Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

2

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Економија, право и администрација

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Економија, право и администрација („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/19, 9/19, 2/22, 3/23 и 8/23), после плана и програма наставе и учења за образовни профил финансијско-рачуноводствени техничар, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил техничар обезбеђења, који је одштампан уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења техничар обезбеђења остварује се и у складу са Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар обезбеђења” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 7/24).

Члан 3.

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Економија, право и администрација („Просветни гласник”, бр. 7/93, 1/94, 14/97, 12/02, 5/03, 11/06 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/13, 11/13, 14/13, 15/15, 6/19, 9/19 и 2/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовне профиле:

(1) у трогодишњем трајању

– дактилограф;

– портир – чувар;

(2) у четворогодишњем трајању

– биротехничар;

– техничар обезбеђења;

– техничар заштите од пожара;

– царински техничар;

2) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Економија, право и администрација – област економија („Просветни гласник”, бр. 3/96, 3/97, 14/97, 12/02, 5/03, 11/06 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/13, 11/13, 14/13 и 2/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета;

3) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Економија, право и администрација – област право и администрација („Просветни гласник”, бр. 7/93, 1/94, 14/97, 12/02, 5/03, 11/06 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/13, 11/13, 14/13 и 2/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета.

Члан 4.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Економија, право и администрација за образовне профиле у трогодишњем трајању из члана 3. став 1. тачка 1) подтачка (1) овог правилника стичу образовање по пропису по коме су започели стицање средњег образовања, до краја школске 2026/2027. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Економија, право и администрација за образовне профиле у четворогодишњем трајању из члана 3. став 1. тачка 1) подтачка (2) овог правилника и из члана 3. став 1. тач. 2) и 3), стичу образовање по пропису по коме су започели стицање средњег образовања, до краја школске 2027/2028. године.

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 110-00-165/2024-03

У Београду, 28. новембра 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Листа изборних програма према програму образовног профила

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни прeдмети, изборни програми и активности

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су раније објављени.

Остваривање школског програма по недељама

Подела одељења у групе

Назив предмета: Увод у право

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним правним појмовима (право, правне норме, правни акти, правни односи)

– Развијање код ученика аналитички, креативни и критички односа према држави и праву и њиховом односу

– Оспособљавање ученика за примену теоријских знања о правним актима и правним нормама у уређивању правних односа

– Упознавање ученика са процесом настанка и примене права, као и правним средствима у циљу остваривања уставности и законитости

– Развијање ставова код ученика о неопходности примене и праћења промена правних прописа

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе: Настава се реализује у учионици. Програм наставе и учења предмета Увод у право заснован је на тематском приступу. Теме нису међусобно независне и неопходно је да се реализују по редоследу како су изложене због природе и условљености наставних садржаја које обрађују, као и због повезаности садржаја и нивоа исхода учења.

Препоруке за планирање наставе:

Приликом планирања наставе имати у виду да је број часова по темама препоручен а да наставник у планирању наставног процеса, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Исходи вишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи друге садржаје који ефикасније доприносе остваривању исхода.

Наставник, при реализацији одређује дубину обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсна методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

У ПРВОЈ ТЕМИ Основни правни појмови треба напоменути ученицима да исходи и препоручени садржаји указују на специфичан однос државе и права, због чега је значајна обрада основних правних појмова (правних норми и правних аката, као и њихових елемената), који су саставни део сваке гране права и део правног поретка сваке државе. Наставник треба да са посебном пажњом прати остваривање исхода учења ове теме од стране сваког ученика јер је њихово остваривање услов и основ за остваривање исхода у друге две теме првог разреда, и на то треба да укаже ученицима. Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. У реализацији садржаја о основним правним појмовима треба користити природну везу са садржајима које су ученици обрађивали из историје о праву античког Рима или античке Грчке. Ученицима посебно треба указати на повезаност са предметом Организација државе, с обзиром на специфичан однос државе и права, као и са садржајима са којима су се упознали преко писаних и електронских медија. Ученике стално треба подсећати на ту везу и усмеравати их на трансфер знања – подстицати развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних и стручних предмета (организација државе, правни поступци, радно право, историја, општа психологија са психологијом рада и др.). При обради и обнављању градива о правним нормама и правним актима, неопходно је приближити их ученицима кроз примере правних норми из Устава, закона који су ближи ученицима, Правилника о оцењивању ученика у средњој школи, школског правилника о васпитној и дисциплинској одговорности ученика, прописима из области саобраћаја који регулишу полагање возачког испита, понашање пешака у саобраћају и др.

У ДРУГОЈ ТЕМИ Правни однос обрађују се елементи правног односа (субјекти, правно овлашћење, правна обавеза и објекти права), правне чињенице, настанак, мењање и престанак правног односа. То су појмови који представљају основ за уређивање међусобних права и обавеза правних субјеката у различитим гранама права, јер без њих нема правног односа (радног односа, брачног односа, односа родитеља и деце, уговорног односа, кривично-правног односа итд.). Стога је неопходно да се код ученика развије способност примене знања на уочавање елемената правног односа на примерима правних односа, као и настанак, престанак и мењање правног односа, што је веома значајно за разумевање правних односа које изучавају кроз правне предмете у првом разреду (организација државе, увод у јавну администрацију), али и у каснијим разредима (матична евиденција, радно право, правни поступци, привредно право, послови правног промета). Такође је неопходно да ученици праве разлику између људских радњи као објекта права и људске радње као правне чињенице. То се остварује кроз анализу на примерима правних односа и тако се ученици оспособљавају да на примерима разликују објекте права и правне чињенице.

ТРЕЋА ТЕМА Настанак и примена права бави се поступком настанка правне норме, њеног тумачења, објављивања и ступања на правну снагу, када почиње примена права. На редослед и значај тих радњи треба скренути пажњу ученицима. Посебну пажњу треба посветити владавини права и начелу уставности и законитости као основу сваке модерне правне државе, које се прожима кроз цео правни систем, кроз све гране права. Неопходно је да сваки ученик разуме – опише владавину права и њено основно начело – начело уставности и законитости.

Нит која повезује све три теме јесу првенствено врсте и нивои базичних исхода учења који су неопходни за стицање знања, вештина и ставова садржаних у Стандарду квалификације Техничар обезбеђења и који се постепено и суптилно настављају и продубљују кроз равне предмете у каснијим разредима.

ЧЕТВРТУ ТЕМУ Правни систем треба обрађивати коришћењем закона, правилника из области школства, а правоснажност и извршност реализовати кроз анализу примера решења у управном поступку који такође уче у другом разреду, на пример о промени личног имена и сл. Правни систем реализовати како кроз примере тако и кроз систематичан приказ путем табела, шема, како би ученици добили јаснији увид у појмове који се појављују и направили неопходну разлику.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Праћење напредовања ученика одвија се на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију, а ради унапређивања процеса учења.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда ,,мапе ума’’, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода, првенствено у првом разреду, и њихов значај за остале стручне предмете до краја четвртог разреда. Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. На пример, студија случаја веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој форми са питањима, прилагођена узрасту ученика у првом разреду. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу се користити новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. погодна је за оцењивање у свим предложеним темама (као што су правне норме и њени делови, користити нормативна акта из школе, што је блиско ученицима; за правни однос навести случајеве из живота – правни однос куповине, продаје, послуге ствари – између којих субјеката се успоставља, шта су правне последице не извршења таквог односа, шта значи када се лице обрати држави (суду), шта имплицира .

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: Успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, Структура и прегледност презентације, Садржај презентације, Аргументација и стручна терминологија, Оригиналност идеје, Визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, Визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), Гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, Одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике. На пример, за вредновање усменог излагања образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета, на пример, Одговара захтевима: Потпуно, Великим делом, Делимично и Веома мало. Нпр. ученик именује све елементе правне норме исправно; ученик разликује формалне и материјалне елементе правног акта; ученик објасни правни однос на конкретном примеру (субјекте, правна овлашћење и обавезе, надлежност) То су само неки примери.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Препорука је да се провера остварености прописаних исхода врши полугодишњим и годишњим тестирањем. Са чињеницом да се предмет изучава у првом разреду иницијални тест би се односио на опште појмове (да ли су ученици чули о праву, правном односу, дати им пример из живота, најновијих вести те да ли су чули за појам: извршитеља, казне, санкције), као и на појмове из историје из основне школе (први Устав Србије и сл.)

Назив предмета: Организација државе

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са специфичностима државне организације савремених држава, облицима државе, њеним функцијама и класификацијом

– Развијање ставова код ученика о потреби поштовања демократских институција и афирмисања демократских компетенција

– Упознавање ученика са уређењем власти у Републици Србији и њеном територијалном децентрализацијом

– Оспособљавање ученика за формирање аналитичког, креативног и критичког односа према држави и праву

– Развијање осећаја националне припадности, као и ставова о поштовању других нација и националних мањина

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм наставе и учења предмета Организација државе се реализује у учионици и заснован је на тематском приступу. Предмет обухвата четири наставне теме које нису међусобно независне. Стога је неопходно да се реализују по редоследу како су изложене због природе и условљености наставних садржаја које обрађују, као и због повезаности садржаја и врсте и нивоа исхода учења.

Наставник, при реализацији одређује дубину и обим обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсне методе, велики број примера и коришћење информација из различитих извора. У изради примера, као и у симулацији одређених процедура може се организовати групни рад, презентовање продукта групног рада и дискусија. У свим наставним темама наставник може да користи одговарајуће шеме које ученицима олакшавају разумевање наставних садржаја.

У ПРВОЈ ТЕМИ Државна организација савремених држава потребно је напоменути ученицима да исходи и препоручени садржаји имају циљ да прикажу специфичан однос државе и права, због чега је веома значајна обрада садржаја и остваривање исхода који се односе на савремену државну организацију, њена начела и врсте државних органа, чија се надлежност и међусобни однос прописује правом (држава прописује право, а право уређује организацију и рад државе). Наставник треба да са посебном пажњом прати остваривање исхода учења ове теме од стране сваког ученика јер је њихово остваривање услов и основ за остваривање исхода у остале три теме првог разреда, и на то треба да укаже ученицима. За реализацију прве теме Државна организација савремених држава препоручује се 18 часова. Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. У обради садржаја о држави треба користити природну везу са садржајима које су ученици обрађивали из историје о античким и средњевековним државама, као и капиталистичким и социјалистичким државама новог века. Ученицима посебно треба указати на повезаност са предметом Увод у право, с обзиром на специфичан однос државе и права, као и са садржајима са којима су се упознали преко писаних и електронских медија. Ученике треба подсећати на ту везу и усмеравати их и подстицати на развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних и стручних предмета (увод у право, правни поступци, радно право, историја, географија и др.). При обради и обнављању градива о државној организацији и државним органима као њеним организационим јединицама, неопходно је приближити их ученицима кроз примере који су им блиски, као и кроз примере из реалног окружења – на пример кренути од школе која је такође једна друштвена организација, која се састоји од одељења, као што државну организацију чине државни органи итд.

У ДРУГОЈ ТЕМИ Облици државе и њихова класификација обрађују се облици владавине, облици политичког система, облици државног уређења и облици организације државне власти. Неки од њих су ученицима познати по називу, како на пример монархија, република, демократија, али неки нису. Стога, наставник треба да искористи и тако мала предзнања како за увод у тему, тако и у обради појединих облика државе, који представљају основ за обраду нових тема у овом наставном предмету, али и садржаја стручних предмета у каснијим разредима (матична евиденција, радно право, правни поступци, привредно право...). Неопходно је да ученици праве разлику између облика државе, што се најлакше може остварити кроз анализу на примерима конкретних и њима познатих држава и на тај начин се ученици оспособљавају да на примерима разликују облике државе.

ТРЕЋА ТЕМА Уређење власти у Републици Србији обрађује поделу власти у РС, улогу и надлежност најзначајнијих државних органа. Наставник треба да истакне и стално понавља ученицима да је уређење власти у Србији засновано на подели власти на законодавну, извршну и судску власт и да наведе органе који врше сваку од тих власти, као и да континуирано тражи повратну информацију од ученика. Ниво исхода дефинисаних као: опише, наведе, појасни итд. указује да наставник не треба да претерује у дубини захтева, већ треба да одреди њихов оквир у складу са прописаним исходима. Од ученика се очекује да овладају основним знањима првог нивоа о врстама, улози и надлежности државних органа у Србији, То се најефикасније остварује кроз примере ученицима блиских послова појединих државних органа – повезивањем органа и послова које врше – тј. њихове надлежности. Такође је значајно да ученици разумеју организацију државне управе да би могли да одговоре захтевима и остваре исходе у другом разреду из предмета правни поступци, који се бави управни поступком, те освртом на послове Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереника за заштиту равноправности и других . Наставник треба да посебно истиче организациону структуру државне управе коју чине органи државне управе (министарства и органи управе у саставу министарстава) и посебне организације, као и да се поједини послови државне управе законом могу поверити и другим организацијама – тзв. организације којима су поверена јавна овлашћења општине, градови и град Београд, установе, јавне агенције и друге организације). То може да послужи касније као добар увод у четврту тему Територијална децентрализација у Републици Србији.

У ЧЕТВРТОЈ ТЕМИ Територијална децентрализација у Републици Србији обрађује се територијална децентрализација у РС. Ученицима треба појаснити да у свакој модерној демократској држави територијална децентрализација представља ,,инструмент за ограничење државне власти’’ (са државе се део власти преноси на територијалне јединице) и да постоји у два облика: као локална самоуправа и као територијална аутономија. Кроз примере из реалног окружења, посебно кроз примере активности општине, најлакше је објаснити јединице локалне самоуправе (општина, град, град Београд), њихову надлежност, органе и акте које доносе. У оквиру обраде покрајинске аутономије ученицима треба скренути пажњу и на правни статус Косова и Метохије.

Нит која повезује све теме јесу првенствено врсте и нивои базичних исхода учења који су неопходни за стицање знања, вештина и ставова садржаних у Стандарду квалификације Техничар обезбеђења и који се постепено и суптилно настављају и продубљују кроз остале стручне предмете у каснијим разредима. Наставник стално треба да указује на везу са предметима који ће се касније изучавати, а уколико постоје могућности, са наставницима тих предмета могу да се организују тематски часови или анализирају одређени пројектни задаци. На тај начин ученици се подстичу да стечена знања из Организације државе примене касније на нове ситуације у другим предметима. Тако знања, ставови и вештине стечене у оквиру наставе Организације државе добијају шири смисао и доприносе остваривању корелације између наставних садржаја различитих општеобразовних (социологија и права грађана, историја, географија и др.) и стручних предмета (већ поменуто), као и остваривању међупредметних компетенција – то важи за све теме.

Сугестивна и подстицајна питања која се односе на појмове који се обрађују, на почетку обраде сваке теме, могу иницијално да помогну наставнику да процени ученичка предзнања, културу дијалога и језичког изражавања, као и њихове ставове о одређеним појмовима и појавама и помогну му у правом одабиру облика и типова часова, наставних метода, креирању примера, ситуацијских задатака итд., али и у одабиру инструмената оцењивања и планирању истог.

У настави, у зависности од природе наставних садржаја и исхода, треба комбиновати разноврсне наставне методе оријентисане на исходе, које се базирају на:

– демонстрацији примера (у свим темама – позивање на примере ученицима блиских држава, државних органа и њихових активности...),

– раду на тексту (уочавање односа између државних органа и међусобне условљености у јединственом систему функционисања власти),

– краткој симулацији одређених процедура ради приближавања ситуацијама из реалног контекста (симулација избора за народне посланике (одборнике), симулација расправе у парламенту уз поштовање културе дијалога итд.),

– краћој игри улога у одређеном практичном контексту (код локалне самоуправе – када грађани давањем иницијативе желе да учествују у решавању одређеног питања од локалног интереса, или када се обраћају појединим државним органима за остваривање права, на пример за издавање пасоша итд.),

– дискусији о занимљивим наставним садржајима и проблемима по избору ученика, на пример о неком закону који је побудио пажњу ученика, или о неким занимљивим актуелним дешавањима, као и о утисцима које су стекли присуствовањем дискусији на ученичком парламенту и сл.

– решавању ситуацијских задатака (студија случаја – кратки описи једноставнијих ситуација из стварног живота у којима се јављају проблеми које треба решавати, али ситуације блиске ученицима које омогућавају примену стечених знања и заинтересованост ученика, како би се код ученика развијале вештине расуђивања, решавања проблема и доношења одлука, на пример код поступања Заштитника грађана по притужби грађана против поступања или акта органа управе и сл.),

– пројектном учењу које подстиче ученике на истраживачки рад и пружа им могућност већег ангажовања у обради одређених наставних садржаја и др..

У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање облика државе са примерима из искуства и реалног окружења, садржајима других предмета и др.), тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Формативно оцењивање ученика је континуиран процес који се одвија на сваком часу ради праћења и давања информација о напредовању и постигнућима ученика. Неопходно је да се приликом сваког вредновања ученичких постигнућа ученику саопшти повратна информација са препорукама шта и на који начин треба да унапреди или промени у свом учењу. Та упутства треба да подстакну ученичку самопроцену и уочавање недостатака у учењу, у циљу њиховог оснаживања и оспособљавања за самостално учење и остваривање утврђених исхода. Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода, првенствено у првом разреду, и њихов значај за остале стручне предмете до краја четвртог разреда. Свака похвала ученика је додатни подстицај. Добро је упутити ученике и на међусобну сарадњу и помоћ, чиме се посредно утиче на њихову лакшу и бржу социјализацију у новој школској средини.

Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава.

Тако је, на пример, студија случаја (објашњена у дидактичко-методичком упутству) веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој форми са питањима, прилагођена узрасту ученика у првом разреду. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу се користити новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. који стављају у контекст државу и државне органе, њихове послове, однос према грађанима, демократске процедуре, активности грађана на локалном нивоу итд. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање формирају се на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Код оцењивања истраживачког рада морају се утврдити основни параметри за оцењивање као што су, на пример: аутентичност, познавање материје, резултати истраживања, садржај и форма презентације (видео или неки други облик) итд. Сваки параметар се оцењује бодовима на основу утврђене скале и претвара се у бројчану оцену. Препорука је да у првом разреду не треба форсирати овај метод при оцењивању већ га користити у комбинацији и равноправно са осталим методама (на пример, истраживање о учешћу жена у вршењу власти у оквиру презентације или есеја о саставу и одлучивању Народне скупштине).

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: Успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, Структура и прегледност презентације, Садржај презентације, Аргументација и стручна терминологија, Оригиналност идеје, Визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, Визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), Гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, Одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике.

За вредновање усменог излагања, на пример, образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета, на пример, Одговара захтевима: Потпуно, Великим делом, Делимично и Веома мало. То су само неки примери.

Блиц тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или тест (за разлику од блиц – кратког теста код формативног оцењивања) са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика (циљ је да ученици стекну функционална знања – знање ради примене, а не знање ради знања). Тест је посебно погодан за оцењивање остварености прописаних исхода на крају сваке теме, а посебно прве три теме јер наставнику даје објективну повратну информацију о нивоу остварених исхода у теми и указује на исходе и садржаје које ученици нису на очекиваном нивоу савладали. Он мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: Савремена пословна кореспонденција

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са условима рада у савременој канцеларији и коришћењем канцеларијске опреме, алата, прибора и материјала

– Оспособљавање ученика за обликовање текста

– Развијање знања о појму, улози и значају пословне кореспонденције

– Оспособљавање ученика за обликовање и састављање пословног писма

– Подстицање ученика за примену пословне културе у комуникацији

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. За реализацију наставних садржаја може се користити доступна литература за правне школе. Теме се реализује кроз часове вежби и препоручује се да то буде двочас у континуитету. Приликом часова вежби, одељење се дели у групе. Место реализације настава се реализује у кабинетима са рачунарима, односно кабинету за кореспонденцију.

Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.

Настава се реализује у две теме применом метода активно оријентисане наставе, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика.

Прву тему Организација канцеларије реализовати методом активне наставе. Тема се може започети и стимулацијом ученика да наведу своја запажања о изгледу канцеларије са којом су имали контакте. Стимулисати их да се распитају у окружењу о опреми и условима за рад у канцеларији. На часовима вежби може се развити дискусија о добијеним резултатима истраживања. За ученике спремити радне импулсе који би били јасни задаци за симулацију рада у канеларији и (паметној) канцеларији. Препорука је да се демонстрира употреба канцеларијског материјала, опреме, алата и и прибора.

Другу тему Обликовање текста реализовати уз коришћење специјализовани програми (software) за технику куцања на рачунару (програм MS Word, Notepad или одговарајуће програми за слепо куцање: SpeedKing, Slovo, Typing MasterPro и слични). Приликом вежбања слепог куцања, акценат је на индивидуалном раду кроз анализу обрађеног текста. Упутити ученике да вежбају технику куцања са искљученим монитором са акцентом на правилан положај прстију у односу на тастатуру али и положај леђа. Анализу врше и наставник и ученици. При анализи препоручује се коришћење пројектора или других наставних средстава за дељење докумената.

Трећу тему Пословна кореспонденција почети од једноставнијих примера (дати им на прекуцавање одређено пословно писмо), а потом их стављати у сложеније ситуације из праксе. Израда понуде је у циљу савладавања пре свега врста понуда и да ученике оспособи да исте читају са сазнавањем последица за прихват исте. Израда поруџбине да буде са јасним радним импулсом из компетенција техничара обезбеђења (различите опреме за свој рад и рад других у тиму). Радни импулс се може тако осмислити да управо при наруџбини робе – опреме за техничара обезбеђења нешто није пристигло како треба те тиме ученике оспособити за израду: комисијског записника, рекламације. Такође и за хитност набавке робе оспособити ученика да изради ургенцију.

Остала пословна писма и документацију ученици израђују на основу датих елемената од стране наставника. Ученици се могу поделити у парове и кроз игру улога, симулирати различита пословна писма у различитим пословним ситуацијама. Ученици мењају улоге у пару и на тај начин пролазе кроз сва пословна писма у реалном пословном окружењу.

Четврта тема Пословна култура је тема која се може реализовати јасним радним имуплсима и спровђењем како симулације, тако и кроз игру улога, стављање ученика у „пословне” околности где ће се уочити његово поседовање пословна кутлуре, разумевање пословног односа (са чињеницом да овај образовни профил може у реалном оркужењу имати запослене којима руковиди и надређене којима мора достављати извештају о свом раду и сносити непосреду одговорност), умеће вођења пословног разговора, те израде електронских писмена.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање: 

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика. Саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. Евидентира се у педагошкој документацији наставника. Предлаже се наставнику да активно прати рад ученика на часу. То се пре свега односи на мотивисаност за рад, држање тела приликом куцања, као и на брзину извршавања задатака. Препорука је да се ови критеријуми праћења воде у облику формулара, а на крају часа да се ученицима презентују резултати. Потребно је прикупити и повратне информације од ученика ради побољшања квалитета наставе, односно ради решавања текућих нејасноћа и препрека.

Инструменти за формативно оцењивање:oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње ученичке евиденције, учeшћa у групном и тимском рaду, презентације, пројектни задаци

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању израда пројектног задатка може се применити „чек листа” у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

Сумативно оцењивање: 

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. 

Предложени инструменти за сумативно оцењивање: усмено излагање, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци, писмени задаци.

Оцењивање савладаности технике слепог куцања прилагодити посматраној групи ученика. Узети у обзир брзину са могућношћу исправке грешака или без могућности исправке. Пре теста практичних вештина обавезно обавестити ученике о начину бодовања, односно скали оцењивања.

Након савлађивања одређеног броја пословних писама урадити тест практичних вештина. Предлог је да се оцењивање врши на основу детаљне чек листе која бодује сваки елеменат пословног писма. Код овог модула укључити и усмено оцењивање, као и презентације ученика уз помоћ разних медија. Може се оценити сама презентација, извођење, као и дискусија других ученика на задату тему.

Назив предмета: Борилачке вештине

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање телесног и менталног здравља, хигијенских навика и психофизичких особина ученика

– Јачање опште и специјалне физичке припреме ученика;

– Оспособљавање ученика за примену технике борилачких вештина у случају потребе;

– Оспособљавање ученика за примену одбрамбених техника и процедура у вршењу свакодневних радних задатака;

– Оспособљавање за примену правила безбедности у физичким активностима;

– Подстицање ученика на континуирано одржавање физичке спремности и даље унапређивање одбрамбених техника;

– Развијање свести о поштовању здравствено-хигијенских и еколошких правила у вежбању.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Предмет се реализује кроз вежбе, у фискултурној сали при чему се одељење дели на групе.

На почетку сваке наставне области упознати ученике са циљем и исходима тема које ће допринети остварењу циља.

Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће наставне методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и рад на радном месту техничар обезбеђења. Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.

Увод у проучавање предмета може се остварити методом интервјуа и дијалогом да би се тиме повезала досадашња искуства и стечене вештине ученика са планом и програмом предмета у текућој години, начином и условима у којима ће се одвијати настава

Методом приказа техника од стране наставника, систематским вежбањем и понављањем приказаних техника, кроз нивое имитације, манипулације и прецизности ученици ће усвојити знања и стећи вештину извођења техника до нивоа примене у задатим ситуацијама.

У настави ће се користити наставна средства: струњаче, фокусери, кимоно, рукавице, службена палица, средства за везивање и друга. Приликом извођења наставе посебну пажњу усмерити је на мере безбедности (указати на могућност повреде, обезбедити асистенцију, наставна средства прилагодити условима вежбања).

Програмски садржај треба да буде остварен кроз самостални рад ученика, рад у паровима и рад у мањим групама. Број часова по темама није обавезујући, већ он представља оријентир наставницима приликом планирања програмских садржаја и остваривања исхода учења, али и провере остварености дефинисаних исхода учења.

Приликом реализације свих техника борења посебан акценат се ставља на: развијање физичких способности, стицање вештина извођења техника борења и подстицање ученика на самостално вежбање. Развијање физичких способности континуирано се реализује у припремном делу часа. На основу процене могућности и потреба ученика наставник ће већи део часа искористити за рад на стицању и усвајању техника борења.

Наставник треба да континуирано прати ниво усвојености вештина из техника борења, као и развој моторичких способности у корелацији са предметом Физичко и здравствено васпитање. Усвојене вештине извођења техника борења треба да омогуће ученицима њихову примену у обављању свакодневних радних задатака, специфичним и ванредним животним ситуацијама, спорту и рекреацији. Ученицима који нису у стању да усвоје неке од садржаја, задају се вежбања слична али лакша од предвиђених или предвежбе. Уколико ученик не достигне предвиђени исход, оставља се могућност да исти достигне у наредном периоду. Усавршавање неких моторичких задатака је континуирани процес без обзира на садржаје програма. У раду са напреднијим ученицима реализују се проширени садржаји и други додатни садржаји које креира наставник.

Преглед и везивање лица. Достизањем исхода ових наставних области, ученици развијају знања, вештине и ставове о обављању свакодневних радних задатака, о хуманом аспекту употребе средстава принуде и усвајања навика свакодневног вежбања и бављења спортом. Садржаји ове наставне области реализују се непосредно током вежбања на часу и у корелацији са предметом Систем и служба обезбеђења.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Током реализације наставе Борилачких вештина, наставник треба да континуирано прати и вреднује остваривање исхода учења, али и индивидуални напредак сваког ученика, треба да се процењује у односу на претходно проверено стање развијености способности, степена спретности и умешности, као и нивоа ангажованости и односа ученика према извршавању обавеза. Код овог предмета су изузетно изражене индивидуалне карактеристике ученика и потребно је и вежбе и критеријуме оцењивања прилагођавати развојним способностима ученика.

Приликом оцењивања, поготово код ученика који немају развијене посебне способности, узимају се у обзир њихова индивидуална напредовања у односу на њихова лична постигнућа, могућности и ангажовање у настави. С обзиром на то да постоји могућност да одређени ученици, из разлога физичког недостатка и/или болести, буду ослобођени једног дела практичног дела у настави, за такве ученике прати се и вреднују постигнућа из садржаја одређених наставних тема које они могу да обављају/извршавају.

Оцењивање има улогу подстицајне повратне информације, што значи да се мора водити рачуна о седећем:

– Повратна информација је ефикасна када је дата непосредно након активности на коју се односи или током обављања активности.

– Оцена мора да буде конкретна и да се односи на активности и учинак ученика, а не на личност или карактеристике особе.

– Процена мора бити позитивна, да се прво истакну они елементи који су за похвалу, а затим и оне елементе на које би ученик требао или могао да уложи додатне напоре како би их усавршио и унапредио.

– Континуирано, конкретно, квалитативно, позитивно и адекватно образложење оцене и праћење напретка ученика доприноси и њиховом развоју појма о себи, те формирању реалне слике о себи, као и ономе што знају, умеју, о својим способностима, што је значајно за развој самопоштовања ученика и здравог односа према себи и свету око себе

Назив предмета: Систем и служба обезбеђења

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са појмовима безбедности и угрожавања безбедности и заштите.

– Развијање знања о функционисању националног и наднационалног система безбедности;

– Упознавање са безбедносном структуром Републике Србије;

– Упознавање са основама безбедносног система Европске уније;

– Упознавање са системом заштите животне средине;

– Развијање основних знања и поступања у случају ванредних ситуација и ванредног стања;

– Оспособљавање ученика за спровођење превентивних мера и активности службеника обезбеђења;

– Упознавање са нормативним уређењем у области обезбеђења;

– Развијање знања и вештина о обављању делатности приватног обезбеђења и припадајућих занимања (службеник обезбеђења, редар, телохранитељ, чувар, комунални милиционар):

– Упознавање са пословима и овлашћењима комуналне милиције;

– Оспособљавање за обезбеђење јавних скупова;

– Оспособљавање за транспорт вредности;

– Упознавање ученика са планирањем система техничке заштите;

– Развијање знања и вештина о заштити различитих објеката;

– Упознавање ученика и развијање знања са проценом ризика у планирању система техничке заштите;

– Оспособљавање ученика за примену овлашћења службеника обезбеђења;

– Оспособљавање ученика за вођење евиденција из области безбедности и заштите.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Облици наставе: Настава се реализује кроз теоријске часове, часове вежби и наставу у блоку.

Место реализације наставе: учионице, кабинети, специјализоване учионице док се настава у блоку реализује и у организацијама и привредним друштвима.

Подела одељења на групе: Приликом реализације вежби и наставе у блоку ученици се деле у две групе.

Препоруке за планирање наставе:

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Исходи из глобалног плана се операционализују у оперативним (месечним/тематским) плановима да се види шта је то што ученик треба да зна, уме да ради, које ставове да заступа по завршетку месеца/теме. Ови исходи се још више операционализују у припреми за час (шта је то што ученик треба да зна/уме да ради по завршетку часа). Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну повезаност. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, постигнућима ученика након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Исходи вишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи друге садржаје који ефикасније доприносе остваривању исхода.

Наставник се у раду ослања на исходе која ученици достижу из предмета: Екологија и заштита животне средине, Увод у право, Организација државе, Правни поступци, Вештина комуникације, Општа психологија са психологијом рада, Основи кривичног права и криминалистике, Заштита од пожара и заштита на раду, Борилачке вештине, Технички и информациони системи заштите и обезбеђења, Јавне исправе, Јавна администрација. Због тога наставник мора да познаје програме ових предмета и да остварује сталну сарадњу са другим наставницима.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.

Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из опште информисаности из области безбедности за ученике првог разреда, а за ученике другог, трећег и четвртог разреда из модула обрађених у претходној школској години на неки од следећих начина: теоријски тест, упитник, квиз, тест практичних вештина, демонстрација.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба да омогуће ученику да стекне потребна знања и овлада вештинама које су им неопходна за обављање послова службеника обезбеђења.

Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, усмену и писану комуникацију).

Први разред

У првом разреду настава се реализује кроз часове теорије

Први модул – Увод у националну безбедност реализовати путем примера који су ученицима блиски, изражене су промене и тенденције у безбедносној теорији и пракси, такође нагласити да безбедност никада није била динамичнија, а угрожавајуће појаве никада нису биле деструктивније, а држава спремнија да се одупре угрожавајућим појавама

Други модул – Угрожавање националне безбедности реализовати путем примера који ученици препознају (догађаји који су се догодили у прошлости), односно ученици треба да истраже на интернету ризике и претње, изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију (вршњачко учење) радом у тиму или групама.

Трећи модул – Национални систем безбедности реализовати на структури система националне безбедности Републике Србије, органе, институције и службе на сајту сваке од њих представити, ученици да изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију (вршњачко учење) радом у тиму или групама, док појмове проучавати преко нормативе и аката која регулишу област деловања.

Четврти модул – Наднационални систем безбедности реализовати на организацијама наднационалног система безбедности, а организације и савремене безбедносно-обавештајне системе упознати на сајту сваке од њих, изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију (вршњачко учење) радом у тиму или групама, док појмове проучавати преко нормативе и аката која регулишу област деловања.

Пети модул – Основи безбедносног система Европске уније може се реализовати пројектно или анализом досадашњег пута наше државе у евроинтеграцијама. Институције ЕУ ученици треба да истраже на сајту сваке од институција, израде презентацију радом у тиму или групама.

Приликом планирања пројектних задатака водити рачуна о следећем:

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе;

– ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка,

– у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме;

Други разред

У другом разреду настава се реализује кроз часове теорије и вежби.

Вежбе се реализују у учионицама и специјализованим учионицама опремљеним рачунарском опремом.

У оквиру модула Безбедност и заштита појмове проучавати путем примера који ученици препознају (догађаји који су се догодили у прошлости), односно ученици истраже на интернету ризике и претње, изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију радом у тиму или групама.

Приликом реализације модула Нормативно уређење и послови у области обезбеђења појмове проучавати преко норматива и аката која регулишу послове обезбеђења. Ученици кроз пројектне задатке могу да истраже и припреме презентације о карактеристикама послова службеника обезбеђења. Током реализације наставе ученике увести у свет рада кроз упознавање са занимањима, потеницјалним радним местима, структуром организација и компанија у којима ће потенцијално изводити радне задатке. Посебно обрадити сва занимања које ова квалификација обухвата: Портир, Радник обезбеђења, Редар, Телохранитељ, Чувар, Комунални милиционар, Чувар заштићеног привредног добра, Чувар у марини. Препорука је да се ученици упознају са реалним условима рада обилазећи одређена радна места уколико је то могуће. Такође, могу се користити видео материјали и гостовање особа из струке.

Трећи модул, Ванредне ситуације и поступање у случају ванредних ситуација захтева упознавање ученика са нормама које регулишу ванредне ситуације и поступање у случају ванредних ситуација. Потребно је кроз све аспекте обрадити следеће ситуације пожар, поплаве, клизишта, земљотреса, техничко – технолошке опасности, нуклеарне и радиолошке несреће, тероризам, проналаска неексплодираних убојитих средстава, екстремних временских услова, саобраћајне незгоде, акцидената који настају приликом транспорта опасних материја, спасавања на рекама и језерима, епидемија.

Ученици истражују аутентичне снимке ванредних ситуација, врше анализу поступака и мера које су преузете, дискутују о конкретним ситуацијама и предлажу активности које би довеле до другачијих исхода.

Последњи модул у другом разреду, Превентивне активности службеника обезбеђења, обрадити путем шематског приказа физичког и техничког обезбеђења на конкретним објектима заштите, где би ученици препознали опасности за које треба извршити превентивне активности. Ученици врше анализу, истраживачки рад, израде презентацију радом у тиму или групама, док појмове проучавати преко доступне литературе. Такође је потребно посебно обрадити превнтивне активности у различитим ситуацијама (појаве пожара, поплаве, клизишта, земљотреса, техничко – технолошке опасности, нуклеарне и радиолошке несреће, тероризам, проналаска неексплодираних убојитих средстава, екстремних временских услова, саобраћајне незгоде, акцидената који настају приликом транспорта опасних материја, спасавања на рекама и језерима, епидемија). На часовима вежби могуће је користити студије случаја где ће ученици на конкретним примерима одређеног штићеног објекта и одређене ситуације дати предлог превентивних мера.

Потребно је обрадити на кроз вежбе превентивне активности службеника обезбеђења приликом обезбеђења: предшколских установа, школских установа, здравствених установа, банака, пошта и других финансијских институција, туристичко-угоститељских објеката, производних погона, трговинских објеката, саобраћајне инфраструктуре (железничке станице, аутобуске станице, аеродроми, метро станице), гасовода, нафтовода, далековода, енергетских постројења, музеја и галерија

Трећи разред

У трећем разреду настава се реализује кроз часове теорије, вежби и наставе у блоку. Вежбе се реализују у учионицама и специјализованим учионицама опремљеним рачунарском опремом и другом потребном опремом. Настава у блоку се реализује у правним лицима која пружају услуге обезбеђења или којима су систематизацијом предвиђени послови обезбеђења. Трајање Наставе у блоку је укупно пет радних дана по шест школских часова. Часови наставе у блоку треба да се организују пред крај другог полугодишта у складу са организационим могућностима школе.

Код првог модула Систем заштите животне средине појмове проучавати преко норматива и аката која регулишу област Заштите животне средине, као и путем примера који су ученицима познати. Ученици истражују врсте опасних материја, мере заштите од опасних материја, врше анализу извора загађења ваздуха воде, земљишта и слично. Препорука је да самостално изврше прикупљање података о загађењу ваздуха или измере ниво буке у одређеним објектима и анализирају прикупљене податке. За прикупљање података могу се користи доступне апликације или уређаји. Резултате својих групних задатака ученици приказују путем презентација. Битно је подстицати ученике да се укључе у постојеће или сами организују акције у вези са заштитом животне средине у локалној средини.

У оквиру другог модула Обављање делатности приватног обезбеђења и службеника обезбеђења појмове проучавати преко норматива и аката која регулишу ову област. Такође, могу се користити видео материјали, гостовање особа из струке и демонстрације одређених радних процеса. У овом модулу ученици игром улога демонстрирају послове службеника обезбеђења. Садржаји овог модула реализују се и кроз наставу у блоку. Препорука је да се ученици током наставе у блоку упознају са реалним условима рада обилазећи одређена радна места уколико је то могуће. Школа може организовати наставу у блоку у сарадњу са правним лицима са којом има закључене уговоре о реализацији практичних облика наставе, а код којих постоје радна места која припадају делатности приватног обезбеђења и службеника обезбеђења.

Препорука је да се ученици распореде на послове обзбебеђења у различитим објектима како би по повратку са наставе у блоку и презентовању својих активности на настави у блоку били обрађени различити објекти, послови и ситуације.

Код трећег модула Комунални милицонар појмове проучавати преко норматива и аката која регулишу ову област. Ученици истражују на интернету примену овлашћења комуналног милиционера, и приказују путем шема и презентација радом у тиму или групама примену овлашћења и послове комуналног милиционара у локалној средини. Препорука је да се припреме ситуације у којима би кроз игру улога ученици приказали сарадњу комуналне млиције и грађана или институција. Водити рачуна да се сви ученици нађу и у улози комуналног милиционара и особе са којом он комуницира. На основу знања из модула заштита животне средине направити примере ситуација у којима грађани позивају комуналну милицију и задати ученицима да презентују и симулирају процедуре и поступке који се примењују у датим ситуацијама. На основу датих ситуација ученици састављају извештаје и попуњавају одређене евиденције сходно својим овлашћењима. Препорука је да се организује посета комуналној милицији као и гостовање комуналних милиционера на настави у школи.

У четвртом модулу Обезбеђење јавних скупова појмове проучавати преко норматива и аката која регулишу ову област У овом модулу ученици игром улога демонстрирају послове редарске службе. Садржаји овог модула реализују се и кроз наставу у блоку. Препорука је да се ученици током наставе у блоку упознају са реалним условима рада обилазећи одређена радна места. Ученици би требало да присуствују спортској, културној, забавној и другој манифестацији, на основу које би касније сачинили листу ризика и израдили план обезбеђења.

Последњи модул у трећем разреду, Транспорт новца и других вредности реализовати путем проучавања норматива и аката који регулишу ову област. Ученици истражују на интернету и путем видео материјала ову област, врше анализу, истраживачки рад, израђују презентацију (вршњачко учење) радом у тиму или групама. Садржаји овог модула реализују се и кроз наставу у блоку. За овај модул наставу у блоку је потребно организовати у сарадњи са одређеним финансијским институцијама или службама које се баве обезбеђењем и транспортом новца.

Настава у блоку може да се реализује у оквиру тема у којима су препоручени садржаји и дати исходи али може да се реализују и другачије, по завршетку неколико тема. Важно је да сви исходи који су дати буду достигнути односно да ученици на настави у блоку имају могућности да достигну исходе у реалним условима.

Приликом реализације теоријске и наставе у блоку, вршити корелацију између наставних садржаја који су међусобно повезани.

Четврти разред

У четвртом разреду настава се реализује кроз часове теорије, вежби и наставе у блоку. Вежбе се реализују у учионицама и специјализованим учионицама опремљеним рачунарском опремом. Настава у блоку се реализује у специјализованим учионицама и објектима правних лица. Трајање наставе у блоку је укупно десет радних дана по шест школских часова. Часове наставе у блоку требало би организовати пред крај првог и пред крај другог полугодишта у складу са организационим могућностима школе и социјалних партнера. Препоручује се обилазак државних органа (Народна скупштина Републике Србије, Народна банка Србије), аеродрома, установа и приватних и јавних предузећа радиупознавања са реалним условима рада службе и службеника обезбеђења.

Код првог модула, Систем техничке заштите појмове проучавати путем доступне литературе која регулише ову област. Ученици истражују на интернету и путем видео материјала ову област, врше анализу, истраживачки рад у тиму или групама. Садржаји овог модула реализују се и кроз наставу у блоку. Основ за реализацију овог модула су исходи, остварени у оквиру предмета Технички и информациони системи заштите и обезбеђења.

У оквиру другог модула Штићени објекти садржај реализовати путем упознавања ученика са специфичностима појединих врста штићених објеката. Потребно је обрадити све врсте штићених објеката а затим учении на чаовима вежби треба да анализурају обезбеђење свих објеката појединачно : предшколских установа, школских установа, здравствених установа, банака, пошта и других финансијских институција, туристичко-угоститељских објеката, производних погона, трговинских објеката, аобраћајне инфраструктуре ( железничке станице, аутобуске станице, аеродроми, метро станице), гасовода, нафтовода, далековода, , енергетских постројења, музеја и галерија. Садржаји овог модула реализују се и кроз наставу у блоку тако да ученици у реалним условима примене знања и вештине обезбеђења конкретног штићеног објекта (у зависности од врсте објекта који обезбеђује компанија у којој се реализује настава у блоку).

Трећи модул Процена ризика у планирању система техничке заштите обухвата проучавање појмова путем доступне литературе која се односи на ову област. Ученици истражују на интернету и путем видео материјала ову област, врше анализу, истраживачки рад, израђују презентацију (вршњачко учење) радом у тиму или групама. Садржаји овог модула реализује се и кроз наставу у блоку.

У четвртом модулу Овлашћења службеника обезбеђења појмове проучавати преко норматива и аката која регулишу ову област. Предлаже се да се део комуникације обради кроз симулацију разговора са надређеним и подређенима. У овом модулу ученици игром улога демонстрирају овлашћења и употребу средстава принуде. Ученици истражују на интернету и путем видео материјала ову област, врше анализу, истраживачки рад, израђују презентацију (вршњачко учење) радом у тиму или групама. Садржаји овог модула реализује се и кроз наставу у блоку.

Последњи модул у четвртом разреду Евиденције обухвата проучавање појмова путем доступне литературе која се односи на ову област. Ученици попуњавају одговарајуће обрасце, сачињавају обрасце прописане евиденције и сачињавају извештаје. Садржаји овог модула реализује се и кроз наставу у блоку. Предлаже се да се део комуникације обради кроз игру улога где ће ученици симулирати комуникацију између различитих хијерархијских нивоа, битно је обезбедити да се ученици нађу у улогама на свим нивоима. На основу датих конкретних задатака ученик сачињава евиденције, извештаје и попуњава обрасце.

Настава у блоку може се планирати према могућностима школе и реализовати у установама са којима школа има сарадњу и у којима ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине. Сходно могућностима школе остварити сарадњу са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. На локалном нивоу, Сектор има 27 организационих јединица: четири Управе за ванредне ситуације у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, и 23 Одељења за ванредне ситуације и то у Бору, Ваљеву, Врању, Јагодини, Кикинди, Панчеву, Сремској Митровици, Ужицу, Шапцу, Краљеву, Лесковцу, Новом Пазару, Пироту, Пожаревцу, Прокупљу, Чачку, Пријепољу, Смедереву, Суботици, Сомбору, Зајечару и Зрењанину. Управе за ванредне ситуације у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу у свом саставу имају Одељење за превентивну заштиту, Одељење за управљање ризиком и цивилну заштиту и ватрогасно-спасилачку бригаду.

Настава у блоку може да се реализује у оквиру тема у којима су препоручени садржаји и дати исходи али може да се реализују и другачије, по завршетку неколико тема. Важно је да сви исходи који су дати буду достигнути односно да ученици на настави у блоку имају могућности да достигну исходе у реалним условима.

Приликом реализације теоријске и наставе у блоку, вршити корелацију између наставних садржаја који су међусобно повезани.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Формативна оцена садржи: опис постигнућа ученика, опис ангажовања ученика у учењу и препоруке за даље напредовање. Она пружа информацију и о односу ученика према раду, степену самосталности, начину учења, активности на часу (постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачким пројектима и сл.; презентовање продуката рада групе/резултата истраживања/графичких или дизајнерских решења/практичног рада/семинарског рада и сл.; тестове практичних вештина, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. )

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аргументовано дискутују. Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици вршити практичну примену стечених знања и вештина, демонстрирати примену прописа и примену овлашћења.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Током реализације тема урадити најмање три теста знања. Тестови знања треба да обухвате теоријска питања, питања у којима ученици анализирају рад кола као и рачунске задатке. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване (ангажовање на часовима вежби, анализа, представљање резултата анализе, тумачење резултата, демонстрирање вештина, и слично). За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Оцењивање вежби у стручном образовању, остварује се и проценом практичног знања, вештина и компетенција ученика у процесу израде практичног рада, самосталности у изради практичног рада, тимског рада, употребе стручне терминологије, примене овлашћења у конкретним ситуацијама. Усменим и писменим испитивањем проверава се познавање и разумевање поступка извођења захтеване радње а посматрањем процеса израде радног задатка уз помоћ различитих инструмената/протокола за посматрања, оцењује се тачност/исправност, брзина и прецизност извођења радње.

Дневник наставе у блоку се вреднује на основу унапред утврђене листе за оцењивање која је дата ученику пре одласка на наставу у блоку. По повратку са наставе у блоку ученик ради и презентацију и усмено излаже пред осталим ученицима. И за овај део наставник саставља чек листу и изводи коначну оцену.

Препорука је формирање портфолија за сваког ученика како би се сакупили сви радови ученика, резултати оцењивања, разни коментари и препоруке приликом посматрања рада ученика. Оцењивање на овакав начин представља објективан показатељ постигнућа ученика.

Назив предмета: Заштита од пожара и заштита на раду

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са поступком организовања заштите од пожара и заштите на раду;

– Упознавање ученика са појмовима паљења и гашења ватре, узрока пожара и ризика од настанка пожара;

– Развијање свести код ученика о значају превентивних мера заштите од пожара;

– Оспособљавање ученика за примену превентивних мера заштите од пожара појединих грана привреде;

– Оспособљавање ученика за коришћење дела ватрогасне техникe и гашење почетних пожара;

– Оспособљавање ученика за разликовање права, обавезе и одговорности (послодавца и запосленог) у области безбедности и здравља на раду;

– Оспособљавање за идентификовање опасности и штетности на радном месту и радној околини и примену знања из области безбедности и здравља на раду;

– Упознавање ученика са пословима инспекције рада;

– Упознавање ученика са организовањем прве помоћи код послодавца, спречавању повреда на раду, професионалних обољења и здравствених оштећења;

– Оспособљавање ученика за пружање прве помоћи и збрињавање лица у случају повреде.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Други разред

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Облици наставе: Настава се реализује кроз теоријске часове, вежбе и наставу у блоку.

Место реализације наставе: учионице, кабинети, специјализоване учионице док се настава у блоку реализује у ватрогасној јединици ( трећи разред ) и у сарадњи са Црвеним крстом (четврти разред).

Подела одељења на групе: Приликом реализације вежби и наставе у блоку ученици се деле у две групе

Препоруке за планирање наставе:

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Исходи из глобалног плана се операционализују у оперативним (месечним/тематским) плановима да се види шта је то што ученик треба да зна, уме да ради, које ставове да заступа по завршетку месеца/теме. Ови исходи се још више операционализују у припреми за час (шта је то што ученик треба да зна/уме да ради по завршетку часа). Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметна повезаност. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, постигнућима ученика након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Исходи вишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи проналазећи друге садржаје који ефикасније доприносе остваривању исхода.

Наставник се у раду ослања на исходе која ученици достижу из предмета Увод у право, Организација државе, Јавна администрација, Радно право, Технички и информациони системи заштите и обезбеђења, Јавне исправе и евиденције, Систем и служба обезбеђења. Због тога наставник мора да познаје програме ових предмета и да остварује сталну сарадњу са другим наставницима.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.

Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања кроз теориски тестт, упитник и дискусију о томе колико су ученици упознати са основним појмовима о пожару и поступању у случају пожара.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваког теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. На првим часовима препоручује се дискусија са ученицима о основим појмовима о пожару, њиховим сазнањима и поступању у случају пожара.

Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима дугих предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, усмену и писану комуникацију

Други разред – настава се реализује кроз часове теорије. Користити дискусију као метод за увод у тему. Многи појмови су ученицима већ познати из свакодневног живота и на тај начин заинтересовати ученике да истражују одређене појмове и појаве.

Прва тема Увод у заштиту од пожара реализовати помоћу позитивно важећих прописа који регулишу наведену материју – Закона о заштити од пожара; Уредбе о разврставању објекта, делатности и земљишта у категорије угрожености од пожара; савладавања читања Величине пожарног оптерећења, класе опасности, задимљења и корозионе паре у зависности од технолошког процеса; Правилника о организовању заштите; од пожара према категорији угрожености од пожара; Правила заштите од пожара појединих установа (факултета, школа, болница..,..); анализира када се активира укључује противпожарна стража; анализира се шта садржи основна а шта посебна обука запослених за противпоржану заштиту; Правилник о посебној обуци и полагању стручног испита из области заштите од пожара

У оквиру друге теме Превентивне мере заштите од пожара у оквиру садржаја препорука је да се обради следеће:

Урбанистичке мере заштите од пожара

– Превентивне мере заштите од пожара у плановима за изградњу.

– Распоред објеката и њихов међусобни однос.

– Пролази, прилази, саобраћај и путеви евакуације.

– Хидрантна мрежа

– Противпожарне препреке, унутрашње и спољашње

Грађевинске мере заштите од пожара

– Грађевински материјали и конструкције и њихово понашање у ватри.

– Превентивне мере за заштиту стамбених објеката

– Подела зграда и карактеристике појединих група

– Зидови (подела на основу носивости и намене) и пожарни сектори.

Технолошке мере заштите од пожара

– Основни појмови о технологији и технолошким процесима

– Нафтна индустрија

– Хемијска индустрија

– Дрвна индустрија

– Текстилна индустрија

– Експлозивне материје

Машинске мере заштите од пожара

– Обрада метала и мере заштите –механичка и термичка обрада

– Обрада метала и мере заштите-лакирање и бојење

– Заваривање, сечење и лемљење и мере заштите од пожара.

– Пожари на саобраћајним средствима и мере заштите.

Електротехничке мере заштите од пожара

– Основни појмови из електротехнике и електростатике.

– Статички електрицитет и мере заштите од пожара.

– Електроенергетска постројења. Инсталације – водови, осветљења, уземљење, кварови и оштећења Инсталације и уређаји у зградама, начин извођења и уградња

– Електротермички уређаји, опасности и мере заштите.

– Инсталације и уређаји за дојаву пожара

– Атмосферски електрицитет и громобрани

Трећа тема Превентивно-техничка заштита реализовати помоћу Правилника о начину израде и садржају плана заштите од пожара аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и субјеката разврстаних у прву и другу категорију; Упутства о методологији израде и садржају процене ризика од катастрофа и плана заштите и спасавања; примерима појавае отказа, спречавање и одлагање појаве отказа система које наставник импутира; анализира поступке за процену ризика од пожара; анализира процедуру поступања при настанку пожара у својој школи, радном месту својих родитеља и представи

Трећи разред се реализује кроз теоријску наставу, вежбе и наставу у блоку. Препорука је да се за вежбе користе видео материјали и доступна опрема, како би се на пример утврдиле карактеристике, предности и недостаци појединих средстава за гашење пожара. При коришћењу опреме и средства ученици демонстрирају поступке и процедуре и на тај начин достижу одређене исходе. Препорука је да се у настави користе студије случаја, игре улога, пројектни задаци, истраживачки рад ученика израда презентација и плаката и слично.

Тему Извори пожара и гашење реализовати тако што ће се објаснити шта је пожар и тиме анализирати услови за његов настанак. Наставник ће кроз задатке стварати животне ситуације у којима ће ученици разликовати класе пожара. Ученици ће самостално израдити шему – троугла пожара; анализирати поступке за гашење различитих врста пожара; анализирати различита средства за гашење пожара према задатим параметрима од стране наставника (задаци који подразумевају да ученик одреди који ће средство у датој ситуацији употребити) Ученике усмеравати да сами истраже примере употребе одређених средстава за гашење пожара и да презентују резултате. Уколико је могуће у контролисаниим условима извршити и симулацију употребе одређених средстава.

Тема Уређаји за гашење пожара је добро урадити преко ситуационих задатака, где би ученик анализирао када би који апарат користио, анализирао врсте апарата за гашење пожара према категорији ватре и смесе за гашење. Ученик на конкретном апарату (из школе) може показати главне делове апарата за гашење пожара. Табеларано приказати превозне противпожарне апарате и стабилне уређаје за гашење пожара (карактеристике, начин употребе...).

Тему Тактика при гашењу пожара и спасавању и опрема (за заштиту и спасавање) наставник са ученицима може анализирати кроз тактику истог у школи, болници, банци и другим специфичним институцијама. Сву личну ватрогасну опрему, опрему за заштиту, као и справе ученик ће најбоље упознати на часовима вежбе, непосредним показивањем од стране наставника. Наставник може користи опрему која му је доступна или уз коришћење различитих визуелних средстава. Код поступка евакуације у оквиру школе водити рачуна да се сви ученици у одељењу нађу у улогама које ће обављати пословима обезбеђења

Сложенији исходи вештина који су везани за препоручене садржаје и дати у програму се достижу на насатви у блоку.

Коришћења опреме за гашење пожара у ватрогасној јединици реализује се кроз наставу у блоку и то у локалној ватрогасној јединици. Акценат је на могућности коришћења ватрогасне опреме и едукације за поступак гашења почетних пожара у ватрогасној јединици како би ученици имали веће могућности да се упознају са опремом и да и реалним условима симулирају поступке гашења пожара. Због тога се преопоручује да се ова тема реализују у другом полугодишту трећег разреда када се створе услови за њену реализацију. Уколико се она реализује у школи неопходно је да школа обезбеди сву неопходну опрему и услове за достизање наведених исхода.

Један од пројектних задатака за ученике у трећем разреду може да буде израда плаката везаних за заштиту од пожара и поступке у слућају избијања пожара као и осмишљавање ситуација и предавања које би одржали осталим ученицима у школи како би их едуковали по овим темама.

Четврти разред обухвата теме везане за заштиту на раду и реализује се кроз теоријску наставу, вежбе и наставу у блоку.

Тему Заштита на раду и организовање послова безбедности и здравља на раду реализовати уз помоћ законске регулативе: (Устав Републике Србије, Закон о раду, Закон о безбедности и здрављу на раду). Урадити упоредну анализу послова саветника и сарадника за безбедност и здравље на раду (сличности и разлике).

Тема Обавезе и одговорности послодавца и права и обавезе запослених ученицима се може представити пример Акта о процени ризика одређеног правног лица. Користити и Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне околине. Ученицима дати пример радног места са јасним задужењем да препозна опасности и предложи превентивне мере – начине како да се оне избегну или смање. Са ученицима симулирати обуку запослених за безбедност и здравље на раду (игра улога). За Периодична испитивања – показати садржај извештаја/ стручних налаза и израдити задатак помоћу којег би ученици самостално израдили извештај према задатим параметрима. За исход „изврши попуњавање прописаних образаца евиденције” обрадити члан 62 – Обавеза вођења евиденција

Послодавац је дужан да води и чува евиденције о:

1) радним местима са повећаним ризиком, запосленима који обављају послове на радним местима са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених који обављају те послове;

2) повредама на раду и професионалним болестима;

3) запосленима обученим за безбедан и здрав рад и правилно коришћење личне заштитне опреме;

4) запосленима изложеним биолошким штетностима групе 3 и/или групе 4;

5) запосленима који су изложени карциногенима или мутагенима, хемијским материјама и азбесту, као и о здравственом стању и изложености;

6) извештају о примени мера за безбедност и здравље на раду за делатности из члана 48. овог закона;

7) извршеним прегледима и проверама опреме за рад и прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација;

8) извршеним испитивањима услова радне средине;

9) издатој личној заштитној опреми.

Послодавац је дужан да евиденцију о запосленима обученим за безбедан и здрав рад у складу са овим законом или њену копију држи у седишту или другој пословној просторији послодавца или на другом месту, у зависности од тога где запослени ради.

Евиденције из става 1. овог члана послодавац може водити у електронском облику, осим евиденције из става 1. тачка 3) овог члана.

Начин вођења и рокове чувања евиденција из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове рада.

Водећи рачуна о обради података о личности – члан 63 Закона о безбедности и здрављу на раду.

Ученицима задати задатак са одређеним параметрима како би попунили образац извештаја о повреди на раду и професионалној болести.

Симулирати обавештавање органа надзора према задатим параметрима од стране наставника (игра улога).

Тему Опасности и штетности на појединим пословима урадити кроз анализу шифре опасности и штетности, Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању биолошким штетностима; Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини. Према задатим параметрима уради одређене анализа из исхода теме, за које је битно да наставник да смислене задатке. Кроз анализу исхода – опасне материје може се осврнути на заштиту од опасног отпада и емисија штетних материја у воде и ваздух и тако направи веза са загађењем човекове околине које изучавају у предмету Служба и систем безбедности. Ученицима приказати извештаје о испитивању буке, микроклиме, осветљености, концентрације штетних материја, инсталација.

За тему Средства и опрема за заштиту на раду наставник треба да покаже примере личних средства и опреме за рад и анализира начин примене, посебно упознати ученике за које ситуације се користи уз образложење зашто и када се неко средство користи. Анализирати одредбе Уредбе о обавезним средствима и опреми за личну, узајамну и колективну заштиту од елементарних непогода и других несрећа као и Методологију за вршење општег-интегрисаног инспекцијског назора у области радних односа и безбедности и здравља на раду.

У оквиру теме Инспекција рада према задатим параметрима од стране наставника урадити писмено којим се запосле ни обраћа инспекцији рада. Ученицима показати пример решења инспекције рада или општи образац о инспекцијском надзору. Шематски приказати мере за отклањање неправилности на основу инспекцијског записника према задатим параметрима.

Све наведене теме у четвртом разреду се могу реализовати уз коришћење студија случаја које би наставник припремио, затим игре улога где треба водити рачуна да се сви ученици нађу и улози послодавца и запосленог, затим подстицати ученике да самостално истражују одређена радна места за која се школују и прикажу на конкретним примерима обавезе запослених и послодаваца, средства и опрему за заштиту на раду на конкретним радним местима.

Тему Прва помоћ реализовати у кабинету у школи/овлашћеној установи кроз наставу у блоку у складу са законским одредбама, у току другог полугодишта. Ова тема не мора да се реализује последња већ када се стекну услови за њену реализацију. Препорука је да се само уводни часови, на којима би се ученици упознали циљевима и задацима прве помоћи, затим обавезама послодаваца, потребном опремом и слично, реализују кроз теорију. За реализацију наставе у блоку препорука је да се изведе у сарадњи са Црвеним крстом или здравственом установом како би сваки ученик прошао обуку за пружање прве помоћи. Уколико се настава у блоку изводи у школи неопходноје да се обезбеди сва неопходна опрема за њену реализацију као и да обуку изводе лица која имају лиценцу. Након завршене наставе у блоку, требало би да ученици имају довољан ниво знања и вештина да могу полагати испит из Прве помоћи.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Формативна оцена садржи: опис постигнућа ученика, опис ангажовања ученика у учењу и препоруке за даље напредовање. Она пружа информацију и о односу ученика према раду, степену самосталности, начину учења, активности на часу (постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачким пројектима и сл.; презентовање продуката рада групе/резултата истраживања/графичких или дизајнерских решења/практичног рада/семинарског рада и сл.; тестове практичних вештина, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.)

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аргументовано дискутују. На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Током реализације тема урадити најмање три теста знања. Тестови знања треба да обухвате теоријска питања, питања у којима ученици анализирају рад кола као и рачунске задатке. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Оцењивање вежби у стручном образовању, остварује се и проценом практичног знања, вештина и компетенција ученика у процесу израде практичног рада, самосталности у изради практичног рада, употребе средстава, опреме, употребе стручне терминологије, састављања одређених евиденција, планова, шема и слично. Усменим и писменим испитивањем проверава се познавање и разумевање поступка извођења захтеване радње а посматрањем процеса израде радног задатка уз помоћ различитих инструмената/протокола за посматрања, оцењује се тачност/исправност, брзина и прецизност извођења радње.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици применити практична знања задавањем проблемских задатка. У оквиру тема везани за заштиту од пожара ученицима се може дати реална ситуација коју би они анализирали и утврдили добре поступке или грешке у поступању одговорниих лица, затим опис ситуација са датим параметрима на основу којих ученици треба да израде шеме, планове, препоруке за поступање и слично. На сличан начин се могу обрадити и теме везане за заштиту на раду, где би ученици анализирали реалне радне ситуације, инспекцијске записнике и слично али из различитих улога ( послодавца и запосленог) затим на различитим радним местима.

Дневник практичне наставе се вреднује на основу унапред утврђене листе за оцењивање која је дата ученику пре одласка на настава у блоку. По повратку са наставе у блоку ученик ради презентацију и усмено излаже пред осталим ученицима одређене теме, свака група добија различит задатак, нпр.: Превентивне мере,

Историјат заштите од пожара, Узроци избијања пожара и слично. За овај део наставник саставља листу за оцењивање и изводи коначну оцену.

Препорука је формирање портфолија за сваког ученика како би се сакупили сви радови ученика, резултати оцењивања, коментари и препоруке приликом посматрања рада ученика. Оцењивање на овакав начин представља објективан показатељ постигнућа ученика.

Назив предмета: Јавна администрација

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са функционисањем органа јавне управе и њиховим начином рада и улогом у животу грађана;

– Оспособљавање ученика за примену теоријских знања у поступању са поштом, поднесцима и различитим врстама аката, као и у њиховом евидентирању, разврставању, архивирању и чувању;

– Упознавање ученика са радом државне управе и локалне самоуправе;

– Оспособљавање ученика за израду извештаја, евиденција, записника и других службе безбедности Сектора за ванредне ситуације, рад са поштом, актима, тајним подацима у оквиру своје службе;

– Развијање ставова код ученика о неопходности примене и праћења промена правних прописа.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Вежбе се реализују кроз симулацију радњи које прате ток исхода наставе, у кабинету са компјутерима.

– Настава у блоку се реализује у органима државне управе или у школи.

Подела одељења на групе:

– Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.

Увод у предмет може се остварити упитником опште културе (да ли ученици знају на којој општини живе, шта им је требало за упис у средњу школу, да ли су тражили потврду из школе да су редовни ученици, да ли су видели рачун за струју, како добијају рачун за телефон који користе, како им се звао вртић у који су ишли) , где основ не би били тачни или нетачни одговори већ каснија анализа тих одговора са освртом да ће се теме из упитника обрађивати – локална самоуправа, документа која издају државни органи, организације са јавним овлашћењима, упис у вртић преко е-управе и сл.).

Предмет обухвата четири теме које нису међусобно независне и неопходно је да се обраде по редоследу којим су наведене. За реализацију часова овог стручног предмета предлаже се следеће:

Прва тема Службена кореспонденција се реализује тако да ученици треба да се оспособе да схвате значај израде службене кореспонденције, шта чини службену кореспонденцију, те да га разликују од пословне кореспонденције и да израде одговарајућа службена акта. За тему и остваривање административних задатака користити Упутство о канцеларијском пословању органа државне управе.

Друга тема Јавна администрација Републике Србије уско је повезана са предметом Организација државе у коме су се ученици упознали са положајем, пословима, органима и организацијом државне управе у Србији, и наставник треба да укаже ученицима на ту везу. Такође, наставник треба да укаже ученицима да су исходи из ове теме добар увод у предмет Правни поступци у другом разреду у коме се обрађује управни поступак који првенствено воде органи државне управе. У реализацији се препоручује навођење примера органа локалне управе на територији општине на којој ученици живе, послова које обаљају, а које ученици могу разумети (нпр. упис у школу, потврда да су редовни ученици, захтев за издавање дупликата дипломе или сведочанства, подношење захтева за издавање личне карте или пасоша итд.).

Појмове канцеларијског пословања обрадити користећи оне одредбе Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе и Закон о електронској управи којима се остварују исходи учења.

Специфичност теме за систем безбедности се огледа у томе што се посебно анализира активност Сектора за ванредне ситуације и сваке његове Управе:

Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије (пожар, поплава, клизишта, земљотрес, технолошка опасност, нуклерарна несрећа, тероризам, НУС-а (неексплодирана убојна средства, временска непогода)

Управа за превентивну заштиту Министарства унутрашњих послова Републике Србије (посебно Одељења за промет и транспорт експлозивних материјала и контролисане робе)

Управа за управљање ризиком и цивилном заштитом (Одељење за планирање и процену ризика; Одељење за координацију и управљање у ванредним ситуацијама; Одељење за јединице цивилне заштите и Одељење за неексплодирана убојна средства НУС

Управа за ватрогасно-спасилачке јединице: Одељење за ватрогасно – спасилачке јединице, Одељење за координацију рада.

Управа за ванредне ситуације у градовима.

Трећу тему Рад са поштом и актима реализовати користећи одредбе Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе, Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе, одлуке о организацији управе локалне општине како би ученици научили разврставање на организационе јединице (примере, радне импулсе за симулацију даје наставник), у складу са Законом о архивској грађи и архивској делатности, Законом о електронској управи.

Исход везан за материју електронски поднесак реализовати са освртом да правна акта државе Србије регулишу и препознају такав вид комуникације јавне администрације и грађана, те тако Законом о парничном поступку (члан 98), Закоником о кривичном поступку (члан 230), Законом о општем управном поступку (члан 57) и Судским пословником (члан 157а) прописано је да странка може предати суду поднесак и у облику електронског документа. Поднесак израђен као електронски документ физичка и правна лица (странке) предају органима јавне власти путем електронске поште на адресу електронске поште која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских поднесака (члан 15, став 1. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању „Службени гласник РС”). Квалификовани електронски потпис има исто правно дејство као и својеручни потпис. Квалификовани електронски потпис може да замени оверу својеручног потписа, ако је то прописано посебним законом (члан 50, став 2. и 3. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању „Службени гласник РС”.

Код евиденције предмета обрадити садржаје као што су: скраћени деловодник; акти означени као тајни подаци; попис аката ; аутоматска обрада података.

Израдити за потребе симулације пријемни штамбиљ са подацима наведеним у Упутству о канцеларијском пословању органа државне управе. При обради евиденција у делу Вођење евиденције путем аутоматске обраде података, ученици могу израдити базу са неопходним подацима која треба да садржи такав вид евиденције и симулирати евидентирање према радним импулсима које даје наставник.

Архивирање се може урадити анализом Листе категорија која је саставни део Општег акта о начину евидентирања класификовања, архивирања и чувања архивске грађе неког правног лица или анализом чувања грађе у школи (шта се у школи чува од докумената, колико дуго, где се након чувања архивира).

Тајност података реализовати помоћу Закона о заштити података о личности, Закона о заштити о пословној тајни, Закона о тајности података, Уредби о садржини, облику и начину достављања сертификата за приступ тајним подацима, Уредби о начину и поступку означавања тајности података, односно докумената. Анализирати рад Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту података са посебним освртом на издавање сертификата о тајности података.

Четврту тему Евиденције и извештаји у систему обезбеђења реализовати користећи обрасце извештаја и специфичних евиденција за сектор безбедности. Користити Правилник о о начину вршења послова техничке заштите и коришћења техничких средстава као и обрасце у оквиру истог.

Настава у блоку може се планирати према могућностима школе и реализовати у органима градске или општинске управе, установама са којима школа има сарадњу и у којима ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине, првенствено кроз рад у писарници, кроз комуникацију са странкама, а затим и кроз праћење рада овлашћених службених лица у вршењу административних послова. Сходно могућностима школе остварити сарадњу са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. На локалном нивоу, Сектор има 27 организационих јединица: четири Управе за ванредне ситуације у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, и 23 Одељења за ванредне ситуације и то у Бору, Ваљеву, Врању, Јагодини, Кикинди, Панчеву, Сремској Митровици, Ужицу, Шапцу, Краљеву, Лесковцу, Новом Пазару, Пироту, Пожаревцу, Прокупљу, Чачку, Пријепољу, Смедереву, Суботици, Сомбору, Зајечару и Зрењанину. Управе за ванредне ситуације у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу у свом саставу имају Одељење за превентивну заштиту, Одељење за управљање ризиком и цивилну заштиту и ватрогасно-спасилачку бригаду.

У зависности од организације рада у школи и у случају немогућности органа градске или општинске управе, установа и др. за пријем ученика, настава у блоку може се у целини реализовати у школи, у другом полугодишту у пет радних дана, односно у трајању од 30 часова у току једне радне недеље.  

Препорука је да се часови реализују методама активне наставе, рада на тексту, истраживањем, кроз практичан рад, решавање проблема.

Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су: Организација државе, Савремена пословна кореспонденција, Јавне исправе и евиденције, Правни поступци, Предузетништво, Основи кривичног права и криминалистике, Заштита од пожара и заштита на раду, Систем и служба обезбеђења и Технички и информациони системи заштите и обезбеђења.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, реализацији радних импулса наставника на часовима вежби. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Проверу знања вршити свакако полугодишњим и годишњим тестирањем савладаности градива. Проверу на часовима вежби вршити кроз давање радних задатака који садрже радни процес у више корака са јасном скалом за оцењивање (нпр. прими предмет, додели му ознаку и број, заведе, одреди организациону јединицу, достави органу на рад, комуницира са странком, попуњава обрасце, коверте, уписнике, одложи – архивира предмет...)

Наставник сумативно оцењује и наставу у блоку. Елементи које том приликом узима у обзир при оцењивању могу да буду: редовно похађање наставе у блоку, активност, коментар ментора у органу или организацији у којој се реализовала настава, дневник наставе у блоку (форма и садржина, прегледност, уредност и прилози, тј. састављени и обликовани одговарајући правни акти).

Назив предмета: Технички и информациони системи заштите и обезбеђења

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са техничким и информационим системима заштите и обезбеђења;

– Развијање знања о објектима и системима техничке заштите;

– Оспособљавање ученика за примену система заштите спољног периметра и коришћење алармних система и система видео обезбеђења;

– Оспособљавање ученика за контролу приступа и улаза;

– Оспособљавање ученика за коришћење техничке заштите у мобилним условима;

– Упознавање ученика са критичким тачкама, мерама заштите од злоупотребе рачунарских система и детектовању неовлашћеног прикупљања информација;

– Развијање свести о важности ИКТ система у систему заштите лица, имовине и пословања.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Теме се реализују кроз часове теорије и наставе у блоку. Одељење се дели нагрупе приликом реализације наставе у блоку.

Место реализације наставе:

Настава се изводи у учионицама са рачунарима и пројекторима, у кругу школе и у другом простору опремљеном за практично поступање.

За реализацију наставних садржаја може се користити и друга доступна литература у области техничких и информационих система заштите и обезбеђења.

Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће наставне методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и рад на радном месту техничар обезбеђења. Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.

Приликом реализације наставе у блоку омогућити ученицима да се кроз практичан рад и најбоље примере праксе оспособе за остваривање исхода. Наставу у блоку организовати у сарадњи са организацијама које поседују најсавременије техничке и информационе безбедносне системе. Настава у блоку може да се реализује у оквиру тема у којима су препоручени садржаји и дати исходи али може да се реализују и другачије, по завршетку неколико тема. Важно је да сви исходи који су дати буду достигнути односно да ученици на настави у блоку имају могућности да користе уређаје у реалним условима.

Приликом реализације теоријске и наставе у блоку, вршити корелацију између наставних садржаја који су међусобно повезани.

Прву тему – Објекти заштите реализовати путем предавања уз упознавање ученика са појмом и поделом објеката заштите уз представљање ученицима потенцијалних опасности, ризика, безбедносних зона и критичних тачака и упознавања са важећим стандардима опреме и уређаја у техничкој заштити. Наставник посебну пажњу усмерава на праћење остваривања исхода учења ове теме јер је она повезана са осталим темама и на то треба да укаже ученицима.

Другу тему – Системи техничке заштите реализовати путем предавања и упознавања ученика са појмом, својствима, поделом система техничке заштите и основном улогом и функцијом контролног центра, система за комуникацију и система за напајање. Потребно је да ученици разумеју функционисање целокупног система техничке заштите.

Трећу тему – Заштита спољног периметра реализовати путем предавања уз упознавање ученика са практичним примерима кроз модификовано предавање, презентације, симулације и дискусије уз пружање могућности ученицима да након теоријске наставе учествују у практичном поступању у настави у блоку у опремљеним просторијама школе или другим организацијама, примењујући стечена знања уз демонстрирање начина формирања и употребе физичке баријере, ограде, капије, замке, механичке заштите, електронске баријере, затим демонстрирање начина употребе детектора, интерфона и безбедносне расвете и сл.

Четврту тему – Алармни системи реализовати путем предавања и примера који ученици препознају. Препорука је да наставник користи методе презентације и симулације како би ученици лакше остварили исходе.

Пету тему – Системи видео обезбеђења реализовати путем предавања уз упознавање ученика са практичним примерима кроз модификовано предавање, презентације, симулације и дискусије уз пружање могућности ученицима да након теоријске наставе учествују у практичном поступању у настави у блоку у опремљеним просторијама школе или другим организацијама, примењујући стечена знања уз демонстрирање начина коришћења система видео обезбеђења, аналогног система видео обезбеђења, дигиталног видео обезбеђења, употребу камере, монитора као и да самостално архивирају снимке.

Шесту тему – Контрола приступа и улаза реализовати путем предавања уз упознавање ученика са практичним примерима кроз модификовано предавање, презентације, симулације и дискусије уз пружање могућности ученицима да након теоријске наставе учествују у практичном поступању у настави у блоку у опремљеним просторијама школе или другим организацијама и да примењујући стечена знања користе системе за контролу приступа и методе за идентификацију, демонстрирају употребу електронске картице, читача електронских картица, тастатуре за унос шифара, биометријских сензора, користе базе података са правима приступа и демонстрирају повезивање елемената система за контролу приступа. Ученике упознати са наменским скенерима, врстама и њиховом улогом али и степеном зрачења тих уређаја како би уочили да су то безбедни уређаји за употребу.

Седму тему – Системи техничке заштите у мобилним условима реализовати путем упознавања ученика са системом техничке заштите у мобилним условима и примера који су њима блиски уз пружање могућности ученика да се са темом упознају и у реалним условима и да након теоријске наставе учествују у практичном поступању у настави у блоку у опремљеним просторијама школе или другим организацијама, примењујући стечена знања демонстрирају употребу система техничке заштите у мобилним условима, паник тастера, аудио и видео комуникација и сателитског праћења мобилних објеката (GPS праћење).

Осму тему – Процена ризика и безбедност у информационим и комуникационим системима реализовати путем предавања и упознавања ученика са појмом, врстама и важности ИКТ система у систему заштите лица, имовине и пословања уз примере злоупотребе рачунарских мрежа. Размотрити рад у групама где би ученици кроз презентације, симулације и дискусије предлагали најбоље начине заштите система.

Девету тему- Детекција неовлашћеног прикупљања информација реализовати путем предавања и упознавања ученика са врстама уређаја за неовлашћено прикупљање информација и техничким средствима за детекцију уређаја за неовлашћено прикупљање информација уз пружање могућности ученицима да се кроз анимацију принципа дејства упознају са компромитујућим електромагнетним зрачењем, фарадејевим кавезом и ометачима.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (практичних радова), кратких блиц тестова, итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: Радно право

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са условима за заснивање радног односа, његовим врстама и начинима престанка, као и облицима рада ван радног односа;

– Оспособљавање ученика за ефикасно организовање радног времена;

– Упознавање ученика са зарадом и другим примањима запосленог, врстама одмора и одсуства и њиховим значајем за унапређивање процеса рада код послодавца као и са врстама одговорности запослених

– Оспособљавање ученика за примену знања и вештина при доношењу пратећих правних аката у поступку заснивања и престанка радног односа и остваривања и заштите права запослених на раду и по основу рада;

– Развијање ставова и вредности значајних за живот и рад у савременом друштву, заснованих на тачности, систематичности и одговорности у раду, култури дијалога са послодавцем, хуманости, толеранцији, солидарности, уважавању различитости и роднe равноправности, одсуству дискриминације и поштовању других људских права у области рада као и важности сталног праћења промена правних прописа у области радних односа.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм наставе и учења предмета Радно право заснован је на тематском приступу у другом разреду, а предмет обухвата укупно дванаест наставних тема. Наставне теме нису међусобно независне. Стога, неопходно је да се реализују по редоследу како су изложене због природе и условљености наставних садржаја које обрађују, као и због повезаности врста и нивоа исхода учења.

Настава је теоријска и реализује се у учионици.

На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем. Исходи су крупнији и наставник, при реализацији, одређује дубину и обим обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсне методе, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

С обзиром на природу нове наставне материје са којом се ученици нису сусретали у претходном школовању, наставник треба да од почетка заинтересује ученике за материју која се обрађује, повезујући је са примерима из реалног живота и чињеницом да ће сваки појединац током свог живота и рада проћи кроз ситуације које су уређене радним правом као самосталном граном права у нашем правном систему.

У теми Настанак, развој и извори радног права потребно је напоменути ученицима да исходи и препоручени садржаји имају циљ да ученицима приближе разлоге који су довели до настанка радног права, тј. заштитничког законодавства и оправданост радничке борбе за остваривање и заштиту својих права, с обзиром да је данас право на рад једно од основних људских права прописано Универзалном декларацијом о људским правима ОУН – ,,Свако има право на рад, на слободан избор запослења, на правичне и задовољавајуће услове рада и на заштиту од незапослености’’. Извори радног права обрађује домаће и међународне правне акте који су извори радног права и који утврђују значајне стандарде у области регулисања радних односа. Ученике треба усмерити на врсте извора и њихову хијерархију, посебно код домаћих извора. Битно је да им се приближе специфичности колективног уговора (две врсте правних норми, уговорне стране...) у односу на остале домаће изворе којима се уређује радни однос (најбоље на примерима интересантних и њима блиских правних норми колективног уговора, на пример у просвети). Ученицима посебно треба скренути пажњу на акте две међународне организације: први је Универзална декларација о људским правима ОУН, која представља општи идеал права и слобода који треба да остваре сви народи и све нације, а други су конвенције Међународне организације рада чији је циљ учвршћивање трајног мира у свету обезбеђивањем социјалне правде.  Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације.

Друга тема – Радни однос и рад ван радног односа има циљ да ученици схвате битне елементе радног односа и разликују га од других облика рада који нису радни однос. Такође је битно да им наставник укаже на општи и посебан режим уређивања радног односа на примерима радног односа из различитих облика рада (у државним органима, јавним службама, привредним друштвима итд.). Том приликом наставник треба да објасни генерални однос општег и посебног у праву (lex specialis derogat legi generali) и да тај однос повеже са односом општег и посебног управног поступка, који су ученици на почетку обрадили у предмету правни поступци у другом разреду. Ученицима треба скренути пажњу да је остварење исхода ове теме у директној вези са врстом и нивоом исхода које треба да остваре у теми Заснивање радног односа. Да би се ученицима приближили облици рада ван радног односа, неопходно је изабрати адекватне примере из реалног окружења за сваки облик тог рада и уз ангажовање ученика израдити адекватне примере уговора. При обради и обнављању градива о радном односу, неопходно је приближити га ученицима кроз примере радних односа који су им блиски из реалног окружења (на пример, радни однос наставника, лекара, полицијских службеника, банкарских службеника, кувара, трговаца итд.). 

Трећа тема – Заснивање радног односа обрађује првенствено услове за заснивање и радње у поступку заснивања радног односа. У обради садржаја о заснивању радног односа треба користити ученичка сазнања о тим појмовима са којима су се срели у реалном окружењу, у породици, преко писаних и електронских медија. Од ученика се очекује да наведу или опишу или разликују поједине радње, као и да саставе пратеће акте у поступку заснивања радног односа. Наставник треба да изабере најпогодније методе (демонстрација примера, симулација појединих радњи у поступку заснивања радног односа, студија случаја, рад на тексту) и осмисли задатке како би израда аката у поступку заснивања радног односа помогла ученицима у остваривању нивоа утврђених исхода. Посебну пажњу треба посветити изради једноставног примера уговора о раду и објашњењу његових карактеристика кроз навођење примера. 

Четврта тема – Распоређивање запослених обрађује распоређивање запосленог како при заснивању радног односа, тако и током трајања радног односа и ученицима треба објаснити значај распоређивања за послодавца и запосленог. Ученицима посебно треба скренути пажњу на чињеницу да свака промена у распоређивању запосленог или промена неког другог услова из уговора о раду представља разлог за закључивање анекса уговора о раду – због промењених уговорених услова рада. Да би се делотворније остварио ниво исхода, потребно је са ученицима саставити неколико примера анекса уговора о раду због различитих случајева распоређивања и тако их усмерити и оспособљавати да самостално примењују знања на реалне ситуације. Може се организовати и групни рад са различитим задацима за групе, а затим презентовање продуката групног рада и дискусија. 

Наставник треба да скрене пажњу ученицима на све актуелнију тему Безбедност и заштита запослених, посебно на права и обавезе запосленог и послодавца у вези са безбедношћу и заштитом живота и здравља запослених. Ту тему треба да повеже са императивом времена у коме живимо, а то је заштита животне средине. Ради остварења тог циља и прописаног исхода, наставницима се препоручује да организују заједнички час са наставником екологије и на тај начин упуте ученике на повезивање знања из та два предмета. Такође, наставник треба да инсистира на остварењу исхода у погледу видова заштите моралног интегритета запослених, на нивоу ,,наведе видове заштите моралног интегритета запослених’’, због све чешћих злоупотреба у погледу дискриминације запослених, злостављања на раду (мобинг) и злоупотребе личних података запослених. На часовима вежби ученици могу и кроз измењене игре улога да симулирају ситуације у којима је дошло до повреде неког вида моралног интегритета запосленог или обавезе послодавца да предузме одређену меру у циљу обезбеђења и заштите здравља запосленог. 

У теми Зарада, накнада зараде и друга примања наставник се руководи нивоима утврђених исхода, с тим да неће од ученика захтевати да обрачунавају зараду, већ само да опишу начин на који се обрачунава зарада и накнада зараде (појмови нето зарада и бруто зарада) и тиме ће се руководити у реализацији садржаја. Такође, акценат је на објашњењу структуре зараде и евиденцији зараде. 

У обради теме Одговорност запослених наставник треба да укаже ученицима на две врсте одговорности запослених, дисциплинску и материјалну одговорност, тј. одговорност за накнаду штете. Посебно треба да нагласи ученицима да се дисциплински поступак не води код послодаваца на које се односи Закон о раду (повреда радне обавезе представља разлог за отказ уговора о раду), већ га воде само државни органи и установе на које се односи Закон о државним службеницима. 

У теми Престанак радног односа наставник треба да ученицима посебно скрене пажњу на поступак у случају отказа од стране послодавца, јер непредузимање неке радње у том поступку повлачи незаконитост отказа. Такође треба да упозори ученике на виши ниво тог исхода ,,анализира поступак у случају отказа од стране послодавца’’ и тиме се руководи у реализацији препорученог садржаја. Тај исход остварује се кроз часове теорије, али и часове вежби на којима ученици треба да овладају вештином израде пратећих аката у поступку престанка радног односа. 

Тему Заштита права запослених треба обрадити информативно, на нивоу прописаних исхода. 

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Формативно оцењивање ученика је континуиран процес који се одвија на сваком часу ради праћења и давања информација о напредовању и постигнућима ученика. Сходно томе, оно подразумева и давање упутстава и препорука за унапређивање процеса учења, подстицање ученичке самопроцене и уочавање недостатака у учењу, а све у циљу оснаживања ученика и пружања помоћи у планирању будућег учења и његовом оспособљавању за самостално учење и самооцењивање. Свака похвала ученика је додатни подстицај. Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода, првенствено у другом разреду.

Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава.

Тако је, на пример, студија случаја (објашњена у дидактичко-методичком упутству) веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој и сложенијој форми, са питањима, прилагођена узрасту ученика у другом, трећем или четвртом разреду. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу се користити новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. у погледу заснивања и престанка радног односа, одговорности запослених, заштиту колективних и појединачних права запослених, заштиту здравља запослених са повезивањем заштите животне средине, права из здравственог и пензијског осигурања итд. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Продукти различитих задатака група могу и да илуструју целокупан поступак, на пример, поступак заснивања или престанка радног односа, дисциплински поступак итд. Ова метода погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање формирају се на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују. Код оцењивања истраживачког рада морају се утврдити основни параметри за оцењивање као што су, на пример: аутентичност, познавање материје, резултати истраживања, садржај и форма презентације (видео или неки други облик) итд. Сваки параметар се оцењује бодовима на основу утврђене скале и претвара се у бројчану оцену.

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: Успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, структура и прегледност презентације, садржај презентације, аргументација и стручна терминологија, оригиналност идеје, визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике. За вредновање усменог излагања, на пример, образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета, на пример, одговара захтевима: потпуно, великим делом, делимично и веома мало. То су само неки примери.

Симулирање одређеног поступка или појединих радњи (на пример, симулација поступка заснивања и поступка престанка радног односа, дисциплинског поступка), првенствено на вежбама у трећем разреду, подразумева да ученици предузимају одређене радње у поступку (индивидуално или групно, у зависности од природе поступка) по редоследу и на начин који је утврђен законом или другим прописом. Пожељно је да наставник утврди јасне критеријуме оцењивања симулације кроз бодовање, на пример, тачности редоследа сваке предузете радње, тачности предузете радње, креативности ученика и др., с обзиром на врсту симулације (по угледу на утврђене критеријуме бодовања презентације, есеја и сл.).

Посебну пажњу наставник треба да обрати на објективно оцењивање примењених ученичких знања и стечених вештина на часовима вежби, на основу унапред утврђених критеријума и начина бодовања. Наставник треба да редовно прати развој вештина код ученика у изради аката. Ученицима који остварују исходе на вишем нивоу наставник треба да омогући да кроз одговарајуће проблемске задатке, пројектно учење и истраживачки рад додатно напредују уз његову помоћ и подстицај и тако их додатно оснажи кроз истицање задовољства њиховим радом.

Блиц тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични радови – израђени правни акти и др. представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или тест (за разлику од блиц – кратког теста код формативног оцењивања) са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика (циљ је да ученици стекну функционална знања – знање ради примене, а не знање ради знања). Тест је посебно погодан за оцењивање остварености прописаних исхода на крају сваке теме јер наставнику даје објективну повратну информацију о нивоу остварених исхода у теми и указује на исходе и садржаје које ученици нису на очекиваном нивоу савладали. Он мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Препорука је да се провера остварености прописаних исхода врши полугодишњим и годишњим тестирањем.

Назив предмета: Правни поступци

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са општим управним поступком и управним спором, прекршајним и кривичним поступком;

– Развијање вештина израде, попуњавања и обликовања одговарајућих правних аката у управном поступку, управном спору, прекршајном, кривичном поступку;

– Оспособљавање ученика за примену стечених знања и вештина при доношењу одлука и решавању проблема из свакодневног живота;

– Развијање ставова о важности праћења промена правних прописа у области управног поступка, управног спора, прекршајног и кривичног поступка;

– Оспособљавање ученика за комуникацију са органима јавне власти, привредним субјектима и другим организацијама.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Разред: трећи

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава се реализује у учионици кроз часове теорије и вежби. Вежбе се реализују у специјализованој учионици у којој је сваком ученику доступан рачунар. Уколико не постоји могућност реализације наставе у блоку у одговарајућим установама, органима локалне самоуправе и државним органима, она се може реализовати у школи.

Подела одељења на групе:

За часове вежби одељење се дели на две групе.

Програм наставе и учења у другом и трећем разреду заснован је на тематском приступу. Наставне теме нису међусобно независне. Њихова условљеност захтева да се реализују по редоследу по коме су изложене због природе садржаја и врсте и нивоа исхода учења.

На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем.

Исходи су крупнији и наставник, при реализацији, одређује дубину и обим обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсне методе, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Исходе и препоручене садржаје ученицима је потребно приближити на примерима и ситуацијама из реалног живота и кроз праћење усмене расправе у управном поступку, претреса у прекршајном поступку и главног претреса у кривичном поступку. Ученике на почетку треба упознати са наставним темама које ће обрађивати. Наставник треба да планира да обрађује сажето основне појмове неопходне за остваривање прописаних исхода, у обиму који одговара нивоу исхода, а посебно у трећем разреду због већег броја наставних тема.

У Упутству о формативном и сумативном оцењивању у оквиру сваке теме по разредима изложено је које ученичке активности се прате и на ком нивоу јер је то битно за наставника при планирању обима и дубине обраде сваке теме, у складу са њеним исходима.

Други разред

У другом разреду предмет обухвата две наставне теме: Општи управни поступак и Управни спор.

У првој теми ОПШТИ УПРАВНИ ПОСТУПАК ученици се први пут у настави сусрећу са појмом правног поступка и то је управни поступак. Зато посебну пажњу треба посветити реализацији препоручених садржаја и исхода у овој теми. Општи управни поступак је основни, базични правни поступак у коме ће се ученици упознати са многим појмовима и процесним радњама које су карактеристичне и за остале правне поступке (са одређеним модалитетима) које ће ученици обрађивати у овом предмету у трећем и четвртом разреду, као што су, на пример: надлежност, изузеће, поднесци, рокови, усмена расправа, враћање у пређашње стање, врсте заступника у поступку, доказивање и врсте доказа, достављање, одржавање реда у поступку, форма и садржина решења, закључак, трошкови поступка, форма, садржина, рок и дејство жалбе, другостепени поступак и др. Зато је препорука наставнику да управни поступак (а посебно горе наведене појмове) детаљније обради у складу са препорученим садржајима и исходима, у односу на остале правне поступке у којима неће детаљно обрађивати поједине правне институте које су обрадили у општем управном поступку, већ ће их у тим правним поступцима са ученицима обновити и указати на одређене специфичности, без већег задржавања. Наставник треба да скрене пажњу на разлоге прописивања посебних управних поступака (наведе примере из реалног окружења...) и на однос општег и посебног управног поступка, који је генерално карактеристичан у свим гранама права (lex specialis derogat legi generali). Препорука је да се у обради користи шема управног поступка која приказује ток поступка, односно фазе управног поступка и најзначајније процесне радње у свакој фази, што ученику омогућава и визуелну прегледност тока управног поступка. Наставник може ученицима да зада израду ,,мапе ума’’ за сваку фазу управног поступка и да на часу продискутују о тим радовима – о њиховој оригиналности, тачности и креативности ученика (може се организовати и групни рад). Посебну пажњу наставник треба да посвети актима у управном поступку – поднесцима и посебно форми решења, у складу са исходима, јер то знање и вештине у њиховој изради преносе се на остале правне поступке које касније изучавају. Исто важи и за обраду жалбе и рад првостепеног и другостепеног органа по жалби.

Друга тема УПРАВНИ СПОР има циљ да упозна ученике са судским поступком у коме се по управносудској тужби испитује законитост коначних управних аката. Ученицима треба указати на то да је управни спор поступак који се води пред управним судом и да представља неку врсту наставка преиспитивања законитости управног акта после окончања управног поступка. Препоручене садржаје у овој теми треба обрадити кратко и сажето. Посебно је потребно указати на странке у управном спору и да је тужени увек орган који је донео коначно решење у управном поступку које се тужбом оспорава. Такође треба скренути пажњу на тужбу са којом се ученици први пут срећу (рок, предаја, садржина, дејство, разлози за изјављивање) и на вежбама развијати способност ученика за израду примера управносудских тужби. Пресуда је сложенији правни акт и на овом узрасту не треба инсистирати да ученици на вежбама израде пресуду већ само да је обликују, и на тај начин примене и провере усвојена знања о врсти, саставу и дејству пресуде у управном спору.

Трећи разред

У трећем разреду предмет обухвата укупно седам наставних тема: Одговорност за прекршај, Основни појмови прекршајног поступка, Основни појмови кривичног поступка, Предистражни поступак, Покретање кривичног поступка – Истрага, Оптужење, Главни претрес, пресуда и жалба. Теме су захтевне и зато програм обухвата само њихове основне појмове неопходне да ученици обједине и систематизују знања о одређеним правним поступцима. Стога се наставнику препоручује да пажљиво прати исходе и упутства за реализацију програма због дубине обраде препоручених садржаја.

На почетку прве теме ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРЕКРШАЈ наставник треба да уведе ученике у нову наставну материју и да нагласи да ће у трећем разреду акценат бити на обрађивању два правна поступка: прекршајног и кривичног. Да би ученици могли да остваре исходе о тим правним поступцима неопходно је да стекну основна знања садржана у материјално-правним одредбама које регулишу прекршаје и кривична дела. Потребно је напоменути ученицима да ће се у реализацији наставних садржаја примењивати као извори Закон о прекршајима, Кривични законик и Законик о кривичном поступку. У првој теми акценат је на сажетој обради ученицима битних материјално-правних одредаба Закона о прекршајима (кроз препоручене садржаје) које се примењују у прекршајном поступку и битне су за остваривање исхода и у другој теми. Већу пажњу треба посветити одговорности малолетника и васпитним мерама које им се могу изрећи за прекршај (с обзиром на узраст ученика). Ефикасно је практиковати пројектно учење, организовати индивидуални или групни истраживачки рад и сл.

Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. Уколико наставник процени да је структура одељења таква да ученици брже него што је препоручено усвајају знања и остварују исходе у одређеној теми, он може да планира мањи број часова обраде и обнављања у тој теми, а више часова може да посвети теми која се ученицима покаже као тежа. У обради садржаја о прекршајима треба користити ученичка предзнања са којима су се сусрели у реалном окружењу, на улици, у саобраћају, угоститељским објектима, у породици, преко писаних и електронских медија итд. Ученицима треба указати на повезаност са наставним предметом Систем и служба обезбеђења кроз који ће практично применити усвојена знања, као и на повезаност са Организацијом државе и Уводом у право као базичним предметом који су учили у првом разреду, с обзиром да у трећем разреду обрађују велики број правних норми садржаних у поменутим законима. Ученике треба подсећати на ту везу и усмеравати их и подстицати на развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних (историја) и стручних предмета.

У другој теми ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА сажето треба обрадити субјекте у прекршајном поступку, начине покретања и одлуке које се доносе у прекршајном поступку, у обиму који одговара нивоу прописаних исхода. Акценат је на оспособљавању ученика за примену знања у изради наведених правних аката у конкретним ситуацијама и развијању одговарајућих вештина на часовима вежби. У овој теми је врло корисна примена методе студија случаја, како код обраде садржаја, тако и код проверавања остварености свих исхода. Неопходна је сарадња са наставницима осталих правних предмета.

Трећа тема ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА има циљ да се ученици упознају са основним појмовима кривичног поступка да би у даљем току разумели његове фазе. Због обимности и сложености кривичног поступка наставник треба да предочи ученицима његове основне појмове који су садржани у исходима (и у препорученом садржају), али до дубине коју исходи захтевају, информативно и без беспотребног расплињавања у њиховој обради. У оквиру појма и начела кривичног поступка обрадити: Претпоставка невиности; Nе bis in idem; Начело оптужбе (акузаторности); Начело расправности – конрадикторности; Reformatio in peius. Предност је у томе што су се са појединим сличним појмовима ученици срели у претходно обрађеном прекршајном поступку и у другом разреду у управном поступку (врсте доказа, основна правила о подношењу поднесака, достављање, рокови и повраћај у пређашње стање). Зато је ученицима потребно указати на ту повезаност и те појмове обрадити кроз обнављање, по потреби са указивањем на одређену специфичност. Тако, на пример наставник треба да нагласи да се доказне радње у кривичном поступку деле на опште и посебне и са кратким освртом на опште доказне радње (саслушање окривљеног, испитивање сведока, вештачење, увиђај, реконструкција догађаја, доказивање исправом, узимање узорака, провера рачуна и сумњивих трансакција, привремено одузимање предмета, претресање), а да само може да спомене и посебне доказне радње (тајни надзор комуникације, тајно праћење и снимање, симуловани послови, на пример, симуловање давање или примање мита, симулована куповина продаја итд., рачунарско претраживање података, контролисана испорука и прикривени иследник). Упознати ученике са повезаношћу програма овог предмета са предметом Основи кривичног права и криминалистике. Наставник треба да обрати пажњу на основна начела кривичног поступка тако што ће обрадити начела издвојена у препорученом садржају, која су посебно значајна за кривични поступак. Такође наставник треба да на вежбама стави акценат на оспособљавање ученика за примену теоријских знања кроз израду пратећих правних аката у складу са исходима ове теме. Он треба да изабере најпогодније методе (студија случаја, демонстрација примера, игра улога, рад на тексту и др.) и осмисли задатке који би помогли ученицима у остваривању нивоа утврђених исхода.

Четврта тема ПРЕДИСТРАЖНИ ПОСТУПАК има циљ да се ученици елементарно упознају са том фазом у којој долази до подношења кривичне пријаве као значајној иницијалног акта. Наставник пази на ниво исхода и у погледу кривичне пријаве и поступања јавног тужиоца по њој. Он неће обрађивати све случајеве у којима осумњичени прихвата једну или више обавеза када може доћи до одлагања кривичног гоњења, већ ће споменути само два или три случаја обавеза које ученик може да примени у изради типског примера наредбе за одлагање кривичног гоњења (на пример, обавеза да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету, или да испуни доспеле обавезе издржавања итд.). Акценат је на исходима који се реализују на часовима вежби и наставник се руководи њима при обради поступања јавног тужиоца по кривичној пријави. Тако, на пример, врло је значајно да се објасне разлози за одбацивање кривичне пријаве, да би ученик могао да знање примени при изради решења о одбацивању кривичне пријаве (на пример, због тога што пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности). И у обради ове теме треба користи адекватне примере и ситуације из реалног живота и блиског окружења кроз активно и креативно учешће ученика, посебно на часовима вежби. Препоручује се наставнику да у свакој теми један од задатака за ученике буде да креирају шему или мапу те фазе кривичног поступка коју тема обрађује (шема или мапа треба да садржи радње по редоследу којим се предузимају) и да по обради последње теме, којом се заокружава цео кривични поступак, креирају шему или мапу целокупног кривичног поступка са редоследом предузимања најзначајнијих процесних радњи. Задатак може бити индивидуалан или још боље групни и омогућава ученицима лаку и рационалну систематизацију градива о кривичном поступку.

Пета тема ПОКРЕТАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА – ИСТРАГА има циљ да се ученици упознају са веома значајном фазом кривичног поступка у којој се кривични поступак и покреће наредбом надлежног јавног тужиоца. Наставник посебно треба да нагласи ученицима да по ЗКП од 2011. године више не постоји истражни судија већ истрагу води јавни тужилац, али да он може да повери и полицији да предузме неке доказне радње. Истрага се по правилу спроводи у општем поступку, за тежа кривична дела. Изузетак је у случају када се подиже непосредна оптужница, то јест кад постоји довољно доказа и није потребно да се води истрага. У скраћеном поступку истрага је искључена, али могу да се предузму неке додатне радње или прикупе неки докази када је то неопходно. У поступку према малолетним лицима нема истраге већ се спроводи припремни поступак. Наставник ће нагласити која лица могу да присуствују истражним радњама. Такође, наставник треба да ученицима скрене пажњу на појам судија за претходни поступак који у истрази одлучује о укидању притвора, о предузимању посебних доказних радњи и о споразуму о признању кривичног дела пре потврђивања оптужнице. Ако судија за претходни поступак усвоји предлог осумњиченог и његовог браниоца да се предузме одређена доказна радња, наложиће јавном тужиоцу да је предузме и одредиће му рок за то. Такође, наставник треба да нагласи да се рочиште на коме се одлучује о споразуму о признању кривичног дела одржава без присуства јавности, у присуству јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца.

Шеста тема ОПТУЖЕЊЕ има циљ да упозна ученике са оптужењем као фазом кривичног поступка која утиче на опстанак, то јест даље вођење кривичног поступка. Наставник треба да укаже ученицима на разлику између оптужнице и оптужног предлога, обуставе поступка и одбијања оптужбе, као и на значај оптужнице, пратећи ниво и редослед прописаних исхода и препоручених садржаја, и да на часовима вежби усмерава ученике за примену стечених знања на конкретне случајеве, кроз израду одговарајућих аката наведених у исходу. Наставник треба да нагласи ученицима да јавни тужилац подиже оптужницу када постоји оправдана сумња да је окривљени учинио кривично дело. Пре обраде наставник може ученицима да понуди истраживачки или ситуацијски задатак на тему ,,Основ сумње, основана сумња и оправдана сумња у кривичном поступку’’. То су врло значајни појмови које ЗКП посебно и дефинише, а ученици кроз поменуте задатке и повезивање са реалним ситуацијама (и разговорима са стручним и другим лицима) могу да их оригинално и занимљиво обраде.

Седма тема ГЛАВНИ ПРЕТРЕС, ПРЕСУДА И ЖАЛБА има циљ да се ученици упознају са фазама кривичног поступка које следе после оптужења и на тај начин заокруже слику о току и специфичностима кривичног поступка. Акценат је на главном претресу и наставник у том делу треба посебно да предочи ученицима улогу припремног рочишта и ток главног претреса на информативном нивоу, у циљу праћења редоследа радњи у кривичном поступку, руководећи се препорученим садржајима и нивоом исхода. У анализи главног претреса наставник може да усмери ученике на једноставан пример записника о главном претресу који је јавна исправа, доказ и путоказ ученицима о спроведеним радњама. При обради пресуде посебно треба нагласити када се доноси одбијајућа, када ослобађајућа и осуђујућа пресуда и дубину обраде прилагодити нивоу исхода за часове теорије и вежби. Са жалбом су се ученици срели и у управном и у прекршајном поступку и зато је овде потребно само да се кратко обради, у складу са прецизно наведеним препорученим садржајем и исходом, а у циљу да се заокружи слика о кривичном поступку чији је циљ доношење пресуде и уставном праву на жалбу против првостепене пресуде.

Сугестивна и подстицајна питања која се односе на појмове који се обрађују, на почетку обраде сваке теме, могу иницијално да помогну наставнику да процени ученичка предзнања, културу дијалога и језичког изражавања, као и њихове ставове о одређеним појмовима и појавама и помогну му у правом одабиру облика и типова часова, наставних метода, креирању примера, студија случаја итд., али и у одабиру инструмената оцењивања и планирању истог.

У настави, у зависности од природе наставних садржаја и исхода, треба комбиновати разноврсне наставне методе оријентисане на исходе, које се базирају на: демонстрацији примера, раду на тексту, краткој симулацији одређених радњи у одговарајућем поступку у циљу приближавања ситуацијама из реалног контекста, краћој игри улога у одређеном практичном контексту (на пример, кроз улоге окривљеног, оштећеног, јавног тужиоца, браниоца итд.), дискусији о занимљивим проблемима по избору ученика, на пример о суђењу у разумном року, при чему се ова метода може комбиновати са студијом случаја, решавању ситуацијских задатака (студија случаја – кратки описи једноставнијих ситуација из стварног живота у којима се јављају проблеми – кривична дела које треба решавати, али ситуације блиске ученицима које омогућавају примену стечених знања и заинтересованост ученика, како би се код ученика развијале вештине расуђивања, решавања проблема и доношења одлука (на пример када ученици треба да на основу изложене ситуације предложе врсту оптужног акта или пресуде и сл.), пројектном учењу које подстиче ученике на истраживачки рад и пружа им могућност већег ангажовања у обради одређених наставних садржаја. Симулирање одређеног поступка или појединих радњи на вежбама подразумева да ученици предузимају одређене радње у поступку (индивидуално или групно, у зависности од природе поступка) по редоследу и на начин који је утврђен законом или другим прописом.

У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја, тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију сопствених радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Формативно оцењивање ученика је континуиран процес који се одвија на сваком часу ради праћења и давања информација о напредовању и постигнућима ученика. Неопходно је да се приликом сваког вредновања ученичких постигнућа ученику саопшти повратна информација са препорукама шта и на који начин треба да унапреди или промени у свом учењу. Та упутства треба да подстакну ученичку самопроцену сопственог напретка у учењу и уочавање недостатака у учењу, у циљу њиховог оснаживања и оспособљавања за самостално учење и остваривање утврђених исхода. Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода и њихову повезаност са осталим стручним предметима (организација државе, увод у право, увод у јавну администрацију, увод у привредно право, правни поступци у сва три разреда и др.), као и структуру одељења. Свака похвала ученика је додатни подстицај. Добро је упутити ученике и на међусобну сарадњу и помоћ.

У другом разреду наставник прати и оцењује ученичке активности, усвојена знања и способности у изради правних аката на часовима теоријске наставе и вежби, у складу са препорученим садржајима и нивоом утврђених исхода, руководећи се Упутством за дидактичко-методичко остваривање програма у првој и другој теми. Посебно у првој теми другог разреда – Општи управни поступак, наставник треба да инсистира на детаљнијем усвајању и разумевању појмова и процесних радњи управног поступка, као базичног правног поступка, не одступајући од нивоа утврђених исхода. Наставник на часовима вежби прати и вреднује колико је ученик оспособљен за примену знања у поступку предузимања одговарајућих радњи и састављању правних аката, тј. прати стицање одговарајућих вештина, у складу са прописаним исходима, сарађујући са наставницима Система и службе обезбеђења. Том приликом наставник оцењује и продукте ученичких активности – практични рад, шему, ,,мапу ума’’, пројектни задатак или решен ситуацијски проблем.

У трећем разреду у првој теми ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРЕКРШАЈ наставник прати и вреднује разумевање и описивање нужне одбране и крајње нужде као услова који искључују прекршајну одговорност, да би ученик могао да их разликује, што је крајњи исход. Исти је случај и са стварном и правном заблудом, као и са облицима виности умишљајем и нехатом. Од ученика се посебно очекује да опише одговорност малолетника због специфичности узраста. Остали исходи су мање захтевни, на нивоу знања ,,наведе’’.

У другој теми ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА од ученика се очекује да опише начине покретања прекршајног поступка, као и да наведе када се поступак покреће захтевом за покретање прекршајног поступка, а када прекршајним налогом. Акценат је на практичним исходима који се остварују на вежбама и кроз чије остварење наставник оцењује вештине ученика у примени знања у састављању одговарајућих правних аката наведених у исходима, при чему наставник такође прати ниво усвојеног теоријског знања које се примењује.

У трећој теми ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА код ученика се оцењује познавање основних начела кривичног поступка која су наведена у препорученом садржају (нека од њих карактеристична су и за парнични поступак који ће обрађивати у четвртом разреду), што представља услов да може да их разликује, како стоји у исходу, дакле оцењује се разумевање. Исто се односи на субјекте и странке у кривичном поступку. У овој теми наставник прати и оцењује информативно знање ученика да наведе врсте доказа и доказне радње, затим основна правила о подношењу поднесака (та знања ученик је делом усвојио у претходном разреду у управном поступку), као и мере за обезбеђење присуства окривљеног. Акценат је на састављању пратећих аката наведених у исходима, на часовима вежби. Том приликом наставник прати и вреднује колико је ученик оспособљен за примену знања у поступку предузимања одговарајућих радњи и доношењу поменутих одговарајућих аката, тј. прати стицање одговарајућих вештина, у складу са прописаним исходима, сарађујући са наставницима Правне обуке.

У четвртој теми ПРЕДИСТРАЖНИ ПОСТУПАК наставник оцењује знање и разумевање ученика у погледу кривичне пријаве и радњи јавног тужиоца у поступању по кривичној пријави, али је акценат на оцењивању способности ученика у примени тих знања на вежбама током израде правних аката наведених у неколико исхода. Наставник вреднује и способност ученика да реши ситуацијске проблеме.

У петој теми ПОКРЕТАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА – ИСТРАГА наставник прати и оцењује ученике на нивоу знања и разумевања код одређених исхода. Ученик треба да наведе да истрагу води јавни тужилац и да он може да повери полицији да предузме неке доказне радње, али треба да опише и улогу судије за претходни поступак у истрази, а посебно у одлучивању о споразуму о признавању кривичног дела. Наставник оцењује да ли ученик разуме и на ком нивоу врсте кривичног поступка: редовни (општи), скраћени (посебни) и поступак према малолетницима, с обзиром да од спровођења или неспровођења истраге зависи који ће се кривични поступак спровести. И у овој теми је акценат на праћењу и оцењивању оспособљености ученика за примену знања при изради пратећих правних аката наведених у исходима и у решавању проблема у ситуацијским задацима на часовима вежби.

У шестој теми ОПТУЖЕЊЕ наставник прати и оцењује да ли ученик прави разлику између оптужнице и оптужног предлога, обуставе поступка и одбијања оптужбе, да се оптужница подиже када постоји оправдана сумња да је окривљени учинио кривично дело, као и на ком нивоу описује радње подизања и подношења оптужнице и њено достављање окривљеном. На часовима вежби наставник прати и оцењује оспособљеност ученика у примени знања у састављању одговарајућих аката наведених у исходу, у решавању проблема у ситуацијским задацима и у продуктима пројектног учења.

У седмој теми ГЛАВНИ ПРЕТРЕС, ПРЕСУДА И ЖАЛБА наставник прати и оцењује оствареност прописаних исхода сваког ученика у овој теми на нивоу знања и разумевања, али и способност ученика да анализом и синтезом повеже све обрађене фазе у јединствен кривични поступак. Наставник може да оцењује и шему или ,,мапу ума’’ коју о томе креира ученик, са унапред утврђеним и ученицима саопштеним критеријумима бодовања и оцењивања. У анализи тока главног претреса наставник оцењује учениково познавање редоследа радњи и њихов информативни садржај. Жалбу су ученици упознали у раније обрађеним поступцима, тако да у овој теми наставник оцењује описивање жалбе против првостепене пресуде само у оквиру препорученог садржаја (субјекти за изјављивање жалбе, рок, дејство, обавезни елементи и основи за изјављивање). На вежбама наставник прати и оцењује способност ученика у примени знања при изради аката наведених у исходима и кроз практични рад, шему, ,,мапу ума’’, пројектни или ситуацијски задатак.

Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава и циљу који жели да оствари.

Тако је, на пример, студија случаја (објашњена у дидактичко-методичком упутству) веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој и сложенијој форми, са питањима, прилагођена узрасту ученика. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу да се користе новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. који их стављају у различите контексте. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Продукти различитих задатака група могу и да илуструју целокупан правни поступак, или неку његову фазу итд. Ова метода погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума, шема), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање формирају се на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују. Код оцењивања истраживачког рада морају да се утврде основни параметри за оцењивање као што су, на пример: аутентичност, познавање материје, резултати истраживања, садржај и форма презентације (видео или неки други облик) итд. Сваки параметар се оцењује бодовима на основу утврђене скале и на основу укупног броја бодова претвара се у бројчану оцену.

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: Успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, Структура и прегледност презентације, Садржај презентације, Аргументација и стручна терминологија, Оригиналност идеје, Визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, Визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), Гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, Одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике. За вредновање усменог излагања, на пример, образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета. То су само неки примери.

За вредновање израде практичног рада, на пример наредбе, решења, пресуде, наставник треба да утврди начин бодовања како елемената форме, тако и елемената садржине акта као и начин претварања бодова у оцену.

Симулирање одређеног поступка или појединих радњи врло је значајно у овом предмету који обрађује више правних поступака и подразумева да ученици предузимају одређене радње у поступку (индивидуално или групно, у зависности од природе поступка) по редоследу и на начин који је утврђен законом. Пожељно је да наставник утврди јасне критеријуме оцењивања симулације кроз бодовање, на пример, тачност редоследа предузетих радњи, тачност предузете радње, креативност ученика и др., с обзиром на врсту симулације (по угледу на утврђене критеријуме бодовања презентације, есеја и сл.).

Наставник треба редовно да прати како напредовање у усвајању теоријских знања ученика, тако и њихове практичне активности – способности и вештине у изради аката, истраживачком раду и решавању ситуацијских проблема. Ученицима који остварују исходе на вишем нивоу наставник треба да омогући да кроз одговарајуће проблемске задатке, пројектно учење и истраживачки рад додатно напредују уз његову помоћ и подстицај и тако их додатно оснажи кроз истицање задовољства њиховим радом.

Блиц тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, шематски прикази, практични радови – израђени правни акти и др. представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест (за разлику од блиц – кратког теста код формативног оцењивања) са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика (циљ је да ученици стекну функционална знања – знање ради примене, а не знање ради знања). Тест је посебно погодан за оцењивање остварености прописаних исхода на крају обраде теме јер наставнику даје објективну повратну информацију о нивоу остварених исхода у теми и указује на исходе и садржаје које ученици нису на очекиваном нивоу савладали. Он мора да садржи задатке различитог нивоа (основни, средњи и виши или напредни) и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: Вештине комуникације

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о комуникацији у практичном контексту;

– Развијање комуникацијских вештина које доприносе успешном пословном понашању, сарадњи и раду у тиму;

– Оспособљавање ученика да конфликтне ситуације разрешавају примењујући принципе конструктивне комуникације;

– Подстицање личне одговорности ученика за ток и успех комуникације.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Предмет се реализује кроз вежбе, у учионици. Ученици се деле у две групе. Препорука је да се у реализацији користе аудио визуелни уређаји

Препоруке за реализацију наставе

Исходи предмета, по темама, оствариви су уколико наставник има у виду њихову међусобну повезаност и, у складу с тим, ствара прилике да ученици у оквиру вежби разматрају процес комуникације са различитих аспеката и кроз бројне примере. Наставници се не морају стриктно придржавати препорученог броја часова по темама, уколико процене да им је за постизање исхода потребан другачији број часова, или распоред садржаја.

Природа предмета и предвиђени облик наставе (вежбе) захтевају и омогућавају активну наставу која се може одвијати кроз индивидуални рад, рад у паровима, малој и великој групи. У планирању ученичких активности треба поћи од знања које су они стекли,у оквиру других предмета, њихових ваншколских искуства као и актуелних догађаја из окружења. У раду се могу користити бројне технике као што су демонстрације, симулације, радионице, играње улога, дискусије, дебате, пројекти, писање есеја, реаговање на одређене теме, анализа медијских информација, истраживање и анализа добијених резултата, студије случаја, укључивање у социјалне мреже и друго.

За сваки садржај и изабрану технику рада наставник се мора припремити посебно у погледу одабира и одговарајућег материјала и техничке припреме потребних материјала. Ученике треба оспособити и охрабривати да и сами проналазе материјале који су погодни за обраду на часовима.

Добро организована и реализована настава овог предмета подразумева да бројне ученичке активности имају продукте у виду постера, аудио/визуелних записа, текстова. Они се могу користи при интеграцији или рекапитулацији пређених садржаја у оквиру одељења где су настали, али се могу применити и шире.

– Прва тема треба да уведе ученике у предмет и да им приближи појам комуникације зато је препорука да се детаљно обраде садржај комуникације, циљеви комуникације и врсте комуникације

– У оквиру друге теме посебну пажњу обратити на принципе на којима се заснива конструктивна комуникација – ненасиље као животна оријентација, симетричан однос, узајамно поштовање, јасноћа, искреност, слушање, разумевање, свест о правима, лична одговорност.

– Приликом обраде теме комуникација и решавање конфликата препорука је да се приликом обраде различитих начина решавања сукоба обради дијалог, дебата, арбитража, преговарање медијација, гласање, консензус, а када је реч о решавање сукоба у интеркултуралном окружењу обраде стереотипи и предрасуде као фактори који отежавају комуникацију и начини њиховог превазилажења.

– У оквиру последње теме приликом обраде комуникације у организацији препорука је да се са ученицима обраде садржаји попут размена порука унутар делова организације; комуникација између надређеног и подређеног, даваоца и примаоца услуге; односи моћи; мреже и системи пословног комуницирања; односи са јавношћу; тимски рад, улога и примена конструктивне комуникације у развијању сарадничких односа, комуникацијске компетенције и напредовање у организацији. Код јавне комуникације препоручује се кроз пројектне задатке са ученицима обрадити саджаје као што су презентације, трибине, интерактивни медији, социјалне мреже, форуми, блогови, причаонице. За достизање исхода „комуницира у професионалном и ванпрофесионалном контексту, укључујући коришћење терминологије из области безбедности” препоручује се организовање пројектне настава у сарадњи са наставником страног језика. Кроз групни рад ученици могу да израде лексикон стручних појмова.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, реализацији радних импулса наставника на часовима вежби. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: Општа психологија са психологијом рада

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са професионално релевантним аспектима психичког функционисања;

– Унапређивање знања о психичком здрављу и одступању од очекиваног у функционисању особе;

– Развијање вештина прилагођавања на промене у сфери рада и у специфичним професионалним ситуацијама;

– Унапређивање вештина аналитичког и критичког размишљања, комуникације, сарадње, решавања сукоба и рада у тиму које доприносе успешном пословном поступању;

– Подстицање развоја поштовања људских права, толеранције и уважавања различитости и одговорности за сопствени професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације програма: Програм предмета се реализује у учионицу кроз часове теоријске наставе.

Препоруке за планирање наставе:

Циљ предмета Општа психологија са психологијом рада јесте да припреми ученике за непредвидиве ситуације, односно понашање појединаца у пословима за које се школује и да их оспособи да на прави начин реагују у датим ситуацијама. Упознавање са психичким здрављем и психичким функционисањем појединца, тимским радом, конструктивном комуникацијом и решавањем сукоба доприноси оспособљавању ученика за обављање послова обезбеђења. Како ће на тим пословима бити често изложен насилном и конфликтном понашању изузетно је важно да разуме ситуације у којим ће се наћи и да буде способан да реагује на прави начин.

Приликом планирања часа, потребно је дате исходе разложити на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике је потребно оспособљавати за примену стечених знања и вештина у свакодневном животу и у другим предметима.

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се надовезује на стечена знања и вештине у предмету Вештине комуникације зато је потребно да се наставник упозна са програмом и тог предмета. Садржај тематских целина треба интегрисати тако што ће се ученицима указивати на њихову међусобну повезаност, као и на везу са животним ситуацијама у којима могу да препознају, тестирају, практикују и унапређују усвојена знања и стечене вештине.Ученицима је најпознатија организација школе и на том примеру могу се обрађивати бројни садржаји.

Исходи, а не садржаји, су оно што наставника примарно оријентише у планирању и реализацији наставе. Из тог разлога наставници се не морају стриктно придржавати препорученог броја часова по темама, уколико процене да им је за постизање исхода потребан другачији број часова, или распоред садржаја. Посебну пажњу треба обратити на остваривање исхода који се односе на развој одређених вештина. Нпр. за писање радне биографије (CV-а) или препознавање узрока грешке у опажању особа у конкретној социјалној ситуацији потребно је реализовати активности које захтевају више часова и пружање могућности свим ученицима да покажу и развију своје вештине у датој области.

Препоруке за реализацију наставе:

Својим садржајем, очекиваним исходима и препорученим начином рада са ученицима програм доприноси и развоју неких међупредметних компетенција као што су рад са подацима и информацијама, решавање проблема, међутим највећи допринос даје развоју компетенције за одговоран однос према здрављу.

Како је главна карактеристика наставе усмерене на остваривање исхода, фокусираност на учење које резултира мерљивим и проверљивим резултатима у виду знања, вештина, ставова, компетенција то значи да ученик треба да учи:

– смислено: повезивањем оног што учи са оним што већ зна, са ситуацијама из свакодневног живота, са нечим што је актуелно;

– проблемски: самосталним и сарадничким прикупљањем и анализирањем података и информација, постављањем релевантних питања себи и другима;

– дивергентно: осмишљавањем нових примера, повезивањем садржаја у нове целине;

– критички: поређењем важности појединих чињеница и података; смишљањем аргумената, разликовањем тачног од нетачног;

– кооперативно: кроз сарадњу са наставником и другим ученицима, кроз дискусију и размену мишљења, уважавајући аргументе других.

Зато у остваривању програма треба користити што различитије облике рада и активности у којима ученици могу активно учествовати. На пример, могу се осмислити проблемске ситуације које ученици треба да решавају или користити студије случаја у којима се анализира нека реална ситуација (пожељно да буде из окружења које је ученицима познато) или неки пример где ће ученици кроз игру улога достизати одређене исходе попут „демонстрира одговарајући начин поступања са лицима чије понашање одступа од очекиваног” или „прикаже на примеру конструктивно реаговање у ситуацијама фрустрација и сукоба”

За пуно разумевање програма оријентисаних на исходе треба имати у виду да је знање нужан предуслов било ког вида компетентности, али је важно да се на том нивоу не остане. Није фокус само шта се учи, већ зашто се то учи, чему то служи и шта ученик може да уради са тим у даљем професионалном развоју и свакодневном животу. Тиме се обезбеђује применљивост и трајност наученог.

За обраду одређених садржаја могу се као подстицаји користити догађаји или примери из живота, из средстава масовних информисања, из књижевности, историје или других наука. За достизање предвиђених исхода препоручују се различити облици и методе рада, као што су: рад у пару, групни рад, сарадничко, интерактивно учење уз дискусије, дебате, симулације, демонстрације, радионице, играње улога, пројекте/пројектну наставу, проблемску наставу, истраживачки рад, есеје, анализу медијских информација. На овај начин остварују се и опште међупредметне компетенције, боља међупредметна повезаност и бројне компетенције за демократску културу. Уколико постоји могућност ученицима треба обезбедити прилику да разговарају са професионалцима који се баве заштитом људи и имовине, било посетом на њиховом радном месту, било њиховим гостовањем у школи.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење и вредновање напредовања ученика треба тако осмислити да буде функционално (одговара циљу предмета, исходима, садржају) и унапред познато ученицима. Они треба да знају да постоје различити нивои напредовања. Најнижи је онај где се од ученика тражи да нешто репродукују, што је резултат памћења (наведи, препознај, идентификују...), виши ниво је да објасне, дају пример, упореде, још виши ниво је да нешто повежу, предвиде последице и највиши да систематизују, анализирају, евалуирају.

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и залагање ученика у процесу учења. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују, презентују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање рада на пројекту, оцењивање доприноса ученика у групном раду, квалитета презентације и начин на који је представљена, портфолио ученика, специфичних комуникацијских вештина, оцењивање ставова ученика и сл. Сасвим је прихватљиво наградити оценом и ученика који је поставио добро, смислено питање, јер се оно не може тако формулисати без одговарајућег знања и разумевања суштине тематике. Такође, ту се награђује радозналост да се сазна нешто ново што је вредност сама по себи.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика, саставни је део процеса наставе и учења, садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ученичких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање и охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Посебну пажњу обратити на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вредновати активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају. Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици анализирати свој рад у различитим условима рада (промена количина и типа терета).

Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Инструменти за формативно оцењивање: вредновање aктивнoсти нa чaсу,урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње ученичке евиденције (свeскe), учeшће у групном рaду, презентације ученика.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика врши се на крају програмске целине, теме или за класификациони период из програма, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада (ес-дневник). Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Оцена има и мотивациону функцију у раду са сваким учеником појединачно, као и са групом ученика у одељењу. 

Предложени инструменти за сумативно оцењивање: вредновање усменог излагања, тестови знања; презентације радова ученика, оцењивање по основу формативног праћења напредовања ученика, вредновање самосталних и групних задатака.

Наставник процесом вредновања пре свега подстиче и мотивише ученике да се интересују за теме из програма предмета, а шире посматрано и за струку за коју се образују. Преломни моменат у учењу је постизање првог успеха, а посебно када претходе неуспешни покушаји ученика да достигне захтевани ниво исхода. Овде посебно наставник мора да се посвети индивидуалном праћењу резултата сваког ученика и прилагођавању захтева (у погледу нивоа или начина вредновања) како би спречио да појединци буду изостављени из успеха групе. На крају процеса, не морају сви ученици достићи највиши ниво исхода, али сваки ученик би требало да буде задовољан личним напретком у области коју је изучавао.

Назив предмета: Јавне исправе и евиденције

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са врстама јавних исправа и правном снагом уверења;

– Унапређивање знања о подацима свих врста матичних евиденција физичких и правних лица;

– Развијање вештине коришћења података одговарајућих јавних исправа неопоходних за остваривање својих задужења;

– Развијање ставова код ученика о важности сталног праћења промена правних прописа о вођењу јавних евиденција.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА