Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

3

На основу члана 67. ст. 1. и 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о плану и програму наставе и учења уметничког образовања и васпитања за средњу уметничку школу ликовне области и за образовне профиле у области ликовне уметности

Члан 1.

Овим правилником утврђује се план и програм наставе и учења уметничког образовања и васпитања за средњу уметничку школу ликовне области и за образовне профиле у области ликовне уметности, у подручју рада Култура, уметност и јавно информисање, и то за образовне профиле ликовни техничар, техничар дизајна графике, техничар дизајна текстила, одеће и сценског костима, техничар дизајна амбалаже и техничар дизајна ентеријера и индустријских производа, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења остварује се и у складу са:

1) Правилником о плану и програму наставе и учења уметничког образовања и васпитања за средњу музичку школу („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 8/20, 11/20 и 15/20), у делу који се односи на план и програм наставе и учења за предмет Математика, за први, други, трећи и четврти разред;

2) Правилником о плану и програму наставе и учења за гимназију („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/20, 12/20, 15/20, 1/21, 3/21, 7/21 и 14/23), у делу који се односи на план и програм наставе и учења за предмете:

(1) општег типа:

– Српски као нематерњи језик, за први, други, трећи и четврти разред;

– Физичко и здравствено васпитање, за први, други, трећи и четврти разред;

– Психологија, за други разред;

– Социологија, за четврти разред;

– Грађанско васпитање, за први, други, трећи и четврти разред;

(2) природно-математичког смера

– Филозофија, за четврти разред;

3) Правилником о програму наставе и учења општеобразовних предмета у стручним школама („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/23 и 14/23), у делу који се односи на програм наставе и учења за предмете:

– Српски језик и књижевност;

– Страни језик;

– Физика;

– Хемија;

– Биологија;

– Историја;

– Географија;

– Музичка култура;

– Рачунарство и информатика;

4) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Ликовни техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 2/22);

5) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар дизајна графике” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 8/22);

6) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар дизајна текстила, одеће и сценског костима” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 6/22);

7) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар дизајна амбалаже” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 6/22);

8) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар дизајна ентеријера и индустријских производа” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 6/22).

Члан 3.

Програм верске наставе остварује се у складу се Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за средње школе („Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 11/16).

Члан 4.

Даном почетка примене овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Култура, уметност и јавно информисање („Просветни гласник”, бр. 9/93, 2/94, 4/96, 19/97, 15/02, 10/03, 7/05, 4/06, 4/07, 4/09, 8/09 и 11/10 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/13, 11/13, 14/13, 10/16, 8/20 и 11/23), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовне профиле ликовни техничар, техничар дизајна графике, техничар дизајна текстила, техничар дизајна амбалаже и техничар дизајна ентеријера и индустријских производа;

2) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Хемија, неметали и графичарство („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/14, 12/15, 3/18 и 4/19), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил техничар за обликовање графичких производа.

Члан 5.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Култура, уметност и јавно информисање за образовне профиле ликовни техничар, техничар дизајна графике, техничар дизајна текстила, техничар дизајна амбалаже и техничар дизајна ентеријера и индустријских производа, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по наставном плану и програму који је био на снази до ступања на снагу овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2024/2025. годином у подручју рада Хемија, неметали и графичарство за образовни профил техничар за обликовање графичких производа, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по наставном плану и програму који је био на снази до ступања на снагу овог правилника, најкасније до краја школске 2028/2029. године.

Члан 6.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-11/2024-03

У Београду, 25. јула 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА КОЈИМА СЕ ОСТВАРУЈУ ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ И АКТИВНОСТИ

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

ОСТВАРИВАЊЕ ПЛАНА И ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА

1. Распоред радних недеља у току наставне године

2. Подела одељења на групе ученика

ЛИКОВНИ ТЕХНИЧАР

ТЕХНИЧАР ДИЗАЈНА ГРАФИКЕ

ТЕХНИЧАР ДИЗАЈНА ТЕКСТИЛА, ОДЕЋЕ И СЦЕНСКОГ КОСТИМА

ТЕХНИЧАР ДИЗАЈНА АМБАЛАЖЕ

ТЕХНИЧАР ДИЗАЈНА ЕНТЕРИЈЕРА И ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА

ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА

1. ЦИЉЕВИ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ЛИКОВНИМ ШКОЛАМА СУ:

– развијање стручних компетенција у складу са захтевима даљег образовања и специфичностима уметничких занимања;

– развијање способности за активно учешће у савременом друштву које се мења, за самостално доношење ваљаних одлука о даљем личном и професионалном развоју и будућем животу, за предузимљивост и активно развијање каријере;

– развијање свести о значају слободе уметничког стварања и доприносу уметности и културе друштву и одрживом развоју, као и способности осмишљавања и покретања уметничких активности у циљу промоције солидарности, културног идентитета државе и добробити друштва;

– развијање свести о значају заштите и очувања природе, еко система и животне средине и способности активног доприноса кроз уметничке активности;

– оспособљавање за целоживотно усавршавање уметничких вештина, визуелног опажања, естетских критеријума, стваралачког мишљења и иновативности, за развијање нових интересовања, знања и вештина;

– развијање способности за решавање проблема, сарадњу, учешће у тимском раду, размену знања и идеја, посвећеност заједничком циљу;

– развијање способности критичког мишљења, доношења закључака на основу проверених чињеница, аргументованог изношења сопственог мишљења, за конструктивну комуникацију у свакодневним животним и радним ситуацијама;

– поштовање ауторских права и пословне етике;

– развијање позитивних вредности, солидарности, емпатије, толеранције, разумевања и поштовања различитости, уважавање људских права;

– развијање свести о важности здравља, безбедности и заштити на раду и у свакодневном животу;

– развијање личног и националног идентитета кроз неговање уметности и културе српског народа, националних мањина и етничких група, способности интеркултуралног учења, поштовања и очувања националне, европске и светске уметничке баштине;

– развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;

– пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим развојним потребама, индивидуалним способностима и интересовањима.

2. ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА

Циљеви, план и програм наставе и учења за средње уметничко образовање засновани су на стандардима квалификација, националним стратегијама и прописима у образовању и култури.

Поједини програми стручних предмета су усклађени и са другим стандардима и прописима који се односе на специфичне програмске садржаје, а који су наведени у појединачним програмима.

Стандарди квалификација су објављени у гласилу „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 2/22 (Ликовни техничар); број 6/22 (Техничар дизајна текстила, одеће и сценског костима; Техничар дизајна амбалаже; Техничар дизајна ентеријера и индустријских производа) и број 8/22 (Техничар дизајна графике).

I Структура програма стручних предмета

Структура програма наставе и учења свих стручних предмета конципирана је на исти начин. На почетку сваког програма, иза назива предмета, налази се циљ учења предмета. Циљ је формулисан једном кратком реченицом и указује на специфична знања, вештине, способности и ставове које ученик треба континуирано да развија током учења датог предмета, као и на њихову примену. Циљ учења једног предмета исти је за све разреде датог предмета.

Иза предметног циља се налазе појединачне табеле за сваки разред, једна иза друге, ако се предмет учи више година. Испред сваке табеле је назначен разред, недељни и годишњи фонд часова за реализацију наставе у тој школској години.

У првој колони сваке појединачне табеле дати су исходи учења за крај разреда, односно једне школске године. Исходи учења за крај разреда у свакој табели указују на то за шта је ученик оспособљен, односно шта уме да уради на основу знања, вештина и ставова које је развијао током дате школске године учења предмета.

У другој колони табеле се налазе програмске теме (тематске целине). Како је реч о програмским целинама, минимум за реализацију једне теме су 4 школска часа, а оптимум одређује наставник. Ради лакшег планирања наставе, поједини програми имају предлог оквирног броја часова за реализацију сваке теме, а који није обавезујући.

У свакој теми су наведени кључни појмови садржаја програма, обележени затамњеним словима (болд). Кључни појмови нису називи наставних јединица. Наставник треба да објасни све кључне појмове, а самостално планира и одређује називе наставних јединица и надограђује кључне појмове садржајима.

Ради оријентације, уз већину кључних појмова дати су и предложени садржаји, које наставник може да редукује или допуни. У другој колони се налазе само теоријски садржаји, нема предлога активности ученика, вежби и задатака. Формулације које садрже глаголску именицу (писање, цртање, стилизовање...) указују на поступак који је потребно објаснити и показати.

Иза табела налазе се препоруке за остваривање наставе и учења предмета под насловом Упутство за дидактичко-методичко остваривање програма.

На почетку упутства дат је кратак опис предмета.

Иза описа предмета следи кратко упутство за планирање наставе. У упутству за сваки предмет укратко су назначене специфичности за дати предмет, уколико их има. Конкретно упутство за планирање дато је на овом месту, јер важи за све стручне предмете.

Иза упутства за планирање наставе дато је упутство за остваривање наставе. Упутство садржи краћи уводни део, а затим препоруке за реализацију сваке појединачне теме, по разредима. Упутство садржи предлоге задатака и активности ученика, предлоге садржаја, предлоге наставних метода или друге информације које помажу наставнику да одабере садржаје, осмисли активности ученика, одабере или осмисли ефикасније наставне методе...

Иза упутства за остваривање наставе налазе се препоруке за праћење и вредновање. Оцењивање ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, а у оквиру Упутства за дидактичко-методичко остваривање програма налазе се препоруке за праћење напредовања и вредновање постигнућа ученика у односу на специфичности датог предмета.

У стандарду квалификације дефинисане су стручне компетенције за дату квалификацију и исходи учења за крај четворогодишњег школовања, а који обухватају и кључне компетенције за целоживотно учење, изражене кроз способности и ставове.

II Препоруке за планирање наставе и учења
стручних предмета

Настава треба да обезбеди сигурну, подстицајну и подржавајућу средину за учење и стварање у којој се негује атмосфера интеракције и однос уважавања, сарадње, одговорности и заједништва.

Полазећи од предметног циља, исхода учења за крај разреда и кључних појмова садржаја, наставник треба дати програм да контекстуализује, односно да испланира наставу и учење имајући у виду индивидуалне способности ученика, наставне материјале које ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и друге ресурсе школе и локалне средине.

Приликом планирања наставе и учења потребно је руководити се:

– индивидуалним разликама међу ученицима у погледу способности, начина и темпа учења и развијања уметничких вештина и креативних идеја;

– интегрисаним приступом у којем постоји хоризонтална и вертикална повезаност унутар истог предмета и различитих наставних предмета;

– партиципативним и кооперативним активностима које омогућавају сарадњу;

– активним и искуственим методама наставе и учења;

– уважавањем свакодневног искуства и знања које је ученик изградио ван школе, повезивањем активности и садржаја учења са интересовањима и животним искуствима ученика, као и подстицањем примене наученог у свакодневном животу;

– неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем интересовања за учење, развијање креативних идеја, вежбање и усавршавање уметничких вештина и индивидуалног израза;

– редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних података о напредовању ученика, остваривању исхода учења и постигнутом степену развоја компетенција ученика.

Наставник креира свој годишњи (глобални) план рада из кога касније развија своје оперативне планове.

Исходи учења за крај школовања, дефинисани у стандарду квалификације, су најопштији и достижу се учењем свих предмета током четворогодишњег школовања. Предметни исходи учења за крај разреда (школске године) су нешто прецизнији, јер су дефинисани за појединачне предмете и школске године, али су формулације и даље уопштене. Наставник треба да конкретизује исходе учења из табеле, прво у оперативним плановима, а потом може да их прецизира и на нивоу припреме за час / блок-час / часовни циклус.

Пример прецизирања исхода

Исходи учења које у својим плановима формулише наставник садрже и исходе знања, који указују на који начин наставник проверава да ли ученик памти и разуме неизоставне садржаје. На овом месту је дата формула за писање исхода знања:

1. Уводна реченица: По завршетку учења (теме/часовног циклуса/блок-часа) ученик ће бити у стању да...

2. Један активни глагол: објасни

3. Објекат: еколошка својства линолеума и винила

4. Услов: поредећи њихов састав

Формулација: По завршетку учења теме ученик ће бити у стању да објасни еколошка својства линолеума и винила поредећи њихов састав.

Приликом формулисања исхода не користе се неодређени глаголи који не указују на то како се достигнутост исхода проверава (зна, уме, разуме, схвата, развија, осећа...). Ако ученик нешто зна и разуме, он је у стању да то објасни, наведе, напише, реши задатак...

Приликом планирања наставе, ради оријентације, наставник може да користи одабрану таксономију, како би проверио да ли је узео у обзир све елементе смисленог учења. На овом месту су предложене Финкова таксономија смисленог учења (прилагођена настави уметничких предмета) и Ревидирана Блумова таксономија.

Финкова таксономија смисленог учења

Према Финковој таксономији смисленог учења настава обухвата све компоненте таксономије. Фундаментално, кључно знање подразумева неизоставно знање, разумевање најважнијих садржаја који су основ за активности ученика. То може бити кључни појам, сажето објашњење концепта или процеса, идеје водиље, карактеристике стила, иновације... Кључно знање треба да има примену. Примена обухвата стваралачке активности, решавање ликовних проблема, пројектне задатке, радионице... У зависности од планираних активности примена може укључивати и разматрање неког феномена и примену критичког мишљења, на нивоу који одговара узрасним могућностима ученика. Повезивање обухвата повезивање садржаја и активности са свакодневним животом ученика, повезивање са применом у будућем занимању или наставку школовања, повезивање са садржајима других предмета, повезивање личности и дела, повезивање са одређеним контекстом, који може бити и историјски... Хумана димензија обухвата учење о себи и другима, развијање индивидуалних способности, самопоуздања и самопоштовања, учење на грешкама, сарадњу, разумевање различитости, развијање толеранције, поштовања, емпатије, бриге о другима... Компонента која је у оригиналу названа Caring, преведена је као мотивација, а односи се на развијање нових интересовања и вредносних ставова. Учење како се учи је важна компонента у свим савременим приступима настави и учењу. Наставник треба да научи ученике како да брже и лакше уче и организују своје активности како би се осамосталили. У настави уметничких предмета, важно је објаснити и могуће технике за развијање креативних идеја, које се, осим у самосталном стваралачком изражавању, могу применити у свим занимањима.

Ревидирана Блумова таксономија

Таблица за планирање из Ревидиране Блумове таксономије у настави стручних предмета погодна је само за неке предмете и типове активности, јер искључује друге важне компоненте смисленог учења и развијања способности ученика. У поља се уносе активности ученика или очекивани исходи учења. Успешно испланиран час је онај где је више поља попуњено. Ближа објашњења како се користи Ревидирана Блумова таксономија за планирање (нпр. часа за анализирање уметничких дела) доступна су на интернету.

Таксономије нису прописане и не треба их схватити као додатно оптерећење. Основна сврха таксономија је да наставник провери да ли је успешно испланирао наставу и учење. Осим предложених таксономија постоје и друге, које су прикладније за поједине активности. На пример SOLO таксономија је погодна за планирање часова у оквиру којих ученици први пут уче непознате теоријске садржаје, јер указује на то како се постепено гради знање. Ова таксономија је погодна и за састављање тестова знања типа папир-оловка, који проверавају ниво знања и разумевања теоријских садржаја. SOLO таксономија је једноставна алатка, довољно је да наставник учита са интернета графичко објашњење.

Стандард квалификације и програм наставе и учења, наставнику су педагошко полазиште за остваривање наставе и учења, за планирање годишњих и оперативних планова, као и непосредну припрему за рад.

Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује свој рад и по потреби изврши корекције у свом даљем планирању. Треба имати у виду да се неке планиране активности у пракси могу показати као неодговарајуће зато што су, на пример, испод или изнад могућности ученика, не обезбеђују остваривање исхода учења, не доприносе развоју компетенција итд.

Важан корак у планирању наставе и учења је упознавање са програмима свих стручних предмета за дати образовни профил. Програми свих предмета чине јединствену целину, међусобно су чврсто повезани, надовезују се, преплићу, надопуњују и омогућавају да се феномени и процеси разматрају са више различитих становишта и да се знања и вештине примењују у различитим радним и животним ситуацијама. Настава и учење једног предмета се планира у сарадњи са наставницима свих стручних предмета и, у зависности од садржаја, са наставницима општеобразовних предмета.

III Препоруке за остваривање наставе и учења стручних предмета

Концепција свих програма стручних предмета заснована је на приступу настави и учењу усмереном на развој компетенција ученика. Овако конципирани програми подразумевају да оствареност исхода учења за крај сваког разреда постепено води ка развијању стручних и кључних компетенција.

Исходи учења за крај разреда су формулисани као функционално знање ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини, предузме, изведе, обави... захваљујући знањима, вештинама, ставовима и способностима које је развијао током једне године учења конкретног наставног предмета. Прегледом исхода свих програма наставе и учења за дати образовни профил може се видети како се из разреда у разред постепено развијају компетенције које желимо да ученици имају на крају средњег образовања.

Концепција свих програма стручних предмета омогућава и интегративну наставу, с обзиром на то да су програми свих стручних предмета за дати образовни профил у нераскидивој хоризонталној и вертикалној корелацији, међусобно се преплићу и надопуњују и сви су фокусирани на развијање трансферзалних знања и вештина ученика.

Приступ настави и учењу усмерен на развијање компетенција ученика подразумева активну наставу што је, иначе, кључна карактеристика уметничког образовања. У настави предмета који се воде као теоријски одељење је активно укључено у процес учења, кроз разматрање, анализирање, повезивање, истраживање... Крајњи резултат учења је функционално знање које ученик може да примени у различитим ситуацијама, а често и конкретан продукт у различитим формама.

У настави предмета који се воде као вежбе, одељење се дели на групе, настава је индивидуализована, а наставник има улогу ментора. Доминантан тип задатака су:

1) Вежбе, током којих ученици развијају вештине, при чему наставник врши индивидуалну коректуру, даје савете и, ако је потребно, понавља објашњења групи или индивидуалном ученику. Циљ вежби је да ученици овладају техникама и поступцима и развијају уметничке вештине, што захтева стручно вођено вежбање и доста времена, с обзиром на то да не постоји основна ликовна школа, па ученици на нивоу средње школе тек започињу са развијањем уметничких вештина;

2) Проблемски задаци, које ученици решавају повезивањем и применом знања у новим ситуацијама. Проблемски задаци се већином односе на организацију композиције, при чему је потребно осмислити оригинално решење композиције. Ликовни проблем задаје наставник, а ученици проблеме решавају индивидуално. У зависности од предмета, постављени проблем није нужно ликовни проблем, а основ за процену зависи од услова задатка;

3) Тематски задаци су посебан вид проблемских задатака, где се не задаје конкретан проблем из теорије обликовања, већ тема рада, која може бити стандардна (нпр. пејзаж) или захтевнија, као што је задавање апстрактног појма (нпр. врлина), диспаратног (нпр. хлеб и шрафцигер)..., као и тема које се односе на друштвене феномене, трендове, глобалне проблеме и др. На основу задате теме ученици треба да осмисле садржај рада (мотиве, композицију, поруку/причу/слоган...), при чему треба да ангажују и машту и знање, да повезују појмове, да према потреби истражују различите садржаје који им омогућавају да осмисле идејно решење. Код оваквих задатака основ за процену је садржај рада (идеја), па тек онда остали елементи;

4) Пројектни задаци, који садрже мањи број фаза, односно обухватају неколико задатака који заједно чине целину. Иако комплексни, могу се реализовати индивидуално, у настави и/или као домаћи рад, уз консултације са наставником;

5) Пројекти који се реализују кроз све фазе уметничког пројекта. Овај тип задатка симулира радну ситуацију, како при самосталном обављању посла, тако и при раду у креативном тиму. Поједини пројекти су организовани тако да се различите фазе реализују у настави више предмета. Пројекти захтевају више времена за реализацију (у неким случајевима и целу школску годину).

Осим доминантних типова задатака, активности ученика у настави су бројне (истраживачки задаци, конструктивни задаци, корелацијски задаци, презентације, радионице, дискусије, анализе, играње улога, учење in situ, рад коришћењем специјализованих апликативних програма...) и зависе, како од природе предмета, тако и од метода које бира наставник.

На путу остваривања циља и исхода, улога наставника је врло важна, јер програм пружа слободу избора садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Кључно питање у избору садржаја, метода, техника, облика рада, активности ученика и наставника јесте да ли је нешто релевантно, чему то служи, које когнитивне и стваралачке процесе код ученика подстиче, којим исходима и компетенцијама води.

Оријентација на процес учења, достизање исхода и развијање компетенција брига је не само о резултатима, већ и о начину на који се учи, односно како се гради и повезује знање у смислене целине, како и где се знање примењује, како се развијају уметничке вештине, креативне идеје и индивидуални израз.

Наставник објашњава кључне појмове уз репрезентативне визуелне примере, презентације, узорке, видео садржаје, наставне филмове, инсерте... у складу са специфичностима предмета и одабраним садржајима. У појединим стручним предметима неопходно је да наставник демонстрира поступак.

Од наставника се очекује да рационално одабере неизоставне садржаје, ефикасно осмисли активности ученика, комбинује наставне методе, испроба другачије и одабере најефикасније, односно оне методе које у највећој мери обезбеђују развој компетенција. Треба имати у виду да су у уметничком образовању током векова испробане различите наставне методе, да су се поједине доказале у пракси као најефикасније, те их не треба мењати ради испробавања оних метода које су већ испробане и које су се показале као мање ефикасне.

IV Препоруке за праћење и вредновање наставе и учења стручних предмета

Праћење и вредновање је део професионалне улоге наставника. Од њега се очекује да континуирано прати и вреднује:

– процес наставе и учења;

– исходе учења;

– себе и свој рад.

Нови приступ настави и учењу омогућава:

– објективније вредновање постигнућа ученика;

– осмишљавање различитих начина праћења и оцењивања;

– диференцирање задатака за праћење и вредновање ученичких постигнућа;

– боље праћење процеса учења.

Праћење напредовања ученика започиње иницијалном проценом нивоа на коме се он налази и у односу на који ће се процењивати његов даљи ток напредовања. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да објективно процењују сопствени напредак у достизању исхода, да препознају и рационално прихватају конструктивну критику и на основу ње унапређују свој рад, као и да процењују и подрже напредак других ученика. Подршка групе и одељења је изузетно важна, како за развој уметничких компетенција, тако и за целокупни развој ученика. Улога наставника је да усмерава ученике на то да у оквиру одељења и групе активно делују као тим, да развијају позитиван и добронамеран однос према себи и другима. Пријатељски односи и конструктивна сарадња су важни и за развој каријере, с обзиром на то да је за успешно покретање уметничких акција, реализацију уметничких пројеката или отварање дизајнерског студија/галерије неопходан тим, који је, без обзира на индивидуалне разлике, посвећен истом циљу.

Приликом планирања активности ученика и начина процењивања процеса и резултата учења, потребно је поставити јасне критеријуме са којима ученици треба да буду упознати пре почетка активности, а у току рада ученици треба да добију повратну информацију и савет, који се односи на процес рада и продукт, а не на личност ученика.

Исходи учења за крај разреда формулисани су тако да буду достижни за сваког ученика, али не дефинишу ниво постигнућа. Наставник одређује елементе за процењивање у складу са планираним активностима ученика и самостално одређује критеријуме за процењивање напредовања.

У програму сваког предмета предложени су могући елементи за праћење напредовања, а који се незнатно разликују по предметима. На пример, у настави неких предмета изузетно је важно да се ученик оспособи да правилно држи прибор за писање/цртање и да повлачи линије у тачном смеру, па ће наставник пратити и процењивати тај елемент (употреба прибора), кориговати ученике и евентуално задавати додатне вежбе, све док се сви ученици не оспособе да правилно користе прибор. Исти елемент може бити ирелевантан за наставу неког другог предмета, где се тај елемент неће пратити и процењивати. Сврха праћења напредовања је да се обезбеди да сви ученици достигну исходе учења и, по могућности, свој максимум.

У процесу праћења се може користити формативно оцењивање и самопроцењивање. У следећој табели је дат пример како се могу дефинисати критеријуми за праћење нивоа напредовања у уметничким активностима.

Како се ради о даровитим ученицима, очекује се да приликом учења новог концепта ученик буде на нивоу 1 или 2 само у једном одређеном тренутку, под неповољним околностима личне природе, када му је и потребно посветити више пажње и помоћи. Уобичајено, када се ученик први пут уводи у активност почетни ниво је ниво 3, а напредак ка вишим нивоима захтева вежбање, док је брзина напредовања индивидуална.

Иза предложених елемената за праћење напредовања ученика, предложени су и могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања или начини комбиновања формативног и сумативног оцењивања, у зависности од предмета.

Стандард квалификације дефинише исходе учења за крај школовања које сви ученици треба да достигну, па је важно од првог часа припремати ученике за стицање квалификације и редовно пратити напредовање ученика.

V Препоруке за припрему индивидуалног образовног плана за ученике којима је потребна додатна образовна подршка

За даровите ученике са инвалидитетом остварује се додатна подршка у складу са врстом инвалидитета и степеном самосталности. Настава већине стручних предмета је индивидуализована и остварује се у малим групама, а иначе се прилагођава способностима и индивидуалном темпу напредовања сваког ученика.

Школа је дужна да обавести родитеља/старатеља и ученика о потенцијално опасним или штетним по здравље материјалима, техникама, алатима, уређајима и активностима. Родитељ/старатељ је дужан да обавести школу, прецизно, о евентуалној помоћи која је потребна ученику.

За изузетне таленте који планирају да упишу студије по завршетку другог разреда средње школе, ИОП 3 се припрема према проширеном пријемном испиту за уметнички факултет, за студијски програм који је ученик одабрао.

VI Препоруке за презентовање садржаја од значаја за националну мањину

У настави предмета од значаја за националну мањину разматрају се додатни садржаји који се односе на уметничко и културно наслеђе одређене мањине. У оквиру дефинисаног годишњег фонда часова веома је важно планирати наставу тако да се садржаји из уметничке и културне баштине једне или више националних мањина не презентују изоловано, већ да се повезују и интегришу са кључним појмовима садржаја и планираним активностима.

Наставник треба да обезбеди атмосферу за учење која омогућава, како разумевање специфичности и вредности културе и уметности дате националне мањине/мањина, тако и интеркултурално учење и свест о томе да управо разноликост култура чини значајно богатство једне државе. Наставник може више да се информише из Опште декларације о културној разноликости коју је усвојио Унеско и Агенде одрживог развоја до 2030. године, коју су усвојиле Уједињене нације.

VII Препоруке за остваривање културних активности школе

У оквиру културних активности школе потребно је да школа најмање једном годишње реализује посету значајним уметничким манифестацијама, археолошким налазиштима, археолошким парковима, спомен комплексима..., а која се реализује према јасно дефинисаном програму/пројекту који школа договара интерно или са екстерним стручњацима (независно од редовних посета у оквиру блок наставе).

У ванредним околностима или када су музеји значајно удаљени од седишта школе, школа може да договори онлајн конференцију са музејским педагогом, посебно у вези са занимљивостима и значајем одређене збирке која се чува у музеју.

Препоручује се сарадња са другим образовним установама, као и установама културе на заједничком пројекту или организовање радионица за све разреде и старосне групе, а у којима могу учествовати наставници, па и чланови породице.

VIII Препоруке за учествовање на конкурсима

Ликовни и наградни конкурси за ученике расписују се, како на нивоу државе, тако и на међународном нивоу. Препорука је да школа, наставници и ученици редовно прате конкурсе и да заинтересовани ученици пријављују своје радове.

3. ПРОГРАМИ НАСТАВЕ И УЧЕЊА СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА

Образовни профил: ЛИКОВНИ ТЕХНИЧАР

ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ

Циљ учења предмета Историја уметности је да ученик развија функционална знања о уметничкој баштини, вештине вербалне и писане комуникације, визуелно опажање, естетске критеријуме и критичко мишљење, ради разумевања и доживљавања уметничких дела, испољавања одговорног односа према наслеђу уметности и културе свог и других народа и примене у учењу, стваралачком раду, свакодневном животу, наставку школовања или будућем занимању.

Разред Први

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

Разред Други

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

Разред Трећи

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 64 часа

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Историја уметности је стручни предмет који омогућава да ученици стекну целовиту слику о различитим културама, различитом односу према лепом, променама у друштву које се одражавају на појаве у уметности, о развијању уметничке мисли и израза, различитом положају уметника и улози уметности током историје, естетичким вредностима уметничких дела, комуникативној улози уметности и различитим реакцијама публике и критике. Аналитичким посматрањем уметничких дела ученици развијају визуелно опажање, које је од изузетног значаја за многе професије. Поређењем различитих композиционих решења и различитих обрада тема и мотива ученици граде индивидуални однос према уметничким делима и развијају креативне идеје које примењују у настави других стручних предмета и стваралачком раду ван наставе. Историја уметности као наука има своје дисциплине, па се и у оквиру наставе у средњој уметничкој школи, на елементарном нивоу, развијају вештине бирања дела, формирања збирки и поставки тематских изложби, писања ликовне критике, основе научног размишљања у погледу истраживања важности и поузданости информација, провере аутентичности дела, начина чувања и излагања дела, као и знања о значајним музејима и институцијама за заштиту културне и уметничке баштине.

Настава се реализује применом савремених метода, заједничким разматрањем појмова и феномена на очигледним примерима, поређењем и повезивањем појмова и феномена са контекстом..., као и практичним радом. Практични рад у настави историје уметности подразумева конкретан продукт рада ученика, а који може бити у форми есеја, извештаја, презентације, дигиталне збирке, концептуалне мапе, тематске изложбе, плана обиласка нпр. споменика... Пожељно је, кад год је то могуће, одговарајућу тему или део теме реализовати in situ.

Наставник припрема наставне материјале (дигиталне презентације, дигиталну збирку визуелних примера, одабране текстове, видео прилоге...) користећи штампану и дигиталну стручну литературу, као и одговарајуће уџбенике за средњу школу.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник, према свом плану рада, самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

Домаће задатке који укључују стваралачки рад, односно индивидуални уметнички пројекат, потребно је договарати са наставницима стручних предмета, како би се избегло понављање задатака и преоптерећивање ученика.

У оквиру наставе предмета Историја уметности, садржаји се нужно повезују са историјским приликама које условљавају промене у уметности, па је пожељно обавестити ученике да сачувају уџбенике из историје, како би се самостално припремили за час.

II ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе и учења, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи креативност и да самостално осмисли задатке и активности ученика.

На почетку сваке школске године, на првом часу је потребно информисати ученике о темама и исходима учења за крај те школске године, начину и динамици рада у току школске године. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

У оквиру сваке теме наставник објашњава кључне појмове на очигледним и репрезентативним примерима и надограђује их у складу са предзнањима и интересовањима ученика, као и укупним оптерећењем ученика. Наставник надограђује кључне појмове садржајима од значаја за националне мањине, у темама где се ти садржаји логично надовезују на кључне појмове. Ученицима је потребно омогућити изражавање интересовања, мишљења, утисака, идеја..., али је потребно и обезбедити да фокус разматрања буде на појму, концепту, процесу, појави... која се разматра, без превише дигресија.

Током реализације тема важно је да ученици, у оквиру тимског или одељењског рада, праве упоредне временске ленте различитих култура и обележавају их визуелним примерима, као и да користе географске, историјске и туристичке карте.

Први разред

УВОД У ИСТОРИЈУ УМЕТНОСТИ

У уводној теми груписане су основне информације о историји уметности. Наставник треба да објасни кључне појмове историја уметности, баштина, установе културе, који су основа за изградњу мреже појмова скоро у свакој теми, у свим разредима; може да надогради кључне појмове прве теме садржајима који су предложени у табели, а може и да објасни додатне појмове (ауторско дело, плагијат, копија, омаж, мецена, колекционар, легат...), као и функцију Унеска. Наставник процењује предзнања ученика и према томе одлучује у којој мери ће надоградити кључне појмове у првој теми и у којој мери ће ширити објашњења.

Како је настава усмерена на активно учење, наставник већ на самом почетку године треба да уводи ученике у практични рад, али и да наставу води активно, кроз дискусију и постављење циљаних и вођених питања, како би ученици до одговора могли да дођу самостално. Већ у уводном делу пожељно је приказивати и разматрати различите примере, како би се ученици упознали са наставним предметом, кључним појмовима и начином рада. Ученике од почетка треба навикавати на (непосредан) сусрет са делима и учити их како да их активно посматрају, анализирају и аргументовано разматрају.

У оквиру практичног рада наставник може да зада ученицима за домаћи задатак да самостално истраже неку једноставну тему коју ће разматрати на следећем часу. На пример, сваки ученик може да припреми кратку дигиталну презентацију о једном уметничком делу, уметнику или уметничкој појави по свом избору и да образложи своје утиске и доживљаје, зашто то дело, уметника или појаву сматра значајним и вредним, па да се заједнички анализирају различити аспекти теме. Визуелни примери које ученици прикупе за презентације могу послужити за формирање одељењске дигиталне збирке уметничких дела, која се с временом може допуњавати. Затим, могу да истраже који споменици у Србији су под заштитом Унеска и да на следећем часу разматрају због чега су ти споменици важни (у старијим разредима могу да разматрају који споменици нису под заштитом Унеска, а требало би да буду). Још једна могућа активност је разматрање (на примерима) како су позната уметничка дела мотивисала друге уметнике да створе аутентична дела. Такође, ученици могу да на једном часу погледају филм о неком познатом музеју, изложби, уметнику...

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

Археологија је наука која се бави реконструкцијом живота људи на основу научне анализе археолошких налаза. Док савремена технологија омогућава прецизније датирање налаза него што је то раније било могуће, тачност хипотеза о размишљању и понашању људи у далекој прошлости није могуће поуздано утврдити. Због тога је неопходно ученицима понудити више прихваћених хипотеза, подстицати их да размишљају и да на основу проверених чињеница (које изложи наставник) пробају да донесу свој закључак. На пример, наставник може да покаже различите цртеже и слике на зидовима пећина и стенама (не само оне који су најпознатији) и да тражи да ученици закључе због чега су их људи у праисторији стварали. Важније је да ученици виде више визуелних примера које могу да пореде, него да памте бројне податке (довољно је да упамте назив и локацију неколико најзначајнијих археолошких налаза).

Наставник може да зада домаће задатке који укључују стваралачки рад, а према специфичностима образовног профила. На пример, то може да буде обликовање сувенира, накита, играчака, цртежа, скулптура, плаката... где се као подстицај за рад користи праисторијско наслеђе са територије Србије и непосредног окружења. Уколико наставник зада домаћи задатак који укључује стваралачки рад, потребно је да постави захтев да рад не сме да буде имитација археолошког налаза. Независно од образовног профила, истраживачки задаци могу обухватати виртуелне посете пећинама, истраживање визуелних симбола (протописмо), истраживања типова кућа...

УМЕТНОСТ И КУЛТУРА СТАРОГ ЕГИПТА И МЕСОПОТАМИЈЕ

Како би настава била подстицајна и омогућила да ученици замисле живот у прошлости, потребно је у уводу теме пружити и основне информације о свакодневном животу у древном Египту (фризура/перике, шминка, парфеми, одећа, обућа, војна опрема, музика, живот свештенства, занати, храна...), као и друге занимљивости (редослед читања хијероглифа, етничка/расна карактеризација у египатском сликарству, технологија производње боје у Египту, проналасци, медицина, образовање...). Када је реч о древној Месопотамији пожељно је поменути прво коришћење вештачког камена у Уруку (почетком трећег миленијума пре нове ере), мит о сумерским боговима Енкију и Енлилу (њихови атрибути и начин приказивања), зодијак, астрономију и математику (трајање дана од 24 часа, сата од 60 минута, минута од 60 секунди, концепт нуле...). Ученици могу за домаћи задатак истражити правила и тимски обликовати сет за египатску друштвену игру сенет или краљевску игру (The Royal Game) из Ура. Увод у ову тему се може реализовати и у интегративној настави.

Надаље активности ученика на часу обухватају поређења и разматрања уметничких дела и споменика. Важно је да ученици разумеју различите функције уметничких дела у време када су настала. Ради упознавања са археолошким истраживањима и изворима, практични рад у настави може обухватати рад са текстовима/изворима, на основу којих ученици могу да праве кратке белешке и претпоставке. Такође, могу у тиму или групи истраживати визуелне информације на интернету на основу прочитаног поглавља задате литературе, као што је Кад је Сунце било бог Зенона Косидовског или наставник може изабрати текстове о различитим археолошким открићима (за ову и наредне теме) и поставити их на договорену платформу за учење. Домаћи задатак може укључивати обликовање дигиталних презентација (до 5 слајдова, без првог и последњег) о одабраној теми у вези са уметношћу старог Египта и/или Месопотамије.

ЕГЕЈСКА И АНТИЧКА ГРЧКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Предлог је да се ова тема укратко започне мотивационим разговором – линијом повезивања и утицаја од египатске уметности до грчке, преко римске до данашњих дана, уз приказивање визуелних примера. Надаље је важно заједно са ученицима разматрати репрезентативне примере уметничких дела и архитектуре.

Практични рад на часу може бити истраживање података и информација за план екскурзије који обухвата обилазак античких грчких градова/центара и споменика, укључујући и Седам светских чуда антике. Затим, ученици могу у групи правити митолошко породично стабло са илустрацијама (једне религије или се могу повезати различите), презентације и различита визуелна (па и драмска) извођења о појединачним боговима, њиховим особинама и атрибутима, начином приказивања у различитим епохама, као и њима посвећеним храмовима. У зависности од образовног профила ученици могу за домаћи задатак, користећи уметност и културу старе Грчке као подстицај за стваралачки рад, обликовати скицу за сценографију, дизајн за сценски костим, скицу за фреску, стрип или дизајн карактера за игру на основу фриза, фреске, илустрација на керамици... Кроз различите активности потребно је нагласити утицаје и стални повратак идеја и елемената грчке културе и разговарати о томе зашто се увек враћа њеним вредностима, зашто је класична.

УМЕТНОСТ И КУЛТУРА СТАРОГ РИМА

Предлог је да се у уводном делу теме разговара о географском положају/простирању римског царства (и републике), друштвеним и државним карактеристикама и обележјима римске државе, како би се указало на распрострањеност споменика, пропагандни и утилитарни карактер римске уметности и архитектуре. Препорука је да ученици заједно са наставником (или самостално) проуче споменике каснијих епоха који су настали под утицајем римских идеја (и идеологије), где и када су се кроз историју користили римски споменици, као што су Тријумфална капија у Паризу, коњанички споменици широм Европе и сл. Ради приближавања интересовањима ученика, потребно је показати везу римске културе са савременом и популарном културом, разговарати о римским и савременим амфитеатрима, употреби амфитеатара некада и данас, показати везу римског наслеђа културе са филмовима, стриповима и другим медијима (Гладијатор, Астерикс...). Наставник припрема презентације које садрже преглед репрезентативних примера римске уметности и архитектуре.

Препоручује се гледање документарних и играних филмова (целих или инсерата), уз обавезну дискусију о запаженом, виртуелне посете археолошким налазиштима, анализа 3D реконструкција споменика... Пожељно је да, уколико постоје услови, ученици у овом разреду организовано посете археолошки парк Виминацијум.

Поједини римски споменици могу се детаљно разматрати на једном часу. На пример Трајанов стуб, уз додатне информације (где је положен пепео цара Трајана, где се налазио Трајанов мост, шта је све изграђено у част цара Трајана, како и зашто је створена српска прича о Трајановим козјим ушима, зашто је архитекта Аполодор погубљен...) и показати графички приказ реконструкције Трајановог моста и приказ моста на Трајановом стубу. Истраживачки задатак може бити истраживање споменика и локалитета из римског доба на територији Србије. На пример, четири споменика у некадашњем Капедунуму, утврђење Калиште, насеље Медијана, Виминацијум, тврђава Дијана, царска палата Шаркамен, Сирмијум... Истраживачки задатак/задаци се могу реализовати на часу коришћењем дигитализоване баштине, а учење се може планирати и у сарадњи са одабраним музејом и/или заводом за заштиту споменика. У зависности од образовног профила, ученици могу у тиму реализовати (ван наставе) пројектне задатке везане за реконструкцију римских насеља, палата, кућа, тргова, утврђења... (коришћењем апликативног програма или традиционалних техника), у форми цртежа, слике или макете. Затим, могу обликовати скице за рељеф, мозаик, фреске, намештај, вртове, превозна средства, одећу и обућу специјалне намене, употребне предмете, дизајн ентеријера... користећи наслеђе римске културе као подстицај за стваралачки рад.

Други разред

РАНОХРИШЋАНСКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Предлог је да се, уз коришћење географске и историјске карте, анализира положај места настанка хришћанства и његов значај у држави у којој се развијало. Затим би се могле упоредити представе и симболи које су користили хришћани у првим вековима свог постојања, а затим касније (сидро, Ихтис, паун, јагње, маслинова гранчица, винова лоза, крст, Христов монограм, голуб, љиљан...) са сличним представама и симболима из ранијих култура и религија, те разговарати о сличностима и разликама у значењу, као и о томе како су касније договорени државни хришћански симболи. Уз коришћење карте, потребно је разговарати о променама у римској држави почетком и током IV века и како су оне утицале на даљи развој хришћанске уметности и архитектуре. Пожељно је да ученици на часу праве временске ленте, гледају документарне емисије и видео прилоге, које бира наставник.

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Наставник укратко, уз историјску карту, подсећа ученике на концепт Источног римског царства/Царства Ромеја, значај и утицај царства на државе и народе тог времена, као и разлог због ког су европски хуманисти у 16. веку назвали царство Византија. Уз презентације, ученици треба заједно са наставником да разматрају специфичности византијске културе, њен допринос савременој култури, специфичности сликарства и вајарства усмерених ка духовним вредностима, функцији фреске, иконе и мозаика, византијској иконографији, монументалном изразу до династије Палеолога, приказивању простора у композицији, стилизацији, декоративној пластици, променама у архитектури... На примеру цркве Свете Софије у Цариграду (као и другим примерима) потребно је разговарати о важности очувања целовитости споменика и свих његових културних слојева.

У оквиру теме ученици могу да скицирају основе цркава, да цртају иницијал или минијатуру за одабрани текст, да цртају орнаменте за одређену намену, као и да обележавају на карти најзначајније споменике које могу посетити.

СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА НА ЗАПАДУ

Наставник, уз презентацију, историјску карту и примере различитих архитектонских, сликарских, вајарских и дела примењене уметности објашњава развој хришћанске средњовековне уметности на западу и разлике у односу на развој на истоку. Пожељно је разговарати о улози цркве и настанку европских владарских династија, улози уметности, развоју градова и променама које долазе услед друштвено-политичких догађаја. Упоређивањем мапа распрострањености споменика и визуелних примера различитих фаза стилског и историјског развоја, потребно је заједно са ученицима анализирати главне промене у развоју архитектуре, скулптуре и сликарства на западу. Пожељно је да ученици на часу гледају документарне филмове, видео прилоге и инсерте из играних филмова и серија (које могу у целини да одгледају ван наставе), као и да виртуелно обилазе одабране знаменитости. Према интересовању ученика, кроз индивидуалне или групне задатке, може се истраживати присуство и употреба средњовековног наслеђа у савременој култури и популарним садржајима (филмовима, серијама, игрицама, књигама, стриповима...).

СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА У СРБИЈИ

Предлог је да се ученицима уз историјску и географску карту предочи положај српских држава у средњем веку и да се разговара о томе чији би се и у којој мери утицаји могли осећати на том подручју. Помоћу репродукција, 3D модела манастира и других доступних информација, потребно је задати ученицима да сами или у групама проналазе поједине елементе византијске, романичке или готичке уметности на грађевинама и делима српске средњовековне уметности. Такође, уз коришћење карте и временске ленте може се анализирати до којих промена и због чега долази током векова, као и како је то утицало на уметност и стилове који су се развијали. Са ученицима се може разговарати о томе који српски средњовековни споменици су на листи Унеска (и који нису, а требало би да буду), као и о начинима и значају очувања културне и уметничке баштине. Ученици могу да праве 3D моделе грађевина (макете у материјалу или моделе у апликативном програму) за домаћи задатак, како би имали јасан увид у начине изградње, декорације и архитектонске проблеме.

ИСЛАМСКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Предлог да је да се ученици уз мапу и временску ленту упознају са временом и местом настанка ислама, те његовим ширењем по Европи. Општеприхваћена дефиниција исламске уметности је да је то уметност развијана од седмог века на просторима насељеним муслиманским становништвом или под влашћу муслимана, а која није нужно сакралног карактера. Због тога је важно указати и на примере исламске фигуративне уметности (минијатуре из Багдада, Мосула, Басре и Куфе, илустрације из књига Manafi’ al-Hayawan, Džami’ et-Tawarikh и персијске Књиге краљева, зидне слике у селџучким палатама у Анадолији...). Такође, потребно је истаћи да у исламској уметности арабеске нису нужно декоративни елемент архитектуре, често имају функцију да вернике усмере ка духовном и да поспеше молитве, посебно када садрже калиграфски текст. Осим анализирања најистакнутијих примера архитектуре и арабески, потребно је указати на утицај арабеске на западну културу и уметност, укључујући музику и уметничку игру. Пожељно је да ученици упоређују исламске грађевине у различитим деловима света и анализирају утицаје како других стилова на исламску уметност и архитектуру, тако и исламске уметности на поједине стилове. Са ученицима је потребно разговарати о споменицима исламске уметности и архитектуре код нас и значају њиховог очувања.

ВАНЕВРОПСКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА СРЕДЊЕГ ВЕКА

Предлог је да се ученици кроз индивидуалне, тимске и групне задатке упознају са древним азијским, афричким, аустралијским и америчким културама, те да истраже неке од њих и представе њихов развој пре доласка Европљана, као и значај очувања уметничких дела тих култура. Затим се може израдити заједничка мапа и временска лента са визуелним примерима, ради формирања целовите слике о развоју културе и уметности широм света. Као домаћи задатак који укључује стваралачки рад инспирисан одабраном културом ученици могу обликовати слику тачкама примењујући древну абориџинску технику (без имитирања садржаја и специфичних симбола, за које је потребна дозвола да би се сликали), скице за маске инспирисане афричким маскама, скице за керамику и ћилиме инспирисане уметношћу предколумбовске Америке, скицу за бронзану посуду инспирисану уметношћу средњовековне Кине, скицу за намештај инспирисану индијским храмом... Пожељно је да наставник понуди више тема за истраживачки и стваралачки рад како би ученици могли да бирају у складу са својим интересовањима.

РЕНЕСАНСА И МАНИРИЗАМ

Кроз дискусију о променама у друштву које су се догађале у позном средњем веку, које су кулминирале откривањем нових поморских путева, проналаском штампарије и падом Византије, те уздизањем нових центара моћи у Европи, ученици се уводе у епоху хуманизма и ренесансе. Упоређивањем, посматрањем и анализирањем појединих ликовних тема и мотива потребно је да уочавају, како стилске и формалне, тако и садржајне и идејне промене у уметности и архитектури (угледање на антику и природу...). Потребно је нагласити и нови положај уметника, како би ученици уочавали и вербализовали сличности и разлике између уметности различитих просторних и временских оквира, као и ширење и прожимање утицаја. Гледање емисија и филмова, као и виртуелне посете музејима и местима би требало да буду све време присутне у реализацији ове теме.

Анализом радова Микеланђела и других уметника позне ренесансе, са ученицима се разматра промена и одступање од ренесанских идеала, те им се повезивањем са друштвено-политичким догађајима у Европи XVI века (појава протестантизма...) указује настанак, смисао и развој маниризма.

Ученике треба што више упућивати на вежбање аналитичког посматрања уметничких дела, усмеравати их постављањем питања и вођењем дискусија. Појава индивидуализма у епохи ренесансе може бити повод за дискусије и практичне задатке који се баве овом темом. На пример, може се разматрати развој портрета и аутопортрета од ренесансе до савременог доба (селфи) уз паралеле између ренесансних приватних/јавних галерија и данашњих друштвених мрежа и других медија. Ученици, према свом афинитету и интересовању, могу радити мала истраживања и презентације о појединачним делима, уметницима, темама или појавама у оквиру епоха ренесансе и маниризма. Усвајање терминологије, нових појмова и примера може се вежбати прављењем мапа појмова, њиховог повезивања, разгранавања и систематизовања (нпр. прављење појмовних мапа или прављење и играње игре асоцијација). Такође, наставник може на крају школске године информисати ученике о онлајн стратешкој игрици за учење, ARTé: Mecenas, која надограђује знања о ренесанси и развија предузетничке вештине. 

Трећи разред

БАРОК

Анализом визуелних примера и друштвено-историјског контекста, разматрају се кључне тачке за разумевање промена у уметности и архитектури које су проузроковане великим променама у друштву. Предлог је да се кроз разговор и уз помоћ мапе ученици подсете најважнијих друштвено-историјских дешавања у Европи XVI века, као и да им се кроз анализирање репрезентативних дела тог времена омогући да сами увиде који би то аспект уметничког стваралаштва маниризма могао да буде неодговарајући за нове потребе католичке цркве у контрареформацији, као одговору на ширење протестантизма (углавном су дела компликована, нејасна, не побуђују тугу нити делују узвишено...). Потребно је разговарати о различитим појавама, смеровима и струјама развоја нове барокне уметности (натурализам, илузионизам), најважнијим уметницима и њиховим карактеристикама, положају у друштву, као и прихватању нових уметничких форми и прилагођавању у складу са другачијим државним уређењем и потребама. Кроз задатке и истраживачки рад ученици уз помоћ наставника треба да пореде дела из различитих земаља, да уочавају и описују сличности и разлике, појаву и значење нових мотива и тема, утицај једних уметника на друге, као и утицај друштвених околности и уређења на развој уметности (католичка црква и богате мецене у Италији, краљ у Шпанији и Фландрији, трговци у Низоземској, Луј XIV и Академија у Француској...). Препорука је да се раде различити групни задаци на часу, као и домаћи/пројектни задаци у којима се истражују ови међусобни утицаји. Ученици би требало да користе одговарајућу терминологију приликом анализе уметничких дела, коју су развијали до овог разреда и да је проширују новим терминима (chiaro-scuro и други основни термини). Предлог је да се разговара и о положају Срба у периоду после пада под османску власт, а нарочито од XVI до XIX века, месту, времену и начину прихватања барокних тенденција.

Барокна дела била су честа инспирација уметницима каснијих епоха, рачунајући и филмске редитеље (однос светла, контраста, динамичне композиције), о чему је пожељно изводити паралеле. Барокне карактеристике дела (формалне/ликовне као и тематске и идејне) могу послужити ученицима за стварање радова у којима се неки од ових елемената примењују традиционалним и новим медијима (фотографије, видео снимци, дигиталне слике...).

РОКОКО

Да би што боље разумели време, место и услове настанка рококоа, са ученицима је потребно разговарати о животу у Француској након смрти Луја XIV од друге деценије XVIII века до револуционарне 1789. године, променама у животу аристократије, о уметничком укусу који је то пратио, као и о развоју других културних, па и туристичких центара, као што је Венеција (развој ведута). На примерима значајних остварења из те епохе, ученици треба заједно да анализирају стилске и садржајне новине и карактеристике. Пожељно је користити у настави инсерте или целе документарне филмове и/или препоручити ученицима да погледају игране филмове (филмови у којима је описан живот на француском двору са детаљним приказима раскошног ентеријера, вртова, костима и свакодневног живота, као што су Опасне везе и Вател или Руска барка / Руски ковчег, снимљен у Ермитажу).

УМЕТНОСТ И КУЛТУРА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XVIII И ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА

Са ученицима је потребно дискутовати о променама које одвајају ову епоху од епохе барока и рококоа, условљавају промену културне климе широм Европе (и света), о археолошким открићима Помпеје и Херкуланума, поновном интересовању за антику (и Винкелмановим ставовима у вези са уметношћу), о развоју науке и просветитељства, отварању великих дворских/приватних збирки за јавност и њихово претварање у музеје... Све промене је неопходно доводити у директну везу са променама у уметности. Посматрањем уметничких дела и њихових карактеристика, ученици треба да уоче промене у форми и садржају дела, инспирацији и узорима уметника, те да преко неокласицизма и романтизма прате промене све до реализма, који по својим интересовањима и друштвеној критици представља прекретницу у уметничком стваралаштву и положају уметника у друштву. Упоредо са европским токовима, потребно је разматрати промене у Србији и местима где живе Срби, те околностима под којима они хватају корак са тадашњим уметничким тенденцијама.

Истраживачки/пројектни задатак може бити формирање заједничког културног водича/мапе споменика и културног наслеђа свог града или места. Поред упућивања на литературу и проверене онлајн изворе, пожељно је реализовати обиласке споменика и задати истраживачке задатке о датом споменику и његовом очувању. Важно је да ученици упознају значајан споменик/споменике у локалној средини, да увиде промене које су се с временом дешавале на споменику и да размотре његову историју, симболику, форму... Ученици могу писати кратке есеје и приказе изабраних дела из наших и светских музеја, са освртом на карактеристике праваца којима припадају. Истовремено је важно указати да подела на уметничке стилове и правце није увек ригорозна, те да нека дела могу имати карактеристике различитих праваца, што је посебно карактеристично за наше уметнике, где се развој праваца дешава посредно и са закашњењем у односу на Европу. У вези са тим је важно разјаснити друштвене околности и повезаност са важним историјским догађајима (Француска буржоаска револуција, уједињења/формирања националних европских држава и САД, устанци и ослобађања од османске окупације, руска револуција...). Ученици треба да формирају и износе лични став и утиске о делима, које треба да аргументују према захтевима које поставља наставник (како би се избегли паушални одговори добро је, лепо је, свиђа ми се/ није лепо, не свиђа ми се...).

Четврти разред

У овој години учења могуће је поставити веће захтеве у погледу развијања вербалне и писане аргументације, покренути важна питања о сврси, улози, намени, па и самом појму уметности. Пожељно је упоредити Платоново виђење уметности са Кантовим и Хегеловим поимањем естетике. Циљ је подстаћи ученике да размишљају о уметности и да размењују мишљења. Препорука је да у овом разреду ученици читају цитате и делове оригиналних уметничких текстова, исказа, уметничких манифеста, писама уметника...

РАНА МОДЕРНА УМЕТНОСТ

Приликом представљања праваца модерне уметности (ране, позније и постмодерне) као и савремене уметности, важно је указивати на историјске догађаје и друштвене промене у оквиру којих се уметничке промене и појаве одвијају. Пожељно је реализовати део теме приликом обиласка музеја и галерија, виртуелних музеја и поставки, уз захтев да ученици усмено и/или писано образложе своје утиске након обилазака. Ученици треба да дискутују о разноврсним темама. На пример, за и против неке уметничке идеје или појаве, разматрање једне уметничке појаве из више углова (фактографски, лично и емотивно, афирмативно, негативно...), како би се на крају направио један резиме, синтеза различитих виђења. Тиме се (кроз заједнички рад и дискусију) осветљавају различита полазишта и приступи. Ово је посебно погодно за радикалне и екстремне примере (авангардне покрете, концептуалну уметност...). У оквиру практичног рада ученици могу на основу одабране или задате теме или концепта, самостално или тимски, одабрати дигиталне примере уметничких дела за тематску изложбу.

МОДЕРНА УМЕТНОСТ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА

Током упознавања ученика са кључним друштвеним променама и стремљењима у уметности након Другог светског рата у свету и код нас, треба користити непосредан контакт са делима, када год за то постоји прилика. Ученици треба да се оспособљавају да пишу сложеније есеје са личним приказом и освртом на развој модерне уметности, да самостално изаберу, наведу и кратко анализирају најутицајнија, најпровокативнија, најзанимљивија, највреднија дела у складу са општим идејама, важним догађајима, друштвеним околностима и развојем уметности током 20. века. Такође, треба самостално да пронађу узоре, употребу и инспирацију модерне уметности у популарној култури, моди, дизајну. У оквиру теме могу и да гледају документарне, игране и уметничке/ауторске филмове.

САВРЕМЕНА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА XXI ВЕКА

Препоручује се обилазак изложби савремене уметности када је могуће, уз разговоре са кустосима или уметницима, као и упознавање са значајним домаћим и светским уметничким манифестацијама (Венецијанско бијенале, Октобарски салон...). Потребно је да ученици прате иновације у уметности и архитектури према сопственим афинитетима. Пожељно је дискутовати о појмовима везаним за развој и промене схватања стваралаштва и уметности (о лепоти, промени схватања лепог, проблематици постизања консензуса о вредности уметничког дела, друштвеном ангажовању уметника, потреби и могућностима да се уметношћу укаже на друштвене проблеме, покрену промене...). У оквиру теме је потребно показати атрактивне примере уметничких дела/пројеката, посебно интерактивних. На пример, инсталације CLOUD у Сингапуру канадских уметника Вејна Гарета и Кејтлинд Браун, Luminarium Алана Паркисона, Infinity Mirrored Room – Filled With the Brilliance of Life Јајои Кусаме, The Water Light Graffiti Wall Антонина Фурноа, Voice Array Рафаела Лозано-Хемера, WHITE архитектонског Студија 400, As We Are Метјуа Мохра, The Treachery of Sanctuary Криса Милка...

Потребно је повезати уметност и одрживи развој, као и дати позитивне примере из света и наше земље. На пример, укључивање сиромашног абориџинског становништва Аустралије у сликарске радионице где се стварају уметничка дела традиционалном техником сликања тачкама, која је с временом постала бренд и доноси приходе становништву и држави. Затим, развој културног туризма у Великој Британији, посебно везаног за праисторијске локалитете, и отварање великог броја радних места за младе. Реформе музеја широм света учиниле су поједине музеје местима редовног окупљања породице и пријатеља, где се проводи цео дан или викенд, захваљујући богатом програму. На тај начин музеји су постали важни центри едукације, забаве, повезивања људи, али и туристичке дестинације, за домаће туристе током године и за стране туристе током сезоне. Street art (мурали, графити, стикери...) је захваљујући оригиналности и квалитету дела прославила неке градове (Богота, Кејптаун, Истанбул, Лос Анђелес, Берлин...) као врхунске дестинације за обилазак уметности на отвореном. У нашој земљи, истакнути пример је Ковачица, престоница наивне уметности где је развијена позната школа наиве и уметност која је постала бренд краја, познат и изван граница земље. Уметност има потенцијал да допринесе развоју и оних крајева који немају археолошка налазишта и споменике културе. Због тога је важно мотивисати ученике да заједно или тимски смишљају пројекте из области уметности и културе као трајна решења која могу отворити нова радна места и допринети развоју њиховог или неког другог краја у земљи. Наставник може додатно да се информише из Агенде 21 за културу (Барселона, 2004).

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Комуникација (усмена и писана);

3) Повезивање (уметничког дела и аутора; споменика и уметничких дела са местом и временом настанка; наслеђа културе и уметности са савременим светом; знања и вештина развијених у оквиру једног и више наставних предмета...);

4) Однос према наслеђу (приликом посета установа, споменика, манифестација...);

5) Рад са подацима и информацијама;

6) Сарадња у тиму...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– домаћи задатак;

– извођење пројекта у тиму (према задатим критеријумима);

– обликовање презентација и презентовање;

– дискусија;

– отворени тест (уз коришћење литературе);

– обликовање дигиталне збирке репродукција уметничких дела која илуструју задату тему;

– обликовање концептуалне мапе (мапа појмова и њихових релација, временске ленте, мудбордови...);

– обликовање концепта изложбе;

– есеј...

ТЕОРИЈА ФОРМЕ

Циљ учења Теорије форме је да ученик рaзвиjа функционална знања о ликовној композицији, вештине компоновања, визуелно опажање, апстрактно, критичко и стваралачко мишљење, ради примене ликовног језика у решавању ликовних проблема, стваралачком раду, учењу и свакодневном животу.

Разред Први

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова+ 30 часова у блоку

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Теорија форме је стручни предмет који повезује одабране садржаје из теорије уметности и научних сазнања са најважнијим аспектом, искуством из уметничке праксе. Теорија форме није егзактна наука, отворена је за разматрање и разна тумачења, а која се процењују по томе у којој мери су логична. Разматрањем појмова и поређењем композиција и решења ликовних проблема, стварног и замишљеног, као и различитих ауторских израза, ученици развијају ликовни језик који примењују у вежбама и стваралачком раду, у настави овог и других стручних предмета. Знања, вештине, ставови и способности развијени у првом разреду даље се развијају до краја школовања у настави свих стручних предмета.

Наставник припрема наставне материјале, збирку одговарајућих примера и дигиталне презентације усклађене са предзнањима ученика, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу, као и одобрене уџбенике.

Настава је индивидуализована и реализује се разматрањем појмова и анализом уметничких композиција након чега се, у оквиру исте наставне јединице, задају вежбе које обухватају решавање ликовних проблема, при чему се проблемски задаци постављају од једноставних ка сложеним. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник, према свом плану рада, самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози објашњења и задатака, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи креативност и самостално осмисли задатке и активности ученика.

На почетку школске године, на првом часу је потребно информисати ученике о темама и исходима учења за крај школске године, начину и динамици рада у току школске године. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

У оквиру сваке теме наставник објашњава кључне појмове на очигледним и репрезентативним примерима и надограђује их у складу са предзнањима и интересовањима ученика, као и укупним оптерећењем ученика. Ученицима је потребно омогућити изражавање интересовања, мишљења, утисака, идеја..., али је потребно и обезбедити да фокус разматрања буде на појму, концепту, процесу, појави... која се разматра, без превише дигресија.

Имајући у виду да се класификације и тумачења ликовних појмова разликују у литератури, у овом програму појмови су одабрани тако да ученици прошире и продубе основе ликовног језика које су усвојили у основној школи. Када се класификација и објашњења ликовних појмова разликују у литератури, наставник објашњава разлике. Појмови се објашњавају на очигледним примерима, а вежбе се задају од једноставних ка сложенијима.

УВОД У ТЕОРИЈУ ФОРМЕ

Предвиђено је да се у првој теми објасне и уопштено разматрају основни појмови. У уводном делу теме пожељно је да наставник укратко изложи, уз презентацију, историјат предмета, од Покрета уметности и занатства и идеја Вилијама Мориса и Џона Раскина, њиховог утицаја на оснивање Немачког савеза занатских и индустријских произвођача (Deutsche Werkbund) и школе Баухаус. Пожељно је укратко објаснити значај школе Баухаус. Оно што је најважније истаћи је да је Гропијус одступио од циља савеза да постави стандарде уметничког обликовања. У школи се теорија учила с циљем развијања креативности и на исти начин је потребно приступити настави и учењу предмета Теорија форме. Ученицима је потребно предочити да ће вежбати примену принципа компоновања, али да ће се од њих током школовања очекивати да промишљају и експериментишу, а не да механички примењују принципе.

Наставник одлучује у којој мери ће проширити објашњење кључног појма визуелно опажање. Потребно је укратко подсетити ученике на процес опажања, о коме су учили у основној школи у настави биологије (грађа ока, мрежњача и фоторецептори, оптички нерв и преношење сигнала до мозга...). Важно је истаћи да у перцепцији улогу нема само око, већ и прерада информација у мозгу. Наставник може да објасни како опажамо нпр. магенту. Опажање боја зависи и од комбинације боја. Затим, потребно је изложити и основне информације о перцепцији као психичком процесу. За ученике је важно да разумеју разлике у опажању, које нису условљене само физичким факторима, већ и претходно стеченим искуством. У вези са овим појмом је потребно нагласити да се говори о опажању у стварном простору, а не о опажању слика на екрану, монитору или биоскопском платну.

У вези са појмом стварног простора потребно је имати у виду да се у програму ликовне културе за основну школу стварни простор не тумачи као ликовни елемент. Ликовни елементи су објашњени као елементи уметничке композиције, које је креирао уметник, а где се не убрајају појаве, објекти и бића који постоје у материјалном свету независно од уметникове воље и активности (простор, облаци, камење, дрвеће...). Потребно је водити рачуна и о томе да се стваран простор не описује као тродимензионалан, јер тврдња није усклађена са науком. Ученицима је потребно објаснити да стваран простор може бити мотив уметничке слике; да има значајну улогу нпр. код скулптура у пленеру или ленд-арту, где уметничко дело може током дана и године мењати изглед у зависности од осветљења и временских прилика...; да уметници плански уређују простор, екстеријер и ентеријер, али да не стварају сам простор. Наставник може да објасни и појам амбијент, који се понекад погрешно користи као синоним за простор. У уметности појам амбијент има исто значење као и у свакодневном говору, односи се на утисак који неки простор оставља на нас. У том смислу, елементи амбијента уређеног ентеријера су димензије затвореног простора, архитектонски елементи, намештај, осветљење, температура, мириси, звуци, корисници..., па уметник може плански да креира амбијент простора.

Потребно је разјаснити и појмове које уметници користе, простор и површина, за површ, односно равно поље за цртање и сликање, али и за закривљене површине на којима се може цртати и сликати. Такође, појам простор се понекад односи на садржај дела, простор у композицији, а појам површина на делове простора у композицији или сложене мотиве сведене на једноставне дводимензионалне облике (површине). Површина се користи и у значењу омотач тела, спољашњи и унутрашњи. Ученици треба да обраћају пажњу на контекст и да се јасно вербално изражавају.

Пожељно је објаснити како одређујемо шта јесте, а шта није ликовни елемент (елемент композиције). На пример, на нивоу средње школе ликовни елементи се могу упоредити са речима или са молекулима, односно када их издвојимо из композиције можемо их препознати као ликовни елемент који има значење и назив независно од композиције (иако више немамо потпуну информацију о композицији). У овом програму су наведени основни ликовни елементи о којима су ученици учили у основној школи (линија, облик, текстура, валер, боја), а око којих не постоји значајно неслагање. Наставник може да говори и о другим ликовним елементима који се помињу у литератури (посебно ако су значајни за образовни профил), уз разматрање зашто јесу или нису ликовни елементи. Потребно је свим садржајима из литературе и са интернета приступити као подстицају за отворени дијалог, промишљање и поређење мишљења. На пример, у литератури на енглеском језику се често као ликовни елементи наводе shape (дводимензионални облик) и form (форма, тродимензионални облик). У српском језику облик и форма су синоними, а појам форма има више значења у зависности од контекста, на шта је потребно указати ученицима, да би ове појмове користили у јасним формулацијама када се усмено изражавају. Такође, веома је важно да ученици већ на самом почетку разликују ликовне елементе (елементе композиције) од принципа компоновања (међусобних односа елемената унутар композиције као целине), јер се понегде у литератури и на интернету може наћи мешање елемената и принципа.

Распоред елемената у композицији потребно је прво објаснити на дводимензионалним композицијама. Пожељно је прво показати примере једноставних (гешталт) слика са двојаким значењем, где се приликом посматрања смењују улоге фигуре и позадине. Затим је потребно показати пример једноставне уметничке композиције на којој се јасно издвајају мотиви од позадине (нпр. Robert Motherwell, Elegy to the Spanish Republic, Kazimir Malevich, Suprematism, 18th Construction...) и упутити ученике на то да посматрају само позадину (могу и да цртају само позадину, без претходно дефинисане контуре облика/мотива).

Пожељно је објаснити појмове правац и смер у науци, свакодневном говору и уметности. У дводимензионалној композицији правац се одређује замишљеном правом (или помоћном линијом) која се простире хоризонтално, вертикално или дијагонално од ивице до ивице или од темена до темена простора/поља за компоновање. Ликовни елементи се могу груписати према замишљеној правој тако да остављају утисак као да се праволинијски крећу у једном смеру или тако да остављају утисак мировања. Ученици су већ вежбали распоред облика према замишљеној правој у основној школи. Након почетних вежби наставник треба да зада и вежбе распоређивања елемената према замишљеној путањи која није праволинијска, већ нпр. спирална, таласаста, цик-цак... Приликом анализе тих вежби, акценат је све време на утиску кретања или статичности.

У оквиру почетних вежби све композиције треба да буду једноставне. Ученици могу да вежбају користећи геометријске фигуре од папира (једнобојне, само црне или у 2–3 боје) које ће распоређивати на задатом пољу за компоновање и према захтеву наставника. Задати формат може бити правоугаоног, квадратног или облика круга, троугла... Важно је постављати ликовне проблеме од једноставних ка све сложенијим.

ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ

Треба имати у виду да су ученици учили о ликовним елементима у основној школи, те да је објашњења или потребно проширити и продубити или их само укратко поновити и фокусирати се на примену. Вежбе у оквиру ове теме обухватају задатке које наставник смишља за сваки појединачни ликовни елемент.

Вежба за линију може бити, на пример цртање сенке коју на папир баца облик формиран од танке жице, при чему ученици могу користити мобилне телефоне за осветљавање облика. Вежба је погодна за креирање заједничког рада у мањем тиму. Ученици се смењују у померању облика од жице, осветљавању облика и цртању линеарне сенке, светлим линијама које ће, када попуне површину папира, накнадно појачати, пожељно другим прибором, трудећи се да цртају линије различитих квалитета. Вежба за ослобађање руке може бити цртање четком (може и широком) и тушем или акварел бојама или разређеном темпером, на белом папиру (може и хамеру), широким потезима. Повлачењем линија различитих ширина и светлина (или боје) могу да формирају апстрактну композицију или измишљени знак или да једном бојом ураде линеарни цртеж по задатом мотиву. Такође, вежбе могу обухватати симултано цртање левом и десном руком, цртање четком привезаном за дужи штап (папир може бити на поду, а ученик може стајати или седети), цртање облика наопако, цртање везаних очију... У овом типу вежби је важно да се ученик ослободи страха од грешке. Наставник треба да укаже ученицима да је резултат вежбе основа за даљи рад, односно да добијене линије могу да коригују или употпуне даљим доцртавањем. Пожељно је и да фотографишу почетни и крајњи резултат, а затим да разговарају о процесу и резултату. Вежбе које развијају осећај за линију су разноврсне. На пример, једноставна вежба је цртање расположења или стања једне линије (уморна, весела, ужурбана, угојена, љутита...), при чему ученици могу и да жврљају, важно је да једном линијом искажу стање/расположење, без приказивања познатих облика. И ова вежба се може изводити у пару или тиму, а ученици могу и да смишљају причу о својој линији и њеном односу са другим линијама на цртежу. Други приступ је да наставник води причу о линији, а ученици цртају следећи причу. На пример, Линија седи на клупи у парку, сада устаје и полако хода, сетила се да касни и почела је да жури...

Код текстуре је потребно поновити објашњење да текстура као ликовни елемент може бити тактилна и визуелна. Вежба за тактилну текстуру може бити обликовање дводимензионалне композиције комадима тањег ребрастог картона или комбинацијом картона различите текстуре, при чему ученици могу да комбинују различите боје картона или да рад по завршетку обоје једном бојом. Такође, могу савијањем и лепљењем трака исечених од танког ребрастог картона и/или папира различитих текстура да обликују тродимензионални рад. У вежбама визуелне текстуре могу да цртају текстуре на мањим дводимензионалним облицима (елипса, правоугаоник или неки други) и да лепећи те облике на дводимензионалну подлогу креирају композицију (могу да раде индивидуално, у пару или у тиму од неколико ученика). Визуелна текстура коју цртају може бити имагинарна (апстрактна шара или дезен) или текстура из природе. Наставник може да зада и да сви ученици насликају једну композицију прекривајући цело поље папира једном бојом (истом за све ученике), али тако да сваки ученик самостално осмисли како ће обликовати текстуру тако да избегне пуко фарбање папира.

Почетне вежбе за облик могу бити једноставне релације између облика (односи величина, сличности и супротности, положај облика...). На пример, ученици могу да исеку од папира разноврсне геометријске фигуре различитих димензија и боја, а наставник може да зада да одаберу три или пет фигура које ће груписати у композицији према захтеву задатка.

За објашњење валера и боје је потребно издвојити више времена. Ученици могу да припремају ахроматску и хроматску валерску скалу, тон карту према задатом уметничком делу... Пожељно је да први задатак буде једнобојна композиција, према једноставној поставци мртве природе.

Осим разноврсних вежби које се реализују у школи, наставник може да задаје домаће задатке. Један од домаћих задатака који се показао ефикасним је цртање крокија оловком, око 100 крокија у току недеље, на мањем формату папира, при чему је услов да ученик скицира увек исти предмет, да за израду сваке скице не утроши више од три минута (потребно је и да мери време), да се не фокусира на детаље и реалистичан цртеж, да се не оптерећује квалитетом цртежа, већ да слободно повлачи линије, по осећају (може и да жврља), али облик треба да буде препознатљив. За ученике је цртање истог предмета незанимљиво, посебно ако се постави услов да ураде сто скица у току недеље. Међутим, задатак не одузима много времена и управо зато што је незанимљив, даровити ученици ће га у једном тренутку спонтано учинити занимљивим, истражујући различите квалитете линија и поступке цртања. У првој недељи ће можда само пар ученика од сто урађених скица имати једну успешну. Очекује се да после четири недеље већина ученика има најмање десет успешних скица. Подразумева се да наставник у почетку треба да прегледа скице и објасни ученицима како да их пореде, вреднују и сами издвајају до десет најуспешнијих, а остале да одлажу у посебан блок или фасциклу. Овај задатак омогућава да ученици брже „ослободе руку”, да стекну навику да свакодневно скицирају, да брже науче како да у наизглед незанимљивим облицима пронађу мотивацију за стварање... Метод није нов, користи се и у настави неких других предмета, а наставнику пружа јасан увид у то колико су ученици мотивисани да уче и напредују. Очекује се да мањи број ученика ни после месец дана вежби неће напредовати, јер ће рутински обављати вежбе, тек да испуне обавезу. Тим ученицима је потребно задати другачије вежбе, посебно осмишљене за сваког ученика, а наставник треба да испита и испроба различите задатке док се не дође до оног који подстиче ученика да напредује и самостално вежба. Уколико наставник одлучи да зада овај домаћи задатак, потребно је водити рачуна о томе да се у првом разреду не задаје превише захтеван мотив, као што је нпр. ситно зрневље у чинији, што може бити контрапродуктивно, али ни да се ученицима не препусти да сами одаберу предмет. Ученици треба да одаберу један од мотива који им наставник понуди као опцију, нпр. маказе, кључ, виљушка..., предмет који није ни превише једноставног ни превише сложеног облика. Важно је и да посматрани мотив не мења облик и боју с временом, што се дешава уколико се одабере воће или поврће.

Потребно је да ученици чувају све неуспеле школске и домаће радове и да их не прегледају све док се не оспособе (на елементарном нивоу) да их објективније процењују. Наставник може пред крај полугодишта да издвоји један час за заједничку процену неуспелих радова и да упути ученике да не бацају те радове, већ да их искористе за обликовање колажа.

ПРИНЦИПИ КОМПОНОВАЊА

У овој теми су груписани принципи компоновања око којих не постоје већа неслагања, а које су ученици учили у основној школи. Треба имати у виду да су принципи компоновања сложена теорија и да су их ученици у основној школи учили на елементарном нивоу. Поједини основни принципи су тежи за разумевање, посебно хармонија и јединство, који се често мешају, па је потребно издвојити више времена да се објасне.

Када је реч о принципу јединства, потребно је прво јасно раздвојити јединство ликовних елемената у композицији од нпр. јединства садржаја дела (мотива), јединства фигуре и позадине, стилског јединства... на једноставним примерима, па тек онда показати сложене композиције.

Најједноставнији пример за објашњење стилског јединства је архитектура. Може се прво показати нпр. зграда Landmark Theatre у Девону. Грађани и стручњаци су је уврстили на листу најружнијих зграда на свету због дизајна који није усклађен са околним грађевинама у викторијанском стилу. Такође, елементи саме зграде нису међусобно стилски усклађени, а већи део зграде асоцира грађане на део нуклеарног реактора (иако нема облик торња за хлађење). Када је реч о архитектури, за посматраче је најважнији принцип стилског јединства (грађевине са околним грађевинама или грађевине са природом), али и принцип асоцијације, који се није објашњавао у основној школи, с обзиром на то да највећу улогу има у архитектури. Уколико је то важно за образовни профил, наставник може да покаже још примера грађевина које по облику негативно асоцирају грађане на одређено биће, део бића или предмет, а да то није била намера архитекте. Важно је истаћи то да принцип стилског јединства нема исти значај у архитектури и уметности, нпр. вајарству, где се необичне скулптуре у екстеријеру, које стилски одступају од стила околних грађевина, сматрају атракцијом.

Када је реч о нпр. слици једног аутора, јединство стила скоро увек постоји, јер аутор свесно или несвесно изражава свој стил и сензибилитет. Ако се ради о делу више аутора, потребно је много промишљања и искуства да би се постигло стилско јединство. Као пример се може показати палата Барберини у Риму (архитектуру су осмислили Мадерно, Бернини, Боромини и Да Кортона, а Пјетро да Кортона је насликао фреске у великом салону које су пример јединства сликарске композиције и унутрашње архитектуре).

Да би се постигло јединство у композицији или неком призору у стварном простору, потребно је да постоји бар један „везивни елемент” који повезује све остале ликовне елементе, мотиве или објекте у јединствену целину. Наставник као пример може да покаже ентеријер уређен у еклектичком стилу, где су комбиновани стилови намештаја и декорација различитих епоха и стилова, а који су међусобно повезани једном доминантном бојом или материјалом (нпр. дрво) или текстуром или дезеном који се понавља на више места у одговарајућој мери.

Очигледан пример јединства фигуре и позадине су радови савремене уметнице Сесилије Паредес (Cecelia Paredes), на пример Оба света (Both Worlds), где је јединство фигуре и позадине свесно пренаглашено, па се таква примена јединства назива камуфлажа или мимикрија. Следећи пример може да буде Пикасов Дечак са лулом, где је дискретно примењен принцип јединства фигуре и позадине, постигнут венцем на дечаковој глави који је исте боје као позадина. Важно је да ученици разумеју да се принцип јединства фигуре и позадине може применити на више начина.

Jединство треба да постоји и у садржају дела. Потребно је објаснити да мотиви у садржају дела, чак и апстрактног, имају своје улоге у причи, а коју публика „чита”. Актери у тој причи треба да буду укључени у неку радњу или стање, односно да између њих постоји некакав однос (активан или пасиван). На пример, ако на бели папир поставимо два једнакостранична троугла по замишљеној дијагонали, што даље један од другог, тако да је сваки теменом усмерен ка супротном ћошку подлоге, утисак ће бити да та два „актера” беже један од другог, да се разилазе из неког разлога или да се крећу независно један од другога, јер се „не познају”. Померањем различитих геометријских фигура и њиховим смештањем у различите односе на папиру не добија се само визуелна композиција, већ и прича. За ученике је важно да о ликовним елементима и мотивима које приказују размишљају као о актерима у причи, да се њихов рад не би сводио само на техничку вештину.

Јединство садржаја се једноставније уочава у фигуративним композицијама. Као очигледан пример се може показати триптих Саве Шумановића, Берачице, где су сви женски ликови повезани истим задатком, ношењем корпи убраног грожђа, иако се налазе у различитим положајима и међусобним односима. Да би ученици лакше разумели јединство садржаја, наставник може да уради фото-монтажу и да на дигиталну или одштампану црно-белу репродукцију Берачица залепи актера који по логици не припада тој причи, нпр. фотографију познате савремене глумице или неке друге јавне личности (такође, црно-бела слика). Такве фото-монтаже могу бити смешне на кратко, али у смислу уметничке композиције немају вредност и не могу дуго да се посматрају, јер недостатак смислене повезаности оставља утисак нелагодности на посматрача. Неопходно је да постоји јасна уметникова идеја о „везивном елементу” у причи, да би се успешно урадила композиција са актерима који не припадају истом времену и месту, нису повезани истим или сличним занимањем, униформом, статусом...

На крају је потребно објаснити јединство ликовних елемената, које је и најтеже за разумевање, јер јединство ликовних елемената постоји у свим уметничким делима. Оно што је потребно објаснити је на који начин је постигнуто јединство, јер не постоји само један начин. У неким уметничким делима један ликовни елемент „игра главну улогу” у причи. Очигледан пример су Ван Гогови Сунцокрети, где један ликовни елемент, (жута) боја, повезује све ликовне елементе, као и мотив и позадину, у јединствену целину. Жута боја асоцира на сунчеву светлост, а када се промишљено користи у сликарској композицији или дизајну, изазива добро расположење и асоцира на срећу. Такође, жута боја у композицији Сунцокрети доминира, па је један ликовни елемент „одиграо главну улогу” у остваривању два принципа, јединства и доминанте, као и давању дубљег значења садржају дела. Важно је да ученици разумеју да су у композицији Сунцокрети присутни сви ликовни елементи и да сви играју одређене улоге и доприносе јединству композиције, као и да је примењено више принципа компоновања од наведених. Међутим, када се једно дело анализира да би се разумело шта га детерминише, прво се разматрају они ликовни елементи и принципи компоновања који имају главне улоге у композицији.

Следећи пример може да буде Климтова Црква у Касонеу, где је јединство постигнуто истовремено бојом, текстуром, обликом, линијом и валером, који имају исти значај, односно ниједан ликовни елемент не игра главну улогу. Потребно је истаћи да би такве композиције биле монотоне да нису присутни и други принципи компоновања. У овој композицији најважнији принципи компоновања који „разбијају монотонију” су доминанта (доминирају чемпреси) и ритам.

Да би ученици боље разумели разлику између принципа јединство и хармонија, може се показати композиција Жътварки, Владимира Димитрова Мајстора, која се издваја по својој сложености, јер је принцип компоновања јединство максимално истакнут, али не прелази у камуфлажу, што није лако постићи. Садржај композиције чине три девојке, које нису само повезане истим послом, већ и тренутном радњом (утисак је да су све три прекинуле жетење и мирно стале да би позирале уметнику). Све три девојке имају исти израз лица, скоро идентичне ношње, које су истих тонова као и позадина... Композиција је хармонична (складна), али принцип јединства није одговоран за утисак хармоније. Уколико би се нпр. димензије глава девојака пропорционално смањиле на неприродну величину, нарушила би се хармонија. Принцип компоновања јединство даје утисак логичне повезаности мотива, фигура и позадине, стила или ликовних елемената (ако је композиција обликована нпр. само аморфним мрљама). Принцип компоновања хармонија даје утисак склада и природности, односно онога што људско око и мозак доживљавају као складно. Склад се може постићи односом величина облика, положајем и распоредом облика у композицији, као и комбинацијом боја.

Када се вежба хармонија боја, наставник треба да објасни разлике у Оствалдовом и Итеновом виђењу хармоније боја и да зада једноставну поставку мртве природе, коју ће ученици два пута насликати, једном према Оствалдовом и једном према Итеновом виђењу хармоније боја. Радови могу да буду на мањем формату папира, а као предложак може да се користи црно-бела фотографија или фотокопија.

Наставник може да објасни и друге принципе компоновања, који се нису објашњавали у основној школи. Потребно је да објашњења буду јасна, посебно ако се објашњавају принципи репетиције, алтернације и варијације, који се често мешају са принципом ритма. Ритам је принцип компоновања који даје утисак „живости” композиције/уметничког дела и може се постићи помоћу других принципа компоновања или чак само једним ликовним елементом. На пример, површина која је равномерно офарбана плавом бојом нема ритам. Ритам на једнобојној површини се може постићи текстуром, тактилном или визуелном (насликаном, нпр. мрљом на мрљу) или валером, осликавањем површине различитим валерским вредностима исте боје. На дводимензионалним композицијама ритам се најлакше постиже понављањем (репетицијом) истих мотива на истим размацима. Међутим, ритам није исто што и репетиција, што се може објаснити на примеру скулптуре на којој нема ликовних елемената који се понављају, а ритам је присутан, нпр. на Бранкушијевој скулптури Чудо (Le Miracle). Такође, једноличним понављањем истог облика, истих димензија и боје, на истим размацима (интервалима) може се постићи утисак супротан од „живости композиције”, који је непријатан, јер таква понављања не постоје у природи. Као очигледан пример се може показати нпр. један лист собне папрати (Nephrolepis exaltata), где се јасно види да детаљи листа нису истих величина и нису потпуно идентичног облика и усмерења, а величина се постепено смањује према врху листа. Када уметници примењују репетицију у композицији, живост могу да постигну у комбинацији са другим принципом компоновања, нпр. градацијом или доминантом или комбинацијом више принципа. Код компоновања кадра фотографије, када се фотографише нпр. ограда или фасада облакодера где се исти делови једнолично понављају, утисак живости композиције се постиже фотографисањем под одговарајућим углом, тако да се постигне принцип градације или неки други.

Утисак живости композиције или фигуре чини значајну разлику између уметничких дела и радова који то нису, па се ритам може сматрати најважнијим принципом компоновања који је присутан у свим уметничким делима. Ритам се, опет, најлакше може разумети ако се о композицији или једној фигури размишља као о живом актеру у некој причи.

Потребно је објаснити и разлику између принципа компоновања ритам и принципа компоновања кретање (movement), а који се није објашњавао у основној школи. Кретање као принцип компоновања је најважнији принцип код кинетичких скулптура и инсталација. Када сликар на платну приказује кретање, као на Дишановој слици Акт силази низ степенице, кретање је садржај дела, а не принцип компоновања.

Такође, потребно је понављати да теорију форме треба посматрати као отворени дијалог, да различити аутори наводе различите ликовне елементе и принципе компоновања, што није грешка, већ подстицај за промишљање. На пример, поједини аутори наводе шару/дезен (pattern) као ликовни елемент, јер је наведено важно за дисциплину у којој стварају или за њихов индивидуални израз...

ПРОСТОРНИ ОДНОСИ

Четири кључна појма ове теме у вези су са сложеним садржајима и неопходно је да наставник прилагоди објашњења и вежбе конкретном одељењу и образовном профилу.

Ученике је потребно подсетити на три плана у ликовној композицији, на карактеристичним примерима. Надаље наставник може да покаже и примере планова у филму или да анализира заједно са ученицима сложене композиционе схеме. На пример, на делима Тајна вечера Леонарда да Винчија, Атинска школа, Рафаела Сантија, Тријумф беспрекорних, Паола де Матеиса... Наставник може да покаже презентацију где су композиционе схеме обележене линијама или да подели ученицима фотокопије репродукције/репродукција и да им зада да на часу сами или у тиму уцртају схеме. У првом разреду ученици не треба да обликују композиције према сложеним схемама, али наставник може да им зада једноставну композициону схему или подели фотокопију схеме, где ученици могу да уцртају мотиве, нпр. воће или предмете у мртвој природи (без посматрања поставке, на основу замишљања и без детаља). Важно је да ученици разумеју да не распоређују сви уметници мотиве искључиво по осећају, већ и да планирају структуру композиције.

Златни пресек је потребно објаснити на елементарном нивоу или проширити објашњења и задати вежбе, у зависности од образовног профила.

Основни термини везани за перспективу објашњавају се уз схематске/графичке приказе, а затим на уметничким делима. Наставник треба да подсети ученике на врсте перспектива у уметности, али вежбе треба да буду фокусиране на конструисање композиције применом линеарне (геометријске, правилне) перспективе. Уколико су ученици заборавили појмове које су учили у основној школи, потребно је да прво цртају коцку, слободоручно или помоћу лењира, на мањем формату папира (могу да цртају у свесци, а могу и да користе папир на квадрате), применом једне тачке недогледа и помоћних линија, а затим да у наредним цртежима померају тачку недогледа. Следећа вежба може да буде цртање две коцке, једне иза друге... Важно је да наставник унапред испланира више вежби, а које ће бирати према процени предзнања и напредовања ученика. Уколико процени да је група напредна, може на крају теме да зада цртање улице из маште са две тачке недогледа, или фантастичне композиције са три и више тачки недогледа.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује кроз вежбе у школи, које наставник планира према програму и процени напредовања одељења. Настава у блоку се може реализовати и у виду пројеката или радионица у другој установи (школа, факултет, центар за обуку, музеј, галерија...).

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о циљевима часа/задатка/активности, односно о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Компоновање;

3) Комуникација (усмена и визуелна);

4) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више наставних предмета)...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– проблемски задатак;

– обликовање презентација и презентовање;

– усмено излагање;

– дискусија;

– обликовање дигиталне збирке репродукција уметничких дела која илуструју задату тему;

– изложба;

– разговор;

– мапа радова....

ФОТОГРАФИЈА

Циљ учења предмета Фотографија је да ученик развија функционална знања о техничко-технолошким основама, композицији и садржајима медија фотографије, вештине компоновања кадра, визуелно опажање, критичко и стваралачко мишљење и медијску писменост, ради примене у самосталном и тимском раду током школовања, у будућем занимању и свакодневном животу.

Разред Први

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова+30 часова у блоку

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм обухвата основне аспекте фотографије као уметничке дисциплине, с акцентом на композицију и ликовне елементе, а кроз садржај фотографије. Предвиђено је да програм пружи неопходну основу за даље учење и примену у настави стручних предмета, као и основу за даље самостално усавршавање у области фотографије, за ученике које ова област посебно интересује. Знања, вештине, ставови и способности које ученици развијају примењују се и даље развијају у настави других стручних предмета.

Наставник припрема наставне материјале, збирку одговарајућих примера и дигиталне презентације за ученике користећи разноврсну штампану и дигиталну стручну литературу и одобрене уџбенике за средњу школу.

У настави се користе школски уређаји и опрема и, према потреби, уређаји у власништву ученика. Иако техничка опремљеност у великој мери олакшава учење и утиче на квалитет продукта, ученике не треба условљавати набавком скупе опреме, већ их треба усмеравати да приликом самосталног рада постигну максимум у односу на уређај који поседују.

Настава је индивидуализована. Приликом остваривања наставе и учења одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник, према свом плану рада, самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе и учења, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи креативност и да самостално осмисли задатке и активности ученика.

На почетку школске године, на првом часу је потребно информисати ученике о темама и исходима учења за крај школске године, начину и динамици рада у току школске године. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

УВОД У ФОТОГРАФИЈУ

Ученике је потребно укратко упознати са историјским развојем фотографије, фотографијом као уметничком дисциплином и применом фотографије у науци, уметности и различитим занимањима, на карактеристичним визуелним примерима. На пример, приликом разговора о примени фотографије у науци наставник може, на примерима, да укаже на специфичан начин снимања – фотографије снимљене помоћу телескопа (планете, маглине...); фотографије снимљене из ваздуха (насеља, рељеф...); фотографије снимљене помоћу микроскопа (микроорганизми, текстура влакана...); фотографије снимљене под водом (биљни и животињски свет)... На једном или неколико примера уметничке фотографије потребно је указати на сличности и разлике између фотографије и сликарства у погледу избора садржаја и организације композиције. На пример, Water and Foam Ансел Адамса, The Gift Мен Реја, Still Life with Food Ирвинг Пена, Berlin Radio Tower Ласло Мохоли-Нађа, Midnight Lake George Едвард Стајкена, Architecture of Density Михаел Волфа...

Неопходно је указати на значајне фотографе и музеје на територији Републике Србије који чувају збирке уметничких фотографија. Такође, пожељно је у току године организовати посету једном од музеја, где се може реализовати део наставе.

Потребно је проверити разговором у којој мери ученици користе све могућности својих уређаја за снимање. Прва целина је информативног карактера, а основни циљ учења је да се ускладе различита знања и искуства ученика, као и да се подстакне интересовање за фотографију и даље учење.

Ученици се иницијално могу представити својом фотографијом коју су урадили претходних година. Препоручује се да прва вежба буде снимање фотографија у учионици при дневном осветљењу, без смерница о садржају и композицији, како би наставник могао да процени у којој мери су ученици претходно развили визуелно опажање и осећај за композицију. Радове је потребно анализирати с аспекта композиционих решења. Надаље наставник може да зада још мањих вежби. На пример, ако је већина ученика фотографисала простор учионице или ученика/ученике, наставник може целој групи да зада исти задатак, да пронађу занимљиву мрљу у учионици (на поду, зиду, клупи...) и да је фотографишу тако да та мрља буде једини мотив у композицији (уместо мрље могу да фотографишу један предмет или део тог предмета, као што је врх оловке, пертле на патици...).

ЕКСПОЗИЦИЈА

Садржаји ове теме обухватају техничку, а код дигиталне фотографије и технолошку суштину настајања фотографске слике чија се формула крије у ,,троуглу експонирања”, којим се контролише количина светлости, дужина осветљавања и избор ISO вредности.

Кључни појмови и препоручени садржаји надограђују знања о светлости и осветљењу која су ученици развили у основној школи, новим садржајима из области фотографије. Наставник објашњава појмове на очигледним примерима и, када је то потребно, демонстрацијом. Циљ учења је да ученици развију неопходна знања о подешавању уређаја у односу на осветљење, као и да експериментишу у раду снимајући разноврсне мотиве под различитим осветљењем.

Наставник треба да осмисли вежбе које садрже проблемски задатак, а садржај фотографије (мотив) може и не мора да буде задат. У оквиру вежби наставник објашњава основне грешке у вези са осветљењем. Наставник процењује напредак ученика и у односу на постигнуте резултате проширује или редукује садржаје и усклађује сложеност вежби. Ученици могу да раде коректуру фотографије у школи или у оквиру домаћег задатка, онолико, колико захтева исправна корекција фотографије.

КОМПОЗИЦИЈА ФОТОГРАФИЈЕ

За реализацију ове теме је потребно планирати највише часова. Наставник објашњава кључне појмове на очигледним примерима и, када је потребно, демонстрацијом.

Принципи компоновања у фотографији се незнатно разликују међу ауторима, као и у односу на најчешће класификације у, нпр. сликарству. Пожељно је објаснити све принципе који су важни за фотографију. Вежбе у оквиру ове теме односе се у највећој мери на композицију кадра, а у мањој мери на израду или обраду фотографије. За сваки ликовни елемент и принцип компоновања потребно је осмислити најмање по једну вежбу. Ликовне елементе линију, текстуру и облик потребно је задати као мотив, односно садржај фотографије, коју ученици могу да сниме и ван наставе, у оквиру домаћег задатка. Валер и боју, као и појединачне принципе, потребно је задати као ликовни проблем, а мотив може и не мора да буде задат. Задатке је потребно планирати од једноставних ка сложеним. Циљ свих вежби је да ученици смислено и ефектно укомпонују кадар, без накнадног исецања (секундарног кадрирања).

Потребно је да наставник на очигледним примерима укаже на основне грешке при кадрирању. На пример, грешке у фокусу (главни мотив је у првом плану и доминира, а изоштрена је само позадина/други или трећи план...), грешке у односу фигуре и позадине (дрво које „расте” из главе особе...), неправилно позиционирање главног мотива у кадру (главни мотив је смештен тачно на средини, неправилно „пресечен” мотив...), занемаривање позадине (непознате особе и нежељени мотиви у кадру), неодговарајући ракурс у односу на мотив, линија хоризонта није паралелна са доњом и горњом ивицом кадра...

САДРЖАЈ ФОТОГРАФИЈЕ

У овој теми груписани су садржаји који се односе на комуникативну функцију фотографије, па се активности ученика односе на читање садржаја фотографије, као и на изражавање идеја, ставова, доживљаја, емоција, маште... фотографијом. Активности ученика треба да омогуће развијање медијске писмености, компетенције за комуникацију и стваралачко мишљење. У складу са циљем учења, неопходно је разматрати и манипулације на интернету (крађа идентитета, фотографије које не одговарају тексту и како се проверава где и када је фотографија снимљена, злонамерне фотомонтаже, кич и естетичке вредности у функцији ширења позитивних/негативних порука...).

У оквиру почетних вежби би требало задати тему и проблемски задатак. На пример, наставник може да донесе 5–7 предмета (без гипсане главе) и драперију, а сваки ученик треба појединачно да одабере најмање 3 предмета, да формира своју поставку мртве природе и да је фотографише. У овој вежби ученици могу да формирају поставку један по један, у задатом року, а наставник задаје и колико пута могу да фотографишу поставку (2 или 3). Домаћи задатак може да се реализује у пару или тиму. Наставник може да тражи да ученици фотографишу мртву природу за одређену намену. То може да буде реклама за воће, фотографија мртве природе за корицу неке књиге, поставка мртве природе по којој ће цртати...

Пејзаж може да се фотографише ван школе, током реализације наставе у блоку, на екскурзији, као домаћи задатак... или у дворишту школе, на улици испред школе..., у зависности од места где се налази зграда школе.

Приликом фотографисања портрета, ако школа није у прилици да ангажује модел, ученици могу да фотографишу једни друге, под условима које им предочи наставник. Фотографије портрета ученика не треба објављивати на интернету или слати другима без дозволе ученика и родитеља/старатеља, већ се могу користити само за анализу композиције и, евентуално, за школску изложбу. У оквиру тих задатака прво је потребно објаснити основна правила за позирање (опуштеност, положај руку, усмеравање погледа...), као и бирање објектива или подешавање опција на апарату за снимање портрета, а у оквиру вежби се примењује и даље развија знање о осветљењу.

Фото-колаж, фото-монтажа, фото-есеј... се могу радити у школи и као домаћи задатак, у апликативном програму, сваки ученик од сопствених фотографија. Пожељно је да се ови задаци процењују у односу на развијање креативних идеја и естетичке квалитете, уместо на техничко извођење.

ПРИМЕНА У СТРУЦИ

У оквиру ове теме је потребно обучити ученике да обрађују фотографије у апликативном програму користећи више алатки и да припреме фотографије за штампу и интернет. Вежбе треба да се фокусирају на креирање фотографија у складу са образовним профилом.

Потребно је посветити посебну пажњу заштити ауторских права приликом преузимања фотографија са интернета или објављивања својих фотографија.

Наставник може да планира изложбу фотографија за крај године, у холу школе или, према договору, у локалној галерији или другим просторијама у локалној средини. Уколико школа оствари сарадњу са локалном заједницом, изложба може бити и тематска, односно реализована као пројекат школе.

Настава у блоку

Препорука је да се настава у блоку реализује ван школе, приликом посета музејима, галеријама, културним дешавањима, филмском студију, фотографском студију, у другим образовним установама (школа, факултет, центар за обуку...) или на другим местима, у зависности од планираних задатака. Настава у блоку се може реализовати и у школи.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја фотографије...);

2) Компоновање кадра;

3) Поставка (осветљења у студију, поставка мртве природе...);

4) Техничке вештине (коришћење уређаја и опреме, обрада фотографија, технички квалитет финалног рада...);

5) Однос према раду (истрајност, континуитет, поштовање рокова, одговоран однос према уређајима и радном простору...);

6) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

7) Однос према себи и другима (поштовање личности, поштовање других култура, поштовање различитости, поштовање својих и радова других ученика, заштита и поштовање ауторских права...)...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– проблемски задатак;

– технички квалитет фотографије;

– композиција:

– разговор;

– фото експеримент;

– обликовање дигиталне збирке фотографија која илуструју задату тему;

– индивидуални пројекат (бодују се елементи које наставник унапред);

– портфолио (папирна или електронска форма) / изложба...

РАЧУНАРСКА ГРАФИКА И МУЛТИМЕДИЈИ

Циљ учења предмета Рачунарска графика и мултимедији је да ученик развија функционална знања о алаткама апликативних програма за обликовање и обраду уметничке графике, аудио и видео садржаја, вештине цртања, сликања и моделовања применом савремене технологије, критичко, стваралачко и апстрактно мишљење, ради примене у стваралачком раду, наставку школовања и будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 105 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

У настави предмета Рачунарска графика и мултимедији ученици развијају функционална знања о одабраним апликативним програмима који се користе за уметничко обликовање слике, мултимедијалних садржаја, уметничког портфолија, промотивних материјала и презентација. Ученици развијају вештине кроз вежбе и унапређују способности кроз задатке за креативни рад користећи специјализоване апликативне програме за креирање растерске и векторске графике, једноставних анимација, обраду слике (цртеж, репродукција, фотографија, видео), звука и текста, монтажу и припрему за штампу и интернет.

Наставник припрема задатке и наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу. Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник, према свом плану рада, самостално одређује број часова за реализацију сваке теме. Активности ученика се планирају у сарадњи са наставницима стручних предмета и општеобразовног предмета Рачунарство и информатика.

II ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора апликативних програма, наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о темама и исходима учења за крај школске године, начину и динамици рада у току школске године. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика. У оквиру сваке теме наставник објашњава кључне појмове и надограђује их у складу са предзнањима и интересовањима ученика, као и укупним оптерећењем ученика.

РАСТЕРСКА ГРАФИКА

У уводном делу теме потребно је разговором проценити ниво знања ученика из области рачунарске графике, а која се односе на употребу рачунарске графике у разним делатностима (архитектура, дизајн, филм, игрице, медицина, економија, индустрија, медији...), на факторе од којих зависи изглед слике на рачунару, основне разлике између растерске и векторске графике, основне карактеристике растерских формата JPG, PNG, BMP, GIF, TIFF, PSD у односу на употребу, употребу модела боја RPG и CMYK, разумевање основних појмова (датотека, резолуција слике, бит, пиксел...), као и које апликативне програме за обраду слике су користили.

Наставник припрема презентацију која садржи репрезентативне примере уметничких фотографија и фотографија уметничких дела, који илуструју квалитет дигиталне слике у односу на величину датотеке, резолуцију и димензије слике. У уводном делу теме је неопходно ученицима скренути пажњу на дигитализацију културног наслеђа и важност квалитетног дигиталног презентовања баштине која се чува и излаже у установама културе, а нарочито уметничких дела, као и за учење. Као пример је потребно понудити и поређење дигиталне слике која најверније приказује оригинално уметничко дело и дигиталне слике истог дела која је нестручно обрезана алатком crop тако да недостаје део композиције, боје знатно одступају од оригинала или су димензије дигиталне слике промењене тако да је дошло до изобличавања садржаја (мотива) оригиналног дела.

Препорука је да се за вежбе користи одабрана верзија апликативног програма Adobe Photoshop и/или сродна бесплатна алтернатива (на пример Photopea, коју ученици могу да користе код куће за вежбање и домаће задатке).

Предвиђено је да прва вежба буде рад са скенером и обрада скениране слике. Ученици треба да се упознају са радном површином и основним алаткама програма Adobe Photoshop, да отворе скенирану слику (датотеку) из директоријума где су је сачували у формату JPG или PNG, да мењају величину датотеке и резолуцију (и дубину боје уколико су скенирали цртеж у боји), да је чувају у различитим форматима у циљу прилагођавања слике за штампу, за дигиталне презентације, за интернет и екранске приказе. У складу са проценом предзнања ученика, њихових интересовања и брзине напредовања, ученици могу да мењају ширину, висину и резолуцију слике користећи опцију Constrain Proportions.

Следеће вежбе могу да се реализују на примеру једне до две дигиталне репродукције уметничког дела (једноставније форме и садржаја), које наставник бира. Осим рада са основним алаткама за селекцију и за сликање, задаци обухватају преобликовање слике коришћењем филтера за прилагођавање слике, за уклањање шумова и за специјалне ефекте, конвертовање у Smart Object, коришћење разних слојева и текстура (почев од Background слоја), подешавање и мењање боја...

За креирање дигиталних фото-колажа ученици користе материјал из различитих извора (репродукције уметничких дела и фотографије преузете са интернета које нису заштићене ауторским правима, фотографије својих радова, фотографије које су сами креирали). Тема колажа може и не мора да буде задата, док су поступци коришћења алатки и опција задати, као и захтев да се води рачуна о естетичким вредностима рада.

Фото-монтажу ученици раде у оквиру вежби у школи, користећи слојеве и ефекте да би креирали убедљиву ликовну целину. Осим развијања вештина коришћења апликативног програма, важно је показати примере уметнички обликованих фото-монтажа и усмеравати ученике да развијају креативне идеје, да посвете нарочиту пажњу естетичким вредностима рада, као и говорити о уважавању личности, своје и других култура приликом смишљања садржаја фото-монтаже. Наставник задаје фото-монтажу и као домаћи задатак, индивидуални пројекат који ученици могу да реализују у бесплатном апликативном програму, као што је FotoJet или сродан.

У завршном делу теме потребно је да наставник упозна ученике са елементима анимације, фазама покрета, претапања и трансформације кроз примере. Ученици прво треба да раде једноставне вежбе користећи цртање, фотографију и трансформацију кроз фрејм и тајмлајн анимацију у програму Adobe Photoshop. Након упознавања са алатима ученици реализују, кроз задатак на задату тему, анимирану GIF слику од 3 до 10 сличица предвиђену за loop, беспрекидно понављање.

За ученике који желе и брзо савладавају елементе анимације наставник даје напреднији задатак – анимацију од 20 до 30 секунди. Ученици прилагођавају документ интернет размени или видео форматима и резолуцијама.

ВЕКТОРСКА ГРАФИКА

У уводном делу теме потребно је разговором проценити ниво знања ученика о векторској графици и њеној употреби у разним делатностима. Наставник припрема презентацију, која је у већој мери усмерена на примену векторске графике у уметности, а која треба да буде доступна свим ученицима.

Препорука је да се за вежбе користи одабрана верзија апликативног програма Adobe Illustrator и/или бесплатна алтернатива (на пример Inkscape, коју ученици могу да користе код куће за вежбање и домаће задатке).

У оквиру вежби ученици треба да се упознају са радним окружењем програма Adobe Illustrator. Кроз прву вежбу креирају илустрацију елементарних векторских облика од геометријских фигура, користећи алате за трансформацију, померање контролних тачака, исецање, бојење, груписање. Препоручује се креирање илустрације употребом фото предлошка, на пример обликовање векторске илустрације на тему изабране животиње и ограничене палете од три боје. Ученици на тај начин унапређују знања развијена у настави других стручних предмета, о геометријској стилизацији природних облика и свођењу колорита на неколико боја. Потребно је да готову илустрацију чувају у неком од векторских формата, извозе као растерску слику у различитим димензијама и резолуцијама. Следећа вежба би требало да буде креирање комплексне илустрације, где би ученици учили функцију и употребу алата за векторско цртање и сликање, употребу текстура и фотографије, коришћење маски и слојева. У вежби као предложак могу да користе фотографију свог цртежа или одабрану растерску илустрацију коју преводе у векторску илустрацију. Препорука је да наредна вежба буде употреба типографије, писање по путањи и претварање текста у векторску форму. Ученици треба да се упознају кроз примере са идејама везаним за креативну употребу типографије. У оквиру ове вежбе би требало да креирају илустрацију искључиво употребом текста.

Завршни део теме повезује знања и вештине које су ученици развијали у овом и другим стручним предметима. Ученици могу да креирају документе, као што је вишестранична презентација уметничког пројекта или уметничког портфолија ученика. Наставник кроз примере представља различита решења уметничког портфолија. Ученици реализују вишестранични документ који садржи насловну страну, фотографије и текстуалне описе и садржај. У договору са наставником ученици могу да направе избор репрезентативних радова које су реализовали у претходној и овој години, да обликују портфолио са траженим елементима, припреме га за штампу и/или као PDF електронску интерактивну књигу. Наставник указује на платформе за групно финансирање код нас и у свету, где ученици могу да добију финансијску помоћ за реализацију својих пројеката, а потребно је истаћи и важност квалитетне визуелне презентације идеје.

МУЛТИМЕДИЈИ

У уводном делу теме наставник упознаје ученике са карактеристикама електронских аудио и видео записа, са врстама програма за обраду записа, дигиталним аудио и видео форматима у уметности, користећи презентацију која ће бити доступна ученицима.

Препорука је да се за вежбе користи одабрана верзија апликативног програма Adobe Premiere и/или бесплатна алтернатива (Hitfilm Express, Lightworks, DaVinci Resolve...). Ученици који су посебно заинтересовани за креативни рад са мултимедијалним садржајима могу самостално да одаберу апликативни програм за рад код куће и да реализују посебне индивидуалне пројекте ван наставе, које договарају са наставником. Кроз прву вежбу ученици треба да се упознају са радним окружењем програма Adobe Premiere, да увозе видео материјал, да га секу, мењају редослед, да користе видео транзиције, видео ефекте, да га чувају у различитим форматима и величинама.

Надаље ученици треба да користе различите аудио записе, да снимају говор, да се упознају са појмом звучних ефеката, да уче како да користе доступне аудио материјале са интернета који не подлежу ауторским правима, да креирају аудио запис од неколико аудио извора, секу, користе аудио транзиције и аудио ефекте.

У следећем задатку наставник треба да упозна ученике са основним елементима филмске монтаже. Ученици треба да креирају видео на задату тему користећи монтажни поступак односа слике и звука и уче како да креирају најавну и одјавну шпицу и титлују видео. Видео треба да чувају у адекватном формату, да поставе видео на платформе за видео и аудио садржаје, дају опис и правилно означе видео.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса...);

2) Процес и продукт (примена алатки, резултат...);

3) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

4) Однос према себи и другима (поштовање личности, поштовање других култура, поштовање различитости, поштовање својих и радова других ученика)...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– проблемски задатак;

– технички квалитет рада;

– примена алатки:

– усмено излагање;

– разговор;

– монтажа;

– растерска графика;

– векторска графика;

– видео рад;

– индивидуални пројекат;

– тимски пројекат;

– анимација...

ЦРТАЊЕ

Циљ учења предмета Цртање је да ученик рaзвиjа функционална знања о композицији, цртачким техникама, поступцима и изражајним средствима, вештине цртања и визуелне комуникације, визуелно опажање, естетске критеријуме, апстрактно, критичко и стваралачко мишљење и индивидуални израз, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Први

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова

Разред Други

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова

Разред Трећи

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова+30 часова у блоку

Разред Четврти

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 128 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Цртеж је основно средство визуелне комуникације. Цртање као активност ученика која за резултат даје смислене и читљиве визуелне садржаје у форми цртежа, сложен је процес који се заснива на:

– знању о цртачким техникама и процесима, концептима и начелима обликовања композиције;

– аналитичком посматрању, тумачењу, разумевању и доживљавању објективне стварности, уметничких дела и уметничких израза;

– повезивању појмова и предметних садржаја са индивидуалним искуством из свакодневног живота;

– развијању креативних идеја коришћењем разноврсних подстицаја, као што су подаци и информације (текстуалне, аудио, визуелне, тактилне, аудиовизуелне), емоције, машта, снови, ставови, иновације у науци, техници и уметности...;

– развијању самомотивације (превазилажење стваралачке блокаде) и нових интересовања;

– развијању позитивних односа и ставова;

– константном самопроцењивању сопствених потенцијала, могућности и изазова;

– ликовном истраживању и експериментисању;

– доношењу (уметничких) избора и одлука.

Наставник има улогу ментора у индивидуализованој настави и води ученика кроз сложени процес, постепено, до краја школовања када се очекује да је ученик развио цртачке компетенције на датом нивоу образовања.

Наставник припрема задатке, наставне материјале, збирку одговарајућих примера и дигиталне презентације усклађене са предзнањима ученика, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу.

Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете.

Наставник, према свом плану рада, самостално одређује број часова за реализацију сваке теме. Редослед тема и објашњавања кључних појмова није обавезујући.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о темама и исходима учења за крај школске године, начину и динамици рада у току школске године. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Први разред

УВОД У ЦРТЕЖ

У уводној теми наставник на карактеристичним примерима објашњава врсте цртежа (технички цртеж, схема, скица, научна илустрација...), врсте ликовног цртежа (скица, кроки, студија), основне појмове (линија, шрафура, тон), уметнички приступ (представљање, доживљај, експресија, ликовно истраживање, цртачки рукопис...). Ученици се могу иницијално представити самосталним слободним цртежом и укратко образложити избор технике и идеју за садржај рада. Вежбе могу обухватати вежбе за развијање опажања (на пример, посматрање и скицирање шаке у различитим положајима), вежбе за развијање рукописа (цртање више скица једног предмета, на пример маказа, на мањем формату папира), вежбе за развијање имагинације (цртање мрља препознатљивих облика које ученици опажају на зиду, поду, столу...) или друге иницијалне вежбе које осмисли наставник.

КОМПОЗИЦИЈА ЦРТЕЖА

Препорука је да ученици цртају угљеним штапићима на натрон папиру задатог формата. Техника угљена омогућава лако брисање током цртања студије, која има за циљ да ученик оптимално укомпонује посматрани мотив у односу на формат папира. Наставник задаје једноставну поставку мртве природе (до пет елемената). Ученици прво скицирају поставку, а затим вежбају конструкцију композиције примењујући поступке за визирање и мерење (употреба оквира, штапића, виска, хоризонтале, вертикале...). При конструисању композиције према поставци, ученици се усмеравају да уоче кључне односе, користе помоћне линије, упоређују величине и пренесу на задати формат тачне пропорције и положај облика (испред, иза). Наставник показује правилно држање штапића за визирање, демонстрира начине цртања угљеним штапићем, указује на средства за брисање и фиксирање цртежа. Приликом фиксирања цртежа потребно је ветрити просторију.

ПЕРСПЕКТИВА

Наставник објашњава примену линеарне и ваздушне перспективе у цртежу, на репрезентативним примерима из историје уметности. Иницијалне вежбе могу обухватати аналитичко посматрање структуре композиције и усмено разматрање, а ученици се подстичу да уочено повежу са сопственим искуствима посматрања просторних односа (положај посматрача у односу на мотив, замагљивање удаљених делова пејзажа...). У оквиру вежби ученици могу цртати скице оловком путем којих усвајају принципе линеарне перспективе (хоризонт, тачке недогледа, линије водиље), могу цртати појединачне једноставне елементе посматране одоздо или одозго, усправне, положене, закренуте). Ученици израђују студије угљеном на натрону састављене од мањег броја елемената, у којима примењују законитости линеарне и ваздушне перспективе.

ЛИНИЈА

У оквиру теме ученици истражују изражајна својства линија и индивидуални цртачки рукопис, вежбајући линијски цртеж коришћењем различитих вредности линија. У студијама мртве природе угљеном конструишу облике разлагањем на саставне делове и дефинишу линијом карактеристичне пресеке, са изменом њене ширине, чврстине и интензитета. У вежбама и скицама истражују изражајне могућности одабраних техника (туш, оловке, фломастери...), цртајући разноврсне мотиве из окружења (грање, разне биљке, свој ранац, обућу...) на предложене начине (непрекинутом линијом, само правим линијама, без контурне линије...). Неке вежбе се могу извести и коришћењем апликативних програма, на мобилном телефону или таблету.

ОБЛИК

Вежбе у оквиру ове теме треба да надограђују претходно стечено искуство и да буду сложеније. Ученици конструишу унутрашњу и међусобну пропорцију, положај облика у композицији и приказују њихову тродимензионалност шрафуром, површинама и мрљама. При компоновању и грађењу цртежа групишу облике организујући више целина у композицији. Препоручују се аналитичке вежбе тушем и пером, различитим врстама шрафуре, шрафирањем без контурне линије и лавирањем. Може се задати вежба цртања брисањем, тј. формирањем облика гумицом (или одговарајућом заменом) на натрон папиру који је затамњен угљеном или брисањем затамњеног облика. У форми малог цртежа ученици могу скицирати ситне предмете из окружења, садржај своје пернице, све столице које виде у једном дану... Могу се реализовати и вежбе редукције, геометризације и деформације изворног облика.

ТЕКСТУРА

У оквиру теме ученици се у цртачкој студији фокусирају на изглед површина елемената композиције и у изабраној техници дочаравају текстуру и материјализацију предмета које опажају. Ученицима се може задати домаћи задатак – да нацртају неколико органских облика карактеристичне текстуре (лук, орах, карфиол...) Наставник може осмислити вежбе цртања апстрактне или фигуративне композиције, са циљем истраживања текстуралних вредности у ликовном рукопису, као што је цртање жврљањем, тачкањем, гребањем, отискивањем или може задати вежбе дочаравања текстуре цртежом (храпаво, глатко, длакаво, пернато). Ученици цртају тушем и пером, бајцем, оловком или комбинованом техником.

ВАЛЕР

Наставник објашњава појмове на репрезентативним примерима из историје уметности, упоређујући употребу валера и основне валерске кључеве у сликарским и цртачким делима. Иницира дијалог о психолошком дејству молских и дурских кључева. Могу се реализовати аналитички задаци на основу једноставне мртве природе састављене искључиво од светлих или тамних елемената, а након тога и са елементима јаког контраста, са циљем да ученици поступно, од светлог ка тамном граде тонове лавирањем. У оквиру вежби ученици могу сводити тонске односе на црно-беле, могу цртати шрафуром без контуре, тушем и оловком, могу користити комбинацију угљена и беле креде на натрон папиру, избор сивих креда на тамном папиру.

Други разред

СВЕТЛОСТ И СЕНКА

У уводном делу, на адекватним примерима и методом демонстрације, наставник објашњава улогу осветљења и извора светла на опажање и ликовно приказивање. Наставник задаје задатке цртања композиција састављених од геометријских облика заобљених и равних површина са усмереним вештачким осветљењем и демонстрира поступак конструисања бачене и локалне сенке. Ученицима се могу задати ситуационе вежбе на радним листовима са нацртаним обликом и извором осветљења на којима они цртају локалну и бачену сенку. Могу се извести и вежбе на основу посматрања мотива који се огледа и пресликава на глатку сферну површину или посматра кроз стакло, тј. огледа у њему. Наставник може задати цртање аналитичких студија композиција са наглашавањем контраста светло-тамно или доминанте светлог или тамног на основу идентичног мотива. Могу се задати задаци цртања у сумрак, кроз замагљени прозор, у огледалу, под јаким светлом...

ПРОПОРЦИЈЕ ГЛАВЕ

Увод у пропорције и конструкцију главе може бити цртање крокија на основу више гипсаних модела у различитим положајима, након чега ученици процењују резултате, а наставник их упућује да мерењем упореде пропорције на цртежу са пропорцијама на гипсаним моделима. Кроз више аналитичких студија угљеном, ученици вежбају компоновање гипсане главе од целине ка детаљу, мерење и преношење тачних односа, конструкцију маса и скраћења, цртају линеарни и тонски цртеж наглашавајући карактер. Пратећи извор осветљења, ученици треба да постигну разноврсност тонова и квалитета линије. Наставник задаје вежбе цртања детаља главе (око, нос, уво, уста) у различитим положајима и скраћењима. У вежбама и скицама могу се задавати специфични поступци цртања са циљем развоја цртачког рукописа, као и радити крокији према живом моделу.

ОРГАНИЗАЦИЈА КОМПОЗИЦИЈЕ

Наставник задаје вежбе цртања негативног простора, указује на важност јединства фигуре и позадине у ликовној композицији. На основу поставки мртве природе, применом линеарне и ваздушне перспективе, у техникама оловке, туша, угљена, ученици дефинишу три плана у аналитичком цртежу. Наставник обезбеђује разноврсност поставки са циљем да ученици решавају одређени ритам и равнотежу у композицији. Могу се реализовати вежбе цртања сцена из атељеа са мотивима штафелаја, прозора, клупица... са циљем истраживања односа пуно-празно, статично-динамично. У току рада на задацима, наставник заједно са ученицима анализира композицију цртежа и примењене поступке на карактеристичним примерима из историје уметности. Ученици се усмеравају ка истраживању композиционих решења, као и цртачком бележењу својих запажања и осећања као свакодневној рутини.

Трећи разред

ПОРТРЕТ

У уводном делу, на примерима портретске уметности из различитих епоха, ученици посматрају цртеже портрета, износе запажања о ликовном приступу и пореде са сопственим искуствима цртања главе. Ученици цртају портрет према живом моделу. Иницијални задатак може бити цртање брзих цртежа различитим поступцима (линијски, геометријски, жврљањем, мрљама). Ученици раде студију модела лобање, као основу за разумевање конструкције портрета, а на основу анатомских мапа се упознају са мускулатуром главе и функцијом мишића у мимици лица. У поставци и конструкцији студије портрета користе претходно развијена знања и фокусирају се на психолошки и карактерни аспект портрета. Могу самостално истражити примере аутопортрета и као вежбу урадити свој аутопортрет по узору на примере из историје уметности. Могу се радити вежбе међусобног цртања, које искључују статично позирање, као и вежбе цртања по сећању или имагинацији. Треба водити рачуна о разноврсности покрета главе и мимике и комбиновати поступке цртања контролисаног визирањем и спонтаног цртања директном опсервацијом. Наставник предлаже употребу ширег распона техника (оловке у боји, фломастери, дигитални цртеж).

Ученици цртају анатомске студије горњег дела тела и горњих екстремитета на основу модела скелета и анатомских мапа, студије шаке, израђују крокије полуфигуре у различитим покретима и са скраћењима. Ученици могу истраживати композицију на примерима фотографија, као и експериментисати са односом фигуре и позадине са идејом о посебно успостављеној релацији која може имати наративни или ликовни карактер. У аналитичкој студији изабраном техником или комбинацијом техника решавају планове.

ПРОСТОР

Тема се може започети активношћу ученика, као домаћи задатак на подељеној табли на дигиталној платформи, где би ученици поставили своје асоцијације везане за простор, а потом их заједно класификовали, груписали и анализирали. Ученицима се могу задати индивидуални истраживачки задаци, да истраже ликовно приказивање простора у различитим епохама, обликују кратку презентацију или дигиталну збирку и да на часу презентују своја истраживања. Наставник задаје вежбе аналитичког цртања сложенијих просторних целина (ходника, степеништа, саобраћајне петље, пејзажа, имагинарног простора...), као и пројекат идејног решења сценографије на основу литературе или музике или пројекат обликовања простора за изложбу. Задаци се могу реализовати у пару или групи, а ученици могу цртати у апликативном програму и класичним цртачким техникама.

СИНТЕЗА У ЦРТЕЖУ

Tеми се може приступити на више начина – аналитичким цртањем на основу посматрања сложене ентеријерске поставке са циљаном употребом ликовних принципа, наглашавањем и минимизовањем изабраних елемената композиције; израдом апстрактног или фигуративног цртежа на основу развијања оригиналне идеје ученика о садржају цртежа; задавањем конкретне теме. Ученик скицира више композиционих решења, аргументовано образлаже примењене принципе компоновања, након тога припрема подлогу, по потреби натеже и тонира папир и ради цртеж одабраном техником или комбинованом техником и/или неуобичајеним/импровизованим прибором.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује у школи или ван школе (у природи, школском дворишту, другој установи...) и предвиђена је за вежбање цртања, према задацима које планира наставник у складу са проценом потреба и могућности одељења/групе.

Четврти разред

АКТ

Ученици треба да упоређују пропорцију и покрет акта на карактеристичним примерима. Наставник може задати вежбу – скицирање развоја античке скулптуре. Ученици цртају студију скелета и скицирају конструкције скелета у различитим покретима тела. Цртају студије акта у контрапосту, седећем и лежећем положају, угљеном на натрону уз оптимално компоновање акта на великом формату, проверавајући пропорцију и покрет помоћним линијама и визирањем. Ученици цртају мале цртеже акта и крокије користећи разноврсне технике. Наставник може предлагати поступке (цртеж непрекинутом линијом, цртање силуете, преклапање покрета...). Наставник упућује ученике на рециклирање папира, форматирање и препарирање старих и незавршених радова, односно њихово припремање за нову употребу.

ФИГУРА

Наставник може задати сваком ученику историјски период за који треба да истражи примере слика и цртежа фигуре, а ученици треба да одаберу најкарактеристичније примере и да их постављају на временску линију. Овај задатак наставник може организовати као заједнички рад на одабраној дигиталној платформи. У аналитичким студијама на великом формату ученици решавају проблем складног компоновања, конструкције пропорције покрета и скраћења, ликовни третман инкарната и драперије. У раду на скицама и малим цртежима ученици спроводе експерименталне поступке у техничком смислу (гестуални цртеж, цртеж алтернативним прибором...), разноврсне ликовне приступе форми (стилизовање, редукцију, деформацију...).

ФИГУРА У ПРОСТОРУ

Наставник може задати скицирање композиција са једном или више фигура у ентеријеру и екстеријеру. Ученици треба да решавају односе величина, перспективу, да групишу целине у композицији. На основу скица праве избор формата, технике, припремају подлогу за цртање. Потребно је подстицати ученике да успоставе наратив компонујући фигуру у карактеристичном простору (пар ученика у школском дворишту, човек који чека аутобус...), а сходно томе ученик треба да одабере изражајна средства. Наставник може задати аналитичку студију фигуре у простору атељеа, за коју се ученици припремају скицирањем, а након тога конструишу композицију и граде цртеж успостављајући јединство у композицији.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Организација композиције (примена принципа компоновања, организација према композиционој схеми...);

3) Примена ликовних техника (технички квалитет рада);

4) Развијање креативних идеја (проверава се краћим описом подстицаја за идејно решење; поређењем у односу на претходне идеје ученика...);

5) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

6) Однос према себи и другима (поштовање личности, поштовање других култура, поштовање различитости, поштовање својих и радова других ученика...);

7) Комуникација (усмена и визуелна)...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– проблемски задатак (решавање ликовног проблема, бодују се процес и резултат);

– рад према моделу (бодују се процес и резултат);

– домаћи задатак (бодује се резултат);

– извођење пројекта у тиму (према задатим критеријумима);

– индивидуални ауторски рад (оцењује се оригиналност идеје у односу на претходне радове);

– разговор;

– обликовање концептуалне мапе (мапа појмова и њихових релација, мудбордови...);

– завршни рад – портфолио / мапа радова / изложба...

ОСНОВЕ СЛИКАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Циљ учења предмета Основе сликарске технологије је да ученик развија функционална знања о техникама и технологији цртачких и сликарских материјала, опремању, чувању, заштити и конзервацији уметничких радова, вештине припремања подлога и материјала за рад, визуелно опажање, критичко и стваралачко мишљење, ради примене у учењу, стваралачком раду, наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова+30 часова у блоку

Разред Трећи

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова+30 часова у блоку

Разред Четврти

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 64 часа

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Правилна употреба материјала и алата, као и изражајних могућности сваке цртачке технике на одговарајућим подлогама је од изузетног значаја за развијање компетенција ученика.

У првој години учења предмета Основе сликарске технологије ученици стичу знања о технолошким и техничким могућностима свих цртачких техника и упознају се са развојем сваке технике кроз примере из историје уметности. Израђујући експерименталне задатке, аналитичке цртеже и копије уметничких дела на адекватно припремљеним подлогама стичу знања о материјалима и алатима и овладавају различитим изражајним могућностима цртачких техника. Ученици развијају свест о значају технолошког аспекта у стварању и чувању уметничких цртежа и остварују заокружен цртачки поступак – од припреме подлоге и потребног материјала, реализације дела, до његове заштите.

У другој години учења ученици стичу знања о технолошким и техничким могућностима традиционалних и модерних сликарских техника и упознају се са развојем сваке сликарске технике кроз примере из историје уметности. Припремајући боје, подлоге за рад, медијуме и лакове стичу знања о материјалима и алатима, а кроз израду експерименталних задатака и слика мањих формата овладавају различитим изражајним могућностима сликарских техника. Кроз учење програмских тема ученици развијају свест о значају технолошког аспекта у стварању и чувању уметничких слика и остварују заокружен сликарски поступак – од припреме подлоге и потребног материјала, реализације дела, до његове заштите. Развијање знања о чувању и презентацији културне баштине је од изузетног значаја за ученике који се припремају за занимања у институцијама културе – музејима и галеријама.

У завршној години учења, повезујући и примењујући знања из основа технологије развијена у претходним годинама, а упознавајући се са основама конзервације, анализирају уметничка дела са техничко-технолошког аспекта и израђују копије дела из историје уметности, баве се организацијом изложбе и планирају све видове промоције и презентације у установама културе.

Наставник припрема задатке, наставне материјале, збирку одговарајућих примера и дигиталне презентације усклађене са предзнањима ученика, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу.

Део тема се према потреби реализује у кабинету који је опремљен презентационом опремом. Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, примени у настави других стручних предмета у овој и наредним годинама учења, као и значају за наставак школовања или будуће занимање. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Други разред

УВОД У СЛИКАРСКУ ТЕХНОЛОГИЈУ

На првом часу је потребно да наставник методом разговора провери знање ученика о цртачким техникама, подлогама, материјалима и средствима, њихова интересовања за изражавање појединим цртачким техникама, као и мотивисаност за продубљивање и проширивање знања из области технологије цртачких материјала и техника. У складу са проценом, наставник може да зада ученицима истраживачки задатак мотивационог карактера. На пример, да пронађу на интернету информације о томе како су се у праисторији припремала средства за цртање и сликање и због чега се, на пример није користила плава боја. Истраживачки задатак може да се реализује на часу или код куће. Уколико се реализује на часу, наставник треба да ограничи време за истраживање, а пожељно је и да подели ученике у тимове. Истраживачки задатак омогућава да се ученици активно укључе у учење и да истовремено развијају компетенцију за рад са подацима. Резултати истраживања би послужили као основ за разговор о значају развоја технологије за стваралачки рад и њен утицај на промене у уметничком стваралаштву.

Надаље, историјски преглед техника, материјала и алата треба да се разматра на визуелним примерима. Наставник треба да припреми дигиталну презентацију, а могуће је и да ученици на једном од часова погледају видео прилог. Приликом објашњавања појмова, концепта и процеса, наставник указује на повезаност са одговарајућим знањима које су ученици развијали у настави других предмета (на пример, у настави хемије), али и допуњује објашњења занимљивостима. На пример, о производњи египатске плаве за коју се сматра да је први синтетички пигмент, као и о симболизму плаве боје у старом Египту... Посебно заинтересовани ученици могу код куће да реализују мањи индивидуални пројектни задатак. На пример, да пронађу у природи или код куће материјале који остављају видљив траг на папиру (кафа, чај, маховина...) и да тим материјалима ураде цртеж. Циљ тог пројекта је да се ученици снађу у неповољним условима за рад.

ЦРТЕЖ

Ученици треба да пореде цртеже кроз историју уметности, урађене различитим материјалима и техникама и на различитим подлогама, као и да разматрају изражајне могућности сваке технике. Размена мишљења је веома важна, како би се проверило да ли ученици напредују у развијању визуелног опажања, као и да би развијали способности вербалне комуникације, где се очекује да саслушају и уваже свачије мишљење и да на прихватљив начин искажу слагање или неслагање.

Наставник може да зада вежбе препознавања материјала и техника на очигледним примерима цртежа, да зада истраживачке домаће задатке (на пример, формирање дигиталне збирке цртежа према одређеним захтевима) или практичне вежбе. На пример, може да тражи од ученика да (код куће) исти мотив нацртају различитим материјалом и техникама, укључујући и цртање у апликативном програму, а затим би се резултати те вежбе поредили и анализирали на часу. Наставник може и да на једном часу покаже цртеже различитих аутора, урађене истим материјалом и техником, како би ученици поредили уметничке изразе и имали јаснији увид у изражајне могућности датог материјала и технике. У оквиру теме развијају се важна знања, вештине, ставови и способности, који се односе на правилан однос према цртежима – обележавање цртежа, познавање узрока оштећења и пропадања цртежа, начин правилног чувања цртежа, начин урамљивања цртежа према техници, формату и намени, начин припремања парспатуа, начин припремања мапа за цртеже... Наставник треба и да укаже на техничке захтеве за опремање цртежа, које могу поставити галерије, на техничке захтеве приликом предаје/слања радова за пријемни испит, наградне конкурсе и у сродним ситуацијама.

ПОДЛОГЕ ЗА ЦРТАЊЕ

У оквиру ове теме ученици се оспособљавају да припреме подлоге за цртање користећи различите материјале и поступке. Објашњење појмова, техничко-технолошких и ликовних аспеката подлога, процеса и поступака остварује се у оквиру вежби, а које се реализују према инструкцијама наставника и по стандардним поступцима и рецептурама. Наставник прати рад ученика и помаже да се идентификују и уклоне грешке. Вежбе се реализују у мањим тимовима, а касније је могуће задати тест практичних вештина и проверити да ли су сви ученици оспособљени да самостално припреме подлогу за цртање. Напредни и посебно заинтересовани ученици могу сами (код куће) или у тиму (у школи) да праве папир од материјала за рециклажу. У оквиру ове теме, па надаље, ученици континуирано развијају компетенцију за сарадњу.

УГЉЕН И КРЕДЕ

У оквиру ове теме ученици развијају вештине коришћења угљена (у штапићу и оловци), као и различитих креда за обликовање уметничких цртежа (синопија, сангвина...). Наставник повезује техничко-технолошка својства угљена и креда са њиховом производњом и употребом током историје, као и са применом у настави. Ученици могу да цртају према предлошку (репродукцији уметничког цртежа), јер је сврха учења да кроз вежбање истраже техничке и изражајне могућности угљена и креде, начин употребе (укључујући различите начине држања прибора, под различитим угловима, начине брисања, начине фиксирања готовог рада...). Како се поједини материјали/прибор лако ломе и круне, те прљају одећу и радни простор, неопходно је применити наставне поступке који омогућавају да ученици развију одговоран однос према себи, другима и околини. Такође, потребно је указати ученицима на мере заштите приликом фиксирања радова.

ГРАФИТНЕ ОЛОВКЕ

У оквиру ове теме ученици развијају вештине коришћења оловака различитих тврдоћа повезујући техничко-технолошка својства оловака и њихове изражајне могућности. Задаци које наставник планира треба да буду разноврсни. Наставник може да зада цртање посматраног мотива, на задатом формату папира, али и да осмисли захтевније задатке који укључују стваралачко мишљење. На пример, да тражи од ученика да нацртају неки појам који нема облик (спокој, радост и сл.) или доживљај другог уметничког дела (на пример, музичке композиције). У таквим сложеним вежбама процењује се да ли је ученик адекватно одабрао и употребио оловку да би сугерисао задато осећање или ритам и темпо музичке композиције, јер је сврха вежбе да ученик развија унутрашњи доживљај који ће повезати са изражајним могућностима одговарајућег материјала. Такође, ученици могу да задатом облику, користећи различите могућности графитних оловака, опишу различите карактеристике (нпр. мекано, прозирно, тврдо...). Када је реч о раду оловкама у боји, препоручује се да се задаци осмисле од једноставних линијских цртежа где се комбинују 2–3 оловке у боји до сложених композиција, где радови припадају граничној области између цртежа и слике.

ТУШ И МАСТИЛО

У оквиру ове теме ученици се оспособљавају за примену знања о техничко-технолошким карактеристикама разних врста тушева, четки, пера и другог прибора, процесима, поступцима и концептима у стваралачком раду. Потребно је ученике укратко упознати са историјском употребом и производњом туша и мастила, објаснити разлике у значењу термина према производњи, отпорности на светлост, утицају на подлоге... Наставник приказује примере уметничких цртежа из разних епоха и култура и објашњава поступке. Ученици могу и да погледају видео прилоге. Задаци се планирају од једноставнијих ка сложенијима, а који су у првом реду усмерени на развијање вештина примене технике, па је примерено планирати цртање према посматраном мотиву и цртање према уметничком делу. Уколико су сви ученици достигли очекиване резултате, наставник може да зада нестандардне захтеве. На пример, да примене јапанску технику цртања пејзажа тушем и четком, али да садржај рада буде другачији (из маште или свакодневног искуства).

ПАСТЕЛ

У оквиру ове теме ученици се оспособљавају за примену знања о техничко-технолошким карактеристикама разних врста сувих, воштаних и уљаних пастела, подлога за пастел и фиксатива. Наставник објашњава састав и производњу стандардних пастела, али и савремених пастела на бази синтетичког воска који су растворљиви у води. Тема може да се реализује на традиционалан начин, израдом сувих пастела и копирањем уметничких дела или, уколико постоје могућности, у оквиру радионице која може да се организује у школи или у некој другој установи. Ученици могу да испробају рад свим врстама пастела у самосталном стваралачком раду, али је потребно имати у виду и ученике који се припремају за обављање занимања, где се могу наћи пред захтевом да набављају материјал за пројекат (важно је да стекну навику да читају ознаке на паковањима, да процењују понуде произвођача...) или да се снађу и сами направе пастел (важно је да науче и где могу набавити пигменте, пунила и везива, као и које алтернативне материјале могу да користе у рецептури).

КОМБИНОВАНЕ ТЕХНИКЕ

У оквиру ове теме циљ учења је развијање стваралачког мишљења ученика, које се не односи само на развијање креативних идеја за садржај цртежа, већ и на бирање и комбиновање различитих цртачких материјала и техника како би се постигао жељени утисак или пренела нека идеја. Наставник може да покаже мотивационе садржаје, али и да примени неки од поступака за развијање креативних идеја (описаних у страној литератури и на интернет страницама), уколико примети да већина ученика има стваралачку блокаду. У оквиру теме је пожељно вежбати читање садржаја цртежа, на примерима које наставник припреми, али и приликом заједничке процене ученичких радова. Препорука је да се ова тема реализује на крају школске године и да се планира време за разматрање радова, бирање радова за завршну изложбу или портфолио.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује приликом посета музејима, галеријама, споменицима културе, уметничким атељеима... и предвиђена је за анализу уметничких дела с техничко- технолошког аспекта. Настава у блоку се може реализовати и у сарадњи са другим образовним установама.

Трећи разред

СЛИКА

Ученици треба да пореде слике кроз историју уметности, урађене различитим материјалима и техникама и на различитим подлогама, као и да разматрају изражајне могућности сваке технике штафелајног и зидног сликарства. Размена мишљења је веома важна, како би се проверило да ли ученици напредују у развијању визуелног опажања, као и да би развијали способности вербалне комуникације, где се очекује да саслушају и уваже свачије мишљење и да на прихватљив начин искажу слагање или неслагање. У оквиру теме наставник може да објасни и технику енкаустике. Наставник може да зада вежбе препознавања материјала и техника на очигледним примерима слика, да зада истраживачке домаће задатке (на пример, формирање дигиталне збирке слика према одређеним захтевима) или практичне вежбе. На пример, може да тражи од ученика да донесу своје слике или да изаберу слике из историје уметности, и да на часу пореде и анализирају начине употребе боје. Наставник може и да на једном часу покаже слике различитих аутора, урађене истим материјалом и техником, како би ученици поредили уметничке изразе и имали јаснији увид у изражајне могућности датог материјала и технике.

Потребно је укратко објаснити начин урамљивања слика према техници, формату и намени, начин правилног чувања слика у стану, музеју и другим објектима, могуће узроке оштећења и пропадања слика приликом транспорта и чувања на неприкладном месту, начин припремања парспатуа... Ученици могу да праве мапе за чување радова урађених акварел, темпера, гваш или акрилним бојама на папиру, да припреме паспарту за одабрани рад, да заштите полеђину слике на раму (натрон папиром)...

ПИГМЕНТИ, ВЕЗИВА, МЕДИЈУМИ И ЛАКОВИ

У оквиру теме наставник уз презентацију објашњава укратко историјат и производњу пигментних боја за сликање, технолошка својства пигмената и њихов однос са везивима, врсте пигмената и основне поделе (природни, вештачки, органски, неоргански). Ученици треба да проучавају коришћену палету боја кроз историју (од пећинских слика до данас). Наставник може задати ученицима да појединачно или у тиму истраже на интернету и припреме презентацију о једном пигменту или о коришћеним пигментима у једној епохи. Неопходно је упутити ученике на одговарајуће изворе у литератури и на интернету. Ученици треба да се упознају са технолошким особинама материјала неопходних за израду везива, медијума и лакова и особинама везива (туткало, казеин, уља, гуме, смоле, јаја, восак, синтетичке смоле), да на одговарајућим примерима проучавају материјале кроз историју уметности (од пећинских слика до данас). Наставник може задати сваком ученику да истражи и припреми презентацију о једном материјалу. У оквиру вежби ученици самостално или у пару припремају задате материјале, самостално читају рецептуре и уче правилну употребу лакова.

СЛИКАРСКЕ ПОДЛОГЕ И ПРЕПАРАТУРЕ

Ученици треба да се упознају са техничко-технолошким особинама носиоца слика и материјала неопходних за израду подлога и да се оспособљавају да припреме подлоге за сликање користећи различите материјале и поступке. Објашњење појмова, техничко-технолошких и ликовних аспеката носиоца (папир, лепенка, платно, даска...) и подлога (класичне и дисперзионе препаратуре), процеса (натезање папира, платна на рам, импрегнирање и препарирање) и поступака остварује се у оквиру вежби, а које се реализују према инструкцијама наставника и по стандардним поступцима и рецептурама. Ученици треба да проучавају материјале (носиоце и подлоге) кроз историју уметности. Неопходно је упутити ученике на одговарајуће изворе у литератури и на интернету. Ученици самостално или у пару припремају задате материјале, самостално читају рецептуре и уче правилну употребу материјала. Наставник прати рад ученика и помаже да се идентификују и уклоне грешке. Вежбе се реализују у мањим тимовима, а касније је могуће задати тест практичних вештина и проверити да ли су сви ученици оспособљени да самостално припреме подлогу за сликање.

АКВАРЕЛ

Наставник објашњава својства вруће пресованог, хладно пресованог и храпавог папира за акварел, састав и производњу акварела (чврсти, течни, у оловци), употребу кроз историју уметности, употребу додатних материјала (графогум, со, отискивање...), начин бирања адекватне подлоге. Тема може да се реализује на традиционалан начин, израдом акварел боја и копирањем уметничких дела. Ученици могу да испробају додатне материјале кроз експерименталне задатке и различите изражајне могућности акварел боја (сликање у слојевима, ал приме, сликање на мокрој подлози) на различитим акварел папирима. Потребно је имати у виду и ученике који се припремају за обављање занимања, где се могу наћи пред захтевом да набављају материјал за пројекат (важно је да стекну навику да читају ознаке на паковањима, да процењују понуде произвођача...) или да се снађу и сами направе акварел (важно је да науче и где могу набавити пигменте, пунила и везива, као и које алтернативне материјале могу да користе у рецептури).

ТЕМПЕРА И ГВАШ

У оквиру теме ученици се оспособљавају за примену знања о техничко-технолошким карактеристикама гваша и емулзионих темпера (јајчана, казеинска, емулзије са гумом). Наставник објашњава састав и технолошки процес припреме, употребу кроз историју уметности уз адекватне репродукције, употребу додатних материјала, избор адекватних носиоца (папир, лепенка, даска) и подлога (класичне и модерне). Тема може да се реализује на традиционалан начин, израдом боја и копирањем уметничких дела. Ученици прво уз помоћ наставника припремају боје, а затим их сами користе за израду задатака. Неопходна је израда експерименталних задатака кроз које ученици непосредно упознају и пореде карактеристике и могућност примене боје. На претходно припремљеној одговарајућој подлози изводе слику (једноставан мотив) у штриху што их припрема за комплексније задатке у наредној години (израду копије јајчаном темпером). Ученици могу да комбинују гваш и суви пастел израђујући копију уметничког дела или задатак на задату тему у стилу одређеног уметника или према концепту неког уметничког правца. Како је додатни материјал сложенији (одржавање прибора, палете, радни простор), неопходно је применити наставне поступке који омогућавају да ученици развију одговоран однос према себи, другима и околини.

АКРИЛНЕ БОЈЕ

У оквиру ове теме ученици се оспособљавају за примену знања о техничко-технолошким карактеристикама акрилних боја. Наставник објашњава састав и производњу акрилних боја, употребу кроз историју уметности уз одговарајуће репродукције, употребу додатних материјала, избор одговарајуће подлоге. Тема може да се реализује на традиционалан начин, израдом акрилних боја и копирањем уметничких дела. Ученици могу да испробају додатне материјале кроз експерименталне задатке и различите изражајне могућности акрилних боја на различитим подлогама.

УЉАНЕ БОЈЕ

У оквиру теме ученици се оспособљавају за примену знања о техничко-технолошким карактеристикама уљаних боја. Наставник објашњава састав и производњу уљаних боја, употребу кроз историју уметности уз одговарајуће репродукције, употребу додатних материјала, избор одговарајуће подлоге. Тема може да се реализује на традиционалан начин, израдом уљаних боја, медијума и копирањем уметничких дела. Ученици могу да испробају различите медијуме кроз експерименталне задатке и различите изражајне могућности уљаних боја на различитим подлогама.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује приликом посета музејима и галеријама. Ученици треба да се упознају са излагачким системом и институцијама које се баве чувањем културне баштине. Потребно је адекватно осмислити посете (разговори са кустосима, уметницима, конзерваторима) да би ученици стекли увид у многобројност и различит начин функционисања установа културе. Кроз самосталне задатке или рад у пару или мањој групи, ученици треба да припреме приказе изложби или институција (у облику презентација, кратких видеа итд.), као и да разговарају о посећеним изложбама и анализирају уметничка дела са техничко-технолошког аспекта.

Четврти разред

КУЛТУРНА И УМЕТНИЧКА БАШТИНА

У оквиру теме ученици треба да разумеју основне појмове и примењују терминологију из области наслеђа културе и уметности, као и да се упознају са радом музеја, галерија и установа за заштиту баштине, код нас и у свету. Пожељно је организовати интегративну наставу, по могућности ван школе, а у сарадњи са установом културе. Школа може да договори видео конференцију са одабраним музејом. У оквиру теме ученици треба и да гледају видео прилоге о значајном наслеђу на тлу Србије, у школи или у оквиру домаћег задатка. Наставник надограђује кључне појмове и садржајима од значаја за националне и етничке мањине.

КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА

Предлог је да се тема или део теме реализује у сарадњи са одабраним заводом за заштиту споменика или установом која организује радионице за конзервацију културних добара. Сврха учења је да ученици у потпуности разумеју значај и улогу наслеђа културе и уметности за одрживи развој, туризам, економију, национални и лични идентитет..., као и да стекну јасну и заокружену слику (без продубљивања знања) о процесима утврђивања узрока оштећења културног добра и заустављања даљег пропадања. Пожељно је да ученици науче како се припрема конзерваторска документација како би могли да пруже техничку подршку већем броју стручњака у установи културе. Задаци обухватају израде копија, али наставник може и да оштети део копија (које су урадиле претходне генерације или друга група) и да тражи од ученика да рестаурирају оштећени део. Препорука је да копије буду изведене јајчаном темпером на дасци и уљаним бојама на платну, на подлогама које су ученици самостално припремили.

ЧУВАЊЕ, ИЗЛАГАЊЕ И ПРОМОЦИЈА ДЕЛА

Пожељно је да се тема реализује у договору са локалном галеријом и да ученици добију конкретне задатке од екстерних партнера. Уколико школа нема могућности да оствари такву сарадњу, предлог је да се тема реализује у виду симулације радне ситуације, при чему наставник игра улогу стручњака коме ученици асистирају и који дели радне задатке. Још једна могућност је да ученици у делу хола школе обликују импровизовану музејску поставку или изложбу, при чему би радни задатак био да међусобно сарађују и као тим изведу задатак, без већег (посебно физичког) ангажовања наставника. У оквиру задатка ученици треба да мере температуру просторије, провере вентилацију, као и да мере влажност ваздуха у просторији, која се може мерити фабрички произведеним уређајима или ученици могу сами да истраже како да импровизују. Такође, важно је да испитају како вештачко осветљење (различите врсте сијалица) утиче на опажање уметничког дела (да ли су боје другачије, да ли се виде детаљи...). У оквиру теме је пожељно да ученици сазнају како се уметничке слике правилно пакују када се шаљу на изложбе у земљи и иностранству, које дозволе су потребне ако се рад прода иностраном купцу и, евентуално како се поступа са значајним уметничким делима која су у нашој земљи на гостујућој изложби. Наведена знања су неопходна и ученицима који настављају школовање на уметничком факултету, како би стекли навику да правилно чувају своје радове.

Наставник у оквиру пројектног задатка може да увежба са ученицима комплетан процес припремања групне изложбе, од „расписивања конкурса” (са траженим садржајем текста), формирања „жирија” који вреднује и бира радове, писања обавештења о пријему/одбијању радова, писању кратког приказа за каталог, наручивања позивница и каталога (који се могу наручити од ученика који се образују за квалификације из области графичког дизајна), опремања радова, поставке изложбе, слања позивница (штампаних или електронских) родитељима, пријатељима, другим ученицима, партнерима из локалне заједнице..., припремања говора, припремање оглашавања изложбе у медијима... Ученици могу да нацртају или насликају плакате примењујући одабрану технику (где је доминантан елемент слика, а подаци о датуму отварања могу да се обликују словима и бројевима који су преузети са интернета и одштампани). Наставник дели задужења и одређује обим пројектног задатка. Такође, уместо целовитог пројекта процес реализације изложбе може да се подели на мање задатке које ће сви ученици обављати, док неки елементи процеса реализације изложбе не морају да се реализују.

У оквиру теме ученици треба да осмисле радионице за полазнике одређених старосних група (или мешовите), а које се редовно одржавају у добро организованим установама у свету и код нас. Циљ је да ученици развијају предузетнички дух и креативне идеје, како би могли конструктивно да помажу установи да привуче кориснике. Истовремено, планирање разних радионица је и прилика да ученици сумирају све што су учили три године и да сагледају могућност примене наученог.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Техничке вештине (припремање материјала, подлога, рецептура..., примена технике, извођење копије...);

3) Однос према раду (поштовање рокова, одржавање прибора и радног простора, истрајност, посвећеност...);

4) Однос према околини (рационално коришћење материјала, одговорно уклањање отпада и хемикалија...);

5) Однос према наслеђу (приликом посета установа културе);

6) Комуникација (усмена);

7) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више стручних предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

8) Сарадња у тиму...

Могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања су:

– тест вештина (бодују се процес и продукт);

– индивидуални пројектни задатак;

– тимски пројекат;

– усмено излагање;

– документација (према траженим елементима).

СЛИКАЊЕ

Циљ учења предмета Сликање је да ученик развија функционална знања о традиционалним сликарским техникама и композицији уметничке слике, вештине сликања и визуелног изражавања, визуелно опажање, апстрактно, критичко и стваралачко мишљење, естетске критеријуме и индивидуални израз, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 105 часова+30 часова у блоку

Разред Трећи

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 128 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Сликање традиционалним материјалима, прибором и техникама је од изузетног значаја за ученике који се припремају за наставак школовања на уметничком факултету или за занимања у којима је потребно реализовати део или целовиту слику традиционалним поступцима. Традиционално сликање омогућава експериментисање материјалима и техникама и компоновање на различитим стандардним и нестандардним подлогама и форматима. Развијајући вештине и способности сликања ученици истовремено ближе упознају и разумеју свет који их окружује, кроз непосредно аналитичко истраживање окружења и промена у окружењу. Рад са сликарским материјалима омогућава потпуније развијање чула (мириса, додира, вида) и упућује на учење из грешака и свесно преобликовање грешака у ново смислено решење. Знања, вештине, ставови и способности који се развијају у настави предмета Сликање неопходна су основа и за стваралачки рад савременим дигиталним средствима и примењиви су у настави свих стручних предмета.

Наставник припрема задатке, наставне материјале, збирку одговарајућих примера и дигиталне презентације усклађене са предзнањима ученика, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу. Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, примени у настави других стручних предмета у овој и наредним годинама учења, као и значају за наставак школовања или будуће занимање. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Други разред

УВОД У СЛИКАРСТВО

У оквиру уводне теме наставник може да разговара са ученицима о функцији и значају сликарства и уметничке слике кроз историју, основним карактеристикама слика, односу форме и садржаја, тематском и проблемском приступу, репродуктивном и стваралачком карактеру уметничког дела, односу ликовног језика и композиције, сликарском рукопису и идејном контексту..., уз карактеристичне визуелне примере уметничких слика различитих епоха. Наставник може да објасни основне ликовне термине (боја, тон, геометријски елементи, површина, флека, потез, гест...), да разговара о примерима уметничких слика који су познати ученицима, као и о томе ког сликара или сликарско дело ученици посебно цене и зашто. Иницијална вежба обухвата израду слике мањег формата, пожељно темпером према постављеном мотиву, слободним избором израза. По завршетку вежбе ученици треба заједно да размотре радове и разлике у сликарским изразима.

СЛИКАРСКЕ ТЕХНИКЕ И ПОСТУПЦИ

У уводном делу теме потребно је да наставник методом разговора процени претходна искуства ученика у сликању (технике, формати и теме којима су се бавили). Наставник може да, уз презентацију, укратко опише карактеристике зидних и штафелајних сликарских техника и да објасни основне сликарске термине (подлога, пигмент, везиво, завршни слој...). Пожељно је да, као припрему за следећи час, проследи ученицима линкове на видео материјал у коме се приказују дијаметрално различити сликарски поступци (на пример, поступак сликања иконе и поступак акционог сликања) како би ученици на следећем часу разматрали примере поступног и експресивног сликарског процеса. Наставник треба да, на карактеристичним примерима, укаже на распон и развој сликарских поступака, као и рукописну структуру слике (површина, флека, гест, штрих, густина наноса боје...). Надаље се у оквиру вежби објашњавају сликарски поступци (сликање акварел техником на сувој и мокрој подлози, пастуозно сликање темпером, сликање у слојевима, подсликавање, исликавање...), при чему наставник прати рад ученика, даје смернице и објашњења, врши индивидуалну коректуру, а по завршетку вежбе ученици и наставник заједно разматрају решења. Пожељно је да ученици вежбају сликање мртве природе према поставци коју задаје наставник (од једноставне ка сложеним).

ВАЛЕР

У оквиру ове теме ученици примењују знања о валеру, која су развијали у настави предмета Теорија форме. Уводна вежба је вежба опажања, на примерима уметничких слика и упоредним црно белим приказом њихових тонских вредности. Пожељно је да иницијалне вежбе обухватају примену ахроматске скале и кључева, кроз сликање једноставних поставки мртве природе које задаје наставник. Вежбе могу обухватати приказивање средњег локалног тона, светлости и сенке, као и употребу кључева, темпером на мањем формату. Сложеније вежбе обухватају студије мртве природе, подсликавање и употребу хроматске валерске скале, према захтевима које постави наставник.

БОЈА

У оквиру ове теме ученици примењују и проширују знања о боји, која су развијали у настави предмета Теорија форме. Наставник према процени знања и искуства групе надограђује кључне појмове теме. Пожељно је, осим предложених садржаја, објаснити и Оствалдово и Итеново схватање хармоније боја (Итен Јоханес, Уметност боје, 1973). Иницијална вежба је вежба опажања, а наставник може и да направи поређење основних боја у RGB и CMY моделу и њихово мешање. Надаље се појмови и поступци објашњавају у оквиру вежби.

Задаци у оквиру теме треба да буду синтеза свега што су ученици учили у току године у настави предмета Сликање. Циљ је да се ученици ослободе у процесу сликања, да превазиђу страх од грешке и охрабре се да траже нова решења током рада на задатку. Ученици треба да подсликавају целу површину широком четком уопштавајући садржај слике на кључне колористичке односе. У наредним фазама сликања треба да раздвајају планове коришћењем мање или више транспарентног наноса боје, да мешају боје уз минимално коришћење беле и црне, да мењају топлину и засићеност локалног тона у односу на светлост, локалну и бачену сенку, да успостављају елементе колористичког јединства сликањем рефлектованих тонова. Поред студија ученици треба да раде скице и мале експерименталне формате, комбинујући цртачке и сликарске технике.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује у школи и превиђена је за вежбање сликања, према програмским темама.

Трећи разред

ГЕОМЕТРИЈА У СТРУКТУРИ СЛИКЕ

У уводном делу теме, наставник заједно са ученицима разматра (хронолошким редоследом) примере геометризације у сликарском поступку и апстрактног геометријског сликарства. Иницијалне вежбе обухватају опажање геометријских фигура и тела унутар сложених облика из природе и свакодневног живота, као и свођење посматраних сложених облика на геометријске фигуре. У оквиру иницијалних вежби ученици могу и да раде компоновање апстрактних композиција геометријским фигурама, техником колажа или темпере, а које могу да реализују у школи или као домаћи задатак. Препорука је да се у оквиру теме реализује студија темпером или акрилним бојама, која укључује подсликавање свођењем облика на површине различите обојености.

ПОРТРЕТ

У уводном делу теме, наставник заједно са ученицима разматра примере портретске уметности кроз историју и упућује ученике на поступке читања садржаја слике, као и композиције. Вежбе укључују обликовање крокија и студије. Ученици могу да раде кроки главе позирајући наизменично једни другима, четком и акварелом, пастелом. Кроки може обухватати и стилске вежбе (гест, површина...). Наставник указује на значај крокија и мотивише ученике да и самостално вежбају кроки ван наставе. Студије укључују сликање портрета и сликање портрета са шакама, по моделу. Потребно је да ученици вежбају компоновање на датом формату, конструкцију слике, подсликавање, примену знања о слојевитом грађењу слике од целине ка детаљу, изражавању карактера модела, приказивању покрета, скраћења и грађе главе, о јединству композиције (јединству фигуре и позадине)...

ПРОСТОРНА ВРЕДНОСТ БОЈЕ

У уводном делу теме, наставник заједно са ученицима разматра примере колористичке перспективе кроз историју. Иницијалне вежбе могу обухватати сликање мртве природе и/или ентеријера и раздвајање планова на више начина (градацијом валерске вредности, градацијом интензитета, контрастом хладно-топло), акварелом, темпером или комбинованом техником. Такође, ученици могу да вежбају колористичко приказивање планова ван наставе, сликајући поглед кроз прозор или пејзаж. Студије обухватају примену знања о плановима и колористичкој перспективи, а мотиви могу да буду мртва природа, мртва природа у ентеријеру, мртва природа са гипсаном главом... У оквиру теме од ученика се очекује већи степен самосталности у раду, наставник прати рад и врши индивидуалну коректуру.

ПРИНЦИПИ КОМПОНОВАЊА

Тема обједињује знања и искуства у компоновању, која су ученици стицали у настави предмета Теорија форме, Цртање, Фотографија, Графика и њихову примену у сликарској композицији. У оквиру теме наставник може да осмисли велики број разноврсних задатака, а према процени брзине напредовања групе ученика или према индивидуалном напредовању. Један од задатака може да буде задавање три облика које ученици треба да организују у композицију примењујући принцип по принцип који наставник задаје (на пример, да један облик доминира у композицији, да се три облика понављају у равномерним интервалима, да се облици распореде у композицији по принципу асиметричне равнотеже...). Ученици могу да сликају композицију на задату тему примењујући принципе компоновања, а теме, поред сложенијих поставки мртве природе и ентеријера могу да буду везане за посматрање окружења, за сећање на неки догађај, за имагинацију, за апстрактни појам који нема облик, као и за друштвену појаву која за ученика има лични значај. Једна од могућности је и да се примена принципа веже за компоновање у специфичном формату (мурал за одређени зид, кружна композиција, издужен формат...). Наставник смишља задатке према сопственој процени и, ако примети да ученик није разумео или није адекватно применио задате принципе, треба да зада алтернативну врсту задатка трудећи се да је прилагоди конкретном ученику. За крај теме је потребно планирати часове за разматрање и селекцију радова.

Четврти разред

КОМПОЗИЦИЈА

У оквиру теме наставник планира сложеније задатке који се односе на примену знања о ликовним елементима и принципима компоновања, као и примену знања о техникама и сликарским поступцима. Наставник може задати разноврсне задатке, према процени могућности ученика. Препорука је да један задатак буде сликање комплексне поставке мртве природе или ентеријера, при чему ученици самостално бирају технику и поступке сликања. Један од задатака би требало да буде сликање апстрактне композиције, такође, самостално одабраном техником и поступцима, али подстицај може да буде задат. На пример, то може да буде музичка композиција по избору наставника, а може да буде и звук из природе или урбаног окружења. Затим, ученици могу да осмисле и насликају декоративну композицију за одређени простор, пожељно стамбени или јавни. Потребно је да осмисле сликарску композицију за сценографију према задатом драмском, филмском или музичком делу, за уметничку игру или за неки одређени фестивал, да ураде више скица (решења) на мањем формату. Један од задатака може бити транспоновање посматраног мотива (мртве природе, ентеријера са и без фигуре...) или транспоновање уметничког дела... У оквиру сваког планираног задатка наставник задаје бар један елемент задатка (тему, ликовни проблем и/или подстицај) и обавештава ученике о томе шта се очекује да самостално ураде (да осмисле садржај рада, примене неки поступак, примене принципе компоновања, конструишу оригиналну композицију, истраже податке и информације пре рада...). По завршетку рада наставник и ученици заједно разматрају решења.

ФИГУРА У ПРОСТОРУ

Пожељно је да у оквиру теме ученици сликају фигуру у простору према живом моделу, а уколико школа нема могућности да ангажује модел, група може да се договори да сликају једни друге у току рада. Ученици скицирају решења за композицију и са наставником се договарају око избора. Конструишу фигуру у тачној пропорцији, пози или покрету, ликовно артикулишу планове и целину композиције, правилно примењују техничке и технолошке поступке... Наставник треба да планира часове за крај теме када ће ученици заједно разматрати све своје успешне радове које су урадили током три године учења и одабрати одређени број за мапу радова.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Организација композиције (примена принципа компоновања, организација према композиционој схеми...);

3) Примена ликовних техника (технички квалитет рада);

4) Развијање креативних идеја (проверава се краћим описом подстицаја за идејно решење; поређењем у односу на претходне идеје ученика...);

5) Однос према раду (посвећеност, поштовање рокова, одговоран однос према материјалу, прибору и радном простору...);

6) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

7) Комуникација (усмена и визуелна)...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– проблемски задатак (решавање ликовног проблема, бодују се процес и резултат);

– рад према моделу (бодују се процес и резултат);

– домаћи задатак (бодује се резултат);

– извођење пројекта у тиму (према задатим критеријумима);

– индивидуални ауторски рад (оцењује се оригиналност идеје у односу на претходне радове);

– разговор;

– обликовање концептуалне мапе (мапа појмова и њихових релација, мудбордови...);

– завршни рад – портфолио / мапа радова / изложба...

ВАЈАЊЕ

Циљ учења предмета Вајање је да ученик рaзвиjа функционална знања о вајарским материјалима, алатима, опреми, техникама и процесима, вештине обликовања, ливења и патинирања тродимензионалних форми, визуелно опажање, стваралачко мишљење, естетске критеријуме и индивидуални израз, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 105 часова

Разред Трећи

Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 105 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 96 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

У настави предмета Вајање ученици обликују разноврсне тродимензионалне форме различитим материјалима, техникама, поступцима и алатима, првенствено моделовањем меких материјала и ливењем у гипсу, али и коришћењем савремених и алтернативних материјала. У оквиру наставе ученици уче да читају садржај тродимензионалних уметничких дела, као и садржај скица припремљених за обликовање тродимензионалног дела у датом материјалу. Ученици могу да припремају скице традиционалним техникама, али и да их разрађују у одговарајућем апликативном програму. У процесу реализације задатака и пројеката уче да сарађују и развијају одговоран однос према здрављу и раду.

Наставник припрема задатке, наставне материјале и збирку одговарајућих примера користећи штампану и дигиталну стручну литературу.

Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме. Редослед тема и објашњавања кључних појмова није обавезујући.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Други разред

УВОД У СКУЛПТУРУ

Уводна тема је информативног карактера. Наставник треба да објасни кључне појмове и основну терминологију из области вајарства, на примерима из историје уметности, као и на узорцима материјала, алата и опреме. У оквиру теме ученици могу да раде са узорцима, да испитују својства материјала, да их пореде, као и да заједно тумаче садржаје тродимензионалних уметничких дела (њихову намену, могућу намеру аутора, реакцију публике...). Пожељно је тему проширити разговором о трајности и начину чувања споменика и скулптура из прошлих епоха, о споменицима који су симболи градова или прошлих догађаја, о значајним споменицима на територији Србије...

РЕЉЕФ

Циљ учења теме је да ученици науче комплетан процес обликовања рељефа (mezzo-rilievo) као самосталног дела припремљеног за излагање. У процесу учења ученици прво треба да пореде примере рељефа из историје уметности (без улажења у детаљне поделе), затим да пореде скицу/цртеж и рељеф и уче да припремају читљиве скице које ће пренети у тродимензионалну форму. Пожељно је да ученици моделују рељеф финим дрвеним, пластичним или металним алаткама за вајање детаља, у вајарској глини или пластелину, али наставник треба да укаже и на друге меке материјале које ученици могу лако да набаве и користе код куће. Препорука је да наставник објасни поступак стилизовања сложених облика (на пример, једне животиње) и да ученици припреме скице поједностављеног облика како би фокус био више на процесу моделовања и ливења, који им је непознат. Када је реч о патинирању препорука је да се позитив само тонира према замисли ученика, а да касније у току године наставник зада услов да се патинирањем гипсаног одливка постигне ефекат другог материјала (дрвета, бронзе, гранита...).

КОМПОНОВАЊЕ

Циљ учења теме је да ученици вежбају вештине прецизног моделовања геометријских тела, као и да радећи у тиму развијају вештине сарадње и обликују заједнички рад – апстрактну композицију од претходно моделованих геометријских тела. У оквиру теме ученици треба да обликују од меког материјала геометријска тела (коцка, лопта, полулопта), пожељно глатке текстуре, која не морају да буду одливена у гипсу, важно је да ученици стекну осећај за брзину сушења глине и могуће грешке при сушењу. У раду, према договору, могу да користе и фабрички припремљене масе за моделовање (самосушеће или за термалну обраду), а које могу и да имају ефекат стакла, теракоте, гранита... Приликом спајања геометријских тела у композицију, пожељно је да наставник подели групу у мање тимове. Наставник може да подсети ученике на принципе компоновања јединство и равнотежа, а ученици треба самостално да одреде тежиште и осмисле начин спајања елемената, као и да постигну јединство композиције, при чему је потребно да сарађују и заједно одаберу оптимално решење.

ЧВРСТА И СТАБИЛНА ФОРМА

Предлог је да у оквиру ове теме, у првој вежби, ученици и даље обликују геометријска тела, али да захтеви буду појачани и у већој мери усмерени на стваралаштво. На пример, наставник може да зада као мотив лопту истих димензија (пречника 9–15 cm), коју сви ученици треба да моделују, али је услов да се сви радови међусобно разликују. Наставник може да укаже ученицима на то да се радови могу разликовати по материјалу, обради текстуре, боји или другим интервенцијама и, ако је потребно, да ближе објасни поступак обликовања различитих текстура. Следећа вежба би требало да буде сложенија, да се из целовите масе обликује задата или самостално осмишљена сложенија форма, коју је пожељно одлити у гипсу. Наставник може да постави и захтев да се приликом патинирања гипсаног одливка постигне ефекат неког другог материјала (и да се довршени рад лакира разређеним нитро-лаком).

КОНКАВНО-КОНВЕКСНА ФОРМА

Ученици прво треба да раде скице према инструкцијама ради разумевања појмова и изражајних својстава испупчења и удубљења у скулптури. Према скици моделују форму у меком материјалу с акцентом на контрасту и волумену. Надаље се форма лије и патинира.

НАПРЕГНУТА ФОРМА

Тему је потребно започети читањем форме и садржаја скулптуре, на очигледним и репрезентативним примерима из историје уметности. Ученици раде скице према ликовном проблему, наглашавајући кинетичке и пластичне деформације на облицима. Скицу преносе у тродимензионалну форму, у меком материјалу, истичући неопходне аспекте напрегнуте форме. Надаље се форма лије и патинира, према потреби.

ПРОДОРИ И ОТВОРИ

У оквиру ове теме ученици треба да анализирају однос реалног простора који продире кроз отворе масе и осветљења у отвореном и затвореном простору. Када је реч о скулптурама у пленеру пожељно је показати снимке скулптуре у различито доба дана. Пожељно је да ученици моделују у меком материјалу форму која ће имати функцију предлошка (макете) за скулптуру у пленеру, већих димензија. Такође, пожељно је да даље вежбају ливење у гипсу.

ИЗБОРНА ТЕХНИКА

У оквиру ове теме наставник објашњава кључне појмове и заједно са ученицима договара задатак/задатке, материјал и поступке које ће објаснити. У зависности од интересовања ученика, сви ученици могу да раде исти задатак или група може да се подели у тимове који ће радити различите задатке, али сваки члан тима треба да реализује индивидуални рад. У оквиру теме ученици могу да обликују меком жицом, керамичком глином, одабраном масом за обликовање коју сами набављају или праве, техником папир-маше или предметима и материјалима за рециклажу.

Трећи разред

СЛОБОДНА ФОРМА

У оквиру ове теме ученици треба да обједине знања која су развијали у претходној години и да даље развијају вештине и способности. Наставник показује примере, објашњава нове појмове и поставља сложеније захтеве у погледу самосталног осмишљавања садржаја скулптуре и моделовања сложенијих форми, које ће ученици одлити и обрадити.

АНАЛИТИЧКО МОДЕЛОВАЊЕ

У оквиру ове теме ученици вежбају опажање и реалистично моделовање у природној величини, према гипсаном одливку и/или живом моделу. Напредни и посебно заинтересовани ученици могу да по завршетку вежбе моделују, на пример шаку или други део тела у већим димензијама.

СИТНА ПЛАСТИКА

У оквиру ове теме ученици треба да усвоје нове појмове и обликују ситну пластику различитих намена, да користе металне и пластичне алатке и материјале (пластелин, полимерна глина, гипс, гумени калупи) прилагођене малом формату. Иако тема није директно везана за занимања из стандарда квалификације, омогућава ученицима обликовање радова за комерцијалну употребу. Уколико наставник планира обликовање накита, потребно је поставити услов да идејно решење за накит буде блиско форми уметничке скулптуре и технички изводљиво за ливење у металу (иако се не очекује да ученик реализује ливење у металу). Осим идејног решења за накит од метала, ученици могу да обликују накит од жице или полимерних маса, а услов је и даље да постигну оригиналност и естетски квалитет примерен овој години учења.

Када је реч о медаљи и плакети, ученици треба да обликују плитак рељеф прилагођен специфичностима примењене уметности. На пример, да моделују портрете и словне натписе. Радове је потребно одлити у гипсу и ефектно патинирати.

Четврти разред

РЕЉЕФ

У оквиру ове теме ученици треба да пореде карактеристике различитих врста рељефа и примере декоративних елемената архитектуре. Како се поделе рељефа на врсте разликују у литератури, важно је да поређењем очигледних визуелних примера ученици уочавају разлике у начину обликовања, плановима, контури облика, маси. Задатке је потребно осмислити у складу са стандардом занимања. Једноставни задаци обухватају моделовање у вајарској глини и ливење у гипсу једноставних функционалних и декоративних елемената за ентеријер галерије, музеја или за сценски простор. Следећи задатак би требало да буде моделовање дубоког рељефа.

ПОРТРЕТ

У оквиру теме ученици треба да уче читање портрета на карактеристичним примерима из историје уметности, да вежбају комплетан процес скицирања, припреме опреме, алата и материјала за моделовање, мерења, моделовања портрета или аутопортрета у природној величини, израде калупа, ливења, обраде и патинирања. У случају да школа нема могућности да ангажује модел, ученици могу да моделују главу према гипсаном одливку.

ФИГУРИНА И ФИГУРА

У оквиру ове теме ученици треба да уче читање форме и садржаја на репрезентативним примерима из историје уметности, а пожељно је да прођу кроз комплетан процес припреме, моделовања фигурине до 40cm, израде калупа, ливења, обраде, патинирања и припремања за излагање. У зависности од могућности којима школа располаже, фигурине се могу моделовати и самосушећим масама за обликовање, као и керамичком глином.

ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ

Циљ учења ове теме је да се ученици снађу у неповољним условима реализације задатка на послу, односно да изведу задату форму алтернативним, доступним материјалима, пожељно одбаченим предметима, амбалажом, рециклираним материјалима и материјалима који могу касније да се преобликују. Наставник треба да нагласи да се од њих очекује да истражују податке, да сами одаберу најјефтинији материјал погодан за извођење, да сами осмисле начин обликовања и обраде. Пожељно је да наставник зада тему, одређени тродимензионални елемент сценографије за позориште или филм и материјал који је потребно имитирати патинирањем/осликавањем.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, које садрже 3–5 елемената који се процењују.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, садржаја...);

2) Примена техника (технички квалитет рада);

3) Однос према раду (посвећеност, поштовање рокова, одговоран однос према материјалу, алату, опреми и радном простору...);

4) Сарадња у тиму;

5) Комуникација...

Могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања су:

– проблемски задатак;

– индивидуални ауторски рад;

– разговор;

– индивидуални уметнички портфолио / завршна изложба.

ГРАФИКА

Циљ учења предмета Графика је да ученик рaзвиjа функционална знања о историји уметничке графике, материјалима, техникама, композицији и садржају уметничке графике, вештине цртања и израде матрице и отисака, визуелно опажање, естетске критеријуме, критичко и стваралачко мишљење и индивидуални израз, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

Разред Трећи

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 64 часа

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Ликовна графика је ужестручна област уметничке графике која обухвата велики број техника дубоке штампе, високе штампе, равне и пропусне штампе, а које се изводе самосталним припремањем матрице и отискивањем у малом тиражу.

Настава на нивоу средње школе је усмерена на овладавање одабраним техникама, примереним за ниво образовања и услове у школама, као и на развијање вештина цртања и компоновања, које су есенцијалне за реализацију радова из домена уметничке графике. Настава обухвата и разматрање појмова и феномена из историје примењене и ликовне графике, увођење ученика у повезивање различитих техника и дела уметника изведена у тим техникама, као и развијање индивидуалног израза и креативних идеја.

Део тема се реализује у кабинету опремљеним презентационом опремом. Према потреби и у зависности од теме, настава се може реализовати у музеју или током посете изложбе која је у вези са програмском темом.

Наставник припрема задатке и наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу.

Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Други разред

УВОД У ГРАФИКУ

У уводу ове теме потребно је дати ширу дефиницију појма графике, како се грана и где чини основу неких занимања и објаснити термине са којима ће се ученици сусретати током школске године. Потребно је разговарати са ученицима о њиховим искуствима у области графике, како личним тако и сусретима са графичким листовима или самим уметницима/ауторима, а затим објаснити појмове ликовне и примењене графике и направити разлике, те указати на то којом врстом графике ће се ученици највише сусретати током наставе овог предмета.

Наставник објашњава процесе и технике у ликовној графици, шта је у примењеној графици уметност и чиме се одваја од ликовне графике. Пожељно је направити паралелу са две гране графичких усмерења, приказати спој графичких дисциплина, дискутовати на тему ових различитости и основа на којима се граде будућа занимања. Наставник може да подели ученике у мање тимове, сваки тим може да направи један заједнички рад из области графике, али из другачије под области, па тимови поређењем радова могу разматрати разлике.

Наставник даје кратак преглед историје штампе и указује на правце гранања ликовне и примењене графике у техничком погледу. Пожељно је враћати се на ову тему током целе године, а кроз разне примере.

Могуће је планирати један задатак за тимски рад у којем се преко различитих линеарних или нелинеарних мапа приказује развој графике као дисциплине и обележавају догађаји који су битно утицали на промене у приступима. Затим, ученици могу да обликују презентацију о социјалној графици почетком двадесетог века, са примерима графичких листова Првослава Пиве Караматијевића, Ђорђа Андрејевића Куна, Мирка Кујачића, Братислава Стојановића, Максима Седеја, Марјана Детонија и Михајла Петрова. Врсте штампе је потребно објаснити кроз историјски развој, објаснити специфичности, карактеристике и разлике на примерима из историје и делима савремених аутора, нарочито из земље и региона.

Пожељно је указати на предности и мане појединих техника и њихове могућности употребе у контексту неких тема, поменути неке алтернативне методе и развој експерименталне графике које као извор користе основне типове штампе. Важно је назначити гранање штампе на ручну и комерцијалну, односно високотиражну. Појам матрице наставник објашњава указујући на синониме, на разлику између различитих врста матрица. Пожељно је указати на штампу у дигитално доба, затим, укратко говорити о конзервирању и чувању матрица, потенцијалним проблемима око оштећења матрице, о издржљивости материјала..., како се коригују или дорађују матрице у односу на уочене грешке.

Наставник објашњава појам графичког листа, наводи врсте графичких папира, укратко објашњава технологију производње и важност типа папира у односу на финални отисак, говори о пробним папирима и графичким папирима, дефинише важне елементе графичког листа, приказује и одступања и варијетете, али и стандарде и правила.

Затим, потребно је објаснити појам тиража, како се обележава у уметничкој графици а како у комерцијалним графичким делима и индустријској штампи, начин и правила нумерисања графичког листа, начин урамљивања уметничких графика. Пожељно је објаснити како долази до дефинисања правила за нпр. нумерисање, урамљивање, чему служи стандардизација...

ВИСОКА ШТАМПА

У уводном делу теме наставник објашњава основне карактеристике високе штампе, њену употребу током историје, приказује примере из савремене уметничке праксе, са акцентом на нашим ауторима, како се висока штампа користи у уметничкој графици (дрворез, линорез) и које су специфичности рада, правила рада у високој штампи, који се материјали користе у високој штампи за матрице, какви су алати добри, али и шта све може бити алат, какве боје се користе, а какви папири, поново истиче важност избора папира и припреме папира за штампу.

Вежбе обухватају израду скица за линорез, израду плоча, штампање и обележавање графика. Наставник објашњава поступке припремања скице за линорез у једној боји, поступак преношења на плочу/матрицу, начин безбедне употребе ножића, поступак израде плоче, наношења боје, отискивања графичком пресом и ручно (као и предности и недостатке оба начина).

Тема (садржај) рада није задата, али ученици израђују више скица и консултују се са наставником о избору скице која је реално изводљива у односу на њихово искуство.

ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ У ГРАФИЧКИМ ТЕХНИКАМА

У оквиру ове теме ученици надограђују знања о ликовним елементима и примењују их у обликовању графике техником линореза у једној боји.

Теме и мотиви су задати, као и ликовни проблеми. На пример, наставник може да зада скицу портрета (или аутопортрета) коју ученици цртају оловком, фломастером, маркером или другом техником, а затим је преносе у скицу за линорез и прилагођавају. Површина може да се обрађује кроз скице екстеријера и/или ентеријера сведене на крупније црно-беле површинске односе. Текстура се обрађује кроз скице текстура из природе (текстура камена, коре дрвета, крокодилске коже...), ученици могу самостално да одаберу текстуру, а наставник задаје ликовни проблем.

КОМПОЗИЦИЈА У ГРАФИЧКИМ ТЕХНИКАМА

У оквиру ове теме ученици примењују знања о композицији у обликовању графике техником линореза у једној боји. Почетне вежбе обухватају решавање ликовног проблема просторних односа међу облицима (додиривање, прожимање, преплитање, усецање, степеновање), при чему ученици могу да раде на основу поставке мртве природе или да сами осмисле садржај рада, али наставник поставља ликовне проблеме, од једноставних ка сложенијима.

БОЈА У ГРАФИЧКИМ ТЕХНИКАМА

У оквиру ове теме ученици се оспособљавају да изведу графику техником линореза у две боје. Скице могу да ураде задатом или одабраном техником, користећи две боје које својим преклапањем праве трећу, садржај рада сами смишљају, а важно је да и у току израде скица размишљају о раздвајању боја при сепарацији током израде плоча. На првој плочи треба да одвоје једну боју и места преклапања, а на другој другу боју и преклоп. Током процеса рада наставник објашњава поступке, прати рад ученика и даје смернице.

Трећи разред

ДУБОКА ШТАМПА

У уводу ове теме потребно је описати све технике дубоке штампе уз визуелне примере (или оригинале, уколико их школа поседује или ако се тема реализује ван школе), представити употребу различитих техника у уметничкој графици кроз радове познатих уметника са акцентом на домаћу сцену (из историје, али и савремене ауторе), разматрати теме и мотиве кроз историју, да ли је тема утицала на избор графичке технике и/или обратно. Затим, потребно је показати типове и врсте плоча, обрадити материјале са технолошке стране на основном нивоу разумевања, ради будућег могућег избора материјала, показати алате који се користе у техникама дубоке штампе и пробати поједине алате кроз показну вежбу, представити папире и објаснити разлику између папира одговарајућих за дубоку штампу и различите ефекте проузроковане избором папира, поступак наношења боје и указати на могуће проблеме приликом неодговарајућег наноса боја (намерно правити грешке), показати поступак чишћења графичких плоча и фазе у доласку до савршеног отиска. Пожељно је разматрати шта чини отисак добрим, нарочито у контексту тиража.

У оквиру вежби ученици треба да обликују тонску скицу тушем, где се јасно виде бар четири различита тона валерског кључа.

У оквиру теме ученици треба да уче читање садржаја графике. Наставник може да припреми презентацију историјског прегледа тема на ликовним графикама и да их повеже са тада актуелним друштвеним токовима. Потребно је разговарати о томе шта уметника генерално може да подстакне на стварање, одакле долази та потреба, како окружење и искуство утиче на стварање идеја и мотива за уметнички израз и која свесна или несвесна потреба стоји иза тога, као и како ученици могу самостално да пронађу подстицај за стварање. Могуће је помоћу појмовне мапе приказати неколико могућих праваца и поделити ученике у групе где ће свака обрађивати одређени тип тема. Ученици могу да реализују овај задатак у школи или као тимске домаће задатке (на пример, обликовање презентације о Диреровим графикама).

ЛИНОГРАВУРА

У оквиру ове теме наставник даје кратак преглед настанка ове технике и повезаност са осталим техникама, показује примере и типичне представнике, с акцентом на уметнике београдског круга, савремену сцену и ауторе, мотивишући ученике да се укључе у разматрање изражајних могућности на конкретним примерима.

Затим је потребно објаснити специфичности технике кроз цео поступак, од припреме и обраде плоча, наношења лака и свих техничких појединости које су важне за овај поступак, опет показујући кроз грешке. Потребно је објаснити како се долази до тонске скале, како се плоча брише и дати фундус савета за успешнији поступак, као и сам отисак (објаснити како можемо знати да је отисак добар и на који начин се долази до континуитета у квалитету отиска, зашто је то важно). Наставник задаје тему за обликовање скице. Пожељно је да то буде знак (нпр. хороскопски знак).

Ученици треба да ураде више скица док не дођу до успешног решења. Акценат је на смишљању оригиналног решења знака и учењу како се добија тонска скала различитим нивоима наношења нитро лака (светле тонове наношењем дебљег слоја, гравирањем линије тамне тонове, отискивањем текстуре у самом лаку). Ако ученици покажу посебно интересовање за ову технику, наставник задаје сложеније композиције.

СУВА ИГЛА

У оквиру ове теме ученици обликују графику техником суве игле, према претходно урађеном цртежу, а тема (садржај рада) је слободна. У првом сусрету са техником суве игле најважније је да ученици развију осећај за притисак на металну плочу који се врши при гравирању линије. Због тога је пожељно да за почетак урежу три различите линије различитим притиском (нежну, средњу и јачу) и да се труде да линије повлаче без застајкивања како не би добијали тачке које настају када се застаје.

Скица која је пригодна за технику је цртеж који има различите вредности линија. Наставник показује процес израде графике у техници сува игла, на примерима ликовне графике и употребом технике у примењеним уметностима, показује алате (професионалне и импровизоване) и начин њихове употребе, алтернативне материјале за израду матрица и начин њихове употребе (на шта посебно обратити пажњу код алтернативних материјала, које су им мане или предности), показује процес припреме матрице за штампу, објашњава шта је добар отисак изведен у техници и како доћи до доброг тиража у овој техници.

ГРАФИКА У БОЈИ

У оквиру ове теме ученици обликују графику у боји изборном техником (линогравура или сува игла), а садржај рада сами смишљају.

Наставник објашњава процес (припремање плоча, маскирање, наношење боје, брисање, штампање), прати рад ученика и даје смернице о чему је потребно водити рачуна (код линогравуре водити рачуна о сепарацији боја, односно плоча, на местима преклапања и добијања треће боје...).

Четврти разред

РАВНА ШТАМПА

У оквиру ове теме наставник укратко објашњава разлике између техника директног преноса боје на подлогу, литографије и светлосне штампе, као и њихове примене, показујући графичке приказе процеса израде. Предвиђено је да наставник објасни комплетан процес израде литографије, уз визуелне примере алата, материјала, пресе. Ученици могу и да гледају на часу видео прилоге о процесу или, ако постоји могућност, тема може да се реализује приликом посете уметничком факултету или радионици за литографију. У оквиру теме ученици треба да истражују историјат технике и да обликују презентације о проналазачу Алојзу Зенефелдеру, о познатим уметницима и њиховим литографијама (Ежен де ла Кроа, Теодор Жерико, Гоја, Домије, Пабло Пикасо, Жорж Руо, Тулуз Лотрек), о златном периоду развоја литографије у Паризу или сродним темама везаним за литографију које осмисли наставник.

ПРОПУСНА ШТАМПА

У оквиру ове теме наставник даје краћи приказ историјског развоја сито-штампе и примере њене употребе у индустрији (штампа на текстилу, металу, пластици, папиру), као и поступке ручне сито-штампе у уметности. Материјал и опрема за радионицу за сито-штампу су доступни и наставник може да демонстрира технику, а ученици да је примене у раду. Међутим, потребно је указати на то да је данас сито-штампа аутоматизована и показати фотографије савремених машина за индустријску сито-штампу, као и оних које уметници користе. У оквиру теме ученици могу да осмисле мотив за штампу на мајици или употребном предмету.

ДУБОКА ШТАМПА

На почетку теме наставник подсећа ученике на технике дубоке штампе које су учили у претходној години, објашњава, уз презентацију уметничких дела, технике бакропис и акватинта. У оквиру вежби, ученици треба да се упознају са процесом обликовања бакрописа, од израде скица, преношења скице на плочу, обраде плоче, штампања пробног отиска, даље обраде плоче, до штампања коначног тиража. У процесу рада наставник објашњава поступке корак по корак, указујући на могуће грешке и њихове узроке, прати рад ученика и даје смернице.

ПРИМЕЊЕНА ГРАФИКА

Предвиђено је да последња тема заокружи научено и да се уметничка графика размотри из различитих углова како би ученици могли лакше да процене своја интересовања и могућности.

Потребно је укључити ученике у разматрање суштинских разлика између ликовне и примењене графике, када су поделе настале, шта их карактерише, које области обухвата примењена графика, објаснити законитости у примени графичких правила кроз различите области примењене графике, навести занимања у којима се користи примењена графика... Затим, потребно је разговарати о могућностима дигиталне штампе, њеним предностима у односу на технике штампе које се изводе ручно, о полемикама које постоје у круговима уметника о валидности дигиталне графике као уметничке и зашто је то тако, објаснити шта је матрица у дигиталној штампи, који папири се користе, показати припремне процесе за извођење графике у техници дигиталне штампе, шта могу бити проблеми у настанку дигиталног отиска...

Ученици могу да нацртају скицу за дигиталну графику или да обликују презентацију о савременим уметницима који користе предности дигиталне технологије за стваралачки рад у различитим уметничким делатностима. На пример, рад Петје Коленко, Саре Лади (Sara Ludy), Мат Шуа (Matt Schu/Schumacher), Лулу Чен (Jung Chen/Lulu Chen), Фарида Ганбарија (Farid Ghanbari), Владимира Петковића, Џона Свинија (John Sweeney)...

У завршном делу теме потребно је говорити о припремању изложби уметничке графике, подсетити ученике шта је важно приликом опремања графичких листова, навести специфичности по којима се разликују изложбе графика и правила поставке изложбе, показати примере савремених приступа опремању изложби. Као задатак ученици могу да осмисле тимски изложбу графика која би истакла сваку технику на посебан начин.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о циљевима часа/задатка/активности, односно о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, које садрже 3–5 елемената који се процењују.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Развијање креативних идеја и индивидуалног израза;

3) Компоновање;

4) Техничке вештине (припремање матрица, наношење боје, отискивање);

5) Однос према раду (поштовање рокова, одржавање прибора и радног простора, истрајност, посвећеност...);

6) Однос према околини (рационално коришћење материјала, одговорно уклањање отпада...);

7) Комуникација (усмена);

8) Повезивање (уметничког дела и уметника; знања и вештина развијених у оквиру једног и више стручних предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...)...

Могући начини бројчаног оцењивања су:

– проблемски задатак (бодују се процес и продукт);

– усмено излагање;

– мапа радова / завршна изложба.

ТЕХНИКЕ ЗИДНОГ СЛИКАРСТВА

Циљ учења предмета Технике зидног сликарства је да ученик развија функционална знања о техникама зидног сликарства, вештине сликања монументалних композиција, визуелно опажање, стваралачко мишљење и естетске критеријуме, ради примене у стваралачком раду, учењу, наставку школовања или будућем занимању.

Разред Трећи

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 64 часа

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Обликовање применом техника зидног сликарства је од изузетног значаја за ученике који се припремају за занимања у којима је неопходно реализовати монументалне слике и декорације простора. У настави ученици примењују традиционалне технике и поступке, експериментишу савременим и алтернативним материјалима, обликују монументалне композиције на различитим подлогама. Рад са сликарским материјалима омогућава потпуније развијање чула (мириса, додира, вида) и упућује на учење из грешака и свесно преобликовање грешака у ново смислено решење.

Наставник самостално припрема задатке, наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну литературу.

Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада.

На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Трећи разред

ТЕХНИКЕ ЗИДНОГ СЛИКАРСТВА

У уводном делу теме потребно је дати општи преглед техника зидног сликарства, уз презентацију, почев од слика на зидовима пећина и начина њихове израде, до савремених мурала, који су у неким градовима део туристичке понуде, па је потребно нешто рећи и о уметничкој вредности графита, мурала и стикера. Потребно је објаснити однос простора и техника зидног сликарства које се примењују и на подовима, таваницама, стубовима и другим елементима архитектуре, на примерима световне и сакралне архитектуре, као и примену у обликовању сценографије. Преглед техника је потребно повезати са подлогама, материјалом и алатима. У оквиру теме ученици могу да ураде истраживачки задатак, да обликују презентацију о једној договореној техници, коју ће представити на следећем часу. Критеријуми за садржај презентације су да ученик истражи технику на интернету и издвоји само кључне и тачне информације које ће сажети у виду теза, као и одговарајуће визуелне примере. У оквиру иницијалних вежби ученици могу да обликују скице за поједине технике.

КОМПОЗИЦИЈА У ТЕХНИКАМА ЗИДНОГ СЛИКАРСТВА

У оквиру ове теме наставник објашњава најважније аспекте монументалних (ликовних и декоративних) композиција, уз примере. Ученици на часу треба заједно да анализирају понуђене примере композиција, да повежу и надограде знања о композицији која су развијали у настави других стручних предмета. Пожељно је да наставник покаже примере који илуструју реалистично приказивање илузије дубине простора и односа облика, посебно када је реч о осликавању кулиса за позориште и филм.

Препорука је да се почетне вежбе фокусирају на преношење скице на већи формат, који наставник задаје. Ученици треба да обликују више радова, у настави и за домаћи задатак, а које задаје наставник.

МОЗАИК

Наставник објашњава процес обликовања мозаика, уз репрезентативне пример из историје уметности и уз демонстрацију поступака. У оквиру вежби ученици треба да изведу комплетан процес обликовања мозаика, по свим фазама, почев од припремања скица, као и да одлију мозаик. Наставник објашњава процес и поступке, прати рад ученика и даје смернице.

Препорука је да ученици изведу два мозаика у оквиру теме. Један могу да изведу самостално, а други могу у пару или тиму. Једна тема може бити копија римског мозаика или тема задата на актуелном конкурсу. Наставник указује на мере заштите при раду и проверава у току рада да ли их сви ученици примењују.

ВИТРАЖ

Наставник објашњава традиционални начин израде витража за веће архитектонске целине, материјал, опрему и алат (оловни профили, материјал и опрема за лемљење носача, алат и опрема за резање и обраду стакла...), као и могућности набавке. Обавезне вежбе укључују обликовање скица за витраж, као и транспоновање слике у скицу за витраж. Ученици могу да користе као предложак слику коју су сами насликали или репродукцију уметничке слике коју наставник зада. Такође, пожељно је да обликују предложак за монументалну композицију, за прозор и стаклену површину задатих димензија и облика, на пример за прозор у учионици, при чему могу да обликују рад мањих димензија, али у одговарајућим размерама.

Пожељно је да наставник подели ученике у тимове, да сваки члан тима уради више скица за по један прозор, а затим да тим заједнички одабере (и евентуално, прилагоди) по једну скицу сваког члана, тако да све скице заједно чине јединствену ликовну целину. У оквиру овог задатка ученици би развијали вештине комуникације и конструктивне сарадње.

Четврти разред

СЕКО ТЕХНИКЕ

За ову тему је потребно издвојити највише часова како би се ученици који се запошљавају оспособили да изведу слику поступком al secco, на задатој подлози, задатих димензија, одговарајућим материјалом, на основу предлошка и на основу сопствене идеје. Фокус је на техничким и технолошким апсектима рада, посебно на односу поступака и рецептура (као и фабрички произведеног материјала) и трајности и очувању слике. Осим традиционалних техника, ученици треба да се упознају са материјалима, опремом и поступцима сликања мурала и графита, а нарочито са применом еколошких боја и заштитом здравља приликом примене боје у спреју. У овом разреду је потребно да надограде знања и вештине које су развијали претходне године и очекује се већа мера самосталности приликом преношења скице на већи формат и техничког извођења.

Предлог је да у оквиру ове теме сви ученици, као група или подељени у тимове, реализују пројекат (мурал или део сценографије) у најважнијим фазама:

– снимање и процена затеченог стања;

– прикупљање информација потребних за развијање идеја (за сценографију – сценарио, музика, подаци о костимима и архитектури дате епохе...);

– израда скица;

– бирање скице према датим критеријумима;

– детаљна разрада изабране скице на мањем формату папира;

– фотомонтажа или обликовање идејног решења у апликативном програму;

– договарање начина реализације, бирање материјала, израда плана набавке материјала и трошкова за реализацију;

– припремање текстуалне експликације и пројектне документације.

ФРЕСКО ТЕХНИКА

Наставник даје кратак историјски преглед на репрезентативним примерима, објашњава појам, поступке израде и технолошке карактеристике фреско технике, али и поступка fresco-secco, уз нагласак на тешкоће при раду, узроке пропадања (и брзину пропадања).

У оквиру вежби ученици могу да раде скице за фреску, копије познатих фресака, да насликају могући првобитни изглед фреске, да ураде скице за фреске у савременим амбијенталним целинама (стамбени простор, јавне зграде), а могу и да примене технику на подлози мањег формата коју сами припреме.

ТРАДИЦИОНАЛНЕ ДЕКОРАТИВНЕ ТЕХНИКЕ

У оквиру теме наставник даје кратак историјски преглед и објашњава технике, на карактеристичним примерима.

Вежбе могу обухватати примену више техника или једне одабране технике. У раду је пожељно користити материјале за рециклажу. На пример, чворована таписерија не мора нужно да се обликује вуном, могуће је користити траке изрезане од остатака тканина, траке од пластичних кеса које ученици имају код куће (уколико нису разградиве) или комбинацијом разних материјала. За технике интарзије није потребно користити дрво, седеф и друге скупе материјале. Могуће је да ученици обликују сложену декоративну слику, теселацију, режући и уклапајући комаде бојеног картона које ће лепити на равну подлогу. Такође, зграфито и контразграфито могу да се изведу алтернативним материјалима. Технике које захтевају више времена за израду могу да се реализују и као домаћи задатак, односно индивидуални пројекти.

САВРЕМЕНЕ ТЕХНИКЕ

Предвиђено је да се ова тема реализује као мини пројекат (индивидуални, тимски или групни), који наставник планира заједно са ученицима и води ученике кроз све фазе пројекта, дајући смернице и савете. Уколико пројекат укључује скупу технологију и/или материјале, није нужно реализовати све фазе пројекта.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Компоновање;

3) Техничке вештине (примена технике по фазама);

4) Развијање креативних идеја и индивидуалног израза;

5) Однос према раду (поштовање рокова, одржавање прибора и радног простора, истрајност, посвећеност...);

6) Однос према околини (рационално коришћење материјала, одговорно уклањање отпада)...

Могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања су:

– проблемски задатак (бодују се процес и продукт);

– усмено излагање;

– индивидуални пројекат;

– документација (експликација, пројектна документација);

– индивидуални уметнички портфолио / завршна изложба.

ВИШЕМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ

Циљ учења предмета Вишемедијска уметност је да ученик рaзвиjа функционална знања о могућностима повезивања различитих врста уметности, уметничких медија и нових технологија, медијску писменост, вештине комуникације, визуелно опажање, естетске критеријуме, критичко и стваралачко мишљење и индивидуални израз, ради примене у стваралачком раду, наставку школовања или будућем занимању.

Разред Трећи

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 64 часа

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Вишемедијска уметност је интердисциплинарна уметничка пракса која интегрише различите врсте уметности и медија у јединствену уметничку целину. У настави стручног предмета Вишемедијска уметност ученици добијају општи преглед нових уметничких пракси почев од 19. века, а које су условљене развојем технологије и променама у друштву. Како је програм припремљен у складу са стандардом квалификације, вежбе су у већој мери усмерене на развијање знања, вештина, вредносних ставова и способности које су потребне за разумевање савремених уметничких пракси и њихово планирање, организовање и реализацију при установама културе.

Наставник припрема задатке, наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу. Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Трећи разред

УВОД У ВИШЕМЕДИЈСКУ УМЕТНОСТ

У уводном делу теме потребно је укратко објаснити појам вишемедијска уметност у савременој уметности, где се повезују различите врсте уметности (музичка уметност, уметничка игра, књижевност, визуелне уметности...) и често наука и технологија, где не постоје јасне границе између уметности и свакодневног живота, понекад ни границе између аутора и публике/корисника. Наставни предмет Вишемедијска уметност припрема ученике за наставак школовања, па је важно на самом почетку поменути бар два примера који у актуелним документима припадају једном пољу образовања, а суштински обједињују више од два поља.

Наставник може да прикаже презентацију која садржи атрактивне примере, како би се ученици заинтересовали за предмет и самостално истраживање. Такође, може да прикаже и инсерте из карактеристичних савремених наступа који обједињују различите уметности, на пример наступе групе Blue Man Group, инсерте из одабраног спектакла компаније Cirque du Soleil, снимак пројекта Варијације, који је спој визуелне уметности и уметничке игре (Carlos Delgado и Mateo Gilando Torres)... Ученици могу, заједно са наставником, да разматрају античку поделу уметности на врсте и како се с временом схватање уметности мењало.

У наставку теме потребно је да се ученици укратко упознају са променама у друштву и уметности кроз епоху модернизма, на карактеристичним визуелним примерима, да разматрају сличности и разлике у начину живота и размишљања у прошлости и данас, с акцентом на кључне факторе који су утицали и утичу на промене у друштву и уметности. Наставник указује на настанак вишемедијске уметности кроз авангарду, различите правце у оквиру авангарде, утицај авангарде на уметност друге половине двадесетог века и савремену уметност. Такође, на примере авангардног филма, музике, позоришта и других уметничких дисциплина. Циљ је да ученици уоче везу између уметности, друштва, политике и науке, као и везе унутар различитих области уметности. Ученици могу да обликују и кратку презентацију о једном одабраном авангардном уметнику, коју ће изложити на следећем часу.

ДВОДИМЕНЗИОНАЛНИ МЕДИЈИ

У оквиру теме је потребно као пример показати радове београдских уметника енформела (Миодраг Мића Поповић, Вера Божичковић-Поповић, Лазар Возаревић, Зоран Павловић, Живојин Жика Турински, Бранислав Бранко Протић, Владислав Шиља Тодоровић, Бранко Филиповић Фило), уз напомену о неким карактеристичним материјалима и експерименталним поступцима (који могу бити и штетни по здравље).

Прве вежбе обухватају обликовање колажа, где је потребно да ученици кроз стваралачки рад истраже различите уметничке изразе и тематику. У првој вежби могу да користе, на пример по три фотокопиране фотографије свог портрета. Насумичним цепањем и извлачењем делова, коришћењем искључиво делова које су случајно извукли, могу да обликују портрет, односно измишљене идентитете. Радови свих ученика могу да се споје у један, тако што ће се залепити на картон већег формата. Такође, ученици могу да фотографишу свој рад и да код куће интервенишу на њему у одабраном апликативном програму, креирајући више варијанти које ће одштампати и спојити у један рад (и интервенисати на њему пигментном бојом) или их спојити у једну слику, у апликативном програму. Радови могу да послуже и као предложак за цртање и сликање. Уколико наставник зада ову вежбу, пожељно је да је повеже са уметничким концептом и, генерално, идејама Ендија Ворхола. Следећа вежба/вежбе треба да буду сложеније. Ученици треба да користе више различитих материјала за колаж. Могу да реинтерпретирају одабрано или задато дело уметника модернизма, где је потребно да вежбају примену принципа компоновања и да унесу у садржај рада емоције, индивидуални доживљај уметничког дела, асоцијације или неки лични став који није директно везан за садржај дела према ком раде.

Вежбе које се односе на енформел обухватају ликовна истраживања коришћењем различитих материјала, техника и нестандардних поступака, уз бирање материјала и поступака који нису штетни по здравље и околину.

Неки задаци могу да буду у вези са обележавањем јубилеја (Кандинског, часописа Зенит...) или неку годишњу манифестацију.

Такође, један од задатака може да буде да група или мањи тимови (до пет ученика) симулирају формирање уметничке групе, осмисле назив групе, напишу краћи манифест и ураде по један рад који изражава ставове из манифеста (ученици треба да упознају само једноставну структуру уметничког манифеста, без ширења информација о историјату уметничких манифеста, анализа историјских уметничких манифеста...).

ТРОДИМЕНЗИОНАЛНИ МЕДИЈИ

Први задатак може да се веже за концепт реди-мејда, наслеђе дадаизма и дела Марсела Дишана. Ученици могу самостално да одаберу фабрички произведен предмет, да га прогласе уметничким делом (и потпишу, ако је могуће), да га именују и напишу кратко образложење своје идеје.

У следећем задатку/задацима ученици треба да користе материјал за рециклажу (стари или оштећени предмети које ученици планирају да баце, употребљена амбалажа, остаци тканина, стари часописи и књиге...). Могу да обликују асамблаже, скулптуре, мобилне скулптуре, интерактивне инсталације... Важно је да пре доношења материјала добију информације о потенцијалној штетности (на употребљеној амбалажи за храну развијају се микроорганизми који могу бити штетни за здравље, старе књиге и часописи можда нису бактериолошки исправни, тканине које су дуго стајале садрже гриње и могуће, друге микроорганизме...). Наставник даје инструкције да ученици дезинфикују материјал за рад пре доношења у школу (да оперу материјал који је могуће опрати, а остале могу да дезинфикују асепсолом у спреју или термичком обрадом). Такође, важно је објаснити, на карактеристичним примерима, концепт уметничке рециклаже / еколошке уметности од настанка у другој половини 20. века, када су уметници експериментисали неуобичајеним материјалима, проналазили инспирацију у свакодневном животу и изражавали сопствене реакције на потрошачко друштво, до савремене уметности 21. века, када је уметност рециклаже нужност и значајан допринос решавању озбиљног глобалног проблема. Могу се, за почетак, приказати фотографије загађења средине пластичним отпадом, гумом и металом (на пример, документарне фотографије уметника Muntaka Chasant-а) и фотографије уметничких дела која доприносе ублажавању проблема (на пример, Јоши риба индијског уметника Janardhan Rao-а, која је постављена на плажи у Мангалону, као и слични пројекти широм света, па и у нашој земљи), а затим и остали примери уметничких дела обликованих од отпада који се споро разграђује.

Један од задатака може да се реализује као уметнички пројекат групе ученика или одељења, при чему је потребно да ученици припреме пројекат по фазама – истраживање проблема, скицирање могућих решења, избор скице за реализацију, разрада скице, писање плана реализације, укључујући и процену потребног буџета и могуће изворе финансирања.

Такође, ученици могу да раде предлог уређења неког одређеног простора, а који би укључивао израду макете или обликовање мобилне скулптуре за хол школе или обликовање интерактивне инсталације.

Задатак за крај теме, уколико је могуће, може да обухвата ленд-арт, односно обликовање дела у природи, ван школског простора или обликовање у школском дворишту, коришћењем материјала пронађених у природи.

ИЗВОЂАЧКЕ И ВИЗУЕЛНЕ УМЕТНОСТИ

Објашњења извођачких уметности је потребно прилагођавати актуелним поделама и терминологији које се користе у образовању у нашој земљи, а имају тенденцију да се мењају како би се класификација и терминологија ускладиле на европском и међународном нивоу. Генерално, у извођачке уметности спадају све уметничке дисциплине где уметници изводе уметничко дело које је креирао други аутор (уметничка игра према кореографији, дириговање, певање и свирање према партитури, глума према сценарију...) и где је стваралачки чин сам начин извођења. У том смислу, перформанс где је извођач истовремено и идејни творац дела, не припада категорији извођачких уметности, већ граничној категорији и недовољно је препознат у класификацијама. Потребно је размотрити сличности и разлике између глуме и уметничке игре с једне стране и пракси у оквиру визуелних уметности које у већој мери укључују активност тела приликом стварања или тело као уметничко дело.

Прва вежба може да се веже за уметност Џексона Полока, не само за његова дела, већ за стваралачки процес, који је и сам по себи својеврсни перформанс. Ученици могу да раде тимски или групни рад, на већем формату папира који је постављен на под и темперама које су припремили према инструкцијама наставника. Тимови могу да, уз музику или звук, изводе плес на папиру, претходно умочивши стопала у боју (потребно је да користе заштитне кесе). Такође, могу да прскају и поливају папир течном бојом или да раде неки други задатак који подразумева веће ангажовање целог тела. Извођење вежбе је пожељно фотографисати или снимати.

Следећа вежба/вежбе могу да се вежу за рад групе Флуксус. Ученицима је потребно објаснити утицај Даде, али и основне разлике између дадаизма и концепта групе, касније покрета Флуксус. У складу са концептом, ученици треба да припреме јавну манифестацију/хепенинг (која може да се одржи и у холу школе), а медиј и начин изражавања бирају према индивидуалним склоностима. Хепенинг је потребно снимити и обрадити у апликативном програму.

Један од задатака може да буде и перформанс (индивидуални, у пару или у тиму до пет ученика), а који може да се припреми и само као елаборат (уметничка експликација) или да се изведе и сними.

Оно што је важно за све задатке је да ученици разумеју да су сви уметнички покрети и праксе настали као реакција на актуелно стање у друштву и/или у уметности тог времена, те да није смислено имитирати оно што је већ урађено и што припада другом времену, већ је потребно смишљати концепт који одговара садашњем времену, индивидуалном искуству ученика и његовом доживљају света у коме живи.

Четврти разред

НАРАТИВНО ВИЗУЕЛНЕ УМЕТНОСТИ

Пожељно је да у уводном делу наставник кроз презентацију представи ученицима однос ликовних и наративно визуелних уметности (стрип, филм, анимирани филм), промене које су настале почетком осамдесетих година двадесетог века кроз правац постмодернизам, карактеристике постмодернизма, однос са модернизмом, као и карактеристичне примере кроз различите уметности. Наставник може да зада ученицима тему за истраживање и обликовање кратке презентације, на пример о једном уметнику чија се дела могу сврстати у постмодернизам.

Задаци у оквиру теме захтевају више времена за реализацију, а затим и за презентацију пред одељењем и анализу решења, па је пожељно да се радови ученика поставе на одговарајућу платформу како би се скратило време за презентовање.

Наставник, уз презентацију, представља кратку историју стрипа, објашњава основне елементе стрипа (кадар, трака стрипа од најмање два кадра, табла стрипа, врсте облачића, редослед читања европског и америчког стрипа у односу на јапанску мангу...). Пожељно је да наставник направи поређење основних карактеристика америчке школе (супер јунаци, помоћници и главни негативац/група негативаца, као што су Супермен и Капетан Америка), италијанске школе (на примеру Команданта Марка или Загора), француско-белгијске школе (Тинтин, Астерикс, Талични Том, Марсупилами...) и јапанске школе стрипа, посебно жанра gekiga и радова Осаме Тезукуа (могу се показати и црно-бели кадрови стрипа Наруто, аутора Масаши Кишимотоа). Наставник може да покаже и најпознатије ауторе српског стрипа или да посебно заинтересованим ученицима зада да сами истраже ту тему (потребно је имати у виду да су информације обимне). Важно је да ученици разумеју концепт по ком слика има значајнију улогу од текста (неки кадрови и немају текст); радњу између два кадра замишља читалац; планови у кадру графичких романа су исти као планови у филму, док то није случај код једноставних стрипова припремљених за часописе и дневне новине... Ученици су у првом разреду основне школе цртали траку стрипа од четири кадра, а у другом циклусу су добили више информација о стрипу, па је потребно да у средњој школи ураде таблу са више кадрова. Сценарио могу сами да измисле или да га напишу на основу песме, приче, бајке, мита, историјског догађаја, филма, текста музичке нумере... Потребно је да осмисле бар три карактера, да их нацртају и укратко опишу њихове особине, пре него што почну да цртају кадрове. Пожељно је да стрип обликују традиционалним техникама, да скенирају стрип, обраде скенирану слику у апликативном програму и припреме је за штампу и/или интернет. По завршетку рада пожељно је указати на сличност стрипа и сториборда који се припрема као део књиге снимања, везу са трејлером за компјутерске игрице и серије, везу са промотивним материјалом (плакати, билборди, рекламе...), везу са илустрацијама дечјих књига, часописа, уџбеника, везу са анимираним филмом... Такође, пожељно је указати на сличност процеса дизајнирања карактера и развијања радње са књижевношћу, позориштем, филмом, али и са играма које нису електронске (нпр. D&D...).

Други задатак може да буде примена знања и вештина које су ученици развијали у настави предмета Рачунарска графика и мултимедији и њихово даље развијање. Потребно је да преобликују кратке филмове које су снимали претходних година, односно да применом поступака монтаже постојећи филм уобличе као трејлер или да га дораде тако да буде у другом жанру или да му промене причу одузимањем или додавањем новог материјала, да промене звук, дијалог...

Последњи задатак у оквиру теме може да буде креирање анимираног филма у некој од техника stopmotion анимације. Наставник договара са ученицима задатак, који може да се изведе у тиму или индивидуално.

МАСОВНИ МЕДИЈИ У ВИЗУЕЛНИМ УМЕТНОСТИМА

На почетку теме наставник треба да разматра са ученицима утицај масовних медија на промене у уметности, на примерима од попарта до дигиталне уметности и виртуелне реалности.

Задатак у оквиру теме може да буде креирање ауторског видео рада. Наставник треба да укаже на разлике између видео рада, филма и других видео форми.

Имајући у виду да је за реализацију задатака у овој години потребно доста времена, наставник може да планира реализацију задатка из ове теме као индивидуални пројекат који ученици реализују ван наставе, у току школске године или полугодишта или приликом посета установама културе, манифестацијама, током екскурзије... У том случају, на часовима који су предвиђени за ову тему ученици би презентовали своје видео радове и разматрали решења.

УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ

Последња тема је предвиђена за интегративну наставу, бирање радова за завршну изложбу и портфолио, као и разговор о плановима ученика за наставак школовања или рад. Ученици су до краја школовања већ добили довољно информација о уметничким пројектима, фазама и начину реализације, као и могућим захтевима у оквиру занимања или студија, па је у току разговора потребно још проверити да ли су сви упознати са могућим задужењима уколико се запосле, као и са могућностима продаје радова преко друштвених мрежа, могућностима финансирања мањих пројеката преко платформи за групно финансирање, али и преко канала као што је Јутјуб.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Развијање креативних идеја и индивидуалног израза;

3) Однос према раду (поштовање рокова, истрајност, посвећеност...);

4) Комуникација (усмена и визуелна);

5) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више стручних предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

6) Сарадња...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– проблемски задатак (решавање ликовног проблема, бодују се процес и резултат);

– домаћи задатак (бодује се резултат);

– извођење пројекта у тиму (према задатим критеријумима);

– индивидуални ауторски рад (оцењује се оригиналност идеје у односу на претходне радове);

– разговор;

– експликација (писана, са траженим елементима према врсти рада);

– завршни рад – портфолио / мапа радова / изложба...

Предматурска пракса

Предматурска пракса се реализује према индивидуалном опредељењу ученика и програму уметничке матуре.

Образовни профил: ТЕХНИЧАР ДИЗАЈНА ГРАФИКЕ

ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ

Програм овог предмета идентичан је са програмом истог предмета за образовни профил Ликовни техничар.

ТЕОРИЈА ФОРМЕ

Програм овог предмета идентичан је са програмом истог предмета за образовни профил Ликовни техничар.

ФОТОГРАФИЈА

Програм овог предмета идентичан је са програмом истог предмета за образовни профил Ликовни техничар.

ЛИКОВНА ГРАФИКА

Циљ учења предмета Ликовна графика је да ученик рaзвиjа функционална знања о материјалима, техникама, композицији и садржају уметничке графике, вештине израде матрице и отисака, визуелно опажање, стваралачко мишљење и индивидуални израз, ради примене у учењу, наставку школовања или будућем занимању.

Разред Први

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова+30 часова у блоку

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Ликовна графика обухвата велики број техника дубоке штампе, високе штампе, равне и пропусне штампе, а које се изводе самосталним припремањем матрице и отискивањем графичких листова у малом тиражу. Настава на нивоу средње школе је усмерена на овладавање одабраним графичким техникама, примереним за први разред и фонд часова, као и на развијање вештина цртања и компоновања, које су есенцијалне за реализацију радова из домена уметничке графике. Ученици усвајају терминологију и развијају знања из историје примењене и ликовне графике, повезују различите технике и дела уметника изведена у тим техникама и примењују научено у настави других стручних предмета.

Наставник припрема задатке и наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литературу.

Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе и учења одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

ГРАФИКА

Први час подразумева увод у предмет. Потребно је проверити разговором искуства ученика у области уметничке графике, односно њихова предзнања и интересовања за изражавање графичким техникама.

Прву тему је потребно реализовати у кабинету који има презентациону опрему, а за реализацију теме је потребно припремити презентације, које треба да буду доступне ученицима. Препорука је да се прва тема реализује у одељењу (не у групама), ако постоје услови.

На основу разматрања појмова и феномена ученици треба да формирају сажет, тачан и јасан увид у развој штампе и уметничке графике, да уоче повезаност, раздвајање, гранање, преплитање и спајање технологије и уметности.

Битни подаци о настанку штампе који треба да се помену уз прву презентацију су следећи. Декоративно гравирање предмета се примењивало још у праисторији, а прошло је доста времена до првог отискивања гравира на материјалу (према кинеским научницима, није могуће поуздано утврдити почетак штампања). Кина је прва развила технике штампе – први печати, мастило за штампу, штампање на текстилу и свитку дрвеним блоковима, унапређени састав папира (око 105. год.), замена свитака књигама са листовима (око 1000. год.), проналазак покретног типа штампе (плочице од печене глине, 11. век), унапређени покретни тип штампе који се базирао на трајнијим печатима од чврстог дрвета (13. век). Покретна штампа са печатима од метала је изумљена у Кореји (13. век). Технологија штампе је пренета у Европу у 13. веку и надаље се развијала самостално. Прва фабрика папира отворена је у Италији у 13. веку... Док се технологија развијала у Европи, у Кини више није било значајних иновација, већ се ослањала на европску технологију.

Препорука је да се у другој презентацији прикаже развој ликовне графике до 18. века, с акцентом на садржаје графика (теме и мотиве), иновације у графичким техникама и однос друштва према уметничкој графици. Потребно је показати пример Четири јахача апокалипсе или неки други из Дирерове серије Апокалипса. Наставник може да покаже радове Мартина Шонгауера (нпр. Ecce homo), Луке (Лукаса) Кранаха Старијег (нпр. Светог Антонија носе демони) и Уга да Карпија (Диоген). Важно је објаснити да су уметници дуго времена имали улогу дизајнера графика, да су према цртежу уметника матрице израђивали мајстори (formschneider). Потребно је рећи да су се у 15. веку појавили први колекционари цртежа (дизајна графика), који су били штампари и правили су колекције да би их користили у својим издањима. У истом веку, а нарочито у 16. појавили су се и колекционари љубитељи уметности, који су путовали по Европи и куповали цртеже и одштампане графике као независна уметничка дела, дивећи се организацији композиције, вештини цртања и садржају, односно уметничкој идеји (disegno). Истовремено, европски научници и ентузијасти су сакупљали цртеже и графике са научним садржајем (машине, биљке, животиње, географске и астрономске мапе, историјски догађаји, насеља и градови)... Затим је потребно укратко говорити о технологији и техникама до 18. века, упоредити их међусобно и са ксилографијом, навести предности и мане у погледу обраде матрице, као и брзине штампања и цене, објаснити технику кјароскуро у контексту штампе са две или три матрице...

У трећој презентацији је потребно прво говорити о појави литографије у 18. веку, унапређивању литографије у боји у 19. веку, интересовању уметника за јапанске естампе и графику као медиј уметничког изражавања, затим о развоју штампарске технологије, напуштању појединих штампарских технологија од стране штампарија, а задржавање истих техника у уметничкој графици (и самосталном обављању комплетног процеса), постепеном гранању уметничке графике на ручну и комерцијалну (високотиражну), раздвајању графичког инжењерства од уметности, прихватању савремене дигиталне и 3D штампе од стране уметника у 21. веку и полемици о томе да ли су дела израђена новом технологијом уметничка или не...

Потребно је укратко говорити о конзервирању и чувању матрица, потенцијалним проблемима око оштећења матрице, о издржљивости материјала..., како се коригују или дорађују матрице у односу на уочене грешке. Наставник треба да објасни појам графичког листа, да наведе врсте графичких папира, истакне важност типа папира у односу на финални отисак, да говори о пробним папирима и графичким папирима, да укаже на важне елементе графичког листа, објасни одступања и варијетете, али и стандарде и правила. Затим, потребно је објаснити појам тиража, како се обележава у уметничкој графици, а како у комерцијалним графичким делима и индустријској штампи, начин и правила нумерисања графичког листа, начин урамљивања уметничких графика. Пожељно је објаснити како долази до дефинисања правила за нпр. нумерисање, урамљивање, чему служи стандардизација... Важно је указати на предности и мане појединих техника и њихове могућности употребе у контексту неких тема, поменути неке алтернативне методе и развој експерименталне графике које као извор користе основне типове штампе. У следећим темама је потребно поновити и проширити ове информације.

Ученици могу да ураде један домаћи задатак, презентацију, у пару или тиму од нпр. 3 ученика, а наставник треба да припреми више тема које ће поделити паровима или тимовима. Нпр. једна презентација може бити о социјалној графици почетком двадесетог века, са примерима графичких листова Првослава Пиве Караматијевића, Ђорђа Андрејевића Куна, Мирка Кујачића, Братислава Стојановића, Максима Седеја, Марјана Детонија и Михајла Петрова. Друга презентација може бити о експерименталној графици и комбиновању више техника штампе, уз одабир савремених уметника из разних земаља. Трећа може да буде о једном мотиву који се кроз историју обрађивао у различитим темама и техникама уметничке графике (нпр. коњ или бића из маште). Четврта може да буде о значајним делима урађеним једном одређеном техником (нпр. акватинтом). Пета може да буде приказ графика једне националне мањине, уз представљање уметника из наше и матичне земље... Теме за презентације су бројне и пожељно је да наставник прво састави листу тема коју ће с временом допуњавати и бирати оне које ће предложити ученицима, према процени њихових могућности и интересовања. Презентације могу да се задају као пројектни задатак који сви ученици треба да доврше у истом року (током полугодишта, не нужно током реализације прве теме) и да их поставе на задату платформу где ће бити доступне само одељењу, ради заједничке анализе и разматрања. Такође, наставник може да одреди термине за приказивање презентација и презентовање на часу, у току полугодишта или године.

ВИСОКА ШТАМПА

У уводном делу теме наставник треба да објасни основне карактеристике високе штампе и да разјасни елементарне разлике у терминологији и процесима уметничке и високотиражне (комерцијалне) штампе. Заједничко за високу штампу је да се отисак добија са елемената који су испупчени на матрици (уметничка графика), односно штампарској форми (високотиражна штампа). У уметничкој графици матрица се обликује ручним алатима, отисак се добија ручно или помоћу пресе. У штампаријама се отисци добијају притиском плоче о плочу, ваљка о плочу или ваљка о ваљак, помоћу штампарских машина...

Наставник треба да објасни који материјали се користе за технике високе штампе у уметничкој графици, да истакне предност линолеума у односу на винил (у еколошком контексту), укаже на специфичности рада на плочи од дрвета (попречни и уздужни пресек) и линолеума, које дрво је најпогодније за дрворез, какви су алати добри, али и шта све може бити алат, какве боје се користе, а какви папири, да истакне важност избора и припреме папира за штампу. Уз објашњења је потребно показати примере уметничких графика из историје уметности и савремене уметности.

Почетне вежбе обухватају израду једноставних скица за линорез, израду матрица, штампање и обележавање графика. Наставник објашњава поступке припремања скице за линорез у једној боји, поступак преношења скице на плочу од линолеума, начин безбедне употребе ножића, поступак обраде плоче, наношења боје, отискивања графичком пресом и ручно (као и предности и недостатке оба начина). Ученици треба да ураде више скица (слободна тема) и да се консултују са наставником о избору скице која је реално изводљива у односу на њихово искуство.

У наставку теме, ученици продубљују знања о ликовним елементима и њиховој примени у једнобојном линорезу. Наставник треба да осмисли вежбе и задатке од једноставних ка сложенијим. Ликовни елемент облик може да се реализује скицирањем једног једноставног облика, нпр. јабуке, крушке, лимуна..., затим два или више једноставна облика у различитим односима (које наставник задаје као ликовни проблем), прилагођавањем скице за линорез и извођењем процеса. Ликовни елемент линија може да се реализује цртањем портрета (или аутопортрета) оловком, фломастером или маркером, а затим прилагођавањем цртежа, односно припремањем скице за линорез. Ликовни проблем који ученици треба да реше је стилизовање портрета до одговарајуће мере тако да реализација буде изводљива у односу на њихове индивидуалне вештине, а да притом не поједноставе портрет превише, односно да га не сведу на пар линија. У истом задатку, други ликовни проблем решавају и приликом припремања скице и приликом резања плоче, а односи се на изражајни квалитет линија, које не треба да буду уједначене ширине, односно потребно је постићи „живост” цртежа. Ликовни елемент текстура може да се реализује цртањем текстура из природе (текстура камена, коре дрвета, крокодилске коже, ананаса...) и припремањем скице за линорез на основу цртежа. Облици могу да буду реални или апстрактни, али је основни захтев да текстура (детаљна или стилизована) буде препознатљива.

Најсложенији задатак је постизање различитих тонских вредности једне боје сенчењем (шрафирањем и унакрсним шрафирањем). Овај задатак је намењен напредним и посебно заинтересованим ученицима, а може да се изведе и у оквиру додатне наставе или наставе у блоку.

КОМПОЗИЦИЈА У БОЈИ

У оквиру ове теме ученици примењују и продубљују знања о композицији, при обликовању графике у боји техником линореза.

Почетне вежбе обухватају решавање ликовног проблема просторних односа међу облицима (додиривање, прожимање, преплитање, усецање, степеновање), при чему ученици могу да раде на основу поставке мртве природе или да сами осмисле садржај рада. Препорука је да почетна вежба отискивања буде штампа са две штампарске боје – црна и једна хроматска боја (уз планирање белих површина без штампарске боје), уколико ученици први пут раде линорез у боји.

Задатак у оквиру теме подразумева линорез у више боја, односно планирање преклопа две боје да би се добила изведена боја.

Наставник треба да покаже једноставне и сложене композиције изведене линорезом у боји, уметника са територије Србије, укључујући и млађе ауторе, као и радове уметника из других земаља. Примери се могу показати и на мобилном телефону.

ДУБОКА ШТАМПА

Уводни део теме је потребно реализовати у кабинету који има презентациону опрему како би ученици могли да проуче и анализирају примере уметничке графике изведене у техникама дубоке штампе. Препорука је да се уводни део реализује у групама, како би се омогућило да сви ученици буду укључени у разматрање и размену утисака и мишљења.

У оквиру ове теме препоручена је примена технике суве игле у стваралачком раду, али у зависности од услова у школи и могућности ученика, наставник може да одабере другу технику дубоке штампе или две технике.

Наставник објашњава процес израде графике у техници сува игла, показује алате (професионалне и импровизоване) и начин њихове употребе, алтернативне материјале за израду матрица и начин њихове употребе (код алтернативних материјала је важно истаћи које су им мане или предности), показује процес припреме матрице за штампу, објашњава шта је добар отисак и како доћи до доброг тиража у овој техници.

У првом сусрету са техником суве игле најважније је да ученици развију осећај за притисак на металну плочу који се врши при гравирању линије. Због тога је пожељно да за почетак урежу три различите линије различитим притиском (нежну, средњу и јачу) и да се труде да линије повлаче без застајкивања како не би добијали тачке које настају када се застаје. Скица која је пригодна за технику је цртеж који има различите вредности линија. Цртежи се припремају од једноставних ка сложенијим.

Број часова за реализацију задатака је потребно планирати тако да се за крај теме предвиди време за процењивање свих радова урађених током школске године и поставку изложбе или формирање мапе радова или припремање електронског портфолија са фотографијама радова и описом технике.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује у школи или, према потреби, у другој образовној установи (факултет, друга школа, центар за обуку...) или атељеу уметника. У оквиру наставе у блоку ученици раде пројектни задатак. Уколико су постигли одговарајуће резултате у техникама које су наведене у програму, наставник може да планира учење друге технике (нпр. акватинта) или експериментисање (комбиновање техника). Уколико наставник процени да ученици нису довољно овладали неком техником или да су посебно заинтересовани за једну одређену технику, пројектни задатак треба да буде у вези са том техником.

Изузетно, ако гостује значајна изложба графика, део наставе у блоку се може планирати за посету изложби. Треба имати у виду да се од ученика очекује да самостално прате дешавања у уметности и култури, самоиницијативно посећују изложбе графика, развијају интересовања и деле нове информације са групом и одељењем, а да је настава у блоку у првом реду намењена обликовању ауторских радова.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о циљевима часа/задатка/активности, односно о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују.

Могући елементи за процењивање напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Комуникација (усмена, уз тачну употребу термина из струке);

3) Оригиналност композиције;

4) Извођење технике (процес и резултат, брзина напредовања...);

5) Однос према средини (однос према школској опреми, уређајима, материјалу, радном простору...);

6) Однос према раду (истрајност, прецизност, одговорност...)...

Могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања су:

– пројектни задатак (бодују се процес реализације по свим фазама и крајњи резултат);

– усмена провера знања;

– презентација;

– мапа радова / портфолио / завршна изложба.

ЦРТАЊЕ И СЛИКАЊЕ

Циљ учења предмета Цртање и сликање је да ученик рaзвиjа функционална знања о композицији, цртачким и сликарским техникама и изражајним средствима, вештине цртања, сликања и визуелне комуникације, визуелно опажање, естетске критеријуме, апстрактно, критичко и стваралачко мишљење и индивидуални израз, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Први

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова

Разред Други

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова

Разред Трећи

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 96 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Цртеж је основно средство визуелне комуникације. Поред значаја који има као самостални ликовни медиј, цртеж је база за развој свих видова визуелног обликовања. Цртање и сликање као активност ученика која за резултат даје смислене и читљиве визуелне садржаје у форми цртежа и слике, сложен је процес који се заснива на:

– знању о цртачким и сликарским техникама и процесима, концептима и начелима обликовања композиције;

– аналитичком посматрању, тумачењу, разумевању и доживљавању објективне стварности, уметничких дела и уметничких израза;

– повезивању појмова и предметних садржаја са индивидуалним искуством из свакодневног живота;

– развијању креативних идеја коришћењем разноврсних подстицаја, као што су подаци и информације (текстуалне, аудио, визуелне, тактилне, аудиовизуелне), емоције, машта, снови, ставови, иновације у науци, техници и уметности...;

– развијању самомотивације (превазилажење стваралачке блокаде) и нових интересовања;

– развијању позитивних односа и ставова;

– константном самопроцењивању сопствених потенцијала, могућности и изазова;

– ликовном истраживању и експериментисању;

– доношењу (уметничких) избора и одлука.

Наставник има улогу ментора у индивидуализованој настави и води ученика кроз сложени процес, постепено, до краја школовања када се очекује да је ученик развио цртачке и сликарске компетенције на датом нивоу образовања. Наставник самостално припрема задатке, наставне материјале, збирку одговарајућих примера и дигиталне презентације усклађене са предзнањима ученика, користећи доступну штампану и дигиталну литературу. Приликом реализације наставе и учења одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално одређује број часова за сваку тему.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Први разред

ИЗРАЖАВАЊЕ ЦРТЕЖОМ

Наставник на карактеристичним примерима треба да објасни врсте цртежа (технички цртеж, схема, скица, научна илустрација...), врсте ликовног цртежа (скица, кроки, студија), основне појмове у цртежу (линија, шрафура, тон...), уметнички приступ (представљање, доживљај, експресија, ликовно истраживање, цртачки рукопис...).

Наставник води разговор о претходним цртачким искуствима ученика, техникама и средствима које су користили и указује на распон цртачких техника и њихове карактеристике. Ученици се могу иницијално представити својим цртежом (слободна тема) и укратко образложити избор технике и идеју за садржај рада.

Вежбе могу обухватати вежбе за развијање опажања (на пример, посматрање и скицирање шаке у различитим положајима), вежбе за развијање рукописа (цртање више скица једног предмета, различитим прибором, на различитим форматима папира), вежбе за развијање имагинације (цртање мрља које ученици опажају на зиду, поду, столу... и доцртавање тако да формирају препознатљив облик) или друге иницијалне вежбе које осмисли наставник.

КОМПОЗИЦИЈА ЦРТЕЖА

Препорука је да ученици цртају угљеним штапићима на натрон папиру задатог формата. Техника угљена омогућава лако брисање током цртања студије, која има за циљ да ученик оптимално укомпонује посматрани мотив у односу на формат папира. Наставник задаје једноставну поставку мртве природе (до пет елемената).

Ученици прво скицирају поставку, а затим вежбају конструкцију композиције примењујући поступке за визирање и мерење (употреба оквира, штапића, виска, хоризонтале, вертикале...).

При конструисању композиције према поставци, ученици се усмеравају да уоче кључне односе, користе помоћне линије, упоређују величине и пренесу на задати формат тачне пропорције и положај облика (испред, иза).

Наставник показује правилно држање штапића за визирање, демонстрира начине цртања угљеним штапићем, указује на средства за брисање и фиксирање цртежа. Затим, потребно је да упућује ученике на одржавање радног простора, хигијену прибора, проветравање при фиксирању цртежа...

ПЕРСПЕКТИВА

Наставник треба да објасни различите начине приказивања простора и примену линеарне и ваздушне перспективе у цртежу, на репрезентативним примерима из историје уметности. Иницијалне вежбе могу обухватати аналитичко посматрање структуре композиције и усмено разматрање, а ученике треба подстицати да уочено повежу са сопственим искуствима посматрања просторних односа (положај посматрача у односу на мотив, замагљивање удаљених делова пејзажа...). У оквиру вежби ученици могу цртати оловком скице, путем којих усвајају термине и примењују правила линеарне перспективе (хоризонт, тачке недогледа, линије водиље), затим, могу цртати појединачне једноставне елементе посматране одоздо или одозго, усправне, положене, закренуте. Ученици раде студије угљеном на натрон папиру, састављене од мањег броја мотива, у којима примењују законитости линеарне и ваздушне перспективе.

ЛИНИЈА

У оквиру теме ученици истражују изражајна својства линија и развијају индивидуални цртачки рукопис, вежбајући линијски цртеж различитих вредности линија. У студијама мртве природе угљеном конструишу облике разлагањем на саставне делове и дефинишу линијом карактеристичне пресеке, са изменом њене ширине, чврстине и интензитета. У вежбама и скицама истражују изражајне могућности одабраних техника (туш, оловке, фломастери...), цртајући разноврсне мотиве из окружења (грање, разне биљке, свој ранац, обућу...) на предложене начине (непрекинутом линијом, само правим линијама, без контурне линије...). Неке вежбе се могу извести и коришћењем апликативних програма, на мобилном телефону или таблету.

ОБЛИК

Вежбе у оквиру ове теме треба да надограђују претходно стечено искуство и да буду сложеније. Ученици конструишу унутрашњу пропорцију облика, односе величина између облика, положај облика у композицији и приказују тродимензионалност облика шрафуром, површинама и мрљама. При компоновању и грађењу цртежа групишу облике организујући више целина у композицији.

Препоручују се аналитичке вежбе тушем и пером, различитим врстама шрафуре, шрафирањем без контурне линије и лавирањем. Може се задати вежба цртања брисањем, тј. формирањем облика гумицом (или одговарајућом заменом) на натрон папиру који је затамњен угљеном или брисањем делова затамњеног облика. У форми малог цртежа могу скицирати ситне предмете из окружења, садржај своје пернице, све столице које виде у једном дану... Могу се реализовати и вежбе редукције, геометризације и деформације изворног облика.

ТЕКСТУРА

У оквиру теме ученици се у цртачкој студији фокусирају на изглед површина елемената композиције и у изабраној техници дочаравају текстуру и материјализацију предмета које опажају. Ученицима се може задати домаћи задатак – да нацртају неколико природних облика карактеристичне текстуре (лук, орах, карфиол...) Наставник може осмислити вежбе цртања апстрактне или фигуративне композиције, са циљем истраживања текстуралних вредности у ликовном рукопису, као што је цртање жврљањем, тачкањем, гребањем, отискивањем или може задати вежбе приказивања текстуре цртежом (храпаво, глатко, длакаво, пернато). Препорука је да ученици цртају тушем и пером, бајцем, оловком или комбинованом техником.

ВАЛЕР

Наставник објашњава појмове на репрезентативним примерима из историје уметности, упоређујући употребу валера и основне валерске кључеве у сликарским и цртачким делима. Иницира дијалог о психолошком дејству молских и дурских кључева.

У оквиру вежби ученици могу сводити тонске односе на црно-беле, цртати шрафуром без контуре... Могу се реализовати аналитички задаци на основу једноставне мртве природе састављене искључиво од светлих или тамних елемената, а након тога и са елементима јаког контраста, са циљем да ученици поступно, од светлог ка тамном граде тонове лавирањем тушем или темпером.

БОЈА

У оквиру ове теме ученици примењују и проширују знања о боји. Наставник, у разговору са ученицима, користећи моделе хроматског круга и лопте, надограђује кључне појмове теме. Наставник може и да направи поређење основних боја у RGB и CMYK моделу и њихово мешање. Пожељно је објаснити/поновити Оствалдово и Итеново схватање хармоније боја (Итен Јоханес, Уметност боје, 1973). Ученицима се може задати вежба да добију мешањем боја на палети задати тон. Ученици сликају једноставну мртву природу тежећи да прикажу адекватне локалне тонове, вредности светло-тамно и међусобну рефлексију боја.

Други разред

СВЕТЛОСТ И СЕНКА

У уводном делу, на адекватним примерима и методом демонстрације, наставник објашњава улогу осветљења и извора светла на опажање и ликовно приказивање. Наставник може да зада цртање композиција састављених од геометријских облика заобљених и равних површина са усмереним вештачким осветљењем и да демонстрира поступак конструисања бачене и локалне сенке. Ученицима се могу задати ситуационе вежбе на радним листовима са нацртаним обликом и извором осветљења на којима они цртају локалну и бачену сенку. Могу се извести и вежбе на основу посматрања мотива који се огледа и пресликава на глатку сферну површину или посматра кроз стакло, тј. огледа у њему. Наставник може задати цртање аналитичких студија композиција са наглашавањем контраста светло-тамно или доминанте светлог или тамног на основу идентичног мотива. Могу се задати задаци цртања у сумрак, кроз замагљени прозор, у огледалу, под јаким светлом...

ПРОПОРЦИЈЕ ГЛАВЕ

Увод у пропорције и конструкцију главе може бити цртање крокија на основу више гипсаних модела у различитим положајима, након чега ученици процењују резултате, а наставник их упућује да мерењем упореде пропорције на цртежу са пропорцијама на гипсаним моделима. Кроз више аналитичких студија угљеном, ученици вежбају компоновање гипсане главе од целине ка детаљу, мерење и преношење тачних односа, конструкцију маса и скраћења, цртају линеарни и тонски цртеж наглашавајући карактер портрета. Пратећи извор осветљења, ученици треба да постигну разноврсност тонова и квалитета линије. Наставник задаје вежбе цртања детаља главе (око, нос, уво, уста) у различитим положајима и скраћењима. У вежбама и скицама могу се задавати специфични поступци цртања са циљем развоја цртачког рукописа, као и радити крокији према живом моделу.

ОРГАНИЗАЦИЈА КОМПОЗИЦИЈЕ

Наставник задаје вежбе цртања негативног простора, указује на важност јединства фигуре и позадине у ликовној композицији. На основу поставки мртве природе, применом линеарне и ваздушне перспективе, у техникама оловке, туша, угљена, ученици дефинишу три плана у аналитичком цртежу. Наставник обезбеђује разноврсност поставки са циљем да ученици решавају одређени ритам и равнотежу у композицији. Могу се реализовати вежбе цртања сцена из атељеа са мотивима штафелаја, прозора, клупица... са циљем истраживања односа пуно–празно, статично-динамично. У току рада на задацима, наставник заједно са ученицима анализира композицију цртежа и примењене поступке на карактеристичним примерима из историје уметности. Ученици је потребно усмеравати ка истраживању композиционих решења, као и цртачком бележењу својих запажања и осећања као свакодневној рутини.

ТЕХНИКЕ СЛИКАЊА

У уводном делу теме потребно је да наставник методом разговора процени претходна искуства ученика у сликању (технике, формати и теме којима су се бавили). Наставник са ученицима анализира примере уметничких слика, води разговор о томе ког сликара или сликарско дело ученици посебно цене и зашто. Наставник може да, уз презентацију, укратко опише карактеристике сликарских техника и да објасни основне сликарске термине (подлога, пигмент, везиво, покривност боје...). На примерима дијаметрално различитих сликарских поступака (на пример, поступак сликања иконе и поступак акционог сликања) наставник са ученицима разматра примере поступног и експресивног сликарског процеса. Наставник треба да, на карактеристичним примерима, укаже на распон и развој сликарских поступака, као и рукописну структуру слике (површина, флека, гест, штрих, густина наноса боје...). Вежбе обухватају сликање мртве природе са различитим начинима грађења слике и колористичким моделима – тонска градација, топло-хладни контраст, комплементарни контраст... Ученици треба да усвоје поступак подсликавања као основе за даље грађење слике. Ученицима се може задати студија темпером или акрилним бојама, у којој своде природне облике на геометријске фигуре различите обојености.

Трећи разред

ПОРТРЕТ

На примерима портретске уметности из различитих епоха, ученици посматрају цртеже портрета, износе запажања о ликовном приступу и пореде са сопственим искуствима цртања главе. У оквиру теме ученици цртају анатомске студије горњег дела тела и горњих екстремитета на основу модела скелета и анатомских мапа, студије шаке, израђују крокије полуфигуре у различитим покретима и са скраћењима, према гипсаним моделима и живом моделу.

Препорука је да ученици цртају портрет према живом моделу. Иницијални задатак може бити цртање крокија различитим поступцима (линијски, геометријски, жврљањем, мрљама), при чему могу да позирају једни другима у пару (не дуже од 3 минута). Ученици треба да раде студију модела лобање, као основу за разумевање конструкције портрета, а на основу анатомских мапа да се упознају са мускулатуром главе и функцијом мишића. У поставци и конструкцији студије портрета потребно је да користе претходно развијена знања и да се фокусирају на психолошки и карактерни аспект портрета. Након савладавања конструкције и студије главе, наставник задаје вежбе конструкције и ликовне анализе портрета са шакама/полуфигуре.

Ученици могу самостално истражити примере аутопортрета и као вежбу урадити свој аутопортрет по узору на примере из историје уметности. Могу се радити вежбе међусобног цртања, које искључују статично позирање, као и вежбе цртања по сећању или имагинацији. Потребно је да воде рачуна о разноврсности покрета главе и комбинују поступке цртања контролисаног визирањем и спонтаног цртања директном опсервацијом. Наставник може да предложи и употребу ширег распона техника (оловке у боји, фломастери, дигитални цртеж).

ПРОСТОР

Ученицима се могу задати индивидуални истраживачки задаци, да истраже ликовно приказивање простора у различитим епохама, обликују кратку презентацију или дигиталну збирку и да на часу презентују своја истраживања.

У оквиру теме наставник задаје вежбе скицирања и аналитичког цртања сложенијих просторних целина (ходника, степеништа, саобраћајне петље, пејзажа, имагинарног простора...). Ученици продубљују знања о перспективи, линији и валеру цртајући комплексније аналитичке студије ентеријера са и без полуфигуре. Наставник може задати и вежбе у којима ученици приказују простор на начин који није нужно реалистичан, тј. могу да експериментишу приликом приказивања простора ослањајући се на методе полиперспективе, вертикалне, инверзне перспективе, расклопа простора...

КОЛОРИСТИЧКИ ОДНОСИ У КОМПОЗИЦИЈИ

У уводном делу теме, наставник објашњава појам просторне вредности боје и заједно са ученицима разматра примере колористичке перспективе кроз историју. Наставник задаје вежбе сликања мртве природе са циљем раздвајања планова слике на више начина (градацијом валерске вредности, градацијом интензитета, контрастом хладно-топло). Студије обухватају примену знања о плановима и колористичкој перспективи, а мотиви могу да буду мртва природа, мртва природа у ентеријеру, ентеријер... Наставник поставља мртву природу са дефинисаним колористичким односима (тамна гама, светло–тамни контраст, контраст боје према боји, хармонија топлих боја...) на основу које ученици граде слику, мењајући квалитет и транспарентност боје у односу на планове слике. Може се задати и вежба превођења реалног колорита посматраног мотива на задати колорит (хладна гама, комплементарни контраст...).

Четврти разред

АКТ

Ученици треба да упоређују пропорцију и покрет акта на карактеристичним примерима дела из историје уметности. У оквиру теме треба да цртају студију скелета и скицирају конструкције скелета у различитим покретима тела. Затим, да цртају студије акта у контрапосту, седећем и лежећем положају, угљеном на натрон папиру уз оптимално компоновање акта на великом формату, проверавајући пропорцију и покрет помоћним линијама и визирањем. Ученици цртају мале цртеже акта и крокије користећи разноврсне технике. Наставник може предлагати поступке (цртеж непрекинутом линијом, цртање силуете, преклапање покрета...).

ФИГУРА

Наставник може задати ученицима да припреме примере слика и цртежа фигуре из одређених историјских периода (овај задатак наставник може организовати и као заједнички рад на одабраној дигиталној платформи), на основу којих ученици дискутују о композицији и ликовном приступу фигури.

У оквиру теме ученици раде аналитичке студије на великом формату, према живом моделу, у којима решавају проблем складног компоновања, конструкције пропорције покрета и скраћења, ликовни третман инкарната и драперије.

Наставник може задати аналитичку студију фигуре у простору атељеа, за коју се ученици припремају скицирањем, а након тога конструишу композицију, решавају односе величина, перспективу, групишу целине у композицији и граде цртеж успостављајући јединство у композицији.

У раду на скицама и малим цртежима ученици треба да примењују експерименталне поступке у техничком смислу (гестуални цртеж, цртеж алтернативним прибором...), разноврсне ликовне приступе форми (стилизовање, редукцију, деформацију...).

СЛИКАРСКА КОМПОЗИЦИЈА

Наставник заједно са ученицима анализира теме, мотиве, садржај, композиционе шеме и ликовне односе у уметничким делима. Наставник планира сложеније задатке који се односе на примену знања о ликовним елементима и принципима компоновања, као и примену знања о техникама и сликарским поступцима. Као мотиви, предлажу се комплексне поставке мртве природе или ентеријера, али се могу задати и вежбе компоновања апстрактне композиције, транспозиције посматраног мотива или уметничког дела...

Ученици треба да скицирају више композиционих решења, примењују принципе доминанте и јединства у композицији, минимизују и наглашавају изабране елементе композиције, одређују тежиште композиције и акценте. Приликом анализа решења ликовних проблема, потребно је да ученици аргументовано образложе своје решење, односно начин на који су применили принципе компоновања.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Компоновање (примена принципа компоновања, правила перспективе...);

3) Примена техника;

4) Однос према раду (одржавање прибора, радне површине и простора, начин чувања радова, поштовање рокова, мотивисаност за самостално вежбање ван наставе...);

5) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

6) Сарадња у тиму...

Препорука је да наставник комбинује разноврсне начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– проблемски задатак (решавање ликовног проблема, бодују се процес и резултат);

– рад према моделу (бодују се процес и резултат);

– домаћи задатак (бодује се резултат);

– извођење пројекта у тиму (према задатим критеријумима);

– индивидуални ауторски рад (оцењује се оригиналност идеје у односу на претходне радове);

– разговор;

– дискусија;

– обликовање концептуалне мапе (мапа појмова и њихових релација, мудбордови...);

– завршни рад / портфолио / мапа радова / изложба...

ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ И ШТАМПА

Циљ учења предмета Графичко обликовање и штампа је да ученик, кроз рад у апликативним програмима за графичко обликовање штампаних и дигиталних публикација, развија основна функционална знања о процесима штампе, естетске критеријуме и стваралачко мишљење, ради примене у учењу, наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 105 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет Графичко обликовање и штампа омогућава ученицима да се оквирно упознају са свим фазама обликовања и израде штампане комерцијалне графике, од развијања идејног решења, разраде скица у апликативном програму, припреме идејног решења за штампу, до процеса израде и дораде коначног производа у штампарији. Познавање свих фаза израде графичког производа је изузетно важно за ученике који се припремају за уметничке студије или рад у области графичког дизајна. Програм је у већој мери фокусиран на уметнички дизајн и обликовање, пре услуга штампарије, као и на дигиталну штампу, која омогућава ученицима да ураде пробни отисак или коначан производ.

Наставник самостално припрема наставне материјале, збирку одговарајућих примера и дигиталне презентације за ученике користећи разноврсну штампану и дигиталну литературу. Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе и учења одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник самостално планира број часова за реализацију сваке теме. Ради лакшег планирања у овом делу је предложен оквирни број школских часова за сваку тему:

Текст (26)

Слика (26)

Штампа (11)

Дигитална штампа (28)

Књиговезачка дорада (14)

Настава се планира у сарадњи са наставницима стручних предмета и општеобразовног предмета Рачунарство и информатика.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Настава и учење се остварују кроз практичне вежбе у вези са појмовима и садржајима који надограђују појам. Вежбе треба да следе ток од једноставнијих ка сложенијим.

ТЕКСТ

На првом часу је потребно објаснити ученицима да ће у оквиру предмета развијати елементарна теоријска знања о припреми за штампу, штампи и доради. У оквиру предмета, већи акценат је на развијању вештина које су неопходна основа за реализацију пројектних задатака у настави других стручних предмета. Потребно је истаћи зашто је важно да уче прву тему. Дизајн графичких производа је важан део процеса учења, а реализација пројектних задатака подразумева низ техничких поступака где типографија има значајно место. Промене у стиловима у типографији, развој писама до данашњих типографских писама су општа места са којима ученици треба да буду упознати. Затим, потребно је да познају стандардна типографска правила обликовања текста да би могли да реализују стваралачке задатке.

Иницијална вежба може бити уређивање/преобликовање задатог текста у папирном или PDF формату, у апликативном програму који задаје наставник.

Следећа вежба може бити обликовање једне странице са једностубачним текстом, за различите намене, а које одређује наставник (текстуално обавештење/оглас, административни документ...). У овој вежби ученици треба да примењују основна правила типографског обликовања. Наредна вежба може бити обликовање странице са двостубачним или вишестубачним текстом, нпр. за новине, а која може укључивати и вишестранични текст.

Последња вежба укључује стваралачки рад, креирање композиције од слова или креирање словних знакова, фонтова (не нужно целе азбуке). Пожељно је показати ауторска писма наших уметника (Sanader Sans, Kalendula, Deep Sleep, Cinema, Zeamays, Тешка мрља...).

СЛИКА

На почетку теме потребно је разговором утврдити у којој мери су ученици развили вештине у настави рачунарства и информатике. Наставник може задати и иницијални тест за проверу вештина, у договореном апликативном програму за обраду растерске графике, нпр. у Фотошопу. Слика може бити скенирани цртеж који је ученик реализовао у настави цртања или дигитална фотографија коју је ученик реализовао у оквиру наставе или ван наставе, као и слика/фотографија преузета са интернета. Најважније је проверити у којој мери ученици познају радно окружење и које алатке користе. На основу те процене, наставник ће прилагодити наставу – објаснити функцију основних алатки или планирати употребу напреднијих алата.

У оквиру вежби ученици треба да унапређују знања и вештине које су развијали у настави других предмета, да користе више алатки, подешавају боје у различитим системима, смишљају оригинална решења и конвертују их у одговарајући формат за штампу. Према процени наставника, могу да користе програме и за растерску и за векторску графику.

Наставник може предложити за вежбе израду плаката мањих димензија или рекламни плакат који стоји на пултовима. У вежбама се примењују знања која су ученици развили у првој теми.

ШТАМПА

Кључни појмови ове теме се односе на високотиражну, комерцијалну штампу. Ученике је потребно укратко подсетити на развој штампе и фазе кроз које пролази сваки штампани производ до свог коначног облика, уз поређење са савременом технологијом штампе. Према процени наставника, штампарска форма се може графички приказати према врсти штампе. Computer to... технологије (са рачунара на филм, са рачунара на плочу, штампање директно са рачунара) треба објаснити на елементарном нивоу, истаћи предности у погледу брзине производње, економске исплативости и других фактора, без улажења у детаљна објашњења процеса. Такође, важно је показати савремене мултифункционалне уређаје који могу самостално да се користе у атељеу/студију, пожељно оне који имају комбиновану технологију (CtP и CtF или више од две).

Врсте папира и различитих подлога за штампу (текстил, стакло, фолије...) ученици треба да повежу са врстом графичког производа и штампе, с акцентом на врсти папира за дигиталну штампу.

Вежбе у оквиру теме укључују осмишљавање једноставног графичког производа мањих димензија за дигиталну штампу у малом тиражу. То могу бити букмаркери, позивнице, налепнице за свеске, етикете или други производ по избору наставника. Важно је да ученици прођу кроз фазе израде графичког производа од обликовања скица, бирања решења, разраде скице у апликативном програму и чување у одговарајућем PDF формату.

ДИГИТАЛНА ШТАМПА

У оквиру ове теме ученици интегришу текст и слику на једном или више шаблона за графичке мреже (grid), које нуди одговарајући софтвер за графички дизајн.

Почетна вежба може бити интегрисање текста и слике преузетих са интернета. Приликом обликовања ученици примењују принципе компоновања којих има више него основних које су учили у основној школи (нпр. принцип белина). Почетне вежбе треба да буду једноставне, а затим све сложеније. Наставник договара вежбе са наставником обликовања графике.

Након вежби, када наставник процени да су сви ученици разумели и применили концепте, ученици припремају своје оригиналне радове за дигиталну штампу, проверавајући све потребне елементе и користећи пробни отисак.

КЊИГОВЕЗАЧКА ДОРАДА

У оквиру теме ученици развијају основна знања о графичкој доради. Наставник објашњава све кључне појмове и надограђује их према сопственој процени, а полазећи од најважнијих, неизоставних знања о материјалима и врстама повеза. У оквиру теме је потребно показати и репрезентативне примере уметничког повеза.

Вежбе се остварују у одговарајућем апликативном програму. Ученици треба да осмисле идејно решење корице (за стрип, часопис, брошуре, каталог, роман, енциклопедију, роковник...) и да га скицирају слободоручно или коришћењем дигиталне графичке табле. Такође, скица може да се обликује колаж техником, компоновањем елемената (слика, слова, површина) које ученик исеца из штампаних публикација или преузима са интернета. Наставник у договору са учеником бира најбоља решења, која ће ученик разрадити у одговарајућем апликативном програму (може да разради једно решење у више варијанти) и које ће сачувати у формату за штампу. Основни захтев је да концепт корице одговара садржају и намени публикације. Корице могу да се ураде помоћу десктоп штампача са резачем, уколико га школа поседује.

Напредни и заинтересовани ученици/група могу ручно да обликују макету уметничког повеза књиге од материјала који сами бирају или да ураде нови повез за стару и оштећену књигу коју имају.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта...);

2) Примена алатки у апликативном програму;

3) Компоновање (према графичкој мрежи у апликативном програму);

4) Однос према раду (поштовање рокова, мотивисаност за самостално вежбање ван наставе...);

5) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

6) Однос према опреми и уређајима...

Могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања су:

– проблемски задатак (бодују се процес и резултат);

– тест (примена знања у практичном задатку);

– разговор.

ОБЛИКОВАЊЕ ГРАФИКЕ

Циљ учења предмета Обликовање графике је да ученик развија функционална знања о графичком дизајну, способност дизајнирања разноврсних графичких производа, медијску, техничку и информатичку писменост и вредносне ставове у области уметности, културе и друштва, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 6 часова

Годишњи фонд часова 210 часова+20 часова у блоку

Разред Трећи

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова+60 часова у блоку

Разред Четврти

Недељни фонд часова 7 часова

Годишњи фонд часова 224 часа

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

У настави главног стручног предмета Обликовање графике ученици развијају функционална знања о графичком дизајну као уметничкој дисциплини која се бави обликовањем штампаних и дигиталних идејних решења различитих графичких производа, комбиновањем текста и слике.

У стваралачком раду ученици користе стандардан прибор, изводећи вежбе и задатке руком, као и одговарајући софтвер за графичко обликовање. Повезујући знања која су развијали у настави стручних предмета, компонују идејна решења поштујући правила и стандарде графичког обликовања, развијају техничке и уметничке вештине, одговоран однос према раду, истрајност, уредност, поштовање рокова... Тумаче рекламно-пропагандне визуелне садржаје у медијима и окружењу и уче да ликовно-графички обликују промотивне садржаје у различитим формама, у мери која одговара нивоу образовања и васпитања.

Наставник самостално припрема задатке и наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну стручну литeратуру.

Настава је индивидуализована. Приликом остваривања наставе и учења одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете.

Наставник самостално одређује број часова за реализацију сваке теме. Минимум за реализацију једне теме су 4 школска часа.

Настава се планира у сарадњи са наставницима стручних предмета и општеобразовног предмета Рачунарство и информатика.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи флексибилност и ефикасност приликом избора наставних метода и поступака, као и осмишљавања задатака и активности ученика.

На првом часу је потребно информисати ученике о циљу и исходима учења, на чину и динамици рада. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Свака тема се реализује кроз одређени број пројеката, у зависности од наставне ситуације и сложености задатака. Садржај једног пројекта чини једноставан, средње захтеван и напредан пројектни задатак. Пожељно је да одређен број пројектних задатака/пројеката буде организован тимски или кроз групни рад.

Други разред

ОБЛИКОВАЊЕ ГРАФИКЕ

У уводном делу теме наставник треба да наведе врсте уметничке графике и да укаже на сличности и разлике. Важно је да покаже све графичке производе и њихову поделу према намени, да објасни да дизајн графике подразумева осмишљавање идејних решења у којима се најчешће комбинује текст (типографија) и слика (фотографија, илустрација) за штампане и дигиталне производе. Затим је потребно да упути ученике у фазе рада током школске године: Самостално истраживање и проналажење подстицаја за идејна решења; Израда више скица једног или неколико идејних решења; Анализа и избор скице; Ликовно-графичка разрада одабране скице. У зависности од продукта разрада скице може бити коначна реализација идејног решења традиционалним материјалом, прибором и техником или ликовно-графичка разрада у апликативном програму иза које следи фаза техничке припреме за производњу, која може укључивати припрему за штампу, израду макета, техничких цртежа, пробних отисака, дефинисање параметара за производњу (димензије, шифре боја...). Последња фаза је презентација рада.

У оквиру прве теме ученици изводе почетне вежбе које задаје наставник. Путем повлачења линија (правих и кружних) и понављањем поступка, ученици увежбавају руку, како би могли што прецизније да изведу задатке. Вежбе се изводе класичним прибором: рајсфедер, рапидограф, темпера, четка... Наставник треба да научи ученике како да организују рад и самостално управљају временом у смислу поштовања задатог рока за довршавање задатка.

ЛИКОВНО-ГРАФИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ

У уводном делу теме наставник објашњава појам и значај типографије у графичком дизајну, основне принципе и стандарде типографије и њене примене кроз слогове у прелому штампарских производа, као што су књиге, новине, часописи, периодика... Потребно је да ученици повезују знања која су развијали у настави других стручних предмета (о ликовним елементима, принципима компоновања, просторним односима...) са најважнијим елементима и принципима компоновања у графичком дизајну. Ученици треба да разумеју да обликовање публикације има одређена техничка, функционална и естетска правила, да идејно решење публикације подразумева компоновање. Пожељно је да наставник и ученици разматрају где се најчешће налазе тростубачни, четворостубачни, двостубачни преломи и шта их детерминише. Затим, да анализирају ликовно-графичке вредности наслова, наднаслова, поднаслова, међунаслова и слога, њихову композициону, функционалну и стилску везу са осталим елементима.

Ученици треба да, на штампаним примерима слогова, проналазе различите градације и тонске вредности слогова и групишу их у низове контрасних и хармоничних слогова, да заједно анализирају ликовно-графичке карактеристикa слога, вредности слога постигнуте белим, полуцрним и црним слогом, тонске вредности постигнуте различитом густином и величином слова у слогу, позитив и негатив слог. 

Реализацији задатака претходе скице прелома, a реализују се као типо-колаж. Предлог је да ученици раде скице као валерске геометријске композиције, пропорционално умањене. Затим да, после одобрења скице, изводе руком иницијал и остале типо-елементе, а да слогове колажирају. Следећа фаза треба да буде пројектовање и извођење композиције од иницијала и осталих пратећих типографских елемената.

Предлог задатака по фазама:

1) једнобојна композиција (тростубачни прелом);

2) двобојна композиција (четворостубачни прелом);

3) вишебојна композиција (двостубачни прелом). Код двостубачног прелома се уводи илустрација, која може бити преузета или ауторска.

Предлог је да коначна решења буду у формату 35x26cm.

РАСТЕРИ

У уводном делу теме наставник треба да, уз презентацију, сажето објасни кључне појмове и примену растера у штампи, растерској графици, као и да покаже радове уметника који су с намером обликовали композиције са видљивим растером, различитим техникама (Roy Lichtenstein, Viktor Vazareli, Sigmar Polke, Carl Yoshihara, Peter Strnad...). Растер је геометријски правилан узорак најчешће линија или тачака у дефинисаном међусобном односу. У том контексту, линија и тачка се детерминишу као растерски елемент. Растерски елементи могу имати и различите облике, које је потребно показати. Потребно је објаснити методе пропорционалног увећавања и смањивања формата растерске композиције. Пожељно је показати врсте растера у штампи (конвенционални, стохастички, хибридни) и квалитет репродукције према врсти растера.

Ученици као почетну вежбу треба да ураде валерску скалу црне боје и еквивалент тој скали, растерске скале, линеарно паралелним, укрштеним, тачкастим и слободним растером. Тамније валере треба да постигну повећањем процента покривености површине растерским елементима.

По завршетку вежби ученици раде пројектни задатак. Предлог пројектног задатка се састоји од четири сегмента:

1) обликовање геометријске композиције од линеарно паралелног растера;

2) обликовање композиције која се огледалским окретањем трансформише у нову симетричну композицију и изводи се са четири растера: линеарно паралелни; укрштени; тачкасти и слободни (који чине елементи које ученик сам креира);

3) обликовање сложеније једнобојне растерске композиције са огледалским окретањем;

4) обликовање вишебојне растерске композиције са огледалским окретањем.

После одобрења скице, валерске композиције која је заједничка за све сегменте задатка, ученици обликују идејно решење. Скице и идејно решење се обликују традиционалним прибором: рајсфедер, рапидограф, четка, темпера, шестар, лењир...

ЗАШТИТНИ ЗНАК

У уводном делу теме наставник објашњава појам и значај заштитног знака (симбола, пиктограма), као и процес који претходи коначном решењу.

Заштитни знак се изводи традиционалним прибором: рајсфедер, рапидограф, четка, темпера, шестар, лењир. Наставник може да додели ученику шта ће радити или се договорити са учеником око његовог предлога. Ученик треба да усвоји основна правила обликовања при реализацији знака. Знак треба да се конструише и да може пропорционално да се смањи и увећа, а да притом све карактеристике и елементи знака остану непромењени.

Предлог пројектног задатка који се реализује у неколико сегмената, а који чине целину:

1) обликовање реалистичног цртежа (из света фауне);

2) свођење реалног облика кроз фазе (поступност) стилизацијом до симбола (заштитни знак, пиктограм);

3) приказ пропорционалног смањења знака;

4) експериментални знак (материјализација у одабраном материјалу).

Предложак за рад може да буде фотографија у боји, а реалистични цртеж треба да садржи више боја, које одговарају одабраној животињи. Приликом стилизације облика потребно је да ученик самостално одабере 2–3 боје за знак који ће урадити у црно-белој варијанти и у боји.

Код овог пројектног задатка је важно да креирани знак има значење. Ученици могу да раде лични знак или знак за своју фиктивну фирму / компанију / дизајнерски студио... Уколико стилизују облик из света фауне, прво је потребно разматрати симболику животиња у различитим културама, а посебно у словенској митологији и код народа који живе на Балкану и у Србији, како би ученик могао смислено да одабере животињу чија симболика на најбољи начин представља њега лично или делатност којом се бави његова фиктивна организација или поруку коју фиктивна организација жели да пошаље потенцијалним корисницима.

Последњи сегмент предложеног задатка подразумева да сваки ученик треба самостално да осмисли на који начин ће обликовати знак, којим материјалом, којим алатима, којих димензија... Наставник може да предложи ученицима да самостално истраже експерименталну типографију на интернету, пре него што донесу одлуку.

АНИМАЦИЈА

У уводном делу теме наставник треба сажето да објасни појам и развој анимације. Анимиране сличице су се прво приказивале справама као што је нпр. фенакистоскоп. Први анимирани филм креирао је Стјуарт Блектон, 1906. године (Humorous Phases of Funny Faces), а исте године је експериментисао техником stop-motion, користећи фотографију. Винзор МекКеј (Winsor McCay) се сматра првим аутором који је креирао прави цртани филм 1914. године (Gertie the Dinosaur), нацртавши 10.000 сличица, укључујући и позадину. Винзор је 1918. године нацртао први цртани филм цртајући на целулоидној фолији уместо на папиру. Продукција цртаног филма је била презахтеван посао за једног аутора. Многи аутори су се радије бавили стрипом, укључујући и Винзора који је 1921. одустао од цртаних филмова. Први дугометражни цртани филм (70 минута) урађен је 1917. године (El Apóstol) и за тадашње време, 14 сличица по секунди је био импресиван подухват. Студио Волта Дизнија је 1933. године издао дугометражни цртани филм Снежана и седам патуљака, први дугометражни цртани филм који је у потпуности био нацртан на целулоидној фолији. Јапан је почео да развија цртани филм 1917. године, само за јапанску публику. Први јапански дугометражни цртани филм који је добио међународно признање је Лопов из Багуда замка (Bagudajō no tōzoku). Јапански цртани филм се од самог почетка борио са високим трошковима продукције, а међународну популарност је стекао захваљујући ТВ серији Астробој (Tetsuwan Atomu) – аниме (анимирана манга), коју је креирао Тезука Осаму.

Claymation је техника настала 1897. године, када је пронађен пластицин (пластелин). Данас се ретко праве анимирани филмови овом техником, јер је посао мукотрпан.

CGI (Computer-generated imagery) је филмска техника која се развија од 1970. године, а првобитно је била намењена специјалним ефектима за игране филмове. Компанија Џорџа Лукаса је направила први CGI лик за играни филм Млади Шерлок Холмс, који је скениран и насликан на филмској траци помоћу ласера. Први дугометражни, у потпуности CG филм, је Прича о играчкама (Toy Story), анимирани филм.

Мерна јединица за брзину смењивања сличица (фрејмова/кадрова) по секунди је fps (frames per second). Опажање кретања се одвија између 10 и 12 fps. Стандард за доживљај природног кретања је 24 fps. Још увек је у току дебата да ли веће вредности fps опажамо као реалистичније кретање или не. Научник Џон Хес (John Hess) је разматрао број слика од 10–20.000 fps, с обзиром на то да неке телевизије, филмови и игрице имају далеко веће вредности.

Наставник може да прикаже кратке анимиране филмове (или инсерте) разних школа анимације и да направи осврт на развој анимираног филма од југословенског (нпр. Сурогат Душана Вукотића из 1961, првог анимираног филма изван САД који је добио Оскара за најбољи цртани филм) до кратких анимираних филмова савремених аутора (нпр. награђени кратки анимирани филм, Ехо, Косте Ракићевића и Борише Симовића из 2018; Maiden Swifter Than Horses, београдског студија Go Hektik...). Од трејлера је пожељно показати одабрани трејлер студија Гибли (Studio Ghibli), за дугометражни цртани филм. Затим, анимације француског студија CrCr, шпанског Sunshine и београдског Spring Onion Studio (инсерти који не садрже насиље). Ученици могу да пореде традиционално урађене анимације и CGI анимације и размењују мишљења (уз уважавање различитих мишљења и утисака). Пожељно је показати кратки цртани филм, The Starfish Story, који је урађен за само два дана, како би ученицима било јасније да се цртани филмови могу и једноставно креирати (уз напомену да брзина утиче на квалитет).

Потребно је разјаснити појам сториборда. Сториборд није књига снимања. Књига снимања је детаљно разрађен сценарио који припрема режисер и у зависности од његовог начина рада, књига снимања може садржати само текст и шифре. Више о елементима књиге снимања може се сазнати из Филмске енциклопедије. За разлику од филмског кадра и кадра у стрипу, сториборд се не припрема за публику, односно читаоце и може имати различите форме. Код сториборда кадрови могу бити сличнији филмском кадру или сличнији стрипу или комбинација.

Пре израде сториборда за цртани или анимирани филм, потребно је осмислити причу, написати сценарио, осмислити изглед и карактер ликова. Потребно је објаснити Дизнијевих 12 принципа анимације на примерима и технику stop motion (кадар по кадар). Затим је потребно указати на софтвере за анимацију (нпр. Adоbe Photoshop Timeline и Frame или Stopmotion).

На основу процене могућности одељења или групе наставник одређује да ли ће ученици радити традиционалну анимацију, компјутерску или комбиновану, а заједно са ученицима договара намену анимације. Ученици могу у групи или тиму да ураде кратки цртани или анимирани филм за конкурс, трејлер за (непостојећи) дугометражни филм или (непостојећу) игрицу, анимирану ТВ шпицу (најавну, одјавну или обе), анимацију за музички спот, анимирану рекламу за неки производ... Важно је да бар једна анимација буде цртана.

Наставник указује на везу анимације и графичког дизајна, као и на употребу анимације у рекламно-пропагандне сврхе. Уколико се ради анимација за ТВ шпицу за пропагандни програм (блок огласних порука), задатак је потребно ускладити са Правилником о аудио-визуелним комерцијалним комуникацијама.

Наставник може да, према сопственој процени о могућностима групе, предложи да се у појединим случајевима уради преливање слике из монохроматске (црно-беле) у колор или трансформација типографије (према боји или облику).

У складу са проценом интересовања и брзине напредовања групе, у завршном делу теме наставник може да организује рад у групи, где би сви анимирани ликови из пројектног задатка учествовали у једној причи, коју група заједно смишља.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује кроз пројектне задатке или пројекте у школи. То може бити детаљнија обрада једне или више тема или нека нова активност која прати савремене токове графичког дизајна или припремање радова за одређени конкурс. Блок настава може да се одржи и на одговарајућој интернет платформи која омогућава заједничко дизајнирање у тиму или групи ученика. Према исказаном интересовању ученика, један део наставе у блоку се може реализовати кроз посету студију за графички дизајн или студију за анимацију.

Трећи разред

СТАНДАРНА ШТАМПАНА ГРАФИКА

У уводном делу теме се разматра графичка илустрација као уметничка форма, важна за савремени графички дизајн. Наставник припрема презентацију која садржи дефиниције, примере који показују разлике између графичког дизајна, илустрације и графичке илустрације, а који се у савременом добу налазе у блиској повезаности. У оквиру презентације ученицима треба показати да је могуће илустрацију направити слободном руком (на папиру или помоћу дигиталног таблета), као и у апликативном програму за векторску графику (користећи боје и облике тако да опонашају илустративни стил).

Први пројектни задатак је графичко илустровање одређеног реалног облика који може бити из света флоре и фауне или портрет. Пројектни задатак треба да садржи три сегмента: једноставан задатак, средње захтеван задатак и сложени задатак. Процес илустровања треба да садржи следеће фазе: идејно решење, дефинисање облика или карактера, израда скица и одређивање шеме боја и, на крају, финално илустровање.

Други пројектни задатак је дизајнирање етикета и налепница. Пожељно је да наставник покаже што већи број врста, облика и колорита идејних решења налепница и етикета. Потребно је да нагласи да су етикете и налепнице веома сличне јер су штампани материјал који садржи информације о бренду или производу. Њихова упечатљива разлика (осим што су налепнице строго лепљиве) је у томе што налепнице не морају нужно да садрже текстуалне информације о производу и бренду. Неке налепнице садрже само лого бренда или слику која се може повезати са брендом или неком идејом, поруком, ставом... Такође, битна разлика је и у материјалу. Етикете се штампају на папиру, картону, текстилу, кожи, пластици..., док неки од тих материјала нису погодни за налепнице. Пожељно је да наставник укаже и на специјалне врсте налепница (термо, провидне, метализиране, текстуриране, холограмске...) и одговарајућу врсту штампе за такве налепнице.

Пре дизајнирања етикете потребно је испланирати следеће: одабрати продукт, бренд и материјал за етикету, одредити које информације треба навести и нагласити, размислити о дизајну облика, припремити лого бренда, одлучити која је одговарајућа типографија, оставити довољно белине, осмислити бар један декоративни детаљ и одабрати одговарајући софтвер за обликовање. Етикете треба да се истичу и дочарају јединствени квалитет производа. Коначно решење се чува у формату за штампу.

Фазе креирања налепница су сличне, прво треба одабрати продукт или намену налепнице, размислити о дизајну налепнице према намени, одабрати боју, типографију, позадину, величину и облик. Наставник објашњава које врсте налепница постоје и каквог, према сврси, могу бити облика. Потребно је да ученици ураде неколико формата (template) за налепнице и етикете.

Затим следи дизајнирање огласа. Приликом разматрања огласа потребно је да наставник на самом почетку наведе врсте и елементе огласа, затим да објасни разлику између новинских огласа и огласа у часописима и књигама. Ученици треба да припреме одговарајући садржај огласа за часопис, као што су наслови, илустрације, фотографије, текст и сви потребни подаци о оглашивачу – заштитни знак, логотип, адресне податке, да повежу слоган са илустрацијом.

У наставку теме потребно је да наставник упозна ученике са врстама пословне галантерије и начином техничке припреме. Препоручује се да ученици дизајнирају све елементе пословне галантерије који су предложени у табели, а које наставник може поделити као индивидуалне задатке или задатке за тимове. На тај начин сви ученици ће се упознати са свим елементима, а за оне који им буду додељени ће урадити идејно решење и припрему за штампу. Овај део теме може да се повеже са илустрацијом коју су ученици радили на почетку године, односно ученици могу своје идејно решење графичке илустрације применити на пословној галантерији.

Потребно је говорити о графичким решењима мањих формата за графичке производе разнородних намена. У табели су понуђени предлози садржаја, који могу само да се објасне на примерима или ученици могу радити скице за један и више продуката, ако су довршили све пројекте у року.

ДИГИТАЛНА РЕКЛАМНА ГРАФИКА

Потребно је да наставник упореди, уз примере, графику намењену за штампане и за дигиталне медије. Такође, неопходно је упоредити на који начин се припремају графичка решења (у смислу формата, боје и типографије) за штампане форме, а на који за дигиталне.

Препорука је да први задатак буде креирање дигиталног огласа за друштвене мреже. Ученици се могу информисати о врстама дигиталних реклама на интернету ако у претраживач унесу: Online Ads: A Guide to Online Ad Types and Formats. Потребно је да наставник информише ученике о савременом интернет маркетингу. Друштвене мреже су најпогодније место за рекламирање, с обзиром на то да имају највећи број корисника. Како огласа има превише, да би оглас привукао пажњу неопходно је да буде оригиналан, да се видно разликује од других огласа и да буде високог естетског квалитета. Неопходно је да наставник прати савремени ток графичког дизајна и да пружи ученицима важне смернице и савете.

Следећи задатак може бити обликовање стикера који се користе за друштвене мреже (Viber, WhatsApp, Instagram, Facebook, Snapchat...). Наставник прво треба да објасни да термин стикер није само страна реч за налепницу. Термин се користи и у уличној/урбаној уметности. За разлику од графита и мурала, стикер је стилизован цртеж или слика малих димензија урађена на неочекиваним местима (бандере, корпе за отпатке, олуци, сливници, заштитни стубови...). Термин стикер се користи и за дигиталне цртеже, слике, фотографије и натписе малих димензија који, такође, нису лепљиви, а могу бити анимирани и садржати звук. Стикер се битно разликује од налепнице на коју подсећа само својим димензијама. Уметнички обликован дигитални стикер, осим естетских квалитета и атрактивности, треба да садржи и одређену поруку. Као пример се могу показати вибер стикери VIDIMO SE KOD KONJA и Idemooo NIŠ, који промовишу градове; VOTE анимирани стикер Мат Војса (Mat Voyce) са политичком поруком; стикери за јапанску апликацију LINE који одражавају стил манге, а функција им је да олакшају корисницима изражавање емоција... Затим, стикери са празничним темама, стикери за фанове неке игрице, стрипа, анимиране серије..., стикери брендова, стикери државних установа... Задатак обухвата и учење о психолошком и симболичком дејству боје и комбинацији боја. Боје, типографија и облик стикера треба да одражавају поруку која жели да се пренесе. Ученици прво раде скице на папиру или дигиталној графичкој табли, а стикер или стикере реализују у одабраном апликативном програму. У складу са темом, садржај стикера треба да има рекламну/промотивну функцију.

РЕКЛАМНА ГРАФИКА ВЕЛИКОГ ФОРМАТА

На почетку теме је потребно разговарати о уметничкој векторској илустрацији, навести из ког разлога се користи и зашто је битна за ову тему. Векторска графика не подлеже проблему који настаје приликом повећања растерске графике (пикселизација), па је погодна у раду са дигиталном штампом великог формата. Најједноставнији начин да ученици увиде разлику између увећања растерске и векторске графике је да наставник пребаци слику која је обрађена у програму за растерску графику (нпр. Photoshop) у програм за векторску графику (нпр. CorelDRAW) где се може упоредити разлика. Треба напоменути да приликом дизајна векторске илустрације као почетни корак креирања може бити скица рађена слободном руком (потребно је показати примере скица и коначну илустрацију). Скице се могу урадити и на таблету или мобилном телефону помоћу алата Tayasui Sketches или сличног. Треба поменути више начина векторизовања растерске графике и указати на најједноставније. Затим је потребно детаљно објаснити, корак по корак, како се према скици креира векторска графика у нпр. софтверу Adobe Illustrator CC. У овом делу теме ученици раде вежбе, примењујући знања о илустрацији и растеру.

По завршетку вежби наставник треба да зада пројектни задатак у вези дизајнирања рекламне графике великог формата. Потребно је нагласити да Шау картон није нужно великих димензија, обликује се и за пултове. Расклопиви фото пано је већих димензија, уобичајено се поставља у ентеријер биоскопа, на сајамским штандовима или приликом одржавања манифестација, може бити различитих конструкција, без металних делова. Backboard је самостојећи расклопиви рекламни зид на точковима, има металну конструкцију, не садржи нужно фотографију (користи се и у сценографији). Rollup банер је комплет који садржи расклопиву металну конструкцију, графику штампану на платну и торбу... Ученици могу прво да ураде макете од картона, мањих димензија, за Шау картон и расклопиви фото пано како би могли да планирају дизајн за одређену картонску конструкцију. У следећој фази дизајнирају рекламу за одређену организацију, коју наставник може да зада или да је ученици самостално одаберу, на основу неколико предлога наставника. Уколико школа има могућности, коначна решења могу да се одштампају у предвиђеним димензијама за готов продукт. Након завршеног пројекта ученици треба да презентују свој пројекат.

ВЕБ САЈТ

Ученици треба да се упознају са дужностима веб дизајнера (Front-End Developer), и основама веб дизајна. Прво је потребно проверити са наставником рачунарства и информатике у којој мери су ученици упознати са основама веб дизајна. Затим, наставник презентује како се планира веб сајт, како изгледа мапа сајта, какви типови сајта постоје и какве структуре сајт може да буде. Као примере веб сајта треба показати оне који су тренутно актуелни и чији дизајн прати нове токове.

Наставник треба да укаже на то да је веб страница ликовно-графичка композиција, па је при планирању распореда текстуалних и визуелних садржаја потребно примењивати знања о принципима компоновања, боји, текстури, типографији... Важно је указати на то које комбинације типографских и ликовно-графичких елемената визуелно замарају или одбијају потенцијалне кориснике, као и на препоручена безсерифна писма за текстове на интернету. Изглед странице је јако важан, али је подређен функционалности. То значи да веб страница, поред тога што треба да буде прегледна и визуелно привлачна, мора да омогући брзо и једноставно коришћење сајта.

Као почетну вежбу, ученици могу да скицирају на папиру изглед почетне странице сајта. Потребно је да осмисле намену сајта и одаберу одговарајућу боју позадине (background) примењујући знања о психолошким и симболичким својствима боје или бирајући боју и текстуру која њих лично представља. Затим треба да конструишу заглавље (header), где ће касније осмислити и уписати назив сајта (лого); подножје (footer), где ће касније уписати своје име; поље или поља за садржај и бочну колону (sidebar), без банера. Ученик самостално одлучује да ли ће навигација (мени) бити смештена на заглављу или у бочној колони. Друга вежба може да буде смишљање текста и избор (или креирање) визуелних садржаја у складу са наменом сајта. Притом је најважније да текст и визуелни садржаји буду оригинални (не прекопирани). Трећа вежба може да буде компоновање странице сајта у Вордовом документу. Уколико ученици креирају цртеже за сајт, потребно је да их скенирају и обраде у софтверу за обраду фотографија. За почетак, могу на исти начин да обраде лого и сачувају га као слику. У овој вежби је најважнија композиција.

Следећа вежба може бити у одабраном софтверу из Adobe пакета, с тим да се лого конструише у програму за векторску графику, а слике/цртежи векторизују. Напредни ученици могу користити програм Adobe Dreamweaver за компоновање странице. Још једна вежба може бити креирање странице избором готових шаблона на платформама које нуде и бесплатне основне апликације (Wix, Zyro, Weebly, Imcreator, Jimdo...).

Треба имати у виду да нису сви ученици заинтересовани за веб дизајн, да је веб сајт само једна програмска тема. Посебно заинтересовани и напредни ученици могу самостално да уче програмске језике HTML, CSS и JavaScript, путем бесплатних онлајн туторијала. Ова три језика су најједноставнија и довољна дизајнерима. Наставник може да их обавести о онлајн курсевима (нпр. курс Кројачеве школе) и бесплатним онлајн курсевима (нпр. на сајту Webflow University).

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује кроз радионице, пројектне задатке или пројекте, у школи или ван школе. Активности могу бити детаљнија обрада наставних тема или нека нова активност која прати савремене токове графичког дизајна. Блок настава може бити конципирана тако да ученици стекну стручно-техничка знања у високошколској установи са којом школа има сарадњу. Према потреби и наставној ситуацији блок настава може да се реализује онлајн, у виду курсева или заједничког рада на интернет платформи.

Четврти разред

ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН

На првом часу је потребно да наставник разговором провери знање ученика о графичком дизајну, њихова интересовања за ликовно-графичко изражавање и одређене ужестручне области графичког дизајна. У складу са проценом, наставник може да зада ученицима истраживачки задатак мотивационог карактера. На пример, да пронађу на интернету информације о томе како су и који су уметнички правци утицали на развој дизајна (импресионизам, експресионизам, кубизам, футуризам, Art Nouveau, Art deco, конструктивизам, дадаизам и други авангардни правци, као и школа Bauhaus, апстрактни експресионизам, минимализам, pop art, концептуална уметност...). Истраживачки задатак може да се реализује на часу или код куће. Уколико се реализује на часу, наставник треба да ограничи време за истраживање, а пожељно је и да подели групу у тимове. Резултати истраживања би послужили као основ за разговор о значају развоја графичког дизајна и технологије за стваралачки рад и њен утицај на промене у уметничком стваралаштву, као и улози графичког дизајна у свакодневном животу.

У оквиру теме ученици треба самостално да одаберу уметнички правац/покрет или уметничко дело које ће послужити као подстицај за креирање оригиналног дизајна графичког производа, који наставник задаје или ученици самостално бирају. Задатак може да се реализује и као домаћи рад, традиционалним прибором и материјалом, по избору ученика.

Наставник треба да прикаже презентацију која садржи атрактивне примере визуелних идентитета, како би се ученици заинтересовали за самостално истраживање. Такође, може да прикаже на очигледним примерима разлике у креирању визуелног идентитета, према врсти и карактеру делатности организације или манифестације. Ученици у договору са наставником бирају организацију за коју желе да осмисле визуелни идентитет. Наставник објашњава на примерима психолошки, универзални и културолошки аспект перцепције боја, као и важност боје као сегмент визуелног идентититета. Може да подсети ученике на примере познатих брендова. На пример, када помисле на Coca Cola, Google, McDonalds, Nike..., које су њихове прве асоцијације. У сваком од ових примера, боје су доминантни елемент, први перцептивни контакт са брендом и кључни фактор за емотивно повезивање будућих корисника са брендом.

Ученицима се може задати да истраже на интернету више о бојама и одаберу две типске боје које најбоље представљају изабрану организацију (корпоративне боје). Организација може бити фиктивна, односно сваки ученик може осмислити фирму / студио за дизајн / установу... за коју ће радити дизајн. Избор боја могу између себе да анализирају и процене реакцију као на циљној групи. Ученике је потребно упознати да, у зависности од културе, религије..., људи различито доживљавају боје, односно усвајају њихово значење и навести примере (на пример, у Ирској, зелена асоцира на срећу, док у неким деловима света, ова боја је обележје ислама. Са друге стране, зелена боја има универзално значење повезано са природом, миром, екологијом). Такође, битан елемент визуелног идентитета је типографија. Важно је одабрати одговарајуће писмо и фонт за визуелни идентитет организације.

Ученици почињу задатак израдом скица. Скице омогућавају брзо истраживање многих варијанти једне идеје са циљем да се из процеса издвоје добре идеје од лоших. Све почиње од идеје. Идеја води ка даљем размишљању о потенцијалним могућностима. Размишљање даље води ка осмишљавању целокупног концепта. Концепт, на крају, доводи до јединственог креативног решења. Скице се раде традиционалним техникама за одабране елементе визуелног идентитета организације (лого, меморандум, визит карте, коверте, налепнице, промо материјал...). У овој теми је најважније развијати концепт, није нужно да се скице разрађују у апликативном програму и штампају.

По завршетку задатка, пожељно је објаснити да, према теорији из средине двадесетог века, сваки производ има свој животни век. Животни век производа има четири фазе: увођење; раст; зрелост; опадање. Животни век зависи од квалитета производа, цене, конкуренције и других фактора, али визуелни идентитет производа игра значајну улогу у свакој фази. Како би се задржали стари и привукли нови корисници, визуелни идентитет се после одређеног времена иновира (редизајнира), али тако да задржи препознатљивост на коју су лојални корисници навикли. Као пример се могу показати све варијанте дизајна бренда Coca Cola, не само амбалаже, већ и рекламних плаката. Пожељно је објаснити да је редизајн (ако се дизајн не мења у потпуности) изузетно сложен задатак, јер може имати контраефекат и одбити кориснике. С друге стране, када је реч о манифестацији (нпр. ФЕСТ, БЕМУС...) пожељно је константно смишљати потпуно нова идејна решења за плакате и пратећи материјал.

Напредни и посебно заинтересовани ученици могу за домаћи задатак пробати да ураде редизајн свог одобреног идејног решења. Исти тип домаћег задатка (редизајн) за напредне и посебно заинтересоване ученике може се задати и у наредним темама.

ЗАШТИТНИ ЗНАК

У уводном делу теме, наставник заједно са ученицима разматра примере заштитних знакова кроз историју. Наставник, уз презентацију, представља кратку историју заштитног знака, објашњава основне разлике, приступе у решавању заштитног знака. Потребно је укратко подсетити ученике на процес стилизације од реалног облика до знака/симбола о коме су учили у другом разреду. Наставник одлучује у којој мери ће проширити објашњење визуелних знакова и која заједничка обележја имају од идеје-функције-значења.

Ученицима се може предложити да пре почетка рада на скицама, напишу појмове који су везани за изабрану организацију, истраже и користе различиту литературу и друге изворе информација. Такође, може се предложити ученицима да користе технику слободних асоцијација или технику олуја идеја (brainstorming), у којој се записује свака мисао, реч или идеја која им падне напамет у вези са одређеном организацијом. Циљ овог записивања је даље истраживање по питању визуелних метафора. Систематизујући прикупљене информације долазе до различитих идејних решења симбола, проналазе симболичан начин решавања знака. Скице заштитног знака изводе се у оловци. После усвојеног идејног решења заштитни знак се реализује у одговарајућем софтверу за графички дизајн.

Задаци у оквиру теме захтевају више времена за реализацију. Потребно је планирати довољан број часова за све фазе од разраде скица до реализације задатка (конструкција знака, позитив, негатив, решење у боји, пластичан знак, смањење знака).

ЛОГОТИП

У уводном делу теме, наставник заједно са ученицима разматра примере логотипа кроз историју. На пример, приликом разговора о примени, избору фонта, наставник може, на примерима, да укаже на специфичан начин извођења различитих познатих логотипа кроз време, њихове промене које су их учиниле препознатљивима у широј јавности (Nike, Adidas, Apple, Google...). Логотип даје идентитет бренду, представља његове темељне вредности и мисију. После уводног разговора, може се препоручити ученицима да самостално истраже друге примере који су у вези са организацијом или манифестацијом коју су одабрали. Потребно је истаћи разлику између бренда, визуелног идентитета и логотипа. Задатак се може поставити као и код заштитног знака.

Ученицима се може предложити да пре почетка рада на скицама, напишу појмове који су везани за изабрану организацију, истраже и користе различиту литературу и друге изворе информација. Систематизујући прикупљене информације долазе до различитих идејних решења логотипа, проналазе симболичан начин решавања логотипа. Скице логотипа изводе се у оловци. Пожељно је да ученик осмисли варијације односа логотипа. Због различитих подручја примене, уводе се још два решења међусобног положаја знака и логотипа. Први, усправно постављени међуоднос знака и логотипа користи се кад год је то потребно ради истицања знака, јер је код њега однос знака и логотипа такав да је знак много изражајнији. После усвојеног идејног решења логотип се реализује у одговарајућем софтверу за графички дизајн.

Задаци у оквиру теме захтевају више времена за реализацију. Потребно је планирати довољан број часова за све фазе од разраде скица до извођења задатка (позитив, негатив, логотип у боји, три смањења логотипа).

РЕКЛАМНА ГРАФИКА

У оквиру теме груписани су одабрани кључни појмови који се односе на три производа рекламне графике штампане на папиру и картону, па је у оквиру теме потребно да ученици ураде макете или коначно решење у штампаној форми. На почетку теме је потребно договорити за коју организацију, производ, град или место... ће се радити промоција. То може да буде нпр. организација која производи и продаје књиге, филмове, музичке инструменте, козметику, сатове, намештај, обућу, слаткише, машине...; хуманитарна организација; уметничко удружење... Ученици могу да одаберу мотиве који их највише мотивишу на стваралачки рад. Важно је да у оквиру ове теме повежу знања и вештине које су развијали у овом и другим стручним предметима.

Пројектни задатак обухвата више мањих задатака. Ученици раде дизајн за исту организацију, производ, манифестацију, град или место... у свим задацима, па је неопходно да дизајн буде препознатљив и стилски уједначен на огласу, календару и проспекту.

У оквиру првог задатка визуелни идентитет се поставља на огласном решењу (стандардни елементи, типске боје, слоган, типографија, фотографија/илустрација, позиција елемената...) за часопис.

Следећи задатак је дизајнирање календара, зидног, стоног и џепног. Ученици планирају формат и облик, бирају фонт, начин дизајнирања (илустровање или обрада фотографија), планирају организацију елемената на страници. На крају задатка треба да имају три финална производа – три календара различитих величина и врста са истим дизајном, промотивног карактера. Ако наставник процени да група не може да реализује финалне производе у планираном року, није нужно да ученици ураде странице за свих дванаест месеци.

У трећем задатку наставник треба да објасни на примерима врсте, намене и елементе проспекта (брошуре), као и различите начине склапања. Ученици треба да анализирају на примерима различите приступе у савијању проспекта, организују и планирају количину информација, истражују и проналазе више могућности за решавање проблема, тачно постављају циљеве проспекта, одаберу формат у зависности од количине информација, воде рачуна о избору квалитета папира и начину штампања, уважавају економичност у погледу штампања.

ПОСЛОВНИ ПАПИРИ

Наставник заједно са ученицима разматра примере визуелног идентитета пословних папира, повезује ову наставну тему са темама које су обрађиване на почетку године и у трећој години. Потребно је да наставник зада пројектни задатак у оквиру ког ће ученици прво формирати визуелни идентитет организације, а онда уклопити у индустријске стандарде који ће им, такође, бити предочени и објашњени. Ученици су током школовања у више наврата учили о визуелном идентитету, тако да се овај део пројектног задатка подразумева као примена наученог, па је потребно да наставник стави акценат на сналажењу ученика да креирани визуелни идентитет уклопе у формате који су предложени у табели (коверта, визиткарта, фасцикла, фактура, позивница, уговор...).

Завршни део пројектног задатка може да буде годишњи извештај одређене организације. Садржај годишњег извештаја је следећи: писмо председника/директора, преглед садржаја, пословни профил, менаџмент дискусија и анализа и финансијски извештај. Наставник упућује ученике да буду стратешки оријентисани у дизајнирању порука и изгледа, да додају наслове и поднаслове да би помогли читаоцима да прате нарацију и пронађу одељке који их највише занимају, користе оквире за текст и подвлаче цитате да би нагласили кључне тачке и раздвојили дугачке делове. Пожељно је да користе фотографије како би показали људску страну посла институције и укључе боју као део шеме боја која је у складу са брендом. Годишњи извештај подразумева да ученик и технички припреми дигитални формат за штампу.

ПРОСТОРНА ВИЗУЕЛНА КОМУНИКАЦИЈА

Наставник треба да разматра са ученицима елементе визуелне комуникације, где и на које све начине се графички дизајн користи у јавним просторима. Наставник показује примере из урбаних средина код нас и у свету, који треба да мотивишу ученике да у задацима буду што ефектнији, да привуку пажњу и пренесу поруку корисницима притом примењујући основне законске прописе и принципе пословне етике.

Први кључни појам се односи на рекламну и декоративну графику на саобраћајним средствима у 21. веку. Приликом објашњавања појма наставник треба да усмерава дискусију тако да ученици слободно размењују мишљења у опуштеној атмосфери, без сукоба. Као примери могу се показати осликани авиони финске авио-компаније Finnai; аустралијске Qantas; јапанске ANA; новозеландске Air New Zealand... Осликани авиони промовишу неку организацију (Уницеф, модну кућу, филмски студио...) или карактеристичне елементе културе државе. Пожељно је да ученици методом „олуја идеја” дају своје предлоге за промоцију на путничким авионима. Ако наставник процени да је група посебно заинтересована и мотивисана, ученици могу одмах да скицирају своје замисли.

У наставку је потребно подстаћи разговор о рекламама на градским и путничким друмским саобраћајним средствима. Може се показати нпр. градски аутобус обавијен џиновским питоном у Копенхагену као пример уметничког дела и рекламе за зоолошки врт. Реакције јавности су биле помешане. С једне стране, аутобус их је пријатно изненадио својим необичним изгледом, а истовремено су били забринути да ће дизајн ометати саобраћај и изазвати несреће. У нашој земљи је законом забрањено оглашавање које може изазвати страх и угрозити безбедност. Ученицима је потребно укратко изложити најважније садржаје Закона о оглашавању („Сл. гласник РС”, бр. 6/2016 и 52/2019 – др. закон) и указати на одлуку Скупштине града Београда (2022) да се рекламе уклоне са свих превозних средстава у граду.

Са ученицима је потребно дискутовати о естетским квалитетима реклама на превозним средствима и о томе да ли су сва атрактивна и оригинална решења прихватљива. На пример, реклама на аутобусима маркетиншке агенције Ogilvy из Монтреала урађена за асоцијацију Colorectal Cancer Association of Canada… Такође, потребно је поставити питање шта мисле о декоративном дизајну путничких аутобуса, камиона, мотора...

Други кључни појам је у вези јефтинијих облика оглашавања који се свакодневно срећу у урбаним срединама. Као примери атрактивних и оригиналних билборда могу се показати Miele vacuum cleaners (USA); Absolut New York & IKEA (USA); Sugar Free (India); OT Formula Toothcare (Indonesia); Clean Air (USA); TV3: Law And Order (New Zealand); The Economist (UK); ручно осликани билборд STIL SA STAVOM BEOGRADA... Ученици треба да прошире знања о билбордима. Билборди могу имати тродимензионалну форму, форму штампаног плаката заштићеног плексигласом, форму дигиталних слика које се смењују, форму једне анимиране слике, могу имати ЛЕД осветљење, могу бити уникати осликани руком, могу имати форму која се трансформише и друге ефекте и иновације (нпр. технологију за пречишћавање ваздуха)...

Надаље је потребно показати атрактивни дизајн градских аутобуских стајалишта који укључује и графички дизајн са рекламном поруком, социјалном поруком и/или техничком иновацијом. Као примери се могу показати: Black music all the way агенције Dentsu из Бразила; Victoria Bug Zoo агенције Rethink из Ванкувера; Only use electricity when you need it агенције Saatchi&Saatchi у Кејптауну; Is invisibility possible? Invent your future with a career in science агенције MacLaren McCann у Канади; Икеина стајалишта са намештајем; соларна паметна стајалишта компаније ПЕТРОСОЛАР у Србији... Такође, потребно је указати на филтер коцке компаније Mann+Hummel које пречишћавају ваздух, а имају технологију која се може уградити на аутобуска стајалишта и билборде. Затим је потребно показати све врсте банера, материјале и димензије, конструкцију..., фасадне рекламе великог формата, рекламе на бандерама (бандерашице)...

Трећи кључни појам је у вези визуелног означавања екстеријера зграда (фасада, кров, улаз...), као што су музеј, банка, пошта, полицијска станица, шопинг центар, робна кућа, мегамаркет, пословне зграде домаћих и страних фирми, медијске куће... у нашој земљи. Поједине организације имају више форми визуелног означавања, док се неке означавају само таблом, која може бити више или мање упадљива. У вези са овим појмом ученици треба да разматрају, на примерима, које организације су успешно визуелно означене, а које неупадљиво или недовољно квалитетно, те им је могуће и пожељно редизајнирати визуелно означавање.

Четврти кључни појам је у вези са производима графичког дизајна који обележавају ентеријер пословних зграда и излагачких простора на сајмовима, укључујући и рекламну галантерију која се дели пословним партнерима или потенцијалним корисницима/купцима.

КЊИГА ГРАФИЧКИХ СТАНДАРДА

Последња наставна тема у завршној години учења је пројектни задатак у вези формирања књиге графичких стандарда. Наставник прво треба да објасни зашто велике компаније обавезно имају књигу графичких стандарда, као и елементе који је чине, у штампаној и дигиталној форми за интернет. Књига графичких стандарда се ради за једну одређену организацију, у виду инфо-графике на свакој страници, а треба да садржи и нацрте свих рекламних производа за дату организацију.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Компоновање (примена принципа компоновања, организација слике и текста...);

3) Примена техника (традиционалних и алатки у апликативном програму);

4) Развијање креативних идеја (проверава се краћим описом подстицаја за идејно решење; поређењем у односу на претходне идеје ученика...);

5) Однос према раду (посвећеност, поштовање рокова, истрајност, уредност...);

6) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

7) Однос према себи и другима (поштовање личности, поштовање других култура, поштовање различитости, поштовање својих и радова других ученика)...

Могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања су:

– проблемски задатак;

– индивидуални пројектни задатак (бодују се процес и резултат);

– домаћи рад (бодује се резултат);

– извођење пројекта у тиму (према задатим критеријумима);

– књига графичких стандарда;

– завршни рад / портфолио / мапа радова / изложба.

ПИСМО

Циљ учења предмета Писмо је да ученик развија функционална знања о калиграфији и типографији, вештине извођења историјских и савремених писама, критичко и стваралачко мишљење, естетске критеријуме и одговоран однос према раду, наслеђу културе и уметности свог и других народа, ради примене у учењу, наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова+20 часова у блоку

Разред Трећи

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 70 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Писмо је средство преношења мисли, кроз простор и кроз време. У ширем смислу, то је сваки систем видљивих облика (цртежа, слика, симбола, знакова и њихових комбинација), намерно произведених у сврху меморисања и обавештавања. У ужем смислу, писмо је систем знакова који представљају одређене елементе говорног језика: поједине речи, слогове или гласове. Формално, писмо је скуп договорених знакова, довољних за писање неког језика. Писмо се везује за језик. Писмо представља важан елемент у различитим видовима графичких комуникација (књига, часопис, плакат, амбалажа, презентација...), те се знања, вештине и способности које се развијају учењем писма примењују и у настави других предмета. Програм предмета Писмо садржи две области:

– КАЛИГРАФИЈА (II разред);

– ТИПОГРАФИЈА (III разред).

Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Ради лакшег планирања наставе у овом делу је предложен оквирни број школских часова за сваку тему:

Други разред

Развој писма и калиграфија (4)

Прибор и материјал (6)

Римска капитала (25)

Ренесансни курзив (14)

Ћирилична верзија ренесансног курзива (7)

Уставно писмо (14)

Трећи разред

Развој штампе и типографије (4)

Типографска писма (14)

Метрика (17)

Обликовање ауторског писма (35)

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу су дати су предлози за остваривање наставе, понуђени као помоћ наставнику, а од наставника се очекује да осмисли ефикасне активности ученика.

На почетку године потребно је информисати ученике о циљу и исходима учења, начину и динамици рада током школске године.

Други разред

Калиграфија је уметност која развија визуелно опажање, моторику, прецизност, уредност, пажњу, истрајност, самодисциплину, естетске критеријуме, способност планирања и управљања временом, одговорност... кроз вежбање правилног коришћења прибора, материјала и калиграфских правила током писања старих писама. Настава и учење калиграфије подстичу развој стваралачког мишљења, кроз задатке који захтевају осмишљавање и реализацију оригиналних калиграфских решења.

РАЗВОЈ ПИСМА И КАЛИГРАФИЈА

На првом часу наставник треба да објасни различите дефиниције писма и да покаже примере развоја писама од пиктографског (сликовног), преко идеографског (појмовног), силабичког (слоговног) до алфабетског (гласовног) писма, пружајући основне информације о њиховим карактеристикама и времену настанка. Заједно са ученицима наставник упоређује средства и начине писане комуникације кроз време.

Наставник треба да покаже примере калиграфије, уз објашњење значаја и примене током историје и у данашње време. Препорука је да се почне од персијске калиграфије пре 7. века, која је значајно утицала на развој персијске/иранске калиграфије по примању ислама. Затим је потребно указати на то да се у исламу калиграфија сматрала светим писмом, док се у древној Кини сматрала супериорном врстом уметности. Јапанска калиграфија се развила под утицајем кинеске, а преко кореанске. Блиско је повезана са Зен будизмом и не сматра се само лепим писањем, већ духовним искуством. Калиграфија се у Европи развила пре хришћанства и није имала духовни карактер, већ су се записивали текстови различите садржине и развијали бројни стилови лепог писања. Наставник треба да покаже примере европског писма, а потребно је показати и писма које ученици неће користити у наредним темама.

Излагање уз презентацију треба да буде мотивационог карактера, а ученици могу за домаћи задатак да истраже писмо и стил који их највише мотивише и да насликају савремену композицију од једног знака или једне речи или више слова, користећи четку (треба претходно да испробају траг различитих четкица које имају), а могу да раде и импровизованим прибором, нпр. спужвом, траком картона... Своје радове треба укратко да образложе.

ПРИБОР И МАТЕРИЈАЛ

Наставник треба да информише ученике шта је потребно набавити од прибора и материјала за писање. Потребно је да објасни, уз презентацију, како изгледа калиграфско печатно перо, а како перо шиљатог врха, како изгледају држаље у које се поставља перо, која течност је најбоља за писање калиграфским пером и на каквом папиру, како се наноси течност на перо, како се одржава прибор... Потребно је направити поређење са старим алаткама у односу на данашње (нпр. гушчије перо и зашто је потребно одмастити га пре почетка писања, или трска и њена обрада у калиграфску алатку), показати и остали савремени прибор који се користи за калиграфију и укратко навести предности и мане.

Затим, потребно је навести врсте и формате папира, лењире за шпартање, оловке и остали материјал и прибор који ће ученици користити. Тражени прибор и материјал се може набавити у стручно профилисаним књижарама или наручити онлајн. Ученици треба да набаве прибор и материјал за следећи час.

Неопходно је утврдити да ли у групи има леворуких ученика. Постоје пера са прилагођеним углом за леву руку, али се теже налазе. Уколико леворуки ученик набави перо за десну руку, потребно је да наставник обради перо и прилагоди га за писање левом руком. Ефикасније је да наставник покаже начин држања алата за писање, нагињање алата под одређеним углом. Постоје различити положаји за леворуке, неки пишу држећи руку изнад реда, а најзгоднији начин је окретање папира под углом од 90 степени. У том смислу, добра су и пера подрезана равно (а не под углом).

У оквиру вежбања потеза наставник прво проверава да ли сви ученици имају потребан прибор и материјал за рад. Наставник треба да покаже и објасни како се правилно поставља перо у држаљу; да покаже правилно држање и вођење пера; демонстрира различите ширине потеза пером; покаже како се одређује висина потеза бројем печата одређеног пера и како се шпарта линијски систем за писање; да демонстрира писање усправних потеза за вежбу и покаже разлику између угла држања пера и угла повлачења потеза; да покаже како се једним пером добија различита ширина потеза. Демонстрација може да се изведе кредом на табли, која ће заменити печат пера. Такође, демонстрација може бити на папиру, директно снимана камером и пројектована преко пројектора или снимак демонстрације, који се показао као одличан начин током онлајн наставе и представља добру допуну у раду.

Важно је објаснити ученицима како се чисте и чувају пера.

Прва вежба треба да буде једноставна, у виду прецизно писаних, усправних стубова, у сваком другом шпартаном реду, а размаци између њих треба да буду исте ширине као ширина писаних стубова. Потребно је одржати ритам наизменичним понављањем стубова и размака. После неколико исписаних редова треба променити ритам повећавањем размака између стубова. Путем ове вежбе ученици имају први контакт са пером и уче да контролишу ширину и ритам писаних потеза.

Следећа вежба треба да покаже разлику у ширини потеза, писањем дијагонала које се спајају на врховима у цик-цак „хармонику” (широко-уско), са одржавањем исте две ширине потеза и ритма у њиховом понављању.

Затим, следи вежба писања полукружних потеза, спојених у слово О.

Ученици треба да вежбају потезе и ван наставе (код куће), а наставник може да задаје одређене вежбе за домаћи задатак.

РИМСКА КАПИТАЛА

Потребно је у уводном делу теме разговарати о култури и писмености у античком Риму, међусобним утицајима античке Грчке и Рима, указати на то да се латиница развила из грчког писма (посредно, преко етрурског писма), показати репрезентативне епиграфске споменике у Европи и на територији Србије – натписе клесане у камену римском капиталом на славолуцима, храмовима, плочама уз статуе и стубове, надгробним споменицима... Потребно је поменути римске градове на територији Србије, као и музеје у нашој земљи где се могу видети римски епиграфски споменици.

Наставник треба да објасни значење појма „капитала”, да упореди капиталу клесану у камену са рукописном капиталом (елегантна/квадратна и рустична).

Затим, разматра се појам серифа на слову, функција и естетика, трансформација серифа од клесане до рукописне капитале и његових варијанти.

Наставник може да објасни како су се припремале таблице за писање премазане воском које су се користиле и у школи и чиме се писало.

Ученици уче да пишу књижну квадратну капиталу (елегантна капитала), по узору на манускрипт Vergilius Augusteus из 4. века.

Наставник прво исписује неколико слова. Прва слова треба да буду једноставније форме за писање, састављена само од вертикалних и хоризонталних потеза. Може се почети писањем слова I и наставити са T, H, L, E, F... Наставник објашњава, на примерима, форму великог слова, пропорцију слова, основну словну линију, дволинијски систем, однос висине и ширине слова, одређивање ширине потеза углом држања пера и условљеност те ширине променом угла повлачења потеза, редослед писања потеза, основни словни стуб, помоћни потез. Неопходно је указати на то да слова немају исту пропорцију и да је изузетно важно писати задата слова у њиховој пропорцији, без икакве промене.

Постепено се уводе сва остала слова, комплекснија по форми и тежа за извођење. Ученици треба да верно репродукују задату форму слова.

После вежби писања слова, вежба се размак између различитих слова у једном реду. Затим се вежба писање речи, па реченице. Наставник објашњава облике знакова за раздвајање и скраћенице, као и начин читања текста у старом Риму.

На крају је потребно објаснити и демонстрирати како се одређује размак између редова, како се одређује и прилагођава његова висина, али тако да не омета читљивост писаног текста, формирање, компоновање текста, дужина писаног реда у односу на величину слова.

У завршном делу теме ученици треба да добију захтевнији задатак, који реализују као домаћи рад, на већем формату папира, при чему је, осим самог исписа и поштовања свих правила о пропорцији слова, ширини потеза и размацима, исто тако важно и компоновање текста на задатом формату, о чему је наставник информисао ученике на ранијим часовима и показао им примере различитих поставки текста на различите формате, са различитим величинама маргина.

Пожељно је показати оригинални манускрипт Vergilius Augusteus, где је једини украс једноставан иницијал, па ученици који то желе могу декорисати текст иницијалом Наставник може задати текстове или препустити ученицима да сами пронађу и изаберу текстове које ће исписати. Потребно је разговором закључити који текстови могу и треба да буду приређени овим писмом, као и на који начин се римска капитала користи данас, прилагођена савременој употреби, кроз различите врсте графичких комуникација.

Наставник одређује рок за израду домаћег задатка (нпр. две недеље). У току тог времена, ученици треба да испланирају реализацију домаћег задатка и могу се консултовати са наставником. Ученици који успешно заврше рад пре предвиђеног рока могу компоновати и кратке експерименталне форме текста (нпр. Вергилијеве изреке), четком или маркерима за калиграфију.

РЕНЕСАНСНИ КУРЗИВ

На почетку теме је потребно показати примере римског античког и средњовековног курзива и тражити да ученици укажу на најважније разлике које уочавају, па тек онда укратко објаснити околности које су довеле до промена.

Стари римски курзив користио се од I до III века, а током четвртог је забрањен за јавну употребу. Реформа писма је трајала од трећег до четвртог века, када су и престале да се користе воштане таблице. Нови курзив се користио од III до X века. Затим, потребно је укратко објаснити узроке због којих је Карло Велики покренуо културну обнову у VIII веку и тражио да се развије ново писмо, каролиншка минускула. У XIV веку у Италији, у оквиру покрета хуманизам, креирана је хуманистичка минускула, можда погрешно названа „антиква” (због текстова на латинском језику писаним каролиншком минускулом, која је послужила као узор за ново писмо). Према неким изворима, велику улогу у настанку хуманистичке минускуле имао је Николо де Николи, хуманиста који је сакупљао и преписивао античке рукописе и формирао значајну библиотеку. Почев од XV века, дошло је до великих географских и научних открића, па у периодизацији историје петнаести век означава крај средњег века и почетак новог века. Почетак новог века је истовремено и почетак епохе ренесансе у Италији. Током ренесансе дошло је до постепеног удаљавања од античких узора и коначно, до замене латинског језика народним. Курзив који је Николо де Николи креирао почетком XV века има више назива: хуманистичко писмо, ренесансно писмо, ренесансни хуманистички курзив, ренесансни курзив, littera antiqua, lettera antica formata, rotonda... У овом програму користе се изрази хуманистичка минускула и ренесансни курзив. Ученицима је потребно објаснити у чему је разлика између ова два писма и да је курзив настао из хуманистике, прилагођавањем у циљу бржег и лакшег писања.

Потребно је обучити ученике да самостално изводе калиграфске исписе једноставним ренесансним курзивом, уз објашњење правила писања задатих слова, правилног одређивања размака између слова, речи, редова и компоновања текста.

У првој вежби наставник треба да изведе демонстрацију и покаже основну разлику у форми великог и малог писаног слова, да објасни начин шпартања додатног система линија под задатим углом, које дефинишу угао повлачења потеза основног словног стуба. Затим, да демонстрира кључне потезе који се састоје од стуба и лука, њиховог повезивања и понављања на истим размацима, истим ритмом:

Потребно је да ученици увежбају однос ширине потеза и размака између потеза, да одрже ритам и постигну хармонију.

После вежбања потеза, наставник демонстрира писање слова (курент). За почетак, то треба да буду слова која својом формом представљају логичан наставак на претходну вежбу, на пример, m, n, u, i.

Следећа група слова може да буде нпр. j, l, f, t. Као и у претходним темама, потребно је постепено уводити слова од једноставних ка све сложенијим. Наставник показује горњи и доњи словни продужетак, узлазне и силазне потезе, висину, дужину, варијанте, основну словну линију, петолинијски систем, пропорцију слова, основну висину курентне форме слова.

Следе вежбе писања речи, са правилним одређивањем размака између слова и речи. Ученици треба да вежбају и лигатуре.

У следећим вежбама ученици вежбају писање верзала, пропорцију, редослед писања, однос величине верзала и курента у реченици.

Затим, вежбају писање текста, уче о величини размака између редова и утицају прореда на читљивост, о варијантама, компоновању текста, одређивању ширине редова, маргинама, планирању и компоновању текста у различитим облицима.

У завршном делу теме ученици треба да добију захтевнији задатак, који реализују као домаћи рад, на већем формату папира, при чему је осим квалитета самог исписа и поштовања свих правила о пропорцији слова, ширини потеза и размацима, исто тако важно и компоновање текста на задатом формату. Предлог је да се као предложак користи проза или поезија, да ученици самостално планирају испис на одабраном формату, користе калиграфска пера различитих величина, акцентују бојом, величином слова, употребом другог писма (римска капитала), уз навођење извора, назива текста, аутора. Тематски, текстови могу одговарати времену у коме је писмо настало, а потребно је разговором закључити који текстови могу и треба да буду приређени овим писмом, као и на који начин руком писани курзив може бити у употреби данас, прилагођен савременој употреби, кроз различите врсте графичких комуникација.

Наставник одређује рок за израду домаћег задатка (нпр. две недеље). У току тог времена, ученици треба да испланирају реализацију домаћег задатка и могу се консултовати са наставником.

ЋИРИЛИЧНА ВЕРЗИЈА РЕНЕСАНСНОГ КУРЗИВА

На почетку теме је неопходно објаснити ученицима да у оквиру теме вежбају ћириличну верзију ренесансног курзива ради примене у стваралачком раду. Потребно је нагласити да је ћирилични курзив са лигатурама настао тек у 18. веку, са појавом грађанске ћирилице.

Већина словних знакова ученицима је већ позната из претходне теме. Треба додати ћирилична слова, верзал курзив и курент курзив. Редослед вежби је исти као у претходној теми.

У завршном делу теме ученици могу да добију сличан домаћи задатак као у претходној теми. Предлог је да не користе одређени текст као предложак, већ да сами осмисле текст, а услов би био да садржај текста буде позитиван, да преноси подстицајну, мотивишућу поруку. Ученици самостално бирају ћирилични или латинични курзив.

Наставник одређује рок за израду домаћег задатка. У току тог времена, ученици треба да испланирају реализацију домаћег задатка и могу се консултовати са наставником.

УСТАВНО ПИСМО

На почетку теме као пример ћириличног устава може се прво показати Мирослављево јеванђеље. Наставник може да говори о његовој бурној историји или да препоручи ученицима да погледају филм У почетку беше реч Бошка Савковића из 2007. године. Пожељно је показати и упоредити рукописе писане на старословенском, црквенословенском и српскословенском језику. Потребно је указати на разлике у форми устава од 9. до 14. века (стари устав) у односу на форме од 14. до 18. века (нови устав), на карактеристичним примерима и нагласити да устав није имао курент. Код устава постоји насловно писмо које се разликује од текста, такође, постоје иницијали. Затим, постоје устав и полуустав. Пожељно је упоредити уставно писмо коришћено за црквене и друге важне књиге са брзописом којим су писана државна документа за време Немањића. Потребно је показати репрезентативне илуминиране рукописе и објаснити термине.

У оквиру теме потребно је обучити ученике да самостално изводе калиграфским исписом старо уставно писмо из 12. века, пожељно према Мирослављевом јеванђељу. Наставник указује на форме иницијала, пропорцију слова, однос висине и ширине слова, редослед писања потеза. Вежбе се састоје од писања слова, уз дефинисање правилне пропорције; писања речи; писања реченица; писања текста, без декорација. Редослед вежби је исти као у претходним темама.

У завршном делу теме ученици раде домаћи задатак. Основна правила за задатак су иста као и у претходним темама. Тематски, текстови могу одговарати времену у коме је писмо настало, а потребно је разговором закључити који текстови могу и треба да буду приређени овим писмом, као и на који начин руком писано уставно писмо може бити у употреби данас, прилагођено модерној употреби, кроз различите врсте графичких комуникација. Ученици, по свом избору, могу декорисати текст.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује у школи, а предвиђено је да се у оквиру радионице реализује примена калиграфије у стваралачком раду – креирање ауторске композиције или дизајнирање одабраног графичког производа. Ученици могу самостално одабрати писмо које су учили, писмо које нису учили или креирати ауторска калиграфска слова, одабраним прибором и материјалом. Према процени наставника, један рад се може реализовати и у једноставном апликативном програму за креирање калиграфије (на рачунару или паметном телефону). Настава у блоку се може реализовати и у другој образовној установи или онлајн.

Трећи разред

РАЗВОЈ ШТАМПЕ И ТИПОГРАФИЈЕ

У уводном делу теме наставник треба да понови да се штампа први пут појавила у Кини, да су калупи за слова (покретни слог) првобитно прављени од порцелана, а затим о чврстог дрвета, да су у Кореји, у 13. веку, метална слова су ливена у бронзи, за покретни слог, да су технике штампе и производње папира пренете у Европу у 13. веку и да су се од тада независно развијале. Развој технологије штампе је омогућио развој типографије, па је потребно показати прва писма, почев од Гутенберговог, поредити форме писама и указати на факторе који су утицали на њихов даљи развој.

У оквиру теме ученици могу радити, у тиму, истраживачки задатак о првим штампаријама; о најстаријим текстовима штампаним ћирилицом; о првим штампарима и креаторима фонтова; о ауторским писмима писма за рачунар... Резултате истраживања могу да презентују усмено или уз дигиталну презентацију.

ТИПОГРАФСКА ПИСМА

У уводном делу теме наставник треба да објасни кључне појмове: фонт, фамилија фонтова, подела типографских писама, на примерима.

Приликом објашњавања поделе писама потребно је почети од најједноставније поделе према функцији: писма за слагање текста (за мање формате) и писма која се користе за графичке производе већих димензија. Затим је потребно показати и упоредити врсте писма према облику: серифна, безсерифна, презентациона (слободна, дисплеј), рукописна (скрипт).

У овој години је потребно говорити о типографској класификацији. Оснивач Интернационалне асоцијације типографа, Максимилијен Вокс, предложио је 1954. године типографску класификацију, познату као Vox-ATypI classification. Важно је да наставник објасни Unicode светски стандард који покрива већину писама.

Наставник може да покаже развој серифних писама по проналасаку штампе, а према њиховим ауторима. Пожељно је рећи како је Каслон IV назвао своје прво штампано безсерифно писмо, какве су биле реакције и зашто је писмо прозвано гротеск. Затим, може да говори о ставовима Баухауса или да прикаже целокупан историјски развој безсерифног писма. На крају је потребно показати варијације серифне групе (слаб-сериф, семи-сериф, писма са скривеним серифом) и разне варијанте ауторског безсерифног писма. Наставник може и да помене да се некада серифно писмо сматрало писмом за озбиљне текстове, те да се у нашој земљи већина државних дописа и других докумената припрема писмом Times New Roman (које нема наше варијанте курзивних слова г, д, п и т).

Наставник треба да обавести ученике о прибору који треба да набаве (оловка, лењир, шестар, свеска А4 на квадрате).

Прве вежбе обухватају конструкцију верзала руком. Наставник показује најчешће коришћене типове безсерифних писама. Тип безсерифног писма може бити задат или договорен. Наставник демонстрира конструкцију сваког слова, показује основни словни стуб, помоћни потез, пропорције слова и њихове међусобне односе, однос ширине потеза, дијагонале, оптику писма, размак између слова и речи... Ученици конструишу слова у свесци.

Следеће вежбе обухватају конструисање слова које су ученици цртали у свесци, у програму Adobe Illustrator (или одговарајућој замени, нпр. Fontographer 5), применом алатки за векторску графику. Потребно је укратко објаснити разлику у ширини слова равних и заобљених потеза, као и размак, а у следећој теми ће се детаљније учити о одређивању растојања.

У другом делу теме ученици треба да реализују индивидуални пројектни задатак, на задату тему. Предлог пројектног задатка:

Обликовање типографске композиције једним појмом

Сваки ученик у групи треба да изабере једну реч, којом ће решавати графички проблем. Захтев је направити занимљиво типографско решење помоћу претходно конструисаних слова у апликативном програму. Слова могу да се умножавају, да се повећавају или смањују (само у пропорцији, без деформисања), да се преклапају, могу да излазе из мреже... Важно је да решења показују, на неки начин, асоцијацију на изабрану реч. Задатак се изводи на рачунару и предаје се у штампаној форми.

Фазе рада на задатку:

1. Црно-беле композиције на формату папира 10x14cm, најмање три скице.

2. Анализа скица, коректура.

3. Избор скице за разраду.

4. Разрада скице у апликативном програму, коректура током процеса разраде.

5. Припрема за штампу, коректура током процеса припреме.

6. Пробни отисак, коректура према отиску.

7. Формат финалног штампаног рада 50 x 70 cm. Анализа радова у групи.

МЕТРИКА

У овој теми се проширују и продубљују садржаји које су ученици учили у овом и другим стручним предметима и заокружују у целину. Редослед објашњавања појмова није обавезујући, али је битно да се појмови, правила и поступци објашњавају (или понављају) један по један и да ученици после сваког објашњења одмах ураде краћу вежбу у свесци.

У уводу у тему, наставник треба да покаже на примеру да два различита писма исте величине заузимају различит простор, да објасни зашто је важно одређивање метрике у тексту или словној композицији (нпр. плаката).

Наставник треба, укратко, да укаже на мерне јединице за величину слова: европски стандард, типографска тачка 1 pt = 0,376 mm; англоамерички и јапански 1 pt = 0.351 < 0.353< 0.376 mm; DTP point = 0,3527 mm (0,353). Стандард за нормални текст који додељује браузер је величине 16 px (пиксела), остале величине су од h1–h6... Важно је да ученици не губе време на меморисање мерних јединица у различитим системима, потребно је указати на разлику у милиметрима између европске типографске тачке и десктоп тачке.

Облике слова је потребно поредити на примерима серифне и безсерифне типографије, латиничне и ћириличне, затим објаснити (поновити) основна правила: растојање зависи од унутрашњих белина слова, растојање између вертикалних потеза суседних слова треба да буде веће него растојање између два слова облих потеза или између вертикалних и облих... У програму је предложена метода Волтера Трејсија, али наставник може да одабере другу методу.

Потребно је указати на разлике између серифних и безсерифних писама у односу на њихову читкост у различитим величинама, који тип писма је једноставнији за комбиновање са другим писмима, типове писaма која се сматрају погодним за интернет и дигиталне презентације, за групе корисника према старосној групи и образовању, за врсту штампе, показати разлике у читљивости и читкости текста приређеног истим фонтом према дужини речи и реченица и различитим размацима између слова и редова... Пожељно је показати и писма намењена особама са дислексијом и дисграфијом. Важно је указати на то да се основни текст у књигама, новинама, часописима... увек приређује истим писмом. Код одређених жанрова књиге је прихватљиво комбиновање два писма (једно за текст, друго за наслове или поднаслове), као и више од два писма. На пример, код фантастике је могуће приказати поруку исписану рукописним писмом, измишљену мапу обележену измишљеним (ауторским) писмом..., с тим да је прича увек обликована истим писмом. Код ауторских радова дозвољене су све комбинације, али је, осим одређивања метрике, потребно примењивати и принципе дизајна како би се обликовала јединствена и смислена композиција.

Потребно је обучити ученике да самостално креирају различита словно-типографска решења, правилним одабиром и употребом различитих писама и фонтова. Вежбе обухватају конструисање слова и типографских решења руком и у апликативном програму (избор писма, одређивање метрике, компоновање текста у једном, два или више редова...).

Уколико су сви ученици постигли задовољавајуће резултате, у наставку теме могу да реализују индивидуални пројектни задатак, у одабраном апликативном програму, према својим могућностима. Уколико нису, задатак се може реализовати у оквиру следеће теме. Предлог пројектног задатка:

Обликовање типографске композиције реченицом

Сваки ученик бира једну брзалицу, пословицу, изреку, панграм, афоризам, цитат, самостално или према предлогу наставника. Брзалице су посебно погодне за овај задатак, због понављања речи и слова. Ћириличне панграме наставник може одабрати на сајту Типометра или из Панграма (Расткова књижица), аутора Растка Ћирића или упутити ученика где да их пронађе. Пословице и изреке могу бити из националне и локалне културе. Пожељно је да афоризми буду духовити. Цитати могу бити на српском или на енглеском језику, а пожељно је да буду кратки цитати уметника или о уметницима.

Захтев је направити занимљиво типографско решење употребом различитих писама или фонтова унутар једне фамилије или суперфамилије. Слова и речи могу бити различитих боја, тежина и величина (само у пропорцији, без деформисања), могу да се преклапају, да излазе из оквира мреже, да композиција буде обликована применом градације, доминанте, контраста... Позиција реченице може бити хоризонтална, вертикална, дијагонална или урађена према другој композиционој схеми, а коју ученик сам смишља и пројектује. Важно је да је метрика одређена тако да реченице могу да се прочитају, да решења показују, на неки начин, асоцијацију на значење изабране реченице. Задатак се изводи на рачунару и предаје се у штампаној форми. Фазе рада на задатку су исте као у претходној теми.

ОБЛИКОВАЊЕ АУТОРСКОГ ПИСМА

У програму је предложено да се последња тема реализује током другог полугодишта како би се прво систематизовала сва знања развијена у другој и трећој теми, поновиле вежбе и урадили сродни задаци, уколико је потребно.

Наставник треба да објасни да типографско писмо може да чини један фонт, али да је то редак случај. Када се дизајнира функционално типографско писмо, дизајнира се фамилија фонтова, а за српски језик се често припрема ћирилична и латинична верзија. Наставник треба да покаже примере најпознатијих ћириличних типографских писама и да наведе ауторе, а ученици могу за домаћи рад да истраже више о ауторима и ћириличним типографским писмима за српски језик.

Увод у креирање типографског писма је детаљно објашњење једног одабраног ауторског типографског писма (са свим варијантама које чине фамилију фонтова). Предлог је да то буде типографско писмо реномираних аутора (нпр. Areal RNIDS, Ресавска БГ, SRBIJA Sans...).

Почетне вежбе обухватају цртање и сликање једног слова, руком, у више варијанти, с циљем да се осмисли оригинални облик усправног великог и малог слова. Затим се ради анализа скица и бира по једно решење, које је основ за даљи рад. Следеће вежбе су исте, с тим да се, према процени наставника, слова додају постепено или се одмах скицирају сви типографски знакови.

Први задаци обухватају разраду одабраног решења до оптичке уједначености свих слова (или свих типографских знакова) једног фонта, односно конструкцију на папиру применом свих графичких правила.

Следећи задаци обухватају конструисање фонта у апликативном програму за векторску графику. Наставник треба да објасни формате: TrueType (TTF) и OpenType (OTF), да понови употребу алатки у програму за векторску графику, процес конструисања слова... Бесплатне апликације које ученици могу да користе код куће за вежбање су: FontForge, Calligraphr, Glyphr Studio, BirdFont, MyScriptFont...

Према процени и самопроцени напредовања групе и појединачних ученика, наставник и ученици договарају у којој мери и на који начин ће ученици развијати фамилију фонтова. На пример, верзије болд и италик (или и остале) могу да прикажу на примеру само једног слова или на примерима два карактеристична слова...

Затим, ученици треба да науче да презентују ауторско писмо у различитим величинама, у позитиву и негативу, у задатој форми (PP презентација, онлајн презентација, портфолио, изложба...).

У наставку теме ученици примењују своје ауторско писмо у различитим врстама графичких комуникација. Предлог пројектног задатка:

Обликовање типографске композиције у форми плаката

Ученици цртају занимљиво словно-типографско решење у форми плаката. Финални рад се предаје у штампаној форми.

Фазе рада на задатку:

1. Црно-беле композиције на формату папира 10x14cm, најмање три скице.

2. Анализа скица, коректура.

3. Избор скице за разраду.

4. Разрада скице у апликативном програму, коректура током процеса разраде.

5. Припрема за штампу, коректура током процеса припреме.

6. Пробни отисак, коректура према отиску.

7. Формат финалног штампаног рада 50 x 70 cm. Анализа у групи.

8. Постављање изложбе.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Примена техника (традиционалних и алатки у апликативном програму);

3) Развијање креативних идеја (проверава се краћим описом подстицаја за идејно решење; поређењем у односу на претходне идеје ученика...);

4) Однос према раду (посвећеност, поштовање рокова, истрајност, уредност...);

5) Однос према средини (одговоран однос према школској опреми, уређајима и радном простору...);

6) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

7) Однос према себи и другима (поштовање личности, поштовање других култура, поштовање различитости, поштовање својих и радова других ученика...);

8) Комуникација (усмена и визуелна)...

Предлог је да наставник комбинује начине формативног и сумативног оцењивања, као што су:

– тест вештина (писање задатог текста, II разред);

– домаћи задатак (писање задатог текста, II разред);

– проблемски задатак (решавање применом апликативног програма);

– пројектни задатак;

– тематски задатак;

– ауторски рад;

– презентовање рада;

– разговор;

– самопроцена напредовања;

– завршни рад / портфолио / мапа радова / изложба...

ГРАФИКА КЊИГЕ

Циљ учења предмета Графика књиге је да ученик развија функционална знања о публикацијама у штампаној и електронској форми, основне вештине ликовно-графичког обликовања публикација различитих намена, стваралачко мишљење, естетске критеријуме и индивидуални израз, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Трећи

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 140 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 4 часа

Годишњи фонд часова 128 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм стручног предмета Графика књиге обухвата основне аспекте обликовања публикација применом знања и вештина о анатомији, садржају и намени публикације, илустрацији, типографији, припреми за штампу и доради. Наставник самостално припрема задатке, наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну литературу.

Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете.

Ради лакшег планирања наставе у овом делу је предложен оквирни број школских часова за сваку тему:

Трећи разред

Графика књиге (18)

Белетристика (24)

Часопис (28)

Приручник (22)

Каталог изложбе (20)

Дечије сликовнице (28)

Четврти разред

Експериментална типографија (24)

Школска лектира (16)

Едиције у тврдом повезу (24)

Уџбеник у штампаној форми (28)

Монографија (20)

Фанзин (16)

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу су дати су предлози за остваривање наставе, понуђени као помоћ наставнику, а од наставника се очекује да осмисли ефикасне активности ученика.

На почетку године потребно је информисати ученике о циљу и исходима учења, начину и динамици рада током школске године.

Сви пројектни задаци су комплексни и захтевају повезивање и примену знања и вештина развијених у настави других стручних предмета. Реализацији сваког задатка претходи израда скица предлога решења. Ученици раде скице на папиру или дигиталној графичкој табли. По избору и одобрењу скице, разрађују скицу и пројектују у програмима за растерску и векторску графику и прелом. После реализације сваког задатка ради се заједничка анализа радова.

Трећи разред

ГРАФИКА КЊИГЕ

У уводном делу теме наставник треба да представи графику књиге као ужестручну област уметничке графике, да укаже на њен значај и повезаност са знањима и вештинама које су ученици развијали и развијају у настави других стручних предмета. Наставник може да, уз презентацију, прикаже историјски развој књиге, од прве штампане књиге до данас, с акцентом на дизајн.

Пројектни задатак обухвата идејно решење корица у задатом формату употребом типографских елемената и једнобојних илустрација, насловне странице и две типске странице основног текста. Корица се дигитално штампа на папиру веће граматуре док се странице штампају на папиру мање граматуре.

БЕЛЕТРИСТИКА

У уводном делу теме наставник објашњава кључне појмове на карактеристичним и репрезентативним примерима радова професионалних дизајнера.

Припремни део задатка подразумева избор наслова уз услов да је ученик прочитао књигу и да је добро упознат са садржајем. Ученици раде скице на папиру, а после избора и одобрења скица, реализују рад у апликативном програму. Пројектни задатак обухвата пројектовање корица у задатом стандардном формату, нултог табака и решење обележивача за књиге обостраног садржаја. Обележивач за књиге треба да буде директна реклама издавача или књиге. Ученици обрађују фотографије у програму за растерску графику, а типографске елементе у програму за векторску графику. На крају, интегришу све елементе у целину, у одговарајућем апликативном програму.

ЧАСОПИС

У уводном делу теме наставник показује дизајн часописа од првих издања до данас. Заједно са ученицима пореди формате, писма, илустрације, фотографије, рекламе... у односу на годину издања и садржаје часописа. Надаље, до краја теме, ученици треба самостално да истражују и анализирају часописе на интернету, као и штампана издања која су им доступна.

У оквиру теме ученици уче правила типографског обликовања часописа на примеру часописа који бира наставник. Наставник прво објашњава елементе и правила обликовања насловне стране, а затим типских страница основног текста.

Пројектни задатак обухвата дизајнирање насловне стране и две странице основног текста часописа који се користи као предложак. Реализацији задатка претходи припремање и избор скица. Фотографије се обрађују у апликативном програму за растерску графику, а интегрисање елемената се ради на једној од постојећих схема мреже у програму за дизајн и прелом. Тип писма за основни текст се бира од фамилија које препоручи наставник, а потребно је да писмо за назив часописа на насловној страни ученици дизајнирају према својој замисли. Ученици треба да штампају пробни отисак и после анализе изврше корекције, ако је потребно. У оквиру теме наставник указује на психолошко дејство боја, колор системе и подешавање боја за штампу у CMYK систему.

ПРИРУЧНИК

У уводном делу теме наставник објашњава појам и врсте приручника (за децу и за одрасле), а затим упознаје ученике са структуром приручника као издањем едукативне литературе са објашњењима и упутствима у вези разних тема из савременог живота. Као пример се могу показати: Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама у издању МУП-а и OEBS-а; Приручник медијске и информационе писмености за родитеље у издању Министарства културе и фондације Propulsion Fond; Опстанак – приручник за преживљавање у природи, аутора др Родољуба Танасића; Приручник за вршњачке менторе, издање ЦЕПОРА; Кућни приручник за пружање прве помоћи, издавач Младинска књига... Наставник заједно са ученицима анализира примере, указује на важност добре прегледности, боја, организације садржаја...

У оквиру теме ученици обликују корице, насловну страницу и један до два пара страница књижног блока као решење у пуном колору које обухвата текстове, фотографије и/или илустрације, фусноте, сажетке... Потребно је представити садржај текста и обликовати пагинацију на оригиналан начин. Ученици могу да редизајнирају постојећи приручник или да сами осмисле тему приручника (нпр. приручник за креирање писма за ученике са дислексијом; приручник за избор одређеног производа; приручник за гајење биљака...). Ако сами смишљају тему приручника, важно је да приручник буде едукативног карактера.

КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ

У уводном делу теме наставник укратко објашњава појам и врсте каталога, затим објашњава структуру и садржај каталога уметничке изложбе, на различитим примерима.

У оквиру теме ученици обликују корице каталога уметничке изложбе (са могућим елементима специјалних поступака дораде, као што су исецања делова, екстензије, савијања делова и сл.), насловну страну са импресумом, два пара суседних страница. На првом пару суседних страница треба да буду мањи ступци текста са репродукцијама дела, а на другом пару страница само уметничке репродукције са називом дела (легенде). Ученици самостално бирају формат каталога, а изложба може и не мора да буде задата. Задатак се реализује у апликативним програмима.

ДЕЧИЈЕ СЛИКОВНИЦЕ

Обликовање дечије илустрације је посебна област уметничке графике која данас има различите приступе у реализацији. Када је реч о креирању сликовнице неопходно је држати се основних начела: 1) Сва издања за децу морају да буду припремљена од материјала који није штетан за здравље и не смеју да имају делове којим дете може да се повреди; 2) Функција сликовнице је да подржи развој детета; 3) Сликовница је уметничко дело.

Прво начело није намењено само произвођачима. Дизајнер сликовнице треба да креира облик и планира материјал од ког ће сликовница бити израђена.

Друго начело подразумева да илустратор треба да познаје савремена научна сазнања о развоју деце. Развој деце је индивидуалан, не постоји стандардно дете/узраст. Из тог разлога, сликовнице се не припремају за узраст детета, већ се форма и садржај припремају у односу на физичке и сазнајне могућности индивидуалног детета. Прве сликовнице се припремају за децу која самостално седе и могу да манипулишу објектима. Те сликовнице су различитих врста: тактилна, звучна, са глодалицом, сликовница-играчка... За формат је важно да дете може само да држи сликовницу и да самостално окреће странице, односно користи додатне елементе. На илустрацији облици су стилизовани и већих димензија, на свакој страници је приказан само један облик, позадина је једнобојна, могу да се користе и терцијарне боје, важно је да имају одговарајући интензитет и контраст. Потребно је имати у виду да и на најмлађем узрасту има деце коју не занимају једноставне сликовнице-играчке и сликовнице које имају једну илустрацију на страници, већ радије прелиставају сликовнице које садрже више илустрација (иако многе не препознају), као што је нпр. велики Бамбов речник, за који различити издавачи наводе различите узрасте (нпр. 0–2 године, 1–3 године...) или не наводе узраст. За децу која ходају се не може дефинисати узраст ком је сликовница намењена, па издавачи наводе различите оквире. Из тог разлога сликовнице се припремају према темама. Дизајнер треба прво да одлучи да ли сликовница има функцију да упозна дете са светом који га окружује или има функцију да развија машту. У првом случају теме су бројне, од једноставних појмова (нпр. воће...) до кратких прича које описују авантуре или ситуације из свакодневног живота главног јунака и имају едукативни и/или васпитни карактер (нпр. развијају емпатију).

Треће начело је, такође, важно. Правило је да сликовницу илуструје само један уметник, чије име треба да буде на корицама. Илустратор је често и писац текста, али не увек, понекад је пожељније да илустратор није и писац. Илустрације треба да имају висок естетски квалитет, а уметнички израз треба да буде препознатљив.

Ученици средње школе немају потребна теоријска знања о развоју деце, па у овој теми наставник треба у већој мери да води ученике кроз процес, да зада елементе задатка и да даје више инструкција. По одобрењу скица ученици конструишу у апликативном програму два табака који садрже осам страница и припремају решење за штампу.

Како савремене сликовнице имају бројне форме, пожељно је да наставник планира часове и за други задатак, слободоручну конструкцију нестандардне сликовнице (нпр. leporello или pop-up), где ученици могу да имају више слободе.

Четврти разред

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ТИПОГРАФИЈА

У уводном делу теме, са ученицима је потребно укратко проћи кроз садржај програма који су учили претходне године. Наставник треба да укаже на блиску и неопходну повезаност свих знања, вештина и способности које ученици развијају у настави овог и других стручних предмета. Затим, треба да укаже на то да типографија има одређена техничка, функционална и естетска правила, али да типографско решење може и да мења илустрацију, уметничку слику, скулптуру, инсталацију... Експериментална типографија подразумева одступање од правила, експериментисање различитим материјалима, ликовно обликовање текста до граница нечитљивости... Потребно је прво показати ауторска дела обликована фонтовима од различитог материјала (2D и 3D), а затим експерименталну типографију на корицама књиге, уметнички обликоване књиге у једном примерку (или малом тиражу), примере дизајна рикне... Разматрање примера треба да буде мотивационог карактера.

У оквиру теме ученици треба да ураде два задатка. Први задатак је ауторско дело (2D или 3D), садржај дела су словни знаци обликовани неуобичајеним материјалом, а који бира ученик. Рад је потребно фотографисати, а фотографију обрадити у апликативном програму и припремити за штампу.

Други задатак обухвата експерименталну типографију која се реализује у апликативном програму, као композиција припремљена за штампу и излагање на изложби. Основни елементи композиције могу да буду два и више слова, реч, речи или слоган. Наставник треба да упути ученике на интернет адресе где могу видети највише примера, без много лутања. На пример, на блог за дизајнере Designer Daily и одељак Типографија. Основа за обликовање слова или знака може бити постојеће безсерифно писмо или слова различитих писама, које ученик треба да трансформише у оригинални облик и да креира композицију успостављајући занимљиве односе мотива на одабраној мрежи у апликативном програму за дизајн.

Основни циљ ове теме је ослобађање ученика од правила, слобода изражавања и подстицање иновативности, што је драгоцено искуство које ће им помоћи да осмисле креативна решења у наредним темама, а унутар специфичних оквира, стандарда и правила који се примењују према врсти издања.

ШКОЛСКА ЛЕКТИРА

У оквиру теме ученици дизајнирају, пројектују и израђују корице, насловну страну и две типске странице са одговарајућим илустрацијама (корица и једна страна).

Реализацији задатака претходи избор књиге. Наслови се бирају према обавезној, домаћој и допунској лектири. Препорука је да то буде избор књиге (за ученике од петог до осмог разреда основне школе и прва два разреда средње школе), коју су ученици прочитали у целини, односно која није обрађивана као одломак или једна песма. Наставник треба да укаже на то да задатак укључује илустрације и да ученици треба да одаберу књигу чији садржај их највише мотивише да креирају уметничку илустрацију.

Скице и илустрације ученици могу да раде на папиру, одабраном техником или на дигиталној графичкој табли. По избору и одобрењу, скице се разрађују у апликативном програму, са увећањима и пројектовањем корица и насловне стране за књигу у пуном колору, стандардног формата. Наставник одређује врсту и граматуру папира на ком се штампају корица и страница. Препорука је да се за корице одабере меки (броширани) повез, двоструко веће граматуре у односу на граматуру папира за страницу.

ЕДИЦИЈЕ У ТВРДОМ ПОВЕЗУ

У оквиру теме ученици ликовно-графички обликују едицију књига белетристике, класичних дела књижевности или поезије, као типско решење за целокупна дела једног издавача и једног аутора (или више аутора код тематске едиције).

Реализацији задатака претходи избор едиције, затим израда скица. Идејна решења морају да садрже заједничке типографске и ликовне елементе, који визуелно повезују више наслова из сабраних дела или едиције једног издавача. По избору и одобрењу скице, скица се разрађује у апликативном програму. Ученици пројектују и изводе омот и корице за више наслова, један комплет нултог табака, типску страницу са свим потребним елементима, за књиге стандардних формата у пуном колору.

УЏБЕНИК У ШТАМПАНОЈ ФОРМИ

За ову тему је потребно издвојити више часова, с обзиром на то да је презахтевна за овај ниво образовања. Наставник прво треба да објасни да, према закону, уџбеник није књига (може бити интерактивни софтвер; електронски уџбеник са интерактивним тестовима, филмовима, 3D анимацијама...). Ова тема обухвата само уџбеник који има форму штампане књиге. Ученици треба да науче само елементарна правила, као и основне грешке у дизајну корица и страница.

Због комплексности, тема се реализује кроз два пројектна задатка. На самом почетку теме и пре сваког задатка наставник обавезно истиче да је основна функција дизајна уџбеника да олакша учење. Основни садржаји уџбеника су најважнији елемент уџбеника, а дизајн је само подршка и не сме да одвлачи пажњу и омета учење. Уџбеник се припрема према стандардима квалитета уџбеника, при чему је потребно да и дизајнер познаје све стандарде.

У првом задатку ученици треба да осмисле идејно решење корица уџбеника за средњу школу. Препорука је да наставник покаже примере старих издања која нису адекватно ликовно-графички и дидактички обликована. Уколико школска или локална библиотека нема довољно стара издања, наставник показује савремене уџбенике чији дизајн може (и треба) да се унапреди, а није пожељно да то буде уџбеник наших издавача. Уџбеници могу да се бесплатно преузму у PDF формату са више сајтова (нпр. Internet Archive Books, Smashwords...). Ученици могу самостално да одаберу предмет и разред или један од неадекватних примера који је наставник показао.

Пре израде скица наставник указује на најважније стандарде. Формат уџбеника је по правилу А-4 или B-5, корице су у меком повезу, пластифициране. Уџбеник се штампа у пуном колору, минимална граматура папира за странице је 70g/m2, а максимална 90g/m2. Препоручује се да ученици пројектују корице и рикну за уџбеник од 100 страна.

По избору скице ученици на часу конструишу корице у програму Adobe InDesign. Уколико код куће немају претплату за апликацију Adobe Creative Cloud, могу да вежбају у алтернативном програму сличног радног окружења и алатки (нпр. Scribus, Affinity Publisher, VivaDesigner...). Уколико се одлуче за фотографију на корицама, потребно је да прво обраде фотографију у програму за растерску графику у резолуцији од 300dpi и да је сачувају у формату PSD. Уколико планирају да нацртају/насликају илустрацију, препорука је да то прво ураде у програму Adobe Illustrator (или Affinity Designer).

Следећи задатак је знатно комплекснији и обухвата дизајнирање једне до две странице уџбеника. Наставник поново истиче да је основна функција дизајна подршка учењу и да ликовно-графички елементи не смеју да одвлаче пажњу од кључних садржаја. Ученици прво треба да, заједно са наставником, одреде најважније садржаје лекције који треба да доминирају на страници. У основном тексту кључне речи треба да буду истакнуте једном бојом (најбоље црном, болд), а непознате речи другом бојом (нпр. зеленом, плавом...). Кључне речи су важни појмови које ученик треба да разуме и упамти, а садржај пасуса или лекције је у вези истакнутог појма. Непознате речи, ако баш морају да се користе, су речи које нису термини из струке или су мање важни термини. Непознате речи се уобичајено објашњавају на истој страници где се користе, па је позиција објашњења, као и боја текста битна. Сви савремени уџбеници имају додатне садржаје, које за разлику од основног текста, ученици не морају нужно да памте. То могу да буду занимљивости које мотивишу ученике, проширени садржаји за напредне ученике, додатна објашњења основног текста, кратки биографски подаци о познатом научнику или уметнику, цитати... Ови садржаји се смештају на маргини која је јасно издвојена бојом од основног текста или у посебним пољима. Странице уџбеника често имају бордуре, за свако поглавље се користи бордура друге боје, ради лакшег проналажења садржаја. Принцип белине је, такође важан. Страница не сме да буде претрпана, а ни да има превише белине, што оставља утисак да није довршена.

Писмо је безсерифно, прописана величина писма за основни текст уџбеника за средњу школу је 10–13pt, а за описе визуелних примера, карте, схеме, формуле, математичке задатке... користи се писмо величине 9–12pt (једна до две типографске тачке мање него за основни текст, европски систем). Размак између редова не би требало да буде мањи од 110% величине писма.

Приликом дизајнирања странице уџбеника веома је важно да дизајнер прочита и разуме текст на страници како би могао да осмисли дизајн који одговара садржају. Препорука је да наставник подели ученицима текст са странице одобреног уџбеника за трећи или четврти разред, а који ученици не користе или да прикаже текст на паметној табли.

Према процени брзине напредовања групе/одељења, наставник може да зада да ученици ураде предњи или предњи и задњи нулти табак са свим потребним садржајима; две или четири странице уџбеника; лист који раздваја поглавља (обе стране), а који треба да садржи назив поглавља (може и не мора да има илустрацију/фотографију); странице које садрже табеле, графиконе, математичке формуле, техничке или научне илустрације... У овој теми није потребно да ученици изведу макету, важније је да науче елементарна правила дизајнирања уџбеника.

МОНОГРАФИЈА

У уводном делу теме је потребно објаснити да већина монографија садржи научне радове и да се припремају према условима прописаним Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача. Ученици не треба да раде дизајн научне монографије, јер је за квалитетан дизајн потребно познавати структуру и садржај научне монографије. У уметности, монографије уобичајено имају један том, различитог броја страна и формата. Потребно је објаснити, на примерима, шта садржи монографија о једном уметнику, а шта монографија о нпр. 50 или 100 година рада установе културе.

У оквиру теме ученици ликовно-графички обликују део монографије о једном уметнику или установи културе, пројектују корице, нулти табак и четири типске странице. Предлог је да то буде монографија од 300–500 страна, формата B4 или изведеног из формата B4, двостубачног текста одговарајућих маргина, препуста, размака између стубаца и редова..., серифног писма одговарајућих димензија за основни текст. Наслови и цитати могу бити приређени другим писмом, прва страница поглавља може имати иницијал. Нулти табак треба да садржи све неопходне податке. Код односа слике и текста пожељно је применити асиметричну равнотежу.

Скице се реализују на папиру или дигиталној графичкој табли, а по избору и одобрењу, скице се разрађују у апликативном програму.

ФАНЗИН

У уводном делу теме наставник објашњава појмове, на примерима. Прво показује руком урађен фанзин (који се умножава фотокопирањем или се скенира и штампа на кућном штампачу). Затим, објашњава да фанзин креира један или више аутора, који се уобичајено не потписују, да се фанзин креира за затворену групу (унутар школе, факултета, организације, клуба...) и дели само неким члановима групе, односно да се чита у групи или се прослеђује од једног до другог члана групе. Фанзин служи за забаву. Уобичајено садржи духовите текстове, илустрације, карикатуре, кратке стрипове о догађајима или личностима који имају значаја за групу. Поједини фанзини имају садржаје који су табу за дату групу или могу некога увредити. Неки фанзини су тематски, намењени само фановима неке игрице, серије, музичког правца, филмова, личности... Иако се фанзин сматра аматерским новинама које праве ентузијасти о свом трошку, неки фанзини су часописи издати у малом тиражу, које нису припремили аматери, већ често имају спонзора и могу имати само један или неколико бројева.

Фанзини су се појавили седамдесетих година, као део алтернативне културе. С појавом интернета број аутора фанзина је нарастао, назив за електронски фанзин је е-зин, читаоци могу да га преузму са интернета и сами одштампају. Уколико аутор одабере тему која привлачи велики број фанова из целог света, може да наплаћује преузимање е-зина. Такође, неки е-зини су интерактивни, фанови могу да предлажу садржаје или илустрације, али тај тип е-зина одузима превише времена и исцрпљује. Далеко ефикасније је да два или три аутора из различитих делова света заједно раде е-зин, с тим да се тај тип рада не наплаћује.

У оквиру теме је пожељно објаснити и појам самиздата. Самиздат култура и публикације имају другачије порекло и у вези су са цензуром и тешко доступном литературом. Претечом се може сматрати црно тржиште и самиздат публикације у СССР-у, које су биле политичке природе. Од почетка дигитализације литературе савремене самиздат публикације нису само политичког карактера. Део самиздат културе су и посебне библиотеке. Пиратске интернет библиотеке нуде велики број стручних и научних радова који су, иначе, тешко доступни или превише скупи. Иако нуде публикације које нису забрањене, спадају у самиздат културу, јер крше ауторска права. Потребно је објаснити да у самиздат културу не спадају све активности и издања. На пример, Самиздат B92 је издавачка кућа, а не пиратски дистрибутер.

Пројектни задатак за ученике обухвата пројектовање корица фанзина, које су технички део штампарских табака (два табака), неколико страница и штампање у малом тиражу (5–20 примерака, што зависи од договора). Ученици треба сами да одаберу тему која их највише занима и да креирају фанзин водећи рачуна о томе да буде довољно атрактиван и занимљив тако да може да привуче већи број ученика. Пројектни задатак може реализовати индивидуално или тимски.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1) Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садржаја...);

2) Примена техника (традиционалних и алатки у апликативном програму);

3) Развијање креативних идеја (проверава се краћим описом подстицаја за идејно решење; поређењем у односу на претходне идеје ученика...);

4) Однос према раду (посвећеност, поштовање рокова, истрајност, уредност...);

5) Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

6) Комуникација (усмена и визуелна)...

Могући начини бројчаног (сумативног) оцењивања су:

– индивидуални пројектни задатак;

– ауторски рад (оцењује се оригиналност идеје у односу на претходне радове);

– завршни рад / портфолио / мапа радова / изложба.

ПЛАКАТ

Циљ учења предмета Плакат је да ученик развија функционална знања о стиловима, садржају, функцији и циљевима плаката, вештине обликовања плаката традиционалним и савременим средствима, медијску писменост, визуелно опажање, критичко и стваралачко мишљење, естетске критеријуме и индивидуални израз, ради примене у наставку школовања, будућем занимању и свакодневном животу.

Разред Трећи

Недељни фонд часова 5 часова

Годишњи фонд часова 175 часова

Разред Четврти

Недељни фонд часова 5 часова

Годишњи фонд часова 160 часова

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм за трећи разред је припремљен с циљем да ученици развијају основна знања и вештине обликовања плаката, док је програм за четврти разред у већој мери усмерен на садржај плаката и његову функцију у различитим сферама живота, с акцентом на формирање вредносних ставова ученика. Наставник има улогу ментора, у току рада ученицима даје савете и подстиче развијање индивидуалног израза сваког ученика.

Наставник самостално припрема задатке, наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну литературу. Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са Општим упутством које важи за све стручне предмете. Ради лакшег планирања наставе, у овом делу је предложен оквирни број школских часова за сваку тему:

Трећи разред

Плакат (5)

Валерска композиција (27)

Колористичка композиција (55)

Реалистична илустрација и плакат (48)

Плакат и фотографија (20)

Типографска композиција (20)

Четврти разред

Стилови и утицаји (50)

Путовања и плакат (30)

Плакат и одрживи развој (20)

Култура и спорт (60)

Наставник, према свом плану рада, самостално одређује број часова за реализацију сваке теме, имајући у виду да је минимум за једну тему 4 школска часа.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе и учења, као помоћ наставнику, а од наставника се очекује да испољи креативност у избору наставних метода и самостално осмисли задатке и активности ученика.

На почетку сваке године, на првом часу је потребно информисати ученике о циљу, темама и исходима учења, начину и динамици рада.

Пројектни задаци су комплексни и захтевају повезивање и примену знања и вештина развијених у настави овог и других стручних предмета. Реализацији сваког пројектног задатка претходи разматрање, истраживање, развијање идеја, израда више скица. После избора и одобрења, скица се разрађује са увећањима на задатом формату папира традиционалним материјалом и техником или у апликативном програму, уз подешавање датотеке за штампу и штампање.

За реализацију пројектног задатка потребно је 6–7 недеља. Имајући у виду фонд часова, приоритет је развијање стваралачког мишљења и обликовање што више идејних решења у форми скице, у вези са појмовима, техникама, поступцима, правилима, концептима, стиловима, феноменима..., који се разматрају у оквиру програмских тема.

У току једне школске године потребно је реализовати најмање 2 пројекта, која обухватају процес креирања у свим фазама и плакате у коначној форми за излагање (штампане или урађене традиционално, на задатом извођачком формату).

У програму је предложено више садржаја и задатака, а наставник треба рационално и ефикасно да одабере или осмисли вежбе, проблемске и тематске задатке, домаће задатке и пројектне задатке. Домаћи задаци треба да омогуће изборност, да уважавају укупно оптерећење ученика, као и њихове индивидуалне могућности и интересовања.

Трећи разред

ПЛАКАТ

На првом часу, у уводу у предмет, потребно је информисати ученике о материјалу и прибору којим ће радити: папир (хамер, акварел папир, картон), формати (A, B и C формати различитих величина); боје (темпера, акрилне боје, пастел, туш, спреј, фломастери); четкице (широке, закошене, равне, са оштрим врхом), као и о материјалу и прибору који треба да припреме за вежбе у оквиру ове теме.

У уводу, наставник треба да објасни да је плакат ужестручна област уметничке графике настала у 19. веку и да је развој плаката као уметничке дисциплине директно повезан са развојем техника штампе и трошковима производње. Трошкови штампе нису били мали, па је глумац и драматург, Алојз Зенефелдер, покушавајући да сам публикује свој нови комад, експериментисао новим штампарским техникама. Зенефелдер је у 18. веку случајно открио, а касније усавршио литографију и патентирао свој изум. Откриће је значајно по томе што омогућава уметницима да сами припремају матрицу и отискују графику. Ликовном графиком изведеном техником литографије бавили су се и познати сликари и вајари. Откриће литографије је у великој мери утицало на даљи развој штампе.

Када је реч о плакатима, најзначајније име у историји плаката је Жил Шере, зачетник плаката као уметничке дисциплине. Шере је усавршио технику хромолитографије, организовао прву изложбу плаката, написао књигу о плакатима и подстакао бројне уметнике да креирају плакате. Током каријере је креирао преко 1000 плаката и добио је орден за свој рад... Зенефелдер се сматра оцем литографије, а Шере оцем плаката.

Наставник треба да објасни да плакат има само штампану форму и да је штампана форма основна карактеристика плаката, те да се плакатом не може сматрати сваки оглас, проглас, обавештење... На пример, у Помпеји је пронађено једно обавештење на зиду које цртежом и текстом оглашава предстојеће гладијаторске борбе. Оглас у Помпеји је по функцији рекламни оглас, по форми графит, а не плакат.

Потребно је објаснити две основне функције плаката. Прва је рекламирање (производа или услуга, предстојећег догађаја, компаније...), а једини циљ је да плакати привуку кориснике, публику, клијенте или купце ради зараде. Друга функција је преношење порука које имају циљ да промене ставове и понашање јавности, а нису у вези са зарадом. Овој групи припадају ратно-пропагандни и политички плакати, мотивациони, плакати који обавештавају јавност о превентивним мерама ради очувања здравља, позивају на хуманитарне акције... У неким случајевима ове две функције могу да буду спојене. Карактеристичан пример су Бенетонови плакати. Осим две основне и најчешће функције плаката има и других.

ВАЛЕРСКА КОМПОЗИЦИЈА

Задатак обухвата ликовно-графичко решење плаката у једној боји и њеним валерима. У првим вежбама мотиви илустрације су геометријски ликови у различитим просторним односима, а плакат треба да садржи појам или слоган који је у смисленој вези са илустрацијом. За појам/слоган ученици могу да одаберу постојећи фонт. Наставник може да понови и покаже пројектовање геометријских тела применом правила косе пројекције, аксонометрије (изометрије, централне и косе), линеарне перспективе са једном тачком недогледа и различитих стајалишта у односу на посматрани призор (централна, угаона, птичја, жабља), линеарне перспективе са две тачке недогледа, на примеру једноставних правилних полиедара.

Наставник треба да покаже како се по формирању валерске скале прави, чува и одржава сваки валер појединачно, у посебним бочицама или кутијама. Предлог је да прва валерска скала коју ученици праве буде ахроматска.

У оквиру теме ученици раде више скица на мањем формату папира, а једну одабрану скицу преносе и разрађују на задати извођачки формат. Потребно је објаснити поступак израде скице у потребној размери у односу на извођачки формат, начин преношења скице путем одговарајућег растера мреже (квадрат, правоугаоник) или путем пројектора, основа начела позиционирања појма/слогана на формату, величину у односу на илустрацију, примену принципа компоновања.

КОЛОРИСТИЧКА КОМПОЗИЦИЈА

Имајући у виду да су ученици већ учили о бојама, наставник треба да прошири објашњења у контексту плаката. Потребно је укратко поновити Оствалдово и Итеново виђење хармоније боја, затим говорити о симболичком и психолошком дејству боја у дизајну плаката, симболици комбинације две или три боје (најједноставније је објаснити симболику на државним заставама).

Задатак обухвата ликовно-графичко решење плаката у више боја. Мотиви за прве вежбе могу да буду као и у претходној теми, геометријски ликови. Вежбе подразумевају пројектовање геометријских тела, традиционалним прибором или у апликативном програму за векторску графику, а ученици треба да увежбају преклоп две боје у апликативном програму.

Мотиви следећих скица могу да буду задати или договорени. У свим вежбама ученици треба, на основу илустрације, да осмисле појам или слоган који је у смисленој вези са илустрацијом и да одаберу безсерифно писмо које стилски одговара илустрацији. Једна одабрана скица се реализује на задатом формату папира или у апликативном програму.

РЕАЛИСТИЧНА ИЛУСТРАЦИЈА И ПЛАКАТ

У уводу у тему наставник треба да објасни да је илустрација посебна област уметничке графике, која има свој историјски развој и стилове. Потребно је показати радове илустратора из различитих земаља, илустрације различитих намена и стилова, познатих, награђених и мање познатих аутора. На пример, илустрације за књиге (Ivan Bilibin, Beatrix Potter, Quentin Blake, Arthur Rackham, Kay Nielsen, Franz Wacik, Tove Jansson, Maurice Sendak, Torben Kuhlmann, Leo Tokmakova, D. Khaikin...); илустрације за часописе и новине (Honoré Daumier, Gustav Doré, Walter Crane, Thomas Nast, William Nicholson, Kirsten Ulve, Malika Favre, Pablo Picasso...); илустрације за филмске плакате (H.R. Giger, Hayao Miyazaki, Yixuan Zhou, Jan Lenica, Andrzej Pagowski, Wieslaw Walkuski, Richard Davis, Rory Kurtz...); илустрације за честитке, илустрације за омот плоче и CD... Важно је да ученици увиде да илустрација има широку примену, различите стилове и правце и различите индивидуалне изразе аутора.

У наставку теме је прво потребно говорити о плакатима који садрже реалистичне илустрације биљака и животиња, везу илустрације и текста, намену плаката. Као примери плаката са реалистичном илустрацијом могу се показати нпр. Бојерови плакати за компанију Eagle Star Insurance из 1979. Такође, може се показати и нпр. стари рекламни плакат фабрике дувана из Бања Луке, на ком су приказана два папагаја изнад запаљене цигарете и слоган Troši sa užitkom, па ученици могу разматрати везу илустрације, слогана и осталих информација на плакату.

Затим, пожељно показати реалистичне слике са детаљним приказом текстуре природних и вештачких материјала. На пример, радове старих мајстора – Дирер (крзно, трава, цвет, оклоп), Тицијан (тканина, накит метал), холандски и фламански сликари цвећа, мртве природе и портрета (16. и 17. век)... и савремених уметника – надреализам (Kevin Sloan, Alejandro Burdisio), фотореализам (Young-sung Kim, Jose Vergara, Steve Mills, Natalya Kucherenko)...

Пре рада на скицама, ученици треба да одаберу животињу или биљку коју ће приказати реалистично и реч или слоган који је у смисленој вези са одабраним мотивом. Препорука је да одаберу животињу која је угрожена врста и да осмисле реч или слоган који могу да утичу на јавност. Ученици прво могу да ураде више крокија оловком, пре него што се одлуче за мотив и композицију. Наставник, заједно са ученицима, разматра идеје и помаже да се одаберу најефектније.

Током илустровања ученици могу да раде према моделу или да користе фотографије као предложак. Реалистичну илустрацију (студију) могу да раде на папиру, дигиталној графичкој табли, у програму Adobe Illustrator или одговарајућој замени, у складу са проценом и самопроценом могућности групе и појединачних ученика. Ученици бирају фонт у складу са слоганом и илустрацијом.

За реализацију овог задатка потребна је методичност, концентрација и поступност извођења.

ПЛАКАТ И ФОТОГРАФИЈА

У оквиру теме важно је указати на то да на плакату фотографија може прекривати цео формат, а типографија бити њен део или обрнуто (фотографија може бити минимализована уз доминацију типографије), као и на односе фотографије и типографије у вертикалној, хоризонталној и другим схемама композиције. Треба имати у виду да ће ученици више учити о фото-монтажи, фотографији, руској авангарди... у четвртом разреду, па у оквиру презентације фокус треба да буде на односу фотографије и типографије у композицији.

Потребно је показати репрезентативне примере фотографија и плакате са квалитетним фотографијама. Као примери могу се показати плакати: КНИГИ (Родченко); Wohnung und Werkraum (Молцан); Grafa International (Елденбенц); плакати за FASHION`S NIGHT OUT и FASHION WEEK; Уједињене боје за Бенетон (Оливиеро Тоскани); STOP GUESSING за Mitsubishi Motors; Evolution Posters, Retoka; Take it On...

Ученици могу да користе успешне фотографије које су урадили претходних година у школи и ван наставе, а у оквиру теме је потребно да фотографишу другачије мотиве, примењујући знања и искуство у обликовању композиција. Потребно је да фотографишу у ентеријеру и екстеријеру. Теме и мотиве предлажу ученици и наставник. Потребно је да ученици ураде више фотографија, а заједно са наставником бирају две (или више) које ће уобличити у идејно решење плаката, у апликативном програму. Фонт бирају према садржају и намени плаката. Радови се креирају у апликативном програму и чувају у одговарајућем формату за штампу.

ТИПОГРАФСКА КОМПОЗИЦИЈА

Основна сврха теме је развијање креативности. Наставник може да одабере неке од предложених задатака или да осмисли другачије.

Прва група предлога се односи на креирање композиције плаката словима, традиционалним техникама, на папиру:

1. Ученици обликују композицију на задатом формату папира, а композиција треба да буде обликована само од слова, која ученици самостално креирају. Наставник не задаје додатна ограничења (тема, реч, слоган, техника, читљивост...), једини услов је да композиција буде занимљива и оригинална и да је урађена с намером да се изложи као независно дело. Ученици могу нпр. да поделе задати извођачки формат на поља (не нужно истих димензија) и да у сваком пољу нацртају или насликају исто слово другим фонтом/фонтовима (које су сами осмислили) или истим фонтом, а различитом техником. Слова могу да се обликују и различитим материјалима (канап, фолија, танки лим, семенке, тканина...). Такође, могу да користе више слова, ћирилично или латинично писмо, да распоређују слова по азбуци или абецеди, да формирају реч или слоган, да одаберу композициону схему или слободан распоред... Наставник помаже саветима, уколико је ученицима потребна помоћ, али је важно да неке одлуке донесу сами.

2. Ученици обликују плакат за одређену намену, комбинујући слова и текстуре (слова су једнобојна и доминирају на позадини која има неупадљиву текстуру у боји или обратно, позадина је једнобојна а слова су са текстуром и у више боја). Наставник може да зада и намену плаката и текст/слоган.

3. Задатак обухвата комбиновање слова, боја и текстура по одабраној композиционој схеми (кружна, зракаста, спирална...). Наставник нуди неколико композиционих схема и неколико колор палета (дигитална форма) од којих сваки ученик бира по једну за свој плакат. Ученик самостално бира фонт/фонтове, текстуру/текстуре, материјал и технику и одлучује који елемент ће акцентовати.

Друга група предлога се односи на креирање композиције плаката словима и знацима, у апликативном програму:

1. Ученици обликују типографску композицију коју чини једна реч, а коју ће трансформисати и додавати ефекте користећи одабране алатке. Наставник задаје намену плаката (плакат за одређени сајам, плакат за културну манифестацију, мотивациони плакат...). Ученици самостално бирају фонт и реч на основу задате намене плаката. Реч може да се умножава, поставља по слободном распореду... Важно је да ученици трансформишу слова на различите начине, да експериментишу док не пронађу задовољавајуће композиционо решење, смислено повезано са задатом наменом.

2. Ученици експериментишу комбиновањем више постојећих писама и фонтова тако да добију складну композицију плаката. Композиција не треба да садржи смислени текст, циљ је да ученици ефектно комбинују облике, величине и боје слова како би креирали апстрактну композицију.

3. Задатак укључује композицију од слова за рекламни (дигитални) билборд, слова могу да формирају одређени облик, а облик може да буде анимиран (једноставна анимација).

Четврти разред

Програм за четврти разред садржи четири теме у оквиру којих се развијају идеје и вредносни ставови које ученици треба да искажу кроз плакат. Редослед објашњавања појмова није обавезујући, али је пожељно да се прво говори о ратно-пропагандним плакатима да би ученици већ од почетка године имали јасан увид у могућност манипулисања плакатом. Коришћење уметности у пропагандне сврхе је старо колико и цивилизација, примери су бројни, па је потребно да се разматрање ограничи само на плакат.

Треба имати у виду да су у овом делу предложени мотивациони, а не теоријски садржаји које ученици треба да меморишу. Разматрање сваког примера, феномена, стила, идеје... треба да подстакне ученике на размишљање и стварање.

МОТИВИ, СТИЛОВИ И УТИЦАЈИ

У уводном делу теме је важно истаћи да комбинација слике и текста значајно утиче на промену свести појединаца и ставова јавности, да плакат може допринети ширењу позитивних вредности или се искористити као средство за манипулацију.

Ратно-пропагандни плакати.

У вези овог кључног појма потребно је размотрити два феномена: ефикасност манипулације сликом и текстом; популарност ратно-пропагандних плаката.

Као примери ширења мржње према одређеној групи пожељно је показати плакат за филм Der ewige Jude из 1940. године и Behind the enemy powers: the Jew из 1942. године. Бројни плакати овог типа нису лепљени само широм Немачке, већ су преведени на европске језике и лепљени на окупираним територијама.

Супротан пример су плакати за помоћ Србији у Првом светском рату, а које су урадили познати уметници, укључујући и Џејмса Монтгомери Флега, аутора плаката I Want You for US Army. Дистрибуирање плаката у европским и америчким градовима није само омогућило прикупљање помоћи, већ и велику наклоност других држава према Србији и Србима као херојском народу.

Потребно је рећи да су илустрације, слогани и стилови ратно-пропагандних плаката веома слични, да је само пар плаката оригинално. Препорука је да се примери плаката групишу по сродности циљева, како би ученици уочили заједничке стилске и садржајне карактеристике. На овом месту су дати примери груписања по циљевима садржаја:

– Група плаката која позива добровољце: Your Country Needs You (Alfred Leete, 1914); I Want You for US Army (James Montgomery, 1916); Ты записался добровольцем? (Дмитрий Стахиевич Моор Орлов); Родина-мать зовёт! (Ира́клий Моисе́евич Тои́дзе, 1941)...

– Група плаката која циља на грижу савести: Daddy, What did You do in the Great War? (Savile Lumley, 1915); Ты чем помог фронту? (Дмитрий Стахиевич Моор Орлов, 1941)...

– Група плаката која позива жене да дају допринос у рату: Women of Britain Come into the Factories (Phillip Zec, 1930); Rosie the Riveter (Norman Rockwell, 1943); We Can Do It (J. Howard Miller, 1943); Become a Nurse: Your Country Needs You (US Office of War Information, 1942)...

– Група плаката која позива на ћутњу: Loose Lips Might Sink Ships (Seymour R. Goff, 1941); Не болтай! (Нина Николаевна Ватолина, 1941); Someone Talked (Frederick Siebel, 1942); Tacete, il nemico vi ascolta (Gino Boccasile, 1942)...

– Група плаката која указује на патњу цивила и деце: Help In Belgium (Louis Raemakers, 1915), Помоги (Дмитрий Стахиевич Моор Орлов, 1921); Deutschlands Kindern Hungern (Käthe Kollwitz, 1924); Diada de Madrid Ajuda-Lo! (Comite d’ajut permanent a Madrid, 1937); Воин Красной Армии, спаси нас от фашистского рабства! (Виктор Борисович Корецкий, 1943); Мајко Србијо, Помози! (Драгослав Стојановић)...

Потребно је подстаћи и размишљање о томе зашто су неки ратно-пропагандни плакати популарни у данашњој култури. Као пример се може навести чувени Монтгомеријев плакат I Want You for US Army, који је верзија мање популарног енглеског плаката Your Country Needs You (Alfred Leete, 1914). Монтгомери је свој плакат урадио три године после британског, а није одабрао познатог политичара, већ је насликао себе. Велику популарност има енглески плакат који садржи само круну и слоган: Keep Calm and Carry On (1939), иако је Министарство информисања дало предност другим слоганима, а овај је остао непознат до 2000. године. Сва три плаката су масовно коришћена за пародирање оригиналног садржаја, али и за мотивационе плакате. Ученици треба самостално да донесу закључак због чега су баш ова два плаката толико популарна.

Ученици могу да користе одабрани ратно-пропагандни плакат у дигиталном облику и да у апликативном програму за графички дизајн преобликују плакат мењајући оригиналну негативну поруку у духовиту и добронамерну. У оквиру теме је потребно истаћи да било који народ или група могу бити мета напада и усмеравати ученике ка нултој толеранцији према ширењу мржње и негативних порука.

Теме и стилови плаката у 19. веку.

Имајући у виду бројне уметничке покрете и правце који су се појавили у 19. веку, препорука је да се фокус измести ка мотивима које ће ученици скицирати различитим стиловима. На овом месту је предложено више вежби и мотива за скице. Наставник може да одабере неке или све предлоге, као и да осмисли друге, имајући у виду да се предлози односе само на скице, на мањем формату папира.

У европским земљама садржаји илустрација на плакатима су одражавали специфичности урбане националне културе. У Француској су доминирали кабареи и кафеи, у Италији опера и мода, у Шпанији борбе бикова..., па је потребно да наставник припреми кратку презентацију групишући плакате по карактеристичним темама у европским земљама. Ученици могу да размењују мишљења о томе шта би могло да представља урбану културу у Србији (храна, пића, познате манифестације и спортисти су искључени, како би се избегло понављање).

Шере, Лотрек, Муха и Обри Бердсли су били уметници чији стил, композицију, теме, мотиве, па и детаље плаката су највише бесрамно копирали. Сва четири уметника су радила плакате за кабаре, кафиће или позоришта, а заједничко им је да је сваки од њих приказивао жене на специфичан начин и изражавао своје виђење жена, а које одступа од стандардног за то време. Према Шереовим приказима жена у језике је ушао израз шерета. Ученици могу да анализирају начин приказивања жена на њиховим плакатима, а затим да ураде скице за плакат, где је жена/девојка доминантан мотив, према одабраном стилу једног од наведена четири уметника, трудећи се да илустрација жене одражава њихов индивидуални израз и став, а да се утицај одабраног уметника само наслућује.

Познати уметници плаката који се сврставају у покрет Art Nouveau су и Eugène Grasset, Privat-Livemont, Adolfo Hohenstein... Наставник треба да покаже карактеристичне плакате, а пожељно је да сви садрже цвет и бар један пагански мотив или детаљ, што могу бити мотиви за скице плаката. Ученици могу као група да пореде понуђене примере и покушају да пронађу заједничке мотиве.

Штајнлен (Théophile-Alexandre Steinlen), се често сврстава у Art Nouveau. Мотиви његових плаката су мачка и његова ћерка. Најпознатији плакат је Tournee du Chat Noir. Мачка може да буде мотив за скицу. Ученици треба да стилизују мачку, а наставник може да покаже и примере других уметника који су цртали и сликали мачке (Мане, Сузан Валадон, Пикасо, Барт ван дер Лек, Инагаки...).

Нови стилови.

Почетком 20. века Шере и Муха су напустили плакат и посветили се сликарству, а Лотрек и Бердсли нису били живи. Као водећи уметник плаката у Француској истакао се Леонето Капиело, који се сматра зачетником визуелног маркетинга. Наставник треба да објасни стилске новине на неколико карактеристичних Капиелових рекламних плаката за храну и пиће и значај његовог стила за рекламну графику. Ученици могу да ураде скице рекламног плаката за ракију или ајвар, одабраног или измишљеног произвођача. Услов је да користе основе карактеристике Капиеловог стила (мање детаља, производ у првом плану, интензивне боје и контрасти, повезивање производа са одређеном фигуром да би се дочарала одређена атмосфера или подстакле асоцијације), без имитирања мотива и композиције.

У Немачкој је био популаран Плакатстил (sachplakat), који је следила и Базелска школа. Наставник треба да покаже репрезентативне примере плаката, а ученици могу да скицирају одабрани употребни предмет као мотив и да поведу рачуна о једноставности композиције и типографије.

Касандрови плакати (Cassandre – Adolphe Jean-Marie Mouron) се сврставају у Арт Деко стил, а примере његових најпознатијих плаката превозних средстава је потребно показати у следећој теми. У вези са овим покретом потребно је показати значајно одступање од стила Арт Нуво на примерима плаката нпр. Pi Volo Apéritif aux Vins de France, Grand-Sport, La Casquette, Dubonnet, Vin tonique au quinquina. Ученици могу да скицирају идејна решења плаката, прилагођавајући одабрани мотив/мотиве Касандровом стилу и користећи Бифур писмо, а које могу да прилагоде својој идеји. Тема плаката може и не мора да буде задата.

Совјетски рекламни плакати између два рата укључују фотографију као елемент илустрације и фото-монтажу, а извршили су значајан утицај на међународном нивоу. Потребно је показати најзначајније плакате уметника: Лисицки, Татљин, Родченко, браћа Стенберг. Ученици могу да раде колаже и фото-монтаже у апликативном програму, а пожељно је да користе најмање један од мотива које су скицирали у овој теми и најмање једну фотографију коју су урадили у претходним разредима.

Од 1920. године Циришка школа је креирала плакате под утицајем Баухауса, а постепено се формирао Швајцарски стил, који је увео одређена правила у графички дизајн, која су убрзо доминирала широм Европе и САД. Наставник треба само да укаже на основне карактеристике и утицај швајцарског стила.

У вези са овим кључним појмом нису наведени сви значајни уметници чије плакате наставник може да покаже у овој или другим програмским темама.

Плакати у социјалистичким државама.

Потребно је само укратко указати на теме и стил совјетских и кинеских плаката, који су у време настанка промовисани као мотивациони плакати, а данас се сврставају у пропагандне. Колекционари су нарочито заинтересовани за совјетске/руске плакате, што је проузроковало појаву великог броја лажних оригинала.

Највећу пажњу је потребно посветити пољским уметницима и Пољској школи (Jan Młodożeniec, Waldemar Świerzy, Henryk Tomaszewski, Jan Lenica, Wiktor Górka, Barbara Baranowska, Roman Cieslewicz, Wojciech Wenzel...). Најзначајнија карактеристика Пољске школе је уметничка слобода, веома различити индивидуални изрази, разноврсност мотива и композиција... У овом случају, уметничка слобода подразумева слободу од типизације и категоризације у један стил, правац, покрет..., не и политичку слободу. Пољска школа је извршила велики утицај на плакате, па је и у наредним темама потребно показивати плакате пољских уметника (contemporaryposters.com).

Мађарски плакати су били више под утицајем западних плаката, а потребно је показати одабране примере плаката уметника из златног периода 1956–1990 (Gábor Papp, Máté, András, Nándor Szilvásy, Lajos Görög, Lengyel Sándor, Győző Varga...).

У вези са југословенским плакатима, потребно је указати на утицај запада и истока, у зависности од намене плаката, такође, на оригиналност сродну пољским плакатима. Потребно је показати плакате за Дан младости; Југословенски сајам књига; плакате за познате југословенске филмове; плакате за концерте музичких група... Препорука је да се направи избор према разним југословенским манифестацијама.

Модернизам и постмодернизам.

У вези са овим појмом потребно је показати карактеристичне плакате за Стил 50-тих (предлог уметника: Raymond Savignac, Herbert Leupin, Paul Rand, David Klein...) и плакате пост-модернизма различитих категорија (предлог уметника: Jim FitzPatrick, Wes Wilson, Milton Glaser, Eduardo Paolozzi, Victor Moscoso, Rick Griffin, Lee Conklin, Martin Sharp, Arnold Skolnick, Walt Crowley, Richard Hamilton, Sir Peter Thomas Blake...).

Наставник треба да нагласи да је већ Стил 50-тих био врста побуне против доминантног Интернационалног типографског стила, али је и даље био превише уређен за постмодернисте, које карактерише мешавина различитих стилова. Ученици могу да скицирају претходно урађене мотиве у стилу 50-тих и одабраном стилу постмодерне.

Јапански плакати.

Јапанске естампе су у великој мери утицале на европске уметнике, а после Другог светског рата јапански плакати су били под утицајем европског и америчког плаката. Пожељно је показати само карактеристичне плакате познатих савремених уметника (Shigeo Fukuda, Yugo Nakamura, Ikko Tanaka, Ryūichi Yamashiro, Kazumasa Nagai, Tadanori Yokoo, Kamekura Yūsaku, Kōichi Satō...).

ПУТОВАЊА И ПЛАКАТ

Кључни појмови ове теме су у директној вези са мотивационим садржајима предложеним у претходној теми, с тим да су тематски усмерени на путовања. Предлог примера плаката:

– Midi Railways, Font-Romeu Golf – France (Leonetto Cappiello);

– LOT Polish Airlines (Tadeusz Gronowski);

– Motoring in Germany; Winter in Germany (Ludwig Hohlwein);

– Japan (Mune Satomi, 1937);

– No rain in Portugal but tourists pour in (Nuno Costa);

– Visit Palestine (Franz Krausz);

– The adventures of today are the memories of tomorrow National Parks (Dorothy Waugh);

– Alaska via Canadian Pacific, Taku Glacier (Greenwood);

– Palestine Line (T. Trepkowski);

– Cunard Line – to all parts of the world (Ulrich Gutersohn);

– Pioneers of Ocean Travel (Austin Cooper);

– SS France Compagnie Generale Transatlantique (John Bainbridge);

– Come for 3 days to see Budapest (Tibor Pólya);

– CAF / VOYAGES AÉRIENS (Jean Carlu);

– London Via Constellation World Leader in Speed, Comfort (Noel Quinn);

– Western Australia; Australia / Tallest Trees; (Percy Trompf);

– SS Statendam; SS Normandie; Nord Express (A. M. Cassandre);

– La Plage de Calvi. Corse; Ete sur la Cote d’Azur; Vichy/Ses Sources (Roger Broders);

– Winter – Luftverkehr, Swiss Winter Flights (Herbert Matter);

– Las Vegas Fly TWA; Africa Fly TWA; NY Fly TWA; India Fly TWA (David Klein);

– LE LAC BLEU (Otto Baumberger);

– Côte d'Azur (Pablo Picasso);

– Air France South America (Victor Vasarely);

– Air France, USSR; Air France USA; Air France, Canada (Georges Mathieu);

– Alpes (Salvador Dali);

– ЈАТ-ови плакати...

Плакати за туристичке дестинације могу истовремено бити промоција туристичке агенције, промоција компаније за превоз путника, пројекат државних институција, „излет” познатог уметника у другу уметничку дисциплину...

Препорука је да се плакати за туристичке дестинације групишу према нпр. зимским и летњим мотивима, затим, према мотивима који симболишу одређену државу/културу, према мотивима који промовишу природу и националне паркове. Плакати који промовишу компаније за превоз путника могу да се групишу према превозним средствима (авиони, бродови, возови, аутобуси)... Када је реч о промовисању градова, плакати могу да се групишу на типске, који су урађени према одређеној схеми и личе једни на друге и на плакате који се издвајају својом оригиналношћу, без обзира на то ком стилу припадају. Важно је указати и на оригиналне слогане.

У оквиру теме ученици треба да ураде скицу за туристички плакат, за Србију, према свом избору или према договору са наставником. Услов је да не копирају историјске стилове, већ да пробају да „пронађу свој израз”.

На крају теме је потребно указати на плакате који промовишу свемирски туризам, посебно посету Марсу. Компанија Елона Маска се одлучила за ретро дизајн, а који има одређену симболику. У деветнаестом и све до осамдесетих година двадесетог века људи су предвиђали како ће изгледати будућност, односно 21. век, а већина предвиђања се није остварила. Насини плакати су дигитални, а на њиховом сајту се нуди виртуелни свемирски туризам.

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ПЛАКАТ

Сваки ученик треба да уради више скица мањих димензија. Скице са разматрају и процењују у групи, а наставник има улогу модератора и обезбеђује да ученици оцењују једни друге објективно, да се изражавају на прихватљив начин и да мотивишу једни друге да коригују евентуалне пропусте или унапреде садржај скице.

Агенда 2030.

На почетку теме је потребно навести 17 циљева одрживог развоја које је потребно достићи до 2030. године (Агенда 2030). Иако неки циљеви на први поглед делују недостижно, ученицима је потребно указати на то да су циљеви недостижни само ако се ништа не предузима, већ се очекује да неко други реши проблеме. Такође, потребно је објаснити да један уметник може самостално да покрене активност и промене на боље, али да је лакше када се уметници удруже око заједничког циља, без обзира на разлике у карактеру, сензибилитету и уверењима. У складу са укупним фондом часова за овај разред, кључни појмови нису формулисани према седамнаест циљева, већ је направљен избор појмова који су у најближој вези са животом ученика.

Климатске промене.

Климатске промене су тема којом се уметници баве већ неко време и која је тренутно највећи проблем, јер је у блиској вези са индустријским загађењем, енергетском кризом, недостатком чисте пијаће воде, недовољно хране... Климатске промене се природно дешавају на планети и то не може да се спречи, али су људске активности од почетка индустријализације до данас пореметиле природне промене и довеле до убрзаног глобалног загревања. Стаклена башта коју природно ствара угљен диоксид штити планету од губљења топлоте, што омогућава живот на планети. Међутим, превелика емисија угљен диоксида повећава температуру и киселост океана, што већ сада уништава еко-системе у океанима које настањује око 80% бића на планети. Климатске промене захтевају већу потрошњу енергије, а најважније питање је како заменити загађиваче (нпр. угаљ) и производити струју из чистих и обновљивих извора. Земље које користе нуклеарне електране смањиле су производњу енергије, јер су топлотни таласи и суше негативно утицали на механизме за хлађење...

У оквиру теме ученици могу самостално да истраже иновативне предлоге за смањење емисије угљен диоксида, предлоге за добијање бесплатне и чисте енергије, штете које су до сада проузроковане порастом температуре..., како би осмислили идејно решење за плакат.

Вода за пиће.

Светска комисија за економију воде установила је да се само 20% одсто отпадних вода пречишћава, што доприноси глобалној несташици чисте воде. Извештај предвиђа да ће потражња за слатком водом надмашити резерве за 40% до 2030. године.

Ученици су већ учили о пречишћавању воде у основној школи, а у средњој могу да прошире знања самосталним истраживањем. Предлог је да самостално истраже податке о нпр. Борској реци и могућем решењу, да своја размишљања прикажу скицом за плакат.

Мир.

Симболи који се највише користе за промовисање мира су голуб, голуб са гранчицом у кљуну, знак мира, реч LOVE (љубав) и два прста руке, а који су толико устаљени да значење разумеју сви народи. Као примери се могу показати плакати креирани за Међународни дан мира и друге прилике, плакати Унеска, награђени дечји плакати (lionsclubs.org) и плакати познатих уметника (Pablo Picasso, Jean Carlu...). У вези са овим појмом је потребно указати на наградне конкурсе за ученике из целог света, до 18 година.

Ученицима је потребно поставити услов да одаберу један од познатих симбола мира и да га уклопе у оригиналну композицију, да прикажу симбол на оригиналан начин или да додају још елемената композиције, да осмисле слоган...

Здрави стилови живота.

Ученици још од основне школе уче шта су здрави стилови живота, па је препорука да се то само укратко понови и да се фокус помери на аспект који се најмање помиње и промовише плакатом – позитивна социјална интеракција у реалној средини.

Статистички подаци указују на пораст депресије и анксиозности код ученика средње школе, на међународном нивоу. Узроци су бројни и није пожељно да се разматрају у оквиру овог наставног предмета. Оно што наставник може да објасни је да је стрес, посебно хроничан стрес, један од узрока депресије, анксиозности, пада имунитета, гојазности, недостатка енергије, недостатка концентрације... Затим је потребно истаћи да је размена позитивних, пријатних доживљаја у интеракцији са другима јако важна и за њихово физичко и ментално здравље, за успех у учењу и развијању уметничких способности, као и за будући живот. Потребно је говорити и о непријатној социјалној интеракцији са непознатим људима које ученици срећу у свакодневним ситуацијама. Позитиван и добронамеран приступ у већини случајева спречава или ублажава агресивност других. Хумор је један од начина да се ученик избори са стресом... Потребно је објаснити зашто је за ученике важно да развијају толеранцију, разумевање и прихватање различитости, емпатију и хуманост, добронамерност, стрпљење, пријатељства... Пожељно је указати и на начине комуникације у различитим приликама. У вези са овим појмом потребно је оставити потпуну слободу да ученици осмисле садржај и изразе скицом своје емоције, став или да укажу на позитивне или негативне свакодневне ситуације ван школе, на које се не обраћа довољно пажње.

Хуманост.

Овај кључни појам је у вези са хуманитарним активностима и акцијама које доприносе друштву, како у земљи, тако и у свету. Хуманост не обухвата само давање материјалне помоћи или крви или волонтерско укључивање у хуманитарне активности у случају природних катастрофа или рата. За ученике је најважније да разматрају шта све хуманост подразумева и како плакат може да допринесе вишем нивоу хуманости у друштву.

Ученици могу да раде скице плаката које промовишу Црвени крст и црвени полумесец Србије, приказујући један или више принципа Међународног покрета црвеног крста и црвеног полумесеца, дефинисаних на Међународној конференцији у Бечу. Такође, могу на основу својих размишљања и искуства да самостално осмисле садржај рада.

Плакат и здравство.

У вези са овим појмом најчешћи садржаји плаката су препоруке за поступање у одређеним ситуацијама (нпр. ковид пандемија), препоруке за превентиву одређених стања (нпр. срчана обољења), као и фармацеутски производи. У питању су типски плакати, а инфо-графике за чекаонице углавном не цртају уметници. Рекламни плакати за фармацеутске куће су, такође, типски, укључујући и рам. Ученицима је потребно показати типске плакате као негативан пример и плакате које су креирали уметници као позитиван, почев од почетка прошлог века. Примери се могу наћи на интернету (posterhouse.org; pinterest.com...).

Уметнички плакати које наручује државна или међународна организација, најчешће су усмерени на актуелне проблеме. У 2023. години актуелни светски проблем је ментално здравље, па је мање плаката у вези са корона вирусом, а више у вези са менталним здрављем. Предлог је да ученици не раде типске скице, типске теме и мотиве, већ да одаберу тему која је важна за грађане Србије, а недовољно презентована плакатом. Наставник може да истражи мало познате податке и да их предложи као тему плаката. На пример, кубанска вакцина за рак плућа је показала добре резултате, а у Београду постоји агенција Consulta al futuro (consulta.rs), која омогућава пацијентима консултације са кубанским лекарима, без путовања на Кубу. Затим, ученици могу да раде скице плаката за глобалну кампању World Antimicrobial Awareness Week, која има за циљ да информише јавност о патогеним микроорганизмима који су отпорни на постојеће лекове. Ученици за своје скице могу да користе фотографије микроорганизама урађене помоћу микроскопа...

KУЛТУРА И ПЛАКАТ

За реализацију ове теме је потребно планирати највише часова. Како култура обухвата више продуката, у овој теми су предложени само одабрани садржаји.

Филмски плакати.

Према Џејмсу Вердесоту, савременом дизајнеру филмских плаката, за филмске жанрове се користе одређене схеме боја. Црвена и бела се користе за комедије; плава за трилере; црна, бела и наранџаста за акционе филмове... Овај став је добар повод за разматрање слободе изражавања и креативности у поређењу са коришћењем схема када се креирају филмски плакати, а које намећу највеће филмске компаније. Као први примери се могу показати оригинални плакат Шулца-Нудама (Heinz Schulz-Neudamm) за филм Метрополис из 1927. године и Пикасов плакат за филм Битка на Неретви из 1969. године, а ученици могу да разматрају на овим и наредним примерима Вердесотов став.

Наставник може да организује примере плаката према години настанка, према филмском жанру или неком другом принципу. Важно је да акценат буде на плакату, а не на филму. Наставник самостално одређује шта ће ученици поредити и разматрати. То може да буде стил, трендови, боја, типографија, однос слике и текста, утицаји...

На овом месту су предложени филмски плакати, а наставник треба рационално да одабере број примера за презентацију. Међу наведеним примерима има награђених плаката, плаката за награђене филмове, плаката које су креирали познати дизајнери плаката, плаката које су креирали познати уметници који нису графички дизајнери, плаката који су оригинални, плаката који следе одређену схему или тренд, плаката на којима доминира типографија, плаката који су инспирисани одређеним уметничким правцем, плаката који се продају по највишим ценама... Основни принцип за избор примера је разноврсност. Примери су, ради прегледности, наведени по декадама:

– When All Was Dark, 1910; Out of the Ashes, 1911; The Green Spider, 1916; The Dawn Maker, 1916; The Grim Game, 1919;

– The Cabinet of Dr. Caligari, 1920; Кумир публики, 1921; L’Inhumaine, DARAKTIGA KVINNOR, 1922; The Thief of Bagdad, 1924; Die Nibelungen: Siegfried, 1924; The Thundering Herd, 1925; The Gold Rush, 1925; Carmen, 1926; Cassanova, 1927; The Unknown 1927; Генерал, 1927; Colleen Moore, Her Wild Oat, 1927;

– Daïnah la Métisse, 1931; Go West Young Man, 1936; Gone With the Wind, 1939;

– Casablanca, 1942; Cabin in the Sky, 1943; Ossessione, 1943; Spellbound, 1945; The Lady from Shanghai, 1947;

– Rear Window, 1954; Her Twelve Men, 1954; Diabolique, 1955; Around the World in 80 Days, 1956; Vertigo, 1958; Forbidden Planet, 1956; Anatomy of a Murder, 1959;

– Breakfast at Tiffany's, 1961; From Russia with Love, 1963; My Fair Lady, 1964; In the Heat of the Night, 1967; Rosemary's Baby, 1968;

– The Godfather, 1972; Mean streets, 1973; Мимино, 1977; Driver, 1978;

– Raiders of the Lost Ark, 1981; E.T. The Extra-Terrestrial, 1982; Amadeus, 1984; My Left Foot, 1989; Driving Miss Daisy, 1989;

– Silence of the Lambs, 1991; The Mummy, 1999;

– Lemony Snicket's A Series of Unfortunate Events, 2004; Lord of War, 2005; Dark knight, 2008; The Broken, 2008;

– Black swan, 2010; The Rum Diary, 2011; Kumiko, the Treasure Hunter, 2015; Moonlight, 2016; Parasite, 2017; Child’s Play, 2019;

– The Human Voice, 2020; Da 5 Bloods, 2020; The French Dispatch, 2020; She Dies Tomorrrow, 2020; Upload, 2020; Nomadland, 2021; In the Earth, 2021; Flee, 2021; Stanleyville, 2021; Everything Everywhere All at Once, 2022; Batman, 2022; Blonde, 2023; Mission: Impossible – Dead Reckoning – Part One, 2023; Killers of the Flower Moon...

Када је реч о филмским плакатима пожељно је направити још једну дигиталну збирку која приказује неинвентивне схеме за плакате разних жанрова или показати прилог са Јутјуба, What Killed The Movie Poster? (аутор Nerdstalgic) и указати на то да велике филмске куће ограничавају стваралачку слободу наметањем схема. Пожељно је направити посебну презентацију са примерима филмских плаката Пољске школе, а која није имала таква ограничења.

Ученици могу да одаберу један плакат и да га редизајнирају за сваку декаду; плакат за један филм може да се уради у више варијанти за различите земље; ученици могу да ураде варијанте одабраног плаката у различитим стиловима; могу фото-монтажом да споје два одабрана плаката... Није кључно да ученици одгледају филм за који раде плакат, могу да се информишу о садржају филма на интернету, као и да погледају инсерте. Важно је да обликују атрактиван плакат, односно да не понављају схеме. Такође, важно је да дочарају одређени утисак, а садржај плаката не мора експлицитно да указује на жанр и радњу филма.

Српски плакати.

Наставник треба да укаже на традиционалне културне манифестације у Србији, а затим да покаже култне плакате. Ученици могу да ураде идејна решења плаката за наредну манифестацију, по свом избору, у виду скица у боји.

Спорт и плакат.

У вези са овим кључним појмом потребно је размотрити феномен плаката за олимпијске игре и феномен коришћења спорта и спортиста за рекламне плакате брендова који нису у вези са спортском опремом и спортским манифестацијама.

Потребно је рећи да су се олимпијске игре одржавале у античкој Грчкој све до 4. века нове ере и навести спортове. Савремене олимпијске игре одржавају се од 1896. године, а до тада је било више иницијатива да се оживи античка олимпијада. Затим је потребно објаснити промене у олимпијским играма и увођење нових категорија. Пет олимпијских прстенова су први пут коришћени 1920. године, а симболишу јединство пет насељених континената. Потребно је поредити лого олимпијада од прве употребе до данас. Потребно је нагласити да су прве олимпијске игре у Атини 1896. године имале плакат и да је касније за сваку олимпијаду креирано по неколико плаката. На плакату за олимпијске игре у Паризу, 1900. године, приказана је жена са мачем, иако жене нису учествовале у мачевању. Олимпијада у Сент Луису 1904. године била је део Светског вашара, типографија је дизајнирана према стилу који је тада био популаран, а на илустрацији нема мотива који би плакат повезали са спортом. Од олимпијаде у Лондону 1908, званични плакати садрже мотиве у вези са спортом. Као мотив доминирају спортисти, а фотографија се ретко користи. На плакату за олимпијаду у Лос Анђелесу 1932, коришћени су олимпијски кругови, а мотив жене није илустрован, већ моделован у глини, а затим фотографисан. Потребно је показати плакате који не садрже илустрације спортиста или спортова, већ само сугеришу олимпијаду олимпијским круговима. На пример, званични плакати за олимпијаде у Мелбурну 1956, Риму 1960, Токију 1964, Мексику 1968, Монтреалу 1976, Москви 1980..., као и пратеће постере.

Потребно је поменути да се плакати не креирају само за спорт, већ су спорт и познати спортисти мотив плаката који рекламирају разне производе. Као пример се може показати плакат на ком боксер Џо Луис (Joe Louis) рекламира Честерфилд цигарете из 1937; плакат Got Milk? из 1996, компаније California Milk Processer Board; Пепси кампања са фудбалерима на плакатима из 2018...

Ученици могу да ураде скице за једну од следећих олимпијада или међународно такмичење, а према спорту који их највише интересује.

III ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка у односу на задатке/активности ученика које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пратити и процењивати. Приликом процењивања напредовања могу се користити чек-листе, а које садрже 3–5 елемената који се процењују, као и листићи за самопроцену.

Могући елементи за праћење напредовања ученика су:

1. Разумевање (појмова, процеса, поступака, концепта, контекста...);

2. Оригиналност идејних решења;

3. Компоновање (планска организација елемената на различитим форматима папира);

4. Примена техника и поступака (традиционалних и коришћење алатки у апликативном програму);

5. Комуникација (усмена и визуелна);

6. Повезивање (знања и вештина развијених у оквиру једног и више стручних и општеобразовних предмета; индивидуалних интересовања и свакодневног искуства са практичним радом...);

7. Однос према раду (истрајност, континуитет, поштовање рокова, поштовање ауторских права);

8. Однос према другима (поштовање различитости, емпатија, добронамерност...)...

Могући начини бројчаног оцењивања су:

– разговор;

– индивидуални пројектни задатак;

– презентација;

– збирка одабраних скица;

– мапа радова / изложба

Предматурска пракса

Предматурска пракса се реализује према индивидуалном опредељењу ученика и програму уметничке матуре.

Образовни профил: ТЕХНИЧАР ДИЗАЈНА ТЕКСТИЛА, ОДЕЋЕ И СЦЕНСКОГ КОСТИМА

ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ

Програм овог предмета идентичан је са програмом истог предмета за образовни профил Ликовни техничар.

ТЕОРИЈА ФОРМЕ

Програм овог предмета идентичан је са програмом истог предмета за образовни профил Ликовни техничар.

ФОТОГРАФИЈА

Програм овог предмета идентичан је са програмом истог предмета за образовни профил Ликовни техничар.

ЦРТАЊЕ И СЛИКАЊЕ

Програм овог предмета идентичан је са програмом истог предмета за образовни профил Техничар дизајна графике.

ОБЛИКОВАЊЕ ТЕКСТИЛА

Циљ учења предмета Обликовање текстила је да ученик развија функционална знања о дизајну текстила и тканина, вештине обликовања идејних решења дезена тканина различитих намена, визуелно опажање, критичко и стваралачко мишљење, естетске критеријуме, индивидуални израз, позитиван однос према очувању културне баштине, ради примене у наставку школовања или будућем занимању.

Разред Други

Недељни фонд часова 7 часова

Годишњи фонд часова 245 часова+60 часова у блоку

Разред Трећи

Недељни фонд часова 7 часова

Годишњи фонд часова 245 часова+30 часова у блоку

Разред Четврти

Недељни фонд часова 6 часова

Годишњи фонд часова 192 часа

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм стручног предмета Обликовање текстила је конципиран тако да припрема ученике за успешан наставак школовања на уметничким факултетима, на више студијских програма; за студирање уз рад; за самостални рад; за обављање више уметничких занимања... Настава и учење се реализују у виду комплексних пројектних задатака, који захтевају свеобухватан приступ у креирању идејних решења, повезивање знања развијених у настави општеобразовних и стручних предмета.

Наставник самостално припрема задатке и наставне материјале, користећи доступну штампану и дигиталну литературу.

Настава је индивидуализована. Приликом реализације наставе одељење се дели на 2 групе.

I ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава се планира у складу са смерницама датим у Општем упутству за све стручне предмете. Наставник, према свом плану рада, самостално одређује број часова за реализацију сваке теме.

II OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У овом делу дати су предлози за остваривање наставе и учења, као оријентација наставнику, а од наставника се очекује да испољи креативност и да самостално осмисли задатке и активности ученика.

На почетку сваке школске године, на првом часу је потребно информисати ученике о темама и исходима учења за крај те школске године, начину и динамици рада у току школске године, као и о материјалу и прибору који треба да набаве. На почетку сваке теме ученике је потребно информисати о циљу учења теме, као и о планираним активностима ученика.

Други разред

ДИЗАЈН ТЕКСТИЛА

Увод у предмет обухвата основне информације о предмету, прибору и материјалу који ученици треба да набаве за рад, као и објашњење основних термина из струке (текстил, тканина, дезен, дизајн текстила, дизајнер текстила...). Кроз дискусију о искуствима у опажању и присутности текстила у свакодневном животу, ученици треба да разматрају примену, функцију и значај изгледа текстилних производа.

Ученици треба укратко да се упознају са настанком и употребом тканина у различитим културним и историјским контекстима, на визуелним примерима. Према неким научницима тканина се правила још у палеолиту, према другим тек од неолита. Важно је указати на старе тканине као значајно културно добро, изворе за научна истраживања и рећи где се могу видети вредне историјске тканине.

У дизајну текстила трендови често намећу употребу геометријских облика и линија (нпр. линије као пруге) у дизајнирању дезена за тканине. Наставник треба да покаже примере уметничких дела у којима се могу видети сложене композиције које су настале компоновањем једноставних геометријских облика и линија. На пример, дела Виктора Вазарелија, Бриџит Рајли, Ван Дузбурга, Огиста Ербана (Auguste Herbin), Франсоа Купке (František Kupka), Енди Гилмора (Andy Gilmore)...

У овој теми мотиви за дезен су задати, једноставни правилни геометријски облици. Ученици цртају више комбинација геометријских облика, на папиру, користећи оловку, лењир, шестар и кривуљар. Избор скице се врши заједничком анализом у групи. Приликом анализе и избора наставник има улогу модератора. Потребно је да омогући изношење утисака, ставова и процена али да притом усмерава дискусију, тако да ученици развијају разумевање, добронамерност, стрпљење и уважавање у комуникацији. Одабрана скица је идејно решење које се користи у оба задатка.

У првом задатку ученици треба да ураде валерску скалу једне боје и да је примене на идејном решењу тако да компоновањем валера добију пет различитих изгледа (варијанти) исте композиције за дезен. За формирање валерске скале и разраду скице користе темпере. Потребно је омогућити да ученици по интуицији, сопственом сензибилитету и општој идеји о композицији ураде прву валерску скицу, а затим им сугерисати примену валерских кључева на основу тога шта желе да истакну и дати препоруке о густини боје и њеног наноса на површину.

У другом задатку ученици обликују валерску композицију у више боја. И у овом задатку треба да ураде пет колористичких варијанти исте композиције комбинујући боје и њихове валере.

У овој теми ученици могу да комбинују боје и њихове валере према индивидуалном сензибилитету, али је у наредним темама и следећој школској години потребно постепено показивати како се користи круг боја за комбиновање боја по различитим методама, а у договору са наставницима предмета обликовање одевања и штампа текстила, како би се обезбедило постепено грађење знања.

Ученици треба да ураде најмање 10 различитих композиција у форми скице, користећи исте елементе, варирајући њихов број, величину и положај у међусобном односу и у односу према целини композиције, као и компонујући боје по принципу хармоније, контраста и градације и акцентовањем. Од изабраних валерских и колористичких идејних решења ученици разрађују у апликативном програму најмање 5 идејних решења дезена.

ОРНАМЕНТИ

Важно је да ученици усвоје значење термина орнамент у струци, с обзиром на то да се у енглеском језику реч користи у најширем значењу (било који украс), а са којим ће се сусретати приликом претраживања интернета. Код површинских декорација, орнамент је композиција унутар површи у облику траке (са или без бордуре), круга, квадрата... Орнамент карактерише симетрија (по хоризонтали, вертикали или дијагонали или по сва три правца).

Карактеристично за исламску арабеску је да су мотиви углавном апстрактни, геометријски, мрежасти, звездасти, стилизовани флорални, орнамент може да садржи текст у посебном оквиру или нпр. један предмет уклопљен у остале мотиве... Арабеска се највише користила (и користи) у архитектури, где покрива екстеријер и ентеријер џамија, односно велике површине. Оквир површи унутар ког су распоређени мотиви може бити сложеног облика...

У европској култури арабеском се неретко називају сви мотиви изувијаних линија које подсећају на пузавице (са и без симетрије, са и без репетиције). У стручној литератури се термин арабеска често користи за означавање европских орнамената од ренесансе па надаље. Међутим, слични орнаменти користили су се у старом Египту, античкој Грчкој и Риму; после пада Западног римског царства у 5. веку (нпр. ентеријер базилике Сан Витале у Равени); пре пада Цариграда под власт Османског царства 1453. године... Такође, на европском тлу орнаментика коју данас називамо арабеском коришћена је још у праисторији и на почетку старог века, у различитим културама. Због тога је важно ученицима представити орнаментику као стилску групу орнамената карактеристичну за одређени народ или културу, на одабраном скупу орнамената.

У оквиру пројектног задатка ученици на основу приказаних српских средњовековних орнамената фресака и орнамената на владарској одећи бирају један или више орнамената које ће транспоновати у савремени дезен. Приликом компоновања дезена треба да воде рачуна о визуелном ритму (учесталост понављања орнамената и њиховог односа са позадином), да примене принципе: репетиција (једноставно понављање), алтернација (наизменично понављање), инверзија (обрнути распоред понављања, огледалска слика), преклапање (надношење и прожимање).

Уколико су успешно завршили задатак пре предвиђеног рока, ученици могу да ураде индивидуални пројектни задатак у апликативном програму. То може да буде трансформација једне скице коју су урадили током вежби, комбиновање више скица или ново идејно решење орнамента, примењено на дезен.

СТИЛИЗОВАЊЕ

На почетку теме наставник кроз примере студија познатих сликара и илустратора (Дирер, Леонардо да Винчи, Рембрант, Рубенс, Томас Бјуик, Тарас Шевченко...) треба да подсети ученике на појам студије и укаже на примену студије у композицији за дезен.

Ученици треба да ураде студије кроз темељну ликовну анализу облика из природе (шкољке, шишарке, препарирани инсекти или животиње, кристали, стене, биљке...), на основу непосредног посматрања. Ахроматску и колористичку студију раде оловком, тушем и пером, четкицом и темпером, акварелом, пастелом, комбинованом техником...

У другом делу теме, ученици треба да стилизују облике према студијама које су урадили, тако да добију мотив за дезен одевне тканине. Потребно je да воде рачуна о димензијама мотива, како би се могао успешно пренети у формат за израду дезена.

ТРАНСПОНОВАЊЕ И РАПОРТИРАЊЕ

Наставник треба да упозна ученике са процесом преношења стилизованих облика у задати формат, те да их упозна са појмом рапорта као основном јединицом чијим се понављањем обезбеђује непрекидност дезена на целој површини тканине. Неопходно је системе рапортирања објаснити на визуелним примерима.

Пројектни задатак обухвата неколико фаза. Наставник и ученици прво заједно разматрају скице стилизованих облика које су ученици урадили у претходној теми и могућност њиховог комбиновања. У другој фази ученици креирају више композиција организацијом мотива на различите начине (дословно понављање, алтернација, инверзија и преклапање). У којој ће мери и на који начин одређени мотив или његови сегменти бити присутни у композицији зависи од личног сензибилитета сваког ученика. По завршетку ове фазе радови се заједнички разматрају и бира се по један предлог за дезен. На основу изабраног предлога за дезен, наставник треба да помогне сваком ученику да прилагоди мотив или скуп мотива који чине ликовну целину како би дефинисали рапорт.

Настава у блоку

Настава у блоку треба да омогући изборност, па се може реализовати као усавршавање вештина; продубљивање и проширивање садржаја одабране теме; индивидуални стваралачки рад; пројекат; радионица или као нова активност, а према исказаним потребама и интересовањима ученика. Настава се може реализовати и у другој образовној установи са којом школа има сарадњу.

Део наставе се може реализовати кроз стручна вођења и посете музејима, сајмовима, агенцијама за дизајн, модним кућама, модним часописима, изложбама, значајним уметничким манифестацијама... Важно је да се ученици укључују у различита уметничка дешавања као публика или актери како би развијали уметничке компетенције, били у току са дешавањима у уметности и култури, повезивали се са уметницима и вршњацима који се припремају за уметничке студије или занимања, јер је повезивање значајно за будућу сарадњу са колегама и развој каријере.

Трећи разред

ОДЕВНА ТКАНИНА

У уводном делу теме наставник треба да објасни појам одевне тканине и утицај модних трендова на дизајн дезена, уз одговарајуће визуелне примере.

Ученици самостално одлучују за које сезоне и коју намену ће креирати дезен одевне тканине. Предлози дезена се анализирају у групи, а група треба да помогне сваком ученику да одабере најбоље решење. Наставник има улогу модератора, омогућава изношење ставова и процена, притом усмеравајући дискусију тако да ученици испољавају разумевање, добронамерност, стрпљење и уважавање у комуникацији. На основу изабраног решења, дигиталном разрадом ученици треба да истражују могућности понављања рапорта у дезену (блок-понављање и померено-смакнуто понављање) и донесу одлуку шта ће применити у коначном решењу. Приликом разраде коначног идејног решења треба самостално да формирају рапорт дезена за одевну тканину и да при понављању доследно пренесу све његове детаље.

ТКАНИНА ЗА ДЕЦУ

У уводном делу теме наставник треба да објасни кључне појмове који су битни за креирање дезена за одевне или декоративне тканине за децу, на примерима. Потребно је нагласити значај избора мотива и укратко објаснити како мотиви утичу на дечију перцепцију окружења. Дезени треба да подстичу добро расположење и машту. Начин стилизовања мотива треба прилагодити деци, како би мотиви били препознатљиви одређеном узрасту. Ученике треба упутити како да воде рачуна о јединству стила при обликовању стилизованих мотива, повезивању мотива и позадине, као и при компоновању по декоративном или наративном принципу.

Пројектни задатак садржи неколико фаза. Ученици треба за домаћи рад да ураде истраживачки задатак и прикупе податке и информације које ће користити као подстицај за стварање (бајке, приче и песме за децу, бројеви, слова, игре, природа...). На основу прикупљених података треба да ураде кроки одабраних мотива и више композиција дезена, оловком, на мањем формату папира. Домаћи рад се разматра у групи и бира се једна скица која ће се даље разрађивати композиционо и колористички. Пре израде скица у боји, наставник даје савете за прилагођавање боја и мотива одабраном узрасту, као и различитим димензијама мотива. Скице у боји ученици раде одабраном техником (темпера, гваш, акварел, пастел...). У следећој фази се бира једна скица у боји, која се разрађује у апликативном програму. Потребно је указати ученицима на то да овај пројектни задатак може бити корелацијски, односно да се исто идејно решење може применити (непромењено или прилагођено) у пројектним задацима који се раде у оквиру предмета обликовање одевања и штампа текстила.

Уколико су ученици довршили пројектни задатак у предвиђеном року, наставник може да предложи израду уметничке лутке или аксесоара за децу (привесци, брошеви...) на основу стилизованих мотива које су користили у пројектном задатку.

ДЕЗЕН ЗА АКСЕСОАРЕ

У уводном делу теме наставник треба да објасни улогу модног детаља који представља малу, али значајну компоненту одеће, а која има потенцијал да трансформише или допуни изглед одевне комбинације. Ови детаљи често играју кључну улогу у стварању оригиналног стила и личног израза. Потребно је навести све врсте модних детаља од тканина (шалови, мараме, капе, шешири, бандане, турбани, торбе, појасеви, назувци, нарукавке, рукавице, кравате, накит...) и објаснити да поред естеске имају и практичну улогу. У програму се термин аксесоари користи у ширем значењу и обухвата све додатке од текстила, а који нису нужно модни додаци.

Тема је у највећој мери усмерена на обликовање стила и развијање креативности, па је важно да ученици ураде што више композиција у боји, скица на мањем формату папира. Наставник треба да сугерише ученицима да композицију могу да затворе наглашавањем углова, истицањем централног мотива, формирањем бордуре, бојом, валером, акцентовањем одређених елемената, али и слободним компоновањем елемената, без рапорта и понављања.

На овом месту су предложени задаци, а наставник може да одабере неке од предложених или да осмисли другачије:

– Дезен тканине за кравату и лептир машну. Наставник треба да укаже на то да савремени трендови омогућавају да жене носе кравате и лептир машне у одређеним приликама, а мушкарци кравате и лептир машне необичних дезена;

– Дезен тканине за мараме. Материјал, димензије и намена мараме нису задати, једини услов је да ученици ураде скице за женску, мушку и дечју мараму;

– Дезен капа и шешира од платна. У овом задатку ученици креирају дезен за чврсто платно, намењено изради капа и шешира за лето, за жене, мушкарце и децу различитих старосних група. Услов је да дезен асоцира на лето и да буде светлих боја, с обзиром на то да материјал није танак и лепршав, па би се тамне боје брже загрејале;

– Ранац за децу. Ранчеви за малу децу и школски ранчеви немају само практичну функцију, већ се бирају и према дизајну. Ученици треба да осмисле дезен за платно од ког ће се шити ранац и дезен за предњи џеп који се стилски уклапа са дезеном ранца;

– Аксесоари за кућне љубимце. Аксесоари који се најчешће користе су украсне мараме за псе, а које су често урачунате у цену третмана у салону за псе. У овом задатку ученици треба да истраже расе паса и креирају дезен за мараму за одабрану расу и конкретног пса;

– Женске ташне. Ташне могу бити израђене од разноврсног текстила, укључујући мекше тканине, с обзиром на то да се приликом израде материјал може ојачати тако да не губи облик. Ученици треба да осмисле више дезена различитих стилова;

– Комбиновање дезена. Наставник задаје узорак тканине за хаљине, капуте, сукње..., преузет са интернета или фотографију одеће или фотографију модела у одећи, без модних додатака. Ученици на основу задатог предлошка треба да одаберу скице дезена које су урадили, а који се уклапају са задатим узорком тканине по принципу који ученик одабере (хармонија, јединство, контраст, доминанта...);

– Аксесоари за венчања. Традиционално, млада носи једнобојну венчаницу беле боје, док младожења носи одело једне боје (црно или сиво), али то није увек случај. Све је више младенаца који желе да се разликују. У овом задатку венчаница и одело могу да буду једнобојни, али дезен аксесоара (нпр. вео, појас и рукавице за младу, кравата и марамица за џеп за младожењу) треба да буде неуобичајен. Такође, гости носе разне додатке за ту прилику, обичај је да се не истичу више од младенаца, али то се понекад не поштује. Циљ задатка је да ученици осмисле дезене за додатке који су довољно атрактивни да ниједан гост не привлачи пажњу више од младенаца. Такође, свадбе су понекад тематске (хипи, средњовековне, виле, тропски дизајн...), па и ту постоје бројне могућности за креирање дезена аксесоара према теми.

Идејна решења се израђују у сразмерно умањеном формату, у зависности од врсте аксесоара. Након групне анализе и дискусије о постигнутим резултатима, прави се одабир идејних решења на основу којих ученици израђују пројекте.

НАРУЧЕНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ

У оквиру теме наставник и ученици треба да разматрају начин комуникације са клијентима. Клијенти могу да постављају бројне услове, међу којима и тешко изводљиве. Ученици треба да ураде најмање један пројектни задатак, а који могу да раде у пару, мањем тиму (3–4 ученика) или у групи. Наставник може да преузме улогу клијента и да задаје услове, према процени могућности ученика. Ученици треба да ураде два идејна решења за клијента. На овом месту су предложени задаци, од којих сваки омогућава диференцијацију према сложености, као и реализовање индивидуалних пројеката. Наставник може да одабере један или више предложених задатака или да осмисли другачије:

– Заштитни знак. У овом задатку познати модни бренд наручује дизајн дезена који се може применити на тканини за одећу, аксесоарима и обући. Услов је да заштитни знак клијента буде један од мотива на дезену, да решење буде оригинално, односно да се не понављају решења која су већ у употреби. Тежи захтев, која се дешава у пракси, је да мање познат произвођач тражи дезен који асоцира на дезен са заштитним знаком познатог произвођача, по комбинацији боја, систему рапорта и незнатно измењеном облику знака. Клијент обично обавештава дизајнера у ком проценту може да копира дизајн дезена, уколико је то регулисано законом у његовој земљи. Дизајнери не воле овакве наруџбине, али их прихватају, јер је и то део посла;

– Колор палета. Клијент може да остави дизајнеру потпуну слободу избора мотива, одређивања рапорта и система рапорта, а да као услов постави само колор палету у тренду, коју предлаже нпр. Pantone институт, за актуелну сезону. Захтевнији услов је да клијент достави своју колор палету, која може да буде тежак захтев из више разлога (нпр. превише боја, боје се не слажу...);

– Тема дезена. Клијент може задати нпр. тему која је у вези са неком пријатном успоменом, коју не жели да подели са дизајнером, па дизајнер може да истражи само податке о локацији или манифестацији и њену везу са задатом темом. На пример, фестивал Холи у Индији, успомена везана за set-jetting у Литванији, Ибица у Шпанији, Санторини у Грчкој, пустиња Вади Рам у Јордану..., а тема коју клијент задаје може да буде уопштена, нпр. Успомена, Летовање...;

– Дезен према намени. Клијент може бити компанија која је специјализована за производњу камп опреме, опреме за риболовце, скијашку опрему и сличне програме, где дезени тканина за шаторе, одећу, ранчеве, капе... често не пружају много могућности за креативност, јер су купци навикнути на одређене боје и дезене. Клијент жели да се разликује и истакне међу јаком конкуренцијом, па наручује атрактивни дезен/дезене који ће привући више купаца. Лакши задатак је креирање дезена за купаће костиме;

– Пачворк дезен. Пачворк дезен тканине за намештај пружа много уметничке слободе, али ако клијент наручује пачворк дезен за одевну тканину дизајнер треба да одреди елемент који ће повезивати све дезене у стилско јединство, тако да тканина може да се користи за свакодневну одећу, односно да не буде нападна;

– Мотиви. Клијент може наручити дезен са превише мотива, дезен са мотивима који нису смислено повезани (нпр. биљке и животиње које не припадају истом еко-систему и климатском подручју, употребни предмети који нису у логичној вези, употребни предмети које је тешко стилизовати...).

Идејна решења се израђују у сразмерно умањеном формату, у зависности од врсте наруџбине. Након групне анализе и дискусије о постигнутим резултатима, прави се одабир идејних решења на основу којих ученици израђују пројекте.

Настава у блоку

Настава у блоку треба да омогући изборност, па се може реализовати као усавршавање вештина; продубљивање и проширивање садржаја одабране теме; индивидуални стваралачки рад; пројекат; радионица или као нова активност, а према исказаним потребама и интересовањима ученика. Настава се може реализовати и у другој образовној установи са којом школа има сарадњу.

Део наставе се може реализовати кроз стручна вођења и посете музејима, сајмовима, агенцијама за дизајн, модним кућама, модним часописима, изложбама, значајним уметничким манифестацијама... Важно је да се ученици укључују у различита уметничка дешавања као публика или актери како би развијали уметничке компетенције, били у току са дешавањима у уметности и култури, повезивали се са уметницима и вршњацима који се припремају за уметничке студије или занимања, јер је повезивање значајно за будућу сарадњу са колегама.

Четврти разред

ДЕКОРАТИВНА ТКАНИНА

На почетку теме ученици треба да истраже једну област коју предлаже наставник (уметнички правци, уметник и његова дела, културно наслеђе, природни облици и појаве, друштвени феномени, глобални проблеми...). Циљ истраживачког задатка је да ученици прикупе писане и визуелне информације које ће користити у стваралачком раду.

Потребно је објаснити, уз визуелне примере, кључне појмове и улогу текстила у ентеријеру, чијим се дизајном одређује атмосфера стамбеног, радног и јавног простора, као и функцију тканина за екстеријер.

Када је реч о декоративној тканини за радни и јавни простор (за седишта у превозним средствима, чекаоницама; за столице за састанке...), материјал се бира према отпорности. На пример, за седишта у превозним средствима се углавном користи мокет због дуготрајности и јефтине производње, а дезен је шарен како би дуже прикривао мрље. Пожељно је да ученици прикупе примере дизајна дезена за нпр. седишта градских превозних средстава широм света и заједно са наставником разматрају примере. Затим могу да осмисле дизајн дезена седишта за аутобус са мотивима који промовишу специфичност националне културе, одређујући боје и рапорт тако да задовоље захтеве превозника, а да утичу позитивно на кориснике. Када је реч о декоративној тканини за хотеле, присутна је разноврсност производа од тканина, а боје и дезени треба да испуне додатне услове које поставља власник или менаџмент хотела.

Најсложенији су принципи који се примењују за уређење ентеријера дома. Осим бројних услова које треба да испуни састав тканине, важна је намена просторија и дужина боравка у просторији. На пример, боје и дезени у спаваћој соби треба да опуштају, док у радној просторији треба да подстичу активност...

Поједине тканине за екстеријер имају доминантно декоративну функцију (нпр. столњаци и јастуци за намештај у баштама ресторана и кафића), а за поједине је важнија отпорност тканине. Ученици могу да дизајнирају дезен за одређени производ од текстила за екстеријер, одабране или задате намене.

У оквиру теме наставник може да зада одређени производ за који ученици дизајнирају дезен или да предложи више производа, а да ученици договоре један или да индивидуално бирају. Једна од могућности је и да ученици користећи фотографију неког ентеријера усклађују мотив, колорит и намену декоративне тканине са приказаним простором. Приликом обликовања скица за дезен, наставник истиче усклађивање мотива и колорита са врстом и наменом тканине. При компоновању ученици треба да примењују различите принципе компоновања, комбинацију елемената и детаља ради добијања одређеног ефекта (утапање, хармонија или акценат). Материјал, прибор и технику за израду скица самостално бирају. Током обликовања скица наставник континуирано обавља индивидуалну коректуру са сваким учеником и по потреби даје додатна објашњења целој групи. На основу одабраних идејних решења ученици разрађују скице у апликативном програму и дефинишу коначни изглед дезена.

ПОДНЕ ПРОСТИРКЕ

Потребно је упознати ученике са историјатом производње тепиха и ћилима у различитим културама и регијама, као и са техникама њихове израде. Теписи су имали велики културни, економски и уметнички утицај кроз историју, и даље су популарни широм света као декоративни елементи у ентеријеру, а историјски теписи, као и њихова орнаментика, су важно културно добро. Наставник треба да помене популарност оријенталних тепиха (персијски, турски...), као и да са простора Балкана потичу веома значајни румунски теписи и пиротски ћилими. Уз визуелне примере потребно је објаснити да различите културе и традиције и данас утичу на дизајн тепиха, да дизајнери често комбинују традиционалне мотиве са савременим концептима. Потребно је показати карактеристичне примере оријенталних тепиха и пиротских ћилима. Посебну пажњу је потребно посветити пиротским ћилимима, начину њихове израде, орнаментици и симболици орнамената.

Ученици треба да обликују одређени број идејних решења за одабрану подну простирку (тепих, ћилим, стаза, отирач), примењујући различите ликовне технике. Након избора скице, треба да, користећи софтвер, истраже различите могућности компоновања боја и мотива у циљу добијања сложенијих композиција у којима могу нагласити углове или централни мотив, варирати врсту и изглед бордуре.

У завршном делу теме ученици могу, самостално, у пару или у тиму, да ураде презентацију за произвођача.

УНИКАТНА ТКАНИНА

Наставник треба да, на примерима, објасни да су током историје уникатне тканине рађене за владаре, а у неким случајевима није било дозвољено да ико осим владарда носи одећу одређене боје или дезена. Свечане народне ношње израђиване су од ручно тканог материјала и декорисане ручно, везом, златовезом, гајтанима, чипком, тракама, ресама... и већином су уникати. Костими за филм и позориште су уникати, иако су углавном израђени од јефтиних фабричких материјала. Јединственост им обезбеђује ручно декорисана тканина, сликањем или везом. Уникатна тканина се производи и за уникатни намештај. Наставник треба да покаже примере тканина и производа од текстила са дезеном који су креирали познати уметници.

На овом месту предложена су два типа задатка. Наставник може да одабере један или оба предлога или да осмисли другачије задатке.

Први предлог је у вези креирања дезена за уникатну тканину према једном уметничком делу, које може да буде задато, нпр. слика Марка Шагала или Франца Марка или неког другог уметника. Важно је да слика не буде таква да садржај слике може сам по себи да буде дезен, као што су нпр. поједине Мондријанове композиције из фазе неопластицизма, које су већ превише коришћене за дезене. На основу приказане уметничке слике ученици треба да ураде колор палету и да одаберу један детаљ који дискретно указује на дело које је послужило као подстицај за стварање дезена уникатне тканине. Други предлог је у вези преобликовања, односно редизајна постојећег дезена тканине, трансформисања или промене мотива, боја и рапорта у аутентичан уметнички израз.

УМЕТНИЧКА ДЕЛА

Тема је предвиђена за индивидуални пројекат, односно креирање ауторског рада, који се може изложити у галерији или продати као независно уметничко дело.

Пројекти укључују обликовање уметничког рада различитим текстилним материјалима и новим техникама, које ученици претходно нису учили: обликовање чвороване таписерије, декоративног предмета техником макрамеа, декоративног мобилијара, скулптуре или макете за скулптуру, инсталације, слике... Материјали који се могу користити су разне врсте текстила и тканина за рециклажу, предива различитих намена, сирови материјал (нпр. неупредена вуна), природни материјали (нпр. лика), различити канапи и ужад... Могућности су бројне, а пожељно је да наставник прикаже примере уметничких дела и да ученицима остави слободу да осмисле ауторски рад.