Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

8

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о измени и допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања за образовни профил сарадник у дигиталним медијима

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања за образовни профил сарадник у дигиталним медијима („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 16/21), назив правилника мења се и гласи:

„ПРАВИЛНИК О ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА ЗА ОБРАЗОВНЕ ПРОФИЛЕ САРАДНИК У ДИГИТАЛНИМ МЕДИЈИМА, САРАДНИК У ФИЛМСКОЈ И ТЕЛЕВИЗИЈСКОЈ ПРОДУКЦИЈИ, САРАДНИК У АУДИО ПРОДУКЦИЈИ И САРАДНИК У НОВИНАРСТВУ”.

Члан 2.

Планови и програми наставе и учења за образовне профиле сарадник у филмској и телевизијској продукцији, сарадник у аудио продукцији и сарадник у новинарству остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Сарадник у филмској и телевизијској продукцији” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 15/23);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Сарадник у аудио продукцији” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 15/23);

3) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Сарадник у новинарству” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 3/24).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму средњег образовања и васпитања за образовни профил сарадник у драмској уметности („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/21, 17/21 и 10/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовни профил сарадник у драмској уметности;

2) Правилник о наставном плану и програму средњег образовања и васпитања за образовни профил сарадник у музичкој уметности („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/21, 17/21 и 10/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовни профил сарадник у музичкој уметности;

3) Правилник о наставном плану и програму средњег образовања и васпитања за образовни профил новинар сарадник („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/21, 17/21 и 10/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовни профил новинар сарадник.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином за образовни профил сарадник у драмској уметности, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином за образовни профил сарадник у музичкој уметности, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином за образовни профил новинар сарадник, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 3) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-95/2024-03

У Београду, 31. јула 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Листа изборних предмета према програму образовног профила

НАПОМЕНА: *Уколико ученик изабере Певање популарне музике у 3. разреду, бира и у 4. разреду

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени планом наставе и учења других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у плановима наставе и учења гимназије, или по програмима који су претходно донети.

Остваривање плана и програма наставе и учења

Подела одељења у групе

Назив предмета: Продукција у култури и медијима

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са основним појмовима о врстама медијских организација,

– Разумевање важности медија у савременом друштву

– Упознавање са организационом структуром медијских организација

– Разумевање улоге и функције сектора у медијским организацијама

– Усвајање знања о елементима који чине медијске програме и садржаје,

– Развијање вештина препознавања медијских порука,

– Оспособљавање за израду медијског садржаја

– Упознавање са продукцијом штампаних и електронских медија,

– Развијање критичког и аналитичког размишљања о медијским порукама

– Оспособљавање за препознавање кредибилних порука у етру

НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Први разред:

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем. На првим часовима дискутујете са ученицима медијима, колико су они у контакту са медијима и шта њима медији значе.

Облици наставе: Теоријски часови

Место реализације наставе: Сви часови се реализују у стандардној учионици

На часовима се задржати на нивоима знања дефинисана глаголима који су на нивоу знања и разумевања. Ово је први стручни предмет у првом разреду ученицима и садржаје прилагодити њиховом узрасту. Садржаје употпунити примерима и ситуацијама из свакодневног живота. Ученицима представити слику медијских институција и маркетиншких агенција као организација које се баве креирањем медијских порука.

За часове теме Медијске институције, често користити методу Олуја идеја и допустити ученицима да сами наводе карактеристике и дођу до појма медијских институција. Приликом обраде нових садржаја, путем слика и видео садржаја представити ученицима утицај медија на савремено друштво. Користити карактеристичне случајеве када су медији имали утицаје на одређене догађаје. Поред теоретских предавања користити истраживачки рад ученика на конкретним примерима медијских организација у Србији. Одабрати релевантне медијске институције које се баве телевизијом, радијом и штампом, а посебан акценат ставити на медијске организације које користе интернет као канал дистрибуције. Паралелно са обрадом медијских организација, обрађујте и маркетиншке агенције које се баве креирањем интернет пропагандног садржаја. Кроз семинарске радове анализирајте са ученицима поједине студије случајева утицаја медија на поједина дешавања у друштву.

За часове теме Структура медијских институција користити методе активно оријентисане наставе и ученике поставити у улогу одређеног сектора у овим институцијама. Користити методе играња улога, тако да ученике поделите у тимове и појединце који ће да симулирају рад појединих сектора или функције у медијском организацијама. Кроз семинарске радове обрадити са ученицима важност појединих сектора и позиција у медијским институцијама. Позвати на часове експерте из медија и то: главног и одговорног уредника информативног програма телевизије и главног и одговорног уредника дневног листа, као и акаунт менаџера маркетиншке агенције.

Други разред:

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одењељем и наставном вежби када се одељење дели на две групе. На првим часовима дискутујете са ученицима о ери у којој живимо, односно шта су информације и колико су оне данас важне за наш живот и професионални рад. Упоредите живот данас и пре неколико векова у смислу важности и брзине путовања информација.

Облици наставе: Теоријски часови и вежбе

Место реализације наставе: Сви часови се реализују у станрадној учионици

Подела на групе: За часове вежби одељење се дели у 2 групе.

Теоријске часове реализовати кроз приказ реалних животних ситуација и примера. Користити неопходну информационо комуникациону технику односно рачунар и пројектор за презентовање садржаја и мобилне телефоне ученика за налажење информација и примера на интернету. Користити наставне методе: ”студија случаја”, ”у туђим ципелама” и друге за реализацију ових часова. За часове вежби користити методе активно оријентисане наставе и ученике поставити у први план односно у сценарије решавања реалних животних ситуација. На часовима вежби симулирати реалне животне ситуације и од ученика тражити решења одређених проблема на које наилази савремено друштво у разумевању информација.

За часове теме Основни елементи комуникације користити симулацију друштвене игре „Глуви телефони”, објаснити важност правилног формулисања, презентовања и слања информација, као и важност разумевања примљених информација. Ставити акценат на невербалну комуникацију, а посебно на мултимедијалне поруке кроз савремене комуникационе канале као што је интернет.

За часове теме Медијске поруке користити примере из актуелног телевизијског програма, радијског програма и интернет садржаја. Фокус ставити на препознавање садржаја и на разумевање поруке коју нам медији шаљу. Приликом израде одређених медијских порука, задржати се на текстуални приказ и приказ скице, цртежа, не захтевати посебан дизајн и продукцију медијских порука

За часове теме Продукција програма медија искористити примере креираног ТВ, радио и интернет програма и анализирати све фазе продукције да би се дошло до конкретног програма.

За часове теме Информационо медијска писменост користити примере из дневне штампе, интернет портала, пропагандног садржаја и од ученика тражити да пронађи тачне и лажне информације као и разлоге за креирање лажних информација. На часовима вежби тражити од ученика да сами креирају информације које ће други ученици да анализирају, односно да провере тачност и кредибилност.

Током школске године ученицима дати као задатак један семинарски рад из садржаја теме Информацијско медијска писменост из кога можете видети њихов начин разумевања порука и аналитичко размишљање о веродостојности медијских порука. Поред семинарског рада ученицима препоручујемо једну пројектну активност на тему израде медијских порука. Ученике поделити у групе и свака група нека симулира одређену медијску институцију која креира одређене медијске поруке са датим циљем.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују експерти из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Назив предмета: Увод у сценарио и драматургију

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са дефиницијама драматургије и сценарија,

– Упознавање ученика са основним техникама и законитостима причања прича,

– Упознавање ученика са базичном драматуршко – сценаристичком терминологијом,

– Развијање интересовања ученика за све медије у којима драматургија има значај.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Приликом реализације планираних садржаја, потребно је доводити у везу његове елементе са свакодневним животом. Наводити ученике на критички однос према животу уз претпоставку да сами креирамо свој живот и све оно што нам се у њему дешава. Демонстрирати ученицима везу између драмског стваралаштва, његових начела и законитости, и свакодневнице у којој живе. Повезивати драмске изразе са свим уметностима, и демонстрирати те везе ученицима, наводећи их да и сами проналазе примере и да их анализирају. Користити практичне примере путем анализе драмских дела, позоришних представа и филмова који су им блиски. Учити их да гледају драмска дела и препознају уметничке приступе, идеје и симболе у реализацији истих. Оспособљавати их да знају како се драматизује одређена тема/идеја/догађај/дело тако што се драмско стваралаштво доводи у паралелу са стварним животом и тиме како се догађаји у стварном животу одвијају. У првом разреду настава се у великој мери базира на причање и писање прича, песама, малих драмских и филмских форми, кроз рад у пару или у малим групама. Мотивисати ученике да кроз реализацију вежби, пролазећи кроз процес рада, реализују различите форме и да на тај начин сазревају за оно што их чека у III и IV разреду у оквиру стручних предмета.

У оквиру теме Дефиниција драматургије и опште законитости причања прича ученици се оспособљавају да конструишу драмски догађај по правилима драматургије, највише уз помоћ Фрајтагове пирамиде.

У оквиру теме Драматургија у различитим медијима и уметностима ученици гледају одабране филмове и представе, читају одабране драме, посматрају одабрана уметничка дела и анализирају догађаје из стварног живота проналазећи сличности и разлике између живота и уметности које им помажу да боље схвате постулате драматургије. На тај начин уче како се пише за који медиј и које су основне разлике између филма, позоришта и телевизије.

У оквиру теме Основна драматуршка и сценаристичка терминологија ученици се упознају са најважнијим стручним појмовима везаним за сценарио и драматуригију како би боље разумели сам предмет и како би им се приближили сценарио и драматургија у пракси. У оквиру теме

Основи техничке сценаристике учченици кроз гледање филмова и писање вежби уче како се пише сценарио за филм и телевизију, као и које су разлике између драмског текста и сценарија.

У оквиру теме Филмски и драмски жанрови ученици стечено знање о основама сценарија и драматургије примењују на писање у различитим жанровима чија правила уче на датим примерима.

Теме се реализују кроз следеће облике наставе

Теорија (74 часа)

Место реализације наставе:

Теоријска настава и часови вежби се реализују у учионици опште намене.

Препоруке за реализацију наставе

Демонстрирати принципе и технике за израду разних драматуршких форми;

Демонстрирација драматургије у пракси (позориште, филм, телевизија);

Развијати вештине кроз самостални рад ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, есеја, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. 

Назив предмета: Културологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним теоријским знањима о култури помоћу практичних примера, користећи се различитим методама и приступима, интерпретацијама задатих тема, дискусијама и тумачењима изабраних појава из области културе и друштвених области;

– Оспособљавање ученика за тумачење појава која их окружују, а припадају домену културе у најширем смислу;

– Побуђивање и развијање свести ученика о значају културе у савременом друштву и уметности.

– Упознавање ученика са основним теоријским знањима о култури помоћу практичних примера, користећи се различитим методама и приступима, интерпретацијама задатих тема, дискусијама и тумачењима изабраних појава из области културе и друштвених области;

– Оспособљавање ученика за тумачење појава која их окружују, а припадају домену културе у најширем смислу;

– Развијање свести ученика о значају културе у савременом друштву и уметности.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Први разред:

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. На часовима се задржати на нивоима знања дефинисана глаголима који су на нивоу знања и разумевања. Ово је први стручни предмет у првом разреду ученицима и садржаје прилагодити њиховом узрасту. Садржаје употпунити примерима и ситуацијама из свакодневног живота. У раду са ученицима користити најразличитија наставна средства и изворе информација у циљу адекватнијег приступа ученицима и могућностима за лакше усвајање градива. Настава се реализује путем активности ученика кроз групни рад, рад у пару и индивидуалном раду. Приликом реализације наставе од наставника се очекује да користи разне методе као што су: метода демонстрације; метода писања писмених радова; метода разговора и усменог излагања. Задатак наставника је да подстиче заинтересованост ученика за културу као феномен који се тиче свих људи и утиче на њихов приватни и на професионалан живот. Тематика се може посматрати са становишта некад и сад, као и кроз димензију локално – глобално. Теоријска настава се реализује у учионици опште намене.

После уводних активности, у оквиру сваке теме наставник презентује мотивациони материјал/подстицај који ученике треба да заинтересује за тему. Пожељно је да наставник направи атмосферу у којој је заинтересованост за тему основни чинилац избора групе. На тај начин се обезбеђује да се у оквиру сваке теме мења структура група, а ученицима пружа прилика да сарађују са више различитих чланова. Препоручује се и обилазак институција и организација које се баве културом у окружењу.

У оквиру теме Култура и цивилизација ученици ће заједно са професором радити на стицању знања из области културе и цивилизације, тако што ће кроз интерактивни однос и уз дидактичко-технолошка средства (приручници из области Културе и цивилизације, „Историја уметности”, пригодне ТВ емисије на тему старих цивилизација и култура на РТС-у, прилога о првим писмима, „Пут до књиге”), адекватно овладати употребом датих појмова, препознати на визуелном плану одређене културно-уметничке споменике, те кроз показно-илустративан начин оснажити ново градиво и остварити демонстративан приступ настави.

У оквиру теме Појам симбола ученици са професором ће прецизно дефинисати симбол, разврстати његову различиту употребу, применити у језику и поткрепити примерима, тако што ће се кроз продуктиван дијалог подсетити симбола као стилске фигуре из претходних година, те у корелацији са књижевношћу, а на примерима песничког симболизма утврдити његово значење и употребу. Кроз што већи број примера, ученици ће бити у стању да опишу, упореде и анализирају симбол, а најбољи начин илустрације симбола налази се у српском и светском песништву.

У оквиру теме Појам мита ученици ће заједно са професором дефинисати појам мита, објаснити његов настанак, лоцирати време настанка првих митологија, читати и препричати изабрану митску причу, навести основне карактеристике мита и митске културе. Након стицања теоријских сазнања, ученици ће бити подељени на групе где ће се показати њихова практична умешност у осмишљавању нових митова, те на тај начин испољити сопствену креативност у причању прича.

У оквиру теме Религија ученици ће заједно са професором дефинисати појам религије, утврдити разлику међу светским религијама, навести религије, описати дате разлике, навести основне карактеристике светских религија, те кроз сликовне асоцијације (фотографије на којима су представљена различита обележја светских религије) повезивати сличности и разлике светских религија.

У оквиру теме Појам ритуала ученици ће заједно са професором дефинисати појам ритуала, објаснити његову улогу у религији и друштву, направити разлику према другим појмовима као што су култ, светковина, обред и сл., кроз примере из живота описати, повезати и успоставити разлику између ритуала и навика. Овде је акценат на опису, развоју језика и реченице, тако што ће на што убедљивији и доследнији начин описати одговарајући ритуал и/или навику.

У оквиру теме Хришћанства ученици ће заједно са професором објаснити настанак хришћанства, време када је настало, сместити у одређени историјски тренутак, описати развој, раскол и исказати културолошке карактеристике хришћанства, кроз демонстративни метод рада, уз адекватне фотографије ученици ће уочавати предмете, анализирати утиске, новозапажени садржај ће повезивати са претходним, те тако формирати појмове хришћанства. Методом читања делова из Библије, ученици ће овладати самосталном употребом књиге, тумачити библијске текстове и исказати умеће тумачења.

У оквиру теме Увод у уметност ученици ће заједно са професором навести неколико могућих дефиниција уметности кроз сликовне асоцијације тако што ће ученици на показаним сликама (репродукцијама значајних уметника) погађати оно што је заједничко на приказаним сликама. Слике презентују различите епохе, те одређују однос уметности, друштва, религије и културе, након чега ће ученици описивати различите уметничке изразе на њима, набројати стилске поступке које виде и естетски протумачити слике.

Кроз пројектни задатак у оквиру теме Уметност, ученици су подељени у радне групе (до пет ученика) да би се обезбедило што равномерније учешће сваког ученика. Сваки ученик ће имати посебан задатак са кључним појмовима (уметност као појам, стваралаштво/креативност, уметност деветнаестог века, уметност двадесетог века, музеј/галерија, висока уметност, уметност за народ и сл.) путем којих ће реализовати свој део пројекта. Демонстрација пројектног задатка се реализује у различитим медијима (текст, презентација, видео), након чега ће групе приказати свој рад у учионици. Приликом реализације пројектног задатка потребно је ученике усмеравати ка прикупљању података из различитих извора.

Теме се реализују кроз следеће облике наставе

Теорија (74 часа)

Место реализације наставе:

Теоријска настава се реализује у учионици опште намене.

Препоруке за реализацију наставе

Демонстрирати принципе и технике за израду есеја;

Подстицати развој критичког мишљења код ученика;

Развијати вештине кроз самостални рад ученика.

Други разред:

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. У раду са ученицима користити најразличитија наставна средства и изворе информација у циљу адекватнијег приступа ученицима и могућностима за лакше усвајање градива. Настава се реализује путем активности ученика кроз групни рад, рад у пару и индивидуалном раду. Приликом реализације наставе од наставника се очекује да користи разне методе као што су: метода демонстрације; метода писања писмених радова; метода разговора и усменог излагања. Теоријска настава се реализује у учионици опште намене.

У оквиру теме Културна историја Срба ученици ће имати знање о континуитету развоја српске културе од Лепенског вира до 1950. године методом демонстрације. Кроз показивање (слајдови, сајтови, емисије, фотографије, уметничка дела) развоја сликарства, књижевности, позоришта, филма, архитектуре код нас, моћи ће да опишу културноуметничке појаве, предмете и облике. Осим тога, ученици ће бити упознати са лепезом познатих и значајних личности наше историје – методом демонстрације (старе фотографије, разгледнице, слике, фотографије старих књига) ученици ће на визуелном плану уочавати изглед, облике и предмете културне историје Срба. Исто тако, употребом онлајн садржаја (сајтови временске линије културе, народне библиотеке) ученици ће се упознати са дигитализованим културним наслеђем.

Кроз тему Језика и теорије о језику ученици ће заједно са професором најпре кроз дијалог дефинисати језик као појам, навешће његову употребу, смислено ће истаћи однос језика и културе, језика и друштва, језика и уметности, креативно ће моћи употребљавати језик и схватити његове изванредне потенцијале кроз метод писања (стилске вежбе), односно допуњавања текста, који ће према избору професора бити одређеног стилског формата, те ће ученици у истом стилу имати задатак да га наставе.

Кроз тему Невербалне комуникације ученици ће заједно са професором препознавати невербалне знакове и адекватно их тумачити кроз игру пантомиме у оквиру које ће се погађати припремљени појмови из области културологије.

У оквиру тему Игре ученици ће заједно са професором прочитати књигу Homo ludens, те је препричати и анализирати на часу. Анализа теорије игара се изводи кроз игру улога – ученицима се додељују одређене улоге, те сопственим одлукама врше избор који представља најбоље решење за дату ситуацију (Затвореникова дилема).

Кроз тему Масовне културе ученици ће заједно са професором кроз дијалошку форму разматрати појам масовне културе, из сопственог искуства изнети мишљење о појмовима масе и културе, те уз различите демонстрације (слике, фотографије, филмове) посматрати, усвајати, анализирати различите културне садржаје популарне културе у свету, те дискутовати на тему вредности популарних културноуметничких садржаја.

Кроз тему Медијске културе ученици ће заједно са професором моћи разговарати о појмовима медија и медијске културе. Поред визуелног приказа старих и нових медија, и њиховог историјског контекста, имаће прилику да образложе разлог њихове употребе, основне функције медија, јавно мњење, да објасне и опишу однос медија и друштва, однос медија и истине, однос медија и културе. Осим корелације са новинарским смером, могућност рада на стилским вежбама се и овде показује као изразито делотворан. Кроз писање у одређеном функционалном стилу, ученици ће овладати различитим стиловима са акцентом на новинарском стилу.

Кроз пројектни задатак са темом Масовне културе ученици ће, подељени у мање групе (до троје ученика) да би се обезбедило што равномерније учешће сваког ученика, уз обавезу испољавања сопствене креативности, преузети кључни појам (маса, индустријализација, савремена култура, Енди Ворхол, популарна култура и сл.), те извести напамет предавање у три гласа пред осталим ученицима у учионици.

Приликом реализације пројектног задатка потребно је ученике усмеравати ка прикупљању података из различитих извора.

Теме се реализују кроз следеће облике наставе

Теорија (72 часа)

Место реализације наставе:

Теоријска настава се реализује у учионици опште намене.

Препоруке за реализацију наставе

Демонстрирати принципе и технике за израду есеја;

Подстицати развој критичког мишљења код ученика;

Развијати вештине кроз самостални рад ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, семинарског рада, усмених провера знања, петнаестоминутних тестова, тестова опште културе; контролних и домаћих задатака и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Назив предмета: Мултимедија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са основним појмовима мултимедије;

– Упознавање ученика са техникама и методама коришћења мултимедије;

– Примена мултимедије у свакодневном животу;

– Оспособљавање ученика за дефинисање мултимедијалног израза

– Оспособљавање ученика у креирању мултимедијалног простора и његове примене

– Упознавање ученика са појмом и методама технолошке конвергенције и конвергенције медија

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Први разред:

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава се реализује кроз фронтални, демонстративни, групни и индивидуални рад. У оквиру свих тема уводни часови ће бити реализовани фронтално и демонстративном методом. Настава се реализује кроз часове теорије и часове вежби. Часови теорије се реализују у учионици, док се часови вежби реализују искључиво у специјализованом кабинету за мултимедију.

У оквиру теме Увод у мултимедију ученици се упознају са историјом мултимедије, основним појмовима мултимедијe. Такође се упознају са основним концептима примене мултимедије у свакодневном животу, а нарочито са применом мултимедије у настави осталих предмета нпр. монтаже. Оспособљавају се за примену хипертекста као методе огранизовања и приказивања информација у облику текста који садржи везе за друге документе.

У оквиру теме Програм за израду презентација ученици стичу знања о изради презентације на професионалном нивоу, буду оспособљени за правилно излагање презентација. Кроз вежбе ученици стичу вештине да препознају лоше направљену презентацију и лошег презентера. Кроз презентацију као облик мултимедије, примењују стечена знања, користе анимације, графике, текст и остале елементе мултимедије.

У оквиру теме Образовно педагошке функције мултимедијe ученику ће бити приближена употреба ИКТ у настави, али и у осталим сферама. Такође се упознаје са мултимедијалним програмима као помоћ при учењу, примењиваће их за решавање проблема кроз E- learning. Ученици ће научити како прићи новим изворима и различитим информационим врстама, како одабрати адекватне мултимедијалне елементе и применити их у учењу и излагању презентација.

У оквиру теме Програм за креирање Интернет страница ученици кроз часове вежби продубљују знање у мултимедији и њеним елементима, тј. практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских облика у различитим апсектима коришћења мултимедије. Такође кроз практичан рад ученици се оспособљавају да креирају правилне Веб странице, да користе све неопходне елементе мултимедије за њихову израду. Препорука за наставнике је да у раду са децом користе програм Powerpoint за израду презентација и HTML за израду Веб страница.

Теме се реализују кроз следеће облике наставе

Теорија (37 часова)

Вежбе (74 часа)

Место реализације наставе

Настава се реализује у:

одговарајућем кабинету, специјализованој учионици/ учионици.

Препоруке за реализацију наставе

Демонстрирати принципе и технике за израду интернет странице;

Демонстрација и израда презентације у датом програму;

Развијати вештине кроз самостални рад ученика.

Други разред:

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Омогућити сваком ученику да може да учи на свој начин. Омогућити ученицима тестирање и враћање на тачке где није био успешан, као и на истраживање подручја и концепта за напредније учење. Садржаје мултимедије обрађене теоријским путем продубити практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских облика у различитим аспектима коришћења мултимедије. Радити на анализи форме и садржаја мултимедије у служби објашњавања и повезивања технолошке и медијске конвергенције.

У оквиру теме Програм за обраду слике ученици ће бити оспособљени да обраде слику, тј. да датој слици додаје различите алојеве, додаје текст, спаја са другим фотографијама. Знања која стиче у оквиру ове теме, заједно са знањима стеченим у претходној години ученик ће моћи да примени приликом израде пројектног задатка на крају школске године.

У оквиру теме Употреба мултимедије ученик се упознаје са основним критеријумима из мултимедије, биће оспособљен за презентовање мултимедијалних апликација, за правилну употребу мултимедијалних елемената. Кроз знање стечено у претходној години демонстрираће рад мултимедијалне апликације.

У оквиру теме Програм за снимање екрана ученици кроз практичан рад стичу вештине за креирање туторијала, за правилно презентовање и коришћење Camtasia, али и других програма за снимање екрана. Такође, кроз практичан рад биће оспособљени да елиминишу шумове, непотребан текст, сенке итд.

У оквиру теме Електронско учење и мултимедији ученици ће бити оспособљени за примену комуникационе технологије односно да користи интернет, електронску пошту, Веб итд. Такође кроз дату тему ученици ће утврдити разлике међу појмовима Веб, мејл и блог.

У оквиру теме Утицаји мултимедија ученици се оспособљавају за успешно демонстрирање дигиталне комуникације. Биће у стању да примењују савремена средства за преношење информација. Ученицима ће се приближити култура медија њен значај и развој.

Примена мултимедије у школи је тема у оквиру које ученици презентују научено о креирању и вештине креирања WEB страница. У оквиру ове теме се реализује и Блок настава, 30 часова, односно 5 дана по 6 часова у специјализованом кабинету за мултимедију. Кроз пројектни задатак ученици заједно са професором праве WEB страницу чији је назив мултимедија. На почетној страници се налази име странице „Мултимедија”. Ученици додају најпре текст о самој мултимедији, њеним елементима и функцијама, мењају позадину саме странице, додају линкове ка различитим садржајима о мултимедији. У програму за обраду прилагођавају слике за своју страницу. Додају слике, креирају нове WEB стране и повезују са почетном – главном страном.

Препорука за наставнике је да у раду са децом користе програм за обраду слика Photoshop, Camtasia програм за снимање екрана. Часови вежби се реализују у специјализованом кабинету за мултимедију.

Теме се реализују кроз следеће облике наставе

Вежбе (72 часа) и блок наставу 30 часова

Препоруке за реализацију наставе

Демонстрирати принципе и технике за израду интернет странице;

Демонстрирати примену програма за обраду слике у свакодневном животу,

Развијати вештине кроз самостални рад ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

За сумативно оцењивање ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине. У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збирка докумената и eвидeнциja o процесу и продуктима рада ученика, уз коментаре и препоруке) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Предлог за сумативно оцењивање: тестови знања, активност на часу, домаћи задатак, пројектни задатак, израда презентација и презентовање, реализација изведених вежби, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.

Назив предмета: Историја уметности

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање uченика са најзначајнијим остварењима ликовног уметничког наслеђа

– Развијање знања о развоју и континуитету уметности,уневерзалности језика ликовне уметности и формирање сопствених вредносних ставова

– Оспособљавање за разликовање уметничких дела у опквиру различитих периода и на различитим територијама

– Упознавање ученика са временом и местом развоја стилова и праваца

– Развијање основних знања о потреби људи да уметнички стварају

– Развијање знања и вештина у анализирању уметничких дела

– Развијање интересовања за уметност

– Оспособљавање за приширивање знања из области ликовних и примењених уметности

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Други разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе

Теме се реализују кроз часове теорије

Приликом реализације часова теоретске наставе, одељење се не дели на групе.

Место реализације наставе

Настава се реализује у: учионици, специјализованој учионици/кабинету

Препорука за реализацију наставе:

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Упознати ученике са развојним током ликовних и примењених уметности. Подстицати ученике на самосталну анализу и процену уметничких дела

Организовати посете музејима, галеријама, сајмовима. Изложити репродукције уметничких дела и заједнички их процењивати

Увести ученике у процес прикупљања материјала и информација из области историје уметности,

Садржаје повезати са примерима из историје ликовних и примењених уметности. Показати различите приступе и технике реализације уметничких дела

Користити што више примера из различитих епоха ликовних и примењених уметности; За припрему наставе и током излагања користити сва доступна аудиовизуелна средства и стручну литературу и давати што више различитих примера из графичког дизајна. На конкретним радовима указати на основне квалитете доброг графичког дизајна а препорука је да ученици, уз тимски рад и надзор наставника, прођу одређени дизајн процес.

Посебно нагласити историјски и тачке прекретнице напретка ширења уметничких епоха.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, извршење задатка, презентација израде радног задатка ,текстуално-илустративне методе.

При реализацији теме Уметност првобитне заједнице, ослањати се на стечена знања из историје и подстицати ученике на истрживачки рад везан за археолошки локатит Лепенски Вир.

За тему Ренесанса, ради целовитијег сазнања о Ренесанси, као пројектни задатак може се анализирати живот, окружење и рад Леонарда да Винчија, као најзначајнијег и најсвестранијег ренесансног мислиоца и уметника.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, развој његове перцепције, самосталности и мотивисаности за рад. Треба имати на уму да неће сви ученици бити на истом нивоу опажања, примања и реализације задатака, али морамо имати у виду особености сваког појединог ученика. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују експерти из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, истраживачког рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Назив предмета: Историја музике

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са улогом музичкe умeтнoсти у рaзвojу цивилизaциje и друштвa;

– Развијање знaњa o oснoвним музичкo-тeoриjским пojмoвимa;

– Фoрмирaњe музичкoг укусa и рaзвиjaњe нaвикe слушaњa врeдних музичких oствaрeњa.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Други разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици при чему се одељење не дели на групе

Препоруке за реализацију наставе

Историја музике je прeдмeт кojи сe изучaвa у другoм рaзрeду, дajући бaзичнa знaњa. У oквиру пoнуђeних сaдржaja учeници сe упoзнajу сa нajзнaчajниjим дeлимa свeтскe и нaшe бaштинe вeзaних зa пojeдину eпoху и њeнe кaрaктeристикe. Кoд слушaњa музикe фокус треба да буде на активном слушању као и на музичком доживљају. Подстицати развој критичког мишљења код ученика.

У реализацији музичких задатака треба користити различите облике и методе рада (пројектна настава, групни рад, рад у паровима...). Ово је корисно за развој ученичке иницијативе, креативности и кооперативности. Овакав приступ настави захтева детаљно планирање и јасно постављање задатака уз одређивање временског рока за израду.

У оквиру потребе за музиком и деловањем музике треба указати на музичко/психолошки и музичко/социолошки аспект који одређују опажања, доживљавање, извођење и продукција музике.

У току рада треба инсистирати на што већој ангажованости ученика, јер је њихово лично искуство неопходни предуслов за стицање музичких сазнања. Разговори и дискусије током које се разјашњавају позиције и испитује исправност постављених теза. Ово је корисно за развој толеранције према другачијим мишљењима. Пojeдинe нaстaвнe тeмe мoгу сe oбрaдити учeничким рeфeрaтимa, у кojимa тaкoђe имajу примaрнo мeстo музички примeри.

Предавање наставника треба ограничити на кратке тезе и интегрисање свих задатака који су били задати појединим ученицима или групама. Наставу музике треба стално иновирати новим приступима у реализацији програма. Стварање звучних и визуелних концепата. Наставник је координатор и саветник у свим облицима рада.

Рoмaнтизaм у слoвeнским зeмљaмa

Препоручена дела зa слушaњe:

Примeри црквeнe музикe; Глинкa: Руслaн и Људмилa (увeртирa); Бoрoдин: Кнeз Игoр (Пoлoвeцкe игрe); Mусoргски: Бoрис Гoдунoв (смрт Бoрисa, сцeнa крунисaњa), Сликe сa излoжбe (избoр); Римски-Кoрсaкoв: Шeхeрeзaдa; Чajкoвски: Клaвирски кoнцeрт у бe-мoлу, V I VI симфoниja, Лaбудoвo jeзeрo (oдлoмци), Eвгeниje Oњeгин (aриja Лeнскoг), Oпeлo; Смeтaнa: Прoдaнa нeвeстa (oдлoмци); Двoржaк: Слoвeнскe игрe (избoр), Симфoниja из Нoвoг свeтa.

Mузички рoмaнтизaм у Србији

Препоручена дела зa слушaњe:

К. Стaнкoвић: вaриjaциje нa пeсму „Штo сe бoрe мисли мoje”, Српскe нaрoднe пeсмe (избoр); J. Maринкoвић: сoлo-пeсмe (избoр); Ст. Moкрaњaц: X, XI и XII или XV рукoвeт, Кoзaр, Њeст свjaт (из Oпeлa), Хeрувимскa пeсмa (из Литургиje).

Oпeрa нa пoчeтку xx вeкa

Препоручена дела зa слушaњe:

Пучини. Toскa (мoлитвa Toскe из II чинa, aриja Кaвaрaдoсиja из III чинa), Бoeми (зaвршни дуeт из I чинa); Лeoнкaвaлo: Прoлoг из „Пajaцa”; Maскaњи: Кaвaлeриjaрустикaнa (Интeрмeцo).

Импрeсиoнизaм

Препоручена дела зa слушaњe:

Дeбиси: Пoпoднe jeднoг фaунa, Meсeчинa, Aрaбeскa; Рaвeл: Бoлeрo, Дaфнис и Клoe (oдлoмци).

Mузикa XX вeкa у свeту

Препоручена дела зa слушaњe:

A. Шeнбeрг: Пjeрo мeсeчaр; С. Прoкoфjeв: Клaсичкa симфoниja, Рoмeo и Jулиja (oдлoмци); Б. Бритн: Jeднoстaвнa симфoниja; Д. Шoстaкoвич: V симфoниja или Лeњингрaдскa симфoниja; И. Стрaвински: Пoсвeћeњe прoлeћa (oдлoмaк). Пeтрушкa (рускa игрa); Бaртoк: Кoнцeрт зa oркeстaр (oдлoмaк) или музикa зa жичaнe инструмeнтe, удaрaљкe и чeлeсту; Лутoслaвски: Жaлoбнa музикa; Пeндeрeцки: Пaсиja (oдлoмци).

Mузикa у Србији у XX вeку

Препоручена дела зa слушaњe:

П. Кoњoвић: Tриптихoн из „Кoштaнe”; M. Mилojeвић: Кoмпoзициje зa клaвир и сoлo пeсмe (избoр); С. Христић: Oдлoмци из бaлeтa „Oхридскa лeгeндa” и избoр сoлo-пeсaмa; J. Слaвeнски; Вoдa свирa, Симфoниja Oриjeнтa (oдлoмци); M. Tajчeвић: Сeдaм бaлкaнских игaрa (избoр) Вoспojтe (из „Чeтири духoвнa стихa”). M. Ристић: Свитa ђoкoзa (oдлoмaк); С. Рajичић: Tрeћи клaвирски кoнцeрт (oдлoмци), Нa липaру, циклус зa глaс и oркeстaр, Лисje жути – сoлo-пeсмa; Љ. Maрић: Пeсмe прoстoрa (oдлoмци); В. Вучкoвић: Бурeвeсник (oдлoмaк); M. Вукдрaгoвић: Вeзиљa слoбoдe; Н. Хeрцигoњa: Гoрски виjeнaц; В. Moкрaњaц: IV симфoниja (oдлoмaк). Eтидe зa клaвир (избoр) Oдjeци, Сoнaтa зa виoлину и клaвир (IVстaв);

Џeз и oстaли жaнрoви

Препоручена дела зa слушaњe:

Гeршвин: Пoрги и Бeс (oдлoмци), Рaпсoдиja у плaвoм;

Примeри зa нaвeдeнe жaнрoвe по избору наставника и ученика; Mjузикл: кaрaктeристикe и примeри; Бeрнштajн, A. К. Meнoти.

Примeњeнa музикa

Препоручена дела зa слушaњe:

E. Joсиф: Двa псaлмa зa клaвир; Д. Дeспић: Хумoристичкe eтидe; К. Бaбић. Хoрскe кoмпoзициje (избoр); П. Oзгиjaн: Симфoниja 75; Р. Maксимoвић: Пoчeтaк бунe нa дaхиje (oдлoмци); Mирj. Живкoвић: Бaсмa; 3. Христић: Дaринкин дaр.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

За сумативно оцењивање ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине. У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Предлог за сумативно оцењивање: петнаестоминутни тестови, активност на часу, домаћи задатак, усмено испитивање. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.

Назив предмета: Психологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са појмовима сложености, разноврсности и развојним аспектима психичких процеса;

– Упознавање ученика са основним појмовима психичког функционисања људи у био-социо-културном контексту;

– Оспособљавање ученика за повећање капацитета суочавања са изазовима адолесцентског доба;

– Оспособљавање ученика за преузимање одговорности за очувања менталног здравља;

– Оспособљавање ученика за асертивну комуникацију и сарадљивост у односу са клијентима;

– Оспособљавање ученика за функционисање у заједници и за наставак школовања.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Други разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Приликом реализације тема, неопходно је да се наставник припреми, да презентује ситуације, примере који се тичу процеса рада, у којима се ученици могу наћи, као и примере из свакодневног живота.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Пре свега, користити активне облике наставе-интерактивна предавања (филм, искуства ученика које можемо пренети у студијама случаја...), вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, симулације,текстуално-илустративне методе.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Такође, препорука је примена пројектне наставе, а неке од тема могу бити: симулација и демонстрација вештина комуникације, решавања конфликата, вештина потребних за тимски рад – кроз игру улога, вежбање вештина. Ученици у виду пројекта (презентација, игра улога, костими и друге специфичности..., могу самостално, или у групи / пару представљати разлике различитих типова публике.

Теме се могу реализовати кроз искуства ученика из свакодневног живота, из праксе, анализом ситуација из појединих филмова-серија, са циљем препознавања правилног комуницирања и начина реаговањима у конфликтима, препознавање типа руковођења, вештина потребних за тимски рад.

Од наставника се очекује максимална, интердисциплинарна ширина у интерпретацији планираних садржаја и припреми за његову реализацију кроз развијање општег знања, критичког мишљења и позитивног става код ученика, ради очувања менталног здравља. Акценат на активностима ученика у циљу развијања вештина преговарања и примене основних постулата асертивне комуникације.

Теме се реализују кроз следеће облике наставе

Теорија (72 часа)

Место реализације настав:

Теоријска настава се реализује у учионици опште намене.

Препоруке за реализацију наставе;

Демонстрирати основне постулате асертивне комуникације ученицима у сарадњи са клијентима;

Подстицати развој критичког мишљења код ученика;

Развијати вештине кроз самостални рад ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

За сумативно оцењивање ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине. У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Предлог за сумативно оцењивање: тестови знања, активност на часу (интеракција ученик – ученик, наставник – ученик), домаћи задатак (у виду презентација,есеја, илустрација). Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.

Назив предмета: Основе економије и бизниса

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања о новцу као елементу економије

– Упознавање са тржиштем и конкуренцијом

– Упознавање са предузећем и његовим функцијама

– Развијање аналитичког размишљања о приходима, трошкови и профиту предузећа

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Други разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем. На првим часовима дискутујете са ученицима о економији као науци, њеној важности за функционисање савременог друштва. Објасните ученицима да их овај профил школује за занимање које је уско везано за економска кретања и да поред тога што могу да се запосле и раде за одређену установу, да је могуће и да сами постану предузетници, па су им економска начела веома важна.

Облици наставе: Теоријски часови

Место реализације наставе: Сви часови се реализују у стандардној учионици

Програм Економија садржи четири теме које представљају базу за истраживачке активности. Свака тема нуди више садржаја које наставник увек може допунити, јер постоје многи аспекти са којих се ове теме могу посматрати. Садржаји су конципирани тако да се теме могу посматрати и из различитих перспектива: временске (прошлост – садашњост – будућност) и просторне (локално–глобално).

За наставу тему Новац, обрадити питање новца, од његовог настанка до данашњег савременог новца и то пратећи његов развој где је новац пролазио кроз различите облике. Посебно је важно истражити развој новца у нашој земљи, од самог настанка до данашњег новца.

Како то једно парче папира даје могућност да купимо нешто? У чему је моћ пластичне платне картице? Радећи на овој теми, ученици добију јаснију слику о вредности новца и утицају промене вредности новца на привреду и животни стандард становништва. Такође, обрађујући препоручене садржаје, ученици се упознају са потребом настанка централне банке и улоге коју она има у монетарном и банкарском систему. Посебан акценат је на анализи банкарског система Србије. Кроз истраживање електронског новца и електронског плаћања стичу се неопходна знања која ће олакшати ученицима учешће у финансијским трансакцијама. Садржаји су дати у оквиру мањих целина које се са различитих аспеката баве новцем и свака од њих пружа велике могућности за спровођење истраживања и креирање пројеката.

Дидактику ове теме конципирати на ситуације и студије случајева, односно натерати ученике да дају своје мишљење о новцу, као и начин функционисања савременог друштва да новац не постоји. Препоручујемо један семинарски рад на тему: „Свет без новца – предности и недостаци.”

За наставну тему Тржиште садржаје упоредити са реалним животним ситуацијама, односно интересовања ученика у том узрасту (спорт, љубав, музика, популарност … ) и објаснити конкурентност у тим областима. Теоријске часове представити кроз примере успешних ИТ форми и њихов развој упоредити са развојем тржишта на коме ове фирме послују. Кроз домаће задатке тражити од ученика да истражују о развоју појединих тржишта роба и услуга.

У оквиру теме Предузеће рaзмaтрajу сe oпштe кaрaктeристикe прeдузeћa, прoцeс ствaрaњa врeднoсти у прeдузeћу, кaрaктeристикe прeдузeћa кao oснoвнoг приврeднoг субjeктa. Нaкoн тoгa, рaзмaтрajу сe врсте прeдузeћa према различитим критеријумима. Ученици сe упoзнajу сa рaзличитим приступимa изучaвaњу eфeктивнoсти и eфикaснoсти прeдузeћa. Рaзмaтрa сe утицaj нeпoсрeднoг и пoсрeднoг oкружeњa нa мoгућнoст прeдузeћa дa oбeзбeди нeoпхoднe рeсурсe, кaрaктeристикe пojeдиних сeгмeнaтa oкружeњa, извoри нeизвeснoсти у oкружeњу и рaзличити приступи упрaвљaњa нeизвeснoшћу у oкружeњу. Ученици сe упoзнajу сa средствима и изворима средстава. На конкретним примерима ставити ученике у позицију да препознају средства по облику и изворима прибављања. Теоријску анализу врста предузећа, као и средстава предузећа поткрепити адекватним емпиријским примерима, како би ученици успоставили односе између теорије и праксе. Израдити са ученицима шеме врста предузећа, врста средстава и извора средстава. Даље ученици треба да стекну основна знања о пословним функцијама предузећа. На почетку реализације ових садржаја може се са ученицима направити шема вертикалне и хоризонталне поделе функција предузећа. Анализом остваривања циљева и задатака пословних функција предузећа ученици треба да сагледају значај и допринос сваке функције за укупно пословање предузећа. У реализацији наставе користити примере из праксе да ученици створе јасну слику места и значаја сваке пословне функције за предузеће као целину. Визуелно приказати сарадњу између функција. Код садржаја који су везани за трошкове пословања циљ је да се ученици упознају са улагањима ресурса предузећа ради стварања вредности и стицање основних знања о појму и подели трошкова пословања предузећа. Употребити графичко приказивање укупних и просечних, фиксних и варијабилних трошкова. На примеру конкретног предузећа, на основу задатих параметара, утврдити промену трошкова у зависности од промене обима производње. Са ученицима анализирати добијене резултате. Ученицима давати да на конкретним примерима израчунају цену коштања бирајући адекватну калкулацију и да анализирају добијене резултате. Приликом обраде резултата пословања, ученицима на конкретним примерима приказати утврђивање укупног, просечног и маргиналног прихода, као и профита предузећа. Са ученицима анализирати добијене резултате и утврдити њихову међузависност. На примеру конкретног предузећа, на основу задатих параметара, упоредити остварени профит са планираним профитом.

У оквиру теме Примењена економија потребно је упутити ученике да истраже поједине области економије, од производње хране па до неких које су настале захваљујући развоју технологије. Наставник може да упути ученике на материјале и изворе, и да се ученици још у истраживачком делу активности поделе на групе, парове, или индивидуално да врше истраживање и да резултат буде више пројеката, односно сваки од датих садржаја. Циљ је да ученици упознају неке области примењене економије, разумеју значење основних термина из тих области и разумеју њихове специфичности.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. 

Назив предмета: Сценарио и драматургија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са дефиницијама драматургије и сценарија,

– Представљање ученицима развој драмске књижевности кроз историју позоришта;

– Упознавање ученика са развојем сценаристике кроз историју филма;

– Осамостаљивање ученика при писању личног, ауторског рада, на тему и из области по избору (сценарио, комад, теоријски рад из области позоришта или филма).

– Упознавање ученика са историјом драме, позоришта и кинематографије;

– Развијање критичког мишљења ученика при анализирању дела;

– Упознавање ученика са основним триковима, играма и радионицама којима се сценаристи и драмски писци користе током писања текстова, у различитим фазама;

– Упознавање ученика са практичним функционисањем наставе драматургије на професионалном нивоу;

– Развијање вештина везаних за драматуршке технике, које се користе за представљање свог рада;

– Развијање знања и вештина везаних за усавршавање, напредовање у струци и целоживотно учење

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Други разред:

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем.

Облици наставе: Теоријски часови

Место реализације наставе

Настава се реализује у учионици опште намене и одељење се не дели на групе.

Препоруке за реализацију наставе

Демонстрирати принципе и технике за израду сценарија и драме;

Подстицати развој критичког мишљења код ученика;

Развијати вештине кроз самостални рад ученика;

Примењивање уметничких праваца из историје позоришта и филма у пракси.

Настава у другом разреду прати хронолошки развој позоришта и кинематографије, позоришне лекције су пропраћене филмским и телевизијским примерима (филмови по Шекспиру, Нушићу, Чехову… о Молијеру итд, као и снимци представа писаца о којима се учи), како би се сличне теме обрађивале кроз оба медија. Настава је базирана на читању и анализи одломака, осим у случајевима обраде Шекспира, Молијера, Нушића, Чехова и Брехта, када ученици морају прочитати барем једно целокупно дело сваког од аутора. Ученици пишу драмске вежбе кроз које усвајају научено у теорији и примењују то у пракси. Настава је базирана тако да се све о чему уче повеже са њима, њиховим животом и данашњим временом. Циљ овог плана наставе је да ученици стекну потребно знање о историји драмске уметности како би боље овладали истом и знали основне ствари које су везане и за општу културу. Упознавање с развојем драматургије и сценаристике има циљ да им олакша практичан рад у овим областима, као и у сродним гранама уметности као што су глума, режија, монтажа... Циљ је да се примени и прошири знање стечено у првој години и стекне детаљнија слика о уметности и самој струци драматурга/сценаристе.

У оквиру теме Античка драма и позориште у старом Риму ученици имају увид како је и зашто настала драмска уметност и упознају се са аристотеловском драматургијом која је основни постулат драмског стваралаштва.

У оквиру теме Од средњовековног позоришта до ренесансе ученици се упознају с првим драмским делима и настанком драмских жанрова путем гледања датих примера и читања одабраних драма.

У оквиру теме Виљем Шекспир у позоришту и на филму, ученици се упознају с делима овог великог писца и с његовим стилом. Уче основне одлике Шекспировог стваралаштва које су у много чему допринеле драматургији. Такође, ученици су способни да препознају разлику у транспоновању одређеног дела кроз различите медије и да исто дело напишу у различитим медијима (позориште и филм).

У оквиру теме Француски неокласицизам и Молијер, ученици овладавају жанром комедије и знају да разграниче комедију на виши и нижи тип. Упознавање с овим жанром спроводи се кроз гледање датих примера и читање одабраних дела, као и анализу истих након чега ученици умеју да напишу драмску форму у жанру комедије. Ученици уче да посматрају људе и појаве око себе и да их драматизују.

У оквиру теме Биографски филм ученици гледају одређене биографске филмове и уче по којим правилима се нечији живот транспонује у сценарио. Такође, знају који су догађаји погодни за драматизацију, а који не и по којим правилима се ти догађаји селектују.

У оквиру теме Немачко позориште ученици шире своје знање о драмским правцима и уче да критички посматрају стварност. Оспособљавају се да своје ставове аргументују како у животу, тако и у самом драмском тексту.

У оквиру теме Зачеци позоришта у Србији: од Вујића до Стерије ученици се упознају са настанком драмске уметности код нас и стилом писања наших драмских писаца. Приближавањем Стеријиних дела уче да актуелне догађаје пренесу на драмски текст и уче како се на комичан начин, некад много јаче и боље, даје критика озбиљних догађаја.

У оквиру теме Драма и позориште у 19. веку ученици се упознају са термином реализам који је основа скоро сваког драмског дела. Ученици знају како се граде ликови, њихове биографије и њихови мотиви. Уче како се креира оригинални лик који је уверљив и препознатљив. Умеју да ураде психолошку анализу лика и на тај начин у својим делима направе људе „од крви и меса” што је кључан део сваког доброг драмског текста/сценарија. У оквиру теме Драмски правци двадесетог века, ученици већ стечено знање о драмским жанровима проширују кроз гледање и читање дела из овог периода и оспособљавају се да пишу у свом оригиналном стилу.

У оквиру теме Драматургија немог филма ученици осим упознавања са настанком филмске уметности, уче о економији драмског дијалога, тј. шта је у тексту заиста битно да се изговори, а шта је довољно да се прикаже само сликом. Проширују своје знање о драмској фабули и томе како се догађај „прича” на филму.

У оквиру теме Златно доба Холивуда ученици се оспособљавају да пишу сценарио у дужој форми примењујући своје већ стечено знање о основама сценарија. Ученици гледајући филмове анализирају основе филмске фабуле и умеју да своју идеју транспонују у филмски сценарио.

У оквиру теме Европски филм после Другог светског рата, ученици се упознају с ауторским стиловима на филму и проналазе свој аутентични израз у креирању сценарија.

Ученици такође треба да погледају филмове „Велики диктатор”; по један Хичкоков филм, филмове „Крадљивци бицикала” и „400 удараца”, који се анализирају у различитим наставним темама.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, на основу израде различитих драмских форми (сценарио, драма, етида), усмених провера знања, писања есеја. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. 

Назив предмета: Солфеђо са теоријом музике

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање музичке писмености, односно читање, коришћење и тумачење нотног текста у свим његовим аспектима;

– Развијање музичких способности и осетљивости у домену опажања и праћења мелодијског, хармонског и полифоног тока;

– Развијање музичко – слушних представа;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Теме се реализују кроз часове теорије.

Приликом реализације часова теорије, одељење се не дели на групе.

Место реализације наставе: Часови се могу реализовати у учионици опште намене или у посебно опремљеном кабинету са клавиром и одељење се не дели на групе.

Препоруке за планирање и остваривање наставе:

Образовно-васпитна пракса је сложена, променљива и не може се до краја детаљно унапред предвидети. Она се одвија кроз динамичну спрегу међусобних односа и различитих активности у социјалном и физичком окружењу. Зато се на основу датог програма планира и остварује настава и учење које одговара конкретним потребама ученика, њиховим предзнањима и капацитетима. Планирање наставе и учења, обухвата годишњи и оперативни план, као и припрему за час. Годишњим планом дефинисан је фонд часова у току школске године. Оперативни план подразумева одабир и разраду исхода на месечном нивоу, а припрема за час подразумева операционализацију месечних исхода у зависности од броја планираних часова и садржаја, односно теме.

Прирoдa сaмe музикe па и предмета Солфеђо са теоријом музике укaзуje нa стaлнo прoжимaњe свих oблaсти и тeмaтских jeдиницa кoje су прeдвиђeнe нaстaвним прoгрaмoм. Ниjeднa oблaст или тема нe мoжe се изучaвaти изоловано у односу на друге и не треба да буде сама себи циљ.

Исходи представљају музичке, опажајне и сазнајне активности ученика. Садржај предмета Солфеђо са теоријом музике усмерен је на основно музичко описмењавање и стицање музичких интонативних и ритмичких знања и вештина које ученицима треба да омогуће сагледавање нотног текста са разумевањем у контексту непосредног рада у аудио продукцији.

На путу остваривања циља и исхода кључна је улога наставника који добија значајан простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика.

Солфеђо са теоријом музике покрива следеће теме: 3. разред: Основе музичке писмености и основни појмови, Мелодика, Ритам и Теорија музике; 4. разред: Мелодика, Ритам, Теорија музике и Мелодијски и ритмички диктати.

Наведене области су међусобно повезане и чине нераскидиву, свеобухватну целину. Савладавање нових садржаја темељи се на савладаном програма из претходног разреда.

Током савладавања програма, препоручује се подстицање ученика да активно слушају и анализирају музику, опажају елементе и облике уметничког дела, разликују извођаче и извођачке саставе. Сусрет с уметничким делом на тај начин буди јединствен доживљај који проширује емотивну спознају.

Упознајући музику различитих врста, стилова и жанрова, ученик развија слушне вештине потребне за разумевање музичке уметности и уметности уопште.

Утемељен став о музици изграђује се подстицањем критичког мишљења, разговором и дискусијом. Такав приступ знатно утиче на емоционални, интелектуални и естетски развој ученика. Преношењем мисли, осећања и ставова обликују се креативне особине и музичке способности. Слушањем музике подстиче се развој музичког укуса и потребе за музиком. На тај начин негује се квалитетна музичка публика.

Основе музичке писмености и основни појмови – 3. разред

Музичка писменост подразумева савладавање основних елемената и појмова у музици: нотног писма, кључева, нотних вредности, лествица, итд. Она се поставља на почетку као основа ради касније надоградње у оквиру других тема и њихов градивни елемент. Потребно је да ученик усвоји и савлада основно значење музичких појмова и дефиниција, како би могао да их примени у мелодијским и ритмичким примерима и у теми Теорија музике.

Мелодика – 3. и 4. разред

Мелодика је област којом се развија и унапређује способност вокалног и инструменталног репродуковања мелодијско-ритмичког садржаја на основу музичког слуха. Изражајно и разговетно певање води ка развоју музикалности и ширењу опсега гласа, као и раду на чистој интонацији кроз разне музичке моделе, вокализе, допуњалке, мелодијске примере. Певају се мелодијски мотиви, песме са текстом и примери из литературе, мелодије различитих жанрова, ауторске и народне композиције, као и композиције различитих националности.

Посебну пажњу потребно је обратити на развој музикалности изражајним извођењем примера поштујући ознаке за темпо и карактер, артикулацију, динамику, агогику и фразирање. Примери се обрађују из нотног текста, наравно, уз помоћ наставника, и певањем солмизационим слоговима уз ритмичку пулсацију.

Припрема тоналитета, изводи се учењем песама по слуху, прво са текстом, а потом солмизацијом, опажањем тонова, сличних кретању мелодије у песми, приказивањем и теоријским тумачењем музичких појмова.

Поставка подразумева обнављање научених песама, утврђивње лествице абецедним изговором, певање тоничног трозвука и каденце, препознавање мотива, певање инструктивних вежби и лакших примера из литературе.

Обнављање тоналитета одвија се у оквиру опажања тонова а касније интервала и акорада из каденци, певањем тежих примера из литературе. Тада се утврђују тежи скокови. Лествице са два и више предзнака савладавају се певањем лествица и каденци и илуструју примерима из литературе, дакле, само информативно.

Активно музицирање је најбољи пут ка развоју музикалности и љубави према музици.

Препоручена литература за 3. и 4. разред:

– Боривоје Поповић – Солфеђо за први и други разред ниже музичке школе

– Владимир Јовановић – Солфеђо I, солфеђо II

Ритам – 3. и 4. разред

Ова тема подразумева постављање ритмичких фигура и метричких врста. Ове поставке, као и у мелодици, прати коришћење одговарајућих примера песама са текстом или из литературе. Наставник својим извођењем поставља звучне представе (фигуре, врсте), а ученици уче примере као ритмичке моделе и користе их као трансфер у даљим ритмичким искуствима.

Поставка се одвија на следећи начин: препознавањем мотива, извођењем кратких мелодијских мотива са новим градивом, мануелним извођењем ритма, правилним акцентовањем, испитивањем наученог градива, самосталним извођењем нових задатака са сличним садржајем, записивањем ритмичке окоснице и читањем примера из вокалне и инструменталне литературе.

Опажање врста такта континуирано прати рад на ритму кроз слушање музике, музичку пратњу наставника, извођење и кроз покрет.

Пре рада на ритмичком читању, али и касније, користи се читање у једнаком трајању исписаних нота, са или без обележене метричке врсте.

Равномерним читањем ученици савладавају континуирано праћење нотног текста са обележеним темпом, а тиме и технику читања литературе коју свирају, односно певају (без враћања код учињене грешке!). Код постављања четвороделне поделе са паузама на јединици бројања и лукова треба почети од најједноставнијих фигура које садрже примери из инструменталне литературе.

Домаћи задаци треба да садрже: преписивање нота, вежбе из ортографије, утврђивање научених ритмичких етида, вежбе равномерног читања, утврђивање добро научених примера уз поставку мелодике и ритма (песме са текстом и примери из литературе), евентуално, утврђивање оних мелодијских вежби које су обрађене на часу.

Посебно је потребно истаћи важност савладавања ритма и ритмичких фигура кроз покрет. Ученик изражава свој доживљај музике и прати покретом песме и композиције: тапшањем, лупкањем, пуцкетањем прстима, корачањем,...те при том опажа и усваја елементе ритма.

Препоручена литература за 3. и 4. разред:

– Боривоје Поповић – Солфеђо за први и други разред ниже музичке школе

– Владимир Јовановић – Солфеђо I, солфеђо II

– З.Васиљевић – Солфеђо-ритам

Теорија музике – 3. и 4. разред

Теорија музике у контексту наставе овог предмета представља усвајање знања која омогућавају разумевање нотног текста. Познавање лествица, интервала и акорада као других музичких појмова саставни су део ове области. Да би теорију музике освестили као саставни део музике, требало би је искључиво радити кроз озвучавање ради повезивања са звучним искуствима из праксе на инструменту.

Препоручена литература за 3. разред:

Марко Тајчевић – Основна теорија музике

Мелодијски и ритмички диктати – 4. разред

Опажање појединачних тонова основа је памћења звука сваког ступња у лествици, чиме се поставља функионалност ступњева. Потребно је почети са опажањем неколико тонова, најбоље три, тонови тоничног трозвука као најстабилнија функција, и то у једној до две октаве (мала и прва). Постепено се брзина свираних тонова повећава и шири обим, с тим да се идентификовани тонови певају солмизацијом када се изводе у гласовном регистру, а изговарају или записују када се примењује већи обим. Овоме треба додати препозавање интервала као два одвојено одсвирана тона као и препознавање два симултано одсвирана тона, која ученици прво препознају певањем, а потом утврђују који је интервал (у зависности од програма одређеног разреда).

Усмене диктате ученици изводе групно и појединачно. Певањем одслушаног мотива ученици развијају меморију, а она се даље усавршава техником рада на аутодиктату (записивање научене песме или певање мелодијског примера и његовог записивања, а потом брисања – прво делова, а затим и примера у целости).

Интонирање тонова, интервала и акорада треба што више везивати за тоналитет, односно лествицу која се тада обрађује у мелодици. Интонирање и опажање акорада, дакле, има за ослонац каденцу, као и однос трозвука на главним ступњевима.

Диктати као резултат постављених звучних представа су пожељни на сваком часу. Писмене диктате не могу да раде ученици који нису вежбали писање нота и преписивали вежбе из уџбеника и на тај начин савладали читко и брзо писање и правилну ортографију. Ритмички диктати и записивање појединачних тонских висина претходе свакој појави мелодијско-ритмичких диктата.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је да наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити прилагођена, довољно јасна и информативна како би имала улогу подстицајне повратне информације. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

На часовима Солфеђа са теоријом музике најбитније је развијање музичких способности и изграђивање вештина, па функционални задаци имају приоритет. Уложен труд ученика и његово лично ангажовање и напредовање у складу са личним и музичким способностима је један од врло битних критеријума у оцењивању. У оквиру свих музичких активности потребно је обезбедити пријатну атмосферу, и код ученика потенцирати осећање сигурности и подршке.

Назив предмета: Основе аудиотехнике

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са развојем аудиотехнике;

– Развијање знања о техничким карактеристикама уређаја за снимање и репродукцију звука;

– Оспособљавање ученика за употребу уређаја за снимање и репродукцију звука у аудио продукцији.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: Трећи

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.

Часови се реализују кроз часове теорије и вежби.

Приликом реализације вежби, одељење се дели на групе до 15 ученика.

Место реализације наставе:

Часови теорије се реализују у учионици или кабинету а часови вежби у специјализованом кабинету – студију.

Приликом обраде одређене теме препоручује се посета позориштима, филмским и телевизијским сетовима, као и професионалним студијима. У току реализације наставе препорука је коришћење стручне литературе са адекватним примерима и праћење интернет портала са адекватном и актуелном садржином.

Од наставника се очекује да подстиче ученике на креативно мишљење, развијање идеја и концепта, разумевање процеса и техника рада.

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Дефинисане исходе могуће је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице.

При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Потребно је испланирати наставу и учење према потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, техничким условима, наставним средствима и медијима којима школа располаже. Планирање наставе и учења, обухвата годишњи и оперативни план, као и припрему за час. Годишњим планом дефинисан је фонд часова у току школске године. Оперативни план подразумева одабир и разраду исхода на месечном нивоу. Припрема за час обухвата читав спектар активности, од избора примера аудио уређаја који се обрађују у настави, показних вежби и практичних задатака.У односу на трајање часа рад треба ефикасно организовати тако да се успешно испуњавају краткорочни и дугорочни циљеви, квалитетно покривају све планиране наставне и методске јединице и испуњава обавезни минимум годишњег програма.

Наставник треба у потпуности да сагледа личност ученика са којим ради, његове психофизичке способности, карактер, темперамент, мотивацију и да му помогне при професионалном опредељењу и усмеравању. Он планира и индивидуални програм и наставне садржаје за сваког ученика водећи рачуна о поступности у повећавању захтева. Сваки ученик је посебан и у том смислу наставник мора сагледати и његов шири контекст (породица, васпитање, навике, школа, окружење, лични капацитети, итд) како би оптимално избалансирао одговарајући програм и педагошке поступке који ће ученика уз осећај самопоуздања и задовољства довести до практичних вештина, а ове пак отворити пут за даље напредовање и развој индивидуалних квалитета.

Активност наставника обухвата велику палету информација, вештина и практичних знања различите природе, као и везу са праксом из области аудиотехнике, те је за ученике веома важно да наставника доживљавају и као стручни ауторитет а не само као предавача са друге стране катедре. Исто тако, један од најважнијих предуслова успешног педагошког рада је успостављање међусобног поверења између ученика и наставника.

Потребно је подстицати ученике на дискусију о избору и употреби аудиотехнике у процесу аудио продукције.

Препоруке за реализацију наставе:

Аудиотехника – историјат – Приликом упознавања ученика са историјом развоја аудиотехнике, корисно је да ученици сами истражују дату тему на интернту или другим изворима информација. Фокус у истраживању треба да буде на кључним иновацијама у овој области. Ученици сами могу да представе одговарајуће уређаје. Презентовати ученицима развој ауидотехнике, од појаве фоноаутографа, преко првог уређаја за снимање и репродукцију звука, фонографа, затим, процес снимаања на равну плочу, грамофон, затим појаву уређаја на струју, микрофоне. Ученицима приближити и уређаје за снимање звука на траку, магнетофон, развој до вишелкалног снимања и коначно појаву компакт дискова и прелазак на дигитализацију звука. Пуштати видео примере на којима је приказано како се снимао звук. Пуштати аудио примере како су звучали снимци снимљени на различитим уређајима. Упоређивати раније снимке са снимцима дигиталне ере.

Појам звука и карактеристике звука – Приликом упознавања са темом, ученицима наводити примере из свакодневног живота, указујући на то шта може утицати на звук и његове карактеристике, као и повратни утицај звука на околину. Ученици могу изводити експерименте са различитим изворима звука, истражујући на који начин се карактеристике мењају. На интернету истражити и пуштати снимке који су примери различитих фреквенција. Реализовати дискусије на тему буке и њеним штетним ефектима на околину. Подстаћи ученике да представе решења за смањење буке у свакодневном животу. Наводити примере из свакодневног живота о простирању звука. Упознати ученике са примерима о простирању звука у простору (у учионици рефлексија, апсорпција..). Пуштати аудио снимак фреквентног спектра од 20Hz до 20kHz. На примерима различитих инструмената или гласова објаснити сложен тон (хармонијски садржај).

Електроакустички претварачи –.Ученике подстицати да на интернету пронађу одговарајуће примере разних микрофона и да анализирају карактеристике сваког уз детаљно објашњење наставника о спецификацијама одређених микрофона. На практичном примеру показати конструкцију кондезаторског и динамичког микрофона и упоредити их.. Показати како реагују подешавања на кондезаторском микрофону. На практичном примеру показати разлике између микрофона према акустичкој подели (усмерености микрофона). На практичном примеру показати разлике у карактеристикама између микрофона према електричној подели, користећи још и звучну карту и компјутер. На интернету показивати примере спецификација различитих микрофона и упоредити тржишне вредности. Пуштати исте нумере на неколико различитих звучника и упоређивати разлике, при чему користити и мониторске звучнике и HI-FI уређаје. Такође, препоручује се да ученици самостално истраже различите врсте звучника и слушалица и да забележе њихове карактеристике, уз детаљно објашњење наставника о спецификацијама одређених звучника и слушалица. На конкретном примеру ученицима објаснити принцип рада и техничке карактеристике звучника.

Основе електричних кола и аудио сигнали – Приликом обраде ове теме препоручује се навођење примера из свакодневног живота и заједничко истраживање о коришћењу симулатора за анализу електричних кола у контексту аудиотехнике. У оквиру области основе електричних кола, важно је да се ученици упознају са појмом напона у аудиотехници, појмом импедансе у аудиотехници и значајем импедансе у повезивању уређаја. У оквиру аналогних сигнала, препоручује се објашњавање дигиталних сигнала и конверзија аудио ланца: улазни уређаји, преносни канал и излазни уређаји, као и повезивање уређаја у аудио ланцу. Препорука за практичну вежбу је повезивање микрофона, појачивача и звучника како би се остварио одговарајући аудио ланац.

Аудио уређаји – На доступним аудио уређајима ученицима демонстрирати функције за рад. Препорука је да ученици све релевантне аудио уређаје истраже на интернету и забележе њихове главне функције, а затим и да их упореде са доступним уређајима. Приликом савладавања постављених исхода, препорука је да ученици кроз доступне софтверске алате симулирају снимање једноставних примера, као и контролу тока сигнала кроз аудио миксер.

Посебну пажњу обратити на развијање свести о безбедности и заштити на раду. Подстицати ученике да самостално и мсамоиницијативно брину о заштити и очувању околине.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је да наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити прилагођена, довољно јасна и информативна како би имала улогу подстицајне повратне информације. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање подразумева редовно праћење активности ученика током часа и учешће у дискусијама, затим анализу урађених истраживања и експеримената и вежби са досупним аудио уређајима. Препоручује се редовно бележење активности ученика, вођење портфолија са ученичким радовима

Сумативно оцењивање може да обухвати спровођење тестова који се односе на теоријски део градива, али и писмене задатке који захтевају примену конкретних знања о аудиотехници. Ученици могу оцењени и на основу пројеката, истраживачих радова, презентација или аудио продукција. Препоручује се оцењивање ученика у учешћу у дискусијама и презентацијама, као и оцењивање вештина стечених током практичних вежби и руковањем аудио опремом.

Назив предмета: Основе свирања клавира

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са елементима музичке изражајности и музичке форме кроз одговарајућу клавијатурну литературу;

– Савладавање основне технике свирања на инструментима са клавијатуром;

– Развијање музичке осетљивости, креативности и естетског сензибилитета.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред

Четврти разред

1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава се изводи кроз часове вежби.

Подела на групе: Приликом реализације вежби, одељење се дели на групе.

Место реализације наставе:

Учионица и специјализована учионица (са музичким инструментом и нотном таблом)

Препоруке за планирање наставе за 3. и 4. разред

Прирoдa сaмe музикe укaзуje нa стaлнo прoжимaњe свих oблaсти и тeмaтских jeдиницa кoje су прeдвиђeнe нaстaвним прoгрaмoм. Настава је усмерена на остваривање исхода. Препоручени музички садржаји (литература) остављају простор за избор и других садржаја у складу са могућностима ученика и инвентивношћу наставника.

Наставник има слободу али и одговорност да изабере оптималaн програм у коме ће ученик моћи да репродукује све техничке и музичке задатке, а и да у истом ужива, не размишљајући о тежини захтева као о неком непребродивом проблему.

Планирање наставе и учења обухвата израду Годишњег плана наставе и учења, Оперативног плана (на нивоу месеца) и планирање часа, односно припреме за час. Годишњим планом се дефинише број часова у односу на изабрано музичко дело које се обрађује, по месецима, а у складу са годишњим фондом часова. Оперативни план подразумева одабир и операционализацију исхода на нивоу месеца у односу на изабрани музички пример, композицију.

Припрема за час је специфична јер се настава одвија у групи до 10 ученика. Овакав, готово индивидуални приступ настави пружа и могућност да час пође и сасвим другим путем од планираног, али наставник у планирању мора да води рачуна о предзнању ученика да би био сигуран да ученик/ученици могу да прате и савладају постављене задатке. Како се исходи у стицању вештина кумулативно остварују, сваки пут у неком свом сегменту, припрема садржи назив дела, циљ часа и конкретизацију исхода који је у фокусу у односу на циљ часа.

У оквиру организације годишњих и месечних активности неопходно је водити рачуна о школском календару и активностима које прате живот школе, па према њима усмеравати и обликовати наставне садржаје.

Препоруке за остваривање наставе за 3. и 4. разред

Основе технике свирања на инструментима са клавијатуром – 3. разред

На самом почетку ученике треба упознати са кратким историјским развојем инструмената са клавијатуром, основним деловима и њиховом улогом. Поставка за инструментом, односно начин седења је веома важан у односу на оптерећеност кичме и одговарајуће мускулатуре у току свирања. Посебно обратити пажњу на удаљеност и висину клавирске столице у односу на инструмент. Непосредан контакт почиње поставком леве и десне руке на клавијатуру и извођењем првих тонова портаменто начином свирања, сваком руком посебно. Ученик постепено упознаје клавијатуру и повезује је са нотним писмом. Свирање лествица и одговарајућих трозвука омогућава повезивање и примену наученог из предмета Солфеђо са теоријом музике, савладавање одговарајућих прстореда и неопходна је припрема и основ за упоредо савладавање других музичких садржаја.

Извођење музике – 3. и 4. разред

Избор композиција које носе у себи одређене техничке и музичке захтеве је од великог значаја за заинтересованост ученика и њихов напредак. Сваки ученик (у оквиру групе) је посебан и у том смислу наставник мора имати и његову ширу слику (породица, школа, окружење, лични капацитети...) како би оптимално избалансирао одговарајући програм који ће ученика/е довести до практичних вештина, а ове пак отворити пут за даље напредовање.

Препоручена литература према програму:

– Једна од почетних школа за клавир – Томсон, Јела Кршић, Николајев

– Мирослава Лили Петровић – Школица за клавир (ниво А, Б и Ц)

Наставник има могућност да по слободном избору, одабере и композиције које нису наведене у програму водећи рачуна о примерености наставним садржајима, узрасту ученика, њиховим техничким могућностима и музичким интересовањима, естетским захтевима и исходима.

Неопходно је стимулисати и охрабривати ученике, да испољавају сампоуздање у току извођења;

Веома је важно да ученици стекну навику посећивања концерата уметничке музике и представа. Дискусијом о одслушаним делима и извођењем истих (примереном старосном добу ученика), ученици стичу увид у тумачења музичких дела, начине извођења, различите техничке приступе извођача, развијајући тако критичко мишљење, о сопственом и туђем извођењу које ће им помоћи у даљем развоју и напредовању.

2. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је да наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити прилагођена, довољно јасна и информативна како би имала улогу подстицајне повратне информације. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика

На часовима инструмента најбитније је развијање музичких способности и изграђивање вештина. Критеријум у оцењивању је уложен труд ученика и лично напредовање сваког ученика у складу са његовим личним и музичким могућностима. У обзир треба узети све сегменте учениковог талента, залагања и односа према раду. У оквиру свих музичких активности потребно је обезбедити пријатну атмосферу, а код ученика потенцирати осећање сигурности и подршке.

Назив предмета: Примена МИДИ система

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са врстама МИДИ уређаја;

– Упознавање ученика са основама коришћења МИДИ система за потребе реализације аудио снимака;

– Развијање вештина за коришћење МИДИ система за потребе реализације аудио снимка.

– Оспособљавање за обраду МИДИ записа у сарадњи са инструменталним солистом или музичким продуцентом

– Развијање вештина за обраду МИДИ записа, применом дигиталних технологија,

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.

Часови се реализују кроз часове теорије и вежби.

Приликом реализације вежби, одељење се дели на групе до 15 ученика.

Место реализације наставе:

Часови теорије се реализују у учионици или кабинету а часови вежби у специјализованом кабинету – студију.

Приликом обраде одређене теме препоручује се посета професионалним музичким студијима. У току реализације наставе препорука је коришћење стручне литературе са адекватним примерима и праћење интернет портала са адекватном и актуелном садржином.

Од наставника се очекује да подстиче ученике на креативно мишљење, развијање идеја и концепта, разумевање процеса и техника рада.

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Дефинисане исходе могуће је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице.

При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Потребно је испланирати наставу и учење према потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, техничким условима, наставним средствима и медијима којима школа располаже. Планирање наставе и учења, обухвата годишњи и оперативни план, као и припрему за час. Годишњим планом дефинисан је фонд часова у току школске године. Оперативни план подразумева одабир и разраду исхода на месечном нивоу. Припрема за час обухвата читав спектар активности, од избора примера аудио уређаја који се обрађују у настави, показних вежби и практичних задатака.У односу на трајање часа рад треба ефикасно организовати тако да се успешно испуњавају краткорочни и дугорочни циљеви, квалитетно покривају све планиране наставне и методске јединице и испуњава обавезни минимум годишњег програма.

Наставник треба у потпуности да сагледа личност ученика са којим ради, његове психофизичке способности, карактер, темперамент, мотивацију и да му помогне при професионалном опредељењу и усмеравању. Он планира и индивидуални програм и наставне садржаје за сваког ученика водећи рачуна о поступности у повећавању захтева. Сваки ученик је посебан и у том смислу наставник мора сагледати и његов шири контекст (породица, васпитање, навике, школа, окружење, лични капацитети, итд) како би оптимално избалансирао одговарајући програм и педагошке поступке који ће ученика уз осећај самопоуздања и задовољства довести до практичних вештина, а ове пак отворити пут за даље напредовање и развој индивидуалних квалитета.

Активност наставника обухвата велику палету информација, вештина и практичних знања различите природе, као и везу са праксом из области аудиотехнике, те је за ученике веома важно да наставника доживљавају и као стручни ауторитет а не само као предавача са друге стране катедре. Исто тако, један од најважнијих предуслова успешног педагошког рада је успостављање међусобног поверења између ученика и наставника.

Потребно је подстицати ученике на дискусију о избору и употреби МИДИ система у процесу аудио продукције.

Препоруке за реализацију наставе:

МИДИ историјат – Приликом увођења ученика у тему, наставник може подстаћи ученике да размишљају о томе како се појавила потреба за стандардизацијом комуникације међу музичким инструментима или о томе на који начин је МИДИ систем допринео развоју музичке продукције.Представити ученицима историјски контекст МИДИ-ја, користећи се доступним примерима на интернету, који показују прву употребу МИДИ-ја. Анализирати употребу МИДИ система у различитим стиловима и жанровима и навести ученицима примере познатих музичара који су се користили овом технологијом.

МИДИ интерфејс, модови и поруке – Користећи компјутер, на практичном примеру показати ученицима све примере каналских и системских порука МИДИ система. Користећи МИДИ контролере на практичном примеру показати његове функције. На интернету приказати примере коришћења синхронајзера за синхронизацију снимања звука и слике.

МИДИ софтвер за аудио продукцију – Тему започети прегледом улоге МИДИ софтвера у савременој аудио продукцији уз истовремено појашњавање због чега је програмирање и унос МИДИ вредности битан аспект у овој облати. Користећи компјутер демонстрирати ученицима МИДИ програмирање. Помоћу МИДИ клавијатура уносити вредности, а потом вршити промене исхода.

Синтисајзер и семплер – Упутити ученике да на интернету истраже видео снимке коришћења раличитих синтисајзера. Користећи фотографије синтисајзера са интернета показати све параметре и објаснити њихове фунцкције. Функције синтисајзера такође показати на примеру симулација у виду виртуелних инструмената у софтверу за аудио продукцију. Показати ученицима на интернету доступне видео снимке у којима се виде примери начина функционисања семплера.

VST инструменти – На компјутеру показати раличите врсте виртуелних инструмената и на практичном примеру показати њихов начин рада. Упоредити звук ВСТ са звуком природних инструмената. Ради савладавања постављених исхода, ученицима постављати задатаке који захтевају анализу различитих аудио излаза и њихову употребу у креативном окружењу.

У циљу заштите и безбедности, неопходно је да школа одржава уређаје у исправном стању, а да ученици рукују уређајима уз надзор наставника.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је да наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити прилагођена, довољно јасна и информативна како би имала улогу подстицајне повратне информације. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање подразумева редовно праћење активности ученика током часа и учешће у дискусијама, затим праћење напретка ученика кроз пројекте у којима се користи МИДИ софтвер или се од ученика очекује да изаберу и употребе одређени ВСТ инструмент. Препоручује се редовно бележење активности ученика и вођење портфолија са ученичким радовима.

Сумативно оцењивање може да обухвати спровођење тестова који се односе на теоријски део градива, али и писмене задатке који захтевају примену конкретних знања о примени МИДИ система. Ученици могу оцењени и на основу пројеката, истраживачих радова, презентација или аудио продукција. Препоручује се оцењивање ученика у учешћу у дискусијама и презентацијама, као и оцењивање вештина стечених током практичних вежби и руковањем доступним софтверима и опремом.

Назив предмета: Снимање и обрада звука

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са историјом снимања звука;

– Упознавање ученика са врстама звука у АВ делу;

– Упознавање са опремом која се користи у сврху снимања звука;

– Развијање знања и вештина везаних за снимање звука за филм;

– Оспособљавање ученика за руковање уређајима за снимање звука;

– Развијање знања врстама и карактеристикама микрофона;

– Упознавање са техникама стереофонског снимања;

– Упознавање са принципима, инструментима и техникама обраде звука;

– Развијање знања о основним захтевима миксовања и финалне обраде музике, озвучавања и употребе музике у сценским догађајима.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.

Часови се реализују кроз часове теорије, вежби и наставе у блоку.

Приликом реализације вежби и наставе у блоку, одељење се дели на групе.

Место реализације наставе:

Часови теорије се реализују у учионици или кабинету а часови вежби и наставе у блоку у специјализованом кабинету – студију.

Приликом обраде одређене теме препоручује се посета позориштима, филмским и телевизијским сетовима, као и професионалним студијима. У току реализације наставе препорука је коришћење стручне литературе са адекватним примерима и праћење интернет портала са адекватном и актуелном садржином.

Од наставника се очекује да подстиче ученике на креативно мишљење, развијање идеја и концепта, разумевање процеса и техника рада.

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика.

Дефинисане исходе могуће је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Потребно је испланирати наставу и учење према потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, техничким условима, наставним средствима и медијима којима школа располаже.

Трећи разред:

Ресурси за снимање звука: На уводном часу ученике упознати са циљем и исходима учења. Подстаћи их да одговоре на питање шта мисле да се у аудио продукцији користи приликом снимања звука на терену, као и на то да ли околности на терену одређују врсту уређаја која ће се користити приликом снимања. Приликом реализације наставе користити се методом демонстрације и карактеристике уређаја показивати на конкретном примеру. Приликом часова вежби ученици треба самостално да позиционирају микрофон у оквиру једноставних примера.

Драматургија звука: Приликом реализације наставе, у овој теми, ученике подстицати на слушање и анализу звука на различитим примерима. Препорука је да се пуштају инсерти из референтних филмова. Важно је да ученици стекну способност разликовања различитих врста говора, музике и звучних ефеката.

Снимање звука за филм: Увод у тему направити кроз рекапитулацију градива из предмета Продукција у култури и медијима, са акцентом на филмску продуцију и ангажовања у сектору звука. Ученике упознати са задацима и ангажовањима чланова сектора звука. На часовима вежби препоручује се симулација задатака чланова екипе, користећи ресурсе за снимање звука.

Обрада звука за филм: Препорука је да се тема надовеже на претходну, па на почетку упутити ученике да ће претходно снимљене материјале прилагођавати у складу са потребама задатака. Ученици треба да стекну знање о разлици између звука снимљеног на сету, и постсинхроних звукова који се накнадно снимају и монтирају у студију. Задавати једноставне примере на којима ће у студију на основу слике, односно кратких видео форми ученици креирати одговарајућу звучну слику. Поред тога, пролазити примере који подразумевају наховање дијалога у студију услед неадекватно уснимљеног дијалога на терену.

Настава у блоку се реализује два пута годишње са по 30 часова (5 дана по 6 часова), или једном са 60 часова, обично на крају године, у зависности од могућности и организације школе.

Препоручује се да се у оквиру блок наставе релизује пројектни задатак, који би подразумевао итегрисање претходно стечених знања и вештина, и њихову примену у конкретном практичном задатку. Ученици треба да прођу кроз процес креирања атмосфере, креирања фоли ефеката и креирања осталих звучних ефеката, уз помоћ снимања, или одабира одговарајућих ефеката из базе звучних ефеката. Препоручује се да ученици креирају слику за краткометражни играни или анимирани филм или за инсерт из дугометражног филма. Приликом извођења блок наставе препоручује се сарадња са филмским и музичким студијима и независним продукцијама и посета професионалним музичким студијима.

Четврти разред:

Микс звука за филмска дела: Ученике упознати са фазом постпродукције, која подразумева микс звука и финалазацију за различите врсте емитовања. Приликом увођења у тему, извршити систематизацију претходног градива и заједно са ученицима преслушати снимљени материјал и дати простор за изношење предлога ученика на који начин би одређени материјал миксовали. Након часова теорије, часове вежби реализовати кроз надоградњу пројеката из претходног разреда.

Звук за остала аудио и АВ дела: Приликом увода у тему, ученике упознати са различитим врстама аудио и аудио-визуелних дела. Упознати их са референтним примерима из постојећих аудио и АВ дела. Пуштати им исечке из анимираних филмова и радио драма. Кроз једноставне примере, користећи видео и потребан звучни садржај реализовати наховање краћих форми или трејлера анимираних филмова. За реализацију исхода у овој теми препорука је сарадња са смером Сарадник у филмској и ТВ продукцији.

Звук у позоришту: На почетку теме подсетити ученике на претходна знања из области позоришне продукције и из тог угла ученике поставити у улогу дизајнера звука. Затим објаснити који су конкретни задаци и одговорности дизајнера звука у позоришту. Препоручује се посета позориштима и упућивање на различите позоришне жанрове. На часовима пуштати исечке из представа и заједно са ученицима вршити одабир и креирање одговарајућих звучних ефеката.

Настава у блоку се реализује три пута годишње са по 30 часова (5 дана по 6 часова), или 90 часова, обично на крају године, у зависности од могућности и захтева организације.

Препоручује се, да се у оквиру блок наставе релизује пројектни задатак, који би подразумевао итегрисање претходно стечених знања и њихову примену у конкретном практичном задатку. Концептуализацију радио драме, одабир текста, поделу улога ученици би могли да ураде у сарадњи са ученицима смера филмске и ТВ продукције. Даљи процес рада на пројекту подразумевао би снимање глумаца, креирање звучне слике, снимање звучних ефеката или додавање звучних ефеката из постојеће базе ефеката, а затим и микс звука.

Приликом извођења блок наставе репоручује се сарадња са филмским и музичким студијима и независним продукцијама и посета професионалним музичким студијима.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је да наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити прилагођена, довољно јасна и информативна како би имала улогу подстицајне повратне информације. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

У оквиру формативног оцењивања препоручује се праћење активности ученика током презентације различитих уређаја за снимање и звука. Подстицати ученике на дијалог и дискусију о предностима и манама различитих уређаја. Пратити групне активности ученика којим симулирају снимање звука на терену. Давати ученицима повратне информације о ефикасности њихових решења.

За сумативно оцењивање, препоручује се спровођење различитих врста активности као што су дискусије, симулације, тестови, практичне вежбе, у складу са потребама тема које се обрађују, као и индивидуалним потребама и способностима ученика.

Назив предмета: Технологија снимања музике

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са продукцијом музике;

– Упознавање са корацима у свим фазама у снимању и продукцији музике;

– Оспособљавање за припрему и коришћење опреме за продукцију музике;

– Развијање знања и вештина у снимању и продукцији музике;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: Трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Трећи

Разред: Четврти

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.

Часови се реализују кроз часове теорије и вежби.

Приликом реализације вежби, одељење се дели на групе до 15 ученика.

Место реализације наставе:

Часови теорије се реализују у учионици или кабинету а часови вежби у специјализованом кабинету – студију.

Приликом обраде одређене теме препоручује се посета професионалним студијима. У току реализације наставе препорука је коришћење стручне литературе са адекватним примерима и праћење интернет портала са адекватном и актуелном садржином.

Од наставника се очекује да подстиче ученике на креативно мишљење, развијање идеја и концепта, разумевање процеса и техника рада.

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Дефинисане исходе могуће је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице.

При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Потребно је испланирати наставу и учење према потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, техничким условима, наставним средствима и медијима којима школа располаже. Планирање наставе и учења, обухвата годишњи и оперативни план, као и припрему за час. Годишњим планом дефинисан је фонд часова у току школске године. Оперативни план подразумева одабир и разраду исхода на месечном нивоу. Припрема за час обухвата читав спектар активности, од избора примера аудио уређаја који се обрађују у настави, показних вежби и практичних задатака.У односу на трајање часа рад треба ефикасно организовати тако да се успешно испуњавају краткорочни и дугорочни циљеви, квалитетно покривају све планиране наставне и методске јединице и испуњава обавезни минимум годишњег програма.

Наставник треба у потпуности да сагледа личност ученика са којим ради, његове психофизичке способности, карактер, темперамент, мотивацију и да му помогне при професионалном опредељењу и усмеравању. Он планира и индивидуални програм и наставне садржаје за сваког ученика водећи рачуна о поступности у повећавању захтева. Сваки ученик је посебан и у том смислу наставник мора сагледати и његов шири контекст (породица, васпитање, навике, школа, окружење, лични капацитети, итд) како би оптимално избалансирао одговарајући програм и педагошке поступке који ће ученика уз осећај самопоуздања и задовољства довести до практичних вештина, а ове пак отворити пут за даље напредовање и развој индивидуалних квалитета.

Активност наставника обухвата велику палету информација, вештина и практичних знања различите природе, као и везу са праксом из области аудиотехнике, те је за ученике веома важно да наставника доживљавају и као стручни ауторитет а не само као предавача са друге стране катедре. Исто тако, један од најважнијих предуслова успешног педагошког рада је успостављање међусобног поверења између ученика и наставника.

Потребно је подстицати ученике на дискусију о избору и употреби аудиотехнике у процесу аудио продукције.

Препоруке за реализацију наставе:

Трећи разред:

Појам продукције музике – Ученике упознати са темом навођењем примера из свакодневног живота, а затим детаљним објашњењем основних појмова и концепата из области продукције музике. Како би ученици разумели разлику између озвучавања и снимања мзуике, препоручује се детаљно истицање кључних фаза у оба процеса. Ученицима направити јасну дистинкцију између сниматеља, асистента и дизајнера звука, а њихова задужења објаснити на конкретним примерима.

Врсте и поставка микрофона – Ученике упознати са темом детаљним објашњавањем принципа рада микрофона и њихових основних карактеристика. На конкретним примерима показати разлике између микрофона према акустичкој подели, односно усмерености микрофона. На практичном примеру показати разлике у карактеристикама између микрофона према електричној подели, користећи још и звучну карту и компјутер. Упознати ученике са различитим техникама снимања микрофоном, кроз одговарајуће примере. Омогућити ученицима да активно учествују у избору и поставци микрофона у студијском окружењу.

Стерео микрофонске поставке – Тему започети теоријским објашењем стереофоније и значајем стерео микрофонских поставки у аудио снимању. На видео снимцима приказивати употребу стерео техника снимања у различитим условима и за разлиите намене. Поред видео снимака, препоручује се употреба аудио демонстрација и слушања за илустрацију различитих стерео техника. Пратктичним примерима, употребом стерео пара, снимати различите врсте инструмената, гласова или амбијената.

Музички инструменати – карактеристике и снимање – Ради упознавања ученика са основним карактеристикама и функцијама делова инструмената, препоручује се приказивање делова инструмената на фотографијама, уз детаљна пратећа теоријска појашњења професора. Пуштајући видео снимке приказати намену инструмената у различитим музичким жанровима. На видео снимцима приказивати и технике снимања свих инструмената. За сваки инструмент који је могуће обезбедити, демонстрирати ученицима начин његовог снимања.

Четврти разред:

Конфигурација студија за продукцију музике – Демонстрирати ученицима све доступне примере релевантних музичких студија. Уз прегледање доступних видео снимака и фотографија, препоручује се заједничка анализа и уочавање свих саставних елемената једног музичког студија. Подстицати ученике на анализу и дискусију о предностима и изазовима различитих конфигурација студија. Препоручује се обилазак и посета музичким студијима, у сарадњи са продукцијским кућама и музичким продуцентима.

Фазе рада: предпродукција – Приликом упознавања ученика са темом, препоручује се прегледање видео записа различитих музичких продуцената који деле своја искуства о фази припреме за снимање. Препорука је и коришћење и демонстрација одговарајуће различите документације из фазе припреме (нотни записи, рајдер, планови...). На часовима вежби, ученике подстицати да на основу примера самостално креирају документацију.

Фазе рада: снимање – Приликом упознавања ученика са овом фазом, детаљно им објаснити процес избора, а затим повезивања опреме, поставку микрофона, као и значај тонске и снимајуће пробе. При обради садржаја, користити се доступним видео снимцима сложенијих врста снимања. Ученици треба самостално да прођу процес различитих једноставнијих врста снимања.

Фазе рада: обраде и микс – Ученике упознати са темом кроз објашњење теоријских аспеката синхронизације, монтаже, обраде и микса музике, као и употребу аудио процесора. Поред теоријских предавања, важно је учеике упућивати на вежбе коришћења алата за миксовање музике. Ученицима приказивати пројекте различитих врста музике и са различитим елементима. Када год је могуће, препоручује се организовање посета професионалним студијима за миксовање како би ученици стекли реално искуство у овом процесу и упознали се са новим технологијама.

Фазе рада: мастеринг – Вежбе мастеринга реализовати на примерима пројеката који су претходно коришћени за вежбе микса. Пуштањем снимака на различитим дигиталним сервисима упоређивати стандарде у гласноћи.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је да наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити прилагођена, довољно јасна и информативна како би имала улогу подстицајне повратне информације. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање подразумева редовно праћење активности ученика током часа и учешће у дискусијама, затим анализу урађених вежби са доступним уређајима и програмима за снимање музике. Препоручује се редовно бележење активности ученика, вођење портфолија са ученичким радовима.

Сумативно оцењивање може да обухвати спровођење тестова који се односе на теоријски део градива, али и писмене задатке који захтевају примену конкретних знања о технологији снимања музике. Ученици могу оцењени и на основу пројеката, истраживачих радова, презентација или аудио продукција. Препоручује се оцењивање ученика у учешћу у дискусијама и презентацијама, као и оцењивање вештина стечених током практичних вежби и руковањем опремом за снимање музике.

Предузетништво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са појмом, значајем, врстама предузетништва; начином отпочињања пословања и стартап екосистемом;

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;

– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;

– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко – методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.

Место реализације наставе: кабинет за предузетништво или учионица опремљена пројектором и рачунарима са интернет конекцијом.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.

Препоруке за планирање наставе

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу.  Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота. 

Препоруке за остваривање наставе

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на крају учења треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.

Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.

При реализацији тема подстицати ученике да користе што различитије изворе информација и да према њима имају критички однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачности. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који извори се могу сматрати поузданим и релевантним, а које податке треба узети са резервом и проверити. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе података као што су књиге, филмови и разговор са људима.

1. Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности.  У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Уколико није могуће организовати посете, пожељно је усмерити ученике да погледају одређене документарне емисије или филмове о успешним предузетницима. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбоље примере за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и документације потребне за то.

Стартап екосистем, Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву.  Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима.  Коначни резултат пројекта може бити презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва, локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије. 

2. Пословни план

Током остваривања ове теме, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине. 

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе, уколико сами желе да истраже неко друго поље делатности. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања. 

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на пројекта треба да буде пословни план за конкретну пословну идеју.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд. 

На почетку остваривања програмо препуручује се иницијални тест (иницијална процена) у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима у предузетништву, примерима из окружења и свог подручја рада.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Препорука је да се настава реализује кроз пројектне задатке и истраживачки рад ученика зато је важно имати евиденције о свим продуктима ученика и водити рачуна да приликом рада у тиму или групи ученици имају различите улоге током времена како би сви имали једнаке прилике за достизање исхода и и евалуацију њиховог рада.

Много тога се може пратити, нпр. начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да је процес рада често важнији од самих резултата.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. За овакав облик рада наставник треба да припреми листе за оцењивање које ће садржати јасне аспекте и идикаторе вредновања. Приликом оцене пословног плана, могу се кроистити већ постојећи обрасци прилагођени узрасту и ученицчким постигнућима. Ученике упознати са свим инструментима и критеријумима који ће бити коришћени приликом оцењивања. У вредновању наученог користе се различити инструменти, на Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

Како се сваки истраживачки рад завршава презентацијом потребно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових вештина у припреми презентација. Ученици треба унапред да знају шта се прати приликом презентовања, а то су показатељи који се тичу садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, колико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционалне или декоративне...), начина излагања (да ли је довољно гласно, јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца (да ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реагују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да процене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.

Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, могу се пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења. 

Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив изборног програма: Електронско пословање

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним појмовима електронског пословања;

– Подизање свести ученика о потреби примене електронског пословања;

– Упознавање ученика са врстама Е – услуга које се пружају у Србији;

– Оспособљавање ученика за коришћење Е – услуга;

– Упознавање ученика са мобилним технологијама у електронском пословању;

– Оспособљавање ученика за коришћење мобилних технологија у електронском пословању;

– Развијање компетенција значајних за свакодневни живот и даљи професионални развој;

– Развијање самосталности у раду стварањем услова за практичну активност ученика.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА