Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

2

На основу члана 67. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о плану и програму наставе и учења основног образовања са интензивним учењем француског језика

Члан 1.

Овим правилником утврђује се план и програм наставе и учења основног образовања и васпитања са интензивним учењем француског језика, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења свих обавезних предмета осим предмета Француски језик, изборних програма и активности остварује се и у складу са:

1) Правилником о плану наставе и учења за први циклус основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за први разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/17, 12/18, 15/18, 18/18, 1/19, 2/20, 16/22, 1/23 – исправка, 13/23 и 14/23);

2) Правилником о програму наставе и учења за други разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 16/18, 3/19, 5/21 и 13/23);

3) Правилником о програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 5/19, 1/20, 6/20, 7/22 и 13/23);

4) Правилником о програму наставе и учења за четврти разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/19, 6/20, 7/21, 1/23 и 13/23);

5) Правилником о плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 15/18, 18/18, 3/19, 3/20, 6/20, 17/21, 16/22, 13/23, 14/23 и 3/24);

6) Правилником о плану наставе и учења за седми и осми разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 18/18 и 13/23);

7) Правилником о програму наставе и учења за седми разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 5/19, 1/20, 6/20, 8/20, 5/21, 17/21, 16/22, 13/23 и 14/23);

8) Правилником о програму наставе и учења за осми разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/19, 2/20, 6/20, 5/21, 17/21, 16/22, 13/23, 14/23 и 4/24);

9) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за први разред основне школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 5/01);

10) Правилником о наставном програму за први и други разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/04, 20/04, 1/05, 3/06, 15/06, 2/08, 2/10, 7/10, 3/11, 7/11, 1/13, 4/13, 14/13, 5/14, 11/14, 11/16, 6/17 и 12/18), са програмом изборног наставног предмета Верска настава за други разред;

11) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за трећи разред основне школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 23/04);

12) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за четврти разред основне школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/05);

13) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за пети разред основне школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/05);

14) Правилником о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 5/08, 3/11, 1/13, 5/14, 11/16, 3/18, 12/18 и 3/20), са програмом обавезног изборног наставног предмета Верска настава;

15) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за седми разред основне школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 2/08);

16) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за осми разред основне школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 7/08);

17) Правилником о програму наставе и учења за предмет Српски као страни језик („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 11/19) – за стране држављане, уколико изаберу као изборни програм.

Члан 3.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-135/2024-07

У Београду, 9. августа 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА СА ИНТЕНЗИВНИМ УЧЕЊЕМ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА

ПРВИ ЦИКЛУС

Ред. број

А. ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

1.

Српски језик

____________ језик1

5

180

5

180

5

180

5

180

2.

Српски језик као нематерњи2

2

72

2

72

3

108

3

108

3.

Француски језик

6

216

6

216

6

216

6

216

4.

Математика

5

180

5

180

5

180

5

180

5.

Свет око нас

2

72

2

72

6.

Природа и друштво

2

72

2

72

7.

Ликовна култура

1

36

2

72

2

72

2

72

8.

Музичка култура

1

36

1

36

1

36

1

36

9.

Физичко и здравствено васпитање

3

108

3

108

3

108

3

108

10.

Дигитални свет

1

36

1

36

1

36

1

36

У К У П Н О: А

24–26*

864–936*

25–27*

900–972*

25–28*

900–1008*

25–28*

900–1008*

Ред. број

Б. ИЗБОРНИ ПРОГРАМИ

1

Верска настава/ Грађанско васпитање3

1

36

1

36

1

36

1

36

2.

Матерњи језик/говор са елементима националне културе 4

2

72

2

72

2

72

2

72

3.

Српски као страни језик5

2

72

2

72

2

72

2

72

У К У П Н О: Б

1–3*

36–108*

1–3*

36–108*

1–3*

36–108*

1–3*

36–108*

У К У П Н О: А + Б

25–27*

900–972*

26–28*

936–1008*

26–29*

936–1044*

26–29*

936–1044*

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети и изборни програми

Ред. број

ОБЛИК ОБРАЗОВНО– ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

1.

Редовна настава

25–27*

900–972*

26–28*

936–1008*

26–29*

936–1044*

26–29*

936–1044*

2.

Допунска настава

1

36

1

36

1

36

1

36

3.

Додатна настава

1

36

1

36

4.

Настава у природи**

7–10 дана годишње

7–10 дана годишње

7–10 дана годишње

7–10 дана годишње

Ред. број

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

1.

Час одељењског старешине

1

36

1

36

1

36

1

36

2.

Ваннаставне активности6

1–2

36–72

1–2

36–72

1–2

36–72

1–2

36–72

3.

Екскурзија

1–3 дана годишње

1–3 дана годишње

1–3 дана годишње

1–3 дана годишње

1 Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.

2 Реализује се у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.

3 Ученик бира један од понуђених изборних програма.

4 Ученик припадник националне мањине који слуша наставу на српском језику може да изабере овај програм али није у обавези.

5 Ученик који је страни држављанин може да изабере овај програм али није у обавези. Програм наставе и учења Српског као страног језика остварује се у складу са Правилником о програму наставе и учења за предмет Српски као страни језик („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 11/19).

6 Школа реализује ваннаставне активности у области науке, технике, културе, уметности, медија и спорта.

* Број часова за ученике припаднике националних мањина

** Настава у природи организује се у складу са одговарајућим правилником.

ДРУГИ ЦИКЛУС

Ред. број

А. ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

1.

Српски језик и књижевност

_________језик1

5

180

4

144

4

144

4

136

2.

Српски као нематерњи језик 2

3

108

3

108

3

108

2

68

3.

Француски језик

6

216

6

216

6

216

6

204

4.

Ликовна култура

2

72

1

36

1

36

1

34

5.

Музичка култура

2

72

1

36

1

36

1

34

6.

Историја

1

36

2

72

2

72

2

68

7.

Географија

1

36

2

72

2

72

2

68

8.

Физика

2

72

2

72

2

68

9.

Математика

4

144

4

144

4

144

4

136

10.

Биологија

2

72

2

72

2

72

2

68

11.

Хемија

2

72

2

68

12.

Техника и технологија

2

72

2

72

2

72

2

68

13.

Информатика и рачунарство

1

36

1

36

1

36

1

34

14.

Физичко и здравствено васпитање

2

72+543

2

72+543

3

108

3

102

У К У П Н О: А

28–31*

1008–1116*

29–32*

1044–1152*

32–35*

1152–1260*

32–34*

1088–1156*

Ред. број

Б. ИЗБОРНИ ПРОГРАМИ

1

Верска настава/ Грађанско васпитање4

1

36

1

36

1

36

1

34

2.

Други страни језик5

2

72

2

72

2

72

2

68

3.

Матерњи језик/говор са елементима националне културе 6

2

72

2

72

2

72

2

68

4.

Српски као страни језик7

2

72

2

72

2

72

2

68

У К У П Н О: Б

3–5*

108–180*

3–5*

108–180*

3–5*

108–180*

3–5*

102–170*

У К У П Н О: А + Б

31–34*

1116–1224*

32–35*

1152–1260*

35–38*

1260–1368*

35–37*

1190–1258*

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

Ред. број

ОБЛИК ОБРАЗОВНО– ВАСПИТНОГ РАДА

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

1.

Редовна настава

31–34*

1116–1224*

32–35*

1152–1260*

35–38*

1260–1368*

35–37*

1190–1258*

2.

Слободне наставне активности8

1

36

1

36

1

36

1

34

3.

Допунска настава

1

36

1

36

1

36

1

34

4.

Додатна настава

1

36

1

36

1

36

1

34

Ред. број

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ

ОБРАЗОВНО–ВАСПИТНОГ РАДА

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

нед.

год.

1.

Час одељењског старешине

1

36

1

36

1

36

1

34

2.

Ваннаставне активности9

1

36

1

36

1

36

1

34

3.

Екскурзија

До 2 дана годишње

До 2 дана годишње

До 2 дана годишње

До 3 дана годишње

1 Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.

2 Реализује се у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.

3 Обавезне физичке активности реализују се у оквиру предмета Физичко и здравствено васпитање.

4 Ученик бира један од понуђених изборних програма.

5 Ученик бира страни језик са листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским могућностима и изучава га до краја другог циклуса.

6 Ученик припадник националне мањине који слуша наставу на српском језику може да изабере овај програм, али није у обавези.

7 Ученик који је страни држављанин може да изабере овај програм али није у обавези. Програм наставе и учења Српског као страног језика остварује се у складу са Правилником о програму наставе и учења за предмет Српски као страни језик („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 11/19).

8 Слободне наставне активности школа планира Школским програмом и Годишњим планом рада. Ученик обавезно бира једну активност са листе од три слободне наставне активности које школа нуди.

9 Ваннаставне активности могу да буду: друштвене, уметничке, техничке, хуманитарне, културне, као и друге активности у складу са просторним и људским ресурсима школе.

* Број часова за ученике припаднике националних мањина.

НАПОМЕНА: Часови обавезних предмета, изборних програма, активности и осталих облика образовно-васпитног рада у оба циклуса трају по 40 минута.

ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ИНТЕНЗИВНО УЧЕЊЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА

ЦИЉЕВИ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА СУ:

1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју ученика;

2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;

3) свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;

4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;

5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине и еколошке етике, заштите и добробити животиња;

6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода образовања и васпитања заснованог на провереним научним сазнањима и образовној пракси;

7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у савременом друштву које се мења;

8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;

9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење, развијање међупредметних компетенција за потребе савремене науке и технологије;

10) развој свести о себи, развој стваралачких способности, критичког мишљења, мотивације за учење, способности за тимски рад, способности самовредновања, самоиницијативе и изражавања свог мишљења;

11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;

12) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства;

13) развијање позитивних људских вредности;

14) развијање компетенција за разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву;

15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, развој толеранције и уважавање различитости;

16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине;

17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и васпитања, завршавање образовања и васпитања у предвиђеном року са минималним продужетком трајања и смањеним напуштањем школовања;

18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање образовног нивоа становништва Републике Србије као државе засноване на знању.

ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Општа предметна компетенција или језичка комуникативна компетенција обухвата поседовање свести о језику као комуникационом средству, располагање основном језичком писменошћу и схватање повезаности између језика и културних идентитета. Она омогућава ученику да се користи једноставним језичким средствима у циљу обављања елементарне писмене и усмене комуникације, остваривања интеракције и преношења информативних и других садржаја из полазног језика ка циљном и обрнуто, у приватном, јавном и образовном контексту.

Основни ниво

Ученик разуме главне информације у најједноставнијим писаним и усменим исказима. У усменом и писаном општењу користи најједноставнија језичка средства за исказивање информација о себи и својим непосредним потребама. Познаје основне граматичке и лексичке елементе. Разуме основне појаве и процесе циљне културе.

Средњи ниво

Ученик разуме препознатљиве и предвидиве информације у фреквентнијим и једноставнијим врстама писаних текстова и формама усменог општења, а које се односе на њему блиске ситуације и појаве.

Користи типске фразе, готове изразе, конструкције и просте реченице за формулисање конкретних исказа везаних за сопствену личност и свакодневне активности или послове. Познаје одређени број правилних граматичких елемената и структура и основну лексику из домена сопствене свакодневице и непосредног интересовања. Поседује свест о суштинским сличностима и разликама између своје и циљне културе.

Напредни ниво

Ученик разуме већи број речи и израза у свакодневној усменој и писаној комуникацији, везаних за сопствену личност, окружење, интересовања, школски контекст. Поседује елементарни репертоар језичких средстава за савладавање типичних и уобичајених свакодневних комуникативних ситуација.

Ученик познаје већину једноставнијих и одређени број сложенијих граматичких правила и фреквентне лексике. Ученик прихвата постојање разлика између сопствене и циљне културе и прилагођава своје понашање основним општеприхваћеним друштвеним конвенцијама.

СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1) ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Функционално-прагматичка компетенција представља комуникативну компетенцију у ужем смислу и обухвата умеће рецепције (разумевања говора и разумевања писаног текста), умеће продукције (писано и усмено изражавање), умеће интеракције и умеће језичког посредовања (медијације).

Основни ниво

Ученик разуме најфреквентније речи и изразе из свакодневног спорог и разговетног говора, као и најједноставније писане текстуалне форме. Уме да обави основне комуникативне активности (поздрављање, представљање, добродошлица, опраштање, захваљивање, пружање информација о себи, распитивање о суштинским информацијама које се тичу саговорника).

Средњи ниво

Ученик разуме уобичајене речи, изразе, фразе и кратке везане усмене исказе и записе који се тичу његових непосредних искуствених доживљаја и сфера интересовања. Сналази се у кратким и увежбаним комуникационим секвенцама и улогама, уз употребу научених и уобичајених фраза и формула (постављање питања и давање одговара).

Напредни ниво

Ученик разуме фреквентне и уобичајене писане и усмене исказе, као и кратке, једноставне текстове и усмене прилоге везане за познате теме, појаве и догађаје. Обавља основне језичке функције (давање и тражење, тј. размена информација о искуствено блиским датостима и појавама, једноставно исказивање идеја и мишљења), у писаном и усменом општењу, уз успостављање базичног, али ефикасног друштвеног контакта.

2) ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Лингвистичка компетенција се односи на познавање и разумевање принципа функционисања и употребе језика и обухвата фонолошко-фонетска, правописна, лексичка, семантичка, граматичка (морфосинтаксичка) знања.

Основни ниво

Ученик познаје изговор фреквентних, понављаних и меморисаних гласова, као и неких најчешћих гласовних група. Повезује гласове и начин(е) њиховог записивања у увежбаним речима. Познаје ограничени број регуларних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог контигента језичких средстава. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за савладавање основних комуникативних активности.

Средњи ниво

Ученик познаје исправан изговор већине гласова и гласовних група, уз ограничења акценатско-интонацијске природе. Ученик исправно записује гласове и гласовне комбинације и познаје одређен број основних правописних правила. Ученик познаје једноставне граматичке елементе и конструкције. Ученик познаје ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.

Напредни ниво

Ученик углавном правилно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим и неувежбаним комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила. Записује речи и изразе с релативном ортографском тачношћу и познаје фреквентна правописна правила. Познаје одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе именица, глагола, придева, прилога. Ученик познаје фреквентне лексичке елементе који се односе на искуствено блиске теме и ситуације.

3) ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Основни ниво

Ученик познаје основне појаве и процесе који одликују свакодневни живот циљне културе / циљних култура, познаје основне просторне и временске оквире развоја циљне културе / циљних култура, као и најзначајније личности и дела из историје и савременог доба. Ученик показује интересовање за одређене појаве и личности циљне културе.

Средњи ниво

Ученик поседује основна знања о разликама у свакодневном животу и разуме да су разлике последица сложености културе. Ученик познаје и разуме основне природне и друштвене специфичности циљне културе. Ученик поседује свест о основним сличностима и разликама између своје и циљне културе и препознаје/избегава најкритичније табуе и неспоразуме у комуникацији. Негује позитиван и отворен став према разликама које препознаје између своје и циљне културе.

Напредни ниво

Ученик поседује општа знања о свакодневном животу, друштву и култури страног/страних језика. Разуме утицај природних и друштвених појава на процесе у властитој и циљној култури; разуме положај земаља циљне културе у свету и њихову везу са властитом културом. Прихвата разлике које постоје између властите и циљне културе и уме да прилагоди понашање основним конвенцијама. Негује став отворености и радозналости према циљној култури / циљним културама и поседује основне вештине за критичко истраживање и разумевање појава циљне и властите културе.

Први страни језик

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу.

1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ПСТ.1.1.1. Разуме фреквентне речи и једноставне изразе у јасно контекстуализованом и спором говору.

ПСТ.1.1.2. Разуме једноставне поруке и питања која се односе на једноставне информације и непосредно окружење.

ПСТ.1.1.3. Разуме кратка, једноставна, разговетно и споро изговорена упутства.

ПСТ.1.1.4. Разуме кратка саопштења и питања која се односе на познате/блиске теме.

ПСТ.1.1.5. Разуме предмет једноставног разговора других лица о познатим/блиским темама (нпр. личне и породичне ствари, непосредно окружење) уколико се говори споро и разговетно. ПСТ.1.1.6. Разуме појединачне речи и једноставне изразе из текстова савремене музике.

РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ПСТ.1.1.7. Разуме кратке поруке које се односе на једноставне информације и непосредно окружење (нпр. писма, мејлови итд.).

ПСТ.1.1.8. Разуме кратка, појединачна упутства која се тичу његових непосредних потреба, уколико укључују визуелне елементе.

ПСТ.1.1.9. Разуме општи смисао и најважније информације у једноставним врстама текстова (кратке приче, извештаји, огласи, временске прогнозе и сл.) уз одговарајуће илустративне елементе.

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.1.1.10. Успоставља и одржава друштвени контакт користећи једноставна језичка средстава приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, давања података о себи, распитивања о основним подацима који се тичу саговорника (нпр. ко је, одакле је, чиме се бави итд.).

ПСТ.1.1.11. Уз дуже паузе и уз помоћ саговорника, саопштава основне информације о себи и свом непосредном окружењу, тражи одређени предмет, користећи кратке једноставне исказе.

ПСТ.1.1.12. Уз дуже паузе, описује или представља људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности користећи најједноставнија језичка средства.

ПСТ.1.1.13. Поставља једноставна питања о темама које одговарају његовим интересовањима (слободно време, хоби, школа, породица, другови) и одговара на слична питања саговорника.

ПСТ.1.1.14. Поставља и одговара на питања која се односе на изражавање допадања и недопадања, слагања и неслагања користећи једноставна језичка средства.

ПСТ.1.1.15. Формулише молбе и извињења.

ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.1.1.16. Пише једноставне податке о себи и лицима из блиског окружења, у обрасцима, упитницима или табелама.

ПСТ.1.1.17. Пише краће белешке о важним информацијама и тренутним потребама.

ПСТ.1.1.18. Писаним путем доставља/тражи основне информације о себи/другима.

ПСТ.1.1.19. Пише кратке и једноставне поруке (нпр. СМС, имејл, објаве на друштвеним мрежама) у којима се захваљује, извињава или нешто честита.

ПСТ.1.1.20. Повезује неколико кратких исказа у кратак, везани текст о блиским темама.

МЕДИЈАЦИЈА

ПСТ.1.1.21. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао јавних натписа и краћих текстова опште информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...).

ПСТ.1.1.22. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа на страном језику.

ПСТ.1.1.23. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког писаног текста на страном језику.

2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.1.2.1. Препознаје и разумљиво изговара једноставније гласове и најчешће гласовне групе и познаје основне интонацијске схеме (нарочито упитну).

ПСТ.1.2.2. Правилно записује познату лексику.

ПСТ.1.2.3. Познаје и користи ограничен број фреквентних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог репертоара језичких средстава.

ПСТ.1.2.4. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за обављање основних комуникативних активности.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.1.3.1. Познаје основне појаве свакодневног живота циљних култура (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода).

ПСТ.1.3.2. Зна за регије и државе у којима се страни језик користи као већински.

ПСТ.1.3.3. Познаје најзначајније историјске догађаје циљних култура.

ПСТ.1.3.4. Познаје неколико најпознатијих историјских и савремених личности циљних култура; наводи и на матерњем језику даје основне податке о некој личности из циљних култура за коју показује интересовање.

ПСТ.1.3.5. Познаје неколико најпознатијих културних остварења циљних култура; наводи и описује на матерњем језику неколико локација циљних култура за које показује интересовање.

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.

1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ПСТ.2.1.1. Разуме краће низове (2–3) саопштења, упутстава, молби који се односе на његове потребе и интересовања.

ПСТ.2.1.2. Разуме основни смисао и главне информације из разговора двоје или више (са) говорника о блиским и познатим темама, уколико се говори разговетно и умереним темпом.

ПСТ.2.1.3. Разуме основни смисао и главне информације споријих, јасно артикулисаних монолошких излагања и прича о познатим и узрасно адекватним темама, уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања.

ПСТ.2.1.4. Разуме основни смисао и главне информације из подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим и узрасно адекватним темама, уколико се говори споро и разговетно.

ПСТ.2.1.5. Разуме општи смисао и фреквентне фразе и изразе једноставнијих текстова из савремене музике.

РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ПСТ.2.1.6. Разуме општи смисао и главне информације у краћим порукама, писмима, мејловима о блиским темама.

ПСТ.2.1.7. Разуме краће низове (2–3) упутстава која се тичу његових непосредних потреба (нпр. оријентација у простору, употреба уређаја и апарата, правила игре и сл.), праћених визуелним елементима.

ПСТ.2.1.8. Разуме општи смисао и главне информације у краћим текстовима, различитих врста и једноставне садржине, са интернета или других писаних медија, о познатим и узрасно адекватним темама.

ПСТ.2.1.9. Разуме општи смисао једноставних књижевних текстова прилагођених узрасту и интересовањима.

ПСТ.2.1.10. Разуме општи смисао и једноставније формулације у текстовима савремене музике.

ПСТ.2.1.11. Разуме смисао једноставних рекламних порука уколико не садрже игру речи или неко конотативно/скривено/метафорично значење.

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.2.1.12. Успева да поведе и/или одржи разговор на блиске и познате теме.

ПСТ.2.1.13. Уз краће паузе и минималну помоћ саговорника, размењује информације, тражи одређени предмет, објашњење, услугу, повезујући неколико краћих исказа у смислену целину.

ПСТ.2.1.14. Уз краће паузе, описује себе и своје непосредно окружење, свакодневне активности, искуства из прошлости користећи једноставна језичка средства.

ПСТ.2.1.15. Поставља и одговара на 2–3 повезана питања, о познатим темама, у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз одговарајућу помоћ саговорника и понављање.

ПСТ.2.1.16. Исказује допадање и недопадање, слагање и неслагање и једноставним језичким средствима даје кратко објашњење.

ПСТ.2.1.17. Размењује основне информације о плановима и обавезама.

ПСТ.2.1.18. Једноставним језичким средствима пореди људе, ствари и појаве.

ПСТ.2.1.19. Објашњава оно што не разуме и тражи помоћ вербалним и невербалним средствима.

ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.2.1.20. Писаним путем доставља/тражи или преноси детаљније информације, обавештења или податке о себи и другима.

ПСТ.2.1.21. Пише једноставна лична писма, поруке, мејлове у којима се са пријатељима и познаницима договара о активностима или одговара на питања.

ПСТ.2.1.22. Саставља краће текстове о себи, својој породици и непосредном окружењу.

ПСТ.2.1.23. Описује искуства, активности и догађаје из прошлости користећи једноставније језичке структуре и увежбану лексику.

МЕДИЈАЦИЈА

ПСТ.2.1.24. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао и појединачне информације краћих и једноставнијих писаних текстова опште информативне природе.

ПСТ.2.1.25. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег усменог исказа.

ПСТ.2.1.26. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег писаног текста.

ПСТ.2.1.27. На страном језику саопштава туристима најједноставније информације које су тражили од трећег лица (назив улице, број линије у градском саобраћају, цену).

2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.2.2.1. Препознаје и разумљиво изговара већину гласова и гласовних група, уз одређена прозодијска ограничења (акценти, интонација, дужина).

ПСТ.2.2.2. Правилно записује фреквентне и увежбане речи, познаје и примењује одређени број основних правописних правила.

ПСТ.2.2.3. Познаје и користи једноставније граматичке елементе и конструкције.

ПСТ.2.2.4. Поседује ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.2.3.1. Разуме и описује сличности и разлике у свакодневном животу (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода).

ПСТ.2.3.2. Познаје основне елементе у области умећа живљења (начин обраћања и поздрављања, тачност, конвенције и сл.).

ПСТ.2.3.3. Препознаје најкритичније обрасце понашања који су непримерени/неприкладни у контексту циљних култура.

ПСТ.2.3.4. Препознаје најчешће стереотипе у вези са својом и циљним културама.

ПСТ.2.3.5. Познаје основне одлике регија и држава у којима се страни језик користи као већински.

ПСТ.2.3.6. Познаје животне услове који владају у појединим екосистемима света (клима, географске одлике и сл.) где се користи страни језик.

ПСТ.2.3.7. Препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости циљних култура.

ПСТ.2.3.8. Представља и укратко описује на циљном језику неколико познатих личности и појава из циљних култура, као и оне за које показује интересовање.

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.

1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ПСТ.3.1.1. Разуме дуже низове саопштења, упутстава, молби итд. који се тичу његових потреба и интересовања.

ПСТ.3.1.2. Разуме основни смисао и главне информације у аутентичном разговору два или више (са)говорника, уколико се говори разговетно и умереним темпом.

ПСТ.3.1.3. Разуме основни смисао и главне информације јасно артикулисаних монолошких излагања, прича, презентација и предавања на узрасно адекватне и блиске теме, уз одговарајућу визуелну подршку.

ПСТ.3.1.4. Разуме основни смисао и може да издвоји главне информације из аутентичних подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим, узрасно адекватним темама (нпр. репортажа, научно-популарних, документарних, играних, анимираних филмова, спотова) које слуша/гледа у смисленим целинама.

ПСТ.3.1.5. Разуме општи смисао и већину фраза и израза сложенијих разговетних текстова савремене музике.

РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ПСТ.3.1.6. Разуме општи смисао и може да издвоји већину релевантних информација у порукама, писмима и мејловима о блиским темама.

ПСТ.3.1.7. Разуме упутства која се односе на сналажење на јавним местима (нпр. руковање апаратима и уређајима, упозорења, безбедносне информације и сл.).

ПСТ.3.1.8. Разуме општи смисао и главне информације различитих врста текстова са интернета или других писаних медија који су у складу са узрастом и интересовањима ученика.

ПСТ.3.1.9. Разуме главне идеје, поруке и специфичне информације адаптираних верзија белетристике за младе.

ПСТ.3.1.10. На основу смисла читавог текста и садржаја појединачних делова открива значења непознатих речи и конструкција.

ПСТ.3.1.11. Разуме експлицитно изражена осећања, жеље и расположења.

ПСТ.3.1.12. Разуме општи смисао и већину фраза и израза у текстовима из савремене музике.

ПСТ.3.1.13. Разуме смисао једноставних рекламних порука.

ПСТ.3.1.14. Проналази потребне информације у речницима, енциклопедијама, брошурама и на интернет страницама.

ПСТ.3.1.15. Разуме и може да издвоји потребне информације из табела, графикона, информатора и сл.

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.3.1.16. Течно и с лакоћом описује себе и околину, школски контекст и приватан живот, свакодневне навике, искуства/догађаје из прошлости и планове за будућност.

ПСТ.3.1.17. Учествује у неформалном и формалном разговору (нпр. са наставницима, службеним лицима и сл.), поставља и одговара на неколико питања у низу на познате теме у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз евентуалну помоћ и понављање.

ПСТ.3.1.18. Објашњава зашто му се нешто допада или не допада, зашто се слаже или не слаже, зашто нешто воли или не; на једноставан начин износи и образлаже своје ставове и мишљење.

ПСТ.3.1.19. Објашњава оно што не разуме, уме да тражи помоћ и да изрази мишљење/потребу расположивим језичким средствима.

ПСТ.3.1.20. На једноставан начин излаже на задату тему и одговара на питања која се односе на њу.

ПСТ.3.1.21. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл.

ПСТ.3.1.22. Резимира текст који слуша или чита ослањајући се у мањој мери на језичка средства која се у њему појављују.

ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.3.1.23. Пише обична и електронска писма у којима са пријатељима и познаницима договара активности и једноставним језичким средствима обрађује/спомиње узрасно релевантне теме.

ПСТ.3.1.24. Пише краће текстове од неколико логички повезаних реченица о узрасно релевантним темама (о себи, друштвеном и природном окружењу, аспектима приватног и школског живота).

ПСТ.3.1.25. Прецизно описује искуства, активности и догађаје из садашњости и прошлости у виду дескриптивних и наративних текстова користећи познате сложеније језичке структуре и адекватну лексику.

ПСТ.3.1.26. Пише кратке приче од понуђеног језичког материјала на узрасно адекватне теме.

ПСТ.3.1.27. Резимира/парафразира одслушан или прочитан текст, ослањајући се минимално на језичка средства која се у њему појављују.

ПСТ.3.1.28. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл.

МЕДИЈАЦИЈА

ПСТ.3.1.29. На матерњем језику саопштава основну тему и појединачне информације нешто опширнијег усменог исказа, примереног узрасту и интересовањима.

ПСТ.3.1.30. На матерњем језику преноси саговорнику тему, садржај и главне информације из краћих и једноставнијих писаних текстова (новинских и књижевних), примерених узрасту и интересовањима.

ПСТ.3.1.31. На страном језику саопштава једноставније информације добијене од трећег лица у вези с блиским комуникативним ситуацијама и познатим темама.

ПСТ.3.1.32. На матерњем језику преноси информације, упутства, молбе, савете и сл. добијене од трећег лица.

2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.3.2.1. Углавном коректно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила или уз мање неправилности које не угрожавају разумевање поруке коју жели да саопшти.

ПСТ.3.2.2. Записује речи и изразе уз минималне ортографске неправилности које не ремете разумевање датог записа; познаје и примењује фреквентна правописна правила.

ПСТ.3.2.3. Познаје и користи одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе и флексије именица, глагола, придева, прилога.

ПСТ.3.2.4. Користи фреквентне лексичке елементе који се односе на теме и ситуације из његовог непосредног искуства.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.3.3.1. Разуме основне сличности и разлике између своје и циљних култура у различитим аспектима свакодневног живота и прихвата постојање разлика.

ПСТ.3.3.2. Разуме основне сличности и разлике између своје и циљних култура у области умећа живљења и прихвата постојање разлика; примењује неке основне елементе у области умећа живљења (нпр. начин обраћања и поздрављања).

ПСТ.3.3.3. Разуме и избегава основне облике непримереног/неприкладног понашања у контексту циљних култура.

ПСТ.3.3.4. Препознаје да постоји пристрасност у тумачењу културних појава и негује критичко мишљење у њиховом посматрању и разумевању.

ПСТ.3.3.5. Познаје положај земаља у којима се користи страни језик.

ПСТ.3.3.6. Познаје положај циљног језика у глобалном контексту и код нас.

ПСТ.3.3.7. Познаје најтипичније представнике појединих екосистема света где се користи страни језик и доводи их у везу са одликама екосистема.

ПСТ.3.3.8. Препознаје повезаност најважнијих појава из историје циљних култура и опште историје.

ПСТ.3.3.9. Препознаје утицај неколико најзначајнијих личности и дела из друштвене и уметничке историје циљних култура у свету, које доводи у везу са друштвеним и уметничким појавама из наше историје и обрнуто.

Разред

ПРВИ

Годишњи фонд часова

216

Циљ учења француског језика у првом циклусу основног образовања и васпитања јесте развијање способности за основну усмену, а потом и писану комуникацију у приватном и образовном домену и стицање основа за даље описмењавање на циљном језику. Интензивним учењем француског језика на раном узрасту ученици, у складу са својим когнитивним развојем, спонтано усвајају језичке садржаје и знања у вези са основним специфичностима култура франкофоних земаља, који их припремају за достизање вишег нивоа компетенције у каснијем периоду.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
(у комуникативним функцијама)

– упути поздрав и отпоздрави, примењујући најједноставнија језичка средства;

– представи себе и другог;

– разуме јасно постављена најједноставнија питања личне природе и одговара на њих;

– разуме кратка, предвидљива и увежбана упутства и налоге и реагује на њих;

– даје кратка и најједноставнија, имитативно усвојена упутства;

– разуме и упућује позив на заједничку активност и реагује на њега;

– разуме кратке и најједноставније молбе у контексту уобичајеног језика

– учионице између ученика и наставника;

– упути кратке и најједноставније молбе;

– искаже и прихвати захвалност и извињење на најједноставнији начин;

– разуме једноставно исказане честитке и одговара на њих;

– упути најједноставније честитке;

– препозна и именује бића, предмете и места из непосредног окружења;

– разуме најједноставније описе бића, предмета и места;

– опише бића, предмете и места користећи најједноставнија језичка средства;

– разуме свакодневне исказе у вези сa непосредним потребама, осетима и осећањима и реагује на њих;

– изрази основне потребе, осете и осећања кратким и најједноставнијим и рутинским језичким средствима;

– разуме најједноставнија обавештења о положају у простору и остварује најједноставнију интеракцију у вези са тим;

– тражи и пружи кратка и најједноставнија обавештења о положају у простору;

– разуме и саопшти најједноставније исказе који се односе на хронолошко време;

– разуме најједноставније исказе којима се изражава припадање/неприпадање, поседовање/непоседовање и реагује на њих;

– тражи и даје најједноставније исказе којима се изражава припадање/неприпадање, поседовање/непоседовање;

– разуме најједноставније исказе за изражавање допадања/недопадања и реагује на њих;

– изражава допадање/недопадање најједноставнијим језичким средствима.

ПОЗДРАВЉАЊЕ

Реаговање на усмени импулс саговорника (наставника, вршњака итд.); успостављање контакта при сусрету; интерактивне активности са најједноставнијим облицима медијације.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Слушање кратких и једноставних текстова у којима се неко представља; представљање себе и других особа, присутних и одсутних; представљање чланова уже породице.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА И НАЛОГА

Слушање налога и упутстава и реаговање на њих; давање кратких и најједноставнијих упутстава (комуникација у учионици – упутства и налози које размењују учесници у наставном процесу, упутства за игру и слично).

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

Слушање кратких једноставних позива на заједничку активност и реаговање на њих (позив на игру, дружење, школске активности током великог одмора); упућивање и прихватање/одбијање позива на заједничку активност најједноставнијим језичким средствима.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Слушање најједноставнијих исказа којима се тражи помоћ; давање усменог одговора на исказану молбу; изражавање и прихватање молби, захвалности и извињења најједноставнијим језичким средствима.

ЧЕСТИТАЊЕ

Слушање кратких и најједноставнијих устаљених израза којима се честита празник, рођендан; реаговање на упућену честитку и упућивање кратких пригодних честитки.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА И ПОЈАВА

Слушање кратких најједноставнијих описа бића и појава; формулисање кратких најједноставнијих усмених описа.

ОПИСИВАЊЕ ПРЕДМЕТА

Слушање кратких најједноставнијих описа предмета из непосредне околине и школског окружења; давање кратких најједноставнијих усмених описа.

ОПИСИВАЊЕ МЕСТА

Слушање најједноставнијих кратких описа различитих локалитета (село, град, планина, море); тражење и пружање најједноставнијих информација о месту становања (географски локалитет; кућа/зграда/стан).

ИСКАЗИВАЊЕ ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање најједноставнијих исказа у вези са осетима, осећањима; саопштавање својих осета и осећања најједноставнијим језичким средствима и (емпатично) реаговање на туђа.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Слушање кратких текстова у којима се на најједноставнији начин описује положај у простору; усмено тражење и давање најједноставнијих информација о положају предмета у простору; именовање и описивање просторија и намештаја у кући или стану најједноставнијим језичким средствима.

ИСКАЗИВАЊЕ (ХРОНОЛОШКОГ) ВРЕМЕНА

Слушање најједноставнијих исказа у вези са хронолошким временом; усмено тражење и давање најједноставнијих информација о хронолошком времену у ужем комуникативном контексту.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

Слушање кратких текстова с најједноставнијим исказима за изражавање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања и реаговање на њих; усмено исказивање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања најједноставнијим језичким средствима.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

Слушање кратких текстова с најједноставнијим исказима за изражавање допадања/недопадања и реаговање на њих; усмено исказивање слагања/неслагања, допадања/недопадања најједноставнијим језичким средствима.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда првог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика, тако да свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Становање – форме, навике

6) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине

7) Временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

8) Млади – живот деце и омладине

9) Школа и школски живот

10) Знамените личности кроз историју

11) Здравље и хигијена

12) Емоције (према породици, друговима)

13) Превозна средства

14) Временске прилике

15) Уметност за децу (нарочито модерна књижевност за децу; пригодне традиционалне и модерне песме)

16) Компаративна књижевност прилагођена најранијем узрасту (повезивање наставних садржаја матерњег језика са француским језиком: басне, бајке – Жан де Лафонтен, Доситеј Обрадовић, Шарл Перо итд.)

17) Обичаји и традиција, фолклор, прославе (рођендани, празници)

18) Слободно време – забава, разонода, хобији

19) Исхрана и гастрономске навике

20) Путовања

21) Мода и облачење

22) Спорт

23) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

24) Франкофонија

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПОЗДРАВЉАЊЕ

Salut! Bonjour, ça va? Ça va, merci! Ça va, merci et toi/vous?

Vous allez bien, Monsieur?

Bonsoir! Bonne nuit!

Bonjour, Monsieur. Au revoir, Madame. A demain.

Питање интонацијом.

(Интер)културни садржаји: Формално и неформално поздрављање; устаљенa правила учтивости. Развијање интеркултурне компетенције у свакодневним ситуацијама и контекстима блиским узрасту и интересовањима ученика.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Moi, c’est Léo! Et toi?

Je m’appelle Alice.

Tu t’appelles comment? J’ai sept ans. Tu as quel âge? Qui est-ce? C’est mon аmi/ ma sœur/ mon père. Il s’appelle Zoran.

Ненаглашене личне заменице у функцији субјекта.

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta).

Упитне речи (comment, qui).

Основни бројеви 1–20.

Презент глагола avoir и être (облици једнине).

(Интер)културни садржаји: Препознавање најосновнијих сличности и разлика у начину упознавања и представљања у нашој земљи и земљама француског говорног подручја.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИХ УПУТСТАВА И НАЛОГ

Écoutez! Répondez! Regardez! Montrez! Cherchez! Trouvez! Dessinez! Ouvrez/ fermez vos livres! Levez la main! Très bien!

Écoute et colorie!

C’est parfait! Vous avez fini?

Императив фреквентних глагола.

Упитна конструкција Est-ce que.

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних норми учтивости; успостављање одељенских правила на часу.

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

On va jouer dans la cour? Viens chez moi. Tu veux jouer au ballon/ aux billes/ à la marelle? On saute à la corde? On va chanter? Ne parlons pas!

Oui, super! Je veux jouеr au foot. Ça va, d’accord!

Désolé, je ne peux pas.

Je t’invite à mon anniversaire.

Презент фреквентних глагола (1. лице једнине).

Негација (ne/ n’... pas).

(Интер)културни садржаји: Прикладно прихватање и одбијање позива на типичне игре примерене узрасту.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Est-ce que je peux sortir, Madame/Monsieur? Oui, vas-y! Tu me donnes ton numéro? Voilà. Merci! Je t’en prie. Vous pouvez répéter, s’il vous plaît? Désolé, tu ne peux pas.

Est-ce que je peux aller aux toilettes? Est-ce que je peux boire de l’eau? Oui, vas-y!

Alice, s’il te plaît, prête– moi ta gomme rouge? Voilà! Merci! De rien! Ce n’est rien! Pas de quoi! Je t’en prie.

Les enfants, écoutons la chanson sur les tortues!

Je voudrais chanter. Vous pouvez répéter, s’il vous plaît? Désolé, tu ne peux pas.

Тематски вокабулар: школски прибор и основне боје.

(Интер)културни садржаји: Типичне школске активности деце раног узраста у Србији и Француској.

ЧЕСТИТАЊЕ

Bon anniversaire! Bonne année!

Bonne fête! Joyeux Noël! Bravo, très bien! Merci!

Joyeux anniversaire, cher/ chère Marko/ Milica!

Придеви (bon, bonne, cher, chère).

Узвичне реченице.

(Интер)културни садржаји: Најзначајнији празници и начин обележавања/прославе и честитања; пригодне дечје песме и игре.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА И ПОЈАВА

Maggie a les yeux bleus et les cheveux blonds. Alice est petite et Léo est petit. Mon papa est grand.

Ma maman s’appelle Jeanne. Elle porte des boucles d’oreille. Mon papa a la moustache.

Bastien le Martien est grand et vert.

Dessinez le Martien: il a les yeux verts. Il a la moustache, mais il n’a pas de barbe.

Описни придеви (petit, grand).

Вокабулар везан за описивање лица и портрета особе (боја косе, очију, називи аксесоара).

Презентатив (il y a).

Презент глагола avoir у једнини.

Негација презента глагола avoir у једнини.

(Интер)културни садржаји: Дечје песме и сликовне приче одговарајућег садржаја.

ОПИСИВАЊЕ ПРЕДМЕТА

Voilà ma trousse! Elle est grande et rouge.

Alice a sa petite gomme bleue et sa règle verte.

C’est mon ballon bleu.

Описни придеви (petit/ petite, grand/ grande).

Темaтски вокабулар: основне боје.

Презент глагола être у једнини.

Темaтски вокабулар: играчке, школски прибор.

(Интер)културни садржаји: Дечје песме и сликовне приче одговарајућег садржаја.

ОПИСИВАЊЕ МЕСТА

Tu habites où? J’habite à Belgrade.

Léo habite à la mer ou à la montagne? Il habite à la mer.

La famille Legrand habite dans une maison. Il y a un jardin.

À la montagne il y a des ours, des loups, des renards...

À la campagne il y a des vaches, des poules, des moutons...

Постављање питања интонацијом.

Неодређени члан (un, une, des).

Упитна реч .

Тематски вокабулар: место становања, животиње са села / из шуме.

(Интер)културни садржаји: Kултура становања. Повезивање животиња са њиховим природним стаништем. Дечје песме и сликовне приче одговарајућег садржаја.

ИСКАЗИВАЊЕ ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Marie est malade. Elle est fatiguée.

Tu te sens comment?– Pas bien! Je suis triste.

La grand– mère a mal au dos. La petite fille a mal à la tête.

Je mets mes mains en avant! Je plie les jambes.

Описни придеви.

Конструкција глагола avoir mal à.

Тематски вокабулар: делови тела.

(Интер)културни садржаји: Физичка активност и спорт.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Qu’est-ce qu’il y a dans ton appartement? Dans mon appartement il y a la cuisine, le salon, deux chambres...

Qu’est-ce qu’il y a dans la chambre de Léo?

Il y a un lit. Le robot est sur le lit. Sous la chaise il y a une trousse.

Неодређени члан (un, une, des).

Предлози (dans, sous, sur, à gauche, à droitе).

Тематски вокабулар; просторије у стану/кући; намештај.

(Интер)културни садржаји: Култура становања: мој стан и моја породица.

ИСКАЗИВАЊЕ (ХРОНОЛОШКОГ) ВРЕМЕНА

Nous sommes quel jour aujourd’hui? Nous sommes le lundi 20.

Aujourd’hui nous sommes le mardi.

Le lundi Alice peint et Maggie dessine.

Тематски вокабулар: дани у недељи.

Упитна реч quel.

Презент глагола темaтски повезаних са активностима на часу (écrire, gommer, dessiner...).

Бројеви до 20.

(Интер)културни садржаји: Радна недеља и викенд.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

C’est mon ballon. Ce n’est pas mon cartable. C’est ta trousse? À qui est ce stylo? J’ai deux frères. Je n’ai pas de sœur.

Презентативи (c’est, ce sont).

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta).

Негација (ne/ n’... pas).

(Интер)културни садржаји: Породица, пријатељи, кућни љубимци, играчке.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

D’accord. Je suis d’accord. J’aime le foot/ la musique. J’aime dessiner / chanter. Je n’aime pas chanter.

J’aime beaucoup lire! Je n’aime pas du tout écrire.

Презент фреквентних глагола (једнина).

Инфинитивна конструкција: глагол волети у презенту + инфинитив (J’aime dessiner).

Одређени члан (le, la, les).

Негација (ne/ n’... pas).

(Интер)културни садржаји: Свакодневне активности и хобији.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм предмета француски језик у првом циклусу основне школе усмерен је на развој функционалних знања и заснован је на комуникативно дефинисаним исходима учења, односно активностима које ученик успешно реализује користећи француски језик. Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у програму посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичне комуникације појединца у било којој говорној заједници.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Приликом планирања наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно узети у обзир да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета. Садржајима у уџбенику приступа се селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина. Полазећи од исхода, односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама и видовима комуникације (усмене, писане, делимично и оне невербалне), формално и садржински централну позицију програма заузимају управо комуникативне функције. На основу комуникативних функција дефинисане су језичке активности помоћу којих се оне могу остварити, а које укључују постепено усавршавање способности разумевања говора, разумевања писаног текста (од трећег разреда), интерактивног усменог и писаног изражавања. У складу са концептом цикличне прогресије програма, комуникативне функције се преносе, усвајају и увежбавају током читавог образовног циклуса, с растућим степеном сложености. Исходи, комуникативне функције и језичке активности дефинисани су као опште лингвистичке категорије. Како би се, међутим, исходи, функције и активности операционализовали, понуђени су и примери реализације. Њима се илуструју неке од најфреквентнијих и узрасно најадекватнијих могућности за вербалну реализацију комуникативних функција.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм усмерен ка исходима указују на то шта је ученик у процесу комуникације у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ наставника постепено води од исхода и комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике у атмосфери заједништва и међусобне сарадње;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке, укључујући њене културолошке и васпитне елементе, као и елементе социјализације;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да се унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног (од трећег разреда) кода и њиховог међусобног односа;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом, а без детаљних граматичких објашњења, осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање програма као скупа динамичних, заједнички припремљених и прилагођених задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ новим идејама и њихово прихватање, као и креирање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– наставни материјали представљају један од извора активности и морају бити праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче развој когнитивних способности ученика (запажање, анализа, закључивање итд.);

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто, а нарочито на нижем узрасту треба користити интернационализме и речи које су им познате, као и визуализацију као средство семантизације.

Технике/активности

Током часа препоручује се динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.).

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.).

Мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.).

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.).

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развијање пажње и концентрације, јачање мотивације, увођење нове језичке грађе или пак утврђивање).

Класификовање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације итд.).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тј. договори и мини-пројекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заједничко прављење илустрованих материјала (планирање различитих активности, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације).

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА У ПРВОМ И У ДРУГОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Предности наставе страног језика у првом и другом разреду основне школе у вези су са специфичностима усвајања језика на раном узрасту. Основна карактеристика раног учења није аналитичко учење, већ усвајање језика на сличан начин на који се усваја матерњи језик – дете страни језик користи искључиво у комуникацији и у ситуацијама које су блиске његовим интересовањима. Рани почетак учења страног језика отвара пут за развијање вишејезичности и достизање виших нивоа језичке компетенције који су релевантни за даље школовање и професионални живот.

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких активности у комуникативним ситуацијама, важно је да се оне у настави страних језика перманентно и истовремено увежбавају. Само на тај начин ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем учења страног језика.

Пошто је програм учења страног језика у првом и другом разреду основне школе растерећен писања и читања, као и експлицитних објашњења граматичких правила, ово је драгоцен период за подстицање и навикавање ученика да у свакодневним ситуацијама у учионици и ван ње спонтано примењују научене речи и изразе у одговарајућим ситуацијама усмене комуникације (нпр. поздрављање наставника на страном језику у учионици, али и ван ње). Такво спонтано успостављање контакта помаже ученицима да се ослободе говорних блокада које могу настати изван услова симулираних у учионици, при сусрету са лицима другог говорног подручја. То ће пружити бројне прилике ученицима да експериментишу са употребом језика, растерећени страха од неуспеха у комуникацији. Због свега тога, треба инсистирати на таквом моделу комуникације од самог почетка, јер уколико ученици навикну на другачији модел, тј. искључиву примену матерњег језика приликом успостављања контакта и комуникације са наставником или вршњаком, тешко ће ту навику касније променити. Сва кратка и једноставна упутства у настави која се често понављају треба да буду на француском језику уз обавезну одговарајућу гестикулацију (ако нпр. наставник каже слушај, пожељно је да покаже ту активност стављајући руку иза уха). Нека упутства наставник у почетку може да изговара паралелно на француском и на матерњем језику с тенденцијом да постепено изоставља матерњи језик, пратећи да ли ученици препознају њихово значење на француском језику. Потребно је што више користити предмете и бића из непосредног окружења, слике из наставних материјала, картице, постере и сл. За садржаје који не представљају „језик учионице” и не понављају се сваког часа препоручују се активности усмене репродукције и контролисане продукције; на тај начин ученицима се омогућава већи број понављања ради лакшег и бржег меморисања и стицања поуздања за самостално коришћење језика. У том смислу, пожељне су вежбе говорне продукције са малим варијацијама модела у којима се мењају и комбинују лексички и граматички садржаји уз постепено усложњавање. Такође се подстиче интеракција с другим ученицима, која се може, као благи вид медијације, реализовати давањем упутстава на матерњем језику (нпр. питај друга или другарицу како се зове и колико година има, шта воли/не воли да једе, итд; одговори на питања друга/другарице), или увођењем покрета као невербалног средства комуникације.

Ученици се оспособљавају за комуникативне функције наведене у програму за дати ниво учења, при чему предложени језички садржаји служе као препорука и могу бити замењени сличним садржајима или проширивани у складу са расположивим наставним материјалом, као и потребама и интересовањима ученика.

Важно је имати на уму да је, упркос почетном ентузијазму с којим ученици улазе у процес учења страног језика у основној школи, њима то ипак још један у низу обавезних предмета. Стога се, на овом нивоу, не може очекивати да они сами, спонтано, развију интересовање и ентузијазам за учење страног језика. Неопходно је приликом планирања наставе имати у виду узраст ученика и њихове индивидуалне карактеристике. Неки ученици су интровертни, неки екстровертни, уче различитом брзином и на различите начине – свим чулима, имају различите потребе и интересовања. Већина ученика на овом узрасту има проблем са пажњом, концентрацијом и памћењем током 40 минута. Стога је упутно да час почне неком кратком игром загревања која би позитивно утицала на развијање способности пажње, концентрације и памћења, као и да се активности смењују одговарајућим логичним редоследом и да трају од 5 до 15 минута.

ПРЕЗЕНТОВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ САДРЖАЈА

С обзиром на различите стилове учења, разноврсност активности кључна је реч за презентовање нове лексичке грађе. Важно је да уважавамо предзнања ученика, јер нам она могу бити добра основа за рад и лакше разумевање теме.

Визуелна наставна средства (картице, постери, стварни предмети из непосредног окружења, како је у општим смерницама већ напоменуто) идеална су за увођење и увежбавање вокабулара. Када се ученицима покаже одређени појам – када га виде, важно је да неколико пута чују како се реч изговара и да је тек на крају изговоре. Хорско понављање корисно је за осећај сигурности ученика јер није јавно експониран.

Пантомима (као врста драмских техника), као и метода потпуног физичког одговора, веома је омиљена и ефикасна, не само на овом узрасту већ и касније. Нарочито је погоднa за ученике кинестетичког стила учења (превођење изговорене речи у покрет и обрнуто). Ове технике су погодне за увођење и увежбавање свих врста речи: именице – делови тела, животиње, играчке..; глаголи – устати, сести, подићи, спустити неки предмет…; придеви за описивање стања и осећања – срећан, тужан, гладан, жедан…

Одговарајући контекст (приче у сликама, песме, игре и сл.) битна је претпоставка успешног усвајања вокабулара, као и језика уопште. Усвајање лексике биће утолико ефикасније уколико се остварује у јасном ситуационом контексту. Примера ради, ако се усвајају речи које се односе на свет животиња, могуће је организовати стварни, симулирани или виртуелни обилазак зоолошког врта. Треба водити рачуна о томе да су ученици, током једног школског часа, у стању да усвоје пет до седам нових речи.

Дијалошки модели (као основа за „имитирање”) веома су ефикасни за развијање говора. У недостатку спонтане комуникације међу ученицима наставник може да користи лутке – обичне плишане, прављене од чарапа или папира – и тако направи одговарајући дијалошки модел. Наставник се може обраћати ученицима са лутком која пита. Ученици ће врло брзо и лако моћи да дају одговор, али и да поставе питања. Наравно, потребно је обезбедити одговарајући контекст који ће и стидљивијим ученицима омогућити да се охрабре и проговоре.

Пројектне активности повећавају мотивацију, јер пружају избор ученицима да одговорно у пару или у групи решавају задатак на свој начин у договору са другима, развијајући и јачајући одређене социјалне компетенције. Пројекат подстиче кооперативни рад и завршава се увек неком врстом презентације како резултата, тако и процеса рада.

Драмске активности омогућавају ученицима да користе језик у одговарајућем контексту и тако „оживљавају” његову употребу. Њихов потенцијал огледа се, између осталог, и у томе што:

– ученици не само да уче страни језик на забаван начин, већ кроз интеракцију и различите улоге које преузимају сагледавају ствари из различитих углова (што доприноси развоју критичког и дивергентног мишљења);

– ученици сарађују и усвајају језик кроз смислену интеракцију на циљном језику и развијају све потребне вештине – когнитивне, комуникативне и социјалне;

– сви могу да учествују – свако добија улогу коју може да „изнесе”;

– одговарају свим стиловима учења – визуелни виде, аудитивни чују, кинестетични се изражавају кроз покрет;

– подижу мотивацију и самопоуздање;

– оријентисане су на ученика – наставник има мање доминантну улогу;

– развијају машту и креативност код ученика.

Пожељно је да се драмске активности попут играња улога, мини-скечева, луткарских мини-представа, импровизација и прича из стварног живота што више користе у настави, не само на овом узрасту, већ и касније.

Читање и писање су необавезне активности у првом и другом разреду. С обзиром на то да се латинично писмо уводи у наставу српског језика у другом полугодишту другог разреда, иницијално писање и читање може се понудити као опција само за ученике који то желе и знају, на елементарном нивоу (читање појединачних речи и једноставних реченица, допуњавање речи словом и слично, нипошто самостално писање и диктати). Ова активност се не оцењује и на часу има споредну улогу. Као додатна активност (уместо писања, чак и читања) којом се може увежбавати и проверити ниво усвојености предвиђеног вокабулара на овом нивоу, у настави се може применити и активност сликовног диктата. Ова активност погодна је за рад у пару или мањој групи (ученици међусобно самостално задају задатке), наравно и на нивоу целог одељења.

Музика је посебно важна за мотивацију при учењу језика у првом циклусу. Наиме, препорука је да час почне песмом која је прилагођена узрасту, али је и циљано прилагођена наставном садржају (граматичке јединице, дати вокабулар). Тако се активирају претходно научени садржаји и усмерава се пажња на даљи ток часа. Песма је неизоставна и на крају часа при чему ученицима мелодија остаје у сећању дуже него други видови активности посебно јер је најчешће праћена пригодном гестикулацијом (покретима) или визуелним наставним средствима. Такође, песма се користи и као средство за спонтанији прелазак са једне активности на другу током часа. На тај начин, ученици се ослобађају страха да проговоре (најпре певају хорски, у групи), вежбају изговор и лакше и дуготрајније памте пласиране језичке садржаје у пријатној и веселој атмосфери.

Лудичке активности, поред тога што подстичу спонтаније усвајање језичких садржаја, доприносе и развоју социјалних вештина међу ученицима. Уз помоћ различитих игара (игра погађања, риме речи, добацивања меком лоптом, имитације, коришћење лутака и других узрасно примерених игровних средстава) додатно се увежбавају језички садржаји уз подстицање заједништва и позива на међусобну сарадњу. Извесне игре се и рутински понављају као вид устаљеног следа активности на часу.

Социокултурну компетенцију, као скуп знања о свету уопште, сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији се језик учи, треба уводити од самог почетка учења страног језика на најнижем узрасном нивоу, јер су та знања потребна за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

Посебан аспект социокултурне компетенције представља интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између светова, односно говорних заједница, у којима се ученик креће. Интеркултурна компетенција подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене. Дакле, постепеним увођењем социокултурних садржаја на најнижем нивоу (поздрављање, певање пригодних празничних песама и сл.) доприноси се развоју интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Граматички садржаји се на овом узрасном нивоу не обрађују експлицитно. Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (примењујући елементе граматике који су неопходни за успешно остваривање комуникативне функције). У процесу наставе страног језика треба тежити томе да се граматика усваја путем језичких активности слушања и говора, према јасно утврђеним циљевима, исходима и стандардима наставе страних језика. Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења.

Тематски дани/недеље

С обзиром на интензитет наставе француског језика, током школске године могу се обележавати различити датуми у виду тематских дана/седмица. Том приликом организују се радионице (на нивоу одељенске заједнице, сарадње међу ученицима свих разреда, или активности уз присуство гостију), групни пројекти, јавни наступи. У првом образовном циклусу је веома уско повезана сарадња наставника француског језика са наставницима разредне наставе, тако да се поједини пројекти реализују и као известан вид двојезичне наставе, прилагођене садржајима и узрасту.

26. септембар – Европски дан језика

Активности: интерактивне радионице, квизови, рецитали чији је циљ упознавање са најразличитијим страним језицима, њиховим нацијама и културама. Активности подразумевају и израду колажа са фолклорним обележјима дате нације, боје застава, слушање химне Европe, слушање или изведбе различитих језичких верзија исте песме (нпр. Кад си срећан / Si tu as de la joie au cœur / If you’re happy / Si еres feliz y lo sabes). Ученици првог циклуса учествују такође као представници школе на манифестацијама у организацији културних центара европских земаља.

Новембар – Светски дан детета

Током недеље у којој се одржава манифестација Радост Европе, поред присуства и учешћа, ученици током наставе француског имају креативне радионице на тему права детета (најчешће израда паноа или илустрације). Овај догађај се најпре обележава уз сарадњу са учитељима (настава француског језика и грађанског васпитања) ради што бољег разумевања садржаја на почетном нивоу учења страног језика. Разговор на тему дечијих права подразумева и најосновнији вид медијације и дијалог уз обраду тематског вокабулара, све у циљу развијања одговорне друштвене личности, способне да живи у атмосфери толеранције.

Децембар – Нова година и Божић

Израда новогодишњих и божићних честитки. Организовање игара и интерактивних активности где ученици размењују писма написана на француском језику са франкофоним ученицима других школа у Србији или иностранству. Израда лепих порука и жеља на француском које ће стајати током празника на дрвету другарства (у холу школе). Уз обраду тематског вокабулара и језичке активности подстиче се стицање свести о различитим обичајима везаним за празник, као и подстицање социјализације и позитивне другарске атмосфере.

2. фебруар – La Chandeleur (Сретење Господње, обележено по грегоријанском календару)

Верски празник у Француској се између осталог обележава традиционалном припремом палачинки. Ученици од папирног и другог школског креативног материјала праве своје „намирнице” за израду палачинки (тематски вокабулар везан за храну). Такође доносе и палачинке које су уз помоћ чланова породице направили код куће. Веома често тог дана гости су полазници предшколских установа, где их ђаци, уз послужење палачинкама, науче и основама комуникације на француском језику (поздрављање, представљање, боје). На тај начин ученици се упознају са празницима и обичајима карактеристичним за други народ.

Март – Месец Франкофоније

Вредности Франкофоније презентују се од иницијалног сусрета са француским језиком (на првом часу, првом наученим реченицом, постајемо део Франкофоније). У првом циклусу, током целог месеца организују се ликовни конкурси, рецитали, припрема и дегустација франкофоних специјалитета, избор за Песму Франкофоније, израда паноа о франкофоним земљама, њиховим особеностима, спортистима, знаменитим личностима итд.

1. април – Le poisson d’avril

При радионици/игри поводом Дана шале, ученици праве рибе од папира (како се традиционално обележава и у Француској) и лепе их на леђа својих другара, а да они то не примете. Израда се уз адекватне дечје песме и обнављање усвојеног вокабулара обавља током самог часа, док сама игра лепљења/избегавања „првоаприлске рибе” траје током целог наставног дана.

Април/Мај – Pâques/Васкрс

Радионице на тему Васкршњих празника, фарбање дрвених јаја, обрада тематског вокабулара која свакако подразумева развијање свести о различитости, као и постојању и усвајању вредности других култура и обичаја.

1. мај (усклађено са школским календаром)

Празник рада у Француској се обележава тако што се током целог дана купују и поклањају букети ђурђевка. Уз обрађен тематски вокабулар и презентоване културне садржаје, ученици (углавном пред пролећни распуст) праве папирне букете које носе на поклон драгим особама.

21. јун – La fête de la Musique/Светски дан музике

Први дан лета обележава се у свету као Светски дан музике. Прва манифестација је одржана у Француској, тако да уколико школски календар допушта, ученици презентују или изводе њима најдраже франкофоне песме на завршној приредби.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Ученици првог разреда се у току школске године оцењују описном оценом. Оцена се изводи на основу напретка у остваривању исхода учења и ангажовања ученика са препоруком наставника за даљи рад.

Поред описних оцена везаних за исходе, предметни наставник током школске године упоредо и континуирано прати рад ученика и уредно води евиденцију o његовом напредовању, ангажовању, постигнућима и активностима током часова кроз формативно оцењивање (активности).

С обзиром на то да су ученици првог разреда растерећени писања и читања, елементи за проверу и оцењивање су разумевање говора, усмено изражавање, сликовни диктат, учешће у активностима на часу, израда домаћих задатака.

Напредовање ученика у остваривању исхода је:

– Самостално

– Уз мању помоћ

– Уз већу помоћ

Ангажовање ученика је:

– Стално: ученик редовно и радо учествује у свим активностима током наставе.

– Повремено: ученик није у континуитету активан током наставе.

Оцене:

Самостално

Ученик је остварио све предвиђене исходе за први разред.

Ученик разуме фреквентне усмене исказе везане за познате теме, појаве и догађаје. Уме да именује појмове из непосредног окружења у вези са обрађеним темама самостално. Правилно изговара већину гласова. Описује предмете из непосредног окружења по боји и облику. Одговара на једноставна питања користећи једноставне реченичне конструкције. Разуме говор и краћи дијалог у вези са познатим темама и извршава задатке. Групно и самостално пева и рецитује познате песмице. Редовно учествује у свим активностима на часу.

Уз мању помоћ

За ученика који је остварио предвиђене исходе уз мању помоћ наставника сматра се да је усвојио предвиђене садржаје, али да изостаје самосталност у раду.

Ученик именује већину појмова из непосредног окружења у вези са обрађеним темама. Правилно изговара фреквентне, понављане и меморисане гласове. Уме да одговори на једноставна питања уз чешће интервенције наставника. Разуме краћи дијалог уз невербалну комуникацију. Сналази се у кратким и увежбаним комуникативним ситуацијама. Групно и индивидуално пева и рецитује већи део познатих песмица. Често учествује у активностима током наставе.

Уз већу помоћ

Сматра се да ученик није у већој мери остварио исходе и да изостаје самостално ангажовање и напредовање. Интервенције и подстицај наставника су учестали.

Ученик препознаје и именује део појмова из непосредног окружења у вези са познатим темама уз наставникову помоћ (фреквентне речи и исказе). Разуме прилагођен и спорији говор. Слабије се сналази у познатим комуникативним ситуацијама. Пева и рецитује у групи познате песмице. Уз подстицај наставника учествује у активностима на часу.

Разред

ДРУГИ

Годишњи фонд часова

216

Циљ учења француског језика у првом циклусу основног образовања и васпитања јесте развијање способности за основну усмену, а потом и писану комуникацију у приватном и образовном домену и стицање основа за даље описмењавање на циљном језику. Интензивним учењем француског језика на раном узрасту ученици, у складу са својим когнитивним развојем, спонтано усвајају језичке садржаје и знања у вези са основним специфичностима култура франкофоних земаља, који их припремају за достизање вишег нивоа компетенције у каснијем периоду.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(у комуникативним функцијама)

– упути поздрав и отпоздрави, примењујући најједноставнија језичка средства;

– представи себе и другог;

– разуме јасно постављена најједноставнија питања личне природе и одговара на њих;

– разуме кратка, предвидљива и увежбана упутства и налоге и реагује на њих;

– даје кратка и једноставна, имитативно усвојена упутства и налоге;

– разуме и упућује позив на заједничку активност и реагује на њега;

– разуме кратке и једноставне молбе у контексту уобичајеног језика учионице између ученика и наставника;

– упути кратке и једноставне молбе;

– искаже и прихвати захвалност и извињење на најједноставнији начин;

– разуме једноставно исказане честитке и одговара на њих;

– упути једноставне честитке;

– препозна и именује бића, предмете и места из непосредног окружења;

– разуме најједноставније описе бића, предмета и места;

– опише бића, предмете и места користећи најједноставнија језичка средства;

– разуме свакодневне исказе у вези сa непосредним потребама, осетима и осећањима и реагује на њих;

– изрази основне потребе, осете и осећања кратким и најједноставнијим језичким средствима;

– разуме најједноставнија обавештења о положају у простору и реагује на њих;

– тражи и пружи кратка и најједноставнија обавештења о положају у простору;

– разуме и саопшти најједноставније исказе који се односе на хронолошко и метеоролошко време;

– разуме најједноставније исказе којима се изражава припадање/неприпадање, поседовање/непоседовање и реагује на њих;

ПОЗДРАВЉАЊЕ

Реаговање на усмени импулс саговорника (наставника, вршњака итд.); слушање/гледање најједноставнијих аудио/видео-записа који се односе на поздрављање; успостављање контакта при сусрету и усмено изражавање прикладних поздрава приликом растанка; интерактивне активности са најједноставнијим облицима медијације.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Слушање кратких и једноставних текстова (дијалога) у којима се неко представља; представљање себе и других особа, присутних и одсутних.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИХ УПУТСТАВА И НАЛОГА

Слушање налога и упутстава и реаговање на њих; давање кратких и најједноставнијих упутстава (комуникација у учионици – упутства и налози које размењују учесници у наставном процесу, упутства за игру и слично).

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

Слушање кратких најједноставнијих позива на заједничку активност и реаговање на њих (позив на игру, дружење, школске активности током великог одмора); упућивање и прихватање/одбијање позива на заједничку активност најједноставнијим језичким средствима.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Слушање најједноставнијих исказа којима се тражи помоћ; давање усменог одговора на исказану молбу; изражавање и прихватање молби, захвалности и извињења најједноставнијим језичким средствима.

ЧЕСТИТАЊЕ

Слушање кратких и једноставних устаљених израза којима се честита празник, рођендан; реаговање на упућену честитку и упућивање кратких пригодних честитки.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА И ПОЈАВА

Слушање кратких најједноставнијих описа бића и појава; формулисање кратких усмених описа; тражење и давање информација у вези са описом бића и појава.

ОПИСИВАЊЕ ПРЕДМЕТА

Слушање кратких најједноставнијих описа предмета из непосредне околине и школског окружења; формулисање кратких усмених описа.

– тражи и даје најједноставније исказе којима се изражава припадање/неприпадање, поседовање/непоседовање;

– разуме најједноставније исказе за изражавање допадања/недопадања и реагује на њих;

– тражи мишљење и изражава допадање/недопадање најједноставнијим језичким средствима;

– разуме најједноставније исказе који се односе на изражавање способности;

– тражи и пружа информацију о сопственим и туђим способностима и могућностима најједноставнијим језичким средствима;

– разуме и саопшти најједноставније исказе који се односе на бројеве и количине.

ОПИСИВАЊЕ МЕСТА

Слушање кратких најједноставнијих описа различитих локалитета (село, град, планина, море.); тражење и пружање информација о месту становања (географски локалитет; кућа/зграда/стан).

ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање најједноставнијих исказа у вези са осетима и осећањима; саопштавање својих осета и осећања и (емпатично) реаговање на туђа.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Слушање кратких текстова у којима се на најједноставнији начин описује положај у простору; усмено тражење и давање информација о положају у простору.

ИСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

Слушање најједноставнијих исказа у вези са хронолошким временом и метеоролошким приликама; усмено тражење и давање најједноставнијих информација о хронолошком времену и метеоролошким приликама.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

Слушање кратких текстова с једноставним исказима за изражавање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања и реаговање на њих; усмено исказивање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

Слушање кратких текстова с једноставним исказима за изражавање допадања/недопадања и реаговање на њих; усмено исказивање слагања/неслагања, допадања/недопадања.

ИЗРАЖАВАЊЕ СПОСОБНОСТИ

Слушање најједноставнијих исказа који говоре о способностима; постављање питања у вези са способностима и усмено одговарање на њих.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ И БРОЈЕВА

Слушање најједноставнијих исказа који говоре о количини нечега; постављање питања и пружање информација о количини најједноставнијим језичким средствима.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда првог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика, тако да свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Становање – форме, навике

6) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине

7) Временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

8) Млади – живот деце и омладине

9) Школа и школски живот

10) Знамените личности кроз историју

11) Здравље и хигијена

12) Емоције (према породици, друговима)

13) Превозна средства

14) Временске прилике

15) Уметност за децу (нарочито модерна књижевност за децу; пригодне традиционалне и модерне песме)

16) Компаративна књижевност прилагођена најранијем узрасту (повезивање наставних садржаја матерњег језика са француским језиком: басне, бајке – Жан де Лафонтен, Доситеј Обрадовић, Шарл Перо итд.)

17) Обичаји и традиција, фолклор, прославе (рођендани, празници)

18) Слободно време – забава, разонода, хобији

19) Исхрана и гастрономске навике

20) Путовања

21) Мода и облачење

22) Спорт

23) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

24) Франкофонија

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПОЗДРАВЉАЊЕ

Salut! Tu vas bien? Bonjour, ça va? Ça va, merci! Et toi? Et vous?

Bonne journée, les enfants! Bonsoir! Bonne nuit!

Bonjour, Monsieur. Au revoir, Madame. A demain. A bientôt.

Питање интонацијом.

Узвична реченица.

(Интер)културни садржаји: Формално и неформално поздрављање; устаљенa правила учтивости. Развијање интеркултурне компетенције у свакодневним ситуацијама и контекстима блиским узрасту и интересовањима ученика.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Мoi, c’est Léo. Et toi?

Je m’appelle Milica. Tu t’appelles comment? J’ai sept ans. Tu as quel âge? Qui est-ce? C’est mon copain/ma sœur/mon père. Il s’appelle Zoran. C’est mon professeur. Il s’appelle Igor. Qui est sur cette photo? C’est mon frère. Il a 13 ans. Ce sont mes amis.

Ненаглашене личне заменице у функцији субјекта.

Презентатив C’est/ ce sont.

Присвојни придеви (mon/ma, ton/ta).

Упитне речи (comment, qui, quel/quelle).

Основни бројеви 1‒20.

Презент глагола avoir и être и глагола прве групе (облици једнине).

Тематски вокабулар: чланови уже породице.

(Интер)културни садржаји: Препознавање најосновнијих сличности и разлика у начину упознавања и представљања у нашој земљи и земљама француског говорног подручја. Лична имена, надимци.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИХ УПУТСТАВА И НАЛОГА

C’est clair? Je ne comprends pas. Écoutez! Répondez! Regardez! Cherchez! Trouvez! Dessinez! Coloriez! Ouvrez/fermez/prenez vos livres. Levez la main. Très bien! Écoute et colorie!

C’est parfait! Vous avez fini? J’ai fini. Qui sait? Je sais. Silence s’il vous plaît! Levez-vous! Asseyez-vous! Viens au tableau! Donne-moi ton livre, s’il te plaît. Attention! Donne-moi ton cahier!

Qu’est– ce que c’est? C’est la gomme. Montre la gomme!

Qu’est– ce que c’est? C’est le crayon. Taille le crayon!

Упитна реченица qu’est– ce que.

Императив фреквентних глагола.

Teматски вокабулар: глаголи који се односе на школске активности.

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних норми учтивости. Активности и комуникација на часу.

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

On va jouer dans la cour? Viens chez moi. Tu veux jouer au ballon/ aux billes/ à la marelle? On saute à la corde? On va chanter/ compter jusqu’à 20?

Oui, super! Ça va, d’accord!

Désolé, je ne peux pas.

Je t’invite à mon anniversaire.

Écoute et mime: Marie saute. Saute! Maggie chante. Chante!

Императив фреквентних глагола.

Питање интонацијом.

Негација (ne/n’... pas).

Презент глагола везаник за школске активности (једнина).

(Интер)културни садржаји: Прикладно прихватање и одбијање позива, прослава рођендана, игре, забава и разонода.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Est-ce que je peux sortir, Madame/Monsieur? Oui, vas-y! Tu me donnes ton numéro? Voilà. Merci! Je t’en prie. Je peux entrer? Entrez! Je peux lire? Vous pouvez répéter, s’il vous plaît? Désolé, tu ne peux pas.

Est-ce que je peux aller aux toilettes? Est-ce que je peux boire de l’eau? Oui, vas-y!

Alice, s’il te plaît, prête– moi ta gomme rouge? Voilà! Merci! De rien! Ce n’est rien! Pas de quoi! Je t’en prie.

Les enfants, écoutons la chanson sur les tortues!

Je voudrais chanter. Vous pouvez répéter, s’il vous plaît? Désolé, tu ne peux pas.

Питање са est-ce que.

Презент глагола vouloir и pouvoir (једнина).

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације.

ЧЕСТИТАЊЕ

Bon anniversaire! Bonne année! Bonne fête! Joyeux Noël! Bravo, très bien! Merci, à toi / à vous aussi! Félicitations!

Joyeux anniversaire, cher/ chère Marko/Milica!

Придеви (bon, bonne, cher, chère).

Узвичне реченице.

Предлог (à).

(Интер)културни садржаји: Најзначајнији празници и начин обележавања/прославе и честитања; пригодне дечје песме и игре.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА И ПОЈАВА

Comment est ton visage?

Maggie a les yeux bleus et les cheveux blonds. Alice est petite et Léo est petit. Mon papa est grand.

Ma maman s’appelle Jeanne. Elle porte des boucles d’oreille. Mon papa a la moustache, il n’a pas de chapeau.

Bastien le Martien est grand et vert.

Dessinez le Martien: il a trois yeux verts. Il a la moustache, mais il n’a pas de barbe.

Упитна реч comment.

Описни придеви petit и grand.

Тематски вокабулар везан за описивање лица и портрета особе (боја косе, очију, називи аксесоара), делови тела.

Презентатив il y a.

Презент глагола avoir и être (једнина).

Негација презента глагола avoir и être (једнина).

Присвојни придеви (mon/ma, ton/ta).

(Интер)културни садржаји: Сликовне приче и стрипови одговарајућег садржаја.

ОПИСИВАЊЕ ПРЕДМЕТА

De quelles couleurs est la toupie? Bleue/ jaune/ rouge...

Voilà ma trousse! Elle est grande et rouge.

Alice a sa petite gomme bleue et sa règle verte.

Comment s’appelle la peinture préférée de Léo? De quelles couleurs est la tour Eiffel de Robert Delaunay? Il y a combien de triangles noirs?

Описни придеви (petit/ petite и grand/ grande).

Темaтски вокабулар: основне боје.

Темaтски вокабулар: геометријски облици (carré, triangle, rectangle, rond).

Презент глагола être (једнина).

Темстски вокабулар: играчке, школски прибор.

(Интер)културни садржаји: Сликовне приче одговарајућег садржаја. Познати франкофони сликари.

ОПИСИВАЊЕ МЕСТА

Tu habites où? J’habite à Belgrade.

Léo habite à la mer ou à la montagne? Il habite à la mer.

La famille Legrand habite dans une maison. Il y a un jardin.

À la montagne il y a des ours, des loups, des renards...

À la campagne il y a des vaches, des poules, des moutons...

Постављање питања интонацијом.

Неодређени члан (un, une, des).

Упитна реч .

Тематски вокабулар: место становања, животиње са села / из шуме.

(Интер)културни садржаји: Kултура становања. Повезивање животиња са њиховим природним стаништем.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Je suis contente. Il est malade. J’ai mal à la tête.

Аvec mes mains, je touche mon visage. Avec mon nez, je sens les roses. Avec mes oreilles, j’écoute une chanson.

Tu te sens comment aujourd’hui?– Pas bien! Pfff, je suis fatigué. Marie est dans sa chambre, elle est triste.

Tu bouges? Je mets mes mains en avant! Je plie les jambes!

Тu as faim/ soif? J’ai faim / soif /chaud / froid. Brrrr!!! Tu veux un croissant? Non, merci, je n’ai pas faim. Мmm... c’est bon!

Alice, mets les fourchettes, s’il te plaît!

Maggie tu veux des tomates? Non, je n’aime pas les tomates! Maggie veut du fromage, mais elle ne veut pas de tomates.

Papa boit de l’eau. Il a soif.

Глаголска конструкција avoir mal à.

Тематски вокабулар: делови тела и чула.

Питања интонацијом.

Негација (ne/ n’... pas).

Презент глагола avoir, aimer, vouloir (једнина).

Тематски вокабулар: намирнице, посуђе, прибор за јело.

(Интер)културни садржаји: Лична осећања и (емпатично) реаговање на туђа. Храна и пиће.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Qu’est-ce qu’il y a dans ton appartement? Dans mon appartement il y a la cuisine, le salon, deux chambres...

Qu’est-ce qu’il y a dans la chambre de Léo?

Il y a un lit. Le robot est sur le lit. Sous la chaise il y a une trousse. Dans le cartable il y a des livres.

Неодређени члан (un, une, des).

Предлози (dans, sous, sur, à gauche, à droitе).

Тематски вокабулар; просторије у стану/кући; намештај.

(Интер)културни садржаји: Култура становања: мој стан и моја породица.

ИСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

Quel temps fait-il? Il fait beau. Il neige. Il pleut.

Il fait chaud , je mets mon chapeau. Il fait froid, elle prend son bonnet! Il fait quel temps à Paris? Il y a du soleil et il fait 25 °C.

Презент глагола prendre (једнина).

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta, son/ sa).

Упитне речи (оù, quel/quelle).

Униперсонални глаголи.

Тематски вокабулар: одећа, превозна средства.

(Интер)културни садржаји: Временска прогноза. Путовања и превозна средства.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

C’est mon ballon. Ce n’est pas mon cartable. Je mets mon pantalon bleu. C’est ta trousse? À qui est ce stylo? J’ai deux frères. Je n’ai pas de sœur.

Презентативи (c’est, ce sont).

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta).

Негација (ne/ n’... pas).

(Интер)културни садржаји: Породица, пријатељи, кућни љубимци, играчке.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

D’accord. Je suis d’accord. Tu aimes le basket? J’aime le chocolat/la musique. Qu’est-ce que tu aimes faire? J’aime dessiner/chanter. Alex aime écouter de la musique. Tu aimes la glace? C’est très bon. Je n’aime pas. Je ne suis pas d’accord.

J’aime beaucoup lire! Je n’aime pas du tout écrire.

Le carrousel, c’est chouette! C’est pour les grands! C’est nul!

Tu préfères le salé ou le sucré?

J’aime mes frites avec beaucoup de sel et mon yaourt sans sucre.

Именице.

Одређени члан (le, la, l’, les).

Презент фреквентних глагола.

Инфинитивна конструкција (aimer + infinitif).

Прилози и прилошки изрази (beaucoup de, un peu de, pas du tout, sans).

Негација (ne/ n’... pas).

(Интер)културни садржаји: Култура исхране, здрава исхрана, Пикник.

ИЗРАЖАВАЊЕ СПОСОБНОСТИ

Je sais dessiner. Tu sais jouer au tennis? – Oui/ Non. Tu parles français? – Oui, un peu. Je parle italien.

Qu’est-ce que tu sais faire? Je sais faire du vélo.

Глагол savoir за изражавање способности.

(Интер)културни садржаји: Школске активности, кућни љубимци и свет природе.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ И БРОЈЕВА

Combien de livres il y a sur la table? – Il y a 4 livres..

Sur cette photo il y a 15 personnes..

Voici l’ abécédaire français. Dans abécédaire, il y a „a, b, c, d”: les quatre premières lettres de l’alphabet.

Écoute et compte: A, B, C... Il y a 26 lettres dans l’alphabet français.

Il y a combien de lettres dans l’alphabet serbe?

Tu peux écrire et épeler ton prénom?

Основни бројеви до 29.

Презентатив il y a.

(Интер)културни садржаји: Француски алфабет.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм наставе и учења за стране језике у првом циклусу основног образовања и васпитања усмерен је на развој функционалних знања и заснован је на комуникативно дефинисаним исходима учења, односно активностима које ученик успешно реализује користећи француски језик. Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у програму наставе и учења посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичне комуникације појединца у било којој говорној заједници.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Приликом планирања наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно узети у обзир да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета. Садржајима у уџбенику приступа се селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина. Полазећи од исхода, односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама и видовима комуникације (усмене, писане и невербалне), формално и садржински централну позицију програма наставе и учења заузимају управо комуникативне функције. На основу комуникативних функција дефинисане су језичке активности помоћу којих се оне могу остварити, а које укључују постепено усавршавање способности разумевања говора, разумевања писаног текста (од трећег разреда), интерактивног усменог и писаног изражавања. У складу са концепцијом цикличне прогресије програма, комуникативне функције се преносе, усвајају и увежбавају током читавог образовног циклуса, с растућим степеном сложености. Исходи, комуникативне функције и језичке активности дефинисани су као опште лингвистичке категорије, и стога су за све стране језике идентични искази. Како би се, међутим, исходи, функције и активности операционализовали, понуђени су и примери језичких садржаја, и то за сваки појединачни страни језик. Њима се илуструју неке од најфреквентнијих и узрасно најадекватнијих могућности за вербалну реализацију комуникативних функција.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм усмерен ка исходима указује на то шта је ученик у процесу комуникације у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ постепено води наставника од исхода и комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике у атмосфери заједништва и међусобне сарадње;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке, укључујући њене културолошке и васпитне елементе, као и елементе социјализације;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да се унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива на социјалној интеракцији у учионици и ван ње, и спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом и без детаљних граматичких објашњења, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање програма наставе и учења као скупа динамичних, заједнички припремљених и прилагођених задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ новим идејама и њихово прихватање, као и креирање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– наставни материјали представљају један од извора активности и треба да буду праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче развој когнитивних способности ученика (планирање, запажање, анализа, вредновање, закључивање итд.);

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто, а нарочито на нижем узрасту треба користити интернационализме и речи које су им познате, као и визуализацију као средство семантизације.

Технике/активности

Током часа, препоручује се динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.)

Мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развијање пажње и концентрације, јачање мотивације, увођење нове језичке грађе или пак утврђивање).

Класификовање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације итд.).

Решавање „проблем-ситуација” у разреду, тј. договори и мини-пројекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заједничко прављење илустрованих материјала (планирање различитих активности, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације).

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА У ПРВОМ И У ДРУГОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Предности наставе страног језика у првом и другом разреду основне школе у вези су са специфичностима усвајања језика на раном узрасту. Основна карактеристика раног учења није аналитичко учење, већ усвајање језика на сличан начин на који се усваја матерњи језик – дете страни језик користи искључиво у комуникацији и у ситуацијама које су блиске његовим интересовањима. Рани почетак учења страног језика отвара пут за развијање вишејезичности и достизање виших нивоа језичке компетенције који су релевантни за даље школовање и професионални живот.

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких активности у комуникативним ситуацијама, важно је да се оне у настави страних језика перманентно и истовремено увежбавају. Само на тај начин ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем учења страног језика.

Пошто је програм учења страног језика у првом и другом разреду основне школе растерећен писања и читања, као и експлицитних објашњења граматичких правила, ово је драгоцен период за подстицање и навикавање ученика да у свакодневним ситуацијама у учионици и ван ње спонтано примењују научене речи и изразе у одговарајућим ситуацијама усмене комуникације (нпр. поздрављање наставника на страном језику у учионици, али и ван ње). Такво спонтано успостављање контакта помаже ученицима да се ослободе говорних блокада које могу настати изван услова симулираних у учионици, при сусрету са лицима другог говорног подручја. То ће пружити бројне прилике ученицима да експериментишу са употребом језика, растерећени страха од неуспеха у комуникацији. Због свега тога, треба инсистирати на таквом моделу комуникације од самог почетка, јер уколико ученици навикну на другачији модел, тј. искључиву примену матерњег језика приликом успостављања контакта и комуникације са наставником или вршњаком, тешко ће ту навику касније променити. Сва кратка и једноставна упутства у настави која се често понављају треба да буду на страном језику уз обавезну одговарајућу гестикулацију (ако нпр. наставник каже слушај, пожељно је да покаже ту активност стављајући руку иза уха). Нека упутства наставник у почетку може да изговара паралелно на страном и на матерњем језику с тенденцијом да постепено изоставља матерњи језик, пратећи да ли ученици препознају њихово значење на страном језику. Потребно је што више користити предмете и бића из непосредног окружења, слике из наставних материјала, картице, постере и сл. За садржаје који не представљају „језик учионице” и не понављају се сваког часа препоручују се активности усмене репродукције и контролисане продукције; на тај начин ученицима се омогућава већи број понављања ради лакшег и бржег меморисања и стицања поуздања за самостално коришћење језика. У том смислу, пожељне су вежбе говорне продукције са малим варијацијама модела у којима се мењају и комбинују лексички и граматички садржаји уз постепено усложњавање. Такође се подстиче интеракција с другим ученицима, која се може, као благи вид медијације, реализовати давањем упутстава на матерњем језику (нпр. питај друга или другарицу како се зове и колико година има, шта воли/не воли да једе, итд.; одговори на питања друга/другарице), или увођењем покрета као невербалног средства комуникације.

Ученици се оспособљавају за комуникативне функције наведене у програму за дати ниво учења, при чему предложени језички садржаји служе као препорука и могу бити замењени сличним садржајима или проширивани у складу са расположивим наставним материјалом, као и потребама и интересовањима ученика.

Важно је имати на уму да је, упркос почетном ентузијазму с којим ученици улазе у процес учења страног језика у основној школи, њима то ипак још један у низу обавезних предмета. Стога се, на овом нивоу, не може очекивати да они сами, спонтано, развију интересовање и ентузијазам за учење страног језика. Неопходно је приликом планирања наставе имати у виду узраст ученика и њихове индивидуалне карактеристике. Неки ученици су интровертни, неки екстровертни, уче различитом брзином и на различите начине – свим чулима, имају различите потребе и интересовања. Већина ученика на овом узрасту има проблем са пажњом, концентрацијом и памћењем током 40 минута. Стога је упутно да час почне неком кратком игром загревања која би позитивно утицала на развијање способности пажње, концентрације и памћења, као и да се активности смењују одговарајућим логичним редоследом и да трају од 5 до 15 минута.

ПРЕЗЕНТОВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ САДРЖАЈА

С обзиром на различите стилове учења, разноврсност активности кључна је реч за презентовање нове лексичке грађе. Важно је да уважавамо предзнања ученика, јер нам она могу бити добра основа за рад и лакше разумевање теме.

Визуелна наставна средства (картице, постери, стварни предмети из непосредног окружења, како је у општим смерницама већ напоменуто) идеална су за увођење и увежбавање вокабулара. Када се ученицима покаже одређени појам – када га виде, важно је да неколико пута чују како се реч изговара и да је тек на крају изговоре. Хорско понављање корисно је за осећај сигурности ученика јер није јавно експониран.

Пантомима (као врста драмских техника), као и метода потпуног физичког одговора, веома су омиљене и ефикасне, не само на овом узрасту већ и касније. Нарочито су погодне за ученике кинестетичког стила учења (превођење изговорене речи у покрет и обрнуто). Ове технике су погодне за увођење и увежбавање свих врста речи: именице – делови тела, животиње, играчке..; глаголи – устати, сести, подићи, спустити неки предмет…; придеви за описивање стања и осећања – срећан, тужан, гладан, жедан…

Одговарајући контекст (приче у сликама, песме, игре и сл.) битна је претпоставка успешног усвајања вокабулара, као и језика уопште. Усвајање лексике биће утолико ефикасније уколико се остварује у јасном ситуационом контексту. Примера ради, ако се усвајају речи које се односе на свет животиња, могуће је организовати стварни, симулирани или виртуелни обилазак зоолошког врта. Треба водити рачуна о томе да су ученици, током једног школског часа, у стању да усвоје пет до седам нових речи.

Дијалошки модели (као основа за „имитирање”) веома су ефикасни за развијање говора. У недостатку спонтане комуникације међу ученицима, наставник може да користи лутке – обичне плишане, прављене од чарапа или папира – и тако направи одговарајући дијалошки модел. Наставник се може обраћати ученицима са лутком која пита. Ученици ће врло брзо и лако моћи да дају одговор, али и да поставе питања. Наравно, потребно је обезбедити одговарајући контекст који ће и стидљивијим ученицима омогућити да се охрабре и проговоре.

Пројектне активности повећавају мотивацију, јер пружају избор ученицима да одговорно у пару или у групи решавају задатак на свој начин у договору са другима, развијајући и јачајући одређене социјалне компетенције. Пројекат подстиче кооперативни рад и завршава се увек неком врстом презентације како резултата, тако и процеса рада.

Драмске активности омогућавају ученицима да користе језик у одговарајућем контексту и тако „оживљавају” његову употребу. Њихов потенцијал огледа се, између осталог, и у томе што:

– ученици не само да уче страни језик на забаван начин, већ кроз интеракцију и различите улоге које преузимају сагледавају ствари из различитих углова (што доприноси развоју критичког и дивергентног мишљења);

– ученици сарађују и усвајају језик кроз смислену интеракцију на циљном језику и развијају све потребне вештине – когнитивне, комуникативне и социјалне;

– сви могу да учествују – свако добија улогу коју може да „изнесе”;

– одговарају свим стиловима учења – визуелни виде, аудитивни чују, кинестетични се изражавају кроз покрет;

– подижу мотивацију и самопоуздање;

– оријентисане су на ученика – наставник има мање доминантну улогу;

– развијају машту и креативност код ученика.

– Пожељно је да се драмске активности попут играња улога, мини-скечева, луткарских мини-представа, импровизација и прича из стварног живота што више користе у настави, не само на овом узрасту, већ и касније.

Читање и писање су необавезне активности у првом и другом разреду. С обзиром на то да се латинично писмо уводи у наставу српског језика у другом полугодишту другог разреда, иницијално писање и читање може се понудити као опција само за ученике који то желе и знају, на елементарном нивоу (читање појединачних речи и једноставних реченица, допуњавање речи словом и слично, нипошто самостално писање и диктати). Ова активност се не оцењује и на часу има споредну улогу. Као додатна активност (уместо писања, чак и читања) којом се може увежбавати и проверити ниво усвојености предвиђеног вокабулара на овом нивоу, у настави се може применити и активност сликовног диктата. Ова активност погодна је за рад у пару или мањој групи (ученици међусобно самостално задају задатке), наравно и на нивоу целог одељења. Од другог полугодишта уводи се посебна активност која подразумева израду „речника”. Ученици у посебним свескама малог формата исписују актуелни тематски вокабулар (не више од пет–шест речи) уз одговарајућу илустрацију за сваки појам. Такође, уводе се различити задаци који подразумевају известан вид развоја писане/графичке компетенције: повезивање слика и речи/синтагми/реченица, допуна дијалога (реч или самолепљива сличица недостају), правилно склапање комуникативне реченице на основу датих измештених делова, игра спеловања и исписивања речи на табли, израда картица за игру меморије.

Музика је посебно важна за мотивацију при учењу језика у првом циклусу. Наиме, препорука је да час почне песмом која је прилагођена узрасту, али је и циљано прилагођена наставном садржају (граматичке јединице, дати вокабулар). Тако се активирају претходно научени садржаји и усмерава се пажња на даљи ток часа. Песма је неизоставна и на крају часа при чему ученицима мелодија остаје у сећању дуже него други видови активности посебно јер је најчешће праћена пригодном гестикулацијом (покретима) или визуелним наставним средствима. Такође, песма се користи и као средство за спонтанији прелазак са једне активности на другу током часа. На тај начин, ученици се ослобађају страха да проговоре (најпре певају хорски, у групи), вежбају изговор и лакше и дуготрајније памте пласиране језичке садржаје у пријатној и веселој атмосфери.

Лудичке активности, поред тога што подстичу спонтаније усвајање језичких садржаја, доприносе и развоју социјалних вештина међу ученицима. Уз помоћ различитих игара (игра погађања, риме речи, добацивања меком лоптом, имитације, коришћење лутака и других узрасно примерених игровних средстава) додатно се увежбавају језички садржаји уз подстицање заједништва и позива на међусобну сарадњу. Извесне игре се и рутински понављају као вид устаљеног следа активности на часу.

Социокултурну компетенцију, као скуп знања о свету уопште, сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији се језик учи, треба уводити од самог почетка учења страног језика на најнижем узрасном нивоу, јер су та знања потребна за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

Посебан аспект социокултурне компетенције представља интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између светова, односно говорних заједница, у којима се ученик креће. Интеркултурна компетенција подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене. Дакле, постепеним увођењем социокултурних садржаја на најнижем нивоу (поздрављање, певање пригодних празничних песама и сл.) доприноси се развоју интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Граматички садржаји се на овом узрасном нивоу не обрађују експлицитно. Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (примењујући елементе граматике који су неопходни за успешно остваривање комуникативне функције). У процесу наставе страног језика треба тежити томе да се граматика усваја путем језичких активности слушања и говора, према јасно утврђеним циљевима, исходима и стандардима наставе страних језика. Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења.

Тематски дани/недеље

С обзиром на интензитет наставе француског језика, током школске године могу се обележавати различити датуми у виду тематских дана/седмица. Том приликом организују се радионице (на нивоу одељенске заједнице, сарадње међу ученицима свих разреда, или активности уз присуство гостију), групни пројекти, јавни наступи. У првом образовном циклусу је веома уско повезана сарадња наставника француског језика са наставницима разредне наставе, тако да се поједини пројекти реализују и као известан вид двојезичне наставе, прилагођене садржајима и узрасту.

26. септембар – Европски дан језика

Активности: интерактивне радионице, квизови, рецитали чији је циљ упознавање са најразличитијим страним језицима, њиховим нацијама и културама. Активности подразумевају и израду колажа са фолклорним обележјима дате нације, боје застава, слушање химне Европe, слушање или изведбе различитих језичких верзија исте песме (нпр. Кад си срећан / Si tu as de la joie au cœur / If you’re happy / Si еres feliz y lo sabes). Ученици првог циклуса учествују такође као представници школе на манифестацијама у организацији културних центара европских земаља.

Новембар – Светски дан детета

Током недеље у којој се одржава манифестација Радост Европе, поред присуства и учешћа, ученици током наставе француског имају креативне радионице на тему права детета (најчешће израда паноа или илустрације). Овај догађај се најпре обележава уз сарадњу са учитељима (настава француског језика и грађанског васпитања) ради што бољег разумевања садржаја на почетном нивоу учења страног језика. Разговор на тему дечијих права подразумева и најосновнији вид медијације и дијалог уз обраду тематског вокабулара, све у циљу развијања одговорне друштвене личности, способне да живи у атмосфери толеранције.

Децембар – Нова година и Божић

Израда новогодишњих и божићних честитки. Организовање игара и интерактивних активности где ученици размењују писма написана на француском језику са франкофоним ученицима других школа у Србији или иностранству. Израда лепих порука и жеља на француском које ће стајати током празника на дрвету другарства (у холу школе). Уз обраду тематског вокабулара и језичке активности подстиче се стицање свести о различитим обичајима везаним за празник, као и подстицање социјализације и позитивне другарске атмосфере.

2. фебруар – La Chandeleur (Сретење Господње, обележено по грегоријанском календару)

Верски празник у Француској се између осталог обележава традиционалном припремом палачинки. Ученици од папирног и другог школског креативног материјала праве своје „намирнице” за израду палачинки (тематски вокабулар везан за храну). Такође доносе и палачинке које су уз помоћ чланова породице направили код куће. Веома често тог дана гости су полазници предшколских установа, где их ђаци, уз послужење палачинкама, науче и основама комуникације на француском језику (поздрављање, представљање, боје). На тај начин ученици се упознају са празницима и обичајима карактеристичним за други народ.

Март – Месец Франкофоније

Вредности Франкофоније презентују се од иницијалног сусрета са француским језиком (на првом часу, првом наученим реченицом, постајемо део Франкофоније). У првом циклусу, током целог месеца организују се ликовни конкурси, рецитали, припрема и дегустација франкофоних специјалитета, избор за Песму Франкофоније, израда паноа о франкофоним земљама, њиховим особеностима, спортистима, знаменитим личностима итд.

1. април – Le poisson d’avril

При радионици/игри поводом Дана шале, ученици праве рибе од папира (како се традиционално обележава и у Француској) и лепе их на леђа својих другара, а да они то не примете. Израда се уз адекватне дечје песме и обнављање усвојеног вокабулара обавља током самог часа, док сама игра лепљења/избегавања „првоаприлске рибе” траје током целог наставног дана.

Април/Мај – Pâques/Васкрс

Радионице на тему Васкршњих празника, фарбање дрвених јаја, обрада тематског вокабулара која свакако подразумева развијање свести о различитости, као и постојању и усвајању вредности других култура и обичаја.

1. мај (усклађено са школским календаром)

Празник рада у Француској се обележава тако што се током целог дана купују и поклањају букети ђурђевка. Уз обрађен тематски вокабулар и презентоване културне садржаје, ученици (углавном пред пролећни распуст) праве папирне букете које носе на поклон драгим особама.

21. јун – La fête de la Musique/Светски дан музике

Први дан лета обележава се у свету као Светски дан музике. Прва манифестација је одржана у Француској, тако да уколико школски календар допушта, ученици презентују или изводе њима најдраже франкофоне песме на завршној приредби.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Процес праћења остварености исхода почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године како би наставници могли да планирају наставни процес и процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања. Тај процес се у првом образовном циклусу од другог разреда реализује формативним и сумативним вредновањем. Формативно оцењивање подразумева да предметни наставник током школске године упоредо и континуирано прати рад ученика и уредно води евиденцију o његовом напредовању, ангажовању, постигнућима и активностима током часова. Формативно оцењивање подразумева кратке тестове у виду провера усменог разумевања, сликовни диктат и (од другог полугодишта) писане кратке провере усвојености лексичких садржаја. Усмено оцењивање врши се током целе школске године на основу различитих задатака: научених рецитација, најједноставнијих усмених описа датих слика/илустрација. Формативно вредновање није само праћење ученичких постигнућа, већ и праћење начина рада и средство које омогућава наставнику да у току наставног процеса мења и унапређује процес рада. Током оцењивања и вредновања ученичких постигнућа треба водити рачуна да се начини на које се оно спроводи не разликују од уобичајених активности на часу јер се и оцењивање и вредновање сматрају саставним делом процеса наставе и учења, а не изолованим активностима које стварају стрес код ученика и не дају праву слику њихових постигнућа. Оцењивањем и вредновањем треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Сврха оцењивања треба да буде и јачање мотивације за напредовањем код ученика, а не истицање њихових грешака. Елементи који се вреднују су разноврсни и треба да допринесу свеопштој слици о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине, усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, примена правописа, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега, примена социолингвистичких норми. Приликом оцењивања и вредновања неопходно је да начини провере и оцењивања буду познати ученицима односно усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа. Таква правила и организација процеса вредновања и оцењивања омогућавају позитивну и здраву атмосферу у наставном процесу, као и квалитетне међусобне односе и комуникацију на релацији ученик – наставник, као и ученик – ученик.

Важан дeо процеса оцењивања представља и самооцењивање или самовредновање. Оно такође има формативну и мотивацијску улогу. Идеално је да се самооцењивање ученика и оцењивање наставника допуњавају: самооцењивање ученика подразумева њихову способност да размишљају о сопственoм напредовању, знањима, способностима и резултатима. С обзиром на узраст, самовалуација се на овом нивоу врши попуњавањем листића-скала за самоевалуацију уз илустрацију. На тај начин се у најранијем узрасту, ученик учи да сам процени свој напредак.

Проверавање знања и оцењивање се обавља континуирано, током процеса наставе/учења и кроз активности учења, како би ученици добили повратну информацију о свом напредовању, а наставници о квалитету наставе. Oвде је реч о формативном оцењивању чији је основни циљ унапређивање квалитета наставе и учења. Нагласак је на позитивним карактеристикама постигнућа – оцењује се шта ученик зна, а не шта не зна, да би се подстакла мотивација за даље учење.

Разред

ТРЕЋИ

Годишњи фонд часова

216

Циљ учења француског језика у првом циклусу основног образовања и васпитања јесте развијање способности за основну усмену, а потом и писану комуникацију у приватном и образовном домену и стицање основа за даље описмењавање на циљном језику. Интензивним учењем француског језика на раном узрасту ученици, у складу са својим когнитивним развојем, спонтано усвајају језичке садржаје и знања у вези са основним специфичностима култура франкофоних земаља, који их припремају за достизање вишег нивоа компетенције у каснијем периоду.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(у комуникативним функцијама)

– упути поздрав и отпоздрави, примењујући једноставна језичка средства;

– представи себе и другог;

– разуме једноставна питања личне природе и одговара на њих;

– разуме једноставна упутства и налоге и реагује на њих;

– саопшти једноставна упутства и налоге;

– разуме позив на заједничку активност и на прикладан начин реагује на њега;

– упути позив на заједничку активност;

– разуме кратке и једноставне молбе и реагује на њих;

– упути кратке и једноставне молбе;

– искаже и прихвати захвалност и извињење на једноставан начин;

– разуме једноставно исказане честитке и одговори на њих;

– упути једноставне честитке;

– разуме и, примењујући једноставна језичка средства, саопшти исказе који се односе на најуобичајеније активности прославе рођендана и празника;

– препозна и именује бића, предмете и места из непосредног окружења;

– разуме једноставне описе бића, предмета и места;

– опише бића, предмете и места користећи једноставна језичка средства;

– разуме свакодневне исказе у вези сa непосредним потребама, осетима и осећањима и реагује на њих;

– изрази основне потребе, осете и осећања једноставним језичким средствима;

– разуме једноставна обавештења о положају у простору и реагује на њих;

– тражи и пружи једноставна

– обавештења о положају у простору;

ПОЗДРАВЉАЊЕ; ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Реаговање на усмени и писани импулс саговорника (наставника, вршњака, и слично); усмено и писано изражавање прикладних поздрава; слушање једноставних текстова у којима се неко представља; представљање себе и других особа, присутних и одсутних.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИХ УПУТСТАВА И НАЛОГА

Слушање налога и упутстава и реаговање на њих; давање једноставних упутстава (комуникација у учионици – упутства и налози које размењују учесници у наставном процесу, упутства за игру и слично).

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

Слушање једноставних позива на заједничку активност и реаговање на њих (позив на рођендан, игру, дружење...); упућивање и прихватање/одбијање позива на заједничку активност коришћењем најједноставнијих израза.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Слушање једноставних исказа којима се тражи помоћ, услуга или обавештење; давање усменог и писаног одговора на исказану молбу коришћењем најједноставнијих језичких средстава; упућивање молби, исказивање захвалности и извињења.

ЧЕСТИТАЊЕ ПРАЗНИКА, РОЂЕНДАНА И ДРУГИХ ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА

Слушање једноставних устаљених израза којима се честита празник, рођендан; реаговање на упућену честитку и упућивање кратких пригодних честитки.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА И ПОЈАВА

Слушање једноставних описа бића, предмета и места у којима се појављују информације о спољном изгледу, појавним облицима, димензијама и осталим најједноставнијим карактеристикама; давање кратких описа бића, предмета и места; тражење и давање информација у вези са описом бића, предмета и места.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање једноставних исказа у вези са потребама, осетима, осећањима; саопштавање својих и туђих потреба, осета и осећања и (емпатично) реаговање на њих.

– разуме и саопшти једноставне исказе који се односе на хронолошко и метеоролошко време;

– разуме једноставне исказе којима се изражава припадање /неприпадање, поседовање/непоседовање и реагује на њих;

– тражи и даје једноставне исказе којима се изражава припадање /неприпадање, поседовање/непоседовање;

– разуме једноставне исказе за изражавање допадања/недопадања и реагује на њих;

– тражи мишљење и изражава допадање/недопадање једноставним језичким средствима;

– разуме једноставне текстове у којима се описују радње и способности у садашњости и будућности;

– опише радње и способности у садашњости и будућности користећи једноставна језичка средства;

– разуме и саопшти једноставне исказе који се односе на бројеве и количине.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Слушање текстова у којима се на једноставан начин описује положај у простору; усмено и писано тражење и давање информација о положају у простору коришћењем најједноставнијих језичких средстава.

ИСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

Слушање једноставних исказа у вези са хронолошким временом и метеоролошким приликама; усмено и писано тражење и давање информација о хронолошком времену и метеоролошким приликама коришћењем најједноставнијих језичких средстава.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

Слушање текстова с једноставним исказима за изражавање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања и реаговање на њих; усмено и писано исказивање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања коришћењем најједноставнијих језичких средстава.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

Слушање текстова с једноставним исказима за изражавање допадања/недопадања и реаговање на њих; усмено и писано исказивање слагања/неслагања, допадања/недопадања коришћењем најједноставнијих језичких средстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ И СПОСОБНОСТИ У САДАШЊОСТИ

Слушање једноставних исказа који говоре о радњама и способностима у садашњости; описивање радњи и способности у садашњости, постављање питања и одговарање на њих, усмено и писано, коришћењем најједноставнијих језичких средстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ И СПОСОБНОСТИ У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ

Слушање једноставних исказа који говоре о радњама у блиској будућности; описивање радњи у блиској будућности, усмено и писано постављање питања и одговарање на њих, коришћењем најједноставнијих језичких средстава.

ИЗРАЖАВАЊЕ БРОЈА И КОЛИЧИНЕ

Слушање једноставних исказа који говоре о броју и количини нечега; саопштавање броја и количине, постављање питања и одговарање на њих, усмено и писано, коришћењем најједноставнијих језичких средстава.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда првог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика, тако да свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Становање – форме, навике

6) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине

7) Временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

8) Млади – живот деце и омладине

9) Школа и школски живот

10) Знамените личности и ликови француске цивилизације

11) Здравље и хигијена

12) Емоције (према породици, друговима)

13) Превозна средства

14) Временске прилике

15) Уметност за децу (нарочито модерна књижевност за децу; пригодне традиционалне и модерне песме)

16) Компаративна књижевност прилагођена најранијем узрасту (повезивање наставних садржаја матерњег језика са француским језиком: басне, бајке – Жан де Лафонтен, Доситеј Обрадовић, Шарл Перо итд.)

17) Обичаји и традиција, фолклор, прославе (рођендани, празници)

18) Слободно време – забава, разонода, хобији

19) Исхрана и гастрономске навике

20) Путовања

21) Мода и облачење

22) Спорт

23) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

24) Франкофонија

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПОЗДРАВЉАЊЕ; ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Salut! Bonjour, ça va? Ça va, merci! Comment vas-tu? Тu vas bien? Comment allez-vous? Je vais bien, merci. Bonne journée, les enfants! Bonsoir! Bonne nuit! Bonjour, Monsieur. Au revoir, Madame. À demain matin. À lundi! À plus tard! À bientôt!

Quel est ton nom? Je suis Milica. Tu as quel âge? J’ai neuf ans, je suis en troisième. Il vient de France? Non, il est Belge. Voilà Michel. C’est Mme Brigitte, elle est professeur. Quel âge a ton frère? Il a 16 ans. Quelle est ton adresse? J’habite 32, rue Beogradska. J’habite avec mes parents.

Је m’appelle Hugo. Comment épeler son prénom? H-u-g-o.

J’habite en Allemagne. Je suis allemand. Moi, c’est Minami, je suis japonaise. Је parle italien, j’habite en Italie.

C’est Mario, l’oncle de Maggie. Il a 38 ans. Јe vous présente ma tante Pauline. Elle est la mère des jumeaux Tom et Bob.

Је suis pharmacienne et mon mari est pharmacien.

Питање интонацијом.

Узвична реченица.

Инверзија у устаљеним изразима.

Ненаглашене личне заменице у функцији субјекта.

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta).

Упитне речи (comment, qui, quel/ quelle).

Основни бројеви 1–100.

Презент глагола avoir и être и глагола прве групе.

Презентативи (c’est, ce sont, voilà).

Описни придеви који означавају националност.

Предлози испред имена држава.

Тематски вокабулар: чланови уже и шире породице.

Тематски вокабулар: занимања и професије.

(Интер)културни садржаји: устаљена правила учтивости; конвенције у писању личних заменица; конвенције у саопштавању телефонских бројева и адреса; употреба титула уз презимена (M, Mme, Mlle); конвенције у писању разгледница и писама. Различите нације и језици, плуралитет култура.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИХ УПУТСТАВА И НАЛОГА

Écoute et réponds/ mime! Trouvez les réponses! Répétez après moi! Lisez à voix haute! Dites vrai ou faux! Donne le bon numéro! Trouvez la bonne image! Choisis un copain/ une copine! Joue avec ton voisin ou ta voisine! Prends une carte! Dessinez/ écrivez sur votre cahier! Chantons ensemble! Complétez le dialogue! Préparez-vous! Attendez! Attention! Dépêche-toi! Ferme la porte, s’il te plaît.

Императив фреквентних глагола.

Присвојни придеви (ton, ta, votre).

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних норми учтивости.

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

On va ensemble à la cantine? Volontiers. Tu peux venir chez moi ce soir? Désolé, je ne peux pas. Tu veux jouer au basket avec nous? Oui, j’adore le basket! Je ne peux pas, je suis fatiguée. On y va? Oui, ça va.

Питање интонацијом.

Негација (ne/ n’... pas).

(Интер)културни садржаји: прикладно позивање и прихватање/одбијање позива; прослава рођендана, игре, забава и разонода.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Est-ce que je peux avoir un sandwich, s’il vous plaît? Voilà. Merci, Madame! Je t’en prie. Je voudrais lire le dialogue. Vous pouvez écrire au tableau, s’il vous plaît? Tu veux m’aider, s’il te plaît? Bien sûr! Pardon!

Питање са est-ce que.

Питање интонацијом.

Кондиционал учтивости (je voudrais…).

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације.

ОПИСИВАЊЕ И ЧЕСТИТАЊЕ ПРАЗНИКА, РОЂЕНДАНА И ДРУГИХ ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА

Demain c’est mon anniversaire. Bon anniversaire, cher Michel! Bienvenus! Bonne année! Bonne fête, maman! Joyeux Noël! C’est très bien! Merci beaucoup, à toi / à vous aussi! Félicitations!

C’est l’anniversaire de Grand– mère Colette. Allez grand– mère, souffle tes bougies et ouvre tes cadeaux! Mon anniversaire c’est en été, au mois de juillet.

Придеви (bon/ bonne, cher/ chère).

Узвичне реченице.

Предлози ).

(Интер)културни садржаји: Најзначајнији празници и начини обележавања/прославе.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА И ПОЈАВА

Zaz est une chanteuse française. C’est ma chanteuse préférée C’est la photo de ma famille. C’est mon grand frère, il a les cheveux noirs. Ils sont très gentils et ils parlent beaucoup. Il a un gros chien noir. La voiture de sa mère est belle. Paris est la capitale de France. En Suisse il y a beaucoup de montagnes.

Une fille pose beaucoup de questions. Elle est curieuse. Voici notre nouveau professeur. Il est beau! Les filles de votre classe sont très gentilles.

Moi, c’est Pedro. Mes cheveux sont noirs, mes yeux sont marron.

Dans mon quartier, il y a des squares, des avenues, des places, des ronds– points, des rues. Dans ma ville, il y a des tours, des immeubles, des maisons par milliers.

Regardez comme ils sont beaux les lions! Il y a des perroquets de toutes les couleurs. Le perroquet vert prend son bain.

Comment est ta tortue? Claire a une tortue terrestre. Elle vit sur la terre, pas dans l’eau. Elle pèse 12 kilos. Sa maison s’appelle une carapace. Le serpent n’a pas de pattes. La poule pond des œufs. La tortue de Maggie est herbivore et le loup de la forêt est carnivore.

Alice est fière comme un coq. Jojo est doux comme un agneau.

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta, son/ sa).

Описни придеви.

Множина именица и придева.

Презентативи (il y a).

Тематски вокабулар: град.

Тематски вокабулар: животиње.

(Интер)културни садржаји: Познате личности из области спорта, глуме, музике...; престонице земаља француског говорног подручја; препознатљива обележја земаља француског говорног подручја. Француске народне пословице и идиоми са животињама.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Je voudrais un sachet de bonbons. J’ai faim, je prends un sandwich/ un croissant. J’ai froid, je mets mon pull. Pourquoi il est triste? Elle ne va pas bien. Tu as peur des loups? Non, je n’ai pas peur.

Il a une faim de loup. Elle est malade, elle a un chat dans la gorge. Paul a une fièvre de cheval. Marianne a un appétit d’oiseau.

De quoi as-tu besoin pour faire de la magie? Tu as besoin de la baguette magique. De quoi as-tu besoin pour jouer au foot? Tu as besoin du ballon.

Alice est debout sur une chaise dans la cuisine. Elle a peur d’une souris.

Презент фреквентних глагола.

Кондиционал учтивости (je voudrais)

Негација (ne/ n’... pas).

Презент глагола avoir.

Тематски вокабулар: животиње.

Тематски вокабулар: делови тела.

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације. Француске народне пословице и идиоми са животињама.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Ils jouent dans le parc. Ton ami n’est pas là. Tu es devant l’école. Où est le cinéma, s’il vous plaît? Tu vas tout droit. Le cinéma est derrière la poste. Où est ton dictionnaire? Il est dans mon sac. Ils habitent au centre de Lyon. La Tour Eiffel se trouve à Paris.

Il y a des crayons de couleur sur une petite armoire. La poubelle est sous le tableau. L’ordinateur est à côté de la bibliothèque.

Tu es à la boulangerie. Tu avances, tu tournes à droite et voilà! Tu es devant la pharmacie.

Предлози и предлошки изрази (dans, à, devant, derrière, sur, sous, à côté de, à droite, à gauche).

Одређени члан; неодређени члан.

Упитне речи ().

Teматски вокабулар: учионица, намештај у учионици и шклолски прибор.

Презентативи (il y a).

Тематски вокабулар: установе и услужна места у насељеном месту.

(Интер)културни садржаји: Препознатљива обележја земаља француског говорног подручја. Сналажење у простору на основу упутстава.

ИСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

Quel temps fait-il? Il fait froid aujourd’hui. Quel jour sommes-nous? C’est samedi. Quelle heure est-il? Il est quelle heure? Il est quatre heures. Il est six heures et demie. Il y a un match de basket ce soir. Il commence à 19 heures. Je vais à l’école à 8 heures.

Il est sept heures moins le quart, Léo se douche. A sept heures et quart, il s’habille et il va à l’école. Oh là là, il est en retard! Sa sœur est toujours à l’heure. Le matin, je vais à l’école, l’après– midi je joue avec mes amis.

Aujourd’hui, c’est la rentrée! Bonne rentrée à tous les enfants!

C’est quand ton anniversaire? C’est le 4 novembre. Quels sont les mois d’hiver? Décembre, janvier, février. En automne, il fait frais. Parfois, il y a du vent. Il pleut souvent.

Дани у недељи.

Месеци у години.

Годишња доба.

Прилози за учесталост (parfois, souvent, toujours).

Униперсонални глаголи.

Основни бројеви до 60.

Презентативи (il y a).

Презент повратних глагола који означавају јутарњу рутину (se lever, se laver, se brosser les dents,...); једнина.

Презент глагола aller.

Тематски вокабулар: делови дана.

(Интер)културни садржаји: Радна недеља и викенд. Јутарња рутина. Први дан школе (1. септембар).

ИЗРАЖАВАЊЕ РИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

C’est la poupée de Milica. Ce sont les parents de Zoran. Ils ont une nouvelle voiture. A qui est ce livre? Qui a une gomme? Mon ami a un frère et une sœur. Voilà ton portable! Il n’a pas de chien, il a une tortue. C’est à moi.

C’est ta gomme? Non ce n’est pas ma gomme. C’est la gomme de Maggie.

Презентативи (c’est, ce sont).

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta).

Негација (ne/ n’... pas).

Предлози (de, à).

(Интер)културни садржаји: Породица, пријатељи, однос према својој и туђој имовини.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

D’accord? Moi aussi, je suis d’accord. Je ne suis pas d’accord. Cette chanson vous plaît? Oui, elle est jolie. Moi, je n’aime pas. Ce livre est intéressant. Ce n’est pas intéressant. Tu aimes le basket? Non, je préfère le handball. J’adore la musique, mais je déteste le sport. Qu’est-ce qu’elle aime faire? Elle aime patiner et faire du roller. Quel joli dessin!

Quelle est ta matière préférée? Les matières préférées d’Alice sont: les arts plastiques, la musique et le sport.

C’est un roi français: Louis XIV. J’aime l’histoire.

J’apprends la musique et je chante beaucoup. Је n’ai pas d’ordinateur à la maison, mais, à l’école, j’adore les cours d’informatiques. J’aime un peu les maths.

Alice est forte en anglais. Elle adore la musique anglaise.

Презент фреквентних глагола.

Показни детерминативи (ce, cet, cette, ces).

Конструкција са инфинитивом (j’aime patiner).

Негација (ne/ n’... pas).

Узвична реченица.

Презент глагола apprendre.

Тематски вокабулар: предмети у школи.

(Интер)културни садржаји: Интересовања, хобији. Школа у Србији и Француској.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ И СПОСОБНОСТИ У САДАШЊОСТИ

Je sais lire en français maintenant. Il parle combien de langues? Il parle deux langues, l’anglais et l’espagnol. Elle sait jouer au basket? Oui, elle joue très bien. Qu’est-ce que tu cherches? Mon portable, je veux écrire un message à ma mère. Qu’est-ce qu’ils font? Ils ne jouent pas, ils regardent la télé. Elle porte un pantalon? Non, elle porte une jupe.

Grand-mère Colette jardine et maman cuisine. Maggie ne peut pas promener son chien, elle joue à la poupée. Léo joue au foot et Alice à la pétanque.

Vous faites de la musique? Oui, je joue du piano. C’est très bon pour les doigts. Oui, c’est joli la trompette et c’est bon pour le souffle.

Глагол savoir за изражавање способности.

Презент фреквентних глагола.

Негација (ne/n... pas).

Упитне речи и конструкције (combien, qu’est-ce que).

Глаголске конструкције jouer à/ jouer de.

Презент глагола faire.

Презент глагола vouloir и pouvoir (једнина).

Тематски вокабулар: музички инструменти.

Тематски вокабулар: музички спорт.

(Интер)културни садржаји: Породични живот; живот у школи – наставне и ваннаставне активности. Спорт и музика.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ И СПОСОБНОСТИ У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ

Samedi matin, papa va courir dans le parc et maman va faire les courses au supermarché.

Alice adore la natation. Dimanche matin, elle va aller à la piscine.

Dans ma valise, je vais mettre mon maillot et ma serviette de bain. Je vais mettre aussi mes lunettes de soleil et ma casquette. Je ne vais pas mettre mes bottes.

Је vais aller en France, au bord de la mer. Je vais nager et jouer dans le sable. Je vais à la montagne, je vais skier.

Глаголска конструкција aller + инфинитив.

Тематски вокабулар: одећа, прибор за пут.

(Интер)културни садржаји: Свакодневне и спортске активности, хобији. Распуст и путовања.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ И БРОЈЕВА

Tu as combien de cours aujourd’hui? J’ai cinq cours. Vous êtes combien dans la classe? Nous sommes 27. Dans ma classe il y a 13 filles et 14 garçons. Ma grand-mère a 59 ans.

Il y a combien de chaises dans la classe? Combien d’ordinateurs?

Çа fait combien au total? Ça fait 7 euros et 40 centimes. Il faut combien de billets de 5 euros pour avoir 20 euros? Combien coûte une douzaine d’œufs? Ça coûte 25 euros.

Основни бројеви до 60.

Презентативи (il y a).

Презент глагола avoir и être.

Кондиционал глагола vouloir (једнина).

Упитна реч (combien).

(Интер)културни садржаји: Конвенције у писању двоцифрених бројева. Валута Француске и Европске уније.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм наставе и учења за стране језике у првом циклусу основног образовања и васпитања усмерен је на развој функционалних знања и заснован је на комуникативно дефинисаним исходима учења, односно активностима које ученик успешно реализује користећи француски језик. Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у програму наставе и учења посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичне комуникације појединца у било којој говорној заједници.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Приликом планирања наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно узети у обзир да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета. Садржајима у уџбенику приступа се селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина. Полазећи од исхода, односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама и видовима комуникације (усмене, писане и невербалне), формално и садржински централну позицију програма наставе и учења заузимају управо комуникативне функције. На основу комуникативних функција дефинисане су језичке активности помоћу којих се оне могу остварити, а које укључују постепено усавршавање способности разумевања говора, разумевања писаног текста (од трећег разреда), интерактивног усменог и писаног изражавања. У складу са концепцијом цикличне прогресије програма, комуникативне функције се преносе, усвајају и увежбавају током читавог образовног циклуса, с растућим степеном сложености. Исходи, комуникативне функције и језичке активности дефинисани су као опште лингвистичке категорије, и стога су за све стране језике идентични искази. Како би се, међутим, исходи, функције и активности операционализовали, понуђени су и примери језичких садржаја, и то за сваки појединачни страни језик. Њима се илуструју неке од најфреквентнијих и узрасно најадекватнијих могућности за вербалну реализацију комуникативних функција.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм усмерен ка исходима указује на то шта је ученик у процесу комуникације у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ постепено води наставника од исхода и комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике у атмосфери заједништва и међусобне сарадње;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке, укључујући њене културолошке и васпитне елементе, као и елементе социјализације;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да се унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива на социјалној интеракцији у учионици и ван ње, и спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом и без детаљних граматичких објашњења, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање програма наставе и учења као скупа динамичних, заједнички припремљених и прилагођених задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ новим идејама и њихово прихватање, као и креирање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– наставни материјали представљају један од извора активности и треба да буду праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче развој когнитивних способности ученика (планирање, запажање, анализа, вредновање, закључивање итд.);

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто, а нарочито на нижем узрасту треба користити интернационализме и речи које су им познате, као и визуализацију као средство семантизације.

Технике/активности

Током часа, препоручује се динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.).

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.).

Мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.).

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.).

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развијање пажње и концентрације, јачање мотивације, увођење нове језичке грађе или пак утврђивање).

Класификовање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације итд.).

Решавање „проблем-ситуација” у разреду, тј. договори и мини-пројекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заједничко прављење илустрованих материјала (планирање различитих активности, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације).

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА У ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На избор стратегија за унапређивање и увежбавање језичких вештина у настави страног језика у трећем разреду основне школе утичу, пре свега, психолошки и когнитивни фактори, карактеристични за наведени узрасни период. У првом и другом разреду учење страног језика било је аудио-вербалног карактера, засновано на имитацији и репродукцији онога што ученици чују од наставника (или са аудио-записа). Од трећег разреда се постепено уводе активности које омогућавају веће когнитивно укључивање ученика. Ученици су током претходног школског периода овладали основном техником читања и писања на матерњем језику, па усвојене законитости могу користити и у настави страног језика. Ученик на овом узрасту страни језик користи у комуникацији и у ситуацијама које су блиске његовим интересовањима, показујући креативност, оригиналност у одговорима, активан однос према наставним садржајима. Одабиром одговарајућих стратегија за унапређивање и увежбавање језичких вештина осигурава се континуитет у развијању вишејезичности и достизању виших нивоа језичке компетенције релевантних и неопходних за даље школовање, живот и рад.

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких активности у комуникативним ситуацијама, важно је да се оне у настави страних језика континуирано и истовремено увежбавају. Настава страног језика у трећем разреду основне школе подразумева индуктивно усвајање граматичких и лексичких садржаја, како у усменом, тако и у писаном контексту. Само тако ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем учења страног језика.

Ученици су већ навикли да сва упутства у настави која се често понављају буду на страном језику. Нова упутства, нарочито она за која наставник процени да су сложенија и тежа за разумевање, могу се у почетку давати паралелно на страном и на матерњем језику. Потребно је што више користити предмете и бића из непосредног окружења, слике, картице, постере, као и аудио и видео-записе. За најважније комуникативне садржаје препоручује се учестало понављање ради лакшег и бржег меморисања и стицања поуздања за самостално коришћење језика. У том смислу, пожељне су вежбе говорне продукције с варијацијама модела у којима се мењају и комбинују лексички и граматички садржаји уз постепено усложњавање. Подстицање интеракције с другим ученицима реализује се као вид медијације и укључује давање једноставних упутстава на страном језику (нпр. питај друга или другарицу; одговори на питања друга/другарице).

Ученици се оспособљавају за комуникативне функције наведене у програму за дати ниво учења, при чему предложени језички садржаји служе као препорука и могу бити замењени сличним садржајима или проширивани у складу са расположивим наставним материјалом, као и потребама и интересовањима ученика.

Важно је имати на уму да је, упркос почетном ентузијазму с којим ученици улазе у процес учења страног језика у основној школи, њима то ипак још један у низу обавезних предмета. Стога се, на овом нивоу, не може очекивати да они сами, спонтано, развију интересовање и ентузијазам за учење страног језика. Неопходно је приликом планирања наставе имати у виду узраст ученика и њихове индивидуалне карактеристике. Неки ученици су интровертни, неки екстровертни, уче различитом брзином и на различите начине – свим чулима, имају различите потребе и интересовања. Упутно је да час почне неком кратком игром загревања која би позитивно утицала на развијање способности пажње, концентрације и памћења, као и да се активности смењују одговарајућим логичним редоследом и да трају од 5 до 15 минута.

ПРЕЗЕНТОВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ САДРЖАЈА

С обзиром на различите стилове учења, разноврсност активности кључна је реч за презентовање нове лексичке грађе. Важно је да уважавамо предзнања ученика, јер нам она могу бити добра основа за рад и лакше разумевање теме.

Визуелна наставна средства (картице, постери, стварни предмети из непосредног окружења, како је у општим смерницама већ напоменуто) идеална су за увођење и увежбавање вокабулара. Када се ученицима покаже одређени појам – када га виде, важно је да неколико пута чују како се реч изговара и да је тек на крају изговоре. Хорско понављање корисно је за осећај сигурности ученика јер није јавно експониран.

Пантомима (као врста драмских техника), као и метода потпуног физичког одговора, веома су омиљене и ефикасне, не само на овом узрасту већ и касније. Нарочито су погодне за ученике кинестетичког стила учења (превођење изговорене речи у покрет и обрнуто). Ове технике су погодне за увођење и увежбавање свих врста речи.

Одговарајући контекст (приче у сликама, песме, игре и сл.) битнa је претпоставка успешног усвајања вокабулара, као и језика уопште. Усвајање лексике биће утолико ефикасније уколико се остварује у јасном ситуационом контексту. Примера ради, ако се усвајају речи које се односе на свет животиња, могуће је организовати стварни, симулирани или виртуелни обилазак зоолошког врта. Треба водити рачуна о томе да су ученици, током једног школског часа, у стању да усвоје до 10 нових речи.

Дијалошки модели веома су ефикасни за развијање говора. Овладавање дијалогом се почиње од једноставне упитно-одговорне форме. Добро организован дијалог представља снажан подстицај за учење и напредовање, нарочито ако се има у виду да се учење страног језика одвија изван аутентичне говорне средине. Наравно, потребно је обезбедити одговарајући контекст, симулирати ситуацију која би одговарала аутентичној говорној средини, и која ће и стидљивијим ученицима омогућити да се охрабре и проговоре. Дидактичке игре попут „у продавници”, „у библиотеци” и сл. представљају стимулативно средство за извођење динамичких. језичких и комуникативних вежби.

Пројектне активности повећавају мотивацију јер пружају избор ученицима да одговорно у пару или у групи решавају задатак на свој начин у договору са другима, развијајући и јачајући одређене социјалне компетенције. Пројекат подстиче кооперативни рад и завршава се увек неком врстом презентације како резултата, тако и процеса рада.

Драмске активности омогућавају ученицима да користе језик у одговарајућем контексту и тако „оживљавају” његову употребу. Њихов потенцијал огледа се, између осталог, и у томе што:

– ученици не само да уче страни језик на забаван начин, већ кроз интеракцију и различите улоге које преузимају сагледавају ствари из различитих углова (што доприноси развоју критичког и дивергентног мишљења);

– ученици сарађују и усвајају језик кроз смислену интеракцију на циљном језику и развијају све потребне вештине – когнитивне, комуникативне и социјалне;

– сви могу да учествују – свако добија улогу коју може да „изнесе”;

– одговарају свим стиловима учења – визуелни виде, аудитивни чују, кинестетични се изражавају кроз покрет;

– подижу мотивацију и самопоуздање;

– оријентисане су на ученика – наставник има мање доминантну улогу;

– развијају машту и креативност код ученика.

Пожељно је да се драмске активности попут играња улога, мини-скечева, луткарских мини-представа, импровизација и прича из стварног живота што више користе у настави, не само на овом узрасту, већ и касније.

Код увежбавања читања на овом узрасту препоручује се гласно читање текстуалних врста дијалошког карактера које је блиско говору и представља ефикасно средство за развијање опште језичке компетенције. Наративне текстуалне врсте захтевају читање у себи, чији је циљ издвајање информација из прочитаног текста. У циљу развоја разумевања прочитаног текста могу се применити и различите стратегије и технике усвајање и проширивање лексике коришћењем конвенционалних и електронских дидактичких средстава (нпр. картица са натписима и сликама, постера и сл.).

Писање је тесно повезано са говором. За увежбавање писања могу се користити различите фонетско-ортографске игре (нпр. на задато слово ученици пишу што више речи); ортографске игре (нпр.: исписивање речи са изостављеним самогласницима/сугласницима, где ученици имају задатак да попуне празна места и правилно напишу задате речи; наставник изговори једну реч, а ученици добијају задатак да напишу што више речи које почињу сваким словом речи коју је изговорио наставник); игре за развој писања (Погоди реч! – ученицима се даје текст на познату тему у коме недостају неке речи, а њихов задатак је да се досете које речи треба уметнути, при чему се уписивање може обављати и појединачно и групно).

Музика је посебно важна за мотивацију при учењу језика у првом циклусу. Наиме, препорука је да час почне песмом која је прилагођена узрасту, али је и циљано прилагођена наставном садржају (граматичке јединице, дати вокабулар). Тако се активирају претходно научени садржаји и усмерава се пажња на даљи ток часа. Песма је неизоставна и на крају часа при чему ученицима мелодија остаје у сећању дуже него други видови активности посебно јер је најчешће праћена пригодном гестикулацијом (покретима) или визуелним наставним средствима. Такође, песма се користи и као средство за спонтанији прелазак са једне активности на другу током часа. На тај начин, ученици се ослобађају страха да проговоре (најпре певају хорски, у групи), вежбају изговор и лакше и дуготрајније памте пласиране језичке садржаје у пријатној и веселој атмосфери.

Социокултурна компетенција, као скуп знања о свету уопште, сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији се језик учи у учењу страног језика је веома значајна јер су та знања потребна за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

Посебан аспект социокултурне компетенције представља интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између средина, односно говорних заједница, у којима се ученик креће. Интеркултурна компетенција подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене. Дакле, постепеним увођењем социокултурних садржаја на најнижем нивоу (поздрављање, певање пригодних празничних песама и сл.) доприноси се развоју интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Граматички садржаји се на овом узрасном нивоу не обрађују експлицитно. Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (примењујући елементе граматике који су неопходни за успешно остваривање комуникативне функције). У процесу наставе страног језика треба тежити томе да се граматика усваја путем језичких активности слушања и говора, према јасно утврђеним циљевима, исходима и стандардима наставе страних језика.

Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења.

Тематски дани/недеље

С обзиром на интензитет наставе француског језика, током школске године могу се обележавати различити датуми у виду тематских дана/седмица. Том приликом организују се радионице (на нивоу одељенске заједнице, сарадње међу ученицима свих разреда, или активности уз присуство гостију), групни пројекти, јавни наступи. У првом образовном циклусу је веома уско повезана сарадња наставника француског језика са наставницима разредне наставе, тако да се поједини пројекти реализују и као известан вид двојезичне наставе, прилагођене садржајима и узрасту.

26. септембар – Европски дан језика

Активности: интерактивне радионице, квизови, рецитали чији је циљ упознавање са најразличитијим страним језицима, њиховим нацијама и културама. Активности подразумевају и израду колажа са фолклорним обележјима дате нације, боје застава, слушање химне Европe, слушање или изведбе различитих језичких верзија исте песме (нпр. Кад си срећан / Si tu as de la joie au cœur / If you’re happy / Si еres feliz y lo sabes). Ученици првог циклуса учествују такође као представници школе на манифестацијама у организацији културних центара европских земаља.

Новембар – Светски дан детета

Током недеље у којој се одржава манифестација Радост Европе, поред присуства и учешћа, ученици током наставе француског имају креативне радионице на тему права детета (најчешће израда паноа или илустрације). Овај догађај се најпре обележава уз сарадњу са учитељима (настава француског језика и грађанског васпитања) ради што бољег разумевања садржаја на почетном нивоу учења страног језика. Разговор на тему дечијих права подразумева и најосновнији вид медијације и дијалог уз обраду тематског вокабулара, све у циљу развијања одговорне друштвене личности, способне да живи у атмосфери толеранције.

Децембар – Нова година и Божић

Израда новогодишњих и божићних честитки. Организовање игара и интерактивних активности где ученици размењују писма написана на француском језику са франкофоним ученицима других школа у Србији или иностранству. Израда лепих порука и жеља на француском које ће стајати током празника на дрвету другарства (у холу школе). Уз обраду тематског вокабулара и језичке активности подстиче се стицање свести о различитим обичајима везаним за празник, као и подстицање социјализације и позитивне другарске атмосфере.

2. фебруар – La Chandeleur (Сретење Господње, обележено по грегоријанском календару)

Верски празник у Француској се између осталог обележава традиционалном припремом палачинки. Ученици од папирног и другог школског креативног материјала праве своје „намирнице” за израду палачинки (тематски вокабулар везан за храну). Такође доносе и палачинке које су уз помоћ чланова породице направили код куће. Веома често тог дана гости су полазници предшколских установа, где их ђаци, уз послужење палачинкама, науче и основама комуникације на француском језику (поздрављање, представљање, боје). На тај начин ученици се упознају са празницима и обичајима карактеристичним за други народ.

Март – Месец Франкофоније

Вредности Франкофоније презентују се од иницијалног сусрета са француским језиком (на првом часу, првом наученим реченицом, постајемо део Франкофоније). У првом циклусу, током целог месеца организују се ликовни конкурси, рецитали, припрема и дегустација франкофоних специјалитета, избор за Песму Франкофоније, израда паноа о франкофоним земљама, њиховим особеностима, спортистима, знаменитим личностима итд.

1. април – Le poisson d’avril

При радионици/игри поводом Дана шале, ученици праве рибе од папира (како се традиционално обележава и у Француској) и лепе их на леђа својих другара, а да они то не примете. Израда се уз адекватне дечје песме и обнављање усвојеног вокабулара обавља током самог часа, док сама игра лепљења/избегавања „првоаприлске рибе” траје током целог наставног дана.

Април/Мај – Pâques/Васкрс

Радионице на тему Васкршњих празника, фарбање дрвених јаја, обрада тематског вокабулара која свакако подразумева развијање свести о различитости, као и постојању и усвајању вредности других култура и обичаја.

1. мај (усклађено са школским календаром)

Празник рада у Француској се обележава тако што се током целог дана купују и поклањају букети ђурђевка. Уз обрађен тематски вокабулар и презентоване културне садржаје, ученици (углавном пред пролећни распуст) праве папирне букете које носе на поклон драгим особама.

21. јун – La fête de la Musique/Светски дан музике

Први дан лета обележава се у свету као Светски дан музике. Прва манифестација је одржана у Француској, тако да уколико школски календар допушта, ученици презентују или изводе њима најдраже франкофоне песме на завршној приредби.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Процес праћења остварености исхода почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године како би наставници могли да планирају и наставни процес и процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања. Тај процес се реализује формативним и сумативним вредновањем. Док се код формативног оцењивања током године прате постигнућа ученика различитим инструментима (дијагностички тестови, самоевалуација, језички портфолио, пројектни задаци и др.), сумативним оцењивањем прецизније се процењује оствареност исхода или стандарда на крају одређеног временског периода (крај полугодишта, године, циклуса образовања). Формативно вредновање није само праћење ученичких постигнућа, већ и праћење начина рада и средство које омогућава наставнику да у току наставног процеса мења и унапређује процес рада. Током оцењивања и вредновања ученичких постигнућа треба водити рачуна да се начини на које се оно спроводи не разликује од уобичајених активности на часу јер се и оцењивање и вредновање сматрају саставним делом процеса наставе и учења, а не изолованим активностима које стварају стрес код ученика и не дају праву слику њихових постигнућа. Оцењивањем и вредновањем треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Сврха оцењивања треба да буде и јачање мотивације за напредовањем код ученика, а не истицање њихових грешака. Елементи који се вреднују су разноврсни и треба да допринесу свеопштој слици о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине (читање, слушање, говор и писање), усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега. Приликом оцењивања и вредновања неопходно је да начини провере и оцењивања буду познати ученицима односно усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа. Таква правила и организација процеса вредновања и оцењивања омогућавају позитивну и здраву атмосферу у наставном процесу, као и квалитетне међусобне односе и комуникацију на релацији ученик–наставник, као и ученик–ученик.

Важан дeо процеса оцењивања представља и самооцењивање или самовредновање. Оно такође има формативну и мотивацијску улогу. Идеално је да се самооцењивање ученика и оцењивање наставника допуњавају: самооцењивање ученика подразумева њихову способност да размишљају о сопственoм напредовању, знањима, способностима и резултатима. С обзиром на узраст, самовалуација се на овом нивоу врши попуњавањем листића-скала за самоевалуацију уз илустрацију. На тај начин се у најранијем узрасту, ученик учи да сам процени свој напредак.

Разред

ЧЕТВРТИ

Годишњи фонд часова

216

Циљ учења француског језика у првом циклусу основног образовања и васпитања јесте развијање способности за основну усмену, апотом и писану комуникацију у приватном и образовном домену и стицање основа за даље описмењавање на циљном језику. Интензивним учењем француског језика на раном узрасту ученици, у складу са својим когнитивним развојем, спонтано усвајају језичке садржаје и знања у вези са основним специфичностима култура франкофоних земаља, који их припремају за достизање вишег нивоа компетенције у каснијем периоду.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(у комуникативним функцијама)

– упути поздрав и отпоздрави, примењујући једноставнија језичка средства;

– представи себе и другог;

– разуме једноставнија питања личне природе и одговара на њих;

– поставља једноставнија питања личне природе;

– у неколико једноставнијих везаних исказа саопшти информације личне природе о себи и другима;

– разуме једноставнија упутства, налоге и упозорења и реагује на њих;

– саопшти једноставнија упутства, налоге и упозорења уз одговарајуће образложење;

– разуме позив на заједничку активност и реагује на одговарајући начин;

– упути позив на заједничку активност;

– разуме кратке и једноставније молбе и реагује на њих уз одговарајуће образложење;

– упути кратке и једноставније молбе;

– искаже и прихвати захвалност и извињење на једноставан начин;

– разуме једноставније исказане честитке и одговори на њих;

– упути једноставније честитке;

– разуме и, примењујући једноставна језичка средства, саопшти исказе који се односе на најуобичајеније активности прославе рођендана и празника;

– именује бића, предмете и места из непосредног окружења;

– разуме једноставније описе бића, предмета и места;

– опише бића, предмете и места у неколико везаних једноставнијих исказа;

– разуме свакодневне исказе у вези сa непосредним потребама, осетима и осећањима и реагује на њих;

– изрази основне потребе, осете и осећања једноставнијим језичким средствима;

– разуме једноставнија обавештења о положају у простору и реагује на њих;

– тражи и пружи једноставнија обавештења о положају у простору;

– разуме и саопшти једноставније исказе који се односе на хронолошко и метеоролошко време;

– разуме једноставније исказе којима се изражава припадање/неприпадање, поседовање/непоседовање и реагује на њих;

– тражи и даје једноставнија обавештења која се односе на припадање/неприпадање, поседовање/непоседовање;

– разуме једноставније исказе за изражавање интересовања, допадања/недопадања и реагује на њих;

– изражава допадање/недопадање уз најједноставније образложење;

– тражи најједноставније образложење допадања/недопадања;

– разуме једноставније текстове у којима се описују радње и способности у садашњости и будућности;

– опише радње и способности у садашњости и будућности користећи једноставнија језичка средства;

– разуме једноставније текстове у којима се описују радње и способности у прошлости;

– опише радње и способности у прошлости користећи једноставнија језичка средства;

– разуме и саопшти једноставније исказе који се односе на бројеве, количине и цене.

ПОЗДРАВЉАЊЕ; ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Реаговање на усмени и писани импулс саговорника (наставника, вршњака, и слично); усмено и писано изражавање прикладних поздрава; слушање једноставнијих текстова у којима се неко представља; представљање себе и других особа, присутних и одсутних.

РАЗУМЕВАЊЕ И ИСКАЗИВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИЈИХ УПУТСТАВА, НАЛОГА И УПОЗОРЕЊА

Слушање налога, упутстава и упозорења и реаговање на њих; давање једноставнијих налога, упутстава и упозорења (комуникација у учионици – упутства и налози које размењују учесници у наставном процесу, упутства за игру и слично).

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

Слушање једноставнијих позива на заједничку активност и реаговање на њих (позив на рођендан, игру, дружење...); упућивање и прихватање/одбијање позива на заједничку активност коришћењем једноставнијих исказа.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Слушање једноставнијих исказа којима се тражи помоћ, услуга или обавештење; давање усменог и писаног одговора на исказану молбу коришћењем једноставнијих језичких средстава; упућивање молби, исказивање захвалности и извињења.

ЧЕСТИТАЊЕ ПРАЗНИКА И ДРУГИХ ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА

Слушање једноставнијих исказа којима се честитају празници и други значајни догађаји; реаговање на упућену честитку и упућивање кратких пригодних честитки.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА И ПОЈАВА

Слушање једноставнијих описа бића, предмета, места и појава; давање кратких описа бића, предмета, места и појава; тражење и давање информација у вези са описом бића, предмета, места и појава.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање једноставнијих исказа у вези са потребама, осетима, осећањима; саопштавање својих и туђих потреба, осета и осећања и (емпатично) реаговање на њих.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Слушање текстова у којима се на једноставнији начин описује положај у простору; усмено и писано тражење и давање информација о положају у простору коришћењем једноставнијих језичких средстава.

ИСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

Слушање једноставнијих исказа у вези са хронолошким временом и метеоролошким приликама; усмено и писано тражење и давање информација о хронолошком времену и метеоролошким приликама коришћењем једноставнијих језичких средстава.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

Слушање текстова с једноставнијим исказима за изражавање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања и реаговање на њих; усмено и писано исказивање припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања коришћењем једноставнијих језичких средстава.

ИЗРАЖАВАЊЕ ИНТЕРЕСОВАЊА И ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

Слушање текстова с једноставнијим исказима за изражавање интересовања, допадања/недопадања и реаговање на њих; усмено и писано исказивање интересовања, допадања/недопадања коришћењем једноставнијих језичких средстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ И СПОСОБНОСТИ У САДАШЊОСТИ

Слушање једноставнијих исказа који говоре о радњама и способностима у садашњости; описивање радњи и способности у садашњости, постављање питања и одговарање на њих, усмено и писано, коришћењем једноставних језичких средстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ И СПОСОБНОСТИ У БУДУЋНОСТИ

Слушање једноставних исказа који говоре о радњама и способностима у будућности; описивање радњи и способности у будућности, постављање питања и одговарање на њих, усмено и писано, коришћењем једноставних језичких средстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ И СПОСОБНОСТИ У ПРОШЛОСТИ

Слушање најједноставнијих исказа који говоре о радњама и способностима у прошлости; описивање радњи и способности у прошлости, постављање питања и одговарање на њих, усмено и писано, коришћењем најједноставнијијих језичких средстава.

ИЗРАЖАВАЊЕ БРОЈА, КОЛИЧИНЕ И ЦЕНА

Слушање једноставнијих исказа који говоре о броју, количини и цени; саопштавање броја, количине и цена; усмена и писана размена информација о броју, количини и ценама, коришћењем једноставнијих језичких средстава.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда првог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика, тако да свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Становање – форме, навике

6) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине

7) Временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

8) Млади – живот деце и омладине

9) Школа и школски живот

10) Знамените личности и ликови француске цивилизације

11) Здравље и хигијена

12) Емоције (према породици, друговима)

13) Превозна средства

14) Временске прилике

15) Уметност за децу (нарочито модерна књижевност за децу; пригодне традиционалне и модерне песме)

16) Компаративна књижевност прилагођена најранијем узрасту (повезивање наставних садржаја матерњег језика са француским језком: басне, бајке – Жан де Лафонтен, Доситеј Обрадовић, Шарл Перо итд.)

17) Обичаји и традиција, фолклор, прославе (рођендани, празници)

18) Слободно време – забава, разонода, хобији

19) Исхрана и гастрономске навике

20) Путовања

21) Мода и облачење

22) Спорт

23) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

24) Франкофонија

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПОЗДРАВЉАЊЕ; ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Salut! Bonjour, ça va? Oui, ça va, merci! Et toi? Ça va (très) bien, merci!/ Très bien, merci! Pas mal, merci! Ça va mal! Pas si bien. / Pas (très) bien. Comme ci, comme ça. Comment vas-tu? Comment allez-vous? Je vais bien, merci. /Je ne vais pas bien. Désolé. Très bien, je vous remercie.

Bonjour, Monsieur/Madame. Bonsoir! Bonne nuit!

A plus tard! A tout de suite! A demain! A lundi! A la prochaine!

Au revoir, Madame.

Bon week-end! Bonne journée! Bonne soirée! Bonnes vacances! Bon voyage! Merci, à toi aussi.

Bonjour et bienvenue! Nous vous souhaitons une agréable visite.

Salut, je suis Milica. Еt toi? Quel est ton nom? Je m’appelle Manon. Tu as quel âge? J’ai dix ans, je suis en quatrième. Tu viens de France? Quelle est ta nationalité? Je suis Belge. Tu as des frères ou des sœurs? Oui, j’ai un frère et une sœur. Ils s’appellent comment? Ils s’appellent Gabriel et Emma. / Non, je suis fille/fils unique. Quel âge a ton frère? Il a 16 ans. Et ta sœur? Elle est petite. Elle a 3 ans.

Qui sont les enfants sur cette photo?

Ce sont mes cousins et mes cousines. Ils habitent en France.

Voilà Michel, mon meilleur ami. Il est mon voisin aussi. Son père est Belge et sa mère est Française.

Comment épeler son prénom? m-i-c-h-e-l

Tu habites où? Tu habites (dans) une maison ou un appartement? Quelle est ton adresse? J’habite à Bruxelles, en Belgique, 32, rue des Princes. J’habite dans un appartement avec mes parents.

Quelle est la profession de tes parents?

Ma mère est dentiste et mon père est architecte.

J’ai un chien. Il s’appelle Bob.

Le lundi, je fais du tennis et le jeudi, je fais du piano.

Quel est ton numéro de téléphone/ portable? 06 45 65 75 85 95

Quelle est ton adresse e-mail? manon.be@belgique.com (manon point b-e arobase belgique point com)

Bonjour! Comment ça va? Votre voyage s’est bien passé? Је te/ vous présente monsieur Khoury, mon nouveau collègue libanais. Enchanté! Salut, moi c’est Aïcha. Tu es d’ici? Non, je viens de Beyrouth au Liban, mais j’habite à Paris avec mes parents.

Питање интонацијом.

Узвична реченица.

Глагол aller.

Императив.

Придев (bon/ bonne), једнина, множина.

Инверзија у устаљеним изразима.

Ненаглашене личне заменице у функцији субјекта.

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta).

Упитне речи (comment, qui, où, quel/ quelle).

Основни бројеви до 1000.

Презент глагола avoir, être, aller, venir и faire и глагола прве групе, рачунајући и повратне (s’appeler).

Презентативи (c’est, ce sont, voilà).

Предлози: de, à, en.

Изостављање члана: être + професија.

Одређени члан испред дана у недељи – понављање радње.

Алфабет.

(Интер)културни садржаји: Општа правила учтивости у комуникацији. Разумевање најједноставнијих елемената културе свакодневица.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИХ УПУТСТАВА И НАЛОГА

Debout! Mets-toi/Mettez-vous debout! Assieds-toi!/ Asseyez-vous, s’il te/vous plaît! Écoute et réponds/ mime! Ouvre/ Ouvrez vos livres à la page 28! Lis/ Lisez à voix haute! Écris/ Écrivez les réponses! Entourez/ Cochez la bonne réponse. Dites vrai ou faux! Donne le bon numéro! C’est le tour à qui? A moi/ à lui/ à elle / à Marko. / C’est mon tour / C’est le tour de Marko. Trouvez la bonne image! Choisis un copain/ une copine! Joue avec ton voisin ou ta voisine! Dessinez/ écrivez sur votre cahier! Chantons ensemble! Prends une photo de ta classe!

Complétez les phrases/le dialogue/la description.

Décris ta famille/ta maison/ton appartement/ta chambre.

Préparez-vous! Entre! Sors! Attends/Attendez!

Attention! Fais/Faites attention! Dépêche-toi! On est en retard! Tiens/ Tenez!

Ouvre la fenêtre, s’il te plaît.

Silence, s’il vous plaît.

Ferme la porte, s’il te plaît.

Императив фреквентних глагола.

Заменица on.

Присвојни придеви (ton, ta, votre).

Предлози: de, à

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних правила учтивости.

ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

On va ensemble à la cantine? Volontiers.

Tu peux venir chez moi ce soir? Désolé, je ne peux pas. Је n’ai pas de temps libre.

Tu veux jouer au basket avec nous? Oui, j’adore le basket! / Je ne peux pas, je suis fatiguée.

On joue à cache-cache? Non, je déteste ce jeu.

Tu veux faire du vélo avec nous? Quelle bonne idée!

Viens/ Venez jouer avec nous! J’arrive.

On pourrait acheter un cadeau pour Paul. C’est son anniversaire

demain. Oui, bonne idée.

On y va? Oui, ça va.

Питање интонацијом.

Негација (ne/ n’... pas).

Презент глагола pouvoir, vouloir, aller и глагола прве групe.

Императив фреквентних глагола.

Заменица on.

Презент кондиционала глагола pouvoir.

Узвична реченица: quel, quelle

(Интер)културни садржаји: Прикладно позивање и прихватање/одбијање позива; прослава рођендана, игре, забава и разонода.

ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Est-ce que je peux avoir un sandwich, s’il vous plaît?

Voilà. Merci, Madame! Je t’en prie.

Je voudrais lire le dialogue. Je voudrais répondre aux questions.

Vous pouvez écrire au tableau, s’il vous plaît?

Est-ce que vous pouvez répéter, s’il vous plaît?

Tu peux me prêter un crayon, s’il te plaît?

Est-ce que tu peux me prêter ta gomme, s’il te plaît?

Oui, bien sûr. Voilà. Merci beaucoup.

Est-ce que vous pouvez parler plus fort, s’il vous plaît?

Est-ce que je peux sortir, s’il vous plaît?

Tu peux m’aider? Vous pouvez m’aider? Bien sûr!

Excuse-moi, je ne peux pas venir chez toi ce soir.

Excusez-moi, je ne peux pas participer à ce concours.

Pardon!

Vous voulez bien répondre à mes questions?

Bonjour Madame, je voudrais acheter le poster «L’oiseau du ciel». Oui, voilà! Bonjour Madame, je voudrais emprunter ces livres s’il vous plaît. Oui, bien sûr.

Упитна конструкција est-ce que.

Питање интонацијом.

Императив фреквентних глагола.

Конструкција са инфинитивом : pouvoir + инфинитив.

Кондиционал учтивости (je voudrais…).

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације.

ОПИСИВАЊЕ И ЧЕСТИТАЊЕ ПРАЗНИКА, РОЂЕНДАНА И ДРУГИХ ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА

Demain, c’est le 6 avril, c’est mon anniversaire. Bon anniversaire, chère Sarah!

Bienvenus! Bonne fête, maman! Merci beaucoup, à toi / à vous aussi! Félicitations!

Qu’est-ce que tu fais pour ton anniversaire? J’organise une fête pour mes amis. / J’invite mes amis au cinéma.

A l’école, nous célébrons la fête de Saint Sava.

A la maison, nous fêtons le Nouvel An le 31 décembre. Nous décorons un sapin. Les parents achètent des cadeaux pour les enfants.

Bonne année! Joyeux Noël!

Joyeuses Pâques!

Узвична реченица.

Презент глагола прве групе.

Придеви (bon/ bonne, cher/ chère).

Присвојни придеви (ma,mon, mes).

Предлози: à.

Одређени члан испред датума.

(Интер)културни садржаји: Најзначајнији празници и начини обележавања/прославе.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА И ПОЈАВА

Zaz est une chanteuse française. C’est ma chanteuse préférée.

Astérix est une série de BD française et un personnage de fiction. Astérix est intelligent et courageux.

Le drapeau bleu, blanc, rouge est le symbole de la France.

C’est la photo de ma famille. C’est mon père. Il a les cheveux noirs courts et les yeux bleu foncé. C’est ma mère. Elle est blonde et elle porte des lunettes. C’est ma petite sœur. Elle a des tresses. Elle est mignonne. Sur cette photo, elle porte une jolie robe rouge. Ils sont très gentils. J’aime ma famille.

Les deux frères sont bruns. Ils ont les cheveux bouclés et les yeux verts. Ils se ressemblent comme deux gouttes d’eau. Ce sont des jumeaux. Bob n’entend pas et parle avec les mains. Il est sourd et muet. C’est l’histoire de deux enfants, élevés comme des frères. Ils ne se ressemblent pas. Ils sont différents.

Bob adore l’école. Il aime faire des devoirs, apprendre des leçons. Il est très studieux. Tom, son frère, n’aime pas l’école, n’aime pas bouger. Il adore son lit et son canapé. Il est paresseux.

Cette fille est gentille, еlle prête toujours sa gomme à ses copains de classe.

Paul a un petit chat gris. Il s’appelle Coco. Il est curieux et il aime jouer avec les enfants. C’est un mâle ou une femelle? Il a quel âge? C’est une femelle. Une petite chatte. Elle a environ 2 mois. Quand elle a peur, elle pique ou elle mord.

Dans ma maison, il y a une petite cuisine, une grande salle de séjour, des toilettes et trois chambres.

Voilà les escaliers devant la maison du peintre. Les escaliers et les volets sont vert clair. Les murs de la façade sont roses. Au premier étage, c’est la chambre. Le lit est blanc. Les deux portes sont ouvertes. Il y a de nombreux tableaux accrochés au mur et quelques tapis sur le sol. Dans l’allée, à gauche et à droite, il y a des fleurs de toutes les couleurs. Au milieu de l’allée, il y a un tapis de feuilles vertes et de fleurs rouges.

Ces livres racontent des histoires. Ces livres servent à donner des renseignements. J’ai adoré l’histoire. Elle est drôle et facile à lire.

Le baobab est un arbre extraordinaire. Il mesure 30 mètres de haut. Sous le baobab, un musicien vient souvent jouer et chanter.

Презент глагола avoir, être, faire и глагола прве групе.

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta, son/ sa).

Oписни придеви.

Множина именица и придева.

Презентативи (c’est, ce sont, il y a).

Показни детерминативи (ce, cet, cette, ces).

Предлози и прилошки изрази (devant, derrière, sur, sous, dans, près de, à gauche, à droite, au milieu de).

(Интер)културни садржаји : Познате личности из области спорта, глуме, музике, књижевности, националне историје; престонице земаља француског говорног подручја; препознатљива обележја земаља француског говорног подручја. Животиње и биљни свет.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Je voudrais aller au concert avec mes amis samedi soir.

J’ai faim, je voudrais manger. Je prends un croissant.

J’ai froid, je mets mon pull.

J’ai chaud et j’ai soif.

J’ai sommeil. Je me couche tôt ce soir.

Qu’est-ce qu’il y a? Il est triste? Il ne peut pas aller au concert.

Tu as peur des loups? Non, je n’ai pas peur.

Je voyage en France cet été. Je suis très contente.

Еlle a la grippe. Elle tousse. Elle a le nez qui coule. Elle a de la fièvre. Elle doit aller voir un docteur. Ils saignent du nez. Il a une bosse sur la tête, mais il n’a pas mal. Tu as une coupure au doigt! Je vais te soigner.

J’ai encore besoin de ces livres documentaires pour mon projet sur les animaux.

Tu as envie de bronzer? Oui, j’aime la plage. Tu as envie d’être seul? Non, je n’aime pas le désert.

Презент фреквентних глагола, рачунајући и повратне (se coucher)

Презент глагола avoir, être.

Кондиционал учтивости (je voudrais+ инфинитив).

Негација (ne/ n’... pas).

Тематски вокабулар: болeсти и повреде, делови тела.

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације.

ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Les enfants jouent dans le parc. Ton ami n’est pas là. Il est devant l’école.

Où est le cinéma, s’il vous plaît? Vous devez aller tout droit, puis tournez à gauche. Le cinéma est derrière la poste. La poste est en face de l’école Victor Hugo.

La bibliothèque est au premier étage. C’est la troisième porte à droite.

Où est maman? Elle est au bureau.

Ils habitent au centre de Lyon. Le musée du Louvre se trouve à Paris.

La Provence se trouve dans le sud de la France.

La Belgique se trouve au nord de la France.

La maison est à 110 km de Paris. Comment peux-tu aller de Paris à Giverny? En train, en bus et en métro, c’est à 75km de Paris.

Предлози и предолшки изрази (dans, à, devant, derrière, en face de, à gauche, à droite).

Презент глагола прве групе.

Конструкција са инфинитивом: devoir + инфинитив.

Одређени члан; неодређени члан.

Упитне речи: .

Редни бројеви 1–10

(Интер)културни садржаји: Препознатљива обележја земаља француског говорног подручја.

ИСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

Quel jour sommes-nous? C’est samedi.

Quelle date sommes-nous aujourd’hui? Nous sommes le 5 mars 2019.

Quelle heure est-il? Il est quatre heures. Il est six heures et demie.

Il y a un match de basket ce soir. Il commence à 19 heures.

Je me réveille à 7:10. Je m’habille et je prends mon petit déjeuner à 7 heures et demie. Mes cours commencent à 8 heures. Je déjeune à midi.

Je fais mes devoirs et je joue avec notre chien l’après-midi. Le soir, je regarde souvent des films avec mes parents.

Quel temps fait-il aujourd’hui? Il fait beau/chaud/froid. Il pleut. Il neige. Il y a du soleil/du vent.

Презент фреквентних глагола.

Упитна реченица: quel, quelle

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta, son/ sa).

Предлози: (à), devant, en face de

Сати. Дани у недељи. Месеци у години.

Основни бројеви до 1000.

Везници: et.

Презент униперсоналних глагола (pleuvoir, neiger).

(Интер)културни садржаји: конвенције у писању/изговору датума; конвенције у саопштавању времена; радна недеља и викенд.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА/НЕПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА/НЕПОСЕДОВАЊА

Il n’a pas de chien, il a une tortue.

Ils ont une nouvelle voiture. Mon ami a un frère et une sœur.

C’est le frère de Milica. Ce sont les parents de Zoran.

Son frère s’appelle Pierre.

Voilà le portable de David!

A qui est ce livre? C’est à moi. / C’est à elle/à lui. Ce livre est à David.

C’est ta gomme? Non ce n’est pas ma gomme. C’est la gomme de Maggie.

Презент глагола avoir, être.

Презентативи (c’est, ce sont, voilà).

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta).

Наглашене личне заменице.

Негација (ne/ n’... pas).

Предлози (de, à).

(Интер)културни садржаји: Породица, пријатељи, однос према својој и туђој имовини.

ИЗРАЖАВАЊЕ ИНТЕРЕСОВАЊА, ДОПАДАЊА/НЕДОПАДАЊА

On va au cinéma ce soir? D’accord? Je suis d’accord. Je ne suis pas d’accord.

Cette chanson vous plaît? Oui, elle est jolie. Moi, je n’aime pas.

Ce livre est (très) intéressant. Ce n’est pas intéressant.

Tu aimes le basket? Non, je préfère le handball.

J’adore la musique, mais je déteste le sport. Et toi?

Quel est ton film préféré? J’adore le film «Avatar».

Qu’est-ce qu’elle aime fairе? Elle aime dessiner et faire du roller.

Quel joli dessin!

Lа matière préférée d’Аlеx c’est le sport. Il adore bouger et jouer au ballon. Mais... Il déteste les arts plastiques. C’est parce-qu’il n’aime pas du tout dessiner.

Tu as peur du noir? Non, mais je n’aime pas les grottes. Vous avez envie de faire du ski? Oui, mes parents et moi, nous adorons la montagne en hiver.

Презент фреквентних глагола.

Показни детерминативи (ce, cet, cette, ces).

Конструкција са инфинитивом (j’aime dessiner).

Негација (ne/ n’... pas).

Упитна реченица: qu’est-ce que, quel.

Узвична реченица: quel, quelle.

Везници: et, mais.

(Интер)културни садржаји: Интересовања, хобији.

ОПИСИВАЊЕ ДОГАЂАЈА И СПОСОБНОСТИ У САДАШЊОСТИ

Qu’est-ce que tu sais faire? Je sais lire et écrire en français.

Il parle combien de langues? Il parle deux langues, l’anglais et l’espagnol. Elle sait jouer au basket? Oui, elle joue très bien.

Qu’est-ce que tu cherches? Mon portable, je veux écrire un message à ma mère.

Qu’est-ce que tes amis font maintenant? Sonja, Sara et Pavle jouent. Maja écoute de la musique, Nikola prépare sa présentation et Lara dessine.

Qu’est-ce que vous mangez le matin au petit déjeuner? Je prends des céréales avec du lait et ma sœur prend du pain, du beurre et de la confiture.

Pour faire un bon pique-nique, il faut du camembert, du beurre et des pommes.

Les vaches mangent de l’herbe verte et elles donnent beaucoup de lait. Et pour faire du fromage, il faut du lait.

Moi, je joue au photographe. Je prends en photos le pont, les arbres, les fleurs... C’est le jardinier qui jardine dans le jardin. Je me promène dans le jardin dans le potager et j’observe les légumes.

Alice lit un roman. Léo lit une bande dessinée. Тu les connais? C’est le petit Poucet ou Aladin? Où se cache Blanche-Neige? La reine prend la potion magique.

Le loup voit le mouton. Il le suit. Il l’attrape. Il le mange.

Конструкција са инфинитивом (savoir + инфинитив.).

Презент фреквентних глагола, презент глагола друге групе.

Партитивни члан.

Негација (ne/n... pas).

Упитне речи и конструкције (combien, qu’est-ce que).

Предлози: (jouer) à, (faire) de.

Презент фреквентних повратних глагола.

Презент глагола lire.

Упитна реч .

(Интер)културни садржаји: Породични живот; живот у школи – наставне и ваннаставне активности. Биљни свет. Kњижевност за децу.

ОПИСИВАЊЕ ДОГАЂАЈА И СПОСОБНОСТИ У ПРОШЛОСТИ

Nous avons apporté des cadeaux de France: un parfum de Paris, un savon de Marseille, des cartes postales des châteaux de la Loire. Moi aussi, j’ai apporté des souvenirs. J’ai marché jusqu’à la plage et j’ai nagé

Le matin, j’ai mis de bonnes chaussures, j’ai pris mes lunettes de soleil. Alex a lu la carte.

Molière a écrit des pièces de théâtre comme «Le Malade imaginaire». Gustave Eiffel a construit la tour Eiffel à Paris pour l’Exposition universelle de 1889. Colette est née en Bourgogne...Elle a été aussi journaliste.

Hier, il est allé à l’école à vélo et elle est allée en rollers. Il est entré dans la pâtisserie pour acheter un gâteau. Elle est entrée dans la boulangerie pour acheter un croissant.

L’année dernière, nous sommes allés en vacances au Maroc en avion. Hier, je suis allé à la plage à pied. Il y a trois mois, elle est allée à la montagne, faire du ski. Nous sommes revenus de Pérou en train.

Перфекат глагола

Перфекат глагола aller, (re)venir.

Тематски вокабулар: превозна средства.

Прилози и предлошки изрази (hier, avant– hier, l’année/ la semaine dernière, il y a trois mois).

Предлози (à, de, en).

(Интер)културни садржаји: Искуства и успомене са путовања. Биографије знаменитих личности кроз историју. Већи градови Француске и њихова обележја

ОПИСИВАЊЕ ДОГАЂАЈА И СПОСОБНОСТИ У БУДУЋНОСТИ

Nous allons vers le Grand Nord! Il va faire froid, il va neiger. Nous allons apporter nos bottes et nos pulls. Tu vas mettre ton écharpe?

Nous partirons jeudi prochain à 8h30. Vous apporterez seulement votre cahier de science, votre trousse et votre pique-nique. Nous prendrons le bus directement après la sonnerie. Tu ne mangeras pas dans le bus.

Tu iras au Sénégal cet été? Non, au mois de juillet, j’irai en colonie de vacances en Bretagne. On habitera dans un village.

Voilà mes commandements pour les vacances: je regarderai la télévision en français, je vaccinerai mon chien, j’arroserai mes plantes tous les jours.

Глаголска конструкција aller + инфинитив.

Футур фреквентних глагола.

Прилози и предлошки изрази (jeudi prochain, semaine prochaine, demain, après).

Присвојни придеви (mon/ ma, ton/ ta, son/ sa, nos).

(Интер)културни садржаји: Планирање путовања и распуст.

ИЗРАЖАВАЊЕ БРОЈА, КОЛИЧИНЕ И ЦЕНА

Aujourd’hui, c’est le premier jour de la rentrée des classes.

Tu as combien de cours aujourd’hui? J’ai cinq cours.

Vous êtes combien dans la classe? Nous sommes 27. Dans ma classe, il y a 13 filles et 14 garçons.

Quel âge a ta grand-mère? Ma grand-mère a 61 ans.

Bonjour Madame, je voudrais acheter 2 kilos de fraises. Combien coûtent ces fraises?/ Quel est le prix des fraises? (Elles coûtent) 3 euros le kilo. Ça vous fait 6 euros. Voilà. Merci. Au revoir.

Combien coûte ce livre? 15 euros 30 centimes.

Bonjour Madame, je voudrais un marque-page. Oui, ils se vendent par deux; c’est 1,40 euro. Une boîte de 8 cartes avec enveloppes. Très bien! Alors, ça nous fait un total de 39,40 euros. L’entrée au musée coûte 15 euros.

Основни бројеви до 1000.

Партитивни члан.

Упитна реченица (интонација, combien, quel).

Презентативи (il y a).

Презент глагола avoir, être, faire.

(Интер)културни садржаји: Конвенције у писању двоцифрених бројева. Поштовање основних правила учтивости.

Новчане валуте у земљама француског говорног подручја и њихове ознаке. Познати франкофони уметници и музеји.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм наставе и учења за стране језике у првом циклусу основног образовања и васпитања усмерен је на развој функционалних знања и заснован је на комуникативно дефинисаним исходима учења, односно активностима које ученик успешно реализује користећи француски језик. Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у програму наставе и учења посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичне комуникације појединца у било којој говорној заједници.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Приликом планирања наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно узети у обзир да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета. Садржајима у уџбенику приступа се селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина. Полазећи од исхода, односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама и видовима комуникације (усмене, писане и невербалне), формално и садржински централну позицију програма наставе и учења заузимају управо комуникативне функције. На основу комуникативних функција дефинисане су језичке активности помоћу којих се оне могу остварити, а које, од четвртог разреда, укључују усавршавање способности разумевања говора, разумевања писаног текста, интерактивног усменог и писаног изражавања. У складу са концептом цикличне прогресије програма, комуникативне функције се преносе, усвајају и увежбавају током читавог образовног циклуса, с растућим степеном сложености. Исходи, комуникативне функције и језичке активности дефинисани су као опште лингвистичке категорије. Како би се, међутим, исходи, функције и активности операционализовали, понуђени су и примери језичких садржаја. Њима се илуструју неке од најфреквентнијих и узрасно најадекватнијих могућности за вербалну реализацију комуникативних функција.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм усмерен ка исходима указује на то шта је ученик у процесу комуникације у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ постепено води наставника од исхода и комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике у атмосфери заједништва и међусобне сарадње;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке, укључујући њене културолошке и васпитне елементе, као и елементе социјализације;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да се унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива на социјалној интеракцији у учионици и ван ње, и спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом и без детаљних граматичких објашњења, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем учествовање у друштвеном чину;

– поимање програма као скупа динамичних, заједнички припремљених и прилагођених задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ новим идејама и њихово прихватање, као и креирање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– наставни материјали представљају један од извора активности и треба да буду праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче развој когнитивних способности ученика (планирање, запажање, анализа, вредновање, закључивање итд.);

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто, а нарочито на нижем узрасту треба користити интернационализме и речи које су им познате, као и визуализацију као средство семантизације.

Технике/активности

Током часа препоручује се динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.).

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.).

Мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.).

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.).

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развијање пажње и концентрације, јачање мотивације, увођење нове језичке грађе или пак утврђивање).

Класификовање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације итд.).

Решавање „проблем-ситуација” у разреду, тј. договори и мини-пројекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заједничко прављење илустрованих материјала (планирање различитих активности, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације).

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На избор стратегија за унапређивање и увежбавање језичких вештина у настави страног језика у четвртом разреду основне школе утичу, пре свега, психолошки и когнитивни фактори, карактеристични за наведени узрасни период. У првом и другом разреду учење страног језика било је аудио-вербалног карактера, засновано на имитацији и репродукцији онога што ученици чују од наставника (или са аудио-записа). Ученик на овом узрасту страни језик користи у комуникацији и у ситуацијама које су блиске његовим интересовањима, показујући креативност, оригиналност у одговорима, активан однос према наставним садржајима. Одабиром одговарајућих стратегија за унапређивање и увежбавање језичких вештина осигурава се континуитет у развијању вишејезичности и достизању виших нивоа језичке компетенције релевантних и неопходних за даље школовање, живот и рад.

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких активности у комуникативним ситуацијама, важно је да се оне у настави страних језика континуирано и истовремено увежбавају. Настава страног језика у четвртом разреду основне школе подразумева индуктивно усвајање граматичких и лексичких садржаја, како у усменом, тако и у писаном контексту. Само тако ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем учења страног језика.

Ученици су већ навикли да сва упутства у настави која се често понављају буду на страном језику. Сложенија упутства, нарочито она за која наставник процени да су тежа за разумевање, могу се у почетку давати паралелно на страном и на матерњем језику. Принцип очигледности треба да буде широко заступљен на овом узрасту. За најважније комуникативне садржаје препоручује се учестало понављање ради лакшег и бржег меморисања и стицања поуздања за самостално коришћење језика. У том смислу, пожељне су вежбе говорне продукције с варијацијама модела у којима се мењају и комбинују лексички и граматички садржаји уз постепено усложњавање. Подстицање интеракције с другим ученицима реализује се као вид медијације и укључује давање једноставнијих упутстава на страном језику (нпр. питај друга или другарицу; одговори на питања друга/другарице).

Ученици се оспособљавају за комуникативне функције наведене у програму за дати ниво учења, при чему предложени језички садржаји служе као препорука и могу бити замењени сличним садржајима или проширивани у складу са расположивим наставним материјалом, као и потребама и интересовањима ученика.

Важно је имати на уму да је, упркос почетном ентузијазму с којим ученици улазе у процес учења страног језика у основној школи, њима то ипак још један у низу обавезних предмета. Стога се, на овом нивоу, не може очекивати да они сами, спонтано, развију интересовање и ентузијазам за учење страног језика. Неопходно је приликом пажљивог планирања наставе увек имати у виду узраст ученика и њихове индивидуалне карактеристике. Неки ученици су интровертни, неки екстровертни, уче различитом брзином и на различите начине – свим чулима, имају различите потребе и интересовања. Упутно je да час почне неком кратком игром загревања која би позитивно утицала на развијање способности пажње, концентрације и памћења, као и да се активности смењују одговарајућим логичним редоследом и да трају од 5 до 15 минута.

ПРЕЗЕНТОВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ САДРЖАЈА

С обзиром на различите стилове учења, разноврсност активности кључна је реч за презентовање нове лексичке грађе. Важно је да уважавамо предзнања ученика, јер нам она могу бити добра основа за рад и лакше разумевање теме.

Визуелна наставна средства идеална су за увођење и увежбавање вокабулара.

Пантомима (као врста драмских техника), као и метода потпуног физичког одговора, веома су омиљене и ефикасне, не само на овом узрасту већ и касније. Нарочито су погодне за ученике кинестетичког стила учења (превођење изговорене речи у покрет и обрнуто). Ове технике су погодне за увођење и увежбавање свих врста речи.

Одговарајући контекст (приче у сликама, песме, игре и сл.) битнa је претпоставка успешног усвајања вокабулара, као и језика уопште. Усвајање лексике биће утолико ефикасније уколико се остварује у јасном ситуационом контексту. Треба водити рачуна о примереном лексичком минимуму током једног школског часа.

Дијалошки модели веома су ефикасни за развијање говора. Овладавање дијалогом се почиње од једноставније упитно-одговорне форме. Добро организован дијалог представља снажан подстицај за учење и напредовање, нарочито ако се има у виду да се учење страног језика одвија изван аутентичне говорне средине. Наравно, потребно је обезбедити одговарајући контекст, симулирати ситуацију која би одговарала аутентичној говорној средини, и која ће и стидљивијим ученицима омогућити да се охрабре и проговоре. Дидактичке игре попут „у продавници”, у библиотеци” и сл. представљају стимулативно средство за извођење динамичких, језичких и комуникативних вежби.

Пројектне активности повећавају мотивацију јер пружају избор ученицима да одговорно у пару или у групи решавају задатак на свој начин у договору са другима, развијајући и јачајући одређене социјалне компетенције. Пројекат подстиче кооперативни рад и завршава се увек неком врстом презентације како резултата, тако и процеса рада.

Драмске активности омогућавају ученицима да користе језик у одговарајућем контексту и тако „оживљавају” његову употребу. Њихов потенцијал огледа се, између осталог, и у томе што:

– ученици не само да уче страни језик на забаван начин, већ кроз интеракцију и различите улоге које преузимају сагледавају ствари из различитих углова (што доприноси развоју критичког и дивергентног мишљења);

– ученици сарађују и усвајају језик кроз смислену интеракцију на циљном језику и развијају све потребне вештине – когнитивне, комуникативне и социјалне;

– сви могу да учествују – свако добија улогу коју може да „изнесе”;

– одговарају свим стиловима учења – визуелни виде, аудитивни чују, кинестетични се изражавају кроз покрет;

– подижу мотивацију и самопоуздање;

– оријентисане су на ученика – наставник има мање доминантну улогу;

– развијају машту и креативност код ученика.

Пожељно је да се драмске активности попут играња улога, мини-скечева, луткарских мини-представа, импровизација и прича из стварног живота што више користе у настави, не само на овом узрасту, већ и касније.

Код увежбавања читања на овом узрасту препоручује се гласно читање текстуалних врста дијалошког карактера које је блиско говору и представља ефикасно средство за развијање опште језичке компетенције. Наративне текстуалне врсте захтевају читање у себи, чији је циљ издвајање информација из прочитаног текста. У циљу развоја разумевања прочитаног текста могу се применити и различите стратегије и технике усвајање и проширивање лексике коришћењем конвенционалних и електронских дидактичких средстава.

Писање је тесно повезано са говором. За увежбавање писања могу се користити различите фонетско-ортографске игре (нпр. на задато слово ученици пишу што више речи); ортографске игре (нпр.: исписивање речи са изостављеним самогласницима/сугласницима, где ученици имају задатак да попуне празна места и правилно напишу задате речи; наставник изговори једну реч, а ученици добијају задатак да напишу што више речи које почињу сваким словом речи коју је изговорио наставник); игре за развој писања (Погоди реч! – ученицима се даје текст на познату тему у коме недостају неке речи, а њихов задатак је да се досете које речи треба уметнути, при чему се уписивање може обављати и појединачно и групно).

Као помоћ при савладавању градива, од четвртог разреда, примењује се израда менталних мапа након сваке обрађене тематске целине. Менталне мапе, попут графикона, представљају централну тему (циљ израде мапе) на коју се надовезују кључне речи или илустрације (додатна објашњења, дефиниције, повезани појмови). Целокупна израда (групна или индивидуална) заснива се на асоцијацији или машти ученика уз коришћене разних облика, боја или симбола. На тај начин, поред креативног приступа градиву, ученици систематизују усвојене садржаје који се дуже и ефективније памте.

Социокултурна компетенција, као скуп знања о свету уопште, сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији се језик учи у учењу страног језика је веома значајна јер су та знања потребна за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

Посебан аспект социокултурне компетенције представља интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између средина, односно говорних заједница, у којима се ученик креће. Интеркултурна компетенција подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене. Дакле, постепеним увођењем социокултурних садржаја на најнижем нивоу (поздрављање, певање пригодних празничних песама и сл.) доприноси се развоју интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Граматички садржаји се на овом узрасном нивоу не обрађују експлицитно. Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (примењујући елементе граматике који су неопходни за успешно остваривање комуникативне функције). У процесу наставе страног језика треба тежити томе да се граматика усваја путем језичких активности слушања и говора, према јасно утврђеним циљевима, исходима и стандардима наставе страних језика.

Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења.

Тематски дани/недеље

С обзиром на интензитет наставе француског језика, током школске године могу се обележавати различити датуми у виду тематских дана/седмица. Том приликом организују се радионице (на нивоу одељенске заједнице, сарадње међу ученицима свих разреда, или активности уз присуство гостију), групни пројекти, јавни наступи. У првом образовном циклусу је веома уско повезана сарадња наставника француског језика са наставницима разредне наставе, тако да се поједини пројекти реализују и као известан вид двојезичне наставе, прилагођене садржајима и узрасту.

26. септембар – Европски дан језика

Активности: интерактивне радионице, квизови, рецитали чији је циљ упознавање са најразличитијим страним језицима, њиховим нацијама и културама. Активности подразумевају и израду колажа са фолклорним обележјима дате нације, боје застава, слушање химне Европe, слушање или изведбе различитих језичких верзија исте песме (нпр. Кад си срећан / Si tu as de la joie au cœur / If you’re happy / Si еres feliz y lo sabes). Ученици првог циклуса учествују такође као представници школе на манифестацијама у организацији културних центара европских земаља.

Новембар – Светски дан детета

Током недеље у којој се одржава манифестација Радост Европе, поред присуства и учешћа, ученици током наставе француског имају креативне радионице на тему права детета (најчешће израда паноа или илустрације). Овај догађај се најпре обележава уз сарадњу са учитељима (настава француског језика и грађанског васпитања) ради што бољег разумевања садржаја на почетном нивоу учења страног језика. Разговор на тему дечијих права подразумева и најосновнији вид медијације и дијалог уз обраду тематског вокабулара, све у циљу развијања одговорне друштвене личности, способне да живи у атмосфери толеранције.

Децембар – Нова година и Божић

Израда новогодишњих и божићних честитки. Организовање игара и интерактивних активности где ученици размењују писма написана на француском језику са франкофоним ученицима других школа у Србији или иностранству. Израда лепих порука и жеља на француском које ће стајати током празника на дрвету другарства (у холу школе). Уз обраду тематског вокабулара и језичке активности подстиче се стицање свести о различитим обичајима везаним за празник, као и подстицање социјализације и позитивне другарске атмосфере.

2. фебруар – La Chandeleur (Сретење Господње, обележено по грегоријанском календару)

Верски празник у Француској се између осталог обележава традиционалном припремом палачинки. Ученици од папирног и другог школског креативног материјала праве своје „намирнице” за израду палачинки (тематски вокабулар везан за храну). Такође доносе и палачинке које су уз помоћ чланова породице направили код куће. Веома често тог дана гости су полазници предшколских установа, где их ђаци, уз послужење палачинкама, науче и основама комуникације на француском језику (поздрављање, представљање, боје). На тај начин ученици се упознају са празницима и обичајима карактеристичним за други народ.

Март – Месец Франкофоније

Вредности Франкофоније презентују се од иницијалног сусрета са француским језиком (на првом часу, првом наученим реченицом, постајемо део Франкофоније). У првом циклусу, током целог месеца организују се ликовни конкурси, рецитали, припрема и дегустација франкофоних специјалитета, избор за Песму Франкофоније, израда паноа о франкофоним земљама, њиховим особеностима, спортистима, знаменитим личностима итд.

1. април – Le poisson d’avril

При радионици/игри поводом Дана шале, ученици праве рибе од папира (како се традиционално обележава и у Француској) и лепе их на леђа својих другара, а да они то не примете. Израда се уз адекватне дечје песме и обнављање усвојеног вокабулара обавља током самог часа, док сама игра лепљења/избегавања „првоаприлске рибе” траје током целог наставног дана.

Април/Мај – Pâques/Васкрс

Радионице на тему Васкршњих празника, фарбање дрвених јаја, обрада тематског вокабулара која свакако подразумева развијање свести о различитости, као и постојању и усвајању вредности других култура и обичаја.

1. мај (усклађено са школским календаром)

Празник рада у Француској се обележава тако што се током целог дана купују и поклањају букети ђурђевка. Уз обрађен тематски вокабулар и презентоване културне садржаје, ученици (углавном пред пролећни распуст) праве папирне букете које носе на поклон драгим особама.

21. јун – La fête de la Musique/Светски дан музике

Први дан лета обележава се у свету као Светски дан музике. Прва манифестација је одржана у Француској, тако да уколико школски календар допушта, ученици презентују или изводе њима најдраже франкофоне песме на завршној приредби.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Процес праћења остварености исхода почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године како би наставници могли да планирају и наставни процес и процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања. Тај процес се реализује формативним и сумативним вредновањем. Док се код формативног оцењивања током године прате постигнућа ученика различитим инструментима (дијагностички тестови, самоевалуација, језички портфолио, пројектни задаци и др.), сумативним оцењивањем прецизније се процењује оствареност исхода или стандарда на крају одређеног временског периода (крај полугодишта, године, циклуса образовања). Формативно вредновање није само праћење ученичких постигнућа, већ и праћење начина рада и средство које омогућава наставнику да у току наставног процеса мења и унапређује процес рада. Током оцењивања и вредновања ученичких постигнућа треба водити рачуна да се начини на које се оно спроводи не разликује од уобичајених активности на часу јер се и оцењивање и вредновање сматрају саставним делом процеса наставе и учења, а не изолованим активностима које стварају стрес код ученика и не дају праву слику њихових постигнућа. Оцењивањем и вредновањем треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Сврха оцењивања треба да буде и јачање мотивације за напредовањем код ученика, а не истицање њихових грешака. Елементи који се вреднују су разноврсни и треба да допринесу свеопштој слици о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине (читање, слушање, говор и писање), усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега. Приликом оцењивања и вредновања неопходно је да начини провере и оцењивања буду познати ученицима односно усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа. Таква правила и организација процеса вредновања и оцењивања омогућавају позитивну и здраву атмосферу у наставном процесу, као и квалитетне међусобне односе и комуникацију на релацији ученик–наставник, као и ученик–ученик.

Важан дeо процеса оцењивања представља и самооцењивање или самовредновање. Оно такође има формативну и мотивацијску улогу. Идеално је да се самооцењивање ученика и оцењивање наставника допуњавају: самооцењивање ученика подразумева њихову способност да размишљају о сопственoм напредовању, знањима, способностима и резултатима. С обзиром на узраст, самовалуација се на овом нивоу врши попуњавањем листића-скала за самоевалуацију уз илустрацију. На тај начин се у најранијем узрасту, ученик учи да сам процени свој напредак.

РАЗРЕД

ПЕТИ

Годишњи фонд часова

216

Циљ учења француског језика у другом циклусу основног образовања и васпитања јесте способност употребе француског језика у уобичајеним ситуацијама приватног, јавног и образовног домена, развој интеркултурне комуникативне компетенције ученика на француском језику, способност развоја језичких и нејезичких знања учешћем у образовним активностима интердисциплинарног карактера, унапређено разумевање језичког система француског и матерњег језика, разумевање специфичности култура франкофоних земаља, позитиван однос према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(у комуникативним функцијама)

– разуме једноставније текстове који се односе на поздрављање, представљање и тражење/давање информација личне природе;

– упути поздрав и отпоздрави, представи себе и другог користећи једноставнија језичка средства;

– размени једноставније информације личне природе;

– у неколико везаних исказа саопшти информације о себи и другима;

– разуме једноставније текстове који се односе на опис особа, биљака, животиња, предмета, места, појaва, радњи, стања, збивања и догађаја/доживљаја;

– опише и упореди бића, предмете, места, појаве, радње, стања, збивања и догађаје/доживљаје користећи једноставнија језичка средства;

– разуме једноставније предлоге, савете и позиве на заједничке активности и одговори на њих уз одговарајуће образложење;

– упути предлоге, савете и позиве на заједничке активности користећи функционално прикладне моделе;

– затражи и пружи додатне информације у вези са предлозима, саветима и позивима на заједничке активности;

– разуме уобичајене молбе и захтеве и реагује на њих;

– упути уобичајене молбе и захтеве;

– честита, захвали се и извини се користећи једноставнија језичка средства;

ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на поздрављање и представљање (дијалози, наративни текстови, формулари и сл.); реаговање на усмени или писани импулс саговорника (наставника, вршњака и сл.) и иницирање комуникације; усмено и писaно давање информација о себи и тражење и давање информација о другима.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на опис живог света, предмета, места, појава, радњи, стања, збивања и догађаја/доживљаја; усмено и писано описивање/поређење бића, предмета, појава и места.

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

Слушање и читање једноставниjих текстова који садрже предлоге; усмено и писано преговарање и договарање око предлога и учешћа у заједничкој активности; писање позивнице за прославу/журку или СМС-а којим се уговара заједничка активност; усмено или писано прихватање/одбијање предлога једноставнијим језичким средствима, уз поштовање основних норми учтивости и давање одговарајућег оправдања/изговора.

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Слушање и читање једноставнијих исказа којима се нешто честита, тражи/нуди помоћ, услуга, обавештење или се изражава извињење, захвалност; усмено и писано честитање, тражење и давање обавештења, упућивање молбе за помоћ/услугу и реаговање на њу, изражавање извињења и захвалности.

– разуме информације и следи једноставнија упутства у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;

– пружи и размени једноставнија упутства и информације у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;

– разуме једноставније текстове у којима се описују радње и ситуације у садашњости;

– разуме једноставније текстове у којима се описују способности и умећа;

– размени појединачне информације и/или неколико информација у низу које се односе на радње у садашњости;

– размени једноставне информације о изради задатака и о обављању других активности, као и да саопшти њихове исходе и резултате једноставним језичким средствима;

– опише радње, способности и умећа користећи неколико везаних исказа;

– разуме једноставне текстове у којима се описују искуства, догађаји и способности у прошлости;

– размени појединачне информације и/или неколико информација у низу о искуствима, догађајима и способностима у прошлости;

– опише у неколико краћих, везаних исказа искуства, догађај из прошлости;

– опише неки историјски догађај / историјску личност;

– разуме једноставне исказе који се односе на одлуке, обећања, планове, намере и предвиђања и реагује на њих;

– размени једноставне исказе у вези са одлукама, обећањима, плановима, намерама и предвиђањима;

– саопшти шта он/она или неко други планира, намерава, предвиђа;

– разуме уобичајене изразе у вези са жељама, интересовањима, потребама, осетима и осећањима и реагује на њих;

– изрази жеље, интересовања, потребе, осете и осећања једноставнијим језичким средствима;

– разуме једноставнија питања која се односе на оријентацију/положај предмета и бића у простору и правац кретања и одговори на њих;

– затражи и разуме обавештења о оријентацији/положају предмета и бића у простору и правцу кретања;

– опише правац кретања и просторне односе једноставним, везаним исказима;

– разуме и размени једноставније информације које се односе на забране и правила понашања у школи и на јавном месту, као и на своје и туђе обавезе;

– саопшти правила понашања, забране и листу својих и туђих обавеза користећи одговарајућа језичка средства;

– разуме једноставније изразе који се односе на поседовање и припадност;

– формулише једноставније исказе који се односе на поседовање и припадност;

– тражи и пружи информације у вези са припадањем и поседовањем;

– разуме једноставније исказе који се односе на изражавање допадања и недопадања и реагује на њих;

– изрази допадање и недопадање уз једноставно образложење;

– разуме једноставније исказе којима се тражи мишљење и реагује на њих;

– изражава мишљење, слагање/неслагање и даје кратко образложење;

– разуме једноставније изразе који се односе на количину и цену;

– размењује информације о количинама, вредностима, мерама и мерним јединицама користећи једноставнија језичка средства;

– пита/каже/израчуна колико нешто кошта.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА

Слушање и читање текстова који садрже једноставна упутства (нпр. за израду задатака, пројеката и сл.) с визуелном подршком и без ње; усмено и писано давање наједноставнијих упутстава, представљање индивидуалног или групног (мини) пројектног задатка.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

Слушање и читање описа и размењивање исказа у вези са сталним, уобичајеним и тренутним догађајима/активностима и способностима; усмено и писано описивање сталних, уобичајених и тренутних догађаја/активности и способности.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Слушање и читање једноставних описа и усмено и писано размењивање једноставних исказа у вези са искуствима, догађајима/активностима и способностима у прошлости; усмено и писано описивање искустава, догађаја/активности и способности у прошлости уз помоћ једноставних језичких средстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Слушање и читање једноставних, краћих текстова у вези са одлукама, плановима, намерама и предвиђањима; усмено и писано договарање/извештавање о одлукама, плановима, намерама и предвиђањима и жељама за будућност уз помоћ једноставних језичких средстава.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање и читање исказа у вези са жељама, интересовањима, потребама, осетима и осећањима; усмено и писано договарање у вези са задовољавањем жеља и потреба; предлагање решења у вези са осетима и потребама; усмено и писано исказивање својих осећања и реаговање на туђа.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са смером кретања и специфичнијим просторним односима; усмено и писано размењивање информација у вези са смером кретања и просторним односима; усмено и писано описивање смера кретања и просторних односа тражењем и давањем објашњења за сналажење у унутрашњем и спољашњем простору; усмено и писано описивање простора и просторних односа унутар стамбене јединице, описивање стана, собе, као и једноставно сналажење у граду и селу.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Слушање и читање једноставнијих исказа у вези са забранама, правилима понашања и обавезама; постављање питања у вези са забранама, правилима понашања и обавезама и одговарање на њих; усмено и писано саопштавање забрана, правила понашања и обавеза, као и изражавање обавеза и услова; тражење дозволе, давање позитивног и негативног одговора.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова с исказима у којима се говори шта неко има/нема или чије је нешто; постављање питања у вези са припадањем и одговарање на њих.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на изражавање допадања/недопадања; усмено и писано изражавање допадања/недопадања и реакције на њих уз помоћ једноставних језичких средстава.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са тражењем мишљења и изражавањем слагања/неслагања; усмено и писано тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања; реаговање на туђе мишљење; изражавање претпоставке.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, БРОЈЕВА И ЦЕНА

Слушање и читање једноставнијих текстова који говоре о количини и цени; постављање питања у вези с количином и ценом и усмено и писано одговарање на њих; слушање и читање текстова на теме поруџбине у ресторану, куповине, играње улога (у ресторану, у продавници, у кухињи итд.); записивање и рачунање цена.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ – ДРУГИ ЦИКЛУС

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда другог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика, тако да свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Француска и франкофоне земље – земље које откривам

6) Становање – форме, навике

7) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине, еколошка свест

8) Историја, временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

9) Школа, школски живот, школски систем, образовање и васпитање

10) Млади – деца и омладина

11) Професионални живот: будућа занимања

12) Животни циклуси

13) Здравље, хигијена, здраве животне навике

14) Емоције, љубав, неговање другарских и пријатељских односа

15) Транспорт и превозна средства

16) Клима и временске прилике

17) Наука и истраживања

18) Уметност (нарочито модерна књижевност за младе; савремена музика)

19) Духовни живот; норме, вредности и етички принципи, грађански принципи и уважавање верских заједница; ставови, стереотипи, предрасуде, толеранција и емпатија; брига о другоме

20) Обичаји и традиција, фолклор, прославе (рођендани, празници)

21) Слободно време – забава, разонода, хобији

22) Исхрана и гастрономске навике

23) Путовања

24) Мода и облачење

25) Спорт и рекреација

26) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

27) Медији, масмедији, интернет и друштвене мреже

28 Живот у иностранству, контакти са странцима, радозналост за друге културе, разумевање и поштовање различитости

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Quel est ton nom/ prénom/ surnom?

Quel est votre nom, Madame/ Monsieur?

Je te/ vous présente Julie.

C’est Robert, il est nouveau dans notre classe.

Bienvenu!

Où habites-tu/habitez-vous? J’habite 72, rue François Mauriac. Tu habites à quel étage? Au troisième étage.

Je fais du football/ de la natation.

Comment vas-tu à l’école? J’y vais à pied. Je prends le bus.

Quelle est la profession de ton père? Il est ingénieur.

Tu as des frères et des sœurs? Oui, j’ai une petite sœur.

C’est mon oncle, il habite à Poitiers, mais il est né à Marseille.

Mes cousines s’appellent Pauline et Brigitte.

J’adore, j’aime, je n’aime pas, je déteste…

Члан: одређени, неодређени, партитивни.

Мушки и женски род именица и придева.

Једнина и множина именица и придева.

Садашње време фреквентних глагола.

Питања с упитним речима (comment, quel, quand, combien, où...).

Личне заменице.

Присвојни придеви.

Презентативи: c’est/il est, ce sont/ils sont.

Бројеви (основни и редни).

(Интер)културни садржаји: Устаљена правила учтивe комуникације; имена, презимена и надимци; родбина и родбинске везе; адреса; формално и неформално представљање; степени сродства и родбински односи; већи градови у земљама циљне културе.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Comment est Pierre? Il est plus petit que Paul, il a les yeux marron et les cheveux noirs. Et il est très sympathique, généreux et un peu timide. Il porte un jean bleu et un t-shirt jaune.

L’éléphant est un des plus grands animaux sur terre. La tortue est plus lente que le lapin.

La moto est moins économique que le vélo. La voiture de mon père est plus rapide que celle de notre voisin.

Besançon est une ville plus tranquille que Marseille.

Описни придеви: род, број и место.

Поређење придева (plus grand, meilleur).

Садашње време фреквентних глагола, рачунајући и повратне.

(Интер)културни садржаји: Особености наше земље и франкофоних земаља (знаменитости, географске културолошке карактеристике и сл.)

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

Et si on allait ensemble au concert? Il commence à 20 heures. Je sais que tu aimes ce chanteur.

Viens chez moi après l’école et porte tes CD.

Fais-le!

On pourrait se promener un peu. Oui, pourquoi pas! Volontiers. Désolé, je ne peux pas. Je ne me sens pas bien.

Dommage, alors une prochaine fois…

Tu devrais manger plus de fruits et de légumes. Si tu ne te sens pas bien, tu dois aller chez le médecin.

J’aimerais/voudrais faire ce projet avec toi.

Питање интонацијом.

Заповедни начин са заменицама за директни објекат.

Потенцијал глагола pouvoir, devoir, vouloir, aimer у најфреквентнијим лицима.

Негација (ne/ n’... pas).

Заменица on.

Садашње време фреквентних неправилних глагола.

(Интер)културни садржаји: Прикладно упућивање предлога, савета и позива и реаговање на предлоге, савете и позиве. Типичне, узрасно примерене активности.

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Je peux t’aider si tu veux. Oui, merci, c’est très gentil.

Bonjour Madame, est-ce que je peux avoir un jus d’orange?

A quelle heure part le TGV pour Lyon? A 9h05.

Excusez-moi Monsieur, vous pourriez me dire comment venir à la gare? Oui, continue tout droit, elle est au fond de cette rue. Merci Monsieur. De rien!

Où se trouve l’arrêt de bus 23? Il n’est pas loin d’ici.

Il faut/ tu pourrais/ tu voudrais écrire une carte postale.

Bonne journée! Bon week-end!

Joyeux Noël, Bonne année…

Je te souhaite une très bonne nouvelle année!

Bravo! Félicitations! Tu as réussi!

Питање интонацијом.

Питања са упитним речима.

Негација (ne/ n’... pas).

Потенцијал глагола pouvoir и vouloir.

Основни бројеви

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације, значајни празници и догађаји, честитања.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА

Lis le texte et fais l’activité numéro 2!

Il faut lire la consigne avant de faire l’exercice.

Vous allez faire un projet sur votre ville/ quartier/ animal préféré. Réfléchis bien et réponds!

Vérifiez vos réponses!

Vous allez réécouter le dialogue, mais n’ouvrez pas encore vos livres!

Tu dois entourer la réponse correcte.

Заповедни начин.

Конструкција il faut са инфинитивом.

Kонструкција devoir у презенту + инфинитив.

Блиско будуће време (futur proche).

(Интер)културни садржаји: Правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

J’habite dans une maison au centre de la ville.

A quelle heure tu te lèves? Je me lève toujours à 8 heures.

D’habitude, nous mangeons à 14 heures.

Qu’est-ce que tu fais maintenant? Je regarde la télé.

Mon frère va à la piscine tous les jours, il adore nager.

Elle est forte en biologie, mais très faible en allemand.

Elle sait nager. / Elle peut faire des crêpes.

Il est en train de faire son devoir.

Предлози.

Питања са упитним речима (que, quel, quand...).

Редни бројеви до 20.

Прилози за време (maintenant, toujours, souvent).

Садашње време фреквентних глагола, рачунајући и повратне.

Прогресивни презент (рецептивно) (être en train de + инфинитив).

(Интер)културни садржаји: Породични живот; живот у школи – наставне и ваннаставне активности; распусти и путовања.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Les frères Lumière ont inventé le cinéma.

Comment as-tu passé le week-end?

Avez-vous déjà visité la France?

Quand ma mère était jeune, elle faisait du basket.

Tu as fait ton travail de géographie?

J’ai appelé Sophie, mais elle n’a pas répondu.

Victor Hugo est né en 1802.

Је viens de manger une banane.

Сложени перфект фреквентних глагола са оба помоћна глагола.

Имперфекат (рецептивно) (C’était, il y avait, il faisait).

Питања интонацијом и инверзијом.

Питања са упитним речима (où, comment, quand…).

Негација (ne/ n’... pas, ne… plus).

Блиска прошлост (рецептивно) (venir de + инфинитив).

(Интер)културни садржаји: Породични живот током уобичајеног радног дана, викенда и одмора/празника у Србији и франкофоним земљама; кратка биографија познатих франкофоних личности.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Qu’est-ce que tu vas faire le week-end prochain?

Je vais faire mes devoirs, je vais sortir avec mon cousin, on va regarder un film au cinéma…

Cette BD, je vais la lire pendant les vacances.

Блиски футур (futur proche).

Потенцијал глагола aimer/vouloir.

Питања са упитним речима (que).

Присвојни придеви.

(Интер)културни садржаји: Уобичајено планирање следећег дана, викенда, седмице у Србији и појединим франкофоним земљама; правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

J’ai mal à la tête/ à la gorge/ au pied.

Tu es fatigué?

J’ai faim. J’ai soif. J’ai sommeil.

La musique classique m’intéresse beaucoup.

J’ai envie de sortir/ de me reposer.

J’ai besoin de dormir / de manger.

Je vais me coucher maintenant.

Faites attention!

Ne parlez pas!

Oh, quel dommage! Je suis désolée!

Заповедни начин.

Изрази са глаголима avoir и être.

Садашње време фреквентних глагола, рачунајући и повратне.

(Интер)културни садржаји: Мимика и гестикулација; интересовања, хоби, забава, разонода, спорт и рекреација.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Je suis chez Michel. Il habite près de chez moi.

Pour venir chez nous, prenez la première rue à droite, puis la deuxième à gauche.

Vous devez tourner à gauche au deuxième feu.

Le cinéma se trouve à côté du supermarché.

Où est-elle? Je pense qu’elle est restée chez elle.

Je vais à la bibliothèque. Elle se trouve entre le musée et le collège.

Питање интонацијом.

Презент фреквентних глагола.

(Интер)културни садржаји: Јавни простор; типичан изглед места, простор у коме живимо.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Est-ce qu’il y a des places libres dans la salle? Oui, vous pouvez entrer.

Vous ne pouvez pas passer par ici. Ce n’est pas possible.

Vous devez déposer votre sac à la réception.

Maman, est-ce que je peux/pourrais aller au parc avec mes copains?

Il est interdit de fumer dans la salle.

Je ne peux pas sortir, je dois me préparer pour le test d’anglais.

Il faut promener son chien chaque jour.

Si tu veux aller au parc, tu dois d’abord faire tes devoirs!

Питање интонацијом и упитном конструкцијом est-ce que.

Негација (ne/ n’... pas).

Конструкција il faut са инфинитивом.

Конструкција: si tu veux… tu dois…

Модални глаголи.

(Интер)културни садржаји: Понашање на јавним местима; значење знакова и симбола.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

Nous avons des amis en France.

Ils ont des jeux de société.

Ils n’ont pas de lecteur DVD dans leur classe.

Ces deux filles sont ses sœurs

J’ai un petit chien blanc. Ma cousine a aussi un chien, mais le sien est gris.

A qui est ce parapluie, à toi ou à Pierre?

Негација (ne/ n’... pas).

Присвојни придеви.

Наглашене личне заменице.

Конструкције за изражавање припадања (à moi, à toi, à Pierre, à qui).

Презентативи (c’est / ce sont...).

(Интер)културни садржаји: Породица и пријатељи; однос према својој и туђој имовини.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

Quels sont tes loisirs préférés? J’adore les jeux vidéo.

Tu l’aimes beaucoup? Oui, je l’adore.

La Suisse, c’est un très beau pays.

Je n’aime pas la poésie, mais j’aime beaucoup les romans policiers.

Tu préfères regarder les films à la télé ou à l’ordinateur?

Cette BD ne me plaît.

Питање интонацијом.

Личне заменице у служби директног објекта.

Негација (ne/ n’... pas).

Прилози за количину (beaucoup, très, trop, assez…).

Садашње време фреквентних глагола.

(Интер)културни садржаји: Уметност, књижевност за младе, стрип, музика, филм.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Je pense qu’il faut l’aider. Moi, aussi.

Oui, tu as raison.

Bien sûr, je suis d’accord avec lui.

Non, je ne suis pas tout à fait d’accord.

C’est bien/ ce n’est pas bien.

Qu’est-ce que tu penses de…?

Наглашене личне заменице.

Негација.

Садашње време фреквентних глагола.

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних норми учтивости у комуникацији са вршњацима и одраслима.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, БРОЈЕВА И ЦЕНА

Combien d’enfants y a-t-il dans le parc? Il y a quatre garçons et cinq filles.

Cette guitare coûte 150 euros.

Je voudrais encore un peu de jus de fruits, s’il vous plaît. Il n’y en a plus.

Је prends un peu/beaucoup/assez/trop de viande.

Qui est arrivé le premier?

Il habite dans le dixième arrondissement.

Основни бројеви до 10 000.

Редни бројеви до 20.

Партитивно de.

Изрази за количину.

Кондиционал глагола pouvoir и vouloir.

(Интер)културни садржаји: друштвено окружење; куповина; валутe франкофоних земаља. Трговине у франкофоним земљама.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм оријентисан на исходе наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења. Улога наставника је да контекстуализује програм према потребама конкретног одељења имајући у виду састав одељења и карактеристике ученика, уџбенике и друге наставне материјале, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и ресурсе и могућности локалне средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода, садржаја и препоручених језичких активности у комуникативним ситуацијама наставник креира свој годишњи (глобални) план рада на основу кога ће касније развити оперативне планове. Исходи дефинисани по областима, тј. комуникативним функцијама, усмеравају наставника да операционализује исходе на нивоу једне или више наставних јединица. Наставник за сваку област има дефинисане исходе и од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и припреме часа, дефинише исходе имајући у виду ниво постигнућа ученика. То значи да исходе треба класификовати од оних које би сви ученици требало да достигну, преко оних које остварује већина па до оних које достиже мањи број ученика са високим степеном постигнућа.

При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно имати у виду да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета и зато се садржајима у уџбенику приступа селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да користи и друге дидактизоване и аутентичне материјале, као и да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Стога је и програм усмерен ка исходима који указују на то шта је ученик у комуникацији у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ наставника постепено води од комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери (уколико не постоји кабинет за наставу француског језика, учионица ће имати кутак посвећен настави француског језика: дидактички панои и табеле, тематски продукти ученика, одговарајуће илустрације, фотографије и сл.). Распоред седења или кретање ученика би, такође, требало да буду прилагођени одређеној наставној активности.

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио-материјал), као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом, а без детаљних граматичких објашњења, осим, уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће категорије:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– уџбеници представљају извор активности и морају бити праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад и коришћењу постојећих знања из различитих предмета у вези са одређеном темом. Изучавање француског језика тесно је повезано је са свим наставним областима (матерњим и другим страним језиком, уметничким предметима, географијом, историјом, техником и технологијом, информатиком, математиком).

– интегративна настава којом се врши међусобно повезивање наставних садржаја из више наставних предмета. Овај модел наставе пружа већу динамичност и интердисциплинарни приступ одређеној проблематици.

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто.

Технике/активности

Током часа се препоручује динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Препоручене технике које могу помоћи лакшем и бржем усвајању градива су:

– задаци у којима се инсистира на физичком кретању у оквиру решавања задатка;

– техника кратког одмарања мозга током часа у виду игрица, која помаже бољем усвајању градива, пажњи, памћењу и репродуковању градива;

– техника „визуелно размишљање”;

– техника „скицирај да би разумео”;

– слушање и реаговање на команде наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.);

– рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације, говорник–слушалац, експертске групе, техника „размисли–размени у пару–подели” итд.);

– мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.);

– вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.);

– игре примерене узрасту;

– класификовање и упоређивање, попуњавање табела (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације итд.);

– решавање „текућих проблема” у разреду, активно учешће у раду групе, тј. договори у изради заједничких задатака, мини-пројеката;

– „превођење” исказа у гест и геста у исказ;

– повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом или пак именовање наслова;

– заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (планирање различитих активности, извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације);

Разумевање писаног језика:

– уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности (род, број, глаголско време, лице итд.);

– препознавање везе између група слова и гласова;

– проналажење кључних речи у реченици (реч–фраза–реченица);

– одговарање на једноставна питања у вези са текстом, тачно/нетачно, вишеструки избор;

– уочавање обележја различитих писаних докумената (новински чланак, чланак са интернета, књижевни текст и сл.);

– проналажење једноставне информације у писаним документима различитог типа (сликовни речник, садржај књиге, брошура итд.);

– извршавање прочитаних упутстава и наредби.

Писмено изражавање:

– повезивање гласова и групе слова;

– замењивање речи цртежом или сликом;

– проналажење недостајуће речи (употпуњавање низа, проналажење „уљеза”, осмосмерке, укрштене речи итд.);

– повезивање краћег текста и реченица са сликама/илустрацијама;

– одговори на отворена питања;

– попуњавање формулара (пријава за курс, налепнице нпр. за пртљаг);

– писање честитки и разгледница;

– писање краћих текстова (слогана, краћих песничких форми као што су акростих и калиграм).

Увођење дечије књижевности и транспоновање у друге медије: игру, песму, драмски израз, ликовни израз.

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких вештина, важно је да се оне у настави страних језика перманентно и истовремено увежбавају. Само тако ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем.

Стога је важно развијати стратегије за унапређивање и увежбавање језичких вештина.

Слушање

Разумевање говора је језичка активност декодирања дословног и имплицитног значења усменог текста; поред способности да разазнаје фонолошке и лексичке јединице и смисаоне целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање, ученик треба да поседује и следеће компетенције:

– дискурзивну (о врстама и карактеристикама текстова и канала преношења порука),

– референцијалну (о темама о којима је реч) и

– социокултурну (у вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима формулисања одређених говорних функција и др.).

Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од више чинилаца:

– од личних особина и способности онога ко слуша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде,

– од његове мотивације и разлога због којих слуша дати усмени текст,

– од особина онога ко говори,

– од намера с којима говори,

– од контекста и околности – повољних и неповољних – у којима се слушање и разумевање остварују,

– од карактеристика и врсте текста који се слуша итд.

Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка сложенијем) за ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је, стога, на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, лакшим за разумевање сматрају се они усмени текстови који су праћени визуелним елементима због обиља контекстуалних информација који олакшавају дугорочно памћење одређених речи и израза, остављајући пажњи могућност да се усредсреди на друге појединости);

– дужина усменог текста;

– брзина говора;

– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног говора;

– познавање теме;

– могућност/немогућност поновног слушања и друго.

Читање

Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац прима и обрађује, тј. декодира писани текст једног или више аутора и проналази његово значење. Током читања неопходно је узети у обзир одређене факторе који утичу на процес читања, а то су карактеристике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и намере, карактеристике текста који се чита, стратегије које читаоци користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.

На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте читања:

– читање ради усмеравања;

– читање ради информисаности;

– читање ради праћења упутстава;

– читање ради задовољства.

Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако да читамо да бисмо разумели и пронашли:

– глобалну информацију;

– посебну информацију,

– потпуну информацију;

– скривено значење одређене поруке.

Писање

Писана продукција подразумева способност ученика да у писаном облику преприча догађаје, осећања и реакције, искаже поруке и изрази ставове, као и да резимира садржај различитих порука (из медија, књижевних и уметничких текстова итд.), води белешке, сачини презентације и слично.

Тежина задатака у вези са писаном продукцијом зависи од следећих чинилаца: познавања лексике и нивоа комуникативне компетенције, капацитета когнитивне обраде, мотивације, способности преношења поруке у кохерентне и повезане целине текста.

Прогресија означава процес који подразумева усвајање стратегија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка сложенијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично понављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која садржи сложеније језичке структуре, лексику и комуникативне способности. За ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интересовање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-културног контекста, као и теме у вези са различитим наставним предметима);

– писање личних порука и одговори на поруке;

– текстуалне врсте и дужина текста (формални и неформални текстови, резимирање, личне белешке);

– лексика и комуникативне функције (способност ученика да оствари различите функционалне аспекте као што су описивање људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази претпоставку, сумњу, захвалност и слично у приватном, јавном и образовном домену);

– степен самосталности ученика (од вођеног/усмераваног писања, у коме се ученицима олакшава писање конкретним задацима и упутствима, до самосталног писања).

Говор

Говор као продуктивна вештина посматра се са два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији монолошког излагања, при чему говорник саопштава, обавештава, презентује или држи предавање једној или више особа, или је у функцији интеракције, када се размењују информације између два или више саговорника са одређеним циљем, уз поштовање принципа сарадње током дијалога.

Активности монолошке говорне продукције су:

– јавно обраћање (саопштења, давање упутстава и информација);

– излагање пред публиком (предавања, презентације, репортаже, извештавање и коментари о неким догађајима и сл.).

Ове активности се могу реализовати на различите начине и то:

– читањем писаног текста пред публиком;

– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.

– реализацијом увежбане улоге, рецитовањем или певањем.

Интеракција подразумева сталну примену и смењивање рецептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дискурзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, усаглашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интеракција се може реализовати кроз низ активности, на пример:

– размену информација,

– спонтану конверзацију,

– неформалну или формалну дискусију, дебату,

– интервју или преговарање, заједничко планирање и сарадњу.

Социокултурна компетенција и медијација

Социокултурна компетенција и медијација представљају скуп теоријских знања (компетенција) која се примењују у низу језичких активности у два основна језичка медијума (писаном и усменом) и уз примену свих других језичких активности (разумевање говора, говор и интеракција, писање и разумевање писаног текста). Дакле, представљају веома сложене категорије које су присутне у свим аспектима наставног процеса и процеса учења.

Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету уопште, као и о сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији језик учи. Та знања се, у зависности од нивоа општих језичких компетенција, крећу од познавања основних комуникативних принципа у свакодневној комуникацији (основни функционални стилови и регистри), до познавања карактеристика различитих домена језичке употребе (приватни, јавни и образовни), паралингвистичких елемената, и елемената културе/култура заједница чији језик учи. Наведена знања потребна су за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

У тесној вези са социокултурном компетенцијом је интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између светова, односно говорних заједница, у којима се ученик креће и чији језик изучава. Разноликост франкофоних култура и цивилизација управо доприноси овом циљу, тако да је треба неговати кроз различите активности и на свим нивоима интензивног учења француског језика у школи (називи континената и земаља, заставе, храна и рецепти, песмице, клима, спорт, култура и сл.). Интеркултурна компетенција такође подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене, то јест, развој интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Посебне тематске дане/недеље поводом обележавања значајних датума у Француској/франкофоним земљама (Дан европских језика, најзначајни верски и државни празници као што су Божић, Дан примирја у Првом светском рату, те прославе значајних годишњица француских/франкофоних научника и уметника, Месец франкофоније и сл.), треба користити за интердисциплинарне пројекте у којима би ученици употребили своја знања из различитих дисциплина (предмета) и учили основне технике и методе истраживачког рада.

Медијација представља активност у оквиру које ученик не изражава сопствено мишљење, већ функционише као посредник између особа које нису у стању да се директно споразумевају. Медијација може бити усмена и писана, и укључује сажимање и резимирање текста и превођење. Превођење се у овом програму третира као посебна језичка активност која никако не треба да се користи као техника за усвајање било ког аспекта циљног језика предвиђеног комуникативном наставом. Превођење подразумева развој знања и вештина коришћења помоћних средстава (речника, приручника, информационих технологија итд.) и способност изналажења структурних и језичких еквивалената између језика са кога се преводи и језика на који се преводи. На основном нивоу познавања француског језика, ученик би требало да буде способан да обави најједноставну комуникацију уместо нефранкофоног говорника и пренесе му основне информације у различитим комуникативним ситуацијама својственим продавници, спортском центру, ресторану и сл.

Упутство за тумачење граматичких садржаја

Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других аспеката страног језика, представља један од предуслова овладавања страним језиком. Усвајање граматике подразумева формирање граматичких појмова и граматичке структуре говора код ученика, изучавање граматичких појава, формирање навика и умења у области граматичке анализе и примене граматичких знања, као прилог изграђивању и унапређивању културе говора.

Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (функционални приступ). У процесу наставе страног језика у што већој мери треба укључивати оне граматичке категорије које су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и то путем разноврсних модела, применом основних правила и њиховим комбиновањем. Ученику треба увек да буде јасно због чега усваја одређени граматички садржај (нпр. усвајање знања о грађењу футура, служи да бисмо могли да изразимо/испричамо шта ћемо радити у будућности и сл.). Треба тежити томе да се граматика усваја и рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности (слушање, читање, говор и писање, као и медијација, на свим нивоима учења страног језика, према јасно утврђеним циљевима, стандардима и исходима наставе страних језика.

Граматичке категорије су разврстане у складу са Европским референтним оквиром за живе језике за сваки језички ниво који подразумева прогресију језичких структура према комуникативним циљевима: од простијег ка сложенијем и од рецептивног ка продуктивном. Сваки виши језички ниво подразумева граматичке садржаје претходних језичких нивоа. Цикличним понављањем претходно усвојених елемената надограђују се сложеније граматичке структуре. Наставник има слободу да издвоји граматичке структуре које ће циклично понављати у складу са постигнућима ученика, као и потребама наставног контекста.

Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења. С тим у вези, уз одређене граматичке категорије стоји напомена да се усвајају рецептивно, док се друге усвајају продуктивно.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Процес праћења остварености исхода почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године како би наставници могли да планирају наставни процес и процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања. Тај процес се реализује формативним и сумативним вредновањем. Док се код формативног оцењивања током године прате постигнућа ученика различитим инструментима (дијагностички тестови, самоевалуација, језички портфолио, (мини) пројектни задаци, кратке провере усвојености граматичких, лексичких садржаја и др.), сумативним оцењивањем (писмени задаци, завршни тестови, тестови језичког нивоа након сваке наставне теме, чији би резултати показали до ког нивоа су се развиле прагматичне компетенције ученика и то кроз проверу вештине разумевања читања, слушања, говора и писања) прецизније се процењује оствареност исхода или стандарда на крају одређеног временског периода (крај полугодишта, године, циклуса образовања). Формативно вредновање није само праћење ученичких постигнућа, већ и праћење начина рада и средство које омогућава наставнику да у току наставног процеса мења и унапређује процес рада. Током оцењивања и вредновања ученичких постигнућа треба водити рачуна да се начини на које се оно спроводи не разликује од уобичајених активности на часу јер се и оцењивање и вредновање сматрају саставним делом процеса наставе и учења, а не изолованим активностима које стварају стрес код ученика и не дају праву слику њихових постигнућа. Оцењивањем и вредновањем треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Сврха оцењивања треба да буде и јачање мотивације за напредовањем код ученика, а не истицање њихових грешака. Елементи који се вреднују су разноврсни и треба да допринесу свеопштој слици о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине (читање, слушање, говор и писање), усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, примена правописа, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега, примена социолингвистичких норми. Приликом оцењивања и вредновања неопходно је да начини провере и оцењивања буду познати ученицима односно усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа. Таква правила и организација процеса вредновања и оцењивања омогућавају позитивну и здраву атмосферу у наставном процесу, као и квалитетне међусобне односе и комуникацију на релацији ученик–наставник, као и ученик–ученик.

Важан дeо процеса оцењивања представља и самооцењивање или самовредновање. Оно такође има формативну и мотивацијску улогу. Идеално је да се самооцењивање ученика и оцењивање наставника допуњавају: самооцењивање ученика подразумева њихову способност да размишљају о сопственoм напредовању, знањима, способностима и резултатима. Moже се вршити током дискусије и коментарисања постављених критеријума за одређени задатак, попуњавањем листића-скала за самоевалуацију, односно портфолија за самоевалуацију.

Ученик се током целе школске године учи да сам процени свој напредак.

Проверавање знања и оцењивање се обавља континуирано, током процеса наставе/учења и кроз активности учења, како би ученици добили повратну информацију о свом напредовању, а наставници о квалитету наставе. Oвде је реч о формативном оцењивању чији је основни циљ унапређивање квалитета наставе и учења. Акценат је на позитивним карактеристикама постигнућа – оцењује се шта ученик зна, а не шта не зна, да би се подстакла мотивација за даље учење.

Један од сегмената вредновања постигнућа и учења јесте и вршњачка процена/oцењивање у оквиру групе. Она подстиче критичко мишљење и осећај одговорности према објективној процени о раду својих вршњака. Најчешће је користимо приликом вредновања пројектних задатака на основу унапред одређених критеријума (нпр. поштовање налога, релевантност информација, разумљивост изложених података, занимљивост презентације и сл.).

Предвиђена је израда четири писмена задатка у току школске године.

Разред

ШЕСТИ

Годишњи фонд часова

216

Циљ учења француског језика у другом циклусу основног образовања и васпитања јесте способност употребе француског језика у уобичајеним ситуацијама приватног, јавног и образовног домена, развој интеркултурне комуникативне компетенције ученика на француском језику, способност развоја језичких и нејезичких знања учешћем у образовним активностима интердисциплинарног карактера, унапређено разумевање језичког система француског и матерњег језика, разумевање специфичности култура франкофоних земаља, позитиван однос према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(у комуникативним функцијама)

– разуме једноставније усмене и писане текстове који се односе на поздрављање, представљање и тражење/давање информација личне природе;

– упути поздрав и отпоздрави, представи себе и другог користећи једноставнија језичка средства;

– размени једноставније информације личне природе;

– у неколико везаних исказа саопшти информације о себи и другима, својим интересовањима и плановима;

– препричава садржај текста мањег обима или аудио-визуелног записа који се односи на свакодневни живот (школа, породица, пријатељство, забава, слободно време, осећања);

– разуме усмене и писане текстове који се односе на свакодневни живот (школа, породица, другарство, забава, слободно време, осећања);

– разуме једноставније усмене и писане текстове који се односе на опис особа, биљака, животиња, предмета, места, појaва, радњи, стања и догађаја/доживљаја;

– опише и упореди жива бића, предмете, места, појаве, радње, стања и догађаје/доживљаје користећи једноставнија језичка средства;

– разуме једноставније предлоге, савете и позиве на заједничке активности и одговори на њих уз одговарајуће образложење;

– упути предлоге, савете и позиве на заједничке активности користећи функционално прикладне комуникационе моделе;

– затражи и пружи додатне информације у вези са предлозима, саветима и позивима на заједничке активности;

– разуме уобичајене молбе и захтеве и реагује на њих;

– упути уобичајене молбе и захтеве;

– честита, захвали и извини се користећи једноставнија језичка средства;

– формулише писмо једноставније структуре да би изразио захвалност, извињење, упутио позив или одговорио на њега;

– разуме и следи једноставнија упутства у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;

ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на поздрављање и представљање (дијалози, наративни текстови, формулари и сл.); реаговање на усмени или писани импулс саговорника (наставника, вршњака и сл.) и иницирање и проширивање комуникације; усмено и писaно давање информација о себи и тражење и давање информација о другима (подаци о личности, приватним и школским активностима, друштвеним улогама и сл.).

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на опис живог света, предмета, места, појава, радњи, стања, збивања и догађаја/доживљаја; усмено и писано описивање/ поређење бића, предмета, појава, местâ.

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

Слушање и читање једноставниjих текстова који садрже предлоге;

усмено и писано преговарање и договарање око предлога и учешћа у заједничкој активности; писање позивнице за прославу/журку или имејла/ СМС-а којим се уговара заједничка активност; прихватање/одбијање предлога, усмено или писано (усмени разговор, дописивање преко СМС порука), уз поштовање основних норми учтивости и давање одговарајућег образложења/изговора; образложење спремности за прихватање предлога, уз исказивање емотивних и експресивних реакција (радости, усхићености и сл.).

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Слушање и читање једноставнијих исказа којима се нешто честита, тражи/нуди помоћ, услуга, обавештење или се изражава

извињење, захвалност; усмено и писано честитање, тражење и давање обавештења, упућивање молбе за помоћ/услугу и реаговање на њу, изражавање извињења и захвалности.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА

Слушање и читање текстова који садрже једноставна упутства (нпр. за израду задатака, мини пројеката и сличних наставних и ваннаставних активности), с визуелном подршком и без ње; усмено и писано давање једноставних упутстава приликом представљања индивидуалног или групног пројектног задатка.

– пружи и размени једноставна упутства и информације у вези са уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;

– прати и по потреби се укључује у неки једноставан разговор из свакодневног живота;

– одговара на питања из свакодневног живота и истовремено их поставља;

– размени информације које се тичу свакодневних, узрасно и ситуативно примерених активности;

– разуме једноставне текстове у којима се описују радње и ситуације у садашњости;

– разуме једноставније текстове у којима се описују способности и умећа;

– размени, усмено и писано, појединачне информације и неколико информација у низу које се односе на радње у садашњости;

– размени једноставније информације о изради задатака, као и да саопшти њихове резултате једноставним језичким средствима;

– опише радње, способности и умећа користећи неколико везаних исказа;

– разуме једноставније текстове у којима се описују искуства, догађаји и способности у прошлости;

– размени појединачне информације и/или неколико информација у низу о искуствима, догађајима и способностима у прошлости;

– опише хронолошки искуство/догађај из прошлости у неколико краћих, везаних исказа;

– опише једноставнијим језичким средствима историјски догађај / историјску личност;

– разуме једноставније исказе који се односе на одлуке, обећања, планове, намере и предвиђања и реагује на њих;

– размени једноставније исказе у вези са обећањима, одлукама, плановима, намерама и предвиђањима;

– саопшти сопствене и туђе планове, намере и предвиђања;

– разуме уобичајене изразе у вези са жељама, интересовањима, потребама, осећањима и реагује на њих;

– изрази жеље, интересовања, потребе, осете и осећања једноставним језичким средствима;

– разуме једноставна питања која се односе на оријентацију/положај бића, објеката, места у простору и правац кретања и одговори на њих;

– затражи и разуме обавештења о оријентацији/положају предмета, бића и места у простору и правцу кретања;

– опише правац кретања и просторне односе једноставним, везаним исказима;

– разуме једноставне исказе који се односе на дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе и реагује на њих;

– размени једноставне информације које се односе на дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе код куће, у школи и на јавном месту;

– разуме једноставне исказе који се односе на поседовање и припадање;

– формулише питања и једноставне исказе који се односе на поседовање и припадање;

– разуме једноставне исказе који се односе на изражавање допадања и недопадања и реагује на њих;

– изрази допадање и недопадање уз једноставно образложење;

– разуме једноставне исказе којима се тражи мишљење и реагује на њих;

– изражава мишљење, слагање/неслагање и даје кратко образложење;

– разуме једноставне исказе који се односе на количину, димензије и цене;

– размени информације у вези са количином, вредностима, мерама и мерним јединицама, димензијама и ценама.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

Слушање и читање описа и размењивање исказа у вези са сталним, уобичајеним и тренутним догађајима/ активностима и способностима; усмено и писано описивање активности, радњи и способности у садашњости.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Слушање и читање описа и усмено и писано размењивање исказа у вези с личним искуствима, догађајима, активностима, способностима и особеностима у прошлости; усмено и писано описивање искустава, активности и способности у прошлости, историјских догађаја и личности.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Слушање и читање једноставних текстова у вези са одлукама, плановима, намерама и предвиђањима; усмено и писано договарање/

извештавање о одлукама, плановима, намерама и предвиђањима и жељама за будућност уз помоћ једноставних језичких средстава.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање и читање текстова у вези са жељама, интересовањима, потребама, осетима и осећањима; усмено и писано договарање у вези са задовољавањем жеља и потреба; предлагање решења у вези са осећањима и потребама; усмено и писано исказивање својих осећања и реаговање на туђа.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Слушање и читање једноставних текстова у вези са смером кретања и специфичнијим просторним односима; усмено и писано описивање смера кретања и просторних односа тражењем и давањем објашњења за сналажење у унутрашњем и спољашњем простору; усмено и писано описивање простора и просторних односа унутар стамбене јединице, описивање стана, собе, као и једноставно сналажење у граду и селу, као и сналажење на излету или путовању.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, УПОЗОРЕЊА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Слушање и читање једноставнијих исказа у којима се изражавају дозволе, упозорења, правила понашања и обавезе; постављање питања у вези са забранама, дозволама, упозорењима, правилима понашања и обавезама и одговарање на њих; усмено и писано саопштавање забрана, дозвола, упозорења, правила понашања и обавеза, као и изражавање обавеза и услова; тражење дозволе, давање позитивног и негативног одговора.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са припадањем и поседовањем; постављање питања у вези са припадањем и поседовањем и одговарање на њих.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова којима се изражава допадање/недопадање и реаговање; усмено и писано изражавање допадања/ недопадања.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова у којима се тражи и износи мишљење и изражава слагање/неслагање; усмено и писано тражење изношење мишљења и изражавање слагања и неслагања; реаговање на туђе мишљење; изражавање претпоставке.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА

Слушање и читање једноставнијих текстова у којима се наводе количине, димензије и цене; усмено и писано размењивање информација у вези с количином, димензијама и ценама; слушање и читање текстова на теме поруџбине у ресторану, куповине, разговор (у ресторану, у продавници, у кухињи …); записивање и рачунање цена.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ ДРУГИ ЦИКЛУС

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда другог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Француска и франкофоне земље – земље које откривам

6) Становање – форме, навике

7) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине, еколошка свест

8) Историја, временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

9) Школа, школски живот, школски систем, образовање и васпитање

10) Професионални живот: планови који се односе на будуће занимање

11) Млади – деца и омладина

12) Животни циклуси

13) Здравље, хигијена, здраве животне навике

14) Емоције, љубав, неговање другарских и пријатељских односа

15) Транспорт и превозна средства

16) Клима и временске прилике

17) Наука и истраживања

18) Уметност (нарочито модерна књижевност за младе; савремена музика, визуелне и драмске уметности)

19) Духовни живот; норме, вредности и етички принципи,грађански принципи и уважавање верских заједница; ставови, стереотипи, предрасуде, толеранција и емпатија; брига о другоме

20) Обичаји и традиција,фолклор, прославе (рођендани, празници)

21) Слободно време – забава, разонода, хобији

22) Исхрана и гастрономске навике

23) Путовања

24) Мода и облачење

25) Спорт и рекреација

26) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

27) Медији, масмедији, интернет и друштвене мреже

28) Живот у иностранству, контакти са странцима, радозналост за друге културе, разумевање и поштовање различитости

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Tu connais Michel? Il vient de Poitiers.

Je vous présente Monsieur Dupont. Tiens, je te présente Valérie, c’est ma meilleure amie. Moi, c’est René. Bonjour. Enchanté. Salut.

C’est ton grand-père sur cette photo, n’est-ce pas? Oui, c’est mon papi, je m’appelle comme lui. Maintenant il a 73 ans. Mаlheureusement, ma grand-mère est morte.

Le grand garçon blond aux yeux verts, avec un pull bleu, c’est Louis. Il s’intéresse à la musique. Qui est cette petite fille à côté de lui? C’est sa sœur, elle s’appelle Hélène, elle est très gentille.

Lucas et moi, nous habitons dans la même rue, mais nous ne sommes pas dans la même classe. Nous nous rencontrons souvent devant l’école.

Члан: одређени, неодређени, партитивни.

Мушки и женски род именица и придева.

Једнина и множина именица и придева.

Презентативи (c’est, ce sont).

Презент фреквентних глагола.

Презент повратних глагола.

Питања с упитним речима (comment, quel, quand, combien, où...).

Личне заменице.

Наглашене личне заменице.

Присвојни придеви.

Бројеви (основни и редни).

Питања интонацијом.

Упитна конструкција n’est-ce pas?

Описни придеви.

(Интер)културни садржаји: Устаљена правила учтивe комуникације; имена, презимена и надимци; родбина и родбинске везе; адреса; формално и неформално представљање; степени сродства и родбински односи;

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Yves est le garçon le plus grand dans ma classe. Il joue au basket.

Elle est médecin. Elle soigne les malades. Il est boulanger.

Elle est très nerveuse ; elle voudrait être plus calme.

Tu regardes quel animal? Je regarde ce cheval blanc avec la queue longue.

Quel est ce livre sur ta table? C’est le livre de français.

Dans cette revue pour adolescents il y a plusieurs rubriques intéressantes: stars, mode, cinéma, musique, jeux, horoscope…

Ce portable ne fait pas de photos et on ne peut pas recevoir d’ e-mails. Celui-là est meilleur, mais il est plus cher aussi. Il court aussi vite que son frère.

La Serbie se trouve au sud-est de l’Europe. Les plus grandes villes sont Belgrade, Novi Sad et Niš.

On parle français en France, mais aussi en Suisse, au Luxembourg et en Belgique. Le drapeau français est tricolore, le drapeau serbe aussi.

À Grenoble il fait très froid et il neige en février. À Marseille il fait beau en juillet et il y a beaucoup de soleil.

Поређење придева и прилога (компаратив, суперлатив).

Показни придеви.

Негација (ne/ n’... pas).

Предлози испред назива земаља.

Презент фреквентних глагола.

Изостављање одређеног члана (испред назива занимања).

Метеоролошки изрази

(Интер)културни садржаји: Особености наше земље и франкофоних земаља (знаменитости, географске карактеристике и сл.), већи градови у земљама циљне културе.

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

Je te propose de voir ce film, toi aussi.

Si elle a mal à la dent, elle doit aller chez le dentiste.

On peut aller chez moi si tu es libre après l’école. Si tu es libre, je t’invite. Oui, d’accord, et on va jouer aux jeux vidéo.

Voulez-vous essayer? Oui, pourquoi pas?

On ira voir le match si tu finis tes devoirs. J’aimerais bien y aller.

Sois patiente. N’ayez pas peur.

Et si on allait à la piscine? C’est une bonne idée.

Питање интонацијом

Модални глаголи.

Хипотетичка реченица. (Si + présent + futur simple)

Futur simple.

Futur proche.

Императив глагола аvoir и être у устаљеним изразима.

Имперфекат

(Интер)културни садржаји: Прикладно упућивање предлога, савета и позива и реаговање на предлоге, савете и позиве. Типичне, узрасно примерене активности

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Excusez-moi, est-ce que je peux parler à Louise?

Bien, merci et au revoir!

Je peux m’asseoir à côté de vous?

Je voudrais savoir si le centre est ouvert cet après-midi. Est-ce que vous avez l’adresse du Centre? Bonjour Madame, vous pouvez me dire à quelle heure ouvre le Centre cet après-midi?

Regarde-moi! Ouvre-lui! Téléphonez-leur!

Je suis vraiment désolé (e), Monsieur. Je vous demande pardon. Ne t’inquiète pas! Je suis fier (ère) de toi. Toutes mes félicitations! Je vous remercie beaucoup, Madame!

Кондиционал модалних глагола.

Упитна реченица са конструкцијом est-ce que.

Показне заменице (celui, celle, ceux, celles).

Императив.

Узвичне реченице.

Индиректна питања.

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације, значајни празници и догађаји, честитања.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА

Il faut apprendre les verbes irréguliers.

Avez-vous compris?

Pour apprendre, il faut bien écouter.

Tu devrais aller à la pharmacie.

Tu dois faire les courses aujourd’hui.

Tu peux écrire au courrier des lecteurs de ce magazine. Ils vont te répondre.

Конструкција il faut + инфинитив.

Модални глаголи.

(Интер)културни садржаји: Правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

On est ici depuis lundi.

Le mercredi, je fais du tennis.

Je sais danser et chanter. Je peux aussi jouer avec les enfants.

Les jeunes passent beaucoup de temps à l’ordinateur. Les parents préfèrent regarder les films à la télé.

J’appelle Michel et vous appelez Lucie à la fête

Nous avons de nouveaux voisins. Ils ont acheté une maison à côté de chez nous.

Les filles se préparent pour la fête. Elles mettent leurs nouvelles jupes.

Les Bonnet, tu les connais? Je leur écris chaque jour.

Прилошке заменице (en, y).

Презент фреквентних глагола.

Глаголи прве групе са особеностима у писању.

Предлози и предлошки изрази (à côté de, chez, depuis).

Прилози.

Прилози за место (ici, là).

Личне заменице у функцији директног и индиректног објекта.

(Интер)културни садржаји: Породични живот; живот у школи и у ширем окружењу – наставне и ваннаставне активности; распусти и путовања; традиција и обичаји; породични живот током уобичајеног радног дана, викенда и одмора/празника у Србији и франкофоним земљама.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Nous sommes arrivés il y a trois jours.

Je n’ai jamais été chez eux.

Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.

Hier c’était dimanche, je me suis réveillé à 10 heures.

Elle a écouté le dernier disque de ce chanteur et elle a décidé d’aller à son concert.

J’ai découvert Paris il y a deux ans.

Il est né à Genève, mais il a grandi à Lyon parce que ses parents ont déménagé.

Les frères Lumière ont inventé le cinéma.

Où Napoléon est-il né?

Napoléon Bonaparte était le premier empereur des Français. Il est né en Corse.

Nous étions une famille nombreuse. Mon père était instituteur, ma mère ne travaillait pas. Nous habitions une petite maison dans un village en Normandie.

Перфекат (passé composé).

Имперфeкат.

Исказивање будућности у односу на прошлу радњу (рецептивно).

Редни бројеви.

Питања инверзијом.

(Интер)културни садржаји: Историјски догађаји, епохална открића; важније личности из прошлости.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part. Je pars dans deux jours.

Si mes parents me laissent partir, je viendrai avec toi!

S’il fait beau demain, on va à la piscine.

Qui va jouer les personnages? Qui va participer à ce spectacle?

C’est Pierre qui va le faire.

Cette année je vais faire plus de sport et je vais aller à un atelier de peinture.

Nous finirons notre projet dans dix jours.

Je crois que demain il va neiger.

Je suis sûr que tu réuissiras.

Futur simple.

Futur proche.

Кондиционална реченица.

Индиректно питање

(Интер)културни садржаји: Уобичајено планирање следећег дана, викенда, седмице у Србији и појединим франкофоним земљама; правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Bonne chance! Bon appétit!

Tu as envie de quoi? J’ai envie d’aller au cinéma. Moi, je n’ai pas envie.

J’ai besoin de ton aide.

Je trouve ça intéressant. Je ne trouve pas ça intéressant.

J’espère qu’il viendra.

Ça me fait plaisir de te revoir!

Tout va bien maintenant.

La musique classique, ça me relaxe! Le rock me donne de l’énergie!

Je n’aime pas l’odeur du café.

Tu as réussi, je suis très content! Elle n’est pas venue, c’est dommage!

Узвична реченица.

Негација.

Презент фреквентних глагола.

(Интер)културни садржаји: Мимика и гестикулација; интересовања, хоби, забава, разонода, спорт и рекреација, савремена средства комуникације.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires.

Vous ne pouvez pas traverser la rue ici.

Au-dessous de mon appartement il y a un parc où je peux voir les enfants qui jouent.

Pouvez-vous me montrer la gare sur le plan, s’il vous plaît?

Ma ville est située à 75km au nord de Belgrade.

Le Musée national se trouve dans le centre-ville, en face du Théâtre national.

Subotica se trouve au nord de la Serbie, à la frontière avec la Hongrie. En Serbie il y a cinq parcs nationaux: Djerdap, Kopaonik, Tara, Šar, Fruška Gora.

Le tunnel du Mont-Blanc relie Chamonix en France et Courmayeur en Italie. La Côte d’Azur comprend plusieurs lieux qui attirent les touristes du monde entier; ce sont Nice, Cannes, Saint-Tropez, etc.

Индиректно питање.

Релативне заменице (qui, que, où).

Основни бројеви.

Присвојни придеви.

Предлози за место.

(Интер)културни садржаји: Јавни простор; типичан изглед места; географске карактеристике наше земље и франкофоних земаља.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Maman me dit que je peux inviter tous mes copains à mon anniversaire.

Tous mes amis vont au cinéma, mais pas moi. Mon papa ne me permet pas.

C’est toi qui as jeté la bouteille dans l’herbe? Non, ce n’est pas moi, je respecte la nature. Cherche une poubelle pour jeter ce papier!

N’ouvrez pas le livre pour le moment! Ne pas ouvrir les fenêtres. Ne pas se pencher. Assez! Ça suffit! On ne mange pas avec ses mains.

Donne-lui le stylo!

Il est interdit de marcher sur la pelouse.

Личне заменице у функцији индиректног објекта.

Негација.

Узвичне реченице.

Императив.

Индиректан говор

(Интер)културни садржаји: Друштвено прихватљиво понашање у кући, школи и на јавним местима; значење знакова и симбола.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

Cette moto? C’est celle de mon grand frère.

C’est à moi. Ils sont à vous.

Il est à toi, ce portable rouge, n’est-ce pas? Non, pas du tout, il est à cette dame-là. J’ai laissé le mien à la maison.

Презентативи (c’est, ce sont).

Присвојне заменице.

Показне заменице.

Негација.

(Интер)културни садржаји: Однос према својој и туђој имовини.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

C’est toi que j’aime. Je l’aime comme un frère.

Les enfants aiment les jeux de société. Le frère de Mia aime jouer au Scrabble.

Comme c’est joli! Comme sa poupée est belle!

J’aime les pommes, mais je préfère les bananes.

Tu as aimé le film? Non, il ne me plaît pas.

Конструкција за наглашавање (c’est... que).

Узвичне реченице.

(Интер)културни садржаји: Уметност, књижевност за младе, стрип, музика, филм, спорт.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Je suis d’accord avec lui. Je pense que non. Je crois que tu n’as pas raison.

Qu’est-ce que vous pensez? Je ne suis pas sûr, mais je pense qu’il faut attendre encore un peu.

Qu’est-ce que tu en penses? Je crois que Marc n’est pas coupable

Ce n’est pas juste! Ce n’est pas bien!

À ton avis, quelle équipe a mieux joué?

Питања са упитним речима.

Објекатска реченица.

Негација.

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних норми учтивости у комуникацији са вршњацима и одраслима.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА

Novi Sad est une grande ville? C’est la plus grande ville de la Voïvodine, avec presque 300.000 habitants.

Ça coûte combien? Les gants coûtent combien? Ils coûtent 24 euros.

Je voudrais un kilo de pommes et un litre de lait. Voilà! C’est combien? 11 euros. 11 euros? C’est cher!

La Seine est un fleuve français long de 776,6 kilomètres. Sa source se situe à 446 m d’altitude.

La baleine bleue est le plus grand animal sur la planète, elle pèse jusqu’à 200 tonnes et elle peut être longue de 7 mètres.

Nous habitons au cinquième étage. Cette année je suis en 7ème.

Основни бројеви до 100 000.

Редни бројеви.

Поређење придева (суперлатив)

Презентативи (voilà, c’est).

Партитивни члан

Партитивно de.

(Интер)културни садржаји: Друштвено окружење; валутe циљних култура; правописне конвенције при раздвајању хиљада, као и целих од децималних бројева; конвенције у изговору децималних бројева; метрички и неметрички систем мерних јединица.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА 

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм оријентисан на исходе наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења. Улога наставника је да контекстуализује програм према потребама конкретног одељења имајући у виду састав одељења и карактеристике ученика, уџбенике и друге наставне материјале, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и ресурсе и могућности локалне средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода, садржаја и препоручених језичких активности у комуникативним ситуацијама наставник креира свој годишњи (глобални) план рада на основу кога ће касније развити оперативне планове. Исходи дефинисани по областима, тј. комуникативним функцијама, усмеравају наставника да операционализује исходе на нивоу једне или више наставних јединица. Наставник за сваку област има дефинисане исходе и од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и припреме часа, дефинише исходе имајући у виду ниво постигнућа ученика. То значи да исходе треба класификовати од оних које би сви ученици требало да достигну, преко оних које остварује већина па до оних које достиже мањи број ученика са високим степеном постигнућа.

При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно имати у виду да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета и зато се садржајима у уџбенику приступа селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да користи и друге дидактизоване и аутентичне материјале, као и да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Стога је и програм усмерен ка исходима који указују на то шта је ученик у комуникацији у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ наставника постепено води од комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери (уколико не постоји кабинет за наставу француског језика, учионица ће имати кутак посвећен настави француског језика: дидактички панои и табеле, тематски продукти ученика, одговарајуће илустрације, фотофрафије и сл.). Распоред седења или кретање ученика би, такође, требало да буду прилагођени одређеној наставној активности.

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио-материјал), као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом, а без детаљних граматичких објашњења, осим, уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће категорије:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– уџбеници представљају извор активности и морају бити праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад и коришћењу постојећих знања из различитих предмета у вези са одређеном темом. Изучавање француског језика тесно је повезано је са свим наставним областима (матерњим и другим страним језиком, уметничким предметима, географијом, историјом, технологијом и информатиком, те математиком);

– интегративна настава којом се врши међусобно повезивање наставних садржаја из више наставних предмета. Овај модел наставе пружа већу динамичност и интердисциплинарни приступ одређеној проблематици.

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто.

Технике/активности

Током часа се препоручује динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Препоручене технике које могу помоћи лакшем и бржем усвајању градива су:

– задаци у којима се инсистира на физичком кретању у оквиру решавања задатка;

– техника кратког одмарања мозга током часа у виду игрица, која помаже бољем усвајању градива, пажњи, памћењу и репродуковању градива;

– техника „визуелно размишљање”;

– техника „скицирај да би разумео”;

– слушање и реаговање на команде наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.);

– рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације, говорник–слушалац, експертске групе, техника „размисли–размени у пару–подели” итд.);

– мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.);

– вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.);

– игре примерене узрасту;

– класификовање и упоређивање, попуњавање табела (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације...);

– решавање „текућих проблема” у разреду, активно учешће у раду групе, тј. договори у изради заједничких задатака, мини-пројеката;

– „превођење” исказа у гест и геста у исказ;

– повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом или пак именовање наслова;

– заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (планирање различитих активности, извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације);

Разумевање писаног језика:

– уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности (род, број, глаголско време, лице итд.);

– препознавање везе између група слова и гласова;

– проналажење кључних речи у реченици (реч–фраза–реченица);

– одговарање на једноставна питања у вези са текстом, тачно/нетачно, вишеструки избор;

– уочавање обележја различитих писаних докумената (новински чланак, чланак са интернета, књижевни текст и сл.);

– проналажење једноставне информације у писаним документима различитог типа (сликовни речник, садржај књиге, брошура итд.);

– извршавање прочитаних упутстава и наредби.

Писмено изражавање:

– повезивање гласова и групе слова;

– замењивање речи цртежом или сликом;

– проналажење недостајуће речи (употпуњавање низа, проналажење „уљеза”, осмосмерке, укрштене речи, и слично);

– повезивање краћег текста и реченица са сликама/илустрацијама;

– одговори на отворена питања;

– попуњавање формулара (пријава за курс, налепнице нпр. за пртљаг);

– писање честитки и разгледница;

– писање краћих текстова (слогана, краћих песничких форми као што су акростих и калиграм).

Увођење дечије књижевности и транспоновање у друге медије: игру, песму, драмски израз, ликовни израз.

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких вештина, важно је да се оне у настави страних језика перманентно и истовремено увежбавају. Само тако ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем.

Стога је важно развијати стратегије за унапређивање и увежбавање језичких вештина.

Слушање

Разумевање говора је језичка активност декодирања дословног и имплицитног значења усменог текста; поред способности да разазнаје фонолошке и лексичке јединице и смисаоне целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање, ученик треба да поседује и следеће компетенције:

– дискурзивну (о врстама и карактеристикама текстова и канала преношења порука),

– референцијалну (о темама о којима је реч) и

социокултурну (у вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима формулисања одређених говорних функција и др.).

Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од више чинилаца:

– од личних особина и способности онога ко слуша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде,

– од његове мотивације и разлога због којих слуша дати усмени текст,

– од особина онога ко говори,

– од намера с којима говори,

– од контекста и околности – повољних и неповољних – у којима се слушање и разумевање остварују,

– од карактеристика и врсте текста који се слуша итд.

Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка сложенијем) за ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је, стога, на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, лакшим за разумевање сматрају се они усмени текстови који су праћени визуелним елементима због обиља контекстуалних информација који олакшавају дугорочно памћење одређених речи и израза, остављајући пажњи могућност да се усредсреди на друге појединости);

– дужина усменог текста;

– брзина говора;

– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног говора;

– познавање теме;

– могућност/немогућност поновног слушања и друго.

Читање

Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац прима и обрађује, тј. декодира писани текст једног или више аутора и проналази његово значење. Током читања неопходно је узети у обзир одређене факторе који утичу на процес читања, а то су карактеристике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и намере, карактеристике текста који се чита, стратегије које читаоци користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.

На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте читања:

– читање ради усмеравања;

– читање ради информисаности;

– читање ради праћења упутстава;

– читање ради задовољства.

Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако да читамо да бисмо разумели и пронашли:

– глобалну информацију;

– посебну информацију;

– потпуну информацију;

– скривено значење одређене поруке.

Писање

Писана продукција подразумева способност ученика да у писаном облику преприча догађаје, осећања и реакције, искаже поруке и изрази ставове, као и да резимира садржај различитих порука (из медија, књижевних и уметничких текстова итд.), води белешке, сачини презентације и слично.

Тежина задатака у вези са писаном продукцијом зависи од следећих чинилаца: познавања лексике и нивоа комуникативне компетенције, капацитета когнитивне обраде, мотивације, способности преношења поруке у кохерентне и повезане целине текста.

Прогресија означава процес који подразумева усвајање стратегија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка сложенијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично понављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која садржи сложеније језичке структуре, лексику и комуникативне способности. За ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интересовање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-културног контекста, као и теме у вези са различитим наставним предметима);

– писање личних порука и одговори на поруке;

– текстуалне врсте и дужина текста (формални и неформални текстови, резимирање, личне белешке);

– лексика и комуникативне функције (способност ученика да оствари различите функционалне аспекте као што су описивање људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази претпоставке, сумњу, захвалност и слично у приватном, јавном и образовном домену);

– степен самосталности ученика (од вођеног/усмераваног писања, у коме се ученицима олакшава писање конкретним задацима и упутствима, до самосталног писања).

Говор

Говор као продуктивна вештина посматра се са два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији монолошког излагања, при чему говорник саопштава, обавештава, презентује или држи предавање једној или више особа, или је у функцији интеракције, када се размењују информације између два или више саговорника са одређеним циљем, уз поштовање принципа сарадње током дијалога.

Активности монолошке говорне продукције су:

– јавно обраћање (саопштења, давање упутстава и информација);

– излагање пред публиком (предавања, презентације, репортаже, извештавање и коментари о неким догађајима и сл.).

Ове активности се могу реализовати на различите начине и то:

– читањем писаног текста пред публиком;

– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.

– реализацијом увежбане улоге, рецитовањем или певањем.

Интеракција подразумева сталну примену и смењивање рецептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дискурзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, усаглашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интеракција се може реализовати кроз низ активности, на пример:

– размену информација,

– спонтану конверзацију,

– неформалну или формалну дискусију, дебату,

– интервју или преговарање, заједничко планирање и сарадњу.

Социокултурна компетенција и медијација

Социокултурна компетенција и медијација представљају скуп теоријских знања (компетенција) која се примењују у низу језичких активности у два основна језичка медијума (писаном и усменом) и уз примену свих других језичких активности (разумевање говора, говор и интеракција, писање и разумевање писаног текста). Дакле, представљају веома сложене категорије које су присутне у свим аспектима наставног процеса и процеса учења.

Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету уопште, као и о сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији језик учи. Та знања се, у зависности од нивоа општих језичких компетенција, крећу од познавања основних комуникативних принципа у свакодневној комуникацији (основни функционални стилови и регистри), до познавања карактеристика различитих домена језичке употребе (приватни, јавни и образовни), паралингвистичких елемената, и елемената културе/култура заједница чији језик учи. Наведена знања потребна су за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

У тесној вези са социокултурном компетенцијом је интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између светова, односно говорних заједница, у којима се ученик креће и чији језик изучава. Разноликост франкофоних култура и цивилизација управо доприноси овом циљу, тако да је треба неговати кроз различите активности и на свим нивоима интензивног учења француског језика у школи (називи континената и земаља, заставе, храна и рецепти, песмице, клима, спорт, култура и сл.). Интеркултурна компетенција такође подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене, то јест, развој интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Посебне тематске дане/недеље поводом обележавања значајних датума у Француској/франкофоним земљама (Дан европских језика, најзначајни верски и државни празници као што су Божић, Дан примирја у Првом светском рату, те прославе значајних годишњица француских/франкофоних научника и уметника, Месец франкофоније и сл.), треба користити за интердисциплинарне пројекте у којима би ученици употребили своја знања из различитих дисциплина (предмета) и учили основне технике и методе истраживачког рада.

Медијација представља активност у оквиру које ученик не изражава сопствено мишљење, већ функционише као посредник између особа које нису у стању да се директно споразумевају. Медијација може бити усмена и писана, и укључује сажимање и резимирање текста и превођење. Превођење се у овом програму третира као посебна језичка активност која никако не треба да се користи као техника за усвајање било ког аспекта циљног језика предвиђеног комуникативном наставом. Превођење подразумева развој знања и вештина коришћења помоћних средстава (речника, приручника, информационих технологија итд.) и способност изналажења структурних и језичких еквивалената између језика са кога се преводи и језика на који се преводи. На основном нивоу познавања француског језика, ученик би требало да буде способан да обави најједноставну комуникацију уместо нефранкофоног говорника и пренесе му основне информације у различитим комуникативним ситуацијама својственим продавници, спортском центру, ресторану и сл.

Упутство за тумачење граматичких садржаја

Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других аспеката страног језика, представља један од предуслова овладавања страним језиком. Усвајање граматике подразумева формирање граматичких појмова и граматичке структуре говора код ученика, изучавање граматичких појава, формирање навика и умења у области граматичке анализе и примене граматичких знања, као прилог изграђивању и унапређивању културе говора.

Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (функционални приступ). У процесу наставе страног језика у што већој мери треба укључивати оне граматичке категорије које су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и то путем разноврсних модела, применом основних правила и њиховим комбиновањем. Ученику треба увек да буде јасно због чега усваја одређени граматички садржај (нпр. усвајање знања о грађењу футура, служи да бисмо могли да изразимо/испричамо шта ћемо радити у будућности и сл.). Треба тежити томе да се граматика усваја и рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности (слушање, читање, говор и писање, као и медијација, на свим нивоима учења страног језика, према јасно утврђеним циљевима, стандардима и исходима наставе страних језика.

Граматичке категорије су разврстане у складу са Европским референтним оквиром за живе језике за сваки језички ниво који подразумева прогресију језичких структура према комуникативним циљевима: од простијег ка сложенијем и од рецептивног ка продуктивном. Сваки виши језички ниво подразумева граматичке садржаје претходних језичких нивоа. Цикличним понављањем претходно усвојених елемената надограђују се сложеније граматичке структуре. Наставник има слободу да издвоји граматичке структуре које ће циклично понављати у складу са постигнућима ученика, као и потребама наставног контекста.

Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења. С тим у вези, уз одређене граматичке категорије стоји напомена да се усвајају рецептивно, док се друге усвајају продуктивно.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Процес праћења остварености исхода почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године како би наставници могли да планирају наставни процес и процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања. Тај процес се реализује формативним и сумативним вредновањем. Док се код формативног оцењивања током године прате постигнућа ученика различитим инструментима (дијагностички тестови, самоевалуација, језички портфолио, (мини) пројектни задаци, кратке провере усвојености граматичких, лексичких садржаја и др.), сумативним оцењивањем (писмени задаци, завршни тестови, тестови језичког нивоа након сваке наставне теме, чији би резултати показали до ког нивоа су се развиле прагматичне компетенције ученика и то кроз проверу вештине разумевања читања, слушања, говора и писања) прецизније се процењује оствареност исхода или стандарда на крају одређеног временског периода (крај полугодишта, године, циклуса образовања). Формативно вредновање није само праћење ученичких постигнућа, већ и праћење начина рада и средство које омогућава наставнику да у току наставног процеса мења и унапређује процес рада. Током оцењивања и вредновања ученичких постигнућа треба водити рачуна да се начини на које се оно спроводи не разликује од уобичајених активности на часу јер се и оцењивање и вредновање сматрају саставним делом процеса наставе и учења, а не изолованим активностима које стварају стрес код ученика и не дају праву слику њихових постигнућа. Оцењивањем и вредновањем треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Сврха оцењивања треба да буде и јачање мотивације за напредовањем код ученика, а не истицање њихових грешака. Елементи који се вреднују су разноврсни и треба да допринесу свеопштој слици о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине (читање, слушање, говор и писање), усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, примена правописа, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега, примена социолингвистичких норми. Приликом оцењивања и вредновања неопходно је да начини провере и оцењивања буду познати ученицима односно усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа. Таква правила и организација процеса вредновања и оцењивања омогућавају позитивну и здраву атмосферу у наставном процесу, као и квалитетне међусобне односе и комуникацију на релацији ученик–наставник, као и ученик–ученик.

Важан дeо процеса оцењивања представља и самооцењивање или самовредновање. Оно такође има формативну и мотивацијску улогу. Идеално је да се самооцењивање ученика и оцењивање наставника допуњавају: самооцењивање ученика подразумева њихову способност да размишљају о сопственoм напредовању, знањима, способностима и резултатима. Moже се вршити током дискусије и коментарисања постављених критеријума за одређени задатак, попуњавањем листића-скала за самоевалуацију, односно портфолија за самоевалуацију.

Ученик се током целе школске године учи да сам процени свој напредак.

Проверавање знања и оцењивање се обавља континуирано, током процеса наставе/учења и кроз активности учења, како би ученици добили повратну информацију о свом напредовању, а наставници о квалитету наставе. Oвде је реч о формативном оцењивању чији је основни циљ унапређивање квалитета наставе и учења. Акценат је на позитивним карактеристикама постигнућа – оцењује се шта ученик зна, а не шта не зна, да би се подстакла мотивација за даље учење.

Један од сегмената вредновања постигнућа и учења јесте и вршњачка процена/oцењивање у оквиру групе. Она подстиче критичко мишљење и осећај одговорности према објективној процени о раду својих вршњака. Најчешће је користимо приликом вредновања пројектних задатака на основу унапред одређених критеријума (нпр. поштовање налога, релевантност информација, разумљивост изложених података, занимљивост презентације и сл.).

Предвиђена је израда четири писмена задатка у току школске године.

Разред

СЕДМИ

Годишњи фонд часова

216

Циљ учења француског језика у другом циклусу основног образовања и васпитања јесте способност употребе француског језика у уобичајеним ситуацијама приватног, јавног и образовног домена, развој интеркултурне комуникативне компетенције ученика на француском језику, способност развоја језичких и нејезичких знања учешћем у образовним активностима интердисциплинарног карактера, унапређено разумевање језичког система француског и матерњег језика, разумевање специфичности култура франкофоних земаља, позитиван однос према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(у комуникативним функцијама)

– разуме општи смисао и главне информације из уобичајених текстова који се односе на представљање и тражење/давање информација личне природе;

– разуме основну поруку краћих излагања о познатим темама (школа, забава, пријатељство, породица итд.) у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор;

– тражи, саопшти, пренесе информације личне природе или податке о себи и другима;

– у неколико повезаних исказа представи себе, своју ужу/ширу породицу и пријатеље, те непосредно друштвено окружење, користећи једноставнија језичка средства;

– разуме општи смисао аудио и аудио-визуелних записа (говор уживо, телефон, радио, телевизија, интернет извори итд.) о блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор;

– разликује најучесталије врсте текстова, познајући њихове основне карактеристике, сврху и улогу;

– изводи закључке после слушања непознатог текста у вези са врстом текста, бројем саговорника, њиховим међусобним односима и намерама, као и у вези са општим садржајем;

– препознаје и разуме, у оквиру свог интересовања, знања и искуства, правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и франкофоних земаља;

– разуме општи смисао и главне информације из текстова који се односе на опис бића, предмета, места, појaва, радњи, стања, збивања и догађаја/доживљаја;

– размени везаним исказима опште и појединачне информације које се односе на опис бића, предмета, места, појaва, радњи, стања, збивања и догађаја/доживљаја;

– разуме једноставније предлоге, савете и позиве на заједничке активности и одговори на њих уз одговарајуће образложење;

– разуме једноставна упутства и саветодавне текстове, обавештења и упозорења на јавним местима;

– упути предлоге, савете и позиве на заједничке активности користећи ситуационо прикладне комуникационе моделе;

– затражи и пружи детаљније информације у вези са предлозима, саветима и позивима на заједничке активности;

– разуме једноставнија обавештења, молбе и захтеве који се односе на потребе и интересовања и реагује на њих;

– упути једноставнија обавештења, молбе и захтеве у вези са свакодневним потребама и блиским интересовањима;

– упути, разуме и на прикладан начин одговори на честитку, захвалност и извињење користећи једноставна језичка средства и ситуационо прикладне комуникационе моделе;

– разуме и следи једноставнија упутстава у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;

– тражи и пружи упутстава и савете у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота, као и да пренесе другом лицу једноставнију информацију, захвалност, савет, упутство;

– разуме општи смисао и главне информације из текстова који се односе на описивање радњи и ситуација у садашњости;

– разуме општи смисао, главне и појединачне информације из текстова различитих типова и жанрова који се односе на описивање способности и умећа у садашњости;

– размени опште и појединачне информације које се односе на радње у садашњости;

– опише радње, способности и умећа користећи неколико везаних исказа у смислену целину;

– резимира прочитани/преслушани текст о блиским темама;

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на представљање (дијалози, наративни текстови, формулари и сл.); реаговање на усмени или писани импулс саговорника (наставника, вршњака и сл.) и иницирање и проширивање комуникације; усмено и писaно давање информација о себи и тражење и давање информација о другима (подаци о личности, приватним и школским активностима, друштвеним улогама и сл.).

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Слушање и читање једноставнијих текстова у којима се описују бића, предмети, места, појаве, радње, стања, збивања и догађаји/доживљаји; усмено и писано описивање/поређење бића, предмета, појава, местâ из искуственог света и фикционалног спектра.

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

Слушање и читање једноставниjих текстова који садрже предлоге и савете; усмено и писано договарање у вези са предлозима и учешћем у заједничким активностима; писање позивнице за прославу/журку или имејла/СМС-а којим се договарају заједничке активности; прихватање/одбијање предлога и савета, усмено или писано, уз поштовање основних норми учтивости, и давање одговарајућег оправдања/изговора и образложења; образлагање спремности за прихватање предлога и савета, уз исказивање емотивних и експресивних реакција (радости, усхићености и сл.).

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Слушање и читање једноставнијих исказа којима се нешто честита, тражи/нуди помоћ, услуга, обавештење или се изражава извињење, захвалност; усмено и писано честитање, тражење и давање обавештења, упућивање молбе за помоћ/услугу и реаговање на њу; изражавање извињења и захвалности.

РАЗУМЕВАЊЕ, ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ УПУТСТАВА

Слушање и читање текстова који садрже једноставнија упутства с визуелном подршком и без ње; усмено и писано давање и тражење упутстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

Слушање и читање описа и размењивање исказа у вези са догађајима/активностима и способностима; усмено и писано описивање активности, радњи и способности у садашњости.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Слушање и читање описа и усмено и писано размењивање исказа у вези с личним искуствима, догађајима, активностима, способностима и особеностима у прошлости; усмено и писано описивање искустава, активности и способности у прошлости, историјских догађаја и личности.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са одлукама, плановима, намерама и предвиђањима; усмено и писано договарање/извештавање о одлукама, плановима, намерама и предвиђањима.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са жељама, интересовањима, потребама, осетима и осећањима; усмено и писано договарање у вези са задовољавањем жеља и потреба; предлагање решења у вези са осетима и потребама; усмено и писано исказивање својих осећања и реаговање на туђа.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са смером кретања и специфичнијим просторним односима; усмено и писано размењивање информација у вези са смером кретања и просторним односима у граду, селу, као и ширим географским областима (државе, континенти); усмено и писано описивање смера кретања и просторних односа.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, УПОЗОРЕЊА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Слушање и читање једноставнијих исказа у којима се изражавају дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе; постављање питања у вези са забранама, дозволама, упозорењима, правилима понашања и обавезама и одговарање на њих; усмено и писано саопштавање забрана, дозвола, упозорења, правила понашања и обавеза.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова у којима се говори о припадању и поседовању; постављање питања у вези са припадањем и поседовањем и одговарање на њих.

– пренесе укратко другом лицу садржај разговора, филма, емисије или књижевног дела са матерњег језика на страни и обрнуто;

– разуме општи смисао, главне и (нај)важније појединачне информације из текстова различитих типова и жанрова који се односе на описивање искустава, догађаја и способности у прошлости;

– размени неколико информација у низу о искуствима, догађајима и способностима у прошлости;

– опише искуства, догађаје и способности из прошлости повезујући неколико краћих исказа у смислену целину;

– разуме општи смисао, главне и (нај)важније појединачне информације из текстова који се односе на одлуке, обећања, планове, намере и предвиђања у будућности;

– размени неколико исказа у вези са обећањима, одлукама, плановима, намерама и предвиђањима у будућности;

– саопшти планове, намере и предвиђања у краћем исказу;

– разуме општи смисао и главне информације из текстова који се односе на жеље, интересовања, потребе, осете и осећања;

– размени неколико повезаних информација у вези са жељама, интересовањима, осетима и осећањима;

– искаже и образложи жеље, интересовања, потребе, осете и осећања;

– разуме краће низове исказа и текстове који описују просторне односе, оријентацију и правац кретања;

– затражи и пружи обавештења о просторним односима, оријентацији и правцу кретања;

– разуме једноставније текстове који се односе на дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе;

– размени опште информације које се односе на дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе;

– разуме општи смисао и главне информације из краћих текстова који се односе на поседовање и припадање;

– размени неколико краћих, везаних исказа који се односе на поседовање и припадање;

– разуме општи смисао и главне информације из краћих текстова који се односе на изражавање допадања и недопадања и њихово образложење и аргументацију;

– размени неколико краћих, везаних исказа који се односе на изражавање допадања и недопадања и даје кратка образложења;

– разуме општи смисао и главне информације из једноставних текстова који се односе на изражавање мишљења;

– тражи и саопшти мишљење, слагање/неслагање и даје једноставна образложења;

– разуме краће низове исказа и једноставне текстове који се односе на количину, димензије и цене;

– размени информације у вези са количином, димензијама и ценама.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова којима се изражава допадање/недопадање; усмено и писано изражавање допадања/недопадања уз једноставно образложење и аргументацију.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Слушање и читање једноставнијих текстова у којима се тражи и износи мишљење и изражава слагање/неслагање; усмено и писано тражење и изношење мишљења и изражавање слагања и неслагања.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА

Слушање и читање једноставнијих текстова у којима се наводе количине, димензије, цене, пропорције и проценти; усмено и писано размењивање информација у вези с количином, димензијама и ценама, анкетама са процентима и пропорцијама.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ ДРУГИ ЦИКЛУС

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда другог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Француска и франкофоне земље – земље које откривам

6) Становање – форме, навике

7) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине, еколошка свест

8) Историја, временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

9) Школа, школски живот, школски систем, образовање и васпитање

10) Професионални живот (изабрана – будућа струка), планови везани за будуће занимање

11) Млади – деца и омладина

12) Животни циклуси

13) Здравље, хигијена, превентива болести, лечење

14) Емоције, љубав, партнерски и други међуљудски односи

15) Транспорт и превозна средства

16) Клима и временске прилике

17) Наука и истраживања

18) Уметност (нарочито модерна књижевност за младе; савремена музика; визуелне уметности; драмске уметности)

19) Духовни живот; норме, вредности и етички принципи, грађански принципи и уважавање верских заједница; ставови, стереотипи, предрасуде, толеранција и емпатија; брига о другоме

20) Обичаји и традиција, фолклор, прославе (рођендани, празници)

21) Слободно време – забава, разонода, хобији

22) Исхрана и гастрономске навике

23) Путовања

24) Мода и облачење

25) Спорт и рекреација

26) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

27) Медији, масмедији, интернет и друштвене мреже

28) Живот у иностранству, контакти са странцима, радозналост за друге културе, разумевање и поштовање различитости

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Bonjour! Salu! Ça va? Ça va bien, merci.

Tu connais Michel? Il vient de Poitiers.

Je vous présente Monsieur Dupont. Tiens, je te présente Valérie, c’est ma meilleure amie. Moi, c’est René. Enchanté.

Où est-ce que tu es né? Je suis né à Rennes.

Où est-ce que tu habites? J’habite à la campagne avec mes parents. Pendant la semaine, du lundi au vendredi, je vis en internat car j’habite trop loin de mon lycée. Le week-end, je suis chez moi.

Tu as des frères ou des sœurs? Oui, j’ai un frère jumeau. Il est mon frère aîné. Il est né trois minutes avant moi. Il s’appelle Paul.

C’est ton grand-père sur cette photo, n’est-ce pas? Oui, c’est mon papi, je m’appelle comme lui. Maintenant, il a 73 ans. Malheureusement, ma grand-mère est morte.

Еt ce bel homme à gauche? Oh, c’est mon oncle Thierry! Celui qui habite à Montréal?

Le grand garçon blond aux yeux verts, avec un pull bleu, c’est Louis. Il s’intéresse à la musique. Qui est cette petite fille à côté de lui? C’est sa sœur Hélène, elle est très gentille.

Lucas et moi, nous habitons dans la même rue, mais nous ne sommes pas dans la même classe. Nous nous rencontrons souvent devant l’école.

Napoléon est né le 15 août 1769 à Ajaccio et est mort le 5 mai 1821 sur l’île de Sainte-Hélène. C’était un militaire et homme d’État français.

Презент правилних и неправилних глагола.

Перфекат (passé composé)

Имперфекат (imparfait)

Kонтекстуализована употреба перфекта и имперфекта.

Чланови (одређени, неодређени и партитивни).

Презентативи (c’est, ce sont).

Упитна реченица.

Упитна морфема n’est-ce pas?

Описни придеви (мушки и женски род; једнина и множина; место придева).

Ненаглашене и наглашене личне заменице.

Предлози и предлошки изрази (pendant, de ... à, avant, devant, à côté de..., près de ..., loin de, à gauche de...)

Везници: mais, et, car, comme, parce que, quand, pour/afin de + infinitif, c’est pourquoi.

(Интер)културни садржаји: Устаљена правила учтивe комуникације; имена и надимци; родбина, породични односи и родбинске везе, биографија познатих особа из света науке, политике, уметности, спорта.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Yves est le garçon le plus grand dans ma classe. Il joue au basket. Je le vois chaque jour sur le terrain de sport.

Ma sœur ne me ressemble pas. Elle ne sort jamais. Elle ne voit personne parce qu’elle est très timide. Elle voudrait être plus ouverte comme moi. Je ressemble à notre mère. Je suis aussi curieuse qu’elle.

Elle est médecin. Il est boulanger.

Quel est ce livre sur ton bureau? C’est le livre de français que Sarah m’a prêté.

À mon avis, dans la revue qui est devant vous, il n’y a rien d’intéressant.

Ce portable est très bon. Grâce à son mode automatique, il prend de magnifiques photos, plus facilement et plus rapidement que nos portables. Celui-là est encore meilleur, mais il est plus cher. Et regarde cette nouvelle marque chinoise! Elle a autant de modèles que Samsung, mais ils sont moins chers!

Devine ce que c’est! C’est rectangulaire, c’est assez léger, ça sert à téléphoner, à prendre des photos, à envoyer des textos, à jouer à des jeux… C’est un téléphone portable!

Pour se relaxer, ma mère fait l’exercice suivant: d’abord, elle se met debout, le dos au mur. Puis, elle lève les bras le plus haut possible. Elle tient cette position pendant 6 secondes. Elle respire normalement. Enfin, elle se repose 6 secondes.

Le pont Alexandre III est l’un des plus beaux ponts de France qui est inauguré à l’occasion de l’Exposition Universelle de 1900. 

Vous participez tous à la Dictée francophone? Non, certains élèves vont participer à la dictée, d’autres vont participer au quiz.

Презент правилних и неправилних глагола.

Негација (ne/ n’... pas/plus, ne… jamais, ne... personne, ne… rien).

Односне заменице: que, qui, où, dont (рецептивно).

Поређење придева, прилога и именица (компаратив, суперлатив).

Личне заменици у функцији директног и индиректног објекта.

Показне заменице (celui, celle, ceux, celles + облици са -ci,-là).

Прилози за начин на – ment

Презентативи (il y a, c’est, ce sont).

Изостављање одређеног члана испред назива занимања.

Неодређене речи (certains, d’autres, plusieurs, aucun, tout).

Средства за исказивање аргумената и логичких односа: d’abord, puis/ensuite, enfin ; mais, alors, pour + infinitif, car, parce que, comme, grâce à, c’est pourquoi.

(Интер)културни садржаји: Особености наше земље и земаља говорног подручја француског језика (знаменитости, географске карактеристике и сл.)

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

L’examen est difficile. Je te conseille d’étudier plus sérieusement. Tu dois/tu devrais étudier plus sérieusement.

Il faut réviser régulièrement. / Il faut que tu étudies régulièrement.

Si elle a mal à la dent, elle doit aller chez le dentiste.

On peut aller chez moi si tu es libre après l’école. Ça me va! / Pourquoi pas! / D’accord, et on va jouer aux jeux vidéo.

Viens voir le match chez moi si tu finis tes devoirs. J’aimerais bien.

Voulez-vous essayer cette robe? Oui, pourquoi pas!/ Oui, bien sûr!

On pourrait participer à une action humanitaire cette année. C’est une bonne idée!

Ça te dit / Ça te dirait d’aller au cinéma ce soir? Parfait! / Avec plaisir.

Et si on allait à la piscine? Oui. On y va!

Sois patiente! N’ayez pas peur!

Désolé(e). Je ne peux pas. Je suis occupé(e). J’ai un rendez-vous. Je n’ai pas de temps, je dois étudier.

Презент правилних и неправилних глагола.

Модални глаголи.

Будуће време.

Кондиционал презента.

Императив.

Хипотетична реченица – вероватни потенцијал.

Конструкција : (Et) si + imparfait

Конструкција il faut que+субјунктив (правилни глаголи и најфреквентни неправилни глаголи: faire, pouvoir, être, avoir, prendre).

Конструкција il faut + infinitif

Субјунктив/ императив глагола аvoir и être у устаљеним изразима.

(Интер)културни садржаји: Прикладно упућивање предлога, савета и позива и реаговање на предлоге, савете и позиве.

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Excusez-moi, est-ce que vous pouvez répéter? Je n’ai pas compris.

Bien, merci et au revoir!

Je peux sortir, s’il vous plaît? Je ne me sens pas très bien.

Je voudrais savoir si le centre est ouvert cet après-midi. Est-ce que vous avez l’adresse du Centre?

Bonjour Madame, pourriez-vous me dire à quelle heure ouvre le Centre?

Pourriez-vous m’expliquer ce qu’il faut faire pour participer à ce concours?

Je voudrais m’abonner à une revue. Celle-là est très bien, c’est Okapi.

Regarde-moi! Ouvre-lui! Téléphonez-leur! Ne sors pas tout de suite!

Ne me réveille pas trop tôt!

Je vous demande pardon.

Désolé(e). Je suis désolé(e).

Ne t’inquiète pas!

Chapeau! Bravo! Je suis content(e) pour toi!

Je suis fier/fière de toi. Toutes mes félicitations! Félicitations!

Je vous remercie beaucoup, Madame!

Кондиционал модалних глагола.

Упитна реченица са конструкцијом est-ce que (као и други облици тоталног питања помоћу инверзије и интонације).

Личне заменици у функцији директног и индиректног објекта.

Показне заменице (celui, celle, ceux, celles + облици са -ci,-là).

Императив.

Узвичне реченице.

Индиректни говор (упитна реченица и заповедни начин)

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације, значајни празници и догађаји, честитања.

РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА

Jeu de mémoire

Règles du jeu : – Mélanger les cartes et bien les ordonner face contre table. – Tour à tour, chaque élève retourne deux cartes : s’il retourne une paire, il la garde et peut rejouer.

À qui est le tour? C’est le tour d’Alex! C’est ton tour!

Il faut que tu expliques tout à tes parents.

Pour trouver, il faut bien chercher.

Tu dois/ devrais faire les courses aujourd’hui.

Tu peux aller à la bibliothèque. Ils vont t’aider.

Dis-moi où est mon livre de français.

Pourriez/Pouvez-vous me dire où est la gare?

Le professeur me dit que je ne suis pas un mauvais élève, mais il me demande d’être plus actif en cours.

Quand est-ce que le train part?

Comment faire la pâte à crêpes?

Императив.

Инфинитив.

Модални глаголи.

Конструкција il faut que + субјунктив (правилни глаголи и најфреквентнији неправилни глаголи)

Конструкција il faut + инфинитив.

Упитна реченица.

Индиректни говор (упитна реченица и заповедни начин).

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних друштвених и вербалних норми у складу са степеном формалности и ситуацијом.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

Le père lit son journal et la mère prépare le petit-déjeuner.

J’étudie le français depuis trois ans.

Le mercredi, je fais du tennis.

Quand je veux organiser une fête, je choisis d’abord une date et je réserve un endroit. Ensuite, je fais une liste d’invités. Je prépare des invitations toute seule parce que j’adore dessiner. Enfin, je choisis la nourriture et la musique.

Je suis en retard, c’est pourquoi je prends un taxi.

Je vous appelle pour réserver parce que nous voulons passer trois jours dans votre hôtel.

Connaissez-vous les différentes traditions de Noël en France?

En Lorraine, on célèbre la Saint-Nicolas depuis plus de 1000 ans. Le Saint Nicolas, protecteur des enfants et de la Lorraine, distribue dans la nuit du 5 au 6 décembre des friandises aux enfants sages.

Презент фреквентних глагола.

Негација (ne/ n’... pas/plus, ne… jamais, ne… rien, ne… personne).

Предлози и предлошки изрази (à côté de, chez, depuis).

Прилошке заменице (en, y).

Прилози за начин (vite, bien, mal, surtout, calmement, vraiment…)

Прилози за место (ici, là).

Прилози за време (aujourd’hui, souvent, tôt, tard, tout de suite, en même temps…).

Средства за исказивање аргумената и логичких односа: d’abord, puis/ensuite, enfin ; mais, pour + infinitif, car, parce que, grâce à, c’est pourquoi, alors.

(Интер)културни садржаји: Породични живот; живот у школи и у ширем окружењу – наставне и ваннаставне активности; распусти и путовања; традиција и обичаји.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Nous sommes arrivés il y a trois jours.

Je n’ai jamais été chez eux.

Hier, c’était dimanche, je me suis réveillé à 10 heures.

Il est né à Genève, mais il a grandi à Lyon.

Il s’est trompé à cause de moi. Je suis désolé.

Elle a réussi grâce à ses amis.

J’écoutais de la musique quand soudain Pauline est entrée.

Quand mes parents étaient petits, l’ordinateur n’existait pas.

Quand j’avais vingt ans, j’étais étudiant. Je n’étudiais pas beaucoup. J’aimais faire la fête. Un jour, tout a changé. J’ai rencontré Marie…

Les frères Lumière ont inventé le cinéma.

Napoléon Bonaparte était le premier empereur des Français. Il est né en Corse.

Astérix et Obélix ont vécu dans un petit village gaulois et ils ont lutté contre les Romains. Ils étaient des Gaulois remarquables!

Перфекат (passé composé).

Имперфeкат (imparfait).

Контекстуална употреба перфекта и имперфекта.

Негација (ne/ n’... pas/plus, ne…jamais, ne…rien, ne…personne).

Предлози и предлошки изрази (il y a).

Временски прилози (hier, autrefois, avant, d’abord, déjà,

enfin, ensuite, parfois, puis, rarement, soudain, souvent, tard, toujours, tôt).

Временска реченица: quand.

Средства за исказивање аргумената и логичких односа: d’abord, puis/ensuite, enfin; mais, alors, grâce à, à cause de, car, parce que, comme, c’est pourquoi, pour+ infinitif, pour que + subjonctif.

(Интер)културни садржаји: Историјски догађаји, епохална открића; важније личности из прошлости.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part. Je pars dans deux jours.

Nous finirons notre projet dans dix jours.

D’abord, je vous présenterai le plan de mon exposé ; ensuite, je parlerai de quelques exemples intéressants ; enfin, je vous proposerai une petite discussion.

Si mes parents me laissent partir, je viendrai avec toi.

S’il fait beau demain, on va à la piscine.

Si j’avais du temps libre, je sortirais ce soir.

Qui va jouer les personnages? Qui va participer à ce spectacle?

C’est Pierre qui va le faire.

Cette nouvelle année, je ferai plus de sport, j’aurai de meilleures notes à l’école, je ne me disputerai plus avec ma grande sœur…

Je crois qu`il va neiger demain.

Je suis sûr que tu réussiras.

Dans cinquante ans, on utilisera des énergies renouvelables : l’énergie solaire, l’énergie éolienne, l’énergie marine etc.

Презент фреквентних глагола.

Futur simple.

Futur proche.

Негација (ne/ n’... pas/plus, ne… jamais, ne… rien, ne… personne).

Предлози: dans + временска одредница

Хипотетичне реченице – вероватни и могући потенцијал.

Средства за исказивање аргумената и логичких односа: (tout) d’abord/premièrement, puis/ensuite, enfin/finalement

(Интер)културни садржаји: Правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом; одговорно планирање сопствене будућности и друштвеног живота у будућности; традиција и обичаји.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Bonne chance! Bon courage! Bon appétit!

Qu’est ce que tu veux faire plus tard? Je désire être chanteur.

J’aimerais être célèbre. Jе voudrais voyager partout dans le monde.

Je voudrais un café, s’il vous plaît.

J’espère que tu viendras ce soir à la fête.

Cette robe me plaît. Ces robes me plaisent. Quelle jolie robe!

Ce film m’intéresse. Ces acteurs m’intéressent.

Ce film est ennuyeux. Ce film est nul!

Je m’intéresse à la musique.

Je trouve ça intéressant. Je ne trouve pas ça intéressant.

Cet exercice est trop difficile. J’ai besoin de votre aide.

Ça me fait plaisir de te revoir!

J’aime le thé. Je n’aime pas le café.

Tu as réussi, je suis très content! Je suis contente pour toi.

Elle n’est pas venue, c’est dommage!

Je voudrais que tous mes amis viennent à ma fête d’anniversaire!

Comment je passe mon temps libre? Je promène mon chien, je vais au parc avec mes copains, je surfe sur Internet et je vais sur les réseaux sociaux…

Презент фреквентних глагола.

Кондиционал презента фреквентних глагола.

Субјунктив правилних и најфреквентих неправилних глагола.

Узвична реченица.

Негација.

(Интер)културни садржаји: Мимика и гестикулација; интересовања, хоби, забава, разонода, спорт и рекреација; савремена средства комуникације.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Où est mon sac? Elle demande où est son sac.

Vous ne pouvez pas rester ici.

J’ai des voisins au-dessous de mon appartement qui sont trop bruyants.

Pouvez-vous me montrer la gare sur le plan, s’il vous plaît?

Elle habite près de l’école. Son école est à côté de la boulangerie.

Ma ville est située à 75 km au nord de Belgrade.

Le Musée national se trouve dans le centre-ville, en face du Théâtre national.

Elle habite à Subotica, dans le nord de la Serbie, à la frontière avec la Hongrie.

Le tunnel du Mont-Blanc relie Chamonix en France et Courmayeur en Italie.

Ils se promènent au bord de la mer.

Le Sénégal est un pays d’Afrique d’ouest. Les pays frontaliers du Sénégal sont : la Mauritanie au nord et au nord-est, le Mali au sud-est, la Guinée et la Guinée Bissau au sud. La Gambie constitue une enclave de 10.300 km² à l’intérieur du territoire sénégalais.

Индиректно питање.

Релативне заменице (qui, que, où) Заменица dont – рецептивно.

Основни бројеви.

Предлози и предлошки изрази за место (ici, là, à, de , en, au-dessous de, près de, à côté de, en face de, au bord de, à gauche/à droite de, au nord, au sud, à l’est, au nord-ouest…)

(Интер)културни садржаји: Јавни простор; типичан изглед места; географске карактеристике наше земље и земаља говорног подручја циљног језика.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Tu peux inviter tous les copains. Maman me dit que je peux inviter tous mes copains à mon anniversaire.

Je t’interdis de sortir ce soir.

Tous mes amis vont au cinéma, mais pas moi. Mon papa ne me permet pas.

Ne lui dis rien!

Tu dois apprendre beaucoup cette semaine.

Il faut respecter la nature.

Cherche une poubelle pour jeter les bouteilles vides!

Il ne faut pas allumer le feu.

Il ne faut pas jeter des ordures.

Il est interdit de fumer ici.

N’ouvrez pas le livre pour le moment!

Ne pas ouvrir les fenêtres. Ne pas se pencher.

Assez! Ça suffit!

On ne fait pas de bruit ici.

Le professeur nous dit d’ouvrir nos livres.

Презент фреквентних глагола.

Модални глаголи.

Императив.

Конструкције са инфинитивом (tu dois, il faut, il est interdit de + infinitif).

Индиректни говор – изјавне реченице (уводни глагол у презенту).

Конструкција il faut / il ne faut pas + инфинитив.

Личне заменице у функцији индиректног објекта.

Негација.

Узвичне реченице.

(Интер)културни садржаји: Понашање у кући, школи и на јавним местима; значење знакова и симбола.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

A qui est cette moto? C’est celle de mon grand frère.

C’est à moi. Ils sont à vous.

Il est à toi, ce portable rouge, n’est-ce pas?Non, pas du tout, il est à cette dame-là. J’ai laissé le mien à la maison.

J’ai fait ma valise. Tu as fait la tienne?

J’ai une grande maison.

Qui est le propriétaire de ce restaurant? Ce restaurant appartient à mon oncle Pierre.

Презент фреквентних глагола.

Презентативи (c’est, ce sont).

Наглашене личне заменице.

Присвојни придеви и заменице.

Упитна морфема n’est-ce pas?

Негација.

Конструкција за исказивање припадности.

(Интер)културни садржаји: Однос према својој и туђој имовини.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

C’est toi que j’aime. Je l’aime comme un frère.

Le frère de Mia aime jouer au Scrabble.

Comme c’est joli! Comme sa robe est belle! Quel beau film!

J’aime la poésie, mais je préfère les BD. Je déteste la science-fiction.

J’adore faire du ski.

Tu as aimé le film? Non, il ne me plaît pas.

Quel est ton acteur préféré? Mon acteur préféré est ...

Конструкција за наглашавање (c’est... que).

Упитна реченица.

Узвична реченица.

Негација.

(Интер)културни садржаји: Уметност, књижевност за младе, стрип, музика, филм, модни трендови, спорт.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Je suis d’accord avec lui. Je pense que non. Je crois que tu n’as pas raison. Je trouve qu’il s’est trompé.

Qu’est-ce que vous pensez? Je ne suis pas sûr, mais je pense qu’il faut attendre encore un peu.

Qu’est-ce que tu en penses? Quelle est ton opinion? Je crois que Marc n’est pas coupable.

Ce n’est pas juste! Ce n’est pas bien!

C’est possible / impossible / incroyable / inacceptable.

À ton avis, quelle équipe a mieux joué? Selon/Pour/D’après moi, c’est l’équipe de mon école.

À mon avis, il n’est pas possible de terminer tout en cinq minutes.

Je propose une autre solution.

Презент фреквентних глагола.

Изрази: selon, d’apès ..., pour..., à mon avis.

Наглашене личне заменице.

Упитна реченица.

Објекатска реченица – глаголи мишљења (индикатив).

Негација.

(Интер)културни садржаји: Поштовање основних норми учтивости у комуникацији са вршњацима и одраслима; неговање културе дијалога и изражавања критичког става.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА

Novi Sad est une grande ville? C’est la plus grande ville de la Voïvodine avec presque 300.000 habitants.

La France compte près de 67 millions d’habitants.

Combien de crayons avez-vous acheté?J’ai acheté deux crayons.

Tu as mangé tous les gâteaux? Oui, je les ai mangés.

Ça coûte combien/ça fait combien? Ces baskets coûtent combien? Ils coûtent 40 euros. Merci! Au revoir!

Je voudrais un kilo de pommes et un litre de lait. Voilà! Ça fait combien? 11,30 € trente. 11 euros 30 centimes? C’est cher!

Cette tour fait plus de 500 mètres de haut.

Nous habitons au cinquième étage.

Cette année je suis en 8ème.

J’ai autant d’amis que toi.

Il a plus de temps libre que moi.

Notre appartement a quatre-vingt-deux mètres carrés.

La majorité des collégiens préfèrent les langues étrangères, environ 70 % (soixante-dix pour cent).

Un petit nombre d’élèves adorent les mathématiques, ils trouvent cette matière assez difficile.

Основни бројеви преко 100 000.

Редни бројеви.

Проценти, пропорције (dix pour cent, une minorité de, la plupart de, un tiers de…).

Основне математичке операције (plus, moins, multilpié par, divisé par, égal…).

Партитивни члан.

Партитивно de.

Компарација именица.

Личне заменице у функцији директног објекта.

Упитна реченица.

Презентативи (voilà, c’est).

(Интер)културни садржаји: Друштвено окружење; валутe циљних култура; правописне конвенције при раздвајању хиљада, као и целих од децималних бројева; конвенције у изговору децималних бројева; метрички и неметрички систем мерних јединица; основне рачунске операције; анализа анкета (исказивање процената и пропорција).

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм оријентисан на исходе наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења. Улога наставника је да контекстуализује програм према потребама конкретног одељења имајући у виду састав одељења и карактеристике ученика, уџбенике и друге наставне материјале, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и ресурсе и могућности локалне средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода, садржаја и препоручених језичких активности у комуникативним ситуацијама наставник креира свој годишњи (глобални) план рада на основу кога ће касније развити оперативне планове. Исходи дефинисани по областима, тј. комуникативним функцијама, усмеравају наставника да операционализује исходе на нивоу једне или више наставних јединица. Наставник за сваку област има дефинисане исходе и од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и припреме часа, дефинише исходе имајући у виду ниво постигнућа ученика. То значи да исходе треба класификовати од оних које би сви ученици требало да достигну, преко оних које остварује већина па до оних које достиже мањи број ученика са високим степеном постигнућа.

При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно имати у виду да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета и зато се садржајима у уџбенику приступа селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да користи и друге дидактизоване и аутентичне материјале, као и да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Стога је и програм усмерен ка исходима који указују на то шта је ученик у комуникацији у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ наставника постепено води од комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери (уколико не постоји кабинет за наставу француског језика, учионица ће имати кутак посвећен настави француског језика: дидактички панои и табеле, тематски продукти ученика, одговарајуће илустрације, фотофрафије и сл.). Распоред седења или кретање ученика би, такође, требало да буду прилагођени одређеној наставној активности.

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио-материјал), као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом, а без детаљних граматичких објашњења, осим, уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће категорије:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– уџбеници представљају извор активности и морају бити праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад и коришћењу постојећих знања из различитих предмета у вези са одређеном темом. Изучавање француског језика тесно је повезано је са свим наставним областима (матерњим и другим страним језиком, уметничким предметима, географијом, историјом, технологијом и информатиком, те математиком).

– интегративна настава којом се врши међусобно повезивање наставних садржаја из више наставних предмета. Овај модел наставе пружа већу динамичност и интердисциплинарни приступ одређеној проблематици.

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто.

Технике/активности

Током часа се препоручује динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Препоручене технике које могу помоћи лакшем и бржем усвајању градива су:

– задаци у којима се инсистира на физичком кретању у оквиру решавања задатка;

– техника кратког одмарања мозга током часа у виду игрица, која помаже бољем усвајању градива, пажњи, памћењу и репродуковању градива;

– техника „визуелно размишљање”;

– техника „скицирај да би разумео”;

– слушање и реаговање на команде наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.);

– рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације, говорник–слушалац, експертске групе, техника „размисли–размени у пару–подели” итд.);

– мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.);

– вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.);

– игре примерене узрасту;

– класификовање и упоређивање, попуњавање табела (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације итд.);

– решавање „текућих проблема” у разреду, активно учешће у раду групе, тј. договори у изради заједничких задатака, мини-пројеката;

– „превођење” исказа у гест и геста у исказ;

– повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом или пак именовање наслова;

– заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (планирање различитих активности, извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације);

Разумевање писаног језика:

– уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности (род, број, глаголско време, лице итд.);

– препознавање везе између група слова и гласова;

– проналажење кључних речи у реченици (реч–фраза–реченица);

– одговарање на једноставна питања у вези са текстом, тачно/нетачно, вишеструки избор;

– уочавање обележја различитих писаних докумената (новински чланак, чланак са интернета, књижевни текст и сл.);

– проналажење једноставне информације у писаним документима различитог типа (сликовни речник, садржај књиге, брошура итд.);

– извршавање прочитаних упутстава и наредби.

Писмено изражавање:

– повезивање гласова и групе слова;

– замењивање речи цртежом или сликом;

– проналажење недостајуће речи (употпуњавање низа, проналажење „уљеза”, осмосмерке, укрштене речи, и слично);

– повезивање краћег текста и реченица са сликама/илустрацијама;

– одговори на отворена питања;

– попуњавање формулара (пријава за курс, налепнице нпр. за пртљаг);

– писање честитки и разгледница;

– писање краћих текстова (слогана, краћих песничких форми као што су акростих и калиграм);

– вођење дечије књижевности и транспоновање у друге медије: игру, песму, драмски израз, ликовни израз.

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких вештина, важно је да се оне у настави страних језика перманентно и истовремено увежбавају. Само тако ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем.

Стога је важно развијати стратегије за унапређивање и увежбавање језичких вештина.

Слушање

Разумевање говора је језичка активност декодирања дословног и имплицитног значења усменог текста; поред способности да разазнаје фонолошке и лексичке јединице и смисаоне целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање, ученик треба да поседује и следеће компетенције:

– дискурзивну (о врстама и карактеристикама текстова и канала преношења порука),

– референцијалну (о темама о којима је реч) и

– социокултурну (у вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима формулисања одређених говорних функција и др.).

Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од више чинилаца:

– од личних особина и способности онога ко слуша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде,

– од његове мотивације и разлога због којих слуша дати усмени текст,

– од особина онога ко говори,

– од намера с којима говори,

– од контекста и околности – повољних и неповољних – у којима се слушање и разумевање остварују,

– од карактеристика и врсте текста који се слуша итд.

Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка сложенијем) за ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је, стога, на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, лакшим за разумевање сматрају се они усмени текстови који су праћени визуелним елементима због обиља контекстуалних информација који олакшавају дугорочно памћење одређених речи и израза, остављајући пажњи могућност да се усредсреди на друге појединости);

– дужина усменог текста;

– брзина говора;

– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног говора;

– познавање теме;

– могућност/немогућност поновног слушања и друго.

Читање

Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац прима и обрађује, тј. декодира писани текст једног или више аутора и проналази његово значење. Током читања неопходно је узети у обзир одређене факторе који утичу на процес читања, а то су карактеристике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и намере, карактеристике текста који се чита, стратегије које читаоци користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.

На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте читања:

– читање ради усмеравања;

– читање ради информисаности;

– читање ради праћења упутстава;

– читање ради задовољства.

Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако да читамо да бисмо разумели и пронашли:

– глобалну информацију;

– посебну информацију;

– потпуну информацију;

– скривено значење одређене поруке.

Писање

Писана продукција подразумева способност ученика да у писаном облику преприча догађаје, осећања и реакције, искаже поруке и изрази ставове, као и да резимира садржај различитих порука (из медија, књижевних и уметничких текстова итд.), води белешке, сачини презентације и слично.

Тежина задатака у вези са писаном продукцијом зависи од следећих чинилаца: познавања лексике и нивоа комуникативне компетенције, капацитета когнитивне обраде, мотивације, способности преношења поруке у кохерентне и повезане целине текста.

Прогресија означава процес који подразумева усвајање стратегија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка сложенијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично понављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која садржи сложеније језичке структуре, лексику и комуникативне способности. За ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интересовање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-културног контекста, као и теме у вези са различитим наставним предметима);

– писање личних порука и одговори на поруке;

– текстуалне врсте и дужина текста (формални и неформални текстови, резимирање, личне белешке);

– лексика и комуникативне функције (способност ученика да оствари различите функционалне аспекте као што су описивање људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази претпоставке, сумњу, захвалност и слично у приватном, јавном и образовном домену);

– степен самосталности ученика (од вођеног/усмераваног писања, у коме се ученицима олакшава писање конкретним задацима и упутствима, до самосталног писања).

Говор

Говор као продуктивна вештина посматра се са два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији монолошког излагања, при чему говорник саопштава, обавештава, презентује или држи предавање једној или више особа, или је у функцији интеракције, када се размењују информације између два или више саговорника са одређеним циљем, уз поштовање принципа сарадње током дијалога.

Активности монолошке говорне продукције су:

– јавно обраћање (саопштења, давање упутстава и информација);

– излагање пред публиком (предавања, презентације, репортаже, извештавање и коментари о неким догађајима и сл.).

Ове активности се могу реализовати на различите начине и то:

– читањем писаног текста пред публиком;

– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.;

– реализацијом увежбане улоге, рецитовањем или певањем.

Интеракција подразумева сталну примену и смењивање рецептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дискурзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, усаглашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интеракција се може реализовати кроз низ активности, на пример:

– размену информација,

– спонтану конверзацију,

– неформалну или формалну дискусију, дебату,

– интервју или преговарање, заједничко планирање и сарадњу.

Социокултурна компетенција и медијација

Социокултурна компетенција и медијација представљају скуп теоријских знања (компетенција) која се примењују у низу језичких активности у два основна језичка медијума (писаном и усменом) и уз примену свих других језичких активности (разумевање говора, говор и интеракција, писање и разумевање писаног текста). Дакле, представљају веома сложене категорије које су присутне у свим аспектима наставног процеса и процеса учења.

Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету уопште, као и о сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији језик учи. Та знања се, у зависности од нивоа општих језичких компетенција, крећу од познавања основних комуникативних принципа у свакодневној комуникацији (основни функционални стилови и регистри), до познавања карактеристика различитих домена језичке употребе (приватни, јавни и образовни), паралингвистичких елемената, и елемената културе/култура заједница чији језик учи. Наведена знања потребна су за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

У тесној вези са социокултурном компетенцијом је интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између светова, односно говорних заједница, у којима се ученик креће и чији језик изучава. Разноликост франкофоних култура и цивилизација управо доприноси овом циљу, тако да је треба неговати кроз различите активности и на свим нивоима интензивног учења француског језика у школи (називи континената и земаља, заставе, храна и рецепти, песмице, клима, спорт, култура и сл.). Интеркултурна компетенција такође подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене, то јест, развој интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Посебне тематске дане/недеље поводом обележавања значајних датума у Француској/франкофоним земљама (Дан европских језика, најзначајни верски и државни празници као што су Божић, Дан примирја у Првом светском рату, те прославе значајних годишњица француских/франкофоних научника и уметника, Месец франкофоније и сл.), треба користити за интердисциплинарне пројекте у којима би ученици употребили своја знања из различитих дисциплина (предмета) и учили основне технике и методе истраживачког рада.

Медијација представља активност у оквиру које ученик не изражава сопствено мишљење, већ функционише као посредник између особа које нису у стању да се директно споразумевају. Медијација може бити усмена и писана, и укључује сажимање и резимирање текста и превођење. Превођење се у овом програму третира као посебна језичка активност која никако не треба да се користи као техника за усвајање било ког аспекта циљног језика предвиђеног комуникативном наставом. Превођење подразумева развој знања и вештина коришћења помоћних средстава (речника, приручника, информационих технологија итд.) и способност изналажења структурних и језичких еквивалената између језика са кога се преводи и језика на који се преводи. На основном нивоу познавања француског језика, ученик би требало да буде способан да обави најједноставну комуникацију уместо нефранкофоног говорника и пренесе му основне информације у различитим комуникативним ситуацијама својственим продавници, спортском центру, ресторану и сл.

Упутство за тумачење граматичких садржаја

Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других аспеката страног језика, представља један од предуслова овладавања страним језиком. Усвајање граматике подразумева формирање граматичких појмова и граматичке структуре говора код ученика, изучавање граматичких појава, формирање навика и умења у области граматичке анализе и примене граматичких знања, као прилог изграђивању и унапређивању културе говора.

Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (функционални приступ). У процесу наставе страног језика у што већој мери треба укључивати оне граматичке категорије које су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и то путем разноврсних модела, применом основних правила и њиховим комбиновањем. Ученику треба увек да буде јасно због чега усваја одређени граматички садржај (нпр. усвајање знања о грађењу футура, служи да бисмо могли да изразимо/испричамо шта ћемо радити у будућности и сл.). Треба тежити томе да се граматика усваја и рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности (слушање, читање, говор и писање, као и медијација, на свим нивоима учења страног језика, према јасно утврђеним циљевима, стандардима и исходима наставе страних језика.

Граматичке категорије су разврстане у складу са Европским референтним оквиром за живе језике за сваки језички ниво који подразумева прогресију језичких структура према комуникативним циљевима: од простијег ка сложенијем и од рецептивног ка продуктивном. Сваки виши језички ниво подразумева граматичке садржаје претходних језичких нивоа. Цикличним понављањем претходно усвојених елемената надограђују се сложеније граматичке структуре. Наставник има слободу да издвоји граматичке структуре које ће циклично понављати у складу са постигнућима ученика, као и потребама наставног контекста.

Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења. С тим у вези, уз одређене граматичке категорије стоји напомена да се усвајају рецептивно, док се друге усвајају продуктивно.

Двојезична настава и смернице за остваривање циљева у настави француског језика

Настава француског језика се одвија према моделу CLIL наставе. Скраћеница CLIL долази од енглеског израза „Content and Language Integrated Learning” и означава посебан облик наставе који подразумева интегрисано усвајање страног језика (или било ког другог језика различитог од матерњег) и нових (нејезичких) садржаја.

У савременој литератури се истичу бројне предности CLIL образовног модела: 1) ученици су изложени у великој мери страном језику који има посредничку улогу, те стога мора бити разумљив и у складу са садржајем и потребама ученика; 2) језик се подучава у контексту садржаја, а не у изолованим фрагментима, те ученици морају имају честе прилике да слушају, користе и преговарају о садржају користећи се страним језиком: на овај начин експлицитно подучавање језика употпуњује се са усвајањем садржаја; 3) постепено увођење сложених наставних материјала омогућава ученицима да се ослањају на претходно стечена знања како би усвојили нове језичке и нејезичке садржаје; 4) ученици су изложени сложеним когнитивним подстицајима и укључени у захтевне активности које подстичу унутрашњу мотивацију; 5) обједињавање садржаја и језика подстиче примену и развој когнитивних стратегија: теме нејезичких предмета подстичу употребу стратегија за различите садржаје и задатке; 6) усвајање језика и садржаја омогућава флексибилност и прилагодљивост школског програма и активности; 7) настава је усмерена на ученика коме се даје већа могућност у одлучивања у избору тема и активности.

У складу са описаним предностима овог модела наставе неопходно је да настава француског језика и нејезичког предмета буде усклађена како са језичким нивоом ученика, тако и са садржајем и темама нејезичког предмета. Поред тога, у настави француског језика сви граматички и лексички садржаји уводе се индуктивном методом путем разноврсних контекстуализованих примера у складу са нивоом ученика и са темама нејезичких предмета које ученици прате у двојезичном контексту. Постепеност увођења сложених садржаја и ослањање на претходна знања подразумева цикличну прогресију у настави француског језика и нејезичког предмета. Такође, ученике треба мотивисати интердисциплинарним пројектним задацима и активностима који су у довољној мери когнитивно сложени и захтевни, али истовремено у складу са темама и циљевима француског и нејезичког предмета, али и интересовањима ученика. С тим у вези потребно је нагласити да, са једне стране, планови и програми француског језика и нејезичког предмета морају бити флексибилно конципирани како би се међусобно уклопили и садржински прожимали, док са друге стране ова флексибилност предмета даје и слободу ученицима да више одлучују у избору тема и активности.

Поред тога, посебан значај за овај облик наставе има Гарднерова теорија вишеструке интелигенције јер се приликом подучавања неког нејезичког предмета на страном језику наставник мора ослањати на више врста интелигенција у раду са ученицима. Тако, на пример, истовремено са вербалном интелигенцијом која преовладава у настави језика, подједнако је заступљена и интелигенција у вези са нејезичким предметом, као, на пример, музичка, логичко-математичка или просторна интелигенција, у зависности од наставног предмета.

Специфичности двојезичне наставе

У вези са специфичностима двојезичне (CLIL) наставе издвојићемо аспекте који су релевантни за контекст учења у основној школи: вишеструки фокус наставе, контекстуализовани и аутентични материјали, активно учење, разноврсне активности и облици рада у складу са тзв. Scaffolding стратегијом учења, као и сарадња између наставника, родитеља и средине.

Наиме, у фокусу ове наставе налазе се вишеструки аспекти као што су: усвајање језика у настави нејезичких предмета, усвајање нејезичких садржаја у настави страних језика, интегрисање више наставних предмета у интердисциплинарним пројектима, као и подстицање ученика на промишљање о стратегијама учења уз помоћ различитих активности.

Контекстуализовани и аутентични материјали представљају једну од специфичности CLIL наставе јер обједињују садржаје нејезичких предмета и страни језик. Неопходно је истаћи да материјали морају бити прилагођени језичком нивоу ученика како би се ојачало и развило самопоуздање ученика, али и како би се пружио ученицима увид у сопствено напредовање у развој језичких компетенција. Потребно је имати у виду да су предметни садржаји у основној школи когнитивно мање захтевни од садржаја предмета на вишим нивоима образовања, као и да су блиски учениковом личном искуству. Стога је препоручљиво да наставник презентује садржаје у контексту, да се ослања на ученикова претходна искуства како би премостио тешкоће у вези са језичким неразумевањем, као и да користи визуелна средства, гестове и аутентичне материјале из свакодневног живота ученика.

Такође, избор аутентичних материјала зависиће од интересовања ученика, док аутентични контекст употребе језика подразумева и интеракцију са изворним говорницима француског језика (нпр. приликом размена са француским школама, другим двојезичним школама у иностранству и сл.).

Активно учење односи се на интерактивну наставу у којој ученици комуницирају више од наставника, учествују у дефинисању циљева учења, процењују напредак у вези са задатим циљевима учења, остварују интеракцију преко кооперативног рада, преговарају о значењу, док наставник има првенствено улогу помагача у наставним активностима. 

Када је реч о стратегијама у CLIL настави препоручује се примена Scaffolding стратегије како би се активирала претходно стечена знања, умећа, интересовања и искуства ученика. У вези са тим, наставнику се саветује да припреми ученицима циљне садржаје на начин који је близак ученицима, да обезбеди разноврсне технике, активности и материјале како би они били у складу са потребама ученика са различитим стиловима учења, да подстиче креативно и критичко мишљење, као и да припреми материјале у складу са начелима постепеног усвајања новог садржаја. Поред тога, Scaffolding стратегија се може применити и у изради пројектних задатака на следеће начине: прилагодити фазе у изради пројекта у складу са језичким нивоима ученика, изделити пројектни задатак на мање целине, пружити смернице за успешан завршетак пројектног задатка и сл. 

Такође, сарадња подразумева заједнички рад наставника француског језика и наставника нејезичког предмета, као и укључивање родитеља, локалне заједнице и одговарајућих институција.

Једна од карактеристика двојезичне CLIL наставе су тзв. „четири Ц”. Наиме, у фокусу овог модела наставе истичу се четири компоненте: садржај (енгл. Content), комуникација (енгл. Communication), сазнање (енгл. Cognition) и култура (енгл. Culture). Садржај се односи на грађу нејезичког предмета, док се комуникација односи на обраду наставног садржаја посредством страног језика на разумљив начин, тј. у складу са њиховим језичким нивоом. Поред тога, комуникација се односи на развој продуктивних компетенција код ученика и на подстицање интеракције у настави. Сазнање се доводи у везу са унапређењем когнитивних вештина код ученика (нпр. издвајање информација, упоређивање, евалуација, класификација, креативно стварање и сл.). Култура се односи на развој свести о локалној и глобалној култури, тј. на развој интеркултурне комуникативне компетенције. Поменуте четири компоненте се не могу посматрати као засебни елементи, већ као целина која представља основу за планирање CLIL наставе.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Процес праћења остварености исхода почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године како би наставници могли да планирају наставни процес и процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања. Тај процес се реализује формативним и сумативним вредновањем. Док се код формативног оцењивања током године прате постигнућа ученика различитим инструментима (дијагностички тестови, самоевалуација, језички портфолио, (мини) пројектни задаци, кратке провере усвојености граматичких, лексичких садржаја и др.), сумативним оцењивањем (писмени задаци, завршни тестови, тестови језичког нивоа након сваке наставне теме, чији би резултати показали до ког нивоа су се развиле прагматичне компетенције ученика и то кроз проверу вештине разумевања читања, слушања, говора и писања) прецизније се процењује оствареност исхода или стандарда на крају одређеног временског периода (крај полугодишта, године, циклуса образовања). Формативно вредновање није само праћење ученичких постигнућа, већ и праћење начина рада и средство које омогућава наставнику да у току наставног процеса мења и унапређује процес рада. Током оцењивања и вредновања ученичких постигнућа треба водити рачуна да се начини на које се оно спроводи не разликује од уобичајених активности на часу јер се и оцењивање и вредновање сматрају саставним делом процеса наставе и учења, а не изолованим активностима које стварају стрес код ученика и не дају праву слику њихових постигнућа. Оцењивањем и вредновањем треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Сврха оцењивања треба да буде и јачање мотивације за напредовањем код ученика, а не истицање њихових грешака. Елементи који се вреднују су разноврсни и треба да допринесу свеопштој слици о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине (читање, слушање, говор и писање), усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, примена правописа, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега, примена социолингвистичких норми. Приликом оцењивања и вредновања неопходно је да начини провере и оцењивања буду познати ученицима односно усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа. Таква правила и организација процеса вредновања и оцењивања омогућавају позитивну и здраву атмосферу у наставном процесу, као и квалитетне међусобне односе и комуникацију на релацији ученик–наставник, као и ученик–ученик.

Важан дeо процеса оцењивања представља и самооцењивање или самовредновање. Оно такође има формативну и мотивацијску улогу. Идеално је да се самооцењивање ученика и оцењивање наставника допуњавају: самооцењивање ученика подразумева њихову способност да размишљају о сопственoм напредовању, знањима, способностима и резултатима. Moже се вршити током дискусије и коментарисања постављених критеријума за одређени задатак, попуњавањем листића-скала за самоевалуацију, односно портфолија за самоевалуацију.

Ученик се током целе школске године учи да сам процени свој напредак.

Проверавање знања и оцењивање се обавља континуирано, током процеса наставе/учења и кроз активности учења, како би ученици добили повратну информацију о свом напредовању, а наставници о квалитету наставе. Oвде је реч о формативном оцењивању чији је основни циљ унапређивање квалитета наставе и учења. Акценат је на позитивним карактеристикама постигнућа – оцењује се шта ученик зна, а не шта не зна, да би се подстакла мотивација за даље учење.

Један од сегмената вредновања постигнућа и учења јесте и вршњачка процена/oцењивање у оквиру групе. Она подстиче критичко мишљење и осећај одговорности према објективној процени о раду својих вршњака. Најчешће је користимо приликом вредновања пројектних задатака на основу унапред одређених критеријума (нпр. поштовање налога, релевантност информација, разумљивост изложених података, занимљивост презентације и сл.).

Предвиђена је израда четири писмена задатка у току школске године.

Оцењивање у двојезичној CLIL настави: сарадња наставника нејезичког предмета и наставника француског језика

У оцењивању знања ученика у оквиру нејезичког предмета неопходно је истаћи да је садржај примаран у односу на страни (француски) језик. С тим у вези неопходно је одредити који аспекти знања се оцењују: познавање одређених чињеница (тј. података); опште разумевање садржаја; способност тумачења, анализе, синтезе и примене садржаја (виши нивои мишљења) или способност самосталног истраживања и проширивања знања.

Посебно се препоручује сарадња између наставника нејезичког предмета и наставника француског језика у оцењивању језичких компетенција ученика. Оцењивање језичких компетенција у оквиру нејезичког предмета могуће је повремено спроводити како би се кориговале језичке грешке које се најчешће јављају код ученика. Наиме, језичке корекције није могуће увек применити у интеракцији са ученицима јер би довеле до честих прекида у комуникацији и утицале би негативно на самопоуздање ученика у коришћењу страног језика за нејезичке предмете.

С тим у вези, неопходно је напоменути да међусобна сарадња наставника француског језика и наставника нејезичког предмета подразумева дефинисање критеријума оцењивања ученика. Треба имати на уму да се, у складу са циљевима CLIL наставе, препоручује наставницима да охрабрују ученике у коришћењу француског језика, те тако треба наградити ученике уколико успешно пренесу садржај (из области нејезичког предмета) и стога толерисати све грешке и омашке у писаној и усменој продукцији које не ремете разумевање исказа, тј. успешно преносе садржај нејезичког предмета.

Поред различитог предмета оцењивања, наставницима се саветује да примењују и различите поступке у оцењивању. С тим у вези, пожељно је да се у оквиру евалуације подстиче сарадња између наставника и ученика тако што ће наставник упућивати ученике у циљеве учења, задатке и очекиване резултате. Такође, изузетно је важно подстицати ученике на вршњачко и самостално оцењивање. У примени вршњачког тестирања потребно је од ученика тражити конструктивне исправке и предлоге (како језичке, тако и нејезичке природе). Пожељно је да наставник усмерава ученике и на самостално оцењивање које је релевантно и за целоживотно учење.

Разред

ОСМИ

Годишњи фонд часова

204

Циљ учења француског језика у другом циклусу основног образовања и васпитања јесте способност употребе француског језика у уобичајеним ситуацијама приватног, јавног и образовног домена, развој интеркултурне комуникативне компетенције ученика на француском језику, способност развоја језичких и нејезичких знања учешћем у образовним активностима интердисциплинарног карактера, унапређено разумевање језичког система француског и матерњег језика, разумевање специфичности култура франкофоних земаља, позитиван однос према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу.

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ЈЕЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(у комуникативним функцијама)

– адекватно реагује на усмене поруке у вези са школским активностима;

– разуме основну поруку краћих излагања о познатим темама (школа, забава, пријатељство, породица итд.) у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор;

– разуме информације о релативно познатим и блиским садржајима и једноставна упутства у приватном, јавном и образовном контексту;

– разуме општи смисао аудио и аудио-визуелних записа (глас уживо, телефон, радио, телевизија итд.) о блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор;

– разликује најучесталије врсте текстова, познајући њихове основне карактеристике, сврху и улогу;

– разуме краће текстове о конкретним темама из свакодневног живота, као и језички прилагођене и адаптиране текстове утемељене на чињеницама, везане за домене општих интересовања;

– разуме општи смисао и основне елементе радње у серијама и филмовима у којима се обрађују релативно блиске теме, ослањајући се и на визуелне елементе;

– разуме суштину исказа (са)говорника који разговарају о блиским темама, уз евентуална понављања и појашњавања;

– изводи закључке после слушања непознатог текста у вези са врстом текста, бројем саговорника, њиховим међусобним односима и намерама, као и у вези са општим садржајем;

– разуме осећања, жеље, потребе исказане у краћим текстовима;

– разуме једноставнија и једнозначна упутства и саветодавне текстове, обавештења и упозорења на јавним местима;

– разуме краће литерарне форме у којима доминира конкретна, фреквентна и позната лексика (конкретна поезија, кратке приче, анегдоте, скечеви, стрипови);

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Слушање и читање краћих текстова који се односе на представљање (дијалози, наративни текстови, формулари и сл.); реаговање на усмени или писани импулс саговорника (наставника, вршњака и сл.) и иницирање и проширивање комуникације; усмено и писaно давање информација о себи и тражење и давање информација о другима (подаци о личности, приватним и школским активностима, друштвеним улогама и сл.).

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Слушање и читање краћих текстова у којима се описују бића, предмети, места, појаве, радње, стања, збивања и догађаји/доживљаји; усмено и писано описивање/поређење бића, предмета, појава, местâ из искуственог света и фикционалног спектра.

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

Слушање и читање краћих текстова који садрже предлоге и савете; усмено и писано договарање у вези са предлозима и учешћем у заједничким активностима; писање позивнице за прославу/журку или имејла/СМС-а којим се договарају заједничке активности; прихватање/одбијање предлога и савета, усмено или писано, уз поштовање основних норми учтивости, и давање одговарајућег оправдања/изговора; образлагање спремности за прихватање предлога и савета, уз исказивање емотивних и експресивних реакција (радости, усхићености и сл.).

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Слушање и читање једноставнијих исказа којима се нешто честита, тражи/нуди помоћ, услуга, обавештење или се изражава извињење, захвалност; усмено и писано честитање, тражење и давање обавештења, упућивање молбе за помоћ/услугу и реаговање на њу; изражавање извињења и захвалности.

РАЗУМЕВАЊЕ, ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ УПУТСТАВА

Слушање и читање текстова који садрже једноставна упутства с визуелном подршком и без ње; усмено и писано давање и тражење упутстава.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

Слушање и читање описа и размењивање исказа у вези са догађајима/активностима и способностима; усмено и писано описивање активности, радњи и способности у садашњости.

– проналази, издваја и разуме основну поруку и суштинске информације у информативном тексту о познатој теми;

– идентификује и разуме релевантне информације у писаним документима (писмима, проспектима, новинским вестима, репортажама и огласима);

– препознаје основну аргументацију у једноставнијим текстовима (нпр. новинским колумнама или писмима читалаца, као и другим врстама коментара);

– наслућује значење непознатих речи на основу контекста;

– учествује у краћим дијалозима, размењује информације и мишљење са саговорником о блиским темама и интересовањима;

– описује себе и своје окружење, догађаје у садашњости, прошлости и будућности у свом окружењу и изван њега;

– изражава своје утиске и осећања и образлаже мишљење и ставове у вези са блиским темама;

– описује садржај књиге или филма, износећи своје утиске и мишљења;

– излаже унапред припремљену краћу презентацију на одређену тему (из домена личног интересовања);

– пише на разложан и једноставан начин о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

– пише белешке, поруке и лична писма да би затражио или пренео релевантне информације;

– резимира прочитани/преслушани текст о блиским темама и износи сопствено мишљење о њему;

– попуњава формуларе, упитнике и различите обрасце у личном и образовном домену;

– пише краћа формална писма (писма читалаца, пријављивање за стипендију, омладинске послове);

– пише електронске поруке, СМС поруке, учествује у дискусијама на блогу и друштвеним мрежама;

– препознаје и разуме, у оквиру свог интересовања, знања и искуства, правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и франкофоних земаља;

– препознаје и разуме у основним цртама плуралитет културних модела свакодневног живота Француске и франкофоних земаља;

– препознаје најфреквентније и најупадљивије елементе функционалних стилова француског језика;

– препознаје различите стилове комуникације и најфреквентнија пратећа паравербална и невербална средстава (степен формалности, љубазности, као и паравербална средства: гест, мимика, просторни односи међу говорницима, итд.);

– користи знање страног језика у различитим видовима реалне комуникације (електронске поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или форуму, друштвене мреже);

– користи савремене видове комуникације у откривању француске културе и културе франкофоних земаља;

– учествује у свакодневном, неформалном разговору;

– споразумева се у одређеним рутинским комуникативним ситуацијама (продавница, пошта, банка);

– преноси суштину поруке са матерњег на страни језик / са страног на матерњи;

– преноси садржај краћег аудио или визуелног записа или писаног текста;

– преноси информацију, преприча садржај неког текста, филма итд;

– преноси на матерњи језик садржај краћег текста о познатим темама.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Слушање и читање описа и усмено и писано размењивање исказа у вези с личним искуствима, догађајима, активностима, способностима и особеностима у прошлости; усмено и писано описивање искустава, активности и способности у прошлости, историјских догађаја и личности.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Слушање и читање текстова у вези са одлукама, плановима, намерама и предвиђањима; усмено и писано договарање/извештавање о одлукама, плановима, намерама и предвиђањима.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Слушање и читање текстова у вези са жељама, интересовањима, потребама, осетима и осећањима; усмено и писано договарање у вези са задовољавањем жеља и потреба; предлагање решења у вези са осетима и потребама; усмено и писано исказивање својих осећања и реаговање на туђа.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Слушање и читање краћих текстова у вези са смером кретања и специфичнијим просторним односима; усмено и писано размењивање информација у вези са смером кретања и просторним односима; усмено и писано описивање смера кретања и просторних односа.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, УПОЗОРЕЊА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Слушање и читање кратких исказа у којима се изражавају дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе; постављање питања у вези са забранама, дозволама, упозорењима, правилима понашања и обавезама и одговарање на њих; усмено и писано саопштавање забрана, дозвола, упозорења, правила понашања и обавеза.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

Слушање и читање кратких текстова у којима се говори о припадању и поседовању; постављање питања у вези са припадањем и поседовањем и одговарање на њих.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

Слушање и читање текстова којима се изражава допадање/недопадање; усмено и писано изражавање допадања/недопадања.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Слушање и читање једноставних текстова у којима се тражи и износи мишљење и изражава слагање/неслагање; усмено и писано тражење и изношење мишљења и изражавање слагања и неслагања.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА

Слушање и читање једноставнијих текстова у којима се наводе количине, димензије и цене; размењивање информација у вези с количином, димензијама и ценама, анкетама са процентима и пропорцијама, усмено и писано.

Кључни појмови садржаја: комуникативни приступ, функционална употреба језика, интеркултурност.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ ДРУГИ ЦИКЛУС

Напомена: Тематске области се прожимају и исте су у сва четири разреда другог циклуса основног образовања и васпитања – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика.

1) Лични идентитет

2) Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комшије, наставници итд.)

3) Географске особености

4) Србија – моја домовина

5) Француска и франкофоне земље – земље које откривам

6) Становање – форме, навике

7) Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине, еколошка свест

8) Историја, временско искуство и доживљај времена (прошлост–садашњост–будућност)

9) Школа, школски живот, школски систем, образовање и васпитање

10) Професионални живот: планови који се односе на будуће занимање

11) Млади – деца и омладина

12) Животни циклуси

13) Здравље, хигијена, здраве животне навике

14) Емоције, љубав, неговање другарских и пријатељских односа

15) Транспорт и превозна средства

16) Клима и временске прилике

17) Наука и истраживања

18) Уметност (нарочито модерна књижевност за младе; савремена музика, визуелне и драмске уметности)

19) Духовни живот; норме, вредности и етички принципи,грађански принципи и уважавање верских заједница; ставови, стереотипи, предрасуде, толеранција и емпатија; брига о другоме

20) Обичаји и традиција,фолклор, прославе (рођендани, празници)

21) Слободно време – забава, разонода, хобији

22) Исхрана и гастрономске навике

23) Путовања

24) Мода и облачење

25) Спорт и рекреација

26) Вербална и невербална комуникација, конвенције понашања и опхођења

27) Медији, масмедији, интернет и друштвене мреже

28) Живот у иностранству, контакти са странцима, радозналост за друге културе, разумевање и поштовање различитости

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Комуникативна функција

Језички садржаји

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА

Bonjour! Salut! Ça va? Ça va bien, merci.

Tu connais Michel? Il vient de Poitiers.

Je vous présente Monsieur Dupont. Tiens, je te présente Valérie, c’est ma meilleure amie. Moi, c’est René. Enchanté.

Où es-tu né? Je suis né à Rennes.

Où habites-tu? J’habite à la campagne avec mes parents. Pendant la semaine, du lundi au vendredi, je vis en internat car j’habite trop loin de mon lycée. Le week-end, je suis chez moi.

As-tu des frères ou des sœurs? Oui, j’ai un frère jumeau. Il est mon frère aîné. Il est né trois minutes avant moi. Il s’appelle Paul.

C’est ton grand-père sur cette photo, n’est-ce pas? Oui, c’est mon papi, je m’appelle comme lui. Maintenant, il a 73 ans. Malheureusement, ma grand-mère est morte.

Еt ce bel homme à gauche? Oh, c’est mon oncle Thierry! Celui qui habite à Montréal?

Le grand garçon blond aux yeux verts, avec un pull bleu, c’est Louis. Il s’intéresse à la musique. Qui est cette petite fille à côté de lui? C’est sa sœur Hélène, elle est très gentille.

Lucas et moi, nous habitons dans la même rue, mais nous ne sommes pas dans la même classe. Nous nous rencontrons souvent devant l’école.

Ça fait combien de temps que tu n’as pas lu de livres?

Qu’est– ce que tu fais pendant que tu lis? Depuis combien de temps tu apprends le français?

Презент правилних и неправилних глагола.

Перфекат (passé composé).

Имперфекат (imparfait).

Kонтекстуализована употреба перфекта и имперфекта.

Чланови (одређени, неодређени и партитивни).

Презентативи (c’est, ce sont).

Упитна реченица.

Упитна морфема n’est-ce pas?

Описни придеви (мушки и женски род; једнина и множина; место придева).

Ненаглашене и наглашене личне заменице.

Предлози (de ... à, devant, à côté de..., près de ..., loin de...)

Временски везници/везнички изрази: quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que.

Временске одреднице: il y a, ça fait…que, depuis, dans, pendant, en, pour.

(Интер) културни садржаји: Устаљена правила учтивe комуникације; имена и надимци; родбина, породични односи и родбинске везе, односи између различитих генерација, односи између полова, биографије познатих особа из света науке, политике, уметности, спорта.

ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА, ЗБИВАЊА И ДОГАЂАЈА/ДОЖИВЉАЈА

Yves est le meilleur élève de ma classe. Il joue au basket. Je le vois chaque jour sur le terrain de sport.

Ma sœur ne me ressemble pas. Elle ne sort jamais. Elle ne voit personne parce qu’elle est très timide. Elle voudrait être plus ouverte et sociable comme moi. Un jour elle voudrait être avocate. Pour être avocat, il faut faire des études de droit. Mes parents ne pensent pas que ce soit une bonne idée.

Quel est ce livre sur ton bureau? C’est le livre dont je t’ai parlé.

À mon avis, dans la revue qui est devant vous, il n’y a rien d’intéressant.

Ton portable est très bon. Grâce à son mode automatique, il prend de magnifiques photos, facilement et rapidement. Celui-là est meilleur, mais il est plus cher. Et regarde cette nouvelle marque chinoise! Elle a autant de modèles que Samsung, mais ils sont moins chers! Devine ce que c’est! C’est rectangulaire, c’est assez léger, ça sert à téléphoner, à prendre des photos, à envoyer des textos, à jouer à des jeux… C’est un téléphone portable!

Pour se relaxer, ma mère fait l’exercice suivant: d’abord, elle se met debout, le dos au mur. Puis, elle lève les bras le plus haut possible. Elle tient cette position pendant 6 secondes. Elle respire normalement. Enfin, elle se repose 6 secondes.

Ça y est! Je suis à Nice depuis hier. Quand je suis parti de Belgrade il y a deux jours, il pleuvait à torrent. Mais ici, tout me paraît beau, le temps, les bâtiments, les rues…Nice est splendide au printemps!

Mon nouvel appartement se trouve dans un joli quartier calme, dans un bel immeuble moderne.

Aujourd’hui, j’ai fait une visite guidée de la vieille ville de 10 heures à 16 heures. Après, je voulais visiter le Musée Chagall, mais c’était trop tard, il est ouvert tous les jours jusqu’à 17 heures.

Je profite des beautés de cette ville le plus possible parce que dans trois jours je devrai rentrer chez moi pour préparer mes examens et je ne quitterai pas ma chambre pendant un mois et demi.

Le pont Alexandre III est l’un des plus beaux ponts de France qui est inauguré à l’occasion de l’Exposition Universelle de 1900. 

Ces sculptures sont très jolies. A ton avis, laquelle est la plus jolie?

C’est la statue qui représente la déesse grecque Aphrodite. 

On a vu différents modèles de voitures. Certains sont disponibles en plusieurs couleurs, d’autres sont tous en noir ou en blanc. Tous les modèles sont de bonne qualité, mais aucun n’est très bon marché.

Qui a construit la tour Eiffel?

La tour Eiffel a été construite par Gustave Eiffel.

La porte, il la lui tient quand il sort de la salle.

Il a demandé comment il s’appelait et quel âge il avait.

Nous partons pour Paris pour visiter les musées. Le départ est à 10h.

Презент правилних и неправилних глагола.

Негација (ne/ n’... pas, ne.... jamais, ne.... rien, ne.... personne).

Односне заменице (que, qui, où, dont).

Поређење придева, прилога и именица (компаратив, суперлатив).

Показне заменице (celui, celle, ceux, celles + облици са -ci,-là).

Упитне заменице (lequel/laquelle/lesquels/lesquelles).

Неодређене речи (certains, d’autres, plusieurs, aucun, tout).

Прилози за начин на ment.

Презентативи (il y a, c’est, ce sont).

Изостављање одређеног члана испред назива занимања.

Средства за исказивање аргумената и логичких односа (d’abord, puis/ensuite, enfin ; mais, pour + infinitif, car, parce que, grâce à, c’est pourquoi.).

Место придева у реченици.

Временски везници/везнички изрази: quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que.

Предлози и предложни изрази (par rapport à, à côté de, au lieu de, à l’occasion de, à l’aide de; malgré).

Контраховање члана и предлога.

Актив и пасив.

Наглашавање реченичних делова помоћу формуле c’est... qui и c’est ... que.

Дупли објекти заменице. 

Префикси и суфикси (inoubliable, anormale, décomposer, sociable, société…).

Номинализација (partir – le départ ; diminuer – diminution...).

Средства за исказивање логичких односа (parce que, puisque, bien que, alors que, pour que/pour+инфинитив и afin que/afin de+инфинитив).

(Интер) културни садржаји: Особености наше земље и франкофоних земаља (знаменитости, географске карактеристике и сл.).

ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ

L’examen est difficile. Je te conseille d’étudier plus sérieusement. Tu dois/tu devrais étudier plus sérieusement.

Il faut réviser régulièrement. / Il faut que tu étudies régulièrement.

Si elle a mal à la dent, elle doit aller chez le dentiste.

On peut aller chez moi si tu es libre après l’école. Ça me va! / Pourquoi pas! / D’accord, et on va jouer aux jeux vidéo.

Viens voir le match chez moi si tu finis tes devoirs. J’aimerais bien.

Voulez-vous essayer cette robe? Oui, pourquoi pas!/ Oui, bien sûr!

On pourrait participer à une action humanitaire cette année. C’est une bonne idée!

Ça te dit / Ça te dirait d’aller au cinéma ce soir? Parfait! / Avec plaisir.

Et si on allait à la piscine? Oui. On y va!

Sois patiente! N’ayez pas peur!

Désolé(e). Je ne peux pas. Je suis occupé(e). J’ai un rendez-vous. Je n’ai pas de temps, je dois étudier.

Презент правилних и неправилних глагола.

Будуће време.

Кондиционал презента.

Императив.

Субјунктив презента

Конструкција : (Et) si + imparfait

Конструкција il faut + субјунктив

Конструкција il faut que + infinitif

(Интер )културни садржаји: Прикладно упућивање предлога, савета и позива и реаговање на предлоге, савете и позиве.

ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ

Excusez-moi, est-ce que vous pouvez répéter? Je n’ai pas compris.

Bien, merci et au revoir!

Je peux sortir, s’il vous plaît? Je ne me sens pas très bien.

Je voudrais savoir si le centre est ouvert cet après-midi. Est-ce que vous avez l’adresse du Centre?

Bonjour Madame, pourriez-vous me dire à quelle heure ouvre le Centre?

Pourriez-vous m’expliquer ce qu’il faut faire pour participer à ce concours?

Je voudrais m’abonner à une revue. Celle-là est très bien, c’est Okapi.

Regarde-moi! Ouvre-lui! Téléphonez-leur! Ne sors pas tout de suite!

Ne me réveille pas trop tôt!

Je vous demande pardon.

Désolé(e). Je suis désolé(e).

Ne t’inquiète pas!

Chapeau! Bravo! Je suis content(e) pour toi!

Je suis fier/fière de toi. Toutes mes félicitations! Félicitations!

Je vous remercie beaucoup, Madame!

Кондиционал модалних глагола.

Упитна реченица са конструкцијом est-ce que (као и други облици тоталног питања помоћу инверзије и интонације).

Личне заменице у функцији директног и индиректног објекта.

Показне заменице (celui, celle, ceux, celles + облици са -ci,-là).

Императив.

Узвичне реченице.

Индиректни говор (упитна реченица) са слагањем времена.

(Интер)културни садржаји: Правила учтиве комуникације, значајни празници и догађаји, честитања.

РАЗУМЕВАЊЕ, ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ УПУТСТАВА

Jeu de mémoire

Règles du jeu : – Mélanger les cartes et bien les ordonner face contre table. – Tour à tour, chaque élève retourne deux cartes : s’il retourne une paire, il la garde et peut rejouer.

À qui est le tour? C’est le tour d’Alex! C’est ton tour!

Il faut que tu expliques tout à tes parents.

Pour trouver, il faut bien chercher.

Tu dois/ devrais faire les courses aujourd’hui.

Tu peux aller à la bibliothèque. Ils vont t’aider.

Dis-moi où est mon livre de français.

Pourriez-vous me dire où est la gare?

Le professeur me dit que je ne suis pas un mauvais élève, mais il me demande d’être plus actif en cours.

Quand est-ce que le train part?

Il a demandé quand le train partait.

Comment faire la pâte à crêpes?

Императив.

Инфинитив.

Субјуктив презента.

Модални глаголи.

Конструкција il faut + субјунктив.

Конструкција il faut + инфинитив.

Упитна реченица.

Индиректни говор (упитна реченица) са слагањем времена.

(Интер) културни садржаји: Поштовање правила друштвеног живота у складу са степеном формалности и ситуацијом.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ

Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

Le père lit son journal et la mère prépare le petit-déjeuner.

J’étudie le français depuis trois ans.

Le mercredi, je fais du tennis.

Quand je veux organiser une fête, je choisis d’abord une date et je réserve un endroit. Ensuite, je fais une liste d’invités. Je prépare des invitations toute seule parce que j’adore dessiner. Enfin, je choisis la nourriture et la musique.

Je suis en retard, c’est pourquoi je prends un taxi.

Je vous appelle pour réserver parce que nous voulons passer trois jours dans votre hôtel.

Connaissez-vous les différentes traditions de Noël en France?

En Lorraine, on célèbre la Saint-Nicolas depuis plus de 1000 ans. Le Saint Nicolas, protecteur des enfants et de la Lorraine, distribue dans la nuit du 5 au 6 décembre des friandises aux enfants sages.

Je fais mes devoirs en chantant.

Les élèves font le test en faisant attention aux consignes.

Nous recherchons un employé sachant parler le chinois et ayant le permis de conduire.

Презент.

Негација (ne/ n’... pas, ne jamais, ne rien, ne personne).

Предлози и предлошки изрази (à côté de, chez, depuis).

Прилошке заменице (en, y).

Прилози за начин (vite, bien, mal, surtout, calmement, vraiment…)

Прилози за место (ici, là).

Прилози за време (aujourd’hui, souvent, tôt, tard, tout de suite, en même temps, …).

Временске одреднице (il y a, ça fait…que, depuis, pendant, en, pour).

Партицип презента и герундив.

Средства за исказивање аргумената и логичких односа: d’abord, puis/ensuite, enfin ; mais, pour + infinitif, grâce à, c’est pourquoi, parce que, alors.

(Интер) културни садржаји: Породични живот; живот у школи и у ширем окружењу – наставне и ваннаставне активности; разонода; распусти и путовања; традиција и обичаји.

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ

Nous sommes arrivés il y a trois jours.

Je n’ai jamais été chez eux.

Hier, c’était dimanche, je me suis réveillé à 10 heures.

Il est né à Genève, mais il a grandi à Lyon.

Il s’est trompé à cause de moi. Je suis désolé.

Elle a réussi grâce à ses amis.

J’écoutais de la musique quand soudain Pauline est entrée.

Quand mes parents étaient petits, l’ordinateur n’existait pas.

Quand j’avais vingt ans, j’étais étudiant. Je n’étudiais pas beaucoup. J’aimais faire la fête. Un jour, tout a changé. J’ai rencontré Marie…

Quand je suis arrivé, ma sœur s’était déjà couchée.

Napoléon Bonaparte était le premier empereur des Français. Il est né en Corse.

Astérix et Obélix ont vécu dans un petit village gaulois et ils ont lutté contre les Romains. Ils étaient des Gaulois remarquables!

Si j’avais écouté les conseils de mes parents, je n’aurais pas redoublé ma classe.

Si tu étais arrivé à l’heure, on n’aurait pas raté le train.

Elle regardait un clip en discutant sur l’écran avec une amie et en buvant du jus.

Elise devint actrice et fut la première femme au monde à recevoir un brevet de pilotage.

Перфекат (passé composé).

Имперфeкат (imparfait).

Контекстуална употреба перфекта и имперфекта.

Passé simple (рецептивно)

Плусквамперфекат, кондиционал перфекта

Негација (ne/ n’... pas, ne jamais, ne rien, ne personne).

Предлози и предлошки изрази (il y a).

Временски прилози (hier, autrefois, avant, d’abord, déjà,

enfin, ensuite, parfois, puis, rarement, soudain, souvent, tard, toujours, tôt).

Хипотетичке реченице – неостварен услов.

Временска реченица (quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que);

Средства за исказивање аргумената и логичких односа: d’abord, puis/ensuite, enfin; mais, alors, grâce à, à cause de, car, parce que, puisque que, pourtant, si bien que, comme, c’est pourquoi, pour+ infinitif, pour que + subjonctif.

Герундив.

(Интер)културни садржаји: Историјски догађаји, епохална открића; важније личности из прошлости; традиција

ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У БУДУЋНОСТИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА)

Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part. Je pars dans deux jours.

Nous finirons notre projet dans dix jours.

D’abord, je vous présenterai le plan de mon exposé ; ensuite, je parlerai de quelques exemples intéressants ; enfin, je vous proposerai une petite discussion.

Si mes parents me laissent partir, je viendrai avec toi.

S’il fait beau demain, on va à la piscine.

Si j’avais du temps libre, je sortirais ce soir.

Qui va jouer les personnages? Qui va participer à ce spectacle?

C’est Pierre qui va le faire.

Cette année, je vais faire plus de sport et je vais aller à un atelier de peinture.

Dès que j’aurai diné, je me coucherai.

Je crois qu`il va neiger demain.

Je suis sûr que tu réussiras.

Dans cinquante ans, on utilisera des énergies renouvelables : l’énergie solaire, l’énergie éolienne, l’énergie marine etc.

Презент фреквентних глагола.

Futur simple.

Futur proche.

Futur antérieur

Негација (ne/ n’... pas, ne jamais, ne rien, ne personne).

Предлози: dans + временска одредница

Хипотетичне реченице – вероватни и могући потенцијал.

Средства за исказивање аргумената и логичких односа: (tout) d’abord/premièrement, puis/ensuite, enfin/finalement.

(Интер) културни садржаји: Правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом; одговорно планирање сопствене будућности и друштвеног живота у будућности.

ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Bonne chance! Bon courage! Bon appétit!

Qu’est ce que tu veux faire plus tard? Je désire être chanteur (chanteuse).

J’aimerais être célèbre. Jе voudrais voyager partout dans le monde.

Je voudrais un café, s’il vous plaît.

J’espère que tu viendras ce soir à la fête.

Cette robe me plaît. Ces robes me plaisent. Quelle jolie robe!

Ce film m’intéresse. Ces acteurs m’intéressent.

Ce film est ennuyeux. Ce film est nul!

Je m’intéresse à la musique.

Je trouve ça intéressant. Je ne trouve pas ça intéressant.

Cet exercice est trop difficile. J’ai besoin de votre aide.

Ça me fait plaisir de te revoir!

J’aime le thé. Je n’aime pas le café.

Tu as réussi, je suis très content! Je suis contente pour toi.

Elle n’est pas venue, c’est dommage!

Je voudrais que tous mes amis viennent à ma fête d’anniversaire!

Comment je passe mon temps libre? Je promène mon chien, je vais au parc avec mes copains, je surfe sur Internet et je vais sur les réseaux sociaux…

Презент фреквентних глагола.

Кондиционал презента фреквентних глагола.

Субјунктив.

Узвична реченица.

Негација.

(Интер) културни садржаји: Мимика и гестикулација; интересовања, хоби, забава, разонода, спорт и рекреација; савремена средства комуникације.

ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ

Où est mon sac? Elle demande où est son sac.

Vous ne pouvez pas rester ici.

J’ai des voisins au-dessous de mon appartement qui sont trop bruyants.

Pouvez-vous me montrer la gare sur le plan, s’il vous plaît?

Elle habite près de l’école. Son école est à côté de la boulangerie.

Ma ville est située à 75km au nord de Belgrade.

Le Musée national se trouve dans le centre-ville, en face du Théâtre national.

Elle habite à Subotica, dans le nord de la Serbie, à la frontière avec la Hongrie.

Le tunnel du Mont-Blanc relie Chamonix en France et Courmayeur en Italie.

Au premier plan et de gauche à droite, il y a Laure et Michel. Derrière Michel, se trouve Claude.

Le Sénégal est un pays d’Afrique d’ouest. Les pays frontaliers du Sénégal sont la Mauritanie au nord et au nord-est, le Mali au sud-est, la Guinée et la Guinée Bissau au sud. La Gambie constitue une enclave de 10.300 km² à l’intérieur du territoire sénégalais.

Индиректно питање.

Релативне заменице (qui, que, où, dont).

Основни бројеви.

Предлози и предлошки изрази за место (ici, là, à, de , en, au-dessous de, près de, à côté de, en face de, au bord de, à gauche/à droite de, au nord, au sud, à l’est, au nord-ouest…)

(Интер)културни садржаји: Јавни простор; типичан изглед места; географске карактеристике наше земље и франкофоних земаља.

ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА

Tu peux inviter tous les copains.

Maman me dit que je peux inviter tous mes copains à mon anniversaire.

Maman m’a dit que je pouvais inviter mes amis à mon anniversaire

Je t’interdis de sortir ce soir.

Tous mes amis vont au cinéma, mais pas moi. Mon papa ne me permet pas.

Ne lui dis rien!

Tu dois apprendre beaucoup cette semaine.

Il faut respecter la nature.

Cherche une poubelle pour jeter les bouteilles vides!

Il ne faut pas allumer le feu.

Il ne faut pas jeter des ordures.

Il est interdit de fumer ici.

N’ouvrez pas le livre pour le moment!

Ne pas ouvrir les fenêtres. Ne pas se pencher.

Assez! Ça suffit!

On ne fait pas de bruit ici.

Презент фреквентних глагола.

Модални глаголи.

Императив.

Конструкције са инфинитивом (tu dois, il faut, il est interdit de + infinitif).

Индиректни говор – изјавне реченице (уводни глагол у презенту и перфекту).

Конструкција il faut / il ne faut pas + инфинитив.

Личне заменице у функцији индиректног објекта.

Негација.

Узвичне реченице.

(Интер) културни садржаји: Понашање у кући, школи и на јавним местима; значење знакова и симбола.

ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА

A qui est cette moto? C’est celle de mon grand frère.

C’est à moi. Ils sont à vous.

Il est à toi, ce portable rouge, n’est-ce pas?Non, pas du tout, il est à cette dame-là. J’ai laissé le mien à la maison.

J’ai fait ma valise. Tu as fait la tienne?

J’ai une grande maison.

Qui est le propriétaire de ce restaurant? Ce restaurant appartient à mon oncle Pierre.

Презент правилних и неправилних глагола.

Презентативи (c’est, ce sont).

Наглашене личне заменице.

Присвојни придеви и заменице.

Упитна морфема n’est-ce pas?

Негација.

Конструкција за исказивање припадности.

(Интер)културни садржаји: Однос према својој и туђој имовини.

ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА

C’est toi que j’aime. Je l’aime comme un frère.

Le frère de Mia aime jouer au Scrabble.

Comme c’est joli! Comme sa robe est belle! Quel beau film!

J’aime la poésie, mais je préfère les BD. Je déteste la science-fiction.

J’adore faire du ski.

Tu as aimé le film? Non, il ne me plaît pas.

Quel est ton acteur préféré? Mon acteur préféré est ...

Qu’est-ce que c’est beau!

Конструкција за наглашавање (c’est... que).

Упитна реченица.

Узвична реченица.

Негација.

(Интер) културни садржаји: Уметност, књижевност за младе, стрип, музика, модни стил, филм, спорт.

ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА

Je suis d’accord avec lui. Je pense que non. Je crois que tu n’as pas raison. Je trouve qu’il s’est trompé.

Qu’est-ce que vous pensez? Je ne suis pas sûr, mais je pense qu’il faut attendre encore un peu.

Qu’est-ce que tu en penses? Quelle est ton opinion? Je crois que Marc n’est pas coupable.

Ce n’est pas juste! Ce n’est pas bien!

C’est possible / impossible / incroyable / inacceptable.

À ton avis, quelle équipe a mieux joué? Selon/ D’après moi /Pour moi, c’est l’équipe de mon école.

À mon avis, il n’est pas possible de terminer tout en cinq minutes.

Je propose une autre solution.

Презент фреквентних глагола.

Изрази: selon..., d’après…, pour..., à mon avis.

Наглашене личне заменице.

Упитна реченица.

Објекатска реченица – глаголи мишљења (индикатив).

Негација.

(Интер) културни садржаји: Поштовање основних норми учтивости у комуникацији са вршњацима и одраслима, неговање културе дијалога и изражавања критичког става.

ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА

Novi Sad est une grande ville? C’est la plus grande ville de la Voïvodine avec presque 300.000 habitants.

La France compte près de 67 millions d’habitants.

Combien de crayons avez-vous acheté?J’ai acheté deux crayons.

Tu as mangé tous les gâteaux? Oui, je les ai mangés.

Ça coûte combien/ça fait combien? Ces baskets coûtent combien? Ils coûtent 40 euros. Merci! Au revoir!

Je voudrais un kilo de pommes et un litre de lait. Voilà! Ça fait combien? 11,30 €. 11 euros 30 centimes? C’est cher!

Cette tour fait plus de 500 mètres de haut.

Nous habitons au cinquième étage.

On a acheté un appartement de 75 m² (mètres carrés).

Cette année je suis en 8ème.

J’ai autant d’amis que toi.

Il a plus de temps libre que moi.

Notre appartement a quatre-vingt-deux mètres carrés.

La majorité des collégiens préfèrent les langues étrangères, environ 70 % (soixante-dix pour cent).

Un petit nombre d’élèves adorent les mathématiques, ils trouvent cette matière assez difficile.

Основни бројеви преко милион.

Редни бројеви.

Проценти, пропорције (dix pour cent, une minorité de, la plupart de, un tiers de…)

Основне математичке операције (plus, moins, multilpié par, divisé par, égal…)

Партитивни члан.

Партитивно de.

Компарација именица.

Личне заменице у функцији директног објекта.

Упитна реченица.

Презентативи (voilà, c’est).

(Интер)културни садржаји: Друштвено окружење; валутe циљних култура; правописне конвенције при раздвајању хиљада, као и целих од децималних бројева; конвенције у изговору децималних бројева; метрички и неметрички систем мерних јединица; основне рачунске операције; анализа анкета (исказивање процената и пропорција).

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм оријентисан на исходе наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења. Улога наставника је да контекстуализује програм према потребама конкретног одељења имајући у виду састав одељења и карактеристике ученика, уџбенике и друге наставне материјале, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и ресурсе и могућности локалне средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода, садржаја и препоручених језичких активности у комуникативним ситуацијама наставник креира свој годишњи (глобални) план рада на основу кога ће касније развити оперативне планове. Исходи дефинисани по областима, тј. комуникативним функцијама, усмеравају наставника да операционализује исходе на нивоу једне или више наставних јединица. Наставник за сваку област има дефинисане исходе и од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и припреме часа, дефинише исходе имајући у виду ниво постигнућа ученика. То значи да исходе треба класификовати од оних које би сви ученици требало да достигну, преко оних које остварује већина па до оних које достиже мањи број ученика са високим степеном постигнућа.

При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу лакше и брже остварити, док је за већину исхода потребно више времена, различитих активности и начина рада. У фази планирања наставе и учења веома је важно имати у виду да је уџбеник наставно средство које не одређује садржаје предмета и зато се садржајима у уџбенику приступа селективно и у складу са предвиђеним исходима. С обзиром на то да уџбеник није једини извор знања, наставник треба да користи и друге дидактизоване и аутентичне материјале, као и да упути ученике на друге изворе информисања и стицања знања и вештина.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Стога је и програм усмерен ка исходима који указују на то шта је ученик у комуникацији у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ наставника постепено води од комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери (уколико не постоји кабинет за наставу француског језика, учионица ће имати кутак посвећен настави француског језика: дидактички панои и табеле, тематски продукти ученика, одговарајуће илустрације, фотофрафије и сл.). Распоред седења или кретање ученика би, такође, требало да буду прилагођени одређеној наставној активности;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

– битно је значење језичке поруке;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– са циљем да унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио-материјал), као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа;

– сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом кроз разноврсне контекстуализоване примере у складу са нивоом, а без детаљних граматичких објашњења, осим, уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће категорије:

– усвајање језичког садржаја циљним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности;

– наставник треба да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– уџбеници представљају извор активности и морају бити праћени употребом додатних аутентичних материјала;

– учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад и коришћењу постојећих знања из различитих предмета у вези са одређеном темом. Изучавање француског језика тесно је повезано је са свим наставним областима (матерњим и другим страним језиком, уметничким предметима, географијом, историјом, технологијом и информатиком, те математиком);

– интегративна настава којом се врши међусобно повезивање наставних садржаја из више наставних предмета. Овај модел наставе пружа већу динамичност и интердисциплинарни приступ одређеној проблематици;

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто.

Технике/активности

Током часа се препоручује динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

Препоручене технике које могу помоћи лакшем и бржем усвајању градива су:

– задаци у којима се инсистира на физичком кретању у оквиру решавања задатка;

– техника кратког одмарања мозга током часа у виду игрица, која помаже бољем усвајању градива, пажњи, памћењу и репродуковању градива;

– техника „визуелно размишљање”;

– техника „скицирај да би разумео”;

– слушање и реаговање на команде наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши – од трећег разреда, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску итд.);

– рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације, говорник–слушалац, експертске групе, техника „размисли–размени у пару–подели” итд.);

– мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.);

– вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.);

– игре примерене узрасту;

– класификовање и упоређивање, попуњавање табела (по количини, облику, боји, годишњим добима, допадању и недопадању, компарације итд.);

– решавање „текућих проблема” у разреду, активно учешће у раду групе, тј. договори у изради заједничких задатака, мини-пројеката;

– „превођење” исказа у гест и геста у исказ;

– повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом или пак именовање наслова;

– заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (планирање различитих активности, извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације);

Разумевање писаног језика:

– уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности (род, број, глаголско време, лице итд.);

– препознавање везе између група слова и гласова;

– проналажење кључних речи у реченици (реч–фраза–реченица);

– одговарање на једноставна питања у вези са текстом, тачно/нетачно, вишеструки избор;

– уочавање обележја различитих писаних докумената (новински чланак, чланак са интернета, књижевни текст и сл.);

– проналажење једноставне информације у писаним документима различитог типа (сликовни речник, садржај књиге, брошура итд.);

– извршавање прочитаних упутстава и наредби.

Писмено изражавање:

– повезивање гласова и групе слова;

– замењивање речи цртежом или сликом;

– проналажење недостајуће речи (употпуњавање низа, проналажење „уљеза”, осмосмерке, укрштене речи итд.);

– повезивање краћег текста и реченица са сликама/илустрацијама;

– одговори на отворена питања;

– попуњавање формулара (пријава за курс, налепнице нпр. за пртљаг);

– писање честитки и разгледница;

– писање краћих текстова (слогана, краћих песничких форми као што су акростих и калиграм).

Увођење дечије књижевности и транспоновање у друге медије: игру, песму, драмски израз, ликовни израз.

СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И УВЕЖБАВАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких вештина, важно је да се оне у настави страних језика перманентно и истовремено увежбавају. Само тако ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем.

Стога је важно развијати стратегије за унапређивање и увежбавање језичких вештина.

Слушање

Разумевање говора је језичка активност декодирања дословног и имплицитног значења усменог текста; поред способности да разазнаје фонолошке и лексичке јединице и смисаоне целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање, ученик треба да поседује и следеће компетенције:

– дискурзивну (о врстама и карактеристикама текстова и канала преношења порука),

– референцијалну (о темама о којима је реч) и

социокултурну (у вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима формулисања одређених говорних функција и др.).

Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од више чинилаца:

– од личних особина и способности онога ко слуша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде,

– од његове мотивације и разлога због којих слуша дати усмени текст,

– од особина онога ко говори,

– од намера с којима говори,

– од контекста и околности – повољних и неповољних – у којима се слушање и разумевање остварују,

– од карактеристика и врсте текста који се слуша итд.

Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка сложенијем) за ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је, стога, на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, лакшим за разумевање сматрају се они усмени текстови који су праћени визуелним елементима због обиља контекстуалних информација који олакшавају дугорочно памћење одређених речи и израза, остављајући пажњи могућност да се усредсреди на друге појединости);

– дужина усменог текста;

– брзина говора;

– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног говора;

– познавање теме;

– могућност/немогућност поновног слушања и друго.

Читање

Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац прима и обрађује, тј. декодира писани текст једног или више аутора и проналази његово значење. Током читања неопходно је узети у обзир одређене факторе који утичу на процес читања, а то су карактеристике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и намере, карактеристике текста који се чита, стратегије које читаоци користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.

На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте читања:

– читање ради усмеравања;

– читање ради информисаности;

– читање ради праћења упутстава;

– читање ради задовољства.

Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако да читамо да бисмо разумели и пронашли:

– глобалну информацију;

– посебну информацију;

– потпуну информацију;

– скривено значење одређене поруке.

Писање

Писана продукција подразумева способност ученика да у писаном облику преприча догађаје, осећања и реакције, искаже поруке и изрази ставове, као и да резимира садржај различитих порука (из медија, књижевних и уметничких текстова итд.), води белешке, сачини презентације и слично.

Тежина задатака у вези са писаном продукцијом зависи од следећих чинилаца: познавања лексике и нивоа комуникативне компетенције, капацитета когнитивне обраде, мотивације, способности преношења поруке у кохерентне и повезане целине текста.

Прогресија означава процес који подразумева усвајање стратегија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка сложенијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично понављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која садржи сложеније језичке структуре, лексику и комуникативне способности. За ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су релевантне следеће:

– теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интересовање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-културног контекста, као и теме у вези са различитим наставним предметима);

– писање личних порука и одговори на поруке;

– текстуалне врсте и дужина текста (формални и неформални текстови, резимирање, личне белешке);

– лексика и комуникативне функције (способност ученика да оствари различите функционалне аспекте као што су описивање људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази претпоставке, сумњу, захвалност и слично у приватном, јавном и образовном домену);

– степен самосталности ученика (од вођеног/усмераваног писања, у коме се ученицима олакшава писање конкретним задацима и упутствима, до самосталног писања).

Говор

Говор као продуктивна вештина посматра се са два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији монолошког излагања, при чему говорник саопштава, обавештава, презентује или држи предавање једној или више особа, или је у функцији интеракције, када се размењују информације између два или више саговорника са одређеним циљем, уз поштовање принципа сарадње током дијалога.

Активности монолошке говорне продукције су:

– јавно обраћање (саопштења, давање упутстава и информација);

– излагање пред публиком (предавања, презентације, репортаже, извештавање и коментари о неким догађајима и сл.).

Ове активности се могу реализовати на различите начине и то:

– читањем писаног текста пред публиком;

– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.;

– реализацијом увежбане улоге, рецитовањем или певањем.

Интеракција подразумева сталну примену и смењивање рецептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дискурзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, усаглашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интеракција се може реализовати кроз низ активности, на пример:

– размену информација,

– спонтану конверзацију,

– неформалну или формалну дискусију, дебату,

– интервју или преговарање, заједничко планирање и сарадњу.

Социокултурна компетенција и медијација

Социокултурна компетенција и медијација представљају скуп теоријских знања (компетенција) која се примењују у низу језичких активности у два основна језичка медијума (писаном и усменом) и уз примену свих других језичких активности (разумевање говора, говор и интеракција, писање и разумевање писаног текста). Дакле, представљају веома сложене категорије које су присутне у свим аспектима наставног процеса и процеса учења.

Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету уопште, као и о сличностима и разликама између културних и комуникативних модела сопствене говорне заједнице и заједнице/заједница чији језик учи. Та знања се, у зависности од нивоа општих језичких компетенција, крећу од познавања основних комуникативних принципа у свакодневној комуникацији (основни функционални стилови и регистри), до познавања карактеристика различитих домена језичке употребе (приватни, јавни и образовни), паралингвистичких елемената, и елемената културе/култура заједница чији језик учи. Наведена знања потребна су за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативним активностима на циљном језику.

У тесној вези са социокултурном компетенцијом је интеркултурна компетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између светова, односно говорних заједница, у којима се ученик креће и чији језик изучава. Разноликост франкофоних култура и цивилизација управо доприноси овом циљу, тако да је треба неговати кроз различите активности и на свим нивоима интензивног учења француског језика у школи (називи континената и земаља, заставе, храна и рецепти, песмице, клима, спорт, култура и сл.). Интеркултурна компетенција такође подразумева и развијање толеранције и позитивног става према индивидуалним и колективним карактеристикама говорника других језика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују од његове сопствене, то јест, развој интеркултурне личности, јачањем свести о вредности различитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурних искустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Посебне тематске дане/недеље поводом обележавања значајних датума у Француској/франкофоним земљама (Дан европских језика, најзначајни верски и државни празници као што су Божић, Дан примирја у Првом светском рату, те прославе значајних годишњица француских/франкофоних научника и уметника, Месец франкофоније и сл.), треба користити за интердисциплинарне пројекте у којима би ученици употребили своја знања из различитих дисциплина (предмета) и учили основне технике и методе истраживачког рада.

Медијација представља активност у оквиру које ученик не изражава сопствено мишљење, већ функционише као посредник између особа које нису у стању да се директно споразумевају. Медијација може бити усмена и писана, и укључује сажимање и резимирање текста и превођење. Превођење се у овом програму третира као посебна језичка активност која никако не треба да се користи као техника за усвајање било ког аспекта циљног језика предвиђеног комуникативном наставом. Превођење подразумева развој знања и вештина коришћења помоћних средстава (речника, приручника, информационих технологија итд.) и способност изналажења структурних и језичких еквивалената између језика са кога се преводи и језика на који се преводи. На основном нивоу познавања француског језика, ученик би требало да буде способан да обави најједноставну комуникацију уместо нефранкофоног говорника и пренесе му основне информације у различитим комуникативним ситуацијама својственим продавници, спортском центру, ресторану и сл.

Упутство за тумачење граматичких садржаја

Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других аспеката страног језика, представља један од предуслова овладавања страним језиком. Усвајање граматике подразумева формирање граматичких појмова и граматичке структуре говора код ученика, изучавање граматичких појава, формирање навика и умења у области граматичке анализе и примене граматичких знања, као прилог изграђивању и унапређивању културе говора.

Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспекта (функционални приступ). У процесу наставе страног језика у што већој мери треба укључивати оне граматичке категорије које су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и то кроз разноврсне моделе, применом основних правила и њиховим комбиновањем. Ученику треба увек да буде јасно због чега усваја одређени граматички садржај (нпр. усвајање знања о грађењу футура, служи да бисмо могли да изразимо/испричамо шта ћемо радити у будућности и сл.). Треба тежити томе да се граматика усваја и рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности (слушање, читање, говор и писање, као и медијација, на свим нивоима учења страног језика, према јасно утврђеним циљевима, стандардима и исходима наставе страних језика.

Граматичке категорије су разврстане у складу са Европским референтним оквиром за живе језике за сваки језички ниво који подразумева прогресију језичких структура према комуникативним циљевима: од простијег ка сложенијем и од рецептивног ка продуктивном. Сваки виши језички ниво подразумева граматичке садржаје претходних језичких нивоа. Цикличним понављањем претходно усвојених елемената надограђују се сложеније граматичке структуре. Наставник има слободу да издвоји граматичке структуре које ће циклично понављати у складу са постигнућима ученика, као и потребама наставног контекста.

Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења. С тим у вези, уз одређене граматичке категорије стоји напомена да се усвајају рецептивно, док се друге усвајају продуктивно.

Двојезична настава и смернице за остваривање циљева у настави француског језика

Настава француског језика се одвија према моделу CLIL наставе. Скраћеница CLIL долази од енглеског израза „Content and Language Integrated Learning” и означава посебан облик наставе који подразумева интегрисано усвајање страног језика (или било ког другог језика различитог од матерњег) и нових (нејезичких) садржаја.

У савременој литератури се истичу бројне предности CLIL образовног модела: 1) ученици су изложени у великој мери страном језику који има посредничку улогу, те стога мора бити разумљив и у складу са садржајем и потребама ученика; 2) језик се подучава у контексту садржаја, а не у изолованим фрагментима, те ученици морају имају честе прилике да слушају, користе и преговарају о садржају користећи се страним језиком: на овај начин експлицитно подучавање језика употпуњује се са усвајањем садржаја; 3) постепено увођење сложених наставних материјала омогућава ученицима да се ослањају на претходно стечена знања како би усвојили нове језичке и нејезичке садржаје; 4) ученици су изложени сложеним когнитивним подстицајима и укључени у захтевне активности које подстичу унутрашњу мотивацију; 5) обједињавање садржаја и језика подстиче примену и развој когнитивних стратегија: теме нејезичких предмета подстичу употребу стратегија за различите садржаје и задатке; 6) усвајање језика и садржаја омогућава флексибилност и прилагодљивост школског програма и активности; 7) настава је усмерена на ученика коме се даје већа могућност у одлучивања у избору тема и активности.

У складу са описаним предностима овог модела наставе неопходно је да настава француског језика и нејезичког предмета буде усклађена како са језичким нивоом ученика, тако и са садржајем и темама нејезичког предмета. Поред тога, у настави француског језика сви граматички и лексички садржаји уводе се индуктивном методом кроз разноврсне контекстуализоване примере у складу са нивоом ученика и са темама нејезичких предмета које ученици прате у двојезичном контексту. Постепеност увођења сложених садржаја и ослањање на претходна знања подразумева цикличну прогресију у настави француског језика и нејезичког предмета. Такође, ученике треба мотивисати интердисциплинарним пројектним задацима и активностима који су у довољној мери когнитивно сложени и захтевни, али истовремено у складу са темама и циљевима француског и нејезичког предмета, али и интересовањима ученика. С тим у вези потребно је нагласити да, са једне стране, планови и програми француског језика и нејезичког предмета морају бити флексибилно конципирани како би се међусобно уклопили и садржински прожимали, док са друге стране ова флексибилност предмета даје и слободу ученицима да више одлучују у избору тема и активности.

Поред тога, посебан значај за овај облик наставе има Гарднерова теорија вишеструке интелигенције јер се приликом подучавања неког нејезичког предмета на страном језику наставник мора ослањати на више врста интелигенција у раду са ученицима. Тако, на пример, истовремено са вербалном интелигенцијом која преовладава у настави језика, подједнако је заступљена и интелигенција у вези са нејезичким предметом, као, на пример, музичка, логичко-математичка или просторна интелигенција, у зависности од наставног предмета.

Специфичности двојезичне наставе

У вези са специфичностима двојезичне (CLIL) наставе издвојићемо аспекте који су релевантни за контекст учења у основној школи: вишеструки фокус наставе, контекстуализовани и аутентични материјали, активно учење, разноврсне активности и облици рада у складу са тзв. Scaffolding стратегијом учења, као и сарадња између наставника, родитеља и средине.

Наиме, у фокусу ове наставе налазе се вишеструки аспекти као што су: усвајање језика у настави нејезичких предмета, усвајање нејезичких садржаја у настави страних језика, интегрисање више наставних предмета у интердисциплинарним пројектима, као и подстицање ученика на промишљање о стратегијама учења уз помоћ различитих активности.

Контекстуализовани и аутентични материјали представљају једну од специфичности CLIL наставе јер обједињују садржаје нејезичких предмета и страни језик. Неопходно је истаћи да материјали морају бити прилагођени језичком нивоу ученика како би се ојачало и развило самопоуздање ученика, али и како би се пружио ученицима увид у сопствено напредовање у развој језичких компетенција. Потребно је имати у виду да су предметни садржаји у основној школи когнитивно мање захтевни од садржаја предмета на вишим нивоима образовања, као и да су блиски учениковом личном искуству. Стога је препоручљиво да наставник презентује садржаје у контексту, да се ослања на ученикова претходна искуства како би премостио тешкоће у вези са језичким неразумевањем, као и да користи визуелна средства, гестове и аутентичне материјале из свакодневног живота ученика.

Такође, избор аутентичних материјала зависиће од интересовања ученика, док аутентични контекст употребе језика подразумева и интеракцију са изворним говорницима француског језика (нпр. приликом размена са француским школама, другим двојезичним школама у иностранству и сл.).

Активно учење односи се на интерактивну наставу у којој ученици комуницирају више од наставника, учествују у дефинисању циљева учења, процењују напредак у вези са задатим циљевима учења, остварују интеракцију преко кооперативног рада, преговарају о значењу, док наставник има првенствено улогу помагача у наставним активностима.

Када је реч о стратегијама у CLIL настави препоручује се примена Scaffolding стратегије како би се активирала претходно стечена знања, умећа, интересовања и искуства ученика. У вези са тим, наставнику се саветује да припреми ученицима циљне садржаје на начин који је близак ученицима, да обезбеди разноврсне технике, активности и материјале како би они били у складу са потребама ученика са различитим стиловима учења, да подстиче креативно и критичко мишљење, као и да припреми материјале у складу са начелима постепеног усвајања новог садржаја. Поред тога, Scaffolding стратегија се може применити и у изради пројектних задатака на следеће начине: прилагодити фазе у изради пројекта у складу са језичким нивоима ученика, изделити пројектни задатак на мање целине, пружити смернице за успешан завршетак пројектног задатка и сл. 

Такође, сарадња подразумева заједнички рад наставника француског језика и наставника нејезичког предмета, као и укључивање родитеља, локалне заједнице и одговарајућих институција.

Једна од карактеристика двојезичне CLIL наставе су тзв. „четири Ц”. Наиме, у фокусу овог модела наставе истичу се четири компоненте: садржај (енгл. Content), комуникација (енгл. Communication), сазнање (енгл. Cognition) и култура (енгл. Culture). Садржај се односи на грађу нејезичког предмета, док се комуникација односи на обраду наставног садржаја посредством страног језика на разумљив начин, тј. у складу са њиховим језичким нивоом. Поред тога, комуникација се односи на развој продуктивних компетенција код ученика и на подстицање интеракције у настави. Сазнање се доводи у везу са унапређењем когнитивних вештина код ученика (нпр. издвајање информација, упоређивање, евалуација, класификација, креативно стварање и сл.). Култура се односи на развој свести о локалној и глобалној култури, тј. на развој интеркултурне комуникативне компетенције. Поменуте четири компоненте се не могу посматрати као засебни елементи, већ као целина која представља основу за планирање CLIL наставе.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес.

Процес праћења остварености исхода почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године како би наставници могли да планирају наставни процес и процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања. Тај процес се реализује формативним и сумативним вредновањем. Док се код формативног оцењивања током године прате постигнућа ученика различитим инструментима (дијагностички тестови, самоевалуација, језички портфолио, (мини) пројектни задаци, кратке провере усвојености граматичких, лексичких садржаја и др.), сумативним оцењивањем (писмени задаци, завршни тестови, тестови језичког нивоа након сваке наставне теме, чији би резултати показали до ког нивоа су се развиле прагматичне компетенције ученика и то кроз проверу вештине разумевања читања, слушања, говора и писања) прецизније се процењује оствареност исхода или стандарда на крају одређеног временског периода (крај полугодишта, године, циклуса образовања). Формативно вредновање није само праћење ученичких постигнућа, већ и праћење начина рада и средство које омогућава наставнику да у току наставног процеса мења и унапређује процес рада. Током оцењивања и вредновања ученичких постигнућа треба водити рачуна да се начини на које се оно спроводи не разликује од уобичајених активности на часу јер се и оцењивање и вредновање сматрају саставним делом процеса наставе и учења, а не изолованим активностима које стварају стрес код ученика и не дају праву слику њихових постигнућа. Оцењивањем и вредновањем треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Сврха оцењивања треба да буде и јачање мотивације за напредовањем код ученика, а не истицање њихових грешака. Елементи који се вреднују су разноврсни и треба да допринесу свеопштој слици о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине (читање, слушање, говор и писање), усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, примена правописа, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега, примена социолингвистичких норми. Приликом оцењивања и вредновања неопходно је да начини провере и оцењивања буду познати ученицима односно усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа. Таква правила и организација процеса вредновања и оцењивања омогућавају позитивну и здраву атмосферу у наставном процесу, као и квалитетне међусобне односе и комуникацију на релацији ученик–наставник, као и ученик–ученик.

Важан дeо процеса оцењивања представља и самооцењивање или самовредновање. Оно такође има формативну и мотивацијску улогу. Идеално је да се самооцењивање ученика и оцењивање наставника допуњавају: самооцењивање ученика подразумева њихову способност да размишљају о сопственoм напредовању, знањима, способностима и резултатима. Moже се вршити током дискусије и коментарисања постављених критеријума за одређени задатак, попуњавањем листића-скала за самоевалуацију, односно портфолија за самоевалуацију.

Ученик се током целе школске године учи да сам процени свој напредак.

Проверавање знања и оцењивање се обавља континуирано, током процеса наставе/учења и кроз активности учења, како би ученици добили повратну информацију о свом напредовању, а наставници о квалитету наставе. Oвде је реч о формативном оцењивању чији је основни циљ унапређивање квалитета наставе и учења. Акценат је на позитивним карактеристикама постигнућа – оцењује се шта ученик зна, а не шта не зна, да би се подстакла мотивација за даље учење.

Један од сегмената вредновања постигнућа и учења јесте и вршњачка процена/oцењивање у оквиру групе. Она подстиче критичко мишљење и осећај одговорности према објективној процени о раду својих вршњака. Најчешће је користимо приликом вредновања пројектних задатака на основу унапред одређених критеријума (нпр. поштовање налога, релевантност информација, разумљивост изложених података, занимљивост презентације и сл.).

Предвиђена је израда четири писмена задатка у току школске године.

Оцењивање у двојезичној CLIL настави: сарадња наставника нејезичког предмета и наставника француског језика

У оцењивању знања ученика у оквиру нејезичког предмета неопходно је истаћи да је садржај примаран у односу на страни (француски) језик. С тим у вези неопходно је одредити који аспекти знања се оцењују: познавање одређених чињеница (тј. података); опште разумевање садржаја; способност тумачења, анализе, синтезе и примене садржаја (виши нивои мишљења) или способност самосталног истраживања и проширивања знања.

Посебно се препоручује сарадња између наставника нејезичког предмета и наставника француског језика у оцењивању језичких компетенција ученика. Оцењивање језичких компетенција у оквиру нејезичког предмета могуће је повремено спроводити како би се кориговале језичке грешке које се најчешће јављају код ученика. Наиме, језичке корекције није могуће увек применити у интеракцији са ученицима јер би довеле до честих прекида у комуникацији и утицале би негативно на самопоуздање ученика у коришћењу страног језика за нејезичке предмете.

С тим у вези, неопходно је напоменути да међусобна сарадња наставника француског језика и наставника нејезичког предмета подразумева дефинисање критеријума оцењивања ученика. Треба имати на уму да се, у складу са циљевима CLIL наставе, препоручује наставницима да охрабрују ученике у коришћењу француског језика, те тако треба наградити ученике уколико успешно пренесу садржај (из области нејезичког предмета) и стога толерисати све грешке и омашке у писаној и усменој продукцији које не ремете разумевање исказа, тј. успешно преносе садржај нејезичког предмета.

Поред различитог предмета оцењивања, наставницима се саветује да примењују и различите поступке у оцењивању. С тим у вези, пожељно је да се у оквиру евалуације подстиче сарадња између наставника и ученика тако што ће наставник упућивати ученике у циљеве учења, задатке и очекиване резултате. Такође, изузетно је важно подстицати ученике на вршњачко и самостално оцењивање. У примени вршњачког тестирања потребно је од ученика тражити конструктивне исправке и предлоге (како језичке, тако и нејезичке природе). Пожељно је да наставник усмерава ученике и на самостално оцењивање које је релевантно и за целоживотно учење.