиге поља и унос активности;

– Унос фотографија усева у систем (унети фотографије усева које су напрвили ученици или преузете фотографије из других извора) наставе;

– Коришћење сателитских снимака усева.

Модул: Обука вожње трактора

Модул се реализује кроз 30 часова теоријске наставе.

У првом разреду реализовати теоријски део обуке у трајању од 30 часова. Садржаје модула реализовати у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима. Развијати однос поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају. Користити шеме, презентације, видео снимке реалних ситуација у саобраћају. Ради бољег савладавања градива препоручује се да се у оквиру овог модула користи електронско учење.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Препоручени препоручени садржаји модула Мотори СУС Обука вожње трактора:

– Безбедност саобраћаја – Т1: (појам, значај и основне одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима; основна начела безбедности саобраћаја на путевима; саобраћајне незгоде, њихови узроци и последице);

– Возач – Т2: (појам, значај и утицај возача на безбедност саобраћаја; особине и поступци возача који утичу на безбедност саобраћаја; социолошки чиниоци који утичу на понашање возача; значај проценe саобраћајне ситуације и начин доношења одлука возача; оријентација возача у времену и простору; основни психички процеси (осећаји, опажање, представе, пажња, емоције, мишљење, рефлекси и др.) и психолошки чиниоци који утичу на процене, доношење и спровођење одлука возача у току вожње; време реакције, пажња и умор возача (појам, значај, утицај индивидуалних и спољних фактора, утицај спољне средине, мотивација, искуство, будност, фактори који доприносе умору, ефекти умора, мере за отклањање умора и др.); промене код возача које настају услед коришћења алкохола и/или других психоактивних супстанци чија је употреба забрањена пре и за време вожње (утицај на способности и понашање возача, типичне грешке возача под утицајем алкохола и др.); психофизички услови за управљање возилом које морају испуњавати возачи и начин утврђивања испуњености тих услова у саобраћају на путу; време управљања возилом у саобраћају на путу и одмори возача (време управљања, прекид управљања ради одмора, непрекидни одмор, начин употребе тахографа и др.); планирање и припрема за путовање, односно управљање возилом (избор превозног средства, избор трасе путовања, време поласка, план пауза и одмора);

– Пут – Т3: (појам, значај пута и врсте путева; карактеристике пута које су од значаја за безбедност саобраћаја (попречни профил пута, коловозни застор, пријањање, број и ширина саобраћајних трака, одводњавање, оштећења коловоза, прегледност пута, хоризонталне и вертикалне кривине, тунели, мостови, надвожњаци, подвожњаци и други путни објекти); утицај временских прилика (снега, снежне вејавице, кише, магле, поледице, града, температуре, ваздушног притиска, влажности ваздуха и др.) на стање пута и безбедно одвијање саобраћаја (видљивост, дужина зауставног пута, режим вожње и др.); пут у ноћним условима вожње (утицај на способност возача, уочљивост других возила, пешака и препрека на путу, утицај на брзину кретања и процену брзине других возила и др.) и опрема пута; техничко регулисање саобраћаја (опште одредбе, пешачка зона, зона успореног саобраћаја, зона „30”, зона школе, заштита животне средине, техничка средства за успоравање саобраћаја и др.);

– Возило – Т4: (појам и значај возила, дефиниције врста возила и идентификациона ознака возила; особине возила које утичу на безбедно одвијање саобраћаја на путевим (конструкција, врста материјала, начин израде и услови експлоатације, техничко одржавање, одобрење типа возила и др.); основни склопови и уређаји возила и њихов утицај на безбедност саобраћаја на путу, значај и утицај техничке исправности возила на безбедно одвијање саобраћаја (уређај за управљање, уређај за заустављање, уређаји за осветљавање и давање светлосних знакова, уређаји који омогућавају нормалну видљивост, уређаји за спајање вучног и прикључног возила, пнеуматици, тахограф и остали уређаји); зауставни пут и пут претицања (елементи, утицајни фактори, дужина, потребно, време, последице и др.); најчешће и најопасније неисправности возила и могућности њиховог отклањања од стране возача расположивом опремом и средствима, постављање на точкове ланаца за снег; значај и утицај оптерећења и начина оптерећења возила на безбедност саобраћаја; елементи активне безбедности возила (појам и значај, стабилност и управљивост возила, уређај за управљање, уређај за кочење, пнеуматици, уређаји који обезбеђују видљивост, огибљење возила, трансмисија, електрична инсталација и др.); елементи пасивне безбедности возила (појам и значај, каросерија возила, конструкција возила, употребљени материјали, заштита деце у возилу, заштита лица која се превозе мотоциклом, унутрашњост возила, спољни делови возила, склопови и уређаји возила чији је основни циљ обезбеђивање пасивне безбедности, сигурносни појасеви, ваздушни јастуци, наслони за главу и др.);елементи каталитичкe безбедности возила (појам и значај, бука, вибрације, издувни гасови, грејање, вентилација, климатизација и др.); услови за учешће возила у саобраћају на путу (регистрација возила, саобраћајна дозвола, регистарске таблице, регистрациона налепница, привремена регистрација, таблице за привремено означавање и др.); техничка исправност возила, технички прегледи возила, редовни, ванредни и контролни технички прегледи; основе економичне вожње и утицај саобраћаја на стање животне средине и њено угрожавање (појам и значај, утицај технике вожње, значај техничке исправности возила и мотора у заштити животне средине од загађења буком и издувним гасовима); забрана одлагања и испуштања материја и отпада којим се угрожава животна средина);

– Правила саобраћаја – Т5: (појам и значај правила саобраћаја; опште одредбе о понашању учесника у саобраћају (хијерархија поступања учесника у саобраћају, начин кретања возила и обавеза држања одстојања и растојања, остављање предмета на путу, општа обавеза према пешацима, слепим особама, однос према возилима која врше превоз путника и деце, коришћење телефона и других уређаја за комуникацију, забрана коришћење уређаја за откривање и ометање рада уређаја за мерење брзине, коришћење сигурносних појасева, светлоодбојних прслука и др.); употреба показивача правца, укључивање возила у саобраћај и искључивање из саобраћаја, кретање возила по путу (кретање по коловозу пута у зависности од броја саобраћајних трака и њихове намене, кретање по саобраћајним тракама за укључивање и искључивање, кретање по саобраћајним тракама за спора возила и саобраћајним тракама за возила јавног превоза путника, кретање трамвајском баштицом, успоравање возила); скретање (скретање улево или удесно), полукружно окретање, кретање возилом уназад, мимоилажење (општа правила која се тичу мимоилажења између возила, односно возила и пешака), претицање и обилажење (општа правила, начин, забране); брзина (појам брзине, тренутна брзина, средња брзина, прилагођавање брзине условима саобраћаја, стању пута, атмосферским приликама, видљивости, прегледности, густини саобраћаја, ограничење брзине у насељу, односно ван насеља, ограничење брзине према врсти и намени возила, врсти пута, ограничења брзине изражена саобраћајним знаковима); првенство пролаза (првенство пролаза на раскрсници, при укључивању на пут, при сусрету са возом); саобраћај на раскрсници (општа правила, начин кретања кроз раскрсницу); насилничка вожња (појам, понашања возача која представљају насилничку вожњу и опасности која она доноси); звучни или светлосни знаци упозорења (давање знакова и забране давања знакова); заустављање и паркирање (општа правила о заустављању и паркирању, забране заустављања и паркирања, начин обезбеђења возила); вучење возила (опште одредбе, начин вучења возила, број прикључних возила у зависности од врсте возила, забране); употреба светала у саобраћају (употреба кратких, односно дневних, дугих, позиционих, светала за маглу, означавање и осветљавање осталих учесника као што су пешаци, бициклисти и др.); – саобраћај трамваја и других возила на шинама, саобраћај трактора, радних машина и мотокултиватора (опште одредбе, прикључци за извођење радова, вуча прикључних возила), саобраћај запрежних возила и учешће животиња у саобраћају; саобраћај бицикала, мопеда, трицикала, четвороцикала и мотоцикала (начин управљања, вожња бициклистичком стазом, односно траком, ограничења); кретање пешака (начин кретања по коловозу, тротоару, прелазак преко коловоза,пешачког прелаза, регулисање кретања пешака), обавезе возача према пешацима(услови за безбедно кретање пешака преко коловоза и по коловозу); саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге (првенство пролаза, начин преласка); саобраћај на аутопуту и мотопуту (општа правила, забране, начин кретања); возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза (појам, значај, обавезе возача и пешака при сусрету са тим возилима, давање знакова); употреба жутог ротационог или трепћућег светла (појам, значај, обавезе возача и пешака при сусрету са тим возилима, давање знакова); мере предострожности приликом напуштања возила);

– Остали учесници у саобраћају – Т6: (појам и карактеристике учесника у саобраћају које утичу на безбедно одвијање саобраћаја; карактеристике понашања у саобраћају деце, старих лица, особа са посебним потребама, пешака, бициклиста, мотоциклиста и других лица; појам, карактеристике и утицај шинских возила на безбедно одвијање саобраћаја; утицај животиња на безбедно одвијање саобраћаја на путу);

– Саобраћајна сигнализација – Т7: (појам, значај, начин обележавања и постављање; саобраћајни знакови, појмови (знакови опасности, изричитих наредби, обавештења, допунске табле); значење саобраћајних знакова, место постављања и престанак важности; ознаке на коловозу и тротоару, појмови и значење; светлосни саобраћајни знакови, појмови и значење, семафори и њихова намена (регулисање кретања возила: по путу, преко раскрснице, на прелазу преко железничке пруге, регулисање кретања на бициклистичким тракама, односно стазама и регулисање кретања пешака); светлосне ознаке (подела и начин обележавања); начин обележавање прелаза пута преко железничке пруге; начин обележавања препрека на путу и места на коме се изводе радови на путу; знаци и наредбе које дају овлашћена лица (њихово значење и начин давања);

– Превоз терета и лица возилима – Т8: (опште одредбе, појам, значај и забране; оптерећење возила (осовинско оптерећење, укупна маса, носивост, највећа дозвољена маса, највећа дозвољена укупна маса, смештај и обезбеђење терета); ванредни превоз (појам, услови под којим се обавља, дозвола); превоз лица возилима (појам и значај, оптерећење возила, начин превоза, ограничења);

– Возачке дозволе – Т9: (појам и значај; прописи везани за право на управљање возилом у саобраћају на путу, услови за управљање возилом, старосни услови за добијање возачке дозволе, поступак издавања возачке дозволе, здравствени прегледи, возачке дозволе за категорије моторних возила, одузимање возачке дозволе, извршење мере забране управљања, професионални возачи, возачи трамваја, возачи туристичког воза; пробна возачка дозвола (појам, значај и услови за управљање возилом); оспособљавање кандидата за возаче (теоријска обука, практична обука и возачки испит);

– Дужности учесника у саобраћају у случају саобраћајне незгоде – Т10: (поступак у случају саобраћајне незгоде (појам, дужности и обавезе возача и лица које се затекне на месту незгоде); дужност и обавезе полиције, здравствене установе, управљача пута, осигуравајућих друштава; европски извештај о саобраћајној незгоди;

– Посебне мере и овлашћења – Т11: (искључење возача из саобраћаја, задржавање возача, упућивање возача на контролни лекарски преглед, утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци код учесника у саобраћају, заустављање, односно упућивање ради заустављања возила на безбедном месту или укључивања на пут за ту врсту или категорију возила, снимање саобраћаја и учесника у саобраћају коришћењем одговарајућих средстава као и документовање прекршаја и других поступања у саобраћају супротних прописима, привремено одузимање предмета прекршаја, одузимање обрасца стране возачке дозволе када возач има више од једне возачке дозволе, искључење возила из саобраћаја, упућивање на контролни технички преглед возила, уклањање, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, мерење осовинског оптерећења возила и укупне масе возила;

– Теоријско објашњење радњи возилом, односно скупом возила, у саобраћају на путу ипоступање возача у саобраћају на путу – Т12: (извођење радњи возилом у саобраћају на путу: полазак са места, укључивање возила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца кретања и заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање, полукружно окретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена саобраћајне траке, заустављање и нагло кочење, коришћење саобраћајне траке за успоравање и убрзавање, пропуштање других учесника у саобраћају, уступање права првенства пролаза; поступање возача: при наиласку и проласку кроз раскрсницу на којој је саобраћај регулисан правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним саобраћајним знаком, знацима и наредбама које даје овлашћено лице, односно наиласку на раскрсницу са кружним током саобраћаја, приликом избора брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације, услова пута и временских услова, при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и друге учеснике у саобраћају, приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге и вожње кроз тунел, приликом смањене видљивости и у условима падавина и приликом кретања путем на којем се изводе радови);

– Друштвена опасност и последице непоштовања прописа из области безбедностисаобраћаја – Т13: (могуће штетне последице непоштовања прописа;

– Казнене мере за учиниоце повреда одредаба прописа из области безбедности саобраћаја у односу на друштвену опасност (казнени поени, казна затвора, новчана казна, мере безбедности и заштитне мере);

– Разматрање конкретних саобраћајних ситуација, решавање испитнихпитања и ближа објашњавања питања из програма теоријске обуке и означавају се кодом – Т14.

Други разред:

Модул: Обука вожње трактора

Модул се реализује 30 часова наставе у блоку

Практичну наставу планирати индивидуално и реализовати током целе школске године. Садржаје модула реализовати у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима. Развијати однос поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају. За ученике који желе да полажу возачки испит „F” категорије, организовати 10 часова додатне наставе који обухватају разматрање конкретних саобраћајних ситуација, решавање испитних питања и ближа објашњавања питања из програма теоријске обуке. Након тога организовати полагање теоријског дела испита. Ученици који положе теоријски део испита у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима прелазе на практични део обуке, а након успешно завршене обуке пријављују се за полагање практичног дела возачког испита.

Наставу која се односи на обуку вожње трактора на полигону и у јавном саобраћају обавити кроз 30 часова индивидуалне обуке по ученику.

Практична обука кандидата обавља се на часовима који трају 45 минута или на два спојена часа у укупном трајању од 90 минута.

Час практичне обуке инструктора вожње обухвата час практичне обуке кандидата у трајању од 45 минута, евалуацију изведене обуке, време потребно за вођење прописаних евиденција и утврђивање испуњености услова за обављање практичне обуке, у трајању од пет минута и одмор у трајању од 10 минута. Уколико инструктор вожње практичну обуку кандидата обавља на два спојена часа, у том случају време потребно за вођење прописаних евиденција, утврђивање испуњености услова за обављање практичне обуке, анализу и оцену изведене обуке је 10 минута, а одмор након тих часова је 20 минута.

Радње возилом и поступање возача у саобраћају, изводе се на путу:

– у насељу, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;

– ван насеља, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;

– у насељу и ван насеља, у ноћним условима;

Након обуке организовати полагање практичног дела возачког испита „F” категорије, за ученике који су положили тест теоријског дела испита.

Препоручене теме за наставу у блоку:

– Упознавање са уређајима и склоповима на возилу и њихова употреба док је возило устању мировања;

– Проверу исправности возила за безбедно учествовање у саобраћају на путу;

– Упознавање са начином замене точка, постављања ланаца за снег, снабдевањавозила погонским горивом;

– Заузимање положаја у возилу и подешавање седишта, наслона за главу, унутрашњеги спољних возачких огледала и сигурносних појасева;

– Исправе потребне за вожњу;

– покретање возила и употреба команди и уређаја возила у покрету (руковањевозилом) и заустављање возила;

– Убрзавање, успоравање и заустављање возила при малим брзинама;

– извођењa прописаних полигонских радњи возилом: (одвајање и спајање вучног и прикључног возила; вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци; вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом);

– Извођење радњи возилом у саобраћају на путу: (полазак са места, укључивањевозила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца кретањаи заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности одсаобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање, полукружноокретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена саобраћајне траке,полукружно окретање, заустављање и нагло кочење, коришћење саобраћајне тракеза успоравање и убрзавање, пропуштање других учесника у саобраћају, уступањеправа првенства пролаза);

– Поступање возача: (при наиласку и проласку кроз раскрсницу на којој је саобраћај регулисан правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним саобраћајним знаком, знацима и наредбама које даје овлашћено лице, односно наиласку на раскрсницу са кружним током саобраћаја (уколико постоје могућности); приликом избора брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације, услова пута и временских услова; при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и друге учеснике у саобраћају; приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге и вожње кроз тунел; приликом смањене видљивости и у условима падавина и приликом кретања путем на којем се изводе радови);

– Поступање у складу са саобраћајном сигнализацијом;

– Развијања односа поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају,стицања навике помагања другим учесницима у саобраћају и предузимања мера дане дође до саобраћајне незгоде;

– Управљање возилом у различитим нетипичним саобраћајним ситуацијама уреалним условима;

– Напуштање возила и обезбеђивање заустављеног или паркираног возила.

Практичан рад на полигону или другом простору, односно путу са слабим интензитетом саобраћаја, за кандидате за возаче возила категорије Ф, обухвата најмање увежбавање следећих полигонских радњи:

– Одвајање и спајање вучног и прикључног возила;

– Вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци;

– Вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом.

Модул: Механизација за обраду и ђубрење земљишта

Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 8 часова практичне наставе.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а вежбе и практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Механизација за обраду и ђубрење земљишта:

– Раони плугови (врсте, намена, технички опис, принцип рада, подешавање и одржавање);

– Опис раоних плугова (раоник, плужна даска, перо, плаз, козлац, цртало, претплужник, рам);

– Машине за конзервацијску и редуковану обраду;

– Машине и оруђа за допунску обраду земљишта (намена, технички опис, принцип рада, подешавање и техничко одржавање);

– Тањираче, дрљаче и ваљци (подела, врсте радних органа, подешавање);

– Растурачи стајњака (сандук, транспортер, запорни механизам, разбацивачи

– Расипачи минералних ђубрива (врсте, технички опис, подешавање и одржавање);

– Расипачи осоке (основни делови и техничке карактеристике).

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за практичну наставу: прикопчати ношени раони плуг за трактор, обавити основно подешавање раоног плуга на равној подлози на основу упутства за руковање и одржавање машина и оруђа, израчунати потребну количину ђубрива за одређену површину на основу резултата узорковања земљишта, обавити орање на наор и разор двобразним ношеним плугом равњачем на парцели 10 х 30 m, обавити предсетвену припрему земљишта за сетву кукуруза, обавити ђубрење земљишта минералним ђубривом са нормом ђубрења 300 kg/ha, обавити чишћење расипача минералног ђубрива након обављене радне операције.

Модул: Сејалице и садилице

Модул се реализује кроз 14 часова теоријске наставе и 7 часова практичне наставе.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Сејалице и садилице:

– Ускоредне сејалице;

– Ширкоредне сејалице;

– Садилице расада;

– Садилице кромпира.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за практичну наставу: подесити сејачицу на задату норму сетве према упутству произвођача, израчунати потребну количину семена за проверу подешености сејачице за сетву пшенице, израчунати положај маркера на основу радног захвата сејачице и ширине предњих точкова трактора, подесити ширину точкова трактора у складу са међуредним размаком сетвених секција, унети податке о раду и одржавању сејачице у картон машине, планирати одржавање сејачица пре почетка сезоне радова, обавити агрегатирање сејачице за сетву соје; обавити сетву соје пнеуматском сејачицом са ниским сетвеним апаратом; обавити садњу кромпира дворедном аутоматском садилицом.

Модул: Култиватори и прскалице

Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе и 5 часова практичне наставе.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Култиватори и прскалице:

– Култиватори за међуредну обраду;

– Тракторске прскалице.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за практичну наставу: обавити калибрацију (прорачун) прскалице запреминском и количинском методом, подесити култиватор за међуредну обраду шећерне репе у зависности од развоја биљака, обавити агрегатирање прскалице за трактор, симулирати третирање биљака са задатом нормом третирања, обавити међуредну обрауду кукуруза.

Модул: Машине за жетву и бербу у ратарству и повртарству

Модул се реализује кроз 18 часова теоријске наставе и 9 часова практичне наставе.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Машине за жетву и бербу у ратарству и повртарству:

– Универзални житни комбајн;

– Берачи кукуруза;

– Машине за вађење шећерне репе;

– Машине за вађење кромпира;

– Kомбајни за грашак и боранију;

– Машине за убирање поврћа;

– Самоходне машине за прскање, ђубрење, скидање метлица.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за практичну наставу: проверити исправност делова и уређаја комбајна, обавити основно подешавање комбајна на основу упутства произвођача, адаптација комбајн за жетву уљане репице, организовати мере техничког одржавања по упутству произвођача комбајна, применити мере противпожарне заштите у складу са Законом о противпожарној заштитти.

Модул: Транспортна средства у пољопривреди

Модул се реализује кроз 6 часова теоријске наставе и 3 часа практичне наставе.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.

Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Транспортна средства у пољопривреди:

– Приколице;

– Транспортери;

– Елеватори.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за практичну наставу: обавити контролу рада елеватора и транспортера, обавити контролу исправности уређаја приколице.

Трећи разред:

Модул: Воћарско-виноградарска механизација

Модул се реализује кроз 48 часова теоријске наставе и 24 часа вежби.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.

Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Воћарско-виноградарска механизација:

– Машине за припрему земљишта и подизање засада;

– Машине за обраду земљишта у воћарству и виноградарству;

– Машине за копање јама и садњу;

– Машине и уређаји за заштиту вишегодишњих засада;

– Уређаји и опрема за заштиту биљака од касних пролећних мразева;

– Машине и алати за резидбу и уситњавање остатака резидбе;

– Машине за везивање ластара;

– Опрема и машине за бербу воћа и грожђа.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за вежбе: подесити рад ротационе ситнилице за међуредну обраду, припремити виноградарски плуг за одгртање земљишта у пролеће, обавити међуредну обраду у засаду јабука ротофрезом са пипалицом, обавити третирање стабала јабуке по задатој норми третирања.

Модул: Системи и опрема за наводњавање

Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 8часова вежби.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.

Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Системи и опрема за наводњавање:

– Системи за наводњавање;

– Уређаји и опреме за наводњавање;

– Агрегати за наводњавање;

– Аутоматско наводњавање и фертиригација.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Примери задатака за вежбе: израчунати распоред кишних крила и распрскивача за наводњавање паприке, подесити за заливну норму на уређају на основу упутства произвођача и технологије производње, поставити на парцели систем за наводањавање капањем, поставити у радни положај уређај за наводњавање типа „Тифон”, обавити одржавање уређаја типа „Тифон” по упуству произвођача.

Четврти разред:

Модул: Машине и опрема у производним објектима

Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе и 12 часова вежби.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.

Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Машине и опрема у производним објектима:

– Уређаји и опрема за контролу микроклиме у стакленицима и пластеницима;

– Уређаји и опрема за пријем и дораду семенских и меркантилних пољопривредних производа ;

– Сушаре за зрно;

– Сушаре за поврће;

– Објекти за складиштење пољопривредних производа;

– Концепција и конструкција хладњача.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за вежбе: обавити контролу квалитета и присуства штеточина ускладиштеног зрна пшенице, подесити режим рада уређаја и опреме у хладњачи на основу упутства произвођача, обавити пријем и дораду семенског кукуруза по упутству произвођача опреме, извршити припрему складишта за смештај кукуруза, обавити контролу рада уређаја и опреме у хладњачама.

Модул: Механизација у сточарству

Модул се реализује кроз 20 часова теоријске наставе и 20 часова вежби.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету, а практична настава на школској економији или у предузећу.

Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за правилно коришћење машина, опреме и уређаја у пољоприврдној производњи.

Препоручени садржаји модула Механизација у сточарству:

– Машине за спремање сена и силаже;

– Објекти за смештај сена и силаже;

– Машине за припрему сточне хране;

– Хранилице и појилице;

– Уређаји за изђубравање;

– Уређаји за машинску мужу);

– Уређаји и опрема за регулацију микроклиме у сточарским објектима.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за вежбе: подесити рад силажног комбајна по захтеву технологије и упуству произвођача, обавити контролу рада аутоматског уређаја за исхрану живине, подешавање опреме за припрему хране за животиње по упутству произвођача,агрегатирати косачицу за кошење луцерке, обавити пресовање сена пресом за формирање округлих бала.

Вежбе (64 часа) се реализује у кабинету или на школској економији и школској радионици

У кабинету треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду три до пет ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету.

Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, вежбање заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.

Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички/табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.

Пример извођења вежбе: Унос парцела у систем.

На часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је овладавање вештином уношења једне парцеле са сопственог газдинства у ситем на некој од платформи. Исход треба да буде савладана почетна вештина за уношење парцела у систем.

Први корак у реализацији вежбе је употреба мобилног уређаја или рачунара на којима је инсталирана апликација за пријаву на платформу на коју су се ученици регистровали. Наставник демонстрира поступак уношења парцеле на систем. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици са сајта Геосрбије преузимају парцелу или унесу катастарски број парцеле. Парцелу затим ограниче на одређену површину за гајање одређене биљне врсте. Ученици користе упутство за рад на платформи. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Практична настава (32 часа) се реализује на школској економији, а по потреби у предузећима.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и техничку културу за рационално коришћење пољопривредне технике. Ученици се оспособљавају за самостално руковање и рационално коришћење пољопривредне технике. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом прктичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.

Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета, модула и области са којима се сусрећу и изван школе. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.

Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији и у радионици упознати ученике са тракторима, мерним инструментима, алатом и мерама безбедности на раду. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати на коришћењу радионичког приручника у току расклапања и склапања мотора и трактора. Инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање.

Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања, коришћења и одржавања трактора. Ученицима омогућити да рукују класичним и савременим тракторима. Иинсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција.

Ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава/прегледа дневник практичног рада и оцењује. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Пример практичног задатка: Подешавање сејалице за сетву пшенице.

Радни задатак реализовати са два часа у блоку. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за здравље људи. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за подешавање сејалице за сетву пшенице. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално подеси и провери подешеност сејалице за сетву пшенице. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (ручни алат, вага, церада, мерна трака) и потребне количине семена за сетвену пробу за одређену површину (на основу прорачуна на основу норме сетве и радног захвата сејалице). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност с сејалице. Помоћни наставник припреми трактор и сејалицу и постави на равну површину. Наставник објасни како се рачуна количина семена за пробу подешености, а сваки ученик добија задатак да израчуна количину семена за један окретај точка сејалице. Помоћни наставник демонстрира подешавање сејалицее на основу задате норме сетве и покаже како се проверава количина семена која се утроши за један окретај сејачице. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Група ученика добија задатак да подеси сејалицу на задату норму сетве и проверу подешености. Ученици израчунавају колико је потребно семена за проверу подешености и самостално подешавају сејалицу. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин, а неупотребљено семе враћају у магацин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за рад (семе), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Сејалицу, алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Настава у блоку (60 часова) се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или предузећу. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која имају дигиталну пољопривредну технику. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

Ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;

– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: Заштита биља

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о биљним болестима, њиховим изазивачима, типовима, начинима настајања биљних болести и њиховој штетности;

– Развијање знања о биљним штеточинама, типовима, времену и динамици настајања оштећења и њиховом препознавању;

– Усвајање основних знања о врстама корова;

– Упознавање ученика са пестицидима, начинима, временом и ефектима њиховe примене;

– Упознавање ученика са мерама заштите биља, њиховом применом, значајем и вештинама извођења заштите биља.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Први разред

Други разред

Трећи разред

Четврти разред

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

Трћи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем, вежбама и наставом у блоку/ вежбе када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са биологијом гајених биљака, утицајем бактерија, вируса, инсеката на раст и развиће биљака,

Облици наставе: Теоријски часови, вежбе и настава у блоку/вежбе.

Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и пројектору за презентацију.

Подела одељења на групе: За часове вежби и наставу у блоку/вежбе у блоку одељење се дели на две групе.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби и и наставе у блоку/вежбе у блокукада се оне изводе у лабораторији или на школској економији.

Часове вежби реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о болестима и штеточинама биљака, мерама заштите биљака која су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.

Теоријске часове реализовати кроз приказ примене заштитних средстава у пољопривредној производњи. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Модул: Изазивачи биљних болести

При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Подела патогена: гљиве, бактерије, вируси;

– Врсте промена које изазивају патогени код биљака;

– Појава и развој обољења, климатски и едафски услови, однос домаћин – патоген;

– Утицај климатских промена на појаву биљних болести;

– Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност;

Модул: Биљне штеточине

При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Подела штеточина: инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице;

– Врсте промена које изазивају штеточине код биљака;

– Климатски и едафски услови, однос домаћин-штеточина;

– Утицај климатских промена на појаву биљних штеточина,

Модул: Корови

При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Подела корова: широколисни, усколисни, једногодишњи, вишегодишњи, окопавински, ливадски, рудералнии;

– Климатско-едафски услови, однос усев-коров;

– Критеријуми за оцену корова.

Модул: Пестициди

При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Подела пестицида: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, авициди, лимациди, акарициди, нематоциди, родентициди, репеленти, атрактанти;

– Потреба и ризик примене пестицида;

– Климатско-едафски услови и примена пестицида, начин деловање и понашања пестицида;

– Ефекти пестицида на штетне организме, корисне организме, третиране биљке, људе, животиње, суседне биљке, земљиште, воду и др.

Модул: Мере заштите биљака

При обради програма направити корелацију са Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Мере заштите биља;

– Начини примене, подела, карактеристике пестицида, опрема и др.;

– Поступак примене пестицида, фазе процеса и њихове карактеристике;

– Утицај метеоролошких/климатских фактора на примену и деловање пестицида

– Могућности мешања пестицида;

– Примена пестицида и процена опасности за опрашиваче и друге корисне организме;

– Примена пестицида и опасност за здравље људи, домаћих животиња и дивљачи;

– Примена пестицида и опасност по екосистеме: земљиште, ваздух, вода

Модул: Заштита ратарских и повртарских биљака од болести и штеточина

При обради програма направити корелацију са модулима Заштите биља који се изучавају у првом разреду, Механизација у пољопривреди, Ратарство са повртарством. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарској и повртарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Визуелни преглед биљака и биљног материјала;

– Симптоми обољења, оштећења и корова код ратарских и повртарских биљака;

– Узимање узорака болесних и оштећених биљака, корова и земљишта;

– Упознавање са коришћењем лабораторијске опреме и прибора (микроскопа, бинокулара);

– Узимање узорака, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији;

– Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида);

– Упознавање са складиштењем и чувањем пестицида, руковањем и транспортом и чувањем пестицида пре њихове;

– Упознавање са декларацијом и упутством за примену пестицида;

– Интегрална мере заштите биљака;

– Заштита биљака у органској производњи;

– Заштита биља гајених у затвореном простору (стакленици, пластеници).

Модул: Заштита воћака од болести и штеточина

При обради програма направити корелацију са модулима Заштите биља који се изучавају у првом разреду, Механизација у пољопривреди, Воћарство и виноградарство. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Визуелни преглед биљака и биљног материјала;

– Симптоми обољења, оштећења и корови код воћака;

– Упознавање са коришћењем лабораторијске опреме и прибора (микроскопа, бинокулара);

– Узимање узорака болесних и оштећених биљака, корова, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији;

– Мере заштите воћака по врстама од болести, штеточина и корова;

– Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида);

– Упознавање са складиштењем и чувањем пестицида, руковањем и транспортом и чувањем пестицида пре њихове примене;

– Упознавање са декларацијом и упутством за примену пестицида;

– Интегрална мере заштите воћака;

– Заштита воћака у органској производњи;

– Заштита воћака гајених у затвореном простору (стакленици, пластеници).

Модул: Заштита винове лозе од болести и штеточина

При обради програма направити корелацију са модулима заштите биља који се изучавају у првом разреду, воћарство и виноградарство. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у виноградарској производњи.

Препоручени садржаји модула:

– Симптоми обољења, оштећења и корова код винове лозе – визуелним прегледом;

– Узимање узорака, хербаризовање биљног материјала, препарирање и чување узорака ради детаљне дијагнозе у лабораторији;

– Механичке мере мере заштите винове лозе против болести, штеточина и корова;

– Биолошке мере мере заштите винове лозе против болести, штеточина и корова;

– Хемијске мере мере заштите винове лозе против болести, штеточина и корова;

– Непосредно упознавање пестицида (различитих препарата, припрема за примену, мешање са водом, пуњење уређаја за примену пестицида);

– Интегрална мере заштите винове лозе;

– Заштита винове лозе у органској производњи.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за вежбе: Препознавање симптома биљних болести; Израда хербаријума; Препознавање оштећења изазвана нападом штеточинама; Препознавање корова; Примена пестицида; Мере предострожности при руковању и примени пестицида;Заштита кромпира од штеточина (наставник прецизира биљну врсту); Заштита јабучастог воћа од пепелнице; Пламењача, симптоми, услови ширења и мере сузбијања.

Вежбе се реализује на школској економији у дану када имају и практичну наставу из Ратарства са повртарством или Воћарство и виноградарство.

Једна вежба је један школски час и за то време ученици треба да ураде задату вежбу. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са опремом, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања на школској економији.

Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама на сваком радном месту и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

Свакимодул, поред теоријске наставе, пропраћен је часовима вежби и наставом у блоку/вежбе у другом, трећем и четвтом разреду. Вежбе су наведене у препорученом садржају модула. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, вежбање заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару. Настава у блоку/вежбе у блоку је предвиђена у модулима другог, трећег и четвртог разреда. Часови наставе у блоку/вежбе су предвићене да се реализују на крају модула кроз вежбу у трајању шест часова, где ученици заокружују стечена знања и вештине кроз комплексан задатак заштите одређене биљне врсте. На часовима наставе у блоку осмишљава се вежба која је скуп вежби које су реализоване у току наставне године са по једним часом,а сада представљају целину.

Ученици воде дневник вежби који садржи извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички/табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.

Пример извођења вежбе:

Узимање узорака оболелих и оштећених делова биљака за анализу у лабораторији

Први корак у реализацији вежбе узимање узорака оболелих и оштећених делова биљака за анализу у лабораторији, је преузимање упуства за реализацију вежбе, алата и прибора. Упознавање ученика са методологијом узимања узорака оболелих и оштећених делова биљака, потребним алатом и пратећим средтвима за узимање узорака. Помоћни наставник демонстрира начин узимања узорака, безбедног паковања у одговарајућу амбалажу, обележавања и припреме за пренос у лабораторију. Ученике делимо у групе, за рад у пару и практично сваки пар да одради узимање узорака оболелих/оштећених делова биљака, паковање у одговарајућу амбалажу, обележава и припрема за пренос у лабораторију на даље испитивање. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и дају потребна објашњења. Наставник подстиче креативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, опрати, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес ратарско-повртарске и воћарско-виноградарске производње. Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.

Пример извођења наставе у блоку:

Заштита јабучастог воћа од болести

У уводном делу првог часа у реализацији вежбе Заштита јабучастог воћа од болести је преузимање упуства за реализацију вежбе, алата, прибора, средстава за заштиту биља, бира потребне машине. Упознавање ученика са циљем вежбе методологијом рада током часова, потребним алатом и пратећим средтвима и потребном механизацијом за заштиту јабучастог воћа од болести, посебну пажњу посветити о примени средстава личне заштите при руковању са пестицидима и примени мера заштите на раду и заштите животне средине. Ученике делимо у три групе, а унутар групе за рад у паровима.Тако да сваки пар одради препознавање болести на конкретном примеру, прва група код јабуке, друга група код крушке, трећа група код дуње, а групе поделити у парове и сваки пар да анализира мере заштите воћне врсте по сортама. На другом часу ученици осматрањем оштећења на листу, плоду, грани препознају проузрокивача болести, консултују се са наставником и помоћним наставником о симптомима које су уочили и о предлогу мера које ће да примене у спречавању ширења болести. На следећим часовима (трећи до пети) узимају узорак оболелих делова биљака пакују и носе у лабораторију на детаљну анализу, а по налогу наставника примењују одговарајућу меру заштите. Унутар групе једни примењују биолошку, други механичку и трећи хемијску меру заштите биља. Помоћни наставник демонстрира сваку меру заштите и помаже ученицима око избора алата, прибора, средстава, машина. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче креативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, опрати, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу шестог часа, ученици дискутују унутар групе, уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником о реализацији свих активности.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованогмодула/ препорученог садржаја. Сумативне оцене се добијају вредновањем теоријског знања, вежби и наставе у блоку/вежбе. Проверу теоријских знања вршити на основу писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика,. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе. Вежбе оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, закључком на часовима вежби, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује (теоријска настава, вежбе, настава у блоку/вежбе). И ако је садржај овог предмета је нов, ученици већину елемената могу да виде самостално и у групи.Кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;

– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Називпредмета: Ратарство и повртарсво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са основним карактеристикама ратарске и повртарске производње;

– Упознавање са морфологијом ратарских и повртарских биљака;

– Упознавање са агроеколошким условима гајења ратарских и повртарских биљака;

– Развијање знања о биолошким и агротехничким мерама неопходним за укључивање у технолошке процесе ратарске и повртарске производње;

– Развијање знања о технологијама производње ратарских и повртарских биљака;

– Упознавање са климатским променама и утицају на ратарске и повртарске биљке;

– Оспособавање за призводњу ратарских и повртарских биљака;

– Оспособљавање за примену мера неге у ратарској и повртарској производњи;

– Упознавање са значајем и биолошким основама органске пољопривреде;

– Упознавање са карактеристикама органске повртарске производње;

– Унапређивање знања у области управљању органском производњом у повртарству;

– Упознавање ученика са Правилниом о органској производњи

– Упознавање са применама агротехничких мера у органској повртарској производњи;

– Оспособљавање за производњу повртарских биљака у органској повратрској производњи.

– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;

– Развијање свести о сопственим знањима и способностима у даљој професионалној оријентацији;

– Развијање систематичности, способности опажања, позитивног односа према струци и свести о очувању животне средине;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Други разред

Трећи разред

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са аутоматизацијом и њеним значајем за савремену пољопривредну технику.

Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку

Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и видео бим презентацију.

Подела одељења на групе: За часове практичне наставе, вежби и наставе у блоку одељење се дели на две групе.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију практичне наставе када се она изводи на школској економији.

Часове дидактичких вежби, практичног рада и наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примеримаизпраксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Педологија и агрохемија, Заштита биља, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања из области ратарско-повртарске технологије, која су ученицима неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.

Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Садржаје једне тематске целине није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу. Могуће је у зависности од карактера практичног рада, наставу остваривати комбиновано са другим садржајима у дужем периоду.

Модул: Опште ратарство

Модул се реализује са 32 часа теорије, 16 часова вежби и 32 часа практичне наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству.

Препоручени садржаји модула:

– Традиционална, конвенционална и одржива пољопривредна производња;

– Привредни значај гајења ратарских биљака;

– Биолошке особине ратарских биљака; клијање, ницање, укорењавање, бокорење, влатање, класање, цветање, оплодња, заметање и зрење у три фазе;

– Морфолошке особине ратарских биљака;

– Услови успевања ратарских биљака (вода, земљиште);

– Еколошки услови успевања ратарских култура (топлота, светлост);

– Утицај климатских промена на ратарску производњу;

– Гајење ратарских биљака у плодореду;

– Обрада земљишта за гајење ратарских биљака;

– Исхрана ратарских биљака;

– Избор сорте/хибрида;

– Сетва ратарских биљака;

– Мере неге и заштите усева, ратарских биљака, од корова, штеточина и узрочника болести;

– Органска производња ратарких биљака;

– Берба/жетва и чување производа.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Предлог задатака за вежбе: планирање плодореда, утврђивање клијавости семена, прорачун количине семена за сетву ратарских биљака /усева, прорачун одговарајуће количине адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта.

Предлог задатака за практичну наставу: начини сетве, мере неге усева, жетва/берба и транспорт ратарских производа, складиштење и чување ратарских производа.

Модул: Посебно ратарство

Модул се реализује са 64 часа теорије, 16 часова вежби, 64 часа практичне наставе и 18 часова наставе у блоку.

При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство, Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству и повртарству.

Препоручени садржаји модула:

– Технологија гајења житарица;

– Технологија гајења зрнених махунарки;

– Технологија гајења биљака за техничку прераду;

– Технологија гајења биљака за производњу влакна;

– Технологија гајења биљака за производњу шећера;

– Технологија гајења осталих биљака за техничку прераду;

– Технологија гајења биљака за производњу сточне хране;

– Технологија гајења ливада и пашњака.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Предлог задатака за вежбе: Увођење повртарских биљака у плодоред, Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће ратарске биљке, Мере неге у конвенционалној и органској производњи ратарских биљака.

Предлог задатака за практичну наставу: Припреме земљишта за сетву/садњу, ђубрење ратарских биљака, Жетва, Транспорт ратарских биљака, Складиштење и чување ратарских биљака, Припрема једноставних прерађевина од ратарских биљака на традиционалан начин.

Модул: Опште повртарство

Модул се реализује са 16 часова теорије, 8 часова вежби и 24 часа практичне наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство, Заштита биља и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у повртарству.

Препоручени садржаји модула:

– Привредни значај гајења повртарских биљака;

– Биолошке особине повртарских биљака;

– Морфолошке особине повртарских биљака;

– Услови успевања повртарских биљака (вода, земљиште);

– Еколошки услови успевања повртарских биљака (топлота, светлост);

– Утицај климатских промена на повртарску производњу;

– Начини производње поврћа (баштенска, њивска и производња у заштићеном простору);

– Плодоред повртарских биљака;

– Обрада земљишта за гајење повртарских биљака;

– Исхрана повртарских биљака;

– Избор сорте/хибрида повртарских биљака;

– Сетва повртарских биљака;

– Производња расада повртарских биљака;

– Мере неге расада повртарских биљака;

– Мере неге и заштите усева повртарских биљака од корова, штеточина и узрочника болести;

– Берба/жетва и чување производа.

Предлог задатака за вежбе: планирање плодореда, утврђивање клијавости семена, прорачун количине семена за сетву/расада повртарских биљака, прорачун одговарајуће количине адекватног ђубрива у односу на хемијску анализу земљишта.

Предлог задатака за практичну наставу: начини сетве, мере неге расада, жетва/берба и транспорт повртарских производа, складиштење и чување плодова повртарских биљака.

Модул: Посебно ратарство

Модул се реализује са 48 часа теорије, 24 часа вежби, 72 часа практичне наставе и 18 часова наставе у блоку.

При обради програма направити корелацију са предметима Педологија и агрохемија, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у повртарству.

Препоручени садржаји програма:

– Технологија гајења поврћа из групе купуса;

– Технологија гајења коренастог поврћа;

– Технологија гајења зељасто-лиснатог поврћа;

– Технологија гајења луковичастог поврћа;

– Технологија гајења махуњача;

– Технологија гајења поврћа са меснатим плодовима.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Предлог задатака за вежбе: Увођење повртарских биљака у плодоред, Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће повртарске биљке, Израчунавање одговарајуће количине семена/расада појединачних повртарских биљака.

Предлог задатака за практичну наставу:Припрема земљишта за сетву ратарских биљака, Исхрана ратарских биљака, Транспорт ратарских биљака, Складиштење и чувања повртарских биљака, Примарна прерада повртарских производа.

Вежбе (64 часа) се реализује у кабинету или на школској економији.

Једна вежба се ради два спојена школска часа сваке друге недеље. У кабинету треба да буде довољно рачунара за једну групу ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са опремом која ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету и на школској економији.

Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Вежбе у кабинету реализовати одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.

Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.

Пример извођења вежбе: Израчунавање потребне количине ђубрива за одговарајуће ратарске биљне врсте.

Вежбу реализовати са два часа у блоку. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је рационална примена ђубрива за исхрану биљака. Исход вежбе је да су ученици оспособљени да самостално израчунају и примене потребну количину ђубрива за одређену ратарску гајену биљку.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање резултата анализе земљишта. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Група ученика добија задатак да израчуна потребну количину ђубрива за одређену биљну врсту. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду). У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.

Практична настава (192 часа) се реализује на школској економији.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе се за укључивање у производни процес ратарско-повртарске производње. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет рада. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.

Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.

Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања алатом и опремом за ратарско-повртарску производњу.

Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Пример практичног задатка: Ручна садња лиснатог поврћа

Радни задатак реализовати са три часа. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за здравље људи. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за расађивање лиснатог поврћа на отвореном. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално расади лиснато поврћа.

Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (садиљке, мерне траке) и потребне количине расада за одређену површину (на основу прорачуна у зависности од растојања између редова и растојања биљака у реду). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност биљака. На парцели помоћни наставник са ученицима размери задату површину, обележи редове и демонстрира садњу. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да расади један ред на дужини 10 метара. Ученик израчунава колико му је потребно биљака за тај ред и преузима израчунату количину и садиљку од помоћног наставника. Ученику се даје време за реализацију (60 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења у зависности од стања биљака и земљишта. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише правац редова, размак биљак између редова и у реду. Након завршене садње ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин, а неупотребљени расад враћа у магацин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (расад), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор накрају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Настава у блоку (36 часова) се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или предузећу. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која спроводе савремену технологију производње и имају дигиталну пољопривредну технику. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и тиме и теже прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;

– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: Воћарство и виноградарство

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о основним карактеристикама воћарске и виноградарске производње;

– Развијање знања о морфологији воћарских и виноградарских биљака (воћних врста/воћака и винове лозе);

– Развијање знања о агроеколошким условима гајења воћарских и виноградарских биљака (воћних врста/воћака и винове лозе);

– Упознавање ученика са биолошким и агротехничким захтевима воћарске и виноградарске производње;

– Развијање знања о технологијама производње воћарских и виноградарских биљака (воћних врста/воћака и винове лозе);

– Развијање знања о климатским променама и утицају на воћарске и виноградарске биљке;

– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији;

– Оспособљавање за примену мера за подизање вишегодишњих засада;

– Оспособљавање за примену агротехничких и помотехничких/ампелотехничких мера у циљу одржавања засада;

– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;

– Оспособљавање за примену адаптивних мера на климатске промене и елементарне непогоде у воћарској и виноградарској производњи;

– Развијање систематичности, способности опажања, позитивног односа према струци, као и свести о очувању животне средине;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Други разред

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем, вежби, практичном наставом и наставом у блоку када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутовати са ученицима, колико су упознати са значајем савремене пољопривредне производње.

Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку

Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и пројектором за презентацију. Вежбе, практична настава и настава у блоку се реализују на школској економији.

Подела одељења на групе: За часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку одељење се дели на две групе.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби, практичне наставе и наставе у блокукоја се изводи на школској економији. Часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње.

Теоријске часове реализовати применом показних средстава за демонстрирање, где је то могуће. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Посебну пажњу треба посветити развоју способности и интересовања ученика у циљу правилне каријерне оријентације. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Други разред:

Модул: Биологија воћака

Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе и 6 часова вежби.

Основни циљ је упознавање ученике са класификацијом воћних врста, морфолошким и физиолошким особинама воћних врста.

При обради програма направити корелацију са предметима Биологија, Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.

Препоручени садржаји модула:

– Класификација воћних врста;

– Морфологија воћака;

– Годишњи циклус воћака;

– Физиологија воћака.

Пример вежбе: Анализа и детерминација родних гранчица воћних врста

Радни задатак реализовати са два часа вежби. Час вежби траје 45 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.

На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка вежбе и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је оспособљавање ученика за разликовање различитих типова родних гранчица. Исход вежбе је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално препозна одређени тип родне гранчице.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (воћарске маказе, лупа). Помоћни наставник демонстрира поступак детерминације одређеног типа родне гранчице. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици приступају извођењу радног задатка. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.

Модул: Екологија воћака са климатским променама

Модул се реализује кроз 20 часова теоријске наставе и 10 часова вежби.

Препоручени садржаји модула:

– Односи воћака према спољној средини;

– Климатски фактори;

– Рељеф;

– Земљиште;

– Утицај климатских промена на воћарску производњу.

Основни циљ је упознавање ученика са захтевима воћака према факторима животне средине (клима, земљиште, орографија).

При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.

Пример вежбе: Адаптивне мере на климтске промене

Радни задатак реализовати са два часа вежби. Час вежби траје 45 минута.

На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка вежбе и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је оспособљавање ученика за предузимање адаптивних мера у зависности од типа климатске промене. Исход вежбе је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално изврши избор адаптивне мере, у зависности од типа климатске промене.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање листова са неповољним метеоролошким подацима за одређени рејон. Помоћни наставник демонстрира поступак анализе метеоролошких података, дели ученицима нове наставне листове у којима се попуњавају последице по воћку и предлог адаптивних мера. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици приступају извођењу радног задатка. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду).

Модул: Размножавање воћака

Модул се реализује кроз 32 часова теоријске наставе и 16 часова вежби.

Основни циљ је упознавање ученике са начинима размножавања воћака и организацијом воћног расадника.

При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.

Препоручени садржаји модула:

– Размножавање воћака;

– Воћни расадник;

– Технолошки процес производње садница;

Пример вежбе: Калемљење воћака

Радни задатак реализовати са два часа вежби. Час вежби траје 45 минута.Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.

На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање учениказа извођење правилне технике калемљења у расадничкој производњи. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави калемљење. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (подлоге, племке, везива, дезинфекционог средства). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност компоненти. Помоћни наставник демонстрира одређену технику калемљања (очење, чиповање, собно калемљење...). Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога сваки ученикм преузима компоненте и приступа калемљењу. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Сваки ученик добија задатак да накалеми по три подлоге. Ученику се даје време за реализацију (15 минута). Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду).

Приликом реализације наставе ослонити се на предзнања ученика из предмета Основи пољопривредне производње. Помоћни наставник контролише квалитет обављеног калемљења. Након завршеног калемљења ученик одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (саднице), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место. У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Трећи разред:

Модул: Подизање и нега воћног засада до плодоношења

Модул се реализује кроз 18 часова теоријске наставе, 24 часа практичне наставе и 12 часова наставе у блоку.

Основни циљ је упознавање ученике са поступком подизања воћњака, мерама у узгојном и у периоду родности.

При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у воћарству.

При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија увоћарству.

Препоручени садржаји модула:

– Подизање воћњака и мере неге младог засада;

– Узгојни облици, формирање и одржавање;

– Зимска и летња резидба – 4 часа теоријске наставе;

– Одржавање земљишта у воћњаку, исхрана и наводњавање;

Модул: Помологија са помотехником и прерадом

Модул се реализује кроз 46 часова теоријске наставе, 72 часа практичне наставе и 12 часова наставе у блоку.

Основни циљ је упознавање ученике са биолошким особинама воћних врста, сорти и њихових подлога, захтевима истих према факторима животне средине (клима, земљиште, орографија), оптималним нивоом примене мера неге (агротехника и помотехника) ради добијања редовних, високих и квалитетних приноса и са производњом једноставних прехрамбених производа од воћа.

Препоручени садржаји модула:

– Морфолошке и физиолошке особине воћних врста;

– Агроеколошки услови успевања воћних врста;

– Технологија производње воћних врста;

– Најважније сорте воћних врста

– Агротехничке и помотехничке мере;

– Органско воћарство;

– Уређаји и опрема за прераду воћа (за прање, сортирање, класирање искоштавање, љуштење, сечење, резање, млевење, пасирање, мешање, уређаји за извођење дестилације и др.);

– Производи од воћа (сокови, џемови, слатко, конзервирано воће, суво воће, воћне ракије и др.);

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Примери задатака за практичну наставу: Одржавање земљишта у воћњаку, Регулисање корова, Ђубрење земљишта, Примена мера наводњавања са прихраном, Резидба воћака, Регулисање родности, Заштита различитих воћних врста од неповољних абиотичких чинилаца (мраза, града, јаке сунчеве радијације).

Утврђивање зрелости јабуке јодно-скробним тестом, Радни задатак реализовати са два часа практичне наставе. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.

На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ часа, наводи исходе који ће се остварити након завршетка часа и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ часа је оспособљавање ученика за утврђивање степена зрелости плодова јабуке. Исход часа је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави испитивање степена зрелости плодова јабуке.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање материјала, алата и прибора за рад (плодови јабуке, раствор јода у калијум јодиду, нож). Помоћни наставник демонстрира поступак утврђивања зрелости тако што плодове јабуке пресече попречно и умочи у раствор јода. Јодни раствор ће скроб у незрелом плоду обојити у тамноплаву до црну боју. Ако је плод по целом попречном пресеку обојен црно плавом бојом значи да је плод још зелен и да садржи још доста скроба па се треба причекати с бербом. Када је плод готово потпуно необојен реагенсом значи да је плод дошао у технолошку, конзумну зрелост, а оптимално време за складиштење је прошло. У случају да се на тамној основи целог пресека плода јавља просветљење, а паренхим плода је обојен тамно плаво само испод покожице значи да плод садржи и шећер и скроб па је као такав најбољи за бербу и складиштење. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Након тога ученици приступају извођењу радног задатка. Наставник и помоћни наставник прате рад ученика и пазе да се неко не повреди при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (евиденција о раду). Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.

Приликом реализације наставе ослонити се на предзнања ученика из предмета Биологија. Унутар групе развијати самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник прати и организује рад ученика. Након завршене садње ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (саднице), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Четврти разред:

Модул: Биологија и екологија винове лозе

Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе и 10 часова практичне наставе.

Основни циљ је упознавање ученике са биологијом винове лозе и еколошким чиниоцима гајења, као и са усклађивањем биолошких особина са еколошким условима, успостављајући неопходно јединство између винове лозе и спољне средине као основног предуслова за рентабилну производњу. Предуслов рентабилне виноградарске производње је познавање основних законитости у расту и развоју винове лозе, што за крајњу последицу мора имати максимално искоришћавање генетичког потенцијала гајених сорти у одређеним агроеколошким условима.

При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у виноградарству.

Препоручени садржаји модула:

– Морфологија и физиологија винове лозе;

– Агроеколошки чиниоци: клима, земљиште, орографија;

– Адаптивне мере на климатске промене;

Модул: Лозни расадник и подизање винограда

Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе, 18 часова практичне наставе и 6 часова наставе у блоку.

Основни циљ је упознавање ученика, са начинима размножавања винове лозе, као и са техникама садње лозних калемова.

При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у виноградарству.

Препоручени садржаји модула:

– Размножавања и садња винове лозе;

– Технологија производње лозних садница;

– Системи гајења винове лозе;

Предлог задатака за практичну наставу: Мере заштите на раду и заштите животне средине, Калемљење винове лозе, Размножавање резницама, Размножавање положеницама, Постављање наслона у винограду, Технике садње винове лозе, Формирање облика винове лозе, Зрела резидба, Мере зелене резидбе, Начини одржавања земљишта у винограду, Начини наводњавања винограда, Одређивање момента бербе грожђа, Берба грожђа.

Пример практичног задатка: Садња лозних калемова

Радни задатак реализовати са три часа у блоку. Час наставе у блуку траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за извођење правилне садње лозних калемова, у складу са стандардима и технологијом производње. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави садњу лозних калемова. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (лопата, мотка, кочићи, воћарске маказе, канта са водом…) и потребне количине лозних калемова за одређену површину (на основу прорачуна у зависности од растојања у винограду). Након тога визуелним прегледом утврдити исправност калемова. На парцели помоћни наставник на унапред ископаним рупама демонстрира садњу. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да посади три лозна калема. Ученик преузима лозне калемове, обавља припрему калема за садњу и приступа садњи. Ученику се даје време за реализацију (20 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише квалитет обављене садње. Након завршене садње ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (налог магацину да изда и да прими, картица утрошка материјала, време рада...), одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал за производњу (саднице), алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Модул: Ампелографија са ампелотехником и прерадом

Модул се реализује кроз 34 часа теоријске наставе, 34 часа практичне наставе и 18 часова наставе у блоку.

Програм модула омогућава стицање основних знања и вештина о подлогама и сортама винове лозе. При обради програма направити корелацију са предметима Механизација у пољопривреди.

Препоручени садржаји модула:

– Резидба винове лозе;

– Начини одржавања земљишта у винограду;

– Исхрана винове лозе;

– Наводњавање винове лозе;

– Технологија бербе грожђа;

– Особине лозних подлога;

– Савремени лозни сортимент;

– Технологија прераде грожђа;

Предлог задатака за практичну наставу: Мере заштите на раду и заштите животне средине, Детерминација лозних подлога, Детерминација сорти грожђа за црвена, бела вина и стоних сорти, Технологија производње и прераде грожђа.

Пример практичног задатка: Детерминација сорти винове лозе.

Радни задатак реализовати са четири часа практичне наставе. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења одговарајуће одеће и обуће за безбедност и здравље на раду.

На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за самосталну детерминацију сорте. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави детерминацију сорте грожђа. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 10–20 минута.

Први корак у реализацији практичног задатка је преузимање алата и прибора за рад (маказе, ампелографски атлас). Након тога помоћни наставник одлази са групом ученика у виноград, скида делове винове лозе значајне за детрминацију и утврђује припадност сорте. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да обави детерминацију три сорте. Ученику се даје време за реализацију (20 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише поступак детерминације ученика. Након завршеног практичног рада ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце, одлаже отпадни материјал на прописан начин. Радни простор се уређује и одржава тако да се материјал, алат и прибор налазе на одговарајућем месту. Алат и прибор на крају задатка очистити, по потреби опрати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу трећег часа ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Практична настава се реализује на школској економији.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес воћарско-виноградарске производње. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.

Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.

Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима, код послодаваца, који спроводе савремену технологију воћарске и виноградарске производње. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања алатом и опремом за савремену воћарску производњу.

Потребно је да ученици воде дневник практичне наставе или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичне наставе. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Настава у блоку се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или у предузећу. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која спроводе савремену технологију производње и располажу савременом пољопривредном техником. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

Ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.

Настава у блоку се реализује као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и тиме и теже прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– одличан (5) – вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;

– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: Расадничарство

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са начинима размножавања биљака;

– Развијање знања о објектима и опреми за производњу садног материјала;

– Развијање знања о земљишним смешама;

– Развијање знања о значају и начину размножавања;

– Оспособљавање за формирање топлих (леја), полутоплих и хладних леја;

– Оспособљавање за прављење земљишних смеша;

– Оспособљавање за генеративно и вегетативно размножавање биљака;

– Развијање систематичности, прецизности, способности повезивања знања као и позитивног односа према струци.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и практичном наставом када се одељење дели на две групе.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес сетве семена (директно и производњом расада), затим разможавање биљака вегетативним путем што је значајно за несметано укључивање у производне технологије (ратарско-повртарске и воћарско виноградарске), производње садног материјала и умножавања семена и гајених биљака. Посебна пажња је дата на један вид вегетативног размножавања, на калемљење, које је најраспрострањенији начин размножавања воћака, винове лозе, а у последње време све више се примењује у повртарству. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника, помоћног наставника, новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.

Облици наставе: Теоријски часови и часови практичне наставе

Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и пројектору за презентацију. Часови практичне наставе се реализују на школској економији/расаднику

Подела одељења на групе: За часове практичне наставе одељење се дели на две групе.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова практичне наставе када се оне изводе у лабораторији и на школској економији.

Часове практичне наставе реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на практичној настави (лабораторијска средства и опрема, алат, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди, машине...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета. Теоријске часове реализовати применом показних средстава за демонстрирање и практичан рад. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма учења је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници, визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Сваки модул, поред теоријске наставе, пропраћен је и часовима практичне наставе. Часови практичне наставе су наведени у препорученом садржају свакогмодула. Извођење практичне наставе потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући практични задаци следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити један практични задатак. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за некерадне задатке практичне наставе, задатак заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.

Наставник врши дидактичкуразраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од исхода, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.

Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству наставника и помоћног наставника уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима, код послодаваца, који спроводе савремену технологију расадничке производње. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. Почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања алатом и опремом за савремену расадничку производњу.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Модул: Генеративно размножавање

Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 32 часова практичне наставе.

При обради програма направити корелацију са предметом Биологије, Педологије и агрохемије. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству, повртарству, воћарству и виноградарству.

Препоручени садржаји модула:

– Генеративно размножавање;

– Објекти који се користе приликом генеративног размножавања (топле леје, хладне леје, пластеници, стакленици);

– Алат, прибор и материјал за генеративно размножавање;

– Вртна земљишта (стајњак, компост, бусењача, чамовка,..);

– Земљишне смеше – супстрати;

– Семе и сетва.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Предлог задатака за часове практичне наставе: испитивање клијавости семена; формирање хладних и топлих леја; распознавање вртног земљишта; припрема вртног земљишта; припрема земљишних смеша; припрема семена за сетву; сетва семена, Припрема супстрата и контејнера.

Модул: Вегетативно размножавање

Модул се реализује кроз 16 часова теоријске наставе и 32 часа практичне наставе.

При обради програма направити корелацију са предметом Биологије. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у ратарству и повртарству и воћарству и виноградарству.

Препоручени садржаји модула:

– вегетативно размножавање;

– вегетативно размножавање положеницама;

– вегетативно размножавање резницама;

– вегетативно размножавање подземним стаблом;

– вегетативно размножавање марготирањем;

– вегетативно размножавање изданцима;

– вегетативно размножавањенагртањем;

– вегетативно размножавање деобом бокора;

– вегетативно размножавање столонима;

– калемљење;

– вегетативно размножавање културом ткива.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

При обради програма направити корелацију са предметом Биологијом. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за лакше савладавање специфичности расадничке производње у повртарству, воћарству и виноградарству.

Предлог задатака за практичну наставу: Ожиљавање резница; ожиљавање нагртањем; размножавање столонима; Припрема подлога и вијока за калемљење; Калемљење гајених биљака.

Практична настава се реализује на школској економији.

Пример извођења радног задатка практичне наставе:

Пример радног задатка практична настава расадничарство (потрбно време реализације 2 часа) – Припрема подлоге и вијоке/калем гранчице за калемљење

Један практични задатак се ради два спојена часа (1 час практичне наставе траје 60 минута) и за то време ученици треба да ураде задатак. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије и примени мера заштите на раду. На првом часу практичне наставе упознати ученике са опремом, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања на школској економији.

Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама на сваком радном месту и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за часове практичне наставе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

На првом часу упознати ученике са технолошким процесом припреме подлога и вијока/калем гранчицама за калемљење, потребним алатом и помоћним средтвима за калемљење, помоћни наставник демонстрира све процесе рада. На другом часу поделити ученике у групе, за рад у пару и практично сваки пар да одради припрему подлоге и вијоке на конкретним примерима.

Наставник и помоћни наставник прате рад ученика са посебним акцентом на безбедност ученика при раду и дају потребна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце (књига поља, евиденција о раду) дневник практичне наставе. Алат и прибор на крају задатка очистити, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.

У завршном делу другог часа ученици уписују активности у свој дневник праксе и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованогмодула/препорученог садржаја. Сумативне оцене се добијају вредновањем теоријског знања и практичне наставе. Проверу теоријских знања вршити на основу писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика,. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе. Практичну наставу оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, закључком на часовима вежби, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује (теоријска настава и практична настава). И ако је садржај овог предмета је нов, ученици већину елемената могу да виде самостално и у групи. Кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– врло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, радни задатак изводи уз подршку помоћног наставника / наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење практичних задатака, приликом извођења прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује средстава за рад;

– врло добар (4) –радни задатак изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт;радни задатак обавља самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Назив предмета: Сточарство

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са анатомском грађом и функцијом система органа у организму животиња;

– Упознавање са пореклом домаћих животиња, врстама, расама, њиховим морфолошким и физиолошким особинама;

– Упознавање са биологијом размножавања, полним циклусом, начинима парења и вештачким осемењавањем домаћих животиња;

– Упознавање са методама одгајивања и индивидуалном селекцијом;

– Упознавање ученика са технологијом производње различитих врста домаћих животиња;

– Унапређивање знања у области одгајивања домаћих животиња за високу производњу;

– Оспособљавање за примену мера за јачање отпорности сточарске производње на климатске промене;

– Упознавање са хранивима и начинима примене по врстама и категоријама животиња;

– Оспособљавање за припрему оброка за исхрану различитих врста и категорија домаћих животиња;

– Развијање логичког размишљања при решавању проблема у пракси;

– Оспособљавање за правилно одржавање хигијене простора, опреме и неге животиња;

– Оспособљавање за организовање и извођење технолошког процеса у сточарској производњи;

– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

– Оспособљавање за примену мера хигијенско-техничке заштите при раду;

– Развијање систематичности и способности опажања, као и свести о очувању животне средине и позитивног односа према струци.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем, а кроз часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутује се о иницијалном знању ученика о технологији производње у сточарству и њеним значајем за савремену пољопривредну производњу.

Облици наставе: Теоријски часови, вежбе, практична настава и настава у блоку/вежбе у блоку.

Место реализације наставе: Часови теорије се реализују у кабинету или стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и презентацију преко пројектора. Часови вежби реализују се на школској економији. Часови практичне наставе и наставе у блоку реализују се на школској економији или код послодаваца.

Подела одељења на групе: За часове вежби, практичне наставе и наставе у блокуодељење се дели на две групе.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију часова вежби, практичне наставе и наставе у блоку када се она изводи на школској економији.

Часове вежби, практичне наставе и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан, јер поред образовно-васпитног рада обавља изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама, практичној настави и настави у блоку (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Ратарство и повртарство и Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања из области технологије у сточарству, који су ученицима неопходна за укључивање у процес рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.

Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Садржаје једне тематске целине није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу. Могуће је у зависности од карактера практичног рада, наставу остваривати комбиновано са другим садржајима у дужем периоду.

У четвртом разреду модул Технологија хране за животиње се реализује самостално на почетку пколске године.

Модули Технологија производње у сточарству и Исхрана домаћих животиња се реализују паралелно, тако да се у једној недељи реализују два часа теоријске наставе и два часа практичне наставе модула Технологија производње у сточарству и један час теоријске наставе и два часа практичне наставе модула Исхрана домаћих животиња. Часови вежби се изводе наизменично сваке друге недеље почетно са модулом Технологија производње у сточарству.

Модул Зоохигијена се реализује самостално након модула Технологија производње у сточарству и Исхрана домаћих животиња.

Модул: Анатомија и физиологија домаћих животиња

Модул се реализује кроз 32 часа теоријске наставе и 32 часа вежби.

Модул је конципиран тако да даје основна знања о ћелији, ткивима, грађи и функцији појединих сиситема органа у животињском организму. Та сазнања ће бити од великог значаја за правилну оцену екстеријера животиња, процену производних и репродуктивних показатеља и адекватно одгајивање домаћих животиња. При обради програма направити корелацију са предметом Биологија (морфологија и физиологија животиња). Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.

Модул Анатомија и физиологија домаћих животиња обухвата следеће препоручене садржаје:

– Ћелија и ткива;

– Остеологија;

– Миологија;

– Ангиологија;

– Неурологија;

– Органи дигестивног система;

– Органи респираторног система;

– Органи неуроендокриног система;

– Органи урогениталног система;

– Чула;

– Кожа;

– Млечна жлезда.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Модул: Биолошке основе сточарства

Модул се реализује кроз 20 часова теоријске наставе, 20 часова вежби и 12 часова наставе у блоку.

Модул је конципиран тако да даје основна знања о пореклу, биолошким, морфолошким и физиолошким особинама домаћих животиња, селекцији и методама одгајивања домаћих животиња. Та сазнања ће бити од великог значаја за правилно поступање и одгајивање домаћих животиња као и одгајивању одговарајућих раса у одређеним подручјима.

При обради програма направити корелацију са предметoм Биологија. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.

Модул Биолошке основе сточарства обухвата следеће препоручене садржаје:

– Постанак и порекло домаћих животиња;

– Врсте, расе и ниже систематске јединице домаћих животиња;

– Морфолошке и физиолошке особине домаћих животиња;

– Плодност и репродукција домаћих животиња;

– Пораст и развитак домаћих животиња;

– Методе одгајивања и селекција домаћих животиња;

– Матична евиденција у сточарству.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Модул: Основи исхране животиња

Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе и 12 часова вежби.

Модул је направљен тако да даје општа знања о хранљивим материјама, њиховој улози у организму животиња, сварљивости хранљивих материја и билансима у исхрани животиња. Стечена знања ће користити ученику при правилном састављању оброка и повећању производње по јединици производа.

При обради програма направити корелацију са предметима Биологија (биолошки макромолекули) и Хемија (биохемијски молекули, вода, неорганске материје). Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену савремених технологија у исхрани животиња.

Модул Основи исхране животиња обухвата следеће препоручене садржаје:

– Хранљиве материје;

– Вода;

– Угљени хидрати;

– Масти;

– Протеини;

– Витамини;

– Минералне материје;

– Сварљивост хранива;

– Биланси у исхрани домаћих животиња.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Модул: Технологија хране за животиње

Модул се реализује кроз 15 часова теоријске наставе, 5 часова вежби, 20 часова практичне наставе и 12 часова наставе у блоку.

Модул је направљен тако да даје општа знања о сточним хранивима, њиховој класификацији и технологији хране за животиње. Стечена знања ће користити ученику при правилном састављању оброка и повећању производње по јединици производа.

При обради програма направити корелацију са предметима Ратарство и повртарство и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену савремених технологија у производњи хране за животиње.

Модул Познавање и технологија хране за животиње обухвата следеће препоручене садржаје:

– Сточна хранива

– Зелена храна (са травњака и са ораница)

– Конзервисана храна за животиње

– Зрнаста хранива

– Влажна хранива

– Брашнаста хранива (споредни производи индустрије)

– Минерална хранива

– Крмне смеше (потпуне и допунске, премикси)

– Сензорна оценахране за животиње.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Модул: Технологија производње у сточарству

Модул се реализује кроз 44 часа теоријске наставе, 10 часова вежби, 44 часа практичне наставе и 12 часова у блоку.

При обради програма направити корелацију са предметом Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену савремених технологија у сточарству.

Модул Технологија производње у сточарству обухвата следеће препоручене садржаје:

– Производни типови и расе домаћих животиња;

– Технологија производње подмлатка домаћих животиња;

– Фактори који утичу на продуктивност крава, овацa и коза;

– Технологија производње меса у интезивној сточарској производњи;

– Технологија производње јаја и меса у живинарској производњи;

– Прерада у традиционалне производе од млека и меса.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију

Модул: Исхрана домаћих животиња

Модул се реализује кроз 22 часа теоријске наставе, 12 часова вежби, 22 часа практичне наставе и 6 часова наставе у блоку.

Модул је направљен тако да даје знања о састављању и припреми оброка за разлиите врсте и категорије животиње и њухову правилну исхрану. Стечена знања ће користити ученику при правилном састављању оброка и повећању производње по јединици производа.

При обради програма направити корелацију са предметом Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.

Модул Исхрана домаћих животиња обухвата следеће препоручене садржаје:

– Потребе домаћих животиња по врстама и категоријама

– Припрема оброка за поједине категорије животиња у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству;

– Исхрана појединих категорија животиња у говедарству, свињарству, живинарству, овчарству, козарству и коњарству.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију

Модул: Зоохигијена

Модул се реализује кроз 15 часова теоријске наставе, 5 часова вежби и 20 часова практичне наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Хемија и Механизација у пољопривреди. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за примену технологија у сточарству.

Модул Зоохигијена обухвата следеће препоручене садржаје:

– Еколошки фактори;

– Зоохигијенске и превентивне мере;

– Зоохигијенски услови смештаја домаћих животиња

– Хигијена и нега домаћих животиња.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Вежбе се реализују у кабинету или на школској економији.

У складу са планом и програмом вежби, једна вежба може да се реализује као два спојена школска часа сваке друге недеље. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са опремом која ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету и на школској економији.

Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Вежбе у кабинету реализовати одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.

Ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина.

Пример извођења вежбе: Мерење телесне развијености говеда

Вежба се реализује на школској економији. У уводном делу наставник истиче циљ вежбе, наводи исходе који ће се остварити након завршетка и даје конкретна упутства за реализацију задатка. Циљ вежбе је мерење телесне развијености говеда уз помоћ прибора за мерење. Исход вежбе је да су ученици оспособљени да самостално обаве мерење телесних димензија говеда. Ученике поделити у групе/парове и свака група појединачно треба да обави мерење предвиђеним прибором.

Пре извођења мерења, ученици дефинишу циљ мерења, одређују потребан прибор за ту врсту мерења иприпремају обрасце у које се резултати мерења евидентирају. Ученици преузимају прибор за мерење: Литинов штап, шестар и пантљику и припремају простор за прилаз животиње ваги за мерење телесне масе. Помоћни наставник демонстрира мерење димензија коришћењем Литиновог штапа. Простор где се изводи мерење треба да буде довољно простран и осветљен, са равном и чврстом подлогом, да животињи омогући сигурне ставове, али и несметано кретање ученика које изводи мерење. За време мерења, животиња треба да стоји у потпуно природном ставу, да не буде погнута, са савијеним леђима итд. По правилу се димензије узимају са леве стране тела животиње. Ученици узимају димензије следећим редоследом: висине, дужине, ширине, дубине, обими и телесна маса. Приликом мерења висина ученик поставља Литинов штап под правим углом у односу на подлогу, отвара горњу попречну полугу Литиновог штапа и поставља је на место предвиђено за одређивање висина (највиша тачка гребена, највиша тачка последњег грудног пршљена, највиша тачка крста, горња ивица седњачне кврге, грудна кост одмах изнад лакта). Приликом мерења дужина, ширина и дубина, ученик користи обе попречне полуге, које окреће супротно од себе и ограничава крајње тачке приликом мерења ових димензија. Након тога, ученик врши очитавање вредности димензије са скале на Литиновом штапу. Помоћу шестара, ученик узима мање димензије на глави и карличној регији, тако што заобљеним врховима шестара ограничи димензију коју мери и очита вредност на скали шестара. Ученик користи пантљику за мерење обима груди и цеванице, обмотавајући пантљику око груди у пределу лопатице или око најтањег места цеванице. За мерење телесне масе говеда користи се стабилна вага, којој треба омогућити несметан прилаз. Група ученика припрема коридор од покретних ограда за кретање и усмерава животиње до ваге. Животиња улази на вагу, ученик затвара се врата на ваги, сачека да се животиња умири и очитава вредност телесне масе. Све очитане вредности ученик уписује у претходно припремљен образац за мерење димензија.

Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Након завршеног задатка ученици уносе податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце. У завршном делу другог часа ученици уписују активности у дневник вежби и дискутују са наставником и између себе о реализацији свих активности.

Задаци за вежбе морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет.

Практична настава се реализује на школској економији или код послодавца.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и оспособе за укључивање у производни процес сточарске производње. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом практичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.

Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Уводни део у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје највише 10–15 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.

Пример задатака за практичну наставу: Машинска мужа крава

Радни задатак реализовати са два часа. Час практичне наставе траје 60 минута. Пре почетка рада наставник прозива ученике и прегледа да ли ученици имају одговарајућу одећу, обућу и рукавице и истиче значај коришћења личне заштитне опреме за здравље људи. На првом часу у уводном делу наставник истиче циљ практичног рада, наводи исходе који ће се остварити након завршетка практичног рада и даје конкретна упутства за реализацију практичног задатка. Циљ практичног задатка је оспособљавање ученика за машинску мужу крава. Исход практичног задатка је да ће ученик након обављеног радног задатка бити способан да самостално обави мужу крава уз помоћ апарата за мужу. Уводни део у зависности од садржаја практичног задатка, може да траје највише 15–20 минута.

Први корак у реализацији практичног задатка је припрема прибора потребног за мужу: папирни убрус, средства за дезинфекцију вимена пре и после муже, посуду за предмузну пробу, производни лист краве. У објекту помоћни наставник демонстрира припремне радове за мужу (дезинфекција сиса пре муже, брисање сиса папирним убрусом, измузивање првих млазева млека из сваке четврти вимена у посуду за предмузну пробу са црним дном). Након предмузне пробе наставник показује ученицима изглед млека у посуди са црним дном. Помоћни наставник прикључује апарат за мужу (код покретног система за мужу) или музне јединице (код полупокретног система за мужу) на вакуумвод и проверава ниво вакуума. Затим поставља сисне чаше на виме тако да врх сисних чаша не додирује подлогу у циљу спречавања контаминације млека. Ученици прате ток муже, проток млека кроз контролна стакла на сисној чаши до колектора млека као и целокупно понашање животиње. Кад се смањи проток млека, помоћни наставник демонстрира домузивање, тако што једном руком притисне колектор надоле и у правцу предњих ногу животиње, а шаком друге руке приступа масажи вимена благим покретима. Помоћни наставник скида музну јединицу са вимена тако што прекине доток вакуума на колектору, притиском прста између једне сисе и сисне чаше омогућава доток ваздуха, музна гарнитура се другом руком повуче наниже и све четири музне чаше истовремено падају са сиса и прихватају руком. Након муже помоћни наставник демонстрира дезинфекцију сиса урањањем сваке сисе у апликатор са дезифицијенсом намењеним заштити и затварању сисног канала после муже. Код ученика развијати способност посматрања и запажања. Сваки ученик добија задатак да обави машинску мужу краве. Ученику се даје време за реализацију (20 минута). У току рада наставник и помоћни наставник контролишу рад ученика и дају додатна објашњења. Наставник подстиче кооперативност унутар групе и развија самосталност у раду код ученика. Помоћни наставник контролише процес рада (припрему краве и апарата за мужу, сам процес муже и домузивање и завршну дезинфекцију). Након завршене муже крава ученик уноси податке о извршеном раду у одговарајуће обрасце и одлаже отпадни материјал на прописан начин. Апарат за мужу/музну гарнитуру на крају задатка опрати, дезинфиковати и одложити на одговарајуће место.

На другом часу ученици уписују активности у свој дневник и дискутују са наставником и између себе о реализацији активности.

Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. По могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући садржаји следе одмах након обраде теоријског градива. Пре почетка рада на школској економији упознати ученике са објектима, средствима за рад и мерама безбедности на раду и заштите животне средине. Подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и практичне наставе. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања прибором и опремом за сточарску производњу.

Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Настава у блоку се може реализовати у току школске године или на крају другог полугодишта. Распоред реализације наставе у блоку израђује сама школа, у зависности од тога да ли је реализује на школској економији или код послодавца. Препорука је да се настава блоку реализује у компанијама која спроводе савремену технологију производње и имају дигиталну пољопривредну технику. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свакаактивност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењујусопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... Практичну наставу оцењивати на основу стечених вештина и дневника вежби. У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– оцена врло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– оцена одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;

– оцена врло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– оцена одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Предузетништво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са појмом, значајем, врстама предузетништва; начином отпочињања пословања и стартап екосистемом;

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;

– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;

– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.

Место реализације наставе: кабинет за предузетништво или учионица опремљена пројектором и рачунарима са интернет конекцијом.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.

Препоруке за планирање наставе

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу.  Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота. 

Препоруке за остваривање наставе

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на крају учења треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.

Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.

При реализацији тема подстицати ученике да користе што различитије изворе информација и да према њима имају критички однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачности. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који извори се могу сматрати поузданим и релевантним, а које податке треба узети са резервом и проверити. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе података као што су књиге, филмови и разговор са људима.

1. Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности.  У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Уколико није могуће организовати посете, пожељно је усмерити ученике да погледају одређене документарне емисије или филмове о успешним предузетницима. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбоље примере за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и документације потребне за то.

Стартап екосистем, Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима.  Коначни резултат пројекта може битипрезентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва, локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије. 

2. Пословни план

Током остваривања ове теме, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине. 

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе, уколико сами желе да истраже неко друго поље делатности. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања. 

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на пројекта треба да буде пословни план за конкретну пословну идеју.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд. 

На почетку остваривања програмо препуручује се иницијални тест (иницијална процена) у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима у предузетништву, примерима из окружења и свог подручја рада.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Препорука је да се настава реализује кроз пројектне задатке и истраживачки рад ученика зато је важно имати евиденције о свим продуктима ученика и водити рачуна да приликом рада у тиму или групи ученици имају различите улоге током времена како би сви имали једнаке прилике за достизање исхода и и евалуацију њиховог рада.

Много тога се може пратити, нпр. начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да је процес рада често важнији од самих резултата.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. За овакав облик рада наставник треба да припреми листе за оцењивање које ће садржати јасне аспекте и идикаторе вредновања. Приликом оцене пословног плана, могу се кроистити већ постојећи обрасци прилагођени узрасту и ученицчким постигнућима. Ученике упознати са свим инструментима и критеријумима који ће бити коришћени приликом оцењивања. У вредновању наученог користе се различити инструменти, на Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

Како се сваки истраживачки рад завршава презентацијом потребно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових вештина у припреми презентација. Ученици треба унапред да знају шта се прати приликом презентовања, а то су показатељи који се тичу садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, колико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционалне или декоративне...), начина излагања (да ли је довољно гласно, јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца (да ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реагују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да процене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.

Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, могу се пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења. 

Назив предмета: Професионална пракса

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Оспособљавање за практичну примену теоријских знања;

– Оспособљавање за примену агротехничких мера у биљној производњи;

– Оспособљавање за правилну примену пестицида, ђубрива и осталих средстава у биљној производњи;

– Оспособљавање за правилно и рационално коришћења пољопривредне механизације;

– Оспособљавање за самостално руковање, подешавање и одржавање пољопривредних машина, уређаја и опреме;

– Оспособљавање за радну и професионалну одговорност, прецизност и сигурност при раду;

– Оспособљавање за прераду плодова и делова биљака у традиционалне производе;

– Оспособљавање за успешно газдовање пољопривредним газдинством;

– Оспособљавање за коришћење средстава заштите на раду и заштите животне средине;

– Развијање радних навика.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

Трећи разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове наставе у блоку када се одељење дели на две групе.

Облици наставе: Настава у блоку.

Место реализације наставе: Настава се реализује на школској економији.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на две групе приликом реализације наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију наставе у блоку када се она изводи на школској економији.

Часове наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Средства за рад на вежбама и практичној настави (лабораторијска средства и опрема, техничка средства и репроматеријал у пољопривреди ...) на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препоруке за планирање наставе: Програм професионалне праксе реализује се у летњем периоду након завршетка наставне године. Ученици су дужни да са успехом обаве професионалну праксу у предвиђеном року, без које се не могу уписати у наредни разред. Наставни програм професионалне праксе саставни је део Годишњег плана рада школе и Школског програма. О успешно завршеној професионалној пракси ученик добија потврду.

Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу.

Наставник се у раду ослања на знања и вештине која ученици стичу из предмета Агрохемија и педологија, Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство, Сточарство, Расадничарство и Механизација у пољопривреди. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигиталне вештине ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.

Програм је сачињен тако да ученици стекну радне навике и техничку културу за рационално коришћење пољопривредне технике. Ученици се оспособљавају за самостално руковање и рационално коришћење пољопривредне технике. Задаци за практичан рад морају бити добро осмишљени, а свака активност разумљива. Тиме се подстиче мотивисаност за рад и стваралачке способности ученика, остварује ефикасност и бољи квалитет. Непосредној извршилачкој активности – демонстрацији наставника или новом прктичном задатку ученика, мора да претходе објашњења или краћа упутства о циљу и начину како се практични задатак изводи.

Наставник врши дидактичку разраду тематских целина програма, формира практичне задатке, рашчлањује их на елементе од основних наредби до сложенијих програма. Потребно је креирати такву радну атмосферу на часу и тако осмишљава задатке да ученици имају прилике да самостално планирају време и ресурсе у оквиру задатих рокова, али и да им се оцењује ефикасност планирања и извршавања задатака.

Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу практичних вештина, анализу, критичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да, поред практичног рада, укључује и повезивање садржаја различитих наставних предмета (нпр. хидрауличке и пнеуматске компоненте, машински елементи, опрема у мехатроници), тема и области са којима се сусрећу и изван школе. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.

Све активности које ученик спроводи морају се реализовати у присуству стручног лица уз поштовање мера безбедности и заштите на раду. У случају да постоје објективни разлози немогућности реализације препоручених садржаја на школској економији, предвиђене часове практичне наставе реализовати у предузећима која располажу са савременом пољопривредном техником. Том приликом водити рачуна да се оствари максималан број исхода препоручених садржаја.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих. Пре почетка рада на школској економији и у радионици упознати ученике са пољопривредном техником, мерним инструментима, алатом и мерама безбедности на раду. Инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите. При реализацији часова практичне наставе, који могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања, коришћења и одржавања пољопривредне технике. Иинсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција.

Потребно је да ученици воде дневник практичног рада или попуњавају унапред припремљен практикум од стране наставника (или радне листове). Наставник редовно проверава дневник практичног рада. Након сваког циклуса практичног рада, наставник организује индивидуалну практичну проверу стечених вештина.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Оцењивање дневника:

– оцена довољан (2) – неуредно вођен дневник, са набројаним средствима за рад уз минимално описаним поступком извођења радног задатка;

– оцена добар (3) – уредно вођен дневник са делимичним описом средстава за рад уз делимично описаним поступоак извођења радног задатка;

– брло добар (4) – уредан и са мањим грешкама вођен дневник, али и потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка;

– одличан (5) – уредно вођен дневник с потпуним описом потребних средстава за рада и поступака извођења радног задатка.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује делове средстава за рад;

– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачноуз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан исход/продукт, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора и алата;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив изборног програма: Аграрни туризам

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са теоријским основама, основним принципима и организацијом туризма;

– Упознавање ученика са туристичком индустријом кроз међузависности различитих сектора;

– Разумевање нераскидиве везе између туризма и пољопривредне производње и прераде хране;

– Упознавање ученика са делатношћу угоститељства, његовим карактеристикама и значајем.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи или четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

● теоријска настава

Место реализације наставе: Часове теорије се реализују у стандардној учионици са компјутерском опремом која омогућава приступ интернету и видео-презентацији.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примеримаизпраксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Географија, Ратарство и повртарство, Воћарство и виноградарство и Екологија и заштита животне средине. Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигитална знања ученика који су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета.

Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Препорука је да се кроз теоријску наставу дају теоријска објашњења кључних појмова и садржаја уз примере из конкретне праксе. Избор метода и облика рада за садржаје одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, практичан рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу коко би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да овладавање знањима и вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Модул: Основе туризма

Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Географије и Историје. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;

Модул: Основе туризма:

– Појам и историјски развој туризма;

– Дефинисање туризма;

– Друштвени значај и утицај туризма;

– Политички значај и утицај туризма;

– Економски значај и утицај туризма.

Модул: Облици, врсте и трендови туризма

Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Географије и Историје. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;

Модул: Облици, врсте и трендови туризма:

– Облици туризма;

– Врсте туризма;

– Фактори креирања трендова у туризму;

– Нове форме туристичке индустрије.

Модул: Туристичко тржиште

Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Географије, Ратарства и повртарства и Воћарства и виноградарства. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;

Модул: Туристичко тржиште:

– Појам и карактеристике туристичког тржишта;

– Појам и карактеристике туристичке понуде;

– Појам и карактеристике туристичке тражње;

– Фактори понуде и тражње.

Модул: Туристичке дестинације

Модул се реализује кроз 10 часова теоријске наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Географије и Историје. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основе и принципе и организације туризма;

Модул: Туристичке дестинације:

– Туристичке дестинације;

– Туристички ресурси;

– Туристичке атракције;

Модул: Одрживи туризам

Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Географије, Ратарства и повртарства, Воћарства и виноградарства и Екологије и заштите животне средине. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основама и принципима и организације рада у туризму;

Модул: Одрживи туризам:

– Концепт одрживог развоја;

– Позитивни и негативни ефекти туризма

Модул: Рурални туризам

Модул се реализује кроз 12 часова теоријске наставе.

При обради програма направити корелацију са предметима Географије, Ратарства и повртарства, Воћарства и виноградарства. Програм овог модула омогућава оспособљавање ученика за теоријским основама и принципима организације туризма;

Модул: Рурални туризам:

– Рурални туризам;

– Смештајни капацитети у руралном туризму;

– Додатне услуге у руралном туризму.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Поред тога, ученици се могу сумативно оцењивати и кроз дискусију у радионици, кабинету или специјализованој учионици уколико ученик има идеје, закључује, препознаје елементе... У току сумативног оцењивања подстицати ученике да једни другима постављају питања, исправе грешку, питати да ли се слаже са одговором, тражити да аргументовано брани став.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. И поред тога што је овај предмет није претерано апстрактан, ученици већину елемената могу да виде и самостално и у склопу, садржај им је потпуно нов и углавном тешко прихватљив. Из тог разлога, кроз конкретне примере ученике треба подстицати на размишљање, самостално закључивање, охрабривати и пратити њихов напредак.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине.

Назив изборног програма: Задругарство

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са местом и значајем пољопривреде у привредном систему и њеним специфичностима;

– Упознавање са задругарством, задругама и њиховом значају за развој пољопривреде и села;

– Упознавање са стањем пољопривредних ресурса и производне структуре;

– Развијање свести о потреби удруживања и његовом значају за развој пољопривреде;

– Унапређивања знања у области подстицајних мера аграрне политике;

– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној орјентацији;

– Развијање основе за континуирано учење;

– Развијање одговорног односа према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: Други или трећи или четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Други или трећи или четврти разред: