Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

4

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада остало – личне услуге

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада остало – личне услуге („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 14/19, 11/21, 2/22, 3/23 и 5/24), после плана и програма наставе и учења за образовни профил педикир – маникир, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил сценски маскер и власуљар, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења за образовни профил сценски маскер и власуљар остварује се и у складу са Решењем о усвајању стандарда квалификације „Сценски маскер и власуљар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/23).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада остало – личне услуге („Просветни гласник”, бр. 4/93, 5/02, 13/02, 3/07 и 23/07 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/13, 11/13, 14/13, 14/19, 11/21 и 4/23), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил сценски маскер и власуљар.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада остало – личне услуге за образовни профил сценски маскер и власуљар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-90/2024-03

У Београду, 30. јула 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Листа изборних програма према програму образовног профила

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по про

Остваривање школског програма по недељама

Подела одељења у групе

Назив предмета: Основе анатомије и физиологије

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање основних знања о изгледу, грађи и функцији човечијег тела;

– Развијање основних знања о грађи и функцијама органа локомоторног система;

– Упознавање грађе и механизма функционисања кардиоваскуларног и респираторног система;

– Усвајање основних појмова и развијање знања о грађи и функцији нервног и рецепторног система;

– Развијање основних знања о морфолошко- функционалним карактеристикама појединих органа ендокриног система и значаја хормона у регулацији животних процеса у целини, упознавање грађе и функције урогениталних органа и органа за варење;

– Оспособљавање ученика да стечена знања успешно примењују у пракси и повезују са знањима и вештинама које стичу у стручним предметима.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљем и исходима, планом и начином оцењивања. Настава се реализује кроз предавања, дискусију, видео презентацију, приказивањем доступних модела, снимака, фотографија. Примењивати методе: монолошку, дијалошку, демонстрацију, дискусију, хеуристичку, интерактивну, подстицајну и сазнајну. Наставу реализовати у кабинету и учионици.

Приказати грађу тела на моделу људског костура, моделу са приказом унутрашњих органа, сликама из анатомског атласа и уџбеника, моделом коже са аднексима. Излагање подржати цртежом на табли, сликама и фотографијама, моделима органа, костура или користећи интернет и пројекције са видео-бим пројектора или видео снимцима.

Свака тема се наставља на садржај претходне и повезује са садржајем следеће. Повезивати садржаје са садржајима из других стручних предмета током предавања (Сценска маска, Власуљарство, Хигијена и прва помоћ, Цртање и сликање, Познавање препарата, Физичко васпитање).

Ученицима треба сажето објаснити циљ и значај сваке наставне теме. Пратити напредовање ученика, усмеравати га, помоћи му у усвајању знања и вештина. Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из области анатомије примене при решавању задатака из осталих стручних предмета, као и у свакодневном животу и раду.

Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме и литературу и атласе које могу да нађу и у библиотеци школе, градској и он-лине.

Подстицати ученике да стечена знања успешно примењују у пракси и повезују са знањима и вештинама које стичу у стручним предметима (сценска маска, власуљарство, цртање и сликање, хигијена и прва помоћ) на пример: утицај физиономије модела и анатомских карактеристика људског тела и покрета на израду сценске маске и креирање шминке, да може да ослика делове тела на основу познавања грађе и мускулатуре тела, као и да на основу познавања грађе и мимичне мускулатуре лица и појединих типова лица изради одговарајућу шминку или маску, израда перике по узору на анатомију и физиологију главе, очување и унапређење здравља у свакодневном животу и раду и друго.

Упутите ученике да примењују прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне средине и противпожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења, а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује.

Предлог за сумативно оцењивање (у складу са индивидуалним способностима и напредовањем ученика):

– активност на часу

– усмене провере знања

– писане провере

– домаћи задатак по потреби

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Назив предмета: Власуљарство

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, вежбе и наставу у блоку

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање неопходних знања и вештина током процеса рада са сеченом косом, алатом и прибором у власуљарској радионици;

– Оспособљавање ученика за самосталну израду, лепљење и одржавање власуљарских додатака који се книпфају;

– Развијање вештина ученика за извођење различитих уплета и ушивање уметака;

– Развијање способности за самостално шивење монтура, израде тупеа, полуперика и перика за личну и професионалну употребу;

– Примењивање личне, безбедносне и здравствене заштите у процесу рада и заштите животне средине;

– Развијање стручних компетенција за давање савета корисницима услуга;

– Оспособљавање ученика да одговарајућим техникама рада и правилним одабиром сировина коригује власуљарски производ и доводи у исправно стање;

– Развијање свести ученика о значају стручног усавршавања и развијању каријере пратећи иновације и трендове.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

Трећи разред

Четврти разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Власуљарство је наставни предмет који се обрађује током све четири године школовања на смеру сценски маскер и власуљар.

Теоријска настава се реализује у учионици са целим одељењем, а вежбе у школској радионици. Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на две групе до 15 ученика.

Настава у блоку се изводи у организацијама које се баве сценском уметношћу (позориште, филм, телевизија, продукцијска кућа).

Наставници и ученици су обавезни да имају радну одећу, током боравка у школском кабинету.

Програм предмета oмoгућaвa схватање значаја и повезаности власуљарских производа са позориштем, филмом, телевизијом, као и примену власуљарских производа за личну употребу. Власуљарски производи у склопу маске представљају важне изражајне елементе и компоненте целокупног утиска који на посматрача оставља одређена личност на сцени.

Приликом планирања наставе, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Ученици треба да се мотивишу, да раде на себи и свакодневно стичу нова знања. Задатке у оквиру предмета треба изучавати на практичним примерима, повезујући теорију и вежбе. За креирање комплетне маске ученици у оквиру вежби израђују производе од косе као што су: бркови, зулуфи, браде, обрве уметци, тупеи и перике различитим сировинама и техникама. Постављају и уклањају власуљарске производе са коже. Оспособљени су да све власуљарске производе израђују ручно. Савладано градиво је у блиској вези са предметом сценска маска због креирања сценског лика.

Часове конципирати тако да се остваре сазнајни и процесни циљеви модула, развијајући самопоуздање и сигурност у личне способности и позитиван став према предмету.

Наставник иницира учење, усавршава се, прати новине у оквиру стваралачке, уметничке и забавне делатности. Потребно је да им кроз лични пример приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем, што доприноси већој рационализацији наставног процеса и подстиче интелектуалну активност ученика. Подстиче испољавање прецизности, предузимљивости, самосталности и самокритичности при обављању посла.

При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Подстаћи ученике на самостално тумачење и извођење закључака о новим, стручним појмовима. Упућивати ученике да користе информационе технологије и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира.

Препоручена литература за наставнике:

1. Јасенка Раос: Власуљарство, Вараждин, 2014.

2. Frangie C: Zotos Creative Designers, Milady Publishining Comapany, New York,1993.

3. Patsy Baker: Wigs and make-up for Theatre, Television and Film, Focal Press,1993.

Први разред

Модул: Организација рада и развој власуљарства

У оквиру овог модула упознати ученике са планом и програмом, начином реализације наставе и начином оцењивања. У оквиру теоријске наставе дефинисати следеће појмове и указати на: значај власуљарских производа за позоришну, филмску и ТВ уметност; историјски развој власуљарства; употребу власуљарских производа кроз епохе; примену власуљарских производа за личну употребу; одржавање личне хигијене, хигијену прибора, алата и хигијене радног простора. Показати ученицима алат и прибор који се користи у власуљарству. У оквиру часова вежби упознати ученике са школским кабинетом, опремом и радним местом власуљара и правилима понашања. Током вежби повезати стечена теоријска знања са практичним вештинама. Оспособити ученике да одржавају хигијену радног места, прибора, алата и апарата. Ученике подсећати на мере безбедности и здравља на раду, заштите животне средине.

Модул: Обрада одсечене косе

На часовима теоријске наставе неопходно је утврдити основне појмове: проценa стања косе; објаснити поступак прања и негу сечене косе; упознати ученике са врстама препарата који се користе за прање сечене косе; објаснити ефекат хемијских препарата на длаку; утицај боје и хидрогена на сечену косу; поступке бојења и препарирања сечене косе. Показати примере класиране косе по квалитету, боји и дужини.

У оквиру вежби наставник оспособљава ученике да: на основу визуелног изгледа и додира процене стање и квалитет сечене косе; овладају техникама извођења процедура хигијенско-естетске неге косе, бојења и препарирања. Наставник обучава ученике да ефикасно планирају и организује време за рад и користе препарате према упутству за употребу водећи рачуна о њиховом дејству. Упућивати ученике на значај одлагања отпада и заштите животне средине.

Модул: Врсте уплета и ушивање мањих власуљарских производа

У оквиру теоријског дела наставе неопходно је обновити знање ученика о квалитету природне косе. Довести у везу сировине различитог порекла и описати њихово чување. Наведе сировине и њихове карактеристике за израду различитих власуљарских производа.

Објаснити поступак уплитања косе и шивења мањих власуљарских производа. Ученици се упућују на коришћење шеме за рад.

На часовима вежби наставник обучава ученике да припреме и користе алат. Упознаје их са сировинама различитог порекла и оспособљава за рад са њима. Ученици изводе уплитање сечене косе за одређено време користећи шему. Време предвиђено за рад је 10 цм за 60 минута. Наставник демонстрира и подстиче ученике да ручно шију двоструки немачки уплет.

Модул: Книпфање мањих власуљарских предмета за филм и ТВ

У оквиру теоријске наставе утврдити поступак израде бркова, класификовати материјале и сировине за израду мањих власуљарских предмета и скицирати њихове шаблоне према ликовима из одређеног филма. Наставник показује фотографије различитих ликова и подстиче ученике на коришћење информационих технологија. Објаснити: увезивање косе книпфањем, фризирање, лепљење и одржавање власуљарских предмета. У току вежби ученик: демонстрира узимање мера за бркове; поставља шаблон, класификује прибор, материјал и сировине; поставља тил и изводи обичан чвор за книпфање бркова. Одговорно и вешто рукује алатом, прибором и апаратима при фризирању и обликовању власуљарских производа.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује једном у току школске године. Ученици на настави у блоку организују време и увежбавају рад са сеченом косом, израду уплета, шивење и книпфање мањих власуљарских предмета.

Други разред

Модул: Тресирање

На часовима вежби обновити знања ученика из претходне године: припрема радног места, обрада сечене косе и врсте уплета. Наставник демонстрира и даје инструкције за израду енглеског уплета на три конца. Ученици вежбају енглески уплет користећи шему. За реализацију овог модула потребно је више часова вежби, ради постизања брзине и прецизности у раду. Препоручено време за израду је 20 цм за 60 минута. Приликом израде холандског уплета на два конца ученици користе мањи број длака (3-5) ради добијања тање тресе, па је самим тим и дужина тресе коју раде за 60 минута 4 цм. На часовима ученици вежбају уплете са људском косом, животињском длаком, биљним и синтетичким влакном. Израђену тресу користе за увежбавање таласа прстима и марсел таласа за фризуре 20. века које су постале популарне појавом филма.

Модул: Кордловање

Ученик се оспособљава да: изради тресе за кордловање; састави кордл машину за рад; пришива тресе за траку и произведе грану за плетеницу (кордловање) потребну за сценске фризуре које ће користити на часовима сценске маске. Наставник наглашава важност квалитета израде ради дуже употребе производа.

Модул: Израда лажне браде

Објаснити поступак узимање мера, преношење на шаблон и израде браде. Приказивањем фотографија и инсерта из филмова ученицима навести сличности и разлике у изради мале, ¾ и пуне браде.Наставник истиче важност професионалне комуникације приликом узимања мера на моделу за израду браде. Исцртавањем мера на папиру или калупу истаћи значај симетрије. Одабир тила у зависности од медија за израду браде историјских и карактерних ликова. На основу инструкција, ученик према задатку израђује браду људском косом (креп) или животињском длаком и синтетичким влакном. Наставник оспособљава ученике да: лепе браду за постизање историјског или карактерног лика за позориште, филм и телевизију; чисте је након коришћења и припремају је фризирањем за даљу употребу. Израђену браду користе за израду сценске маске за драму или оперу. Садржаји предмета су у корелацији и захтевају сталну сарадњу и кординацију у раду наставника из предмета сценска маска, сценска ликовна уметност, познавање препарата, историја позоришта, цртање и сликање, основе анамотије и физиологије, хигијена и прва помоћ, дерматологија и психологија у сценској уметности.

Од посебног значаја је посета културним установама са позоришном и филмском наменом ради довођења у везу уклапања власуљарских производа приликом креирања маске.

Настава у блоку

Настава у блоку се реализује једном у току школске године и предвиђа: припрему сировина и материјала за рад, увежбава кордловање и книпфа малу браду. Настава се реализује у позориштима, телевизијским и продуцентским кућама.

Трећи разред

Модул: Уметци од косе

На почетку овог модула наставник упућује ученике да на основу стечених знања припреме тресу од природних сировина за израду различитих уметака. На основу демонстрације и инструкција наставника, ученик опшива тресе и спаја их у уметке различитих облика сходно намени. Оспособљава ученике да израде шињоне шивењем за потребе позоришних и филмских ликова. Наставник показује готове производе и видео записе фризура које су креиране уз помоћ уметака и шињона.

Модул: Тупе и полуперика за личну и професионалну употребу

Наставник мотивише ученике за рад показивањем различитих тупеа и полуперика. Показује поступак узимања мера за тупе и полуперике. Наставник објашњава разлику између узимања мера отиском и сантиметром. Ученик бира калуп према обиму главе, преноси и исцртава мере. Поставља филмски тил и шије тресе за њега. Наставник демонстрира технику книпфања дуплим чвором за израду тупеа и полуперика. Ученици книпфају и израђују раздељак различитим техникама на тупеу или полуперици. Оспособљен је да спроводи поступак: прања, шишања, обликовања, лепљења тупеа или полуперика и причвршћивања клипсама.

Настава у блоку:

Настава у блоку се реализује једном у току школске године. Ученици треба да овладају: техникама шивења тресе за различите материјале (уметци, шињони и тупеи), техникама книпфања за поједине делове тупеа или полуперика. Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у организацијама које се професионално баве сценском делатношћу, али и у нестандардизованим условима (снимања, гостовања, снимања на отвореном простору) у директном контакту са корисницима услуга.

Четврти разред:

Модул: Перике за личну и професионалну употребу

На почетку модула наставник доводи у везу мере за полуперику и перику. Оспособити ученике да: узимају мере за перику; означе их и повежу на калупу; постави савремене материјале са силиконом у зависности од намене; шију мушку или женску монтуру за израду перике за личну употребу, позориште, филм и телевизију. Навести ученика да бира сировине према квалитету, боји и задатку и шије тресу за делове монтуре. Оспособити ученике да самостално изводе технике книпфања обичним и дуплим чвором у зависности од природног раста косе ради постизања реалистичног изгледа перике. Наставник указује на значај стрпљења, флексибилности и адекватне реакције на различита понашања корисника услуга.

Наставник демонстрира и оспособљава ученика да примењује технике книпфања, подкнипфавања перике и тамбурирања раздељка према задатку. Ученик прави разлику приликом лепљења и постављања перике према намени: професионалне или личне (у зависности од потребе ношења –привремена или трајна алопеција или за потребе трансформације и маскирања). Ученицима треба сажето објаснити циљ, задатак и поступке правилног извођења кроз тражење сопствених решења.

Модул: Одржавање и репарација власуљарских производа

Наставник оспособљава ученика да планира утрошак сировина; састави сировине према квалитету и боји; одржава и коригује власуљарске производе применом одговарајућих техника и материјала. Ученик процењује квалитет и стање косе и по потреби бира хемијске препарате за корекцију боје и препарацију косе. Оспособљен је да самостално обликује и фризира перике. Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

Настава у блоку:

Наставу у блоку планирати и организовати једном у току школске године. Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у организацијама које се професионално баве сценском делатношћу, али и у нестандардизованим условима (снимања, гостовања, снимања на отвореном простору) у директном контакту са корисницима услуга. Ученици увежбавају: технике шивења треса за монтуру, книпфање појединих делова перике, постављање и корекцију перика према врсти оштећења.

Упутите ученика да примени мере безбедности и здравља на раду, прописно прикупља, одлаже и збрињава отпад, са становишта заштите животне средине и одрживог развоја.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је на почетку школске године утврдити критеријуме за оцењивање, првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику. Формативно оцењивање садржи информације о ангажовању ученика, подразумева oднoс учeникa прeмa рaду, обавезама, задужењима, брзини израде задатака, прецизност, начину учења, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима, о степену коришћења информационих технологија. Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика. Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења. Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано и утиче на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина.

На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.

Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Подстицати ученике на учешће у хуманитарним акцијама.

Пожељно је на крају сваке школске године организовати изложбу израђених власуљарских производа.

Назив предмета: Хигијена и прва помоћ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о хигијенским принципима на основу којих ученици формирају позитиван став према здравом понашању и стилу живљења у циљу очувањa здравља;

– Оспособљавање ученика да препознају поремећаје здравља и да на прави начин помогну и себи и другима у свакодневном животу и раду;

– Усвајање знања о значају комуналне, школске, хигијене рада и хигијене у ванредним условима;

– Развијање знања о значају правовремено и правилно указане прве помоћи у спашавању људских живота;

– Оспособљавање ученика да стечена знања успешно примењују у животу и пракси.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Теме се реализују кроз следеће облике наставе: теоријска настава (66 часова) и блок настава (30 часова). Теоријска настава се реализује са целим одељењем у учионици. Приликом остваривања наставе у блоку одељење се дели на 2 групе до 15 ученика. Препорука је да се часови блок наставе реализују у школи током наставне године по распореду који се одређује по усвајању распореда теоријске наставе.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Наставник конципира наставни процес у складу са дефинисаним исходима, планирајући своје активности и активности ученика. Наставу оријентисати као активну, где је наставаник организатор наставног процеса који усмерава активности ученика.

Током реализације наставног програма подстицати ученике да повежу стечена знања из анатомије, физике, хемије и биологије.

Лична и ментална хигијена – неопходно је дефинисати појмове: дефиниција здравља СЗО, душевно и телесно здравља и фактори који на њих утичу, значај редовног лекарског прегледа; одабир здравствено исправних средстава за одржавање личне хигијене, одабир адекватне одеће и обуће, однос телесног и менталног здравља; фактори који утичу на ментално здравље, превенција болести зависности: пушење, наркоманија и алкохолизам.

Комунална хигијена, хигијена у ванредним условима и школска хигијена – неопходно је дефинисати појмове: састав атмосфере и аерозагађење; хигијенски, епидемиолошки, еколошки и здравствени значај воде за пиће; хигијенска насеља, типови насеља и зрачења у животној средини. Хигијена радне средине и током ванредних услова. Неопходно је дефинисати појмове: утицај радне средине и процеса рада на здравље, подела и значај штетних нокси радне средине; превенција професионалних обољења и професионалног трауматизма, заштита здравља и посебни; специфичности ванредних услова који настају услед елементарних и других врста катастрофа.

Наставне технике и методе су избор наставника који реализује програм, а треба да подстичу мотивацију за учење, развијају повезивање појмова и извођење закључака.

Део градива који је посвећен првој помоћи има за циљ развијање ставова везаних за емпатију и алтруизам.

Инсистирати на уочавању потенцијалних опасности за самог спасиоца у свакој ситуацији која се увежбава, као и на предвиђању могућих грешака током збрињавања и спашавања повређеног/оболелог.

Визуелизација поступка са повређеним/оболелим је веома важна за успешно извођење наставе, те је обавезна демострација од стране наставника.

Приказати технике указивања поступака прве помоћи (демонстрацијом, видео снимцима, сликама , презентацијама...). Изучавањем рана и повреда ученици ће реалистичнији моћи да ураде специјалне ефекте шминком на часовима практичне наставе.

Користити стандардна и приручна средства, као и стечено знање за правилно указивање прве помоћи, модел лутке за оживавање.

Излагање подржати цртежом на табли, сликама и фотографијама, или користећи интернет и пројекције са видео-бим пројектора или видео снимцима.

Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме, као и литературом коју могу наћи у библиотекама.

Свака тема се наставља на садржај претходне и повезује са садржајем следеће.

Повезивати садржаје са садржајима из других стручних предмета (основе анатомије и физиологије, сценске маске, власуљарства, познавање препарата, физичко васпитање и другим) на пример: припрема модела за израду сценске шминке, маске и фризуре у складу са прописаним санитарно-техничким и здравственим условима, одржава хигијенске услове радног места и инвентара, као и личну хигијену, да изради реалистичне ожиљке, ране, опекотине и наноси вештачку крв или поступак код повреда.

Пратити напредовање ученика, усмеравати га, помоћи му у усвајању знања и вештина.

Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из области хигијене и прве помоћи примењују у свакодневном животу и раду.

Коришћење информационих технологија попут проналажења кратких филмова, постова, садржаја са интернета из обрађиваних тема може додатно мотивисати ученике.

Домаћи задаци су препорука за бољу оствареност исхода. Предлози за домаће задатке су: решавање проблемских ситуација, увежбавање постављања п/о у одговрајући положај, те увежбавање завојних техника и рад са троуглом марамом. Пажљиво инструирати ученике и осмислити задатке који се могу безбедно увежбавати самостално.

Наставни процес конципирати да буде интересантан и ефикасан, рационализован, да подстиче интелектуалну активност ученика, тимски и истраживачки рад. Организовати такмичења, између мањих група ученика, у брзини ефикасности за поједине елементе прве помоћи (нпр. ко брже и ефикасније уради задату завојну технику или имобилизацију троуглом марамом…). Реалистички приказати (одглумити) потенцијална стања у којима је потребно пружити прву помоћ.

Уколико постоји могућност организовати секцију Прве помоћи у школи са реалистичким приказом п/о и укључити део активности секције као додатну активност у реализовању редовне наставе из Прве помоћи, нарочито код увежбавања полигона, тријаже, политрауме.

Настојати да се развија индивидуалност у настави спрам личних интересовања и способности ученика.

Наставне технике и методе су избор наставника који реализује програм, а треба да подстичу мотивацију за учење, развијају повезивање појмова и извођење закључака.

Упутите ученике да примењују прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне средине и противпожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења, а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

При закључивању оцене ученик треба да савлада градиво из оба дела предмета (хигијене и прве помоћи).

У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. Предлог за сумативно оцењивање (у складу са индивидуалним способностима и напредовањем ученика): активност на часу, усмене провере знања, писане провере, практично извођење поступака, домаћи задатак по потреби.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. 

При закључивању оцене ученик треба да савлада градиво из оба дела предмета (часова теорије хигијене и блока из прве помоћи).

Назив предмета: Сценска маска

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања о планирању, припреми и организацији рада у процесу израде сценске шминке, фризуре и маске, специјалних ефеката на кожи;

– Оспособљавање за корективно и карактерно шминкање и израду маски за позориште, телевизију и филм;

– Оспособљавање ученика за самосталну израду сценске шминке и фризуре уз употребу налепака и власуљарских додатака;

– Развијање знања о поступцима узимања отисака лица за израду маски и о поступцима ливења маски;

– Развијање стваралачког и критичког мишљења, истраживачког рада и напредовања у струци;

– Оспособљавање ученика за самосталну израду специјалних ефекта савременим материјалима;

– Развијање креативности, прецизности, предузимљивости у изради сценског лика у сарадњи са креативним тимом.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈ

Разред: први

* исходи означени звездицом су заједнички за све модуле

Разред: Други

Разред: трећи

Разред: четврти

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Сценска маска је наставни предмет чије је изучавање у функцији професионалног оспособљавања сценских маскера и власуљара. Предмет се изучава у првом, другом, трећем и четвртом разреду, теоријска настава се реализује у учионици са целим одељењем, а практична настава у школском кабинету или у установама које се баве сценском уметношћу. Приликом остваривања програма практичне наставе одељење се дели на три групе до 10 ученика. Настава у блоку се изводи у приватним салонима за шминкање и организацијама које се баве сценском уметношћу (позориште, филм, телевизија, продукцијска кућа). На часовима практичне наставе обавезно је ношење униформе. Ученици приликом вежбања шминке и фризуре раде узајамно или на моделима.

Програм сценска маска у првој години омогућава ученицима да добију специфична стручна знања, која ће применити у свакодневном професионалном раду. Ученици се оспособљавају за израду сценске фризуре и шминке за позориште, филм и телевизију. Шминка представља једну од компоненти у стварању лика, па је задатак сценског маскера да уз помоћ шминке, фризуре и маскерских производа од различитих материјала допринесе развијању лика улоге. Наставник указује на значај сарадње са креативним тимом да на основу прочитаног сценарија ученици креирају и израђују маске. Пре него што развије историјски, национални или карактерни тип маске, ученик проучава и сакупља архивске слике из свих историјских периода, људских ликова различитих националности и јединствених типова савремених лица, као и интересантних карактера.

Наставник као организатор наставног процеса користи методе активне наставе, подстиче и усмерава активност ученика. Самим тим подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Наставник подстиче ученике да планирају и организују време за сопствени и рад других у складу са потребама задатака показујући стрпљење и флексибилност у комуникацији. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад коришћењем савремених информационих технологија. Потребно је да наставник приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем у складу са њиховим интересовањима и способностима.

Број часова предвиђен за сваки модул треба схватити као препоруку, на наставнику је да прилагоди трајање модула конкретним ситуацијама са којима се суочава (напредак ученика, оствареност исхода, карактеристике одељења). За сваку тематску целину у оквиру модула у табели се налази предвиђен број часова. Наставник треба да буде у току са актуеним достигнућима и да их на прилагођен начин, сходно предзнању ученика и њиховим реалним потребама, као и примерима из праксе и живота, едукује.

Наставник конципира наставни процес у складу са дефинисаним исходима, планирајући своје активности и активности ученика. Садржаји предмета су у корелацији и захтевају сталну сарадњу и кординацију у раду наставника из предмета власуљарство, сценска ликовна уметност, познавање препарата, историја позоришта, цртање и сликање, музичка култура, као и поједине области медицинске групе предмета.

Препоручена литература за наставника:

1. Лејла Манџука: Сценска Шминка, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000.

2. Rosemarie Swinfield: Period make-up for the stage, AC Black, London,1997.

3. Penny Delamar: The complete make-up artist working in film, television and theatre, Macmillan, London,1995.

4. L.Eldrige, „Facepaint,The Story of Makeup”,Abrams Image NY,2015.

5. M.Anderson, „The Renaissance Extended Mind”, palgrave Macmillan, 2015.

ПРВИ РАЗРЕД

Модул: Организација рада

На почетку овог модула упознати ученике са планом и програмом, начином реализације наставе, начином оцењивања. У оквиру теоријске наставе дефинисати следеће појмове: опис посла сценског маскера, хигијена и дезинфекција, припрема радног места, професионални однос према клијенту, указати на важност чувања шминке, дезинфекцију прибора.

У оквиру часова практичне наставе упознати ученике са школским кабинетом, опремом и организацијом простора, правилима понашања и начином оцењивања. Током практичне наставе повезивати стечена теоријска знања са практичним вештинама. Демонстрирати ученицима различите методе дезинфекције. Оспособити ученике да изврше припрему простора, модела и сценског маскера за рад. Оспособити ученике да изврше одабир четкица и прибора за рад.

Модул: Шминка и фризура за медије

У оквиру теоријске наставе ученици су упознати са равојем шминке и фризуре кроз векове, приказати путем слика промене на кожи и коси које не смемо да третирамо, описати основне разлике између декоративне и сценске шминке, нега коже пре и после шминкања, поступак шминкања према намени. Приказати им путем слика и видео снимака одговарајућу шминку и фризуру према облику лица, сенчење очију и шминкање усана. На основу добрих и лоших примера са видео записа уочити разлику шминке и фризуре за информативни, забавни и филмски програм.

На часовима практичне наставе неопходно је припремити лице за шминкање; одредити тип коже и према њему одабрати одговарајућу подлогу у зависности од врсте медија. На часовима демонстрирати: сенчење лица и очију; исцртавање обрва према облику лица; исцртавање ајлајнера и употребу вештачких трепавица, корекцију усана исцртавањем и сенчењем. Током наставе користити аудио- визуелна средства. Наставу треба организовати да буде активна. Препорука је да ученици раде на моделу ради увежбавања шминке и фризуре за информативни, забавни и филмски програм.

Током наставе развијати код ученика одговорност према раду, уредност, спремност за тимски рад и позитивну комуникацију.

Модул: Модна шминка и фризура

У оквиру теоријског дела неопходно је обновити знање ученика из основне технике шминкања, као и разлику између декоративне и сценске шминке и фризуре. Ученицима детаљније описати и објаснити утицај костима, светла и техничких услова при изради маске и шминке. Објаснити разлику у шминкању у односу на полне разлике и према врсти фотографије и камере. Знања стечена на часовима теоријске наставе ученици примењују на часовима практичне наставе. Користити визуелна средства, постере, слике, видео снимке.

На часовима практичне наставе наставник указује на: уклапање шминке са бојом колекције или костима која преовладава; креативност како би модна шминка изашла из оквира корективне шминке, пре свега на беспрекоран тен и суптилно сенчење за фотографију и модне ревије. Оспособити ученике да основне технике шминке и фризуре правилно примењују и комбинују у оквиру шминкања лица за црно –белу фотографију чиме се вежба прецизност, као и постизање природног изгледа за модну фотографију и ревије. Пожељно је у току школске године посетити изложбе фотографија и модне ревије. Упућивати ученике на гледање филмског и телевизијског програма где је наглашена сценска маска у циљу критичког мишљења.

Настава у блоку

Наставу у блоку се реализује једном у току школске године. Реализација наставе у блоку предвиђа одлазак у приватне салоне за шминкање, телевизијске и продукцијске куће и модне агенције где ће бити у директном контакту са корисницима услуга (клијенти, водитељи, професионални модели, глумци и сл.). Ученици на настави у блоку организују рад и увежбавају основне технике шминкања и обликовања фризура за све врсте медија.

ДРУГИ РАЗРЕД

Модул: Камуфлажна шминка

На часовима практичне наставе спроводити поступке организације рада коју су радили у претходној години. Наставник наглашава важност утврђивања стања коже и сходно томе врши избор камуфлажне шминку за покривање тетоважа, депигментације и обрва. Ученици увежбавају коришћење камуфлажне шминке различитим техникама. Користити фотографије за приказивање различитих неправилности.

Модул: Сценска шминка и фризура

Ученике упознати са разликом у шминкању и изради фризуре за телевизију и позориште. Наставник указује на квалитет и количину шминке која се користи на филму, телевизији и у позоришту. Ученици приликом увежбавања шминке за позориште користе изражајније боје и дуже линије приликом исцртавања, док је за филм и телевизију потребна већа прецизност у раду. Оспособити ученике за израду сценских фризура за драму, класичан и модеран балет, оперу и оперету уз коришћење власуљарских додатака. Приликом израде шминке и фризуре пожељно је користити власуљарске додатке израђене на часовима власуљарства. Упознати ученике са сличностима и разликама за кабаре, варијете, циркус и традиционалне игре. Наставник истиче њихове специфичности и према инструкцијама ученици израђују маску на основу различитих извора информација. Указати на значај прилагођавања променама у току представе или филма. Оспособити ученике за израду и употребу ћелаве перике. Време предвиђено за израду маске је 120 минута за израду ћелаве перике неколико часова. Ученици раде у пару.

Подстицати ученике на истраживање и анализирање различитих сценских ликова гледањем представа.

Модул: Дечје позориште

На часовима практичне наставе ученици увежбавају осликавање лица или делова лица коришћењем боја на бази воде и разликују их од масних боја. Ученици треба у свескама да лепе слике различитих ликова из литералних дела за децу, натприродних бића у циљу боље реализације маске. Оспособити ученике да самостално ураде шминку и одговарајућу фризуру за: лутке, виле, чаробњаке, животиње. Указати ученицима да приликом осмишљавања и израде маске воде рачуна о узрасту публике у дечијем позоришту. Сви ликови могу бити позитивни и негативни. Настава треба да буде активна. Препоручено време за израду маске је од 90 до 120 минута у зависности од тежине рада.

Подстицати ученике на истраживање и анализирање различитих ликова гледањем емисија, представа и филмова за децу.

Настава у блоку

Наставу у блоку планирати и реализовати два пута у току школске године. Наставу једним деом реализовати у организацијама које се професионално баве сценском делатношћу (позориште, филм, телевизија, продукцијска кућа). У току практичне наставе у блоку ученици треба да обављају практичне процедуре којима су овладали на часовима практичне наставе: маска за драму, балет, оперу, оперету, кабаре, варијете, циркус, традиционалне игре и осликавање ликова за потребе дечјег позоришта. У току рада шминке и фризуре ученици користе ћелаву перику и разне власуљарске додатке које су израдили на часовима власуљарства.

ТРЕЋИ РАЗРЕД

Модул: Маска за историјске ликове

Програм сценске маске у трећој години омогућава ученицима да добију специфична стручна знања, која ће применити у професионалном раду. Ученике упознати са различитим историјским периодима приказивањем фотографија, видео презнатација, историјским, документарним и уметничким филмовима. На основу одгледаног садржаја указати на разлике у квалитету израде шминке и фризуре. Указати на појам моде и лепоте епоха у односу на савремено доба. На основу демонстрације наставника ученици вежбају историјску шминку и фризуру са коришћењем власуљарских производа и постављањем украса. Рад је потребно прилагодити захтевима редитеља и физиономије глумца. Извори информација могу бити различити и наставник треба да стимулише и наводи ученике да их користи. Потребно време за израду маске је 90 минута.

Ученике мотивисати да посећују музеје, изложбе, биоскопе и позоришта.

Модул: Отисци за различите налепке

Инсистирати на спровеђењу мера заштите и самозаштите, припреми материјала и заузимање одговарајућег положаја модела при изради отиска. Приликом узимања негатива лица или делова лица ученици процедуру изводе уз помоћ наставника, тек када наставник процени да је ученик увежбао довољно, поступак може извести сам. Ученике подсећати на: време трајања поступка; мере безбедности и здравља на раду, одлагања отпада и заштите животне средине. Ученик се оспособљава да самостално изводи позитив лица или делове лица. Оспособити ученике да самостално обликују различите калупе за израду налепака. Спроводи и одлаже отпад у складу са позитивним националним и међународним правилима с посебним освртом на екологију и заштиту животне средине.

Модул: Специјални ефекти на кожи

У оквиру овог модула на часовима практичне наставе ученик се оспособљава да уз помоћ шминке постиже изглед реалистичних ожиљака и повреда и наноси вештачку крв применом одговарајућих техника и савремених материјала у складу са техничким захтевима медија. Израђује, одржава и чисти налепке потребне за постизање изгледа реалистичних повреда. За израду специјалних ефеката користи фотографије реалистичних повреда и подсети ученике на знања из области прве помоћи (изглед ране, опектине, врсте крви, модрице, подливи).

Настава у блоку

Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у организацијама које се професионално баве сценском делатношћу, али и у нестандардизованим условима (гостовања, снимања, снимања на отвореном простору у различитим временским приликама) у директном контакту са глумцима, водитељима, презентерима, професионалним моделима. Ученици треба стечена практична знања да усаврше до нивоа вештина и то: увежбавање историјске фризуре и шминке, израда и употреба налепака за креирање сценских маски; симулација реалистичних повреда.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Модул: Постаривање

У оквиру овог модула обновити употребу савремних материјала за постизање специјалних ефекта и постаривања коже. Упутити ученике да се подсете градива из предмета дерматологије која се односи на процес старења коже, њен изглед, положај бора и алергијске реакције на препарате. Оспособити ученике да дочарају изглед старе особе сенчењем и уз употребу латекса са одговарајућом фризуром. Потребно време за израду маске је 90 минута.

Модул: Карактерна маска

Наставник практичне наставе демонстрира израду маске различитих карактера које тумаче глумци за одређени пројекат. На основу тих знања ученици се упућују на истраживање и креирање лика према захтевима медија са употребом налепака и власуљарских производа. Предвиђено време за израду шминке и фризуре је 90 минута.

Модул: Национали типови

Анализирати облике лица, очију и усана, квалитет косе за различите националне типове. Применом шминке, налепака и воска за постизање различитих облика лица или делова лица са одговарајућом фризуром ученици креирају трансформацију. Упутити ученике на одређене интернет странице, часописе, филмове и представе. Указати им на битност поштовања права других и уважавања културолошких разлика. Оспособити ученике да самостално ураде маску за 90 минута.

Модул: Ликова из филмова као инспирација за трансформацију

У оквиру овог модула наставник обучава ученика да: анализира сценарио; одабере и прикупи потребан материјал за стварање пројекта сценске маске, сарађује са редитељем, костимографом и осталим члановима креативног тима, организује и руководи процесом шминкања и израдом фризуре с провером на пробама и коначним решењем; врши измене у току представе или филма. Подстицати самосталност и креативност у раду. Подстицати способност за прикупљање, анализу, критичку процену и примену информација релевантних за рад уз помоћ ИКТ. Предвиђено време за израду маске је од 90 до 120 у зависности од тежине задатка.

Настава у блоку

Наставу у блоку планирати и организовати два пута у току школске године. Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у организацијама које се професионално баве сценском делатношћу али и у нестандардизованим условима (гостовања, снимања, снимања на отвореном простору у различитим временским приликама) у директном контакту са глумцима, водитељима, презентерима, професионалним моделима). Циљ боравка ученика на настави у блоку је да утврде знања стечена на часовима практичне наставе и да у пракси у стварном окружењу сагледају поступак и начин рада. Прати континуитет на сету и врши корекцију. Ученици треба да обављају практичне процедуре којима су у току образовног циклуса овладали и то: креирање сценске маске према захтевима лика и израда свих врста сценских маски.

Упутити ученике на значај прописног прикупљања, одлагања и збрињавања отпада, са становишта заштите животне средине и одрживог развоја, као и употребу природних и рециклираних материјала за обликовање и израду маске.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Потребно је на почетку школске године утврдити критеријуме за оцењивање, првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику. Формативно оцењивање садржи информације о ангажовању ученика, подразумева oднoс учeникa прeмa рaду, обавезама, задужењима, начину учења, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима, о степену коришћења информационих технологија. Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења. Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано и утиче на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина.

На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.

Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Пожељно је на крају сваке школске године организовати ревију ученичких радова.

Назив предмета: Цртање и сликање

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања и вештина из области цртања и сликања различитим ликовним техникама, поступцима и материјалима и оспособљавање за самостално ликовно изражавање;

– Развијање визуелног опажања – перцепције и визуелног памћења;

– Развијање индивидуалног ликовног израза кроз аналитичко, синтетичко, критичко и стваралачко мишљење;

– Развијање инвентивности и визуелне способности за детаљ и целину;

– Развијање естетских критеријума ученика;

– Оспособљавање ученика да стечена знања и мануелне вештине успешно примењују у пракси и при решавању креативних задатака из области стручних предмета;

– Оспособљавање ученика да анализом и конструкцијом пропорција лика науче да чувају хармонију при креирању шминке на практичној настави;

– Развијање мануелне спретности, прецизности, мотивације и упорности у раду.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби. Настава се реализују у специјализованом кабинету.

I разред

Подсетити ученике о основним елементима у ликовној уметности међу којима је и линија. Подсетити их о врстама линије, смеру који она одређује у ликовној композицији и начелима композиције уопште јер ће то користити у сваком задатку који буду радили у току године.

Демонстрирати примену помоћних средства која се користе при цртању, цртање различитих врста линија-помоћне линије, добијање различитих ефеката при стварању текстуре – различите дебљине нанетог слоја боје, смеру намаза, густини боје, разликама у намазу четке, отискивању, прскању боје).

Анализирати са ученицима однос величина у оквиру композиције, положај облика у простору и односе између облика који настају додиривањем, покривањем и порожимањем.

Демонстрирати ученицима на који начин се поставља цртеж на папир и како се мери композиција коју цртају и предмети на њој.

У склопу поставки мртве природе користити геометријске и жичане моделе, употребне предмете, гипсане моделе.

Дефинисати појам текстуре.

Демонстрирати на који начин се уз помоћ линија може дочарати текстура различитих драперија које цртају.

У склопу поставки мртве природе користити елементе и драперије различитих текстура.

Објаснити појам светлост и сенка, показати на примерима и демонстрирати у кабинету шта је бачена а шта локална сенка, указати на улози светлости и сенке при моделовању облика и дубине простора.

Демонстрирати поступке при сенчењу.

Објаснити доживљавање боје, физички, оптички и психолошки фактор боје, колористичко значење боја, односе топлих и хладних боја, комплементарне боје јер ће им то знање бити потребно у реализацији задатака на практичној настави.

Демонстрирати ученицима на примерима задатака односе међу бојама, подстицати их да сами уочавају те односе, психолошки фактор боје, да одреде гаму која преовладава на слици и да стекну осећај о складу и хармонији.

Свака тема се наставља на садржаје претходне и повезује са садржајем следеће.

Због успешнијег овладавања ликовном материјом и техникама, а у зависности од тежине задатка, сваку тему треба обрађивати неколико радних недеља.

С обзиром на специфичност грађе која се обрађује, тежити ка индивидуалном раду ученика. Ученицима треба сажето објаснити циљ, задатак и поступке правилног извођења, кроз тражење сопствених решења.

Ученицима треба омогућити упознавање са различитим ликовним формама и њиховим богатством (колористичко, текстурално...) употребом следећих модела: геометријска тела и њихови жичани модели, мртве природе са гипсаним одливцима и примерима флоре и фауне, гипсани модели главе и торзоа, модели. У складу са образовним профилом посебно треба обратити пажњу на употребу што различитијих драперија у склопу поставки мртве природе и др.

Пратити самосталан рад ученика усмеравати га, кориговати и трудити се да се не нарушавају ученикове основне идеје и индивидуалност. Неопходне су сталне групне и појединачне коректуре у договору са учеником.

Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме.

Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из области цртања и сликања примењују при решавању задатака из осталих стручних предмета.

Упутити ученике да посете изложбе ликовних и примењених уметника.

II Разред

На анатомским цртежима, репродукцијама сликарских или вајарских дела, моделу лобање, анализирати грађу лобање и мускулатуре лица, објаснити његове пропорције.

Демонстрирати начин конструисања лица на цртежу.

Показати на примерима како истаћи карактер модела, употреба линија и валерских вредности.

Анализирати грађу и пропорцију људске фигуре, за цртање фигуре, користити различите моделе фигура.

Објаснити и показати ученицима како се поставља и црта фигура у контрапосту.

Објаснити употребу различитих комбинованих ликовних техника и материјала при цртању фигуре.

Објаснити специфичности крокија као цртачке дисциплине, дати основна упутства за рад на крокију.

Инсистирати да ученици брзим посматрањем и анализом покрета, усмерености, пропорцији и карактеру људског тела, анализом пластичности форме применом различитих вредности сенке у дефинисању фигуре, свођењем форме на осветљену и осенчену површину модела и основне валерске масе, израде што већу серију кроки цртежа употребом различитих ликовних техника и материјала.

Инсистирати на слободној – личној интерпретацији карактера модела уз примену шире скале ликовних техника и материјала као средстава личног израза, приказивању карактера модела, студији детаља модела, комбинацији елемената и различитих кадрирања. Радити кроки по сећању као вежбу меморије и имагинације.

Излагање подржати очигледним средствима – репродукцијама, слајдовима, радовима ученика, примерима у дигиталној форми...

Свака тема се наставља на садржај претходне и повезује са садржајем следеће.

Ученицима треба сажето објаснити циљ, задатак и поступке правилног извођења, кроз тражење сопствених решења.

Пратити самосталан рад ученика, усмеравати га, кориговати и трудити се да се не нарушавају ученикове основне идеје и индивидуалност. Неопходне су сталне групне и појединачне коректуре у договору са учеником.

Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из области цртања и сликања примењују при решавању задатака из осталих стручних предмета.

Упутити ученике да посете изложбе ликовних и примењених уметника.

III Разред

Демонстрирати ученицима на примерима различитих уметничких дела како се интензитет боје мења када се нађе у окружењу друге боје, како се одузима интензитет боје када се меша са другом бојом. Пре него што одраде вежбу са комплементарним бојама, које појачавају једна другу, показати им примере познатих уметничких дела и тражити да и сами нађу адекватан пример у уметности који користи овакву комбинацију боја.

Демонстрирати добијање различитих ефеката при сенчењу и материјализацији текстуре – различите дебљине нанетог слоја боје, смеру намаза, густини боје, разликама у намазу четке, наносу шпахле, отискивању, прскању боје, сликање у слојевима са подсликавањем.

Приказивати адекватну примену акварела – ликовно изражајне и технолошке могућности и разлике у односу на темперу.

Објаснити доживљавање боје, међусобно рефлектовање боја, промена интензитета тона боје због мешања са другим бојама.

Анализирати карактер и покрет модела, светлости и сенке, топлих и хладних боја на моделу.

Излагање подржати очигледним средствима – репродукцијама, слајдовима, радовима ученика, примерима у дигиталној форми.

Свака тема се наставља на садржаје претходне и повезује са садржајем следеће.

Због успешнијег овладавања ликовном материјом и техникама, а у зависности од тежине задатка, сваку тему треба обрађивати неколико радних недеља.

Ученицима треба омогућити упознавање са различитим ликовним формама и њиховим богатством употребом следећих модела: мртве природе са гипсаним одливцима и примерима флоре и фауне, употребни предмети, гипсани модели главе и торзоа, што различитијих драперија у склопу поставки мртве природе и др.

Ученицима треба сажето објаснити циљ, задатак и поступке правилног извођења, кроз тражење сопствених решења.

Пратити самосталан рад ученика, усмеравати га, кориговати и трудити се да се не нарушавају ученикове основне идеје и индивидуалност. Неопходне су сталне групне и појединачне коректуре у договору са учеником.

Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме.

Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из области цртања и сликања примењују при решавању задатака из осталих стручних предмета.

Упутити ученике да посете изложбе ликовних и примењених уметника.

Препоручена литература за наставника:

Коста Богдановић, Бојана Бурић, Теорија форме, Завод за уџбенике, Београд, 2013.

Милун Митровић, Форма и обликовање,Научна књига, Београд, 1990.

Упутити ученике да да ефикасно примењују прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне средине и против пожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења, а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. Предлог за сумативно оцењивање:

– семинарски рад

– активност на часу

– праћење практичног рада

– самостални практични рад

– домаћи задатак

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Назив предмета: Сценска ликовна уметност

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање естетских критеријума ученика;

– Оспособљавање ученика да знања и вештине стечене кроз предмет сценска ликовна уметност успешно примењују на часовима практичне наставе;

– Упознавање ученика са основним појмовима позоришта, његовим врстама, занимањима у тој институцији;

– Упознавање особености костима и маске за драму, балет, оперу, оперету, мјузикл, варијете, циркус;

– Упознавање начина креирања маски на основу концепције лика из прочитаног текста;

– Упознавање ученика са костимом и маском карактеристичним за историјске периоде;

– Оспособљавање ученика за креирање идејних решења маске и костима, у виду скице, за потребе позоришта и филма;

– Развијање стваралачког мишљења, имагинације, иновативности кроз различите ликовне, дизајнерске, проблемске и пројектне задатке;

– Развијање индивидуалног ликовног израза кроз аналитичко, синтетичко, критичко и стваралачко мишљење;

– Развијање индивидуалног приступа и личног ликовног израза у познавању костима и маске за различите врсте позоришта;

– Развијање мануелне спретности, прецизности, мотивације и упорности у раду;

– Оспособљавање ученика за тимски рад и сарадњу;

– Оспособљавање ученика да стечена знања успешно примењују у пракси и при решавању креативних задатака из области стручних предмета.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби. Настава се реализују у специјализованом кабинету.

II разред

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Подсетити ученике на поделу уметности и примењене уметности, повезати њихове гране са позориштем.

Објаснити ученицима где је граница заната и уметности и када занат прераста у уметнички рад.

Упознати ученике са појмом позоришта, занимањима у позоришту са којима непосредно долазе у контакт у свом будућем раду.

Упознати ученике са врстама позоришта у односу на то шта се у њима игра.

Дефинисати појам драме, комедије и трагедије и њихове карактеристике.

Подстицати ученике да самостално осмисле и нацртају изглед маске и костима у односу на прочитан драмски текст.

Дефинисати појам балета, његов историјски развој и карактеристике, упутити ученике кроз визуелне садржаје на различитости употребе костима и маске у балетским представама.

Подстицати ученике да самостално осмисле и нацртају костим и маску за балетску представу по избору.

Дефинисати појам опере и оперете, њихове карактеристике, истаћи сличности и разлике међу њима, демонстрирати ученицима изглед костима и маске актера тих представа.

Дефинисати појам кабареа, варијетеа, истаћи главне карактеристике, упутити ученике на позната извођења, подстицати их да самостално осмисле и нацртају маску и костим по инспирацији на постојеће представе радећи самостално или у групи.

Дефинисати појам дечијег позоришта, указати на истакнута позоришта у Србији.

Мотивисати ученике, кроз адекватне примере, да осмисле и нацртају костим и маску за дечије позориште, прилагођавајући их узрасту публике, инспиришући се ликовима из бајки, митологије, да искажу своју машту и развијају креативност такође водећи рачуна на физиономију глумца при изради маске.

Истицати све време при изради задатака везу између светла, сценографије и костима и њихов утицај при изради сценске маске.

Инсистирати на реализацији великог броја скица пре самог идејног решења јер се тако подстиче и развијање маште, вежба се вештина ликовног изражавања која им је потребна у реализацији задатака на часовима практичне наставе.

Неопходно је подстицати ученике да уочавају везу између садржаја предмета и других сродних предмета које су већ изучавали или изучавају, користе стечена знања, чиме знања, ставови, вредности и вештине стечени у оквиру наставе овог предмета добијају шири смисао и доприносе остваривању општеобразованих и васпитних циљева.

Излагање подржати очигледним средствима (репродукцијама, фотографијама, примерима из филмске уметности, костимима из позоришних представа, електронским записима...).

Свака тема се наставља на садржаје претходне и повезује са садржајем следеће.

Због што успешнијег креирања ликовних идеја, скица, проналажења идејних решења, захтевности задатка, сваку тему треба обрађивати на више часова.

С обзиром на специфичност грађе која се обрађује, тежити ка индивидуалном раду ученика. Ученицима треба сажето објаснити циљ, задатак и поступке правилног извођења, кроз тражење сопствених решења.

Пратити самосталан рад ученика усмеравати га, кориговати и трудити се да се не нарушавају ученикове основне идеје и индивидуалност. Неопходне су сталне групне и појединачне коректуре у договору са учеником.

Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме.

Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из предмета сценска ликовна уметност примене у свом будућем креативном раду.

Упутити ученике да посете изложбе ликовних и примењених уметника, позоришне представе.

Миленко Мисаиловић, Дете и позоришна уметност, Завод за уџбенике, Београд, 1991.

Лејла Манџука: Сценска Шминка, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000.

III разред

Указати ученицима на потребу човека у давној прошлости за одевањем услед услова живота и климатских прилика.

Направити кратак и сажет преглед костима и фризура кроз векове, указати на потребу употребе костима и фризуре као статусног симбола у појединим епохама.

Упутити ученике који су извори информација веродостојни везано за костиме и фризуре да би ученици приликом самосталног истраживања дошли до тачних информација.

Дефинисати карактеристике костима Античког доба- Египат, Грчка, Рим.

Објаснити ученицима симболе који су саставни део египатског костима, шминке и фризуре, зашто и како су се користили.

Подстицати ученике да самостално нацртају изглед костима и маске за антички период служећи се веродостојним репродукцијама како би лакше савладали градиво и реализовали задатке на практичној настави.

Дефинисати карактеристике средњовековног костима и фризуре, осврћући се на стилове Романике, Готике, Византије, бургундског стила.

Указати ученицима на сличности и разлике, модификације које носи сваки стил са собом, потребама тог времена.

Упутити ученике на изворе информација који веродостојно представљају моду тог времена.

Подстицати ученике да самостално скицирају, одговарајућом ликовном техником, костиме и фризуре средњовековног периода, користећи репродукције.

Дефинисати карактеристике ренесансног костима, фризуре и шминке осврћући се на одлике стилова различитих градова Европе.

Указати на сличности и разлике ренесансног костима и фризуре у различитим градовима.

Упутити ученике на ренесансне уметнике који су веродостојно приказивали костиме и фризуре на својим сликама, као извор информације.

Подстицати ученике да скицирају, одговарајућом ликовном техником, костим и фризуру ренесансног периода користећи репродукције уметничких дела.

Дефинисати карактеристике костима, шминке и фризуре стилова Луја XIII, XIV, XV, XVI и регентства.

Упутити ученике у барокне и рококо сликаре који су веродостојно приказивали костиме и фризуре ових епоха, упутити их у разне филмове, онлајн музеје.

Указати на сличности и разлике ових стилова.

Подстицати ученике да самостално скицирају, одговарајућом ликовном техником, изглед костима и барокног и рококо периода служећи се веродостојним репродукцијама.

Дефинисати карактеристике костима и фризуре XIX века осврћући се на стилове Ампир, Бидермајер, Викторијански стил кринолина и турнира.

Указати ученицима на сличности и разлике костима и фризура ове епохе.

Подстицати ученике да самостално, одговарајућом ликовном техником, скицирају костим и фризуру карактеристичну за стилове у оквиру XIX века, користећи репродукције.

Дефинисати карактеристике изгледа костима и фризуре на почетку XX века.

Указати на сличности и разлике са претходним периодом и упутити ученике у изворе информација, фотографије и филмове.

Подстицати ученике да самостално скицирају, одговарајућом ликовном техником, костим и фризуру карактеристичну за сам почетак XX века.

Неопходно је подстицати ученике да уочавају везу између садржаја предмета и других сродних предмета које су већ изучавали или изучавају, користе стечена знања, чиме знања, ставови, вредности и вештине стечени у оквиру наставе овог предмета добијају шири смисао и доприносе остваривању општихобразовних и васпитних циљева.

Излагање подржати очигледним средствима (репродукцијама, фотографијама, примерима из филмске уметности, костимима из позоришних представа, електронским записима...).

Свака тема се наставља на садржаје претходне и повезује са садржајем следеће.

Због што успешнијег креирања скица, проналажења идејних решења, захтевности задатка, сваку тему треба обрађивати на више часова

Пратити самосталан рад ученика усмеравати га, кориговати и трудити се да се не нарушавају ученикове основне идеје и индивидуалност. Неопходне су сталне групне и појединачне коректуре у договору са учеником.

Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме.

Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из предмета сценска ликовна уметност примене у свом будућем креативном раду.

Упутити ученике да посете изложбе ликовних и примењених уметника, позоришне представе.

Препоручена литература за наставника:

Зора Живадиновић Давидовић, Фризура кроз векове, Костимографија I, Београд 1998.

Група аутора, Мода, Вулкан издаваштво, 2015.

Винцент Кихоу, Техника Шминкања, Уметничка академија у Београду,1972.

IV разред

Дефинисати појам национални типови, направити поделу по континентима, земљама.

Навести карактеристике изгледа националних типова.

Издвојити националне типове који ће се обрађивати на часовима и кроз разне репродукције, фотографије, филмове, представити њихово типично приказивање и задати ученицима да и они направе презентације тих ликова.

Инсистирати на ликовним техникама које су сличне материјалима са којима израђују задатке на часовима практичне наставе.

Дефинисати појам карактерних и популарних типова који се појављују у филмовима, позоришним представама, књижевним делима

Навести карактеристике сваког карактерног типа.

Упутити ученике на изворе информација где се такви ликови могу видети, разни популарни филмови, књижевна дела, позоришне представе, различите фотографије, репродукције и задати ученицима да направе презентацију таквих ликова.

Дефинисати појам фантазија фризуре и шминке, где се употребљава, за које потребе.

Упутити ученике да погледају модне ревије, разне часописе, филмове где се појављује фантазија шминка и фризура инспирисана историјским епохама, ликовима из бајки...

Задати ученицима да истраже и направе презентацију слика са мотивима фантазија шминке и фризуре.

Инсистирати на реализацији великог броја скица пре самог идејног решења јер се тако подстиче развијање маште, вежба се вештина ликовног изражавања која им је потребна у реализацији задатака на часовима практичне наставе.

Подстицати рад на рачунару при изради скица за лик и коришћења софтверских могућности да се једна основна скица варира у безброј комбинација што ствара одличну могућност да се упоређивањем стекне увид у многе проблеме: односи боја...

Неопходно је подстицати ученике да уочавају везу између садржаја предмета и других сродних предмета које су већ изучавали или изучавају, користе стечена знања, чиме знања, ставови, вредности и вештине стечени у оквиру наставе овог предмета добијају шири смисао и доприносе остваривању општеобразовних и васпитних циљева.

Излагање подржати очигледним средствима (репродукцијама, фотографијама, примерима из филмске уметности, костимима из позоришних представа, електронским записима...).

Свака тема се наставља на садржаје претходне и повезује са садржајем следеће.

Због што успешнијег креирања ликовних идеја, скица, проналажења идејних решења, захтевности задатка, сваку тему треба обрађивати на више часова.

С обзиром на специфичност грађе која се обрађује, тежити ка индивидуалном раду ученика. Ученицима треба сажето објаснити циљ, задатак и поступке правилног извођења, кроз тражење сопствених решења.

Пратити самосталан рад ученика усмеравати га, кориговати и трудити се да се не нарушавају ученикове основне идеје и индивидуалност. Неопходне су сталне групне и појединачне коректуре у договору са учеником.

Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме.

Сугерисати ученицима да стечена знања и вештине из предмета сценска ликовна уметност примене у свом будућем креативном раду;

Упутити ученике да посете изложбе ликовних и примењених уметника, позоришне представе.

Упитити ученике да ефикасно примењују прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне срдине и противпожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика. Саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном и тимском рaду,

– презентације,

– пројектни задаци

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању израда пројектног задатка може се применити „чек листа” у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– семинарски рад

– активност на часу

– праћење практичног рада

– самостални практични рад, рад у групи

– домаћи задатак

Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Када је у питању израда писменог задатка може се реализовати на крају програмске целине, модула или по завршетку два и више модула где ће се повезано проверавати оспособљеност за евиденцију више врста имовине и њеног порекла.

Назив предмета: Познавање препарата

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о дисперзним системима као облицима козметичких препарата;

– Развијање знања о особинама, саставу, дејству и облицима препарата за одржавање личне хигијене;

– Развијање основних знања о врстама, примени, саставу и дејству препарата за негу и одржавање функција коже;

– Развијање основних знања о препаратима за заштиту и декорацију коже;

– Развијање критичког става према комерцијалним препаратима.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Настава се изводи са целим одељењем у учионици.

Програм предмета Познавање препарата oмoгућaвa ученицима да стекну основна знања о препаратима и њиховој употреби. Циљ програма је да допринесе остваривању општих исхода образовања и васпитања и развоју кључних и међупредметних компетенција.

Наставник креира свој годишњи план рада, оперативне планове, наставне јединице, задатке полазећи од циља, исхода и тема и садржаја програма. На основу једног исхода могуће је осмислити више задатака и активности. Такође, један задатак/активност може водити ка достизању више исхода. Квалитет и трајност знања, вештина и ставова ученика зависе од принципа, облика, метода и средстава који се користе у процесу учења. Наставник у свом планирању треба да се ослања на знања која су ученици претходно стекли у свом образовању.

Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика и настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и оспособљавати их за тимски и истраживачки рад и подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљем и исходима, планом и начином оцењивања. Настава се реализује кроз предавања, дискусију, видео презентацију, приказивањем доступних модела, снимака, фотографија. Током реализације наставе повезивати научене појмове са радом у школским салонима и професионалним радом током практичне наставе у блоку. Наглашавати важност заштите на раду и еколошких принципа рада. Мотивисати ученике да самостално повезују садржаје програма са садржајима сродних предмета. Посебан квалитет оваквог начина рада је постизање оставривања међупредметних компетенција. Осамостаљивање ученика у раду и упућивање на коришћење стручне литературе (преко посета Сајмовима козметике и презентацијама козметичких препарата).

Упитити ученике да ефикасно примењују прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне срдине и противпожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник, на почетку школске године и на почетку теме упознаје ученике о начину оцењивања, динамици и елементима оцењивања.

Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да редовно информише ученике о циљевима часа/задатка/активности и о томе шта се од њих очекује.

Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика обавља се форматиним и сумативним оцењивањем.

Формативно оцењивање се одвија на сваком часу кроз:

– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења);

– континуално праћења достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција на часовима, учешћем ученика у заједничком раду...

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији и сваки пут ученик има повратну информацију и подстицај за бољи успех.

Сумативно оцењивање се врши на основу:

– усмене провере знања;

– домаћих задатака,

– тестова знања и

– формативног оцењивања.

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

За сумативно оцењивање ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине. У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Предлог за сумативно оцењивање: тестови знања, усмено излагање, активност на часу, домаћи задатак, пројектни задатак, израда есеја, израда презентација и презентовање. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.

Назив предмета: Дерматологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о грађи и функцији здраве коже и њених изданака;

– Развијање основних знања о патолошким променама на кожи;

– Oспособљавање ученика да схвате важност препознавања заразних и других обољења коже, косматог дела главе и ноктију;

– Оспособљавање ученика да знања стечена о кожи и болестима коже примене у свом професионалном раду, као и у свакодневном животу.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљем и исходима, планом и начином оцењивања. Настава се реализује кроз предавања, дискусију, видео презентацију, приказивањем доступних модела, снимака, фотографија. Примењивати методе: монолошку, дијалошку, демонстрацију, дискусију, хеуристичку, интерактивну, подстицајну и сазнајну. Наставу реализовати у кабинету и учионици.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања:

– користити дерматолошки атлас;

– излагање подржати цртежом на табли или илустрованим материјалом, power point презентацијом или видео записима;

– разговори, анализе примера из свакодневног живота и праксе;

– презентације ученика које припремају самостално или у пару, уз подршку наставника и додатне изворе информација;

– фокус је на самом процесу учења – предвиђени садржаји се усвајају кроз активне облике наставе: интерактивна предавања, самосталним прикупљањем и анализирањем знања и информација; систематизацијом и презентацијом садржаја; радом у пару и у групи;

– примена усвојених знања у пракси и свакодневном животу;

– приликом остваривања садржаја програма треба користити усвојена знања из предмета основе анатомије и физиологије и познавања препарата. такође је важно повезивати садржаје који се изучавају у овом предмету са одговарајућим тематским целинама других стручних предмета.

Наставник може, у току реализације програма и приликом планирања реализације садржаја, како глобално тако и оперативно, утврдити већи или мањи број часова по темама, као и извршити промену садржаја до 20% уз претходно мишљење стручног већа.

У оквиру прве теме – Грађа и функција коже потребно је упознати ученике са појмом дерматологије и планом и програмом предмета, начином рада наставника и кључним исходима који се очекују од ученика.

Неопходно је дефинисати појмове: грађа коже, слојеви епидерма, компоненте дерма и хиподерма, диференцијација кератиноцита и некератиноцита, континуираним обнављањем епидерма, организација ћелија, влакана и матрикса у дерму, васкуларизација и инервација коже, грађа и улога лојних и екриних жлезда, састав и улога себума, грађа и улога длаке и нокта, њихов раст и циклична активност фоликула, функције коже и процес старења коже кроз клиничке и хистолошке карактеристике, динамиком и континуираним, структуром дермиса и хиподермиса, грађом и улогом лојних жлезда, појмом терморегулације, структуром и фазама раста длаке и нокта, У реализацији наставе у оквиру ове теме могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

У оквиру друге теме Патолошке промене на кожи неопходно је дефинисати појмове: типови, распоред и развој кожних промена у нивоу, изнад и испод нивоа коже, као и појам примарних и секундарних кожних промена. Неопходно је упознати ученике са механизмом настанка кожних промена, као патолошких промена које се разликују од здраве коже. Настојати да ученици повежу изглед кожних промена са разумевањем процеса који се дешавају у кожи. Ученике је потребно оспособити да објасне механизам настанка кожних промена и дефинишу типове промена и увежбају своје визуелне способности. У реализацији наставе у оквиру ове теме могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

У оквиру треће теме Еритематозне, еритемосквамозне и алергијске дерматозе неопходно је дефинисати генерализоване и регионалне еритематозне поремећаје коже. Неопходно је упознати ученике са карактеристикама поремећаја, поделом еритема и променама на кожи и ноктима код псоријазе. објаснити алергијске реакције коже, уртикарије, екцем објасни ток алергијске реакције коже и врсте материја са којима раде као потенцијалним алергенима (глицин и латекс).

У оквиру четврте теме Обољења аднекса коже неопходно је објаснити обољења лојних жлезда, промене на лицу код младалачких бубуљица и розацее, трихозу, хирзутизам, врсте алопеције, аномалије, инфекције и оштећења ноктију.

У оквиру пете теме Инфективне болести коже објаснити бактеријске болести коже изазване грам позитивним и грам негативним бактеријама, гљивичне, вирусне болести коже изазване херпес вирусима, хуманим папилома вирусима, као и паразитарна обољењима. Ученике је потребно оспособити да схвате значај и опасности инфекције које се дешавају на кожи, да уоче специфичности бактеријских, гљивичних, вирусних и паразитарних инфекција, да препознју сумњиве промене како би заштитио себе и спречио ширење на остале кориснике услуга. У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

У оквиру шесте теме Атрофија и поремећаји пигментације коже објаснити макроскопске и микроскопске промене код старачке и секундарне атрофије коже, хиперпигментацију и депигментацију коже.

У оквиру седме теме Обољења периферних вена и оштећења коже изазвана спољашњим факторима неопходно је описати промене на потколеницама код проширених вена и мере превенције, штетан утицај сунца на кожу и како се заштитити.

У оквиру осме теме Болести које се преносе сексуалним путем неопходно је дефинисати појмове: класификација полно преносивих болести, сифилис, гонореја и ХИВ инфекција. Неопходно је упознати ученике са класификацијом болести које се преносе полним контактом; етиологијом сифилиса, путевима преношења, клиничким манифестацијама; узрочником гонореје, начинима преношења, клиничким манифестације код жена и мушкараца, компликацијима услед неадекватног лечења, спровођењем мера превенције. Ученике је потребно оспособити да схвате опасности које носе полно преносиве болести у појави стерилитета и у неком случајевима животне угрожености, као и значај обраћања лекару са првим манифестацијама болести. У реализацији наставе у оквиру ове теме могу се користити аудио-визуелна наставна средства. Упитити ученике да ефикасно примењују прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне срдине и противпожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода и напредовања ученика у савладавању задатог програма. Праћење напредовања и оцењивање успеха ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Основна сврха оцењивања је унапређивање процеса учења.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења и подразумева редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика и садржи информацију о томе која знања, умећа и навике је ученик усвојио у складу са очекиваним исходима.

Током процеса наставе и учења наставник континуирано прати рад ученика и даје му повратну информацију о степену успешности или недостацима у савладавању одређеног градива. Оно стимулише и усмерава ученике на одређене активности у савладавању градива и превазилажењу проблема. Наставник даје ученику информације о успеху и конструктивне препоруке о корацима које ученик треба да предузме да би резултат учења био што бољи. Повратна информација треба да садржи и похвале, да јасно мотивише ученика да тежи успеху и признању за уложен труд и постигнут циљ. Формативно оцењивање се одвија на сваком часу кроз: праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења) и континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција, учешћем ученика у заједничком раду, израда презентација, напредовање у односу на претходни период.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или класификационог периода. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене се формирају на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, самосталних или групних радова ученика и пројектних радова. Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији.

Формативно и сумативно оцењивање је део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: Историја позоришта

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање неопходних знања о развоју позоришта;

– Развијање неопходних знања о периодизацији, појмовима и личностима европског, светског и српског театра;

– Упознавање са начелима сценског израза кроз периоде;

– Развијање стваралачког мишљења, опажања и изражавања током процеса осмишљавања маски;

– Оспособљавање ученика да стечена знања примењују у креативном сценском раду, свакодневном животу, личном усавршавању, развијању националног и културног идентитета, даљем школовању и будућем раду.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Настава се изводи са целим одељењем у учионици или културном објекту са наменом за позоришну уметност.

Наставник креира свој годишњи план рада, оперативне планове, наставне јединице, задатке/пројекте полазећи од циља, исхода за крај разреда и тема и садржаја програма. На основу једног исхода могуће је осмислити више задатака и активности. Такође, један задатак/активност може водити ка достизању више исхода. Квалитет и трајност знања, вештина и ставова ученика зависе од принципа, облика, метода и средстава који се користе у процесу учења. Савремена настава Историје позоришта претпоставља остваривање исхода уз откривање, истраживање, пројектно учење. Наставник у свом планирању треба да се ослања на знања која су ученици претходно стекли у свом образовању.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљем и исходима, планом и начином оцењивања. Настава се реализује кроз предавања, дискусију, видео презентацију, приказивањем доступних снимака, фотографија. Од посебног значаја је посета културно-историјским установама са позоришном и уметничком наменом у земљи и иностранству, уколико је могућа. Неопходно је успоставити корелацију са другим наставним областима као што су: књижевност, историја, историја уметности, сценска ликовна уметност, сценска маска и власуљарство. Мотивисати ученике да самостално повезују садржаје програма са садржајима сродних предмета. Задавањем једноставнијих истраживачких задатака ученици би били у прилица да пркупљају, уређују, анализирају и презентују податке и закључке. Посебан квалитет оваквог начина рада је постизање оставривања међупредметних компетенција.

Увод: појам драме и позоришта, глумац/извођач, позорница/извођачки простор и публика;

Античко грчко и римско позориште: – Културно-историјски контекст настанка драме; дионизијске свечаности, мит као основа садржаја трагедије; сценографија и изглед архитектуре позоришта; образнина, хитон, химатија, котурне; композиција трагедије, трагички сукоб, начин приказивања трагедије у античком грчком позоришту, најзначајнији писци и њихова дела (Есхил, Софокле, Еурипид); стара атичка комедија, средња и нова; најзначајнији писац и његова дела (Аристофан); Оснивање Рима; сценографија и изглед архитектуре римског позоришта; тога; утицај нове атичке комедије и Менандра на развој римске комедије; Еније – превод и адаптација грчких, претежно Еурипидових трагедија;

Средњовековно позориште: Културно-историјски контекст развоја; сценографија, изглед места одигравања представа; Мистерије, миракули, моралитети, сотије, фарсе, литургијска драма

Ренесансно позориште: Културно-историјски контекст настанка ренесансе; Позоришне прилике у Италији, Шпанији и Енглеској; учена комедија, пасторала, комедија дел арте; Изглед архитектуре и сценографије ренесансног позоришта; Николо Макијавели, изабрана дела; Педро Каледерон де ла Барка, Лопе де Вега; Прилике и изглед позоришта у којем је стварао В. Шекспир; елементи, сценографија, архитектура Глоб театра;

Француски театар 17. века: Културно-историјски контекст; прилике у Француској; најзначајнија дела и биографија Ж.Б. Молијера; Изглед архитектуре позоришта и сценографије.

Романтичарско позориште: Културно-историјски контекст настанка и развоја романтичарског позоришта; Позоришне прилике у Европи у 17. и 18. веку; биографија и дела Лесинг, Гете, Шилер; културно-историјски контекст у коме настаје српско позориште; позоришне прилике у Србији; оснивање и рад Српског народног позоришта у Новом Саду; оснивање и рад Народног позоришта у Београду.Главни представници: Виктор Иго, Хернани; Шилер, Марија Стјурарт; Лаза Костић, Максим Црнојевић

Позориште у доба реализма и натурализма: културно-историјски контекст развоја реалистичког позоришта; прилике европског позоришта са акценотм на Француску и Русију;

Источњачко позориште и традиција: културно-историјски контекст источњачког позоришта; источњачки костим; источњачка маска

Симболизам, политичка борба и позориште: културно-историјске прилике у Европи с посебним освртом на Немачку; Епски театар;

Развијање сценског простора: културно-историјске прилике настанка и развој модерног театра

Препоручена литература за наставника:

– Чезаре Молинари, Историја позоришта, Београд, Вук Караџић, 1982;

– Батушић Н. Увод у театрологију, Загреб, Графички завод Хрватске, 1991;

– Нил Грант, Историја позоришта, Завод за уџбенике, 2006, Београд;

– Др Миленко Мисаиловић, Драматургија сценског простора, Стеријино позорје, Нови Сад, 1988;

– Силвио Д`Амико, Повијест драмског театра, Накладни завод, Загреб, 1972.

Упутити ученике да ефикасно примењују прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне срдине и противпожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка и оцењивање постигнућа у складу са задацима/активностима које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да редовно информише ученике о циљевима часа/задатка/активности и о томе шта се од њих очекује.

Елементи за праћење напредовања ученика су:

– разумевање појмова;

– уочавање сличности и разлика између епоха (изглед позорнице, костима, маске, начина игре);

– развијање идеја;

– комуникација и сарадња.

Препоручује се да наставник комбинује технике процењивања и оцењивања, да континуирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Препорука је да на крају свако полугодишта наставник организује јавни час на коме ће демонстрирати свој рад и рад ученика.

Вредновање остварености исхода вршити кроз тест знања, усмену проверу знања, ученичке радове у виду есеја, цртежа, презентација.

Назив предмета: Психологија у сценској уметности

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање основних знања о психичком животу човека;

– Разумевање односа између личности особе, њеног понашања и ситуације;

– Упознавање психолошких н карактеристика које су од значаја за успешно обављање професионалне активности;

– Развијање концепта комуникације као социјалне интеракције;

– Развијање толеранције и уважавање различитости;

– Развијање знања о особинама стваралачких личности и њиховом манифестовању у понашању;

– Развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње у професионалном раду.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Настава се изводи са целим одељењем у учионици. Програм психологије у највећој мери одговара програму за гимназију, с тим, да једним делом уважава специфично искуство и потребе ученика који се образују за образовни профил сценски маскер и власуљар. Он садржи циљ, општу и специфичну предметну компетенцију, кључне појмове садржаја, листу исхода и упутсво за његово остваривање.Оствареност циља и достизање исхода доприносе развоју кључних и међупредметних компетенција ученика, посебно способности да се ефективно управља сопственим учењем (планирање, управљање временом и информацијама, способност да се превазиђу препреке како би се успешно учило, коришћење претходних знања и вештина, примена знања и вештина у различитим ситуацијама, индивидуално и/или у групи) и способности да се ефикасно и конструктивно учествује у друштвеном и радном животу. Природа предмета је таква да уз адекватан методичко-дидактички приступ даје озбиљан допринос развоју међупредметних компетенција, посебно за целоживотно учење, комуникацију, рад са људима, решавање проблема, сарадњу и одговоран однос према здрављу.

Кључни појмови садржаја су дати у оквиру четири теме, а листа исхода се односи на целину програма и крај разреда. Редослед наведених исхода не исказује њихову важност јер су сви од значаја за постизање циља предмета и развој компетенција. Између исхода постоји повезаност, односно остваривање једног исхода доприноси остваривању других. Исходи су дефинисани као функционално знање ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини, предузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама које је градио и развијао током једне године учења психологије. Многи исходи су процесни и представљају резултат кумулативног дејства наставе и учења током целе школске године.

Планирање наставе и учења

Исходи су тако формулисани да омогућавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице. На пример, исход психички живот особе посматра као целину међусобно повезаних процеса, особина и стања чији се развој одвија током целог живота и као јединство психичког и телесног функционисања наставник у својим оперативним плановима уситњава на већи број мањих исхода који су на нивоу часа или групе часова, као што би то био исход ученик је у стању да наведе сазнајне процесе или прави разлику између три компоненте става. Треба имати у виду да ће бити ситуација када активности на једном часу доприносе достизању више исхода, као и што ће бити да активности већег броја часова доприносе достизању једног исхода. То је последица чињенице да исходи из програма нису једнако сложени, као ни једнако достижни. За неке је потребно више времена и активности него за неке друге. Овако припремљени оперативни планови омогућавају наставнику бољи увид у напредовање ученика јер и ови исходи морају бити формулисани тако да обезбеђују мерљивост или бар проверљивост. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално али и у сарадњи са колегама због успостављања корелације међу предметима, тематског планирања и пројектне наставе. За успешну наставу и учење важно је планирати и начине праћења и вредновања са којим су ученици упознати.

Препоручени литература за нставника:

З. Павловић, О.Тошковић, А.Димитријевић и З. Марјановић „Психологија” Едука, 2020.

Садржај програма, подељен у четири теме, чине селекционирани појмови психологије који су у функцији достизања исхода и остваривања циља предмета за ученике који се оспособљвају за рад у установама које се баве сценском уметношћу.

Прва тема има за циљ увођење ученика у психологију као науку и праксу. Неопходно је да се прави веза са сазнањима у другим наукама, посебно уметности, као и значај познавања различитих типова личности приликом пружања личних услуга у раду са стваралачким личностима.

Друга тема захтева да наставник планира свој рад тако да обезбеди ученицима да достигну исход психички живот особе посматра као целину међусобно повезаних процеса, особина и стања чији се развој одвија током целог живота и као јединство психичког и телесног функционисања и све исходе који се односе на примену знања о психолошким процесима, особинама и стањима у свакодневном животу. Наставник планира на који начин ће садржај приближити ученицима, да припреми што више одговарајућих материјала и подстакне ученике да их и сами пронађу у примерима из других предмета (Историја позоришта, Сценска маска, Власуљарство, Хигијена и прва помоћ, Српски језик и књижевност, Грађанско васпитање), различитих медија, са друштвених мрежа илу у свакодневном животу. У оквиру ове теме налази се и садржај који се односи на ментално здравље. Имајући у виду исходе, фокус наставе и учења нису психички поремећаји већ концепт менталног здравља (као стања у којем појединац остварује своје потенцијале, носи се са животним стресовима, радно је продуктиван и доприноси заједници) и оријентација ка здравим стиловима живота, избегавању ризичног понашања и превенцији менталних поремећаја. Наставник има слободу да те садржаје угради на различитим местима и на различите начине. Како би се циљ предмета у потпуности остварио потребно је са ученицима радити и на питањима самопоуздања, ненасилног решавања сукоба, емпатије, активном слушању, сарадњи, толеранцији, асертивности...

Трећа тема задржи садржаје од значаја за личност и у вези су са неколико исхода, као и циљем предмета. Иако су ти садржаји могли бити у оквиру засебне теме они су у овом програму дати раздвојено, с тим да наставник им слободу да то оствари и обједињено. Кроз садржај Личност кроз животне циклусе проблеми који се могу окарактерисати као узрасно уобичајени (лоша слика о себи, појачана негативност, тешкоће у препознавању и изражавању емоција...), проблеми ризичног понашања (злоупотреба психоактивних супстанци, деликвенција, ризично сексуално понашање, овисност од видео игара...) и проблеми који представљају поремећај (анксиозност, депресивност, анорексија, булимија...). Овај сегмент програма треба остварити са посебном пажњом имајући у виду да је адолесцентски период процењен као кључни у развоју ставова.Потребно је уградити садржаје који се односе на вештине, стратегије и технике које доприносе очувању менталног здравља као што су: социјалне вештине (повезати са садржајем који се односи на социјализацију); технике успешног учења, вежбања сценске маске и власуљарства, памћења, доношења одлука; управљање емоцијама и временом; превладавање стреса, управљање припремом за рад на великим пројектима у студију и на терену; конструктивно решавање конфликата. Наставник треба кроз примере да истакне карактеристичне црте стваралачке личности и улогу интризичке мотивације за бављење уметношћу.

Четврта тема је тако конципирана да уважава специфично искуство и потребе ученика који се оспособљавају за рад у установама које се баве сценском уметношћу. Основне облике социјалног учења (условљавање, учење по моделу и учење увиђањем) и њихове врсте (класично, емоционално, инструментално, опсервационо условљавање; идентификација, имитација, учење улога) треба ученицима приближити преко различитих примера са захтевом да их у сопственом искуству препознају и то са становишта ефеката и носилаца утицаја (агенс социјализације).

У оквиру ове теме и садржаја природно се надовезује рад на социјалним вештинама, просоцијалном и асоцијалном понашању. Социјалне вештине, за које се процењује да озбиљно унапређују квалитет живота, у овом програму имају доста простора. Оне се налазе у делу о менталном здрављу, у оквиру социјализације и комуникације Кључни појмови садржаја ове теме се односе на вештине комуникације и могу се обрађивати после рада на претходним темама, а могу се и инкорпорирати у њих. На пример, опажање лепог у оквиру опажања, мануелне способности; развој мануелних способности у развојну психологију, уметник и публика у оквиру комуникације, карактеристике стваралачке личности у оквиру психологије личности. Наравно и сви други садржаји који се могу повезати са узрастом коме ученици припадају добра су прилика да се то и уради. На пример, када се ради конформизам природно је посматрати га и кроз визуру те појаве код младих или садржај који се односи на понашање људи у маси свакако треба повезати са адолесцентима када су на великим концертима, представама, пројекцији филмова,спортским догађајима, политичким протестима.Садржаји који се тичу социјалног живота младих, потребе да се припада групи, пријатељских и љубавних веза, сексуалног живота адолесцента.Где год је то могуће треба користити примере везане за свакодневне проблеме ученика у учењу, вежбању и шминкању. Препоручује се сарадња са наставницима стручних предмета у циљу повезивања садржаја из различитих области и развијања међупредметних компетенција. Посебну пажњу треба да добије сложеност комуникације између сценског маскер и ументика као и примена технике професионалне комуникације према корисницима услуга- уважавање, вођење разговора, помоћ при одлучивању за врсту услуге, раговање на страх од јавног наступа корисника услуга и рекламације.

Поред класичних облика подучавања који подразумевају традиционалне методе као што су предавање, употреба текстуалне и демонстрационе методе, нагласак треба да буде и на следећем:

– помоћи ученицима да освесте начин на који уче и тумаче наставне садржаје;

– освестити стратегије за усмеравање пажње, памћење и активирање запамћених садржаја и помоћи им да их примене;

– код ученика развијати различите стратегије учења;

– узети у обзир различита предзнања ученика;

– ново градиво контекстуализовати (навођењем примера или трагањем са ученицима за примерима и ситуацијама из њиховог личног искуства);

– подстицати ситуацијско-искуствено учење кроз решавање проблема;

– градиво које се обрађује треба презентовати коришћењем различитих чулних моделитета;

– учење треба осмишљавати (ученици треба да схвате његову сврху, зашто то уче);

– подстицати критичко мишљење а не критизерство;

– подстицати самосталност ученика у трагању за новим информацијама, као и самоусмерено учење где они лично преузимају иницијативу у одређивању потреба и извора учења и изван учионице (програмирана настава, проблемска настава, самостални истраживачки рад);

– неговати и вредновати добра, смислена питања које ученик поставља, чак и више од одговора који би се односили на просту репродукцију градива;

– неговати сарадничко, интерактивно учење уз употребу метода дискусије, вршњачког учења;

– препоручују се и следеће технике рада: симулације, радионице, играње улога, дискусија, дебате, пројекти/пројектна настава, есеји, реаговање на одређене теме, анализа медијских информација;

– препоручује се увођење ИКТ у учење и наставу употребом блога, форума, друштвених мрежа, коришћењем препоручених интернет ресурса за трагање за образовним информацијама, употребом различитих платформи за учење.

Предложене облике подучавања треба мењати и комбиновати да не би дошло до засићења.

Упутити ученике да ефикасно примене прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне срдине и противпожарне заштите за Сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној на исходе прате се и вреднују знања, вештине и ангажовање ученика, узимајући у обзир дефинисане стандарде постигнућа, односно стандарда квалификације.

Наставник треба континуирано да прати напредовање ученика. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Најпре пружити повратну информацију ученику, дати препоруке за даљи рад, а поред тога вредновање треба да има и мотивациону функцију, односно да подиже самопоуздање и заинтересованост ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни рад, да користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да подстиче развој ученика узимајући у обзир њихове различите могућности и различите ниво њиховог предзнања. Повратне информације добијене од ученика користити да се прилагоди подучавање и охрабрују ученици да самооцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависиће од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из тестова, домаћих задатака, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, уз поштовање остварености постављених исхода.

Како међу исходима има и оних који се односе на комуникацију, сарадњу, аргументовање, што доприноси развоју међупредметних компетенција, важно је да се и тај аспект ученичких активности прати и вреднује. Из тог разлога, сваки час и свака активност су прилика да се ученику да повратна информација, па и оцена. На пример, добро постављено питање или аргументовање заслужује поткрепљење оценом јер је свакако одраз ученичког знања, промишљања, радозналости. Ученике треба подстицати и оспособљавати да уз одговарајућу аргументацију сами процењују сопствени напредак у достизању исхода, као и напредак других ученика у одељењу. Тиме праћење и вредновање постају саставни део процеса учења.

Назив предмета: Предузетништво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са појмом, значајем, врстама предузетништва; начином отпочињања пословања и стартап екосистемом;

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;

– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;

– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.

Место реализације наставе: кабинет за предузетништво или учионица опремљена пројектором и рачунарима са интернет конекцијом.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.

Препоруке за планирање наставе

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу.  Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота. 

Препоруке за остваривање наставе

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на крају учења треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.

Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.

При реализацији тема подстицати ученике да користе што различитије изворе информација и да према њима имају критички однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачности. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који извори се могу сматрати поузданим и релевантним, а које податке треба узети са резервом и проверити. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе података као што су књиге, филмови и разговор са људима.

1. Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности.  У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Уколико није могуће организовати посете, пожељно је усмерити ученике да погледају одређене документарне емисије или филмове о успешним предузетницима. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбоље примере за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и документације потребне за то.

Стартап екосистем, Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву.  Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима.  Коначни резултат пројекта може бити презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва, локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије. 

2. Пословни план

Током остваривања ове теме, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине. 

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе, уколико сами желе да истраже неко друго поље делатности. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања. 

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на пројекта треба да буде пословни план за конкретну пословну идеју.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

На почетку остваривања програмо препуручује се иницијални тест (иницијална процена) у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима у предузетништву, примерима из окружења и свог подручја рада.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Препорука је да се настава реализује кроз пројектне задатке и истраживачки рад ученика зато је важно имати евиденције о свим продуктима ученика и водити рачуна да приликом рада у тиму или групи ученици имају различите улоге током времена како би сви имали једнаке прилике за достизање исхода и и евалуацију њиховог рада.

Много тога се може пратити, нпр. начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да је процес рада често важнији од самих резултата.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. За овакав облик рада наставник треба да припреми листе за оцењивање које ће садржати јасне аспекте и идикаторе вредновања. Приликом оцене пословног плана, могу се кроистити већ постојећи обрасци прилагођени узрасту и ученицчким постигнућима. Ученике упознати са свим инструментима и критеријумима који ће бити коришћени приликом оцењивања. У вредновању наученог користе се различити инструменти, на Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

Како се сваки истраживачки рад завршава презентацијом потребно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових вештина у припреми презентација. Ученици треба унапред да знају шта се прати приликом презентовања, а то су показатељи који се тичу садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, колико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционалне или декоративне...), начина излагања (да ли је довољно гласно, јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца (да ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реагују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да процене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.

Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, могу се пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења. 

Назив изборног програма: Власуљарски украси

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања о изради украса од сечене косе за историјске, сценске и авангардне фризуре;

– Оспособљавање ученика за самосталну израду и примену власуљарских украса од различитих сировина;

– Развијање креативних вештина и примену конструкцијске и декоративне технике у обликовању власуљарских украса;

– Подстицање ученика на аналитички и истраживачки рад применом информационих технологија;

– Оспособљавање ученика да стечена знања примене у креативном раду;

– Подстицање ученика на усавршавање и праћење новина у области власуљарства.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију маставе:

Власуљарски украси је предмет који се изучава у трећем разреду као изборни предмет. Приликом остваривања програма одељење се дели на 2 групе до 15 ученика.

Власуљарски украси као и други изборни програми, доприноси остваривању општих исхода образовања и васпитања и развоју кључних и међупредметних компетенција.

Предложени модули за обраду су својим концептом и садржајем усклађени са модулима предмета власуљарство и сценска маска и одговарају узрасту ученика. У оквиру сваког модула дати су кључни појмови садржаја који ће се изучавати.

Наставник кроз различите истраживачке активности треба да подстакне интересовање ученика за креативне процесе и активно учешће.

У оквиру сваког модула наставник у уводном делу презентује материјал који ученике треба да заинтересује. Приликом одабира истраживачких активности наставник треба да помогне ученицима у избору адекватних извора, али и техника истраживања. Ученици могу да истражују индивидуално, у групи или у паровима у зависности од интересовања и захтева наставника. Поред прикупљања података са релевантних интернет страница, прегледа литературе везане за одређену тему. Препоручују се посете музејима и установама које се баве сценском уметношћу.

Током наставе наставник код ученика уочава, прати и вреднује: развој способности и вештина (практичне, истраживачке, изражајне, комуникационе, стваралачке), ниво спровођења активности (практичне и мисаоне). Наставник усмено износи повратне информације ученицима о њиховим активностима и постигнућима у циљу мотивисања ученика, али и пружања смерница за спровођење даљих активности и унапређивања знања, вештина и ставова.

Успешност наставе зависи и од самоевалуације наставног процеса, па осим оцењивања ученика, наставник континуирано треба критички да анализира сопствену праксу. Циљ је да наставник уочи позитивне и негативне карактеристике одређеног начина рада, као и да пронађе алтернативе за отклањање тих карактеристика. Неопходно је успоставити корелацију са другим наставним предметима: власуљарство, сценска маска, сценска ликовна уметност, историја, историја позоришта, музичка култура.

Препоручена литература за наставника:

1. Јасенка Раос: „Власуљарство”, Вараждин, 2014.

2. Frangie C: Zotos Creative Designers, Milady Publishining Comapany, New York,1993.

3. М. Anderson „The Renaissance Extended Mind”, Palgrave Macmillan,2015.

4. E. Chambers „Makeup and Lead Poisonining in the 18th Century„Museum and Collections,www.ucl.ac.uk

Модул: Декор од сечене косе за историјске фризуре

На почетку овог модула упознати ученике са планом и програмом, начином реализације наставе и начином оцењивања. Уводни део је изузетно битан, како би ученици разумели значај теме која ће се изучавати. Обновити знања о обради сечене косе са часова власуљарства. Упутити ученике на поступак анализе и прикупљања потребног материјала за израду украса од сечене косе из периода ренесансе и рококоа. Наставник доводи у везу два историјска периода у ком је власуљарство доживело процват и истиче разлике у изради украса од сечене косе у зависности од поднебља и представника моде тог времена. Ученик на основу инструкција прави идејна решења и према њима боји сировине привременим или трајним бојама. Уз помоћ наставника конструише основу од жице и израђује украс од сечене косе користећи различите мотиве. Украс од сечене косе за фризуру ренесансе захтева лепљење и ушивање ситних треса и плетеница за конструкцију.

Израда украса од сечене косе из периода рококао подразумева прављење макета од жице и пришивеног тила у облику бродова, ветрењача, фонтане и сл. Могу се разматрати конкретни примери ученичких радова или идеје за индивидуална решења. Закључак би могао да буде фокусиран на томе како ученици могу да допринесу лепоти креирања украса од сечене косе за израду фризура. Направљене украсе од косе ученици уклапају у фризуре ренесансе и рококоа на часовима сценске маске.

Модул: Декор од сечене косе за сценске фризуре

Модул Декор од сечене косе за сценске фризуре могуће је обрадити кроз самосталан истраживачки рад ученика уз координацију наставника. Ученик одабира и припрема сировине за израду украса од сечене косе за сценске фризуре према захтевима редитеља. Израђује украсе од сечене косе за плес, традиционално јапанско и кинеско позориште. Прилагођава боју власуљарског украса према боји фризуре и костима. Власуљарски украси сличне боје косе лакше се уклапају у фризуру, а контрасне боје фризуру чине интересантнијом и маштовитијом. Ученик креира украсе од сечене косе користећи традиционалне елементе различитих регија. За плес израђује украсе од сечене косе различитих боја и облика при чему ученик може показати своје умеће и маштовитост. Наставник указује на могућности причвршћивања, уклапања украса у фризуру и примене у обликовању фризура током треће и четврте године школовања.

Модул: Декор од сечене косе за авангардне фризуре

Активности у оквиру овог модула су усмерене на развијање креативности ученика. Самосталном анализом различитих извора и користећи стечена знања првенствено из власуљарства, сценске маске и сценске ликовне уметности ученици долазе до информација. Препорука је да инспирација за израду украса од сечене косе буде модна колекција савременог креатора по избору ученика. Потом треба да предложе и ураде идејни пројекат на основу креација из модног каталога. Наставник оспособљава ученике да самостално креирају украс од сечене косе за ревијалне и фантази фризуре. Коришћење украса од сечене косе утиче на величину и занимљивост фризуре. Указати на значај уклапања власуљарског украса приликом израде фантази фризуре и коришћење истих мотива у шминкању. Након израде украса ученици презентују радове и дискутују о добијеним резултатима. Пожељно је организовати изложбу ученичких радова.

Упутити ученике да примене прописане мере безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне средине и противпожарне заштите за сценског маскера и власуљара.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације сценски маскер и власуљар. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање:

Праћење активности ученика на часовима

Праћење напретка кроз модуле

Дискусије у малим групама: организација ученика у групе и вођење дискусија може помоћи у размевању градива на одређену тему и повезивању са стручним предметима. Ученици се могу оцењивати на основу своје активности и доприноса у групи.

Сумативно оцењивање:

Презентације: ученици могу радити презентације на одређене теме, показујући своје разумевање и способност презентовања информација.

Пројектни рад који ће показати колико су ученици успели да примене стечено знање и вештине у пракси (примери су наведени у упутству за дидактичко-методичко остваривање модула).

Практичан рад израда украса од сечене косе

Препоручује сe континуирано праћење ученика током наставног процеса како би се могла благовремено интервенисати и пружити помоћ ученицима који имају тешкоће у савладавању градива.

Назив изборног програма: Медицина и лепота

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Формирање позитивног става према здравом понашању и стилу живљења у циљу очувањa здравља и природне лепоте;

– Оспособљавање ученика да стечена знања из медицине користе у професионалном раду поштујући професионалне стандарде и прописане мере безбедности и заштите здравља на раду;

– Усвајање знања из естетске хирургије и анти-аге процедуре које се примењују у свакодневном животу;

– Оспособљавање ученика да стечена знања о кожи, длаци и ноктима примењују у професионалном раду;

– Развијање знања о значају корекције код недостатака и реконструкције урођених и стечених аномалија;

– Оспособљавање ученика да претходна и нова знања из менталне хигијене, болести зависности, принципима правилне исхране и другим утицајима на здравље успешно примењују у животу и професионалном раду;

– Развијање критичког мишљења у вези естетске хирургије као болести зависности савременог доба у тежњи ка савршенству и лепоти.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

Медицина и лепота је предмет који се изучава у трећем разреду као изборни предмет.

Теме се реализују кроз теоријску наставу.

Методе рада: монолошка, дијалошка, демонстрација, дискусија, хеуристичка, интерактивна, подстицајна, сазнајна

Место реализације наставе: Школски кабинет, учионица

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања. Циљ изучавања је да ученици повежу претходна знања из анатомије, хигијене, дерматологије, прве помоћи, познавања препарата, сценске маске и прошире знања у склопу овог предмета. Упутити ученике на одређене интернет странице са садржајем везаним за наставне теме, као и на литературу. Приказати технике естетске хирургије и анти-аге процедура (видео снимци). Излагање подржати цртежом на табли, сликама и фотографијама или илустрованим материјалом, power point презентацијом или видео записима, моделима коже, човечијег тела, дерматолошки атлас или користећи интернет и пројекције са видео-бим пројектора или видео снимцима, разговорима, анализе примера из свакодневног живота и праксе. Свака тема се наставља на садржај претходне и повезује са садржајем следеће, као и ослања на претходно стечена знања из других стручних предмета. Такође је важно повезивати садржаје који се изучавају у овом предмету са одговарајућим тематским целинама других стручних предмета (Основе анатомије и физиологије, Хигијена и прва помоћ, Сценске маске, Основе власуљарства, Дерматологијом, Цртање и сликање, Физичко васпитање и другим). Пратити напредовање ученика, усмеравати га, помоћи му у усвајању знања и вештина. Фокус је на самом процесу учења – предвиђени садржаји се усвајају кроз активне облике наставе: интерактивна предавања, самосталним прикупљањем и анализирањем знања и информација; систематизацијом и презентацијом садржаја; Презентације ученика које припремају самостално или у пару, уз подршку наставника и додатне изворе информација.

Препоручена литература за наставника:

1. С. Мазић, С. Радовановић, М. Катанчевић „Естетска нега 3” за четврти разред медицинске и других стручних школа, Завод за уџбенике.

Упутити ученике на одговоран однос према свом здрављу према кориснику услуга и примени принципе и средства санитарно-хигијенске заштите

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења, а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања или реферата, презентација које припремају ученици.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. Предлог за сумативно оцењивање (у складу са индивидуалним способностима и напредовањем ученика): активност на часу, усмене провере знања, писане провере, домаћи задатак по потреби, презентације ученика које припремају самостално или у пару.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Назив изборног програма: Историја филма

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање неопходних знања о развоју филма;

– Развијање неопходних знања о периодизацији, појмовима и личностима европске, светске и српске кинематографије;

– Овладавање начелима сценског израза кроз периоде;

– Развијање стваралачког мишљења, опажања и изражавања током процеса осмишљавања маски;

– Оспособљавање ученика да стечена знања примењују у креативном сценском раду, свакодневном животу, личном усавршавању, развијању националног и културног идентитета, даљем школовању и будућем раду.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацијуе наставе:

Настава се изводи са целим одељењем у учионици, културном објекту са наменом за позоришну уметност.

Препоруке за планирање наставе:

Наставник креира свој годишњи план рада, оперативне планове, наставне јединице, задатке/пројекте полазећи од циља, исхода за крај разреда и тема и садржаја програма. На основу једног исхода могуће је осмислити више задатака и активности. Такође, један задатак/активност може водити ка достизању више исхода. Квалитет и трајност знања, вештина и ставова ученика зависе од принципа, облика, метода и средстава који се користе у процесу учења. Савремена настава Историје филм претпоставља остваривање исхода уз откривање, истраживање, пројектно учење. Наставник у свом планирању треба да се ослања на знања која су ученици претходно стекли у свом образовању.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљем и исходима, планом и начином оцењивања. Настава се реализује кроз предавања, дискусију, видео презентацију, приказивањем доступних снимака, фотографија, филмова. Од посебног значаја је посета културно-историјским установама са филмском и уметничком наменом у земљи и иностранству, уколико је могућа. Неопходно је успоставити корелацију са другим наставним областима као што су: књижевност, историја, историја уметности, сценска ликовна уметност, сценска шминка, сценски костим, историја позоришта. Мотивисати ученике да самостално повезују садржаје програма са садржајима сродних предмета. Задавањем једноставнијих истраживачких задатака ученици би били у прилици да прикупљају, уређују, анализирају и презентују податке и закључке. Посебан квалитет оваквог начина рада је постизање остваривања међупредметних компетенција.

Увод у филм: Ко је ко на филму?

Развој немог филма у Америци и Европи: развој, утицај и значај Едисона, браће Лимијер, Ж. Мелијеса; The Motion Picture Patents Company, појава дугометражног филма, настанак стар система, селидба у Холивуд; културни контекст и ширење доминације Холивуда; живот и дело Дејвида Грифита; нарација монтажом, нарација унутар кадра; филм Нетрпељивост; Сенет, Чаплин, Китон, Лојд; Вине, Мурнау, Ланг, Карл Мајер; порекло совјетског филма, кино-око, „ефекат Куљешов”; живот и дело Сергеја Ајзенштајна; филм Оклопњача Потемкин, остали совјетски филмски ствараоци (Пудовкин, Довженко).

Развој звучног филма до другог светског рата и амерички систем студија: културно-историјски контекст доласка звука; појава записа звука на диску, филмској траци; рађање мјузикла, гангстерски и детективски филм; MGM, Paramount, Warner Bros, 20th Century Fox; Штернберг, Џ. Форд, Х. Хокс, А. Хичкок.

Европа тридесетих и ширење звука у свету: културно-историјски контекст развоја и ширења звука у Британији, Немачкој, Италији, Совјетском Савезу и Француској; живот и дело Жан Реноара; живот и дело Орсона Велса.

Европски и амерички филм после другог светског рата: културно – историјски контекст настанка италијанског неореализма; карактеристике новог таласа у Француској, први филмови, стил; Жан-Лик Годар, Франсоа Трифо и Клод Шаброл; културно-историјски контекст развоја филма у Аустралији и Канади; мјузикл, комедија, вестерн, гангстерски филм, научна фантастика.

Развој кинематографије у Србији: Културно-историјски контекст развоја кинематографије; Чича Илија Станојевић, биографија и значај; Михајло Ал. Поповић, биографија и значај; карактеристике покрета црни талас; партизански вестерн и историјски спектакл; Марковић, Карановић, Паскаљевић, Зафрановић, Грлић.

Нови Холивуд: културно-историјски контекст настанка и развоја новог америчког таласа; Пекинпо, Алтман, Касаветис, Богдановић, Копола, Скорсезе, Спилберг, Лукас, Кјубрик...

Савремени еврпоски и амерички филм: Културно-историјски контекстразвоја савременог филма у Немачкој, Француској, Шпанији и САД; Вандерс и Фазбидер, Вуди Ален, Вес Андерсон, Тим Бартон, Џим Џармуш, Тарантино, Аки Каурисмаки.

Препоручена литература за наставника:

Д. Кук, Историја филма, Београд, Клио, 2007

Д. Паркинскон, Историја филма, Београд, Дерета, 2014

Упутити ученике да примене прописане мере безбедности, заштите здравља на раду и заштите животне средине.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник одређује елементе за процењивање напретка и оцењивање постигнућа у складу са задацима/активностима које је планирао. Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да редовно информише ученике о циљевима часа/задатка/активности и о томе шта се од њих очекује.

Елементи за праћење напредовања ученика су: