Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Хемија, неметали и графичарство

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Хемија, неметали и графичарство („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 14/18, 7/19, 9/19, 12/20, 1/21, 9/21, 2/22, 3/23, 9/23 и 5/24), после плана и програма наставе и учења за образовни профил израђивач хемијских производа, додаје се план и програм наставе и учења за образовнe профиле техничар фотографије, техничар графичке дораде и техничар за управљање отпадом, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

Планови и програми наставе и учења за образовне профиле техничар фотографије, техничар графичке дораде и техничар за управљање отпадом остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар фотографије” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/24);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар графичке дораде” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 15/23);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар за управљање отпадом” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/23).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Хемија, неметали и графичарство („Просветни гласник”, бр. 11/93, 1/94, 6/95, 8/96, 15/97, 7/02, 10/05, 15/05, 7/08, 11/08 и 8/09 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/13, 11/13, 14/13, 12/15, 7/19, 12/20, 1/21, 9/21, 4/23 и 9/23), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовне профиле фотограф и техничар графичке дораде;

2) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Хемија, неметали и графичарство („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/14, 12/15, 3/18 и 4/19), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил техничар за рециклажу.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Хемија, неметали и графичарство за образовне профиле фотограф и техничар графичке дораде, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Хемија, неметали и графичарство за образовне профили техничар за рециклажу, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-66/1/2024-03

У Београду, 30. јула 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Листа изборних програма према програму образовног профила

Рб	Листа изборних програма	РАЗРЕД
Рб	Листа изборних програма	I	II	III	IV
Стручни програми
1	Основe технологије графичке припреме			2
2	Анимација			2
3	Основe технологије штампе и графичке дораде				2
4	Цртање и сликање				2

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова	УКУПНО часова
Час одељењског старешине	70	70	70	60	270
Додатни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Допунски рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Припремни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Екскурзија	до 3 дана	до 5 дана	до 5 наставних дана	до 5 наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе	2 часа недељно
Трећи страни језик	2 часа недељно
Други предмети*	1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго)	30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге)	15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе	2 радна дана

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су раније објављени.

Остваривање школског програма по недељама

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Разредно часовна настава	35	35	35	30
Менторски рад (настава у блоку, пракса)	2	2	2	4
Обавезне ваннаставне активности	2	2	2	2
Матурски испит				3
Укупно радних недеља	39	39	39	39

Подела одељења на групе

разред	предмет/модул	годишњи фонд часова			број ученика у групи -до
разред	предмет/модул	вежбе	практична настава	настава у блоку	број ученика у групи -до
I	Практична настава		210	60	10
II	Визуелне комуникације	70			15
	Дигитално обликовање фотографије	70			15
	Дигитална графика и интернет обликовање	70			15
	Практична настава		210	60	10
III	Дигитално обликовање фотографије	70			15
	Пословна комуникација	70			15
	Практична настава		420	60	10
IV	Практична настава		360	120	10
IV	Предузетништво	60			15

Подела одељења у групе када се реализује по дуалном моделу

разред	предмет/модул	годишњи фонд часова				број ученика у групи -до
разред	предмет/модул	вежбе	практична настава	учење кроз рад	настава у блоку	број ученика у групи -до
I	Практична настава		210		60	10
II	Визуелне комуникације	70				15
	Дигитално обликовање фотографије	70				15
	Дигитална графика и интернет обликовање	70				15
	Практична настава	70	210		60	10
III	Дигитално обликовање фотографије	70				15
	Пословна комуникација	70				15
	Практична настава			420	60	10
IV	Практична настава			360	120	10
IV	Предузетништво	60				15

Назив предмета: Хемија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70
II	35	-	-	-	35

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним хемијским појмовима, процесима и законитостима ради разумевањa и тумачењa појава у природи;

– Развијање знања ученика о дисперзним системима;

– Упознавање ученика са неорганским и органским једињењима, могућностима примене у графичкој индустрији и њиховом утицају на човека и животну средину;

– Унапређивање знања у облстима колоидне хемије, хемијске термодинамике и електрохемије;

– Развијање позитивних ставова ученика према заштити животне средине и очувању људског здравља;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: Први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Основни појмови у хемији	20	-	-	-
2.	Својства неорганских супстанци	15	-	-	-
3.	Структура и својства органских супстанци	10	-	-	-
4.	Класе једињења са кисеоником и азотом	25	-	-	-

Разред: Други


		Т	В	ПН	Б
1.	Колоидна хемија	10	-	-	-
2.	Хемијска термодинамика	10	-	-	-
3.	Електрохемија	15	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Први

НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови у хемији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише структуру, својства и промене супстанци хемијским симболима, формулама и једначинама;

– прикаже електронску конфигурацију атома и јона;

– повеже конфигурацију атома са положајем елемента у Периодном систему, реактивношћу елемента и типом хемијске везе коју може да гради;

– наведе везу између елемената из периодног система елемената са њиховом применом у графичкој индустрији;

– прикаже грађење хемијске везе на примерима;

– објасни утицај хемијских веза на својства супстанци и њихов значај за живи свет;

– прикаже хемијске формуле/називе најважнијих једињења које се користе у свакодневном животу и струци;

– класификује дисперзне системе према величини честица;

– наведе примере примене дисперзних система у свакодневном животу;

– изведе стехиометријски прорачун на основу познатих података;

– објасни рН вредност киселе, неутралне и базне средине;

– прикаже на различите начине (моларна, процентна, молски удео) израчунату концентрацију раствора;

– препозна на основу назива и хемијске формуле примере киселина, база и соли у свакодневном животу и струци;

– пише хемијске формуле и називе најважнијих киселина, база и соли које се користе у свакодневном животу и струци.

– Појам и врсте супстанци и њихово приказивање хемијским симболима, формулама и једначинама;

– Грађа атома, атомски и масени број и релативна атомска и молекулска маса;

– Изградња електронског омотача атома и електронска конфигурација атома;

– Периодни систем елемената и периодична својства елемената;

– Хемијске везе (јонска, ковалентна, водонична и метална);

– Дисперзни системи;

– Растворљивост и израчунавања на основу растворљивости супстанце;

– Хемијска израчунавања (количина супстанце, моларна маса и концентрација и масени удео);

– Киселине (подела, номенклатура, добијање и својства);

– Базе (подела, номенклатура, добијање и својства);

– Соли (подела, номенклатура, добијање и својства);

Кључни појмови: смеша, атом, електронска конфигурација, хемијске везе, рН, стехиометрија, хемијске реакције, киселине, базе, соли.

НАЗИВ ТЕМЕ: Својства неорганских супстанци

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује физичка и хемијска својства метала, неметала и металоида;

– повезује својства и положај елемента у Периодном систему;

– објасни физичка и хемијска својства метала s- и p-блока, њихових важнијих једињења и њихову свакодневну примену у живој и неживој природи;

– објасни општа својства, значај и примену метала d-блока, као и њихових најважнијих једињења;

– објасни карактеристична својства водоника, кисеоника;

– објасни карактеристична својства угљеника, азота, фосфора, сумпора;

– објасни карактеристична својства хлора, јода и њихових важнијих једињења;

– објасни физичка и хемијска својства силицијума и његових једињења која се користе у свакодневном животу и у струци;

– повеже својства елемената са налажењем у неживој и живој природи, њиховим значајем и применом;

– критички размотри употребу неорганских супстанци, њихов утицај на здравље људи и животну средину.

– опише мере предострожности у раду са неорганским супстанцама које улазе у састав комерцијалних производа, начине складиштења и одлагања супстанци и амбалаже сагласно принципима Зелене хемије и одрживог развоја.

– Периодичне промене својстава метала у Периодном систему;

– Налажење метала, неметала и њихових једињења у природи;

– Физичка и хемијска својства метала s- и p-блока и њихова примена у свакодневном животу и струци;

– Физичка и хемијска својства метала d-блока (Cr, Mn, Fe, Co, Ni, Cu, Zn, Cd, Аg, Hg) и њихових легура које се користе у свакодневном животу и струци;

– Физичка и хемијска својства водоника, кисеоника и њихових важнијих једињења која се користе у свакодневном животу;

– Физичка и хемијска својства yгљеника, азота, фосфора, сумпора и њихових важнијих једињења која се користе у свакодневном животу и у струци;

– Физичка и хемијска својства хлора, јода и њихових једињења која се користе у свакодневном животу и у струци;

– Физичка и хемијска својства силицијума и његових једињења која се користе у свакодневном животу и у струци;

– Употреба и одлагање неорганских супстанци.

Кључни појмови: неметали, метали, неорганске супстанце.

НАЗИВ ТЕМЕ:Структура и својства органских супстанци

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни састав и поделу органских једињења;

– објасни појам функционалне групе;

– објасни грађу и својства угљоводоника и њихову примену у графичкој индустрији;

– објасни добијање нафте и њених деривата;

– објасни хемијске особине алкил-халогенида;

– опише дејство халогенида на засићене, незасићене и ароматичне угљоводонике;

– објасни улогу ароматичних угљоводоника у графичкој технологији;

– објасни утицај органских једињења на животну средину.

– Састав и подела органских једињења;

– Појам функционалне групе органских једињења;

– Природа везе у органским једињењима (хомолитичко и хетеролитичко раскидање везе);

– Грађа и својства угљоводоника;

– Ароматични угљоводоници;

– Добијање нафте и њених деривата;

– Халогени деривати угљоводоника;

– Утицај органских супстанци на животну средину.

Кључни појмови: функционална група, угљоводоници, нафта, органске супстанце.

НАЗИВ ТЕМЕ: Класе једињења са кисеоником и азотом

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни основне карактеристике кисеоничних органских једињења;

– објасни начин добијања и номенклатуру алкохола по IUPАC-у;

– објасни физичка и хемијска својства алкохола;

– објасни номенклатуру алдехида и кетона по IUPАC-у;

– објасни начин добијања алдехида и кетона;

– наведе физичка и хемијска својства алдехида и кетона;

– наведе поделу карбоксилних киселина;

– објасни начин добијања и својства карбоксилних киселина;

– објасни физичка и хемијска својства карбоксилних киселина;

– наведе деривате карбоксилних киселина;

– објасни добијање и примену нитро једињења;

– наведе начин добијања и својства амина;

– објасни начин добијања и својства аминокиселина;

– наведе заједничке реакције аминокиселина

– наведе примену органских супстанци у графичкој индустрији;

– увиђа значај рационалне употребе органских супстанци које се користе у графичкој индустрији.

– Подела и номенклатура алкохола;

– Физичка и хемијска својства алкохола;

– Феноли-номенклатура, физичка и хемијска својства;

– Eтри- номенклатура, физичка и хемијска својства;

– Добијање алдехида и кетона;

– Добијање и својства карбоксилних киселина;

– Класификација нитро једињења;

– Основна својства амина;

– Добијање, својства и подела аминокиселина;

Кључни појмови: алкохоли, феноли, алдехиди, кетони, карбоксилне киселине, аминокиселине.

Разред: Други

НАЗИВ ТЕМЕ: Колоидна хемија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам колоидни систем;

– наведе кинетичке, површинске и оптичке особине колоидних система;

– разликује електрокинетичке појаве;

– објасни појаве коагулација, пептизација, гелирање и бубрење;

– наведе принципе формирања и растварања колоидних система.

– Подела и особине колоидних система;

– Образовање дисперзних колоидних система;

– Кинетичке, површинске и оптичке појаве;

– Електрокинетичке појаве;

– Формирање и растварање колоидних система.

Кључни појмови: колоидни системи, електрокинетика, коагулација, пептизација, гелирање, бубрење.

НАЗИВ ТЕМЕ: Хемијска термодинамика

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појмове: термодинамички систем, унутрашња енергија, количина топлоте;

– објасни први и други принцип термодинамике;

– објасни појам енталпије;

– разликује ендотермне и егзотермне реакције;

– објасни топлотне ефекте на примерима из свакодневног живота и струке.

– Термодинамички систем, повратни и неповратни процеси;

– Први и други принцип термодинамике;

– Енталпија, топлота стварања, растварања једињења и неутрализације;

– Егзотермне и ендотермне реакције;

– Топлотни ефекат.

Кључни појмови: термодинамички систем, енталпија, егзотермне и ендотермне реакције, топлотни ефекат.

НАЗИВ ТЕМЕ: Електрохемија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни својства електролита и њихов значај у свакодневном животу и струци;

– прикаже примере електролитичке дисоцијације;

– објасни оксидоредукционе реакције на примерима из свакодневног живота и струке;

– прикаже реакцију оксидоредукције помоћу хемијске једначине пратећи електрохемијски низ елемената;

– објасни појам електромоторна сила и електродни потенцијал;

– разликује проводнике прве и друге врсте;

– опише галвански спрег и његову примену;

– наведе основне принципе галванотехнике који се примењују у графици;

– објасни процесе у хемијским изворима електричне струје, процес електролизе и корозије на примерима из свакодневног живота и струке.

– Електролитичка дисоцијација, степен дисоцијације;

– Оксидо-редукциони процеси и електрохемијски низ елемената;

– Хемијски извори електричне енергије (примарни и секундарни);

– Процес електролизе и електрохемијска корозија;

– Фарадејеви закони електролизе;

– Принципи галванотехнике и њена примена у графици.

Кључни појмови: електролитичка дисоцијација, оксидо-редукциони процеси, електролиза, корозија, галванотехника.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Облик и место реализације наставе: Настава се реализује кроз теоријске часове у учионици или кабинету.

Препоруке за планирање наставе: На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваке теме, ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.

Програм наставе и учења оријентисан на исходе даје наставнику већу слободу у осмишљавању и планирању наставе и учења. При планирању наставе и учења важно је имати у виду да се исходи разликују по потребном времену за њихово постизање. Предложени број часова за обраду тема је оријентациони. Зависно од других предмета у наставном плану образовног профила за које је потребно предзнање из хемије, предзнања ученика и компетенција које је потребно да развију током средњошколског образовања, наставник одлучује о потребном броју часова за сваку тему. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Препоруке за остваривање наставе: Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију).

Први разред:

1. Основни појмови у хемији

На основу стеченог знања у основној школи ученици описују структуру атома елемената користећи: Z, A, N(p+), N(e−), N(n0) и проширују знање о распореду електрона по нивоима у атомима разматрањем електронске конфигурације атома елемената. Повезују електронску конфигурацију атома елемената с положајем елемента у Периодном систему (одређују групу и периоду у којој се елемент налази), периодичним трендовима и физичким и хемијским својствима елемената. Наводе шта су изотопи, описују их користећи се појмовима масени и атомски број, и одређују број елементарних честица у изотопима.

Ученици објашњавају и представљају формирање ковалентне и јонске везе на одговарајућим примерима и објашњавају својства супстанци према типу хемијске везе, геометријском облику молекула или кристалном систему. Металну везу (електростатичко привлачење) разматрају у оквиру кристалне структуре коју чине позитивни јони метала окружени делокализованим електронима, и према томе објашњавају физичка својства метала као што су савитљивост, дуктилност, топлотна проводљивост, температура топљења и електрична проводљивост. Објашњавају када се формира водонична веза и како она утиче на физичка својства супстанци (на пример, температуре топљења и кључања воде, густина воде у чврстој и течној фази). Објашњавају како молекули међусобно интерагују, тј. међумолекулске интеракције и како се оне одражавају на физичка својства супстанци.

Стечено знање из основне школе о хетерогеним и хомогеним смешама ученици проширују новим појмовима о суспензијама, емулзијама, колоидима и правим растворима. Објашњавају значај и примену дисперзних система у свакодневном животу и струци, и повезују колигативна својства раствора с применом у свакодневном животу. Према потребама у свакодневном животу и струци изражавају квантитативни састав раствора, изводе потребна израчунавања и припремају растворе одређеног састава.

Ученици пишу називе и формуле најзначајнијих киселина, база и соли. У објашњавaњу шта су киселине, базе, соли посебно дати значај примерима из свакодневног живота и струке (киселинско-базна својстава комерцијалних производа која се примењују за уклањање каменца, одмашћивање рерни, чишћење сливника). На тај начин утврђују повезаност својстава киселина и база с практичном применом ових једињења.

Ученици проширују знање о киселости раствора и рН-скали на примерима из свакодневног живота (на пример, средства за одржавање хигијене, козметички препарати, прехрамбени производи, телесне течности), што им помаже у разумевању информација о рН вредности на етикетама различитих производа.

У оквиру теме ученици примењују знање о квалитативном и квантитативном значењу хемијске једначине којом се представља одређена хемијска промена и изводе стехиометријска израчунавања.

2. Неорганске супстанце у природи и пракси

На почетку теме ученици разматрају заступљеност елемената у неживој и живој природи, и повезују налажење елемената у природи (у елементарном облику и у једињењима) са структуром атома, односно реактивношћу елемената.

Физичка својства метала уче у прегледу кроз групе и периоде. Хемијска својства метала 1. и 2. групе ПСЕ уче на изабраним примерима, објашњавају базност оксида, јачину хидроксида, заступљеност једињења метала s-блока у природи, наводе практични значај тих једињења, као и важност катјона појединих метала за живе организме. Примењују знање о електролизи приликом разматрања добијања метала s-блока. Током изучавања својстава метала p-блока (Al и Pb) разматрају њихова редукциона својства, објашњавају реакцију алуминотермије, као и амфотерност, и хемијским једначинама представљају реакције метала, њихових оксида и хидроксида са киселинама и растворима алкалних хидроксида.

Приликом изучавања својстава метала d-блока (Mn, Fe, Co, Ni, Cu, Zn, Cd, Аg, Hg), ученици на основу опажених промена у демонстрираним огледима пишу једначине оксидоредукционих реакција метала (гвожђа, бакра и цинка) са разблаженим, односно концентрованим киселинама чији анјони имају оксидациона својства, закључују шта су производи реакција зависно од концентрације киселина (које соли настају, које је оксидационо стање метала, који се оксиди неметала издвајају), да ли долази до пасивизације метала у контакту с киселинама и од чега то зависи.

У оквиру разматрања практичне примене метала, ученици би требало да сазнају о начинима заштите метала од корозије, о легирању метала у циљу добијања материјала са бољим својствима за одређену намену и о легурама које се најчешће користе. Упоређују физичка и хемијска својства метала и њихових легура (отпорност на корозију, проводљивост топлоте и електричне струје, ковност, могућност обликовања, отпорност на ломове, еластичност, тврдоћу) и на примерима различитих легура указују на везу између састава легуре и практичне примене.

Ученици описују различите алотропске модификације сумпора, фосфора, угљеника и кисеоника. Објашњавају физичка и хемијска својства неметала и њихових најважнијих једињења која се практично примењују у свакодневном животу и струци. Кроз тему ученици критички разматрају утицаје неорганских супстанци на животну средину. На крају обраде теме, на примерима разматраних једињења у теми, ученици систематизују знања о карактеристичним својствима оксида, киселина, хидроксида и соли.

3. Структура и својства органских супстанци

Од ученика се очекује да објасне бројност и значај класификације органских једињења, да разликују класе једињења на основу функционалне групе. Ученици. На основном нивоу очекује се да ученици пишу формуле и називе органских једињења по IUPAC номенклатури, познају уобичајене (тривијалне) називе органских једињења која под тим називом имају велику практичну примену, објашњавају разлике између ацикличних и цикличних угљоводоника, засићених и незасићених ацикличних угљоводоника, између алицикличних и ароматичних угљоводоника и повезују разлике у угљоводоничном низу и функционалним групама у молекулима са својствима угљоводоника. Ученици идентификују, објашњавају и илуструју врсте изомерије угљоводоника. На вишем нивоу, повезују хемијску реактивност са структуром молекула угљоводоника и пишу једначине хемијских реакција оксидације, супституције, адиције и полимеризације. Повезују својства угљоводоника са њиховом практичном применом, као и са утицајима на животну средину. Разматрају номенклатуру, физичка и хемијска својства и практичну примену халогених деривата угљоводоника.

4. Класе једињења са кисеоником и азотом

Ученици проширују знање стечено у основној школи о физичким и хемијским својствима органских једињења са кисеоником као што су алкохоли, алдехиди, кетони, карбоксилне киселине. При објашњавању физичких својстава органских једињења са кисеоником (температура топљења и кључања, растворљивост у води и неполарним растварачима), очекује се да ученици на основном нивоу примењују знање о хемијским везама, о могућности грађења водоничне везе, о међумолекулским интеракцијама, о утицају поларности функционалне групе и утицају дужине угљоводоничног низа на растворљивост једињења. На вишем нивоу ученици пишу једначине супституције, адиције и елиминације представника наведених класа зависно од функционалне групе у њиховим молекулима и услова под којима се хемијске реакције одвијају. Разматрају типове изомерије, посебно оптичку изомерију. У оквиру теме ученици сазнају о номенклатури и физичким и хемијским својствима амина. Поред тога, уче о нитроједињењима и њиховом практичном значају. Знање о хетероцикличним једињењима служи као основ за разумевање садржаја следеће теме, обухвата познавање биолошке активности природних или синтетичких хетероцикличних једињења и њиховог практичног значаја. Кроз тему ученици сазнају о најзначајнијим представницима класа органских једињења, познатим из свакодневног живота и струке, стичу увид о заступљености органских једињења у природи, њиховим својствима, улози у добијању различитих органских супстанци као комерцијалних производа, њиховом значају и утицају на здравље људи. Сазнају о хемијском саставу и значају синтетичких комерцијалних органских производа (боје, вештачка влакна...), као и о својствима и примени органских полимера (пластика, гума). При томе је важно да размотре оне органске супстанце које су посебно важне за изабрану струку, али и оне које имају важну улогу у живим организмима.

Други разред:

1. Колоидна хемија

Ученици проширују знање из посебних области хемије као што је колоидна хемија, где детаљније уче о подели и особинама колоидних система. Ученици на основном нивоу примењују знање о дисперзним системима, наводе кинетичке, површинске и оптичке особине колоидних система. На вишем нивоу ученици треба да објасне вискозност колоидних система, коагулацију, пептизацију, гелирање и бубрење, као и принципе формирања и растварања колоидних система. Посебно нагласити примену колоидних система у свакодневном животу и струци.

2. Хемијска термодинамика

Ученици објашњавају да се током физичких и хемијских промена супстанци ослобађа или троши енергија, повезују промене енергије током хемијских реакција са раскидањем и успостављањем хемијских веза, према топлотном ефекту разликују егзотермне и ендотермне промене и повезују их с применом у свакодневном животу и струци. Примењују знање о енталпији за квалитативно и квантитативно објашњавање променe енергије током хемијскe реакцијe, тј. изводе израчунавања ΔrH. Ученици објашњавају топлотне ефекте на примерима из свакодневног живота и струке.

3. Електрохемија

Ученици пишу једначине оксидоредукционих рекација, одређују коефицијенте и идентификују оксидациона и редукциона средства. Објашњавају процесе у хемијским изворима струје, као и процес електролизе и корозије. Наводе примере оксидоредукционих реакција у свакодневном животу, струци или индустријској производњи. Процес електролизе и електрохемијске корозије повезати са процесима који се могу одвијати и у радионицама графичке индустрије. Кроз тему ученици сазнају о Фарадејевим законима електролизе, електромоторној сили, електродном потенцијалу, разликују хемијске и електрохемијске реакције. Знање о принципима галванотехнике, галванским спреговима и елементима служи као основ за разумевање примене у свакодневном животу и струци.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној на достизање исхода вреднује се процес и продукти учења. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да побољша учење и резултат. Свака активност је прилика за процену напредовања и пружање повратне информације (формативно оцењивање), а ученике треба оспособљавати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета.

Праћење напредовања ученика требало би да обухвати све нивое презентовања хемијских садржаја: макроскопски, честични и симболички ниво. Питањима би требало подстицати ученике да предвиде шта ће се десити, да оправдају избор, објасне зашто се нешто десило и како се десило, повежу различите области садржаја, препознају питања постављена на нови начин, извуку корисне податке, али и да процењују шта нису разумели. Ученике би требало охрабривати да презентују, објашњавају и бране стратегије које користе у решавању проблема. Тиме се они подстичу да реструктуирају и организују садржај на нов начин, издвајају релевантан део садржаја за решавање проблема, цртају дијаграме, анализирају везе између компоненти, објашњавају како су решили проблем или трагају за различитим начинима решавања проблема. Улога наставника је да води питањима или сугестијама резоновање ученика, као и да пружа повратне информације. На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења.

Оцењивање (сумативно проверавање) је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања циља, исхода и стандарда постигнућа. Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа и писмене провере. Важно је да активности ученика у процесу наставе и учења, формативног и сумативног проверавања буду усаглашене према очекиваним исходима, и да се приликом оцењивања од ученика не очекује испуњавање захтева за које нису имали прилику да током наставе развију потребна знања и вештине.

Наставник континуирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика, и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Преиспитивање наставе према резултатима које постижу ученици је важна активност наставника и подразумева промену у методама наставе и учења, активностима и задацима ученика, изворима за учење, наставним средствима, тако да се ученицима обезбеди напредовање ка бољим постигнућима.

Назив предмета: Историја фотографије

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70
II	35	-	-	-	35

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са развојем фотографије од открића до данас;

– Упознавање ученика са развојем материјала за израду сочива и објектива;

– Упознавање ученика са развојем фотографских камера;

– Развијање знања о врстама фотоматеријала и њиховом обрадом;

– Проширивање знања ученика о основним принципима фотооптике који описују понашање светлости у оптичким системима;

– Упознавање ученика са најпознатијим фотографима и њиховим фотографијама 19, 20. и 21. века;

– Развијање сензибилитета и естетских критеријума за уметничке изразе у фотографској делатности.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Пут до прве трајне фотографије	12	-	-	-
2.	Развој фотоматеријала и њихова обрада	30	-	-	-
3.	Развој оптике и фотоапарата	28	-	-	-

Разред: други

	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Најпознатији фотографи 19. века	20	-	-	-
2	Најпознатији фотографи 20. и 21. века	15	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Пут до прве трајне фотографије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише проналаске који су претходили открићу фотографије и

њихову улогу у развоју фотографије;

– објасни поступак тамњења сребрних соли – фосфоренција;

– објасни репродукцију цртежа помоћу фотоосетљивих површина;

– опише настајање прве трајне фотографије;

– објасни поступак дагеротипије;

– објасни поступак талботипије;

– објасни поступак употребе колодијумских плоча као фотоматеријала;

– опише нову еру производње фотографских материјала;

– опише поступак масовне производње рол филма КОДАК као фотоматеријала.

– Камера обскура (употреба у сликарству и веза са фотографијом);

– Јохан Шулц – фосфоренција;

– Томас Веџвуд – репродукција цртежа помоћу фотоосетљивих површина;

– Нисефор Ниепс -прва трајна фотографија;

– Луј Дагер – дагеротипија;

– Хенри Фокс Талбот – талботипија;

– Ле Греј, Фредрик Арчер – колодијумске плоче;

– Ричард Лич Медокас;

– Џорџ Истман – рол филм KODAK.

Кључни појмови: камера обскура, фосфоренција, дагеротипија, талботипија, колодијумске плоче, рол филм Кодак.

НАЗИВ ТЕМЕ: Развој фотоматеријала и њихова обрада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише црно-бели фото материјал;

– опише фотоматеријал у боји;

– објасни основе фотохемијског принципа настајања фотографије под дејством светлости на фотоматеријал;

– дефинише појам ”латентне слике”;

– опише примену фотохемије;

– објасни начин правилног одлагања и складиштења отпадног материјала (искоришћене амбалаже, истеклих фотографских хемикалија, материјала);

– објасни фотоемулзију као најбитнији слој код црно-белих и фотоматеријала у боји;

– опише фазе обраде црно-белог позитив и негатив фотоматеријала;

– разликује осветљену, развијену и фиксирану слику на фотоматеријалу;

– опише настајање прве фотографије у боји;

– опише фазе обраде позитив и негатив фотоматеријала у боји;

– опише дијапозитив;

– опише обраду дијапозитива;

– опише ретуширање фотографија.

– Појам, грађа и својства црно-белог фотоматеријала;

– Појам, грађа и својства фотоматеријала у боји;

– Фотохемијски принцип настајања фотографије;

– Латентна слика;

– Примена фотохемије;

– Одлагање и складиштење отпадног фотоматеријала;

– Фотоемулзија;

– Обрада црно-белог позитив и негатив фотоматеријала;

– Џејмс Максвел – прва фотографија у боји;

– Луј ду Хаурон – прва колор слика са мешањем боја;

– Обрада позитив и негатив фотоматеријала у боји;

– Осветљена, раѕвијена и фиксирана слика;

– Појам и својства дијапозитива;

– Обрада дијапозитива;

– Ретуширање фотографија.

Кључни појмови: фотоматеријали, латентна слика, фотохемија, дијапозитив, ретуширање фотографија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Развој оптике и фотоапарата

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни развој материјала за израду сочива у објективу;

– наведе врсте и карактеристике сочива;

– објасни основне принципе фотооптике – настајање слике помоћу светлости у сабирним и расипним сочивима;

– објасни грешке код сочива;

– објасни етапе развоја објектива;

– разликује конструкцију првих камера;

– објасни етапе развоја камере;

– опише изглед камера, сочива и пратеће опреме;

– објасни функцију првих камера, сочива и пратеће опреме;

– наведе етапе раног развоја камере;

– опише развој сочива и објектива као важних делова за квалитет

фотографија;

– опише развој и употребу камера током времена;

– упореди карактеристике различитих врста камера.

– Сочива (фотоматеријали за израду сочива, врсте и грешке);

– Основни принципи фотооптике – настајање слике помоћу светлости у сабирним и расипним сочивима;

– Пут од ”првог” објектива до све сложенијих објектива;

– Развој камере;

– Камера са четири сочива за ”carte-de-visite”;

– Камера са магацином за стаклене плоче;

– Камера пиштољ Томаса Скаифеа – претеча камере за новинску

фотографију;

– Појава рефлексних камера у фотографији – Томас Сатон;

– Камера са рол-филмом – Кодак;

– Камера малог формата – Лајка;

– Рефлексна камера малог формата.

Кључни појмови: сочива, развој објектива, камера.

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Најпознатији фотографи 19. века

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише историјски оквир фотографије као уметности;

– образложи утицај фотографије на друштво и културу;

– наведе карактеристике раних фотографских портрета и пејзажа;

– опише утицај фотографије на новинарство;

– објасни утицај фотографске забелешке на проучавање историје;

– опише утицај фотографије на научна и медицинска истраживања;

– наведе значајне фотографе 19. века у свету;

– опише развој фотографије у Србији 19. века;

– анализира фотографије 19. века примењујући естетска начела.

– Рани фотографски портрети и пејзажи;

– Фотографски записи и индустријски развој;

– Новински догађаји и тренутне слике;

– Научна и медицинска фотографија;

– Фотографисање историјских догађаја;

– Фотографија у штампи, покрета и хронографија;

– Уметничка фотографија 19. века – пикторијализам;

– Значајни фотографи 19. века;

– Фотографија у Србији 19. века;

Кључни појмови: фотографија 19. века, значајни фотографи 19. века, пикторијализам.

НАЗИВ ТЕМЕ: Најпознатији фотографи 20. и 21. века

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише развој фотографске уметности у модерном добу;

– представи нове улоге фотографије;

– објасни везу фотографије и модерне ликовне уметности;

– наведе значајне фотографе 20. века;

– опише нове технологије у фотографији;

– објасни односе фотографије и дигиталних медија;

– објасни улогу и значај фотографије у промоцији;

– објасни улогу и значај фотографије у свакодневном животу;

– наведе значајне фотографе 21. века;

– анализира фотографије 20. и 21. века примењујући естетска начела.

– Улога фотографије у модерном добу;

– Фотографија и модерна ликовна уметност;

– Фотографи 20. века;

– Улога фотографије у савременом добу;

– Нове технологије у фотографији;

– Фотографија и дигитални медији;

– Улога фотографије у промоцији и свакодневном животу;

– Значајни фотографи 21. века.

Кључни појмови: фотографија 20. и 21. века, значајни фотографи 20. и 21. века.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе и место реализације: Фотографија је предмет који се изучава у првој и другој години кроз теоријску наставу. У првој години ученици имају два часа недељно када је препорука за организацију наставе да се по недељама реализује двочас. У другој години ученици имају један час недељно. Часови се могу реализовати у учионици или специјализованој учионици или кабинету за фотографију.

Препоруке за планирање наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Препоруке за остваривање наставе:

Први разред

Циљ теме Пут до прве трајне фотографије је да ученици науче како је настала прва трајна фотографија. Кроз конкретне примере упознати ученика са хронологијом у настанку прве трајне фотографије. Препорука је стимулисати ученика да кроз самостално истраживање и уз помоћ наставника уоче предности и недостатке дагеротипије и талботипије. Анализирати са ученицима утицај развоја рол филма на развој фотоапрата.

Циљ теме Развој фотоматеријали и њихова обрада је да ученици науче о развоју фотоматеријала и њиховој обради. У овој теми потребно је ученицима приближити својства и грађу црно-белог фотоматеријала, фотоматеријала у боји и дијапозитива. Препорука је да се ученицима на часу покаже позитив и негатив црно-белог фотоматеријала и фотоматеријала у боји као и дијапозитива.

Приликом обрађивања теме фотохемија треба се ослонити на предзнање ученика из хемије тачније на њихово предзнање о халогеним елементима.

Циљ теме Развој оптике и фотоапарата је упознати ученике са главним фазама у развоју оптичког материјала и објектива као фотоапарата. Обратити пажњу на хронологију настанка и развоја фотоапарата као и предности у односу на претходни фотоапарат и мане које је тај фотоапарат имао.

Приликом реализације ове теме потребно је ослонити се на предзнање ученика из физике. Такође у овој теми је потребно са ученицима обрадити и навести главне грешке у сочивима које утичу на настајање слике у фотоапарату. Скренути им пажњу како је први фотоапарат имао сочиво као претечу објектива, а имао је грешку сферне аберације и за доба када је настао сматрао се јако добрим објективом.

Други разред

Циљ теме Најпознатији фотографи 19. века је упознавање ученика са важним фотографима 19. века. Приликом остваривања ове теме потребно је ученицима показивати што више фотографија које су настале у овом веку од сваког значајног фотографа (Надар, Саломон, Луј Пирсон, Андре Диздери, Етијен Каржа, Џулија Маргарет Камерон, Алфред Штиглиц, Анастас Јовановић, Милан Јовановић, Риста Маријановић). Упоређивањем фотографија аутора из истог времена треба анализирати фотографије, дискутовати о њима те на тај начин неговати сензибилитет према фотографијама и примену естетских начела приликом гледања фотографија.

Циљ теме 20. и 21. века је упознавање ученика са важним фотографима 20. и 21. века. Приликом остваривања ове теме потебно је ученицима показивати што више фотографија које су настале у 20. и 21. веку од сваког значајног фотографа (Кобурн, Пол Странд, Ласло Мохоли Нађ, Ман Реј, Андре Керстез, Сесил Битон, Јусуф Карш, Халсман, Аведон). Упоређивањем фотографија аутора из истог времена треба анализирати фотографије, дискутовати о њима те на тај начин неговати сензибилитет према фотографијама и примену естетских начела приликом гледања фотографија.

Садржаје једне теме није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу тему. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима уз што чешћу демонстрацију изгледа и рада конкретних врста фотоапарата и објектива који су се некада користили. У случају да школа нема све врсте фотоапарата, објектива и друге опреме потребно је да нађе едукативне садржаје на интернету који описују рад уређаја како би што сликовитије приказао ученицима све наведено. Ученици који имају своје старије фотоапарате могу их донети на часове како би на њима демонстрирали рад тих фотоапарата осталим ученицима у одељењу.

Настава овог предмета у другој години захтева стално коришћење репродукција фотографија (из периода 19. 20. и 21. века), филмова, припремљених презентација приликом предавања нове материје, али и приликом утврђивања и понављања потребно је користити те исте материјале. У случају да школа нема репродукције фотографија потребно је да наставник нађе едукативне садржаје на интернету и да их на тај начин покаже ученицима.

У оквиру сваке теме, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Упутити ученике да посете изложбе фотографија. Посетити са ученицима изложбе фотографија. Приликом посете изложбе фотографија ученике треба подсетити како да посматрају фотографију, како да је анализирају. Са ученицима тада треба дискутовати о најбољим и по њима најлошијим фотографијама на тој изложби. Мотивисати их да причају зашто су им баш те фотографије најбоље односно најгоре. Мотивисати их да опишу осећања који приликом посматрања фотографије доживљавају. Упутити ученике на јако поучне веб странице као што је фотомузеј- виртуелни музеј српске и светске фотографије.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из физике, хемије, практичне наставе и технологије фотографије.

Препоручене пројектне активности: у току школске године организовати пројектне задатке. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Предлог тема за пројектне задатке је следећи:

Први разред

1. Хронолошки приказ развоја фотоматеријала до прве трајне слике;

2. Приказ црно белог материјала и његова обрада;

3. Приказ фотоматеријала у боји и његова обрада;

4. Приказ настајања слике код сабирног и расипног сочива;

5. Грешке код сочива;

6. Хронолошки приказ развоја објектива;

7. Хронолошки приказ развоја фотоапарата.

Други разред

1. Фотограф 19. века и његове фотографије;

2. Фотограф 20. века и његове фотографије;

3. Фотограф 21. века и његове фотографије.

Наставник, у сарадњи са ученицима, другим наставницима, локалном средином и партнерским компанијама може одабрати и друге теме за пројектне задатке, сличне по садржају и сложености. Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно:

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних техничких средстава за израду пројекта, дефинисати поступак израде и користити одговарајуће каталоге и приручнике. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад.

Приказати и презентовати урађене пројекте одељењу или широј заједници. Коментарисати и анализирати представљене пројекте заједно са ученицима. Разговарати о тешкоћама на које су ученици наилазили током реализације пројекта и на које начине су их превазишли.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја пројектног задатка, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање, првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, пројектним задатком, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Током трајања тема реализовати најмање два теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор нарочито у другој години када се буду обрађивали фотографи и њихове фотографије у 19., 20. и 21. веку.

У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. Предлог за сумативно оцењивање:

– пројектни рад,

– активност на часу,

– домаћи задатак,

– плакат,

– презентација,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшће у групном рaду.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Назив предмета: Технологија фотографије

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70
II	70	-	-	-	70
III	70	-	-	-	70
IV	60	-	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са радом у фотографском студију и фотолабораторији;

– Упознавање ученика о аналогној и дигиталној техници и технологији фотографије;

– Упознавање ученика са радом фото-апарата и додатном фотографском опремом;

– Развијање знања ученика о карактеристикама и избору фотографског материјала;

– Унапређивање знања ученика о регулисању, мерењу и управљању светлом;

– Развијање знања ученика о фотооптици и њеној примени;

– Упознавање ученика са различитим жанровима фотографије;

– Подстицање интересовања ученика за рад у фотографском студију са вештачком расветом и додатном опремом;

– Развијање свести ученика за креативан, рентабилан и безбедан начин рада.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Фотографски студио и фотографска лабораторија	16	-	-	-
2	Фотo-апарат и објектив	12	-	-	-
3	Експонометријски параметри	16	-	-	-
4	Врсте светлости и мерења	14	-	-	-
5	Дубинска оштрина	12	-	-	-

Разред: други

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Фотографски жанрови	20	-	-	-
2	Фотоосетљиви сензори	10	-	-	-
3	Сиви тонови	10	-	-	-
4	Температура боје светла	12	-	-	-
5	Синтеза боја	18	-	-	-

Разред: трећи

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Геометријска оптика	16	-	-	-
2	Сочива	16	-	-	-
3	Објективи	26	-	-	-
4	Блиц	12	-	-	-

Разред: четврти

Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр.	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Материјали и уређаји за израду фотографије	16	-	-	-
2	Теорија форме у фотографској уметности	12	-	-	-
3	Креативност у фотографском студију	14	-	-	-
4	Изложба и презентовање радова	18	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографски студио и фотографска лабораторија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише фотографски студио са опремом;

– наведе потребну опрему за фотографски студио;

– наброји врсте студијске расвете;

– разликује модификаторе светлосних зрака;

– скицира светлосне поставке;

– опише фотографску лабораторију са опремом и фото хемијом неопходном за израду негатива и позитива;

– опише поступке рада у фотографској лабораторији;

– опише материјале за израду негатива и позитива;

– опише апарат за повећавање негативске слике на позитив;

– објасни мере заштите на раду и ризике од пожара у студију и лабораторији.

– Фотографски студио и опрема;

– Студијска расвета;

– Светлосне поставке;

– Фотографски материјали;

– Услови рада у фотографском студију и лабораторији.

Кључни појмови: студијска расвета, фотографска лабораторија, фото хемија и фото материјал, позитив и негатив.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фото-апарат и објектив

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе делове фото-апарата;

– нацрта шему тела фото-апарата са објективом;

– означи делове фото-апарата одговарајућим ознакама;

– опише путању светлости кроз објектив и пентапризму до филма/сензора;

– наброји врсте и формате фото-апарата;

– објасни намену фотоапарата SLR, DSLR и Mirroless;

– објасни основне команде на фото-апарату и њихову примену;

– наведе основну поделу објектива;

– објасни карактеристике објектива према жижној даљини и видним угловима.

– Шема (тело, објектив, окидач, сочива, бленда, огледало, мат стакло, пентапризма, тражило, завесица, филм/сензор);

– Формати фото-апарата;

– Принципи употребе фотоапарата (SLR енг.: single-lens reflex, DSLR енг.: Digital Single Lens Reflex и Mirrorless);

– Прекидачи, окидач, команде за промену параметара;

– Подела објектива по жижној даљини и видни углови.

Кључни појмови: пентапризма, завесица, филм/сензор, изоштравање, жижа, видни угао.

НАЗИВ ТЕМЕ: Експонометријски параметри

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе експонометријске вредности;

– опише механизам бленде и њену примену, карактеристике и позицију;

– наведе ознаке релативног отвора бленде користећи интернационалну скалу;

– објасни механизам експозиције и њену примену, карактеристике и позицију;

– наведе брзине експозиције користећи интернационалну скалу;

– објасни карактеристике за подекспониран и преекспониран снимак на филму/сензору;

– објасни ISO осетљивост на филму и сензору;

– наброји вредности ISO осетљивости и карактеристике за сваку вредност;

– објасни мерење светла са светломером који је уграђен у фото-апарат;

– прикаже табеларно експонометријске вредности за идеалан снимак.

– Основне експонометријске вредности: бленда (f), експозиција (1/s) и ISO осетљивост (енг. International Organization for Standardization);

– Подекспозиција и преекспозиција;

– Промена величине зрна/пиксела у различитим вредностима ISO осетљивости;

– Мерење упадног и рефлектованог светла;

– Одређивање приоритета параметара.

Кључни појмови: бленда, експозиција, светлосна осетљивост филма/сензора, ISO, светломер.

НАЗИВ ТЕМЕ: Врсте светлости и мерења

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам светлости;

– опише емисију и рефлексију светлости;

– наведе области спектра електромагнетних таласа;

– опише интензитет и количину светла;

– наведе изворе светлости;

– објасни појам сенка и полусенка;

– разликује модификаторе за умекшавање или елиминацију сенки;

– опише процес мерења упадног и рефлектованог светла помоћу светломера и флешметра.

– Светлосни талас и честица;

– Природни и вештачки извори светлости;

– Емисија и рефлексија светлости;

– Принцип рада светломера и флешметра.

Кључни појмови: светлост, извор светла, интензитет светла, светломер, флешметар, количина светла.

НАЗИВ ТЕМЕ: Дубинска оштрина

–

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам поље дубинске оштрине;

– наведе услове за регулисање поља дубинске оштрине;

– разликује поље дубинске оштрине помоћу релативног отвора бленде и жижних даљина објектива;

– објасни скале дубинске оштрине и бленде на прстену објектива;

– наведе резултате ефекта коришћења поља дубинске оштрине.

– Поље дубинске оштрине;

– Услови за регулисање поља дубинске оштрине (бленда, жижна даљина и удаљеност објекта од позадине);

– Ознаке дубинске оштрине и бленде на прстену објектива;

– Значај и постигнути ефекти коришћења поља дубинске оштрине.

Кључни појмови: бленда, поље дубинске оштрине, ефекти.

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографски жанрови

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе фотографске жанрове према мотиву фотографије;

– опише карактеристике фотографских жанрова;

– именује фотографски жанр на задатим примерима;

– објасни значај фотографских жанрова и њихову примену;

– направи преглед предмета из збирки документација и публикација;

– упореди фотографске жанрове на примерима.

– Фотографски жанрови;

– Потребна опрема за фотографисање одређеног жанра;

– Нови фотографски жанрови.

Кључни појмови: фотографски жанр.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотоосетљиви сензори

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује фотоосетљиве емулзије и фотоосетљиве сензоре;

– наведе врсте фотоосетљивих сензора и њихове карактеристике;

– објасни појам пиксела;

– опише појам ”full frame” и ”crop” фактор;

– објасни принцип рада ручног светломера.

– Фотографско зрно и сензор као уређај;

– CCD (енг. Charge Coupled Device), CMOS (енг. Complimentary Metal Oxide Semiconductor) и сензори нове генерације;

– DPI (енг. Dots Per Inch, тачка по инчу), PPI (енг. Pixels Per Inch, пиксели по инчу, распоређеност или резолуција) пиксели

”full frame”, APS (енг. Advanced Photo System), ”crop” фактор;

– Ручни светломер.

Кључни појмови: емулзија, фото зрно, сензор, пиксел.

НАЗИВ ТЕМЕ: Сиви тонови

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе карактеристике светлих и тамних тонова (”Low key” и

”High key”);

– опише намену кодак сивог картона;

– објасни криву експозиције и њене варијације;

– опише градацију сивих тонова;

– издвоји на графикону средње, ниске и високе градације тонове;

– објасни принцип рада дензитометра;

– именује експонометријске параметре за добијање средњих, ниских и високих тонова.

– Ликовни појам ”Low key” и ”High key” (светли и тамни тонови);

– Кодак сиви картон;

– Крива експозиције на графикону;

– Градација тонова (сиви клин и контраст);

– Дензитометар.

Кључни појмови: low key, high key, крива експозиције, дензитометар.

НАЗИВ ТЕМЕ: Температура боје светла

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе температуре боје светлости код различитих вештачких расветних тела;

– опише утицај фактора на температуру боје светла;

– наведе начине регулисања баланса беле боје на фото-апарату;

– објасни начин кориговања вредности баланса беле боје до исправних тонова;

– упореди температуре боје светлости код провидних и непровидних тела;

– именује стандардне боје користећи узорак за стандардне боје.

– Температура боје светлости;

– Фактори који утичу на температуру боје светлости;

– Баланс беле боје (енг. White balance);

– Правилни тонови.

Кључни појмови: температура боје светлости, расветна тела, исправни

тонови.

НАЗИВ ТЕМЕ: Синтеза боја

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни преламање светлости кроз оптичку призму;

– објасни адитивну синтезу боја;

– издвоји примарне и комплементарне боје у адитивној синтези;

– објасни суптрактивну синтезу боја;

– наброји примарне и комплементарне боје у суптрактивној синтези;

– објасни ознаке ”RGB” и ”CMYK”;

– разликује контраст и склад у бојама;

– објасни разлику између засићености и светлине у бојама;

– одабере доминантну боју за истицање детаља на задатом примеру;

– опише деловање пригушених боја на фотографији;

– објасни грађу ока и рецепцију вида.

– Дисперзија светлости;

– Адитивна синтеза боја;

– Суптрактивна синтеза боја;

– ”RGB” (енг. red, green, blue) и ”CMYK” (енг. cyan, magenta, yellow, key) ознаке;

– Однос боја у композицији слике;

– Нијансе, засићеност и светлина боје;

– Боја као преносилац поруке;

– Рецепција вида.

Кључни појмови: адитивна синтеза, суптрактивна синтеза, контраст боја.

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Геометријска оптика

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује преламање од одбијања светлости;

– наброји врсте одбијања светлости;

– протумачи тоталну рефлексију и њене примере;

– опише преламање светлости кроз планпаралелне плоче и призму;

– наведе врсте огледала;

– опише елементе сферних огледала;

– конструише лик код равних и сферних огледала;

– објасни стварни и имагинарни лик у огледалу.

– Преламање и одбијање светлости;

– Индекс преламања светлости и тотална рефлексија;

– Равна и сферна огледала;

– Конструкција и опис лика код равних и сферних огледала.

Кључни појмови: преламање и одбијање светлости, конвексно и конкавно огледало.

НАЗИВ ТЕМЕ: Сочива

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе врсте и карактеристике сочива;

– илуструје сабирно (конвексно) сочиво са елементима;

– илуструје расипно (конкавно) сочиво са елементима;

– конструише лик код сабирног и расипног сочива;

– опише лик код сабирног и расипног сочива;

– израчуна јачину сочива помоћу формуле за диоптрију;

– наведе недостатке сочива;

– објасни сферну и хроматску аберацију;

– објасни функцију ахроматског дублета кровн и флинт стакла.

– Врсте и карактеристике сочива;

– Цртеж сабирног и расипног сочива са жижама;

– Конструкција лика код сочива;

– Диоптрија;

– Аберације сочива;

– Ахроматски дублет.

Кључни појмови: сочиво, жижа, диоптрија, аберације, ахроматски дублет.

НАЗИВ ТЕМЕ: Објективи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише бајонет систем за различите моделе фото-апарата;

– наброји врсте објектива;

– илуструје конструкцију и делове објектива;

– наведе поделу објектива по жижним даљинама и светлосним јачинама;

– опише значај материјала за израду објектива, квалитет и ниво обраде;

– групише карактеристике и примену широкоугаоног објектива, стандардног/нормал објектива и телеобјектива;

– објасни карактеристике за зум објективе и објективе ектремних жижних даљина;

– направи преглед предности и мана резултата примене објектива на фотографији;

– успостави узајамни однос између жижне даљине и видног угла;

– именује врсту објектива по жижној даљини на задатом узорку;

– наведе стандардне (нормал) објективе за различите формате фото-апарата;

– идентификује светлосну јачину објектива према ознакама на објективу;

– објасни однос ознаке и светлосне јачине објектива;

– објасни избор објектива за посебне намене;

– образложи избор објектива за дати фотографски задатак.

– Бајонет систем;

– Врсте, делови и карактеристике објектива:

• објективи за репродукцију,

• широкоугаони објективи,

• стандардни/нормал објективи,

• телеобјектив,

• зум објектив,

• објективи са екстремним жижним даљинама,

• објективи са различитим светлосним јачинама,

• објективи за посебне намене.

Кључни појмови: бајонет систем, објективи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Блиц

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе врсте блица;

– опише конструкцију блица;

– објасни начин монтирања блица на фото-апарат;

– именује студијски блиц по конструкцији;

– објасни намену и значај коришћења блица;

– објасни синхронизацију блица и експозиције;

– израчуна параметре за јачину блица, удаљеност објекта снимања, релативног отвора бленде и експозиције;

– опише принцип рада блица;

– објасни начине подешавања параметара на фото-апарату и додатној опреми;

– објасни функцију додатне опреме за блиц.

– Врсте блица по генерацијама;

– Шема блица са параметрима;

– ”Врућ контакт” на фото-апарату;

– Сврха коришћења блица на дневном светлу, у студију и као додатна опрема;

– Формуле за израчунавање параметара за рад са блицем;

– Синхронизација блица са параметрима на фото-апарату;

– Принцип рада и материјал за израду блица;

– Додатна опрема за блиц.

Кључни појмови: конструкција блица, студијски блиц, независни блиц, јачина блица.

Разред: четврти

НАЗИВ ТЕМЕ: Материјали и уређаји за израду фотографије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– именује слојеве на фотографском материјалу;

– класификује фотографски материјал;

– разликује мат и сјајни фотопапира по карактеристикама;

– наброји нестандардне подлоге за израду фотографија;

– опише карактеристике фотопапира и фактор трајности;

– наброји основне формате за израду фотографије које подржавају савремени штампачи;

– објасни начин избора материјала за израду фотографија;

– објасни начин правилног одлагања и складиштења отпадног материјала;

– опише систем рада штампача за фотографију;

– објасни примену десктоп и индустријског штампача за израду фотографија;

– објасни процес С41 машинског развијања филма;

– разликује принцип рада штампача са пигментним и термосублимационим бојама.

– Састав и грађа фотографског материјала са емулзијом;

– Подела фотоматеријала по поступку, по подлози, формату и грамажи;

– Врсте фотопапира: мат, сјајни, полусјајни, кристал, металик, свилени и др.;

– Врсте премаза на фотопапиру;

– Архивирање, чување и излагање светлости фотопапира;

– Формати папира за штампаче;

– Машинско развијање филма;

– Штампачи за фотографије, врсте, систем рада, брендови;

– Пигментне и термосублимационе боје за штампач.

Кључни појмови: Фотографски материјал, фотопапир, формати папира, пигменти, термосублимација.

НАЗИВ ТЕМЕ: Теорија форме у фотографској уметности

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– идентификује ликовне елементе на фотографији;

– дефинише појам златног пресека на фотографији;

– успостави узајамни однос ликовних елемената на примеру фотографије;

– предвиди смер или кретање елемената на фотографији;

– процени начин постизања текстуре на фотографији користећи правац светла;

– предложи комбинацију ликовних елемената за различите перспективе;

– анализира утицај валера на хармонију или контраст фотографије;

– идентификује на примеру фотографија репетицију, хармонију, контраст, динамику.

– Ликовни елементи примењени на фотографији;

– Златни пресек;

– Композиција.

Кључни појмови: Ликовни елементи, златни пресек, композиција.

НАЗИВ ТЕМЕ: Креативност у фотографском студију

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни избор филтера за фото-апарат;

– објасни утицај филтер фактора на експозицију;

– наведе карактеристике и примену филтера за студијску расвету;

– анализира вредности параметара за ефекте покрета, снимка преко снимка, ефекат духа на снимку, светлосног извора у покрету у мраку и других креативних експеримената у фотографији;

– објасни поступак и ефекте HDR фотографије;

– наведе примере додатне опреме за специјалне ефекте при фотографисању.

– Филтери за фото-апарат;

– Кориговање експозиције за вредност филтер фактора;

– Филтери за студијску расвету;

– Параметри за достизање различитих ефеката;

– Опције за добијање HDR (енг. High Dynamic Range) фотографије;

– Додатни апарати, машине и уређаји за добијање различитих ефеката.

Кључни појмови: филтери, филтер фактор, ефекти покрета, HDR, специјални ефекти за фотографисање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Изложба и презентовање радова

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује самосталну од колективне изложбе по карактеристикама;

– одабере фотографије према задатој теми;

– опише структуру фотографског портфолиа и његове елементе;

– опише техничке ставке потребне за излагање радова;

– објасни логистичке ставке потребне за реализацију изложбе;

– представи план за изложбу фотографија;

– представи своје радове у виртуелном простору по унапред утврђеном плану реализације;

– припреми радове за портфолио;

– презентује портфолио.

– Самостална и колективна изложба;

– Селекција радова;

– Материјали за израду фотографија, формати и решавање проблема излагања;

– Пратеће манифестације на изложби;

– Организација и садржај виртуелног простора за излагање;

– Садржај, карактеристике и материјал потребан за израду материјалног и виртуелног портфолиа.

Кључни појмови: изложба, логистика, портфолио.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације: Кабинет за реализацију стручних предмета, учионица.

Облици наставе: Предмет се реализује кроз теоријску наставу, одељење се не дели на групе.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Знања која ће ученик стећи кроз предмет технологија фотографије, током четири године школовања, примењиваће на предмету практична настава, те због тога треба се упознати и са програмом практичне наставе, да би се темпо обраде одређених тема поклапао.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада, критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету и распоредом реализације наставе. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем у учионици или кабинету. Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, а онда их стимулисати да опишу како су и да ли су то применили на практичној настави.

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Која је разлика између речи: слика и фотографија? Зашто је настала фотографија? Како би изгледао данашњи свет да фотографија не постоји? Како један фотограф треба да изгледа и шта све треба да зна?

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима. Наставник овакве исходе обавезно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима практичне наставе, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати два пројектна задатка, по један у полугодишту. Приликом планирања пројектних задатака водити рачуна о следећем:

– ученике поделити у мање тимове (до 4 ученика у једном тиму);

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе;

– ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка, уколико је то могуће пројектним задатком обухватити и садржаје са практичне наставе, односно, настојати максимално успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета;

– у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме.

Први разред:

Приликом обраде теме Фотографски студио и фотографска лабораторија, преко скице фотографског студија, описати архитектуру (под, плафон, зидове, облик просторије), инсталације, висину. Навести основну фотографску опрему која је неопходна за рад у студију. Скицирати основну поставку расвете, позадине, столице, каблове и сл. Објаснити која врста расвете и који модификатори светла могу бити постављени, и које мере заштите на раду, заштите од пожара и заштита животне средине се примењују у фотографском студију. Преко скице објаснити сваку светлосну поставку (главно, допунско, контра, бочно, позадинско и горње светло). Упутити ученике да се преко скице припреме за рад са расветом. Осврнути се на некадашње атељее који су се налазили у поткровљу због дневног светла, столице која је имала посебне додатке због споре експозиције, позадине и декорације, позе које су имали модели и заједно са ученицима прокоментарисати сличности и разлике са савременим, модерним фотографским студиом. Скицирати фотографску лабораторију за црно-белу фотографију, унети у скицу све елементе који су неопходни за израду негатива и позитива и означити стрелицом редослед збивања. Детаљно обрадити све поступке за добијање негатива и позитива, не задржавати се опширно на фотохемији и фотоматеријалу. Посебно обрадити апарат за повећавање негативске слике за позитив. Напоменути ученицима да обрате пажњу на практичној настави да ли све изгледа онако како су скицирали, па о томе продискутовати на наредним часовима.

Током реализације наставе у теми Фото-апарат и објектив, акцентовати шему фото-апарата са његовим деловима, кроз који пролази светлост. Објаснити кроз пример разлику између добијања слике и фотографије. Препоручује се демонстрација на аналогном фото-апарату без објектива са спором експозицијом. Важно је да ученици виде и практично како настаје фотографија помоћу путање светлости. Извежбати са ученицима цртање пентапризме и шеме фотоапарата. Уз приказ и модел фото-апарата објаснити основне функције и команде на фото-апарату. Објаснити ученицима да се објективи деле на три основна типа и презентовати путем фотографије. Подстицати ученике да истражују на интернету предности и мане различитих објектива.

Током реализације наставе за тему Експонометријске вредности, сва објашњења базирати искључиво за експонометријске вредности бленде, експозиције и осетљивост филма/сензора. Упутути ученике у све детаље објектива, положај бленде, поделу, ознаке и значење отвора бленде, механизам експозиције. Објаснити ученицима значење сваке ознаке на скали. Појам подекспониран и преекспониран снимак појављује се кад нису добро усклађене експонометријске вредности, па је подекспонирана фотографија превише тамна, недостаје светлости, а преекспонирана је превише светла, примљено је превише светлости. Најбоље је показати на примеру изглед ова два појма. На фото-апарату показати где се налази команда за промену осетљивости филма или сензора, и објашњавање започети са величином фотографског зрна у емулзији. Интернационалну скалу најбоље је приказати на конкретном примеру повећане фотографије снимљене филмом или сензором. Препорука је да се са ученицима направи табела са приоритетом ISO осетљивости, релативним отвором бленде 5,6 и симулацијом уз помоћ светломера уграђеног у фото-апарат, одредити експозицију за један мотив на дневном светлу, да не би долазило до преекспониране и подекспониране фотографије. Уписати вредности у табелу једну испод друге, па одредити бленду и експозицију када се крећемо по интернационалној скали за мање вредности и веће вредности, док се не добије идеалан снимак.

Током реализације наставе за тему Врсте светлости и мерења, упознати ученике са појмом светлости као физичком величином, изворима светлости и њиховом поделом, поделом светлости на директни и дифузни извор светлости и правцем светлости. Објаснити спектар електромагнетних таласа и који зраци спадају у домен фотографије, јер се производе материјали који су на њих осетљиви, а снимања ултравиолентним и инфрацрвеним зрацима су распрострањена техника у научној и уметничкој фотографији. Најбоље би било на примерима приказати и објаснити примену ове врсте фотографије. Интензитет осветљења је обрнуто пропорционалан квадрату одстојања, па је најбоље приказати шему или демонстрирати интензитет светлости и одстојање од извора светлости. Циљ демонстрације је појаснити сам појам речи интензитет. Извори светла су примарни и секундарни. Представити обе врсте и направити паралелу са фотографским изразима светлости: директан извор, преломљен, одбијен, индиректан, дифузан извор и амбијентално светло. Светлосни извори зраче светлост у свим правцима кроз простор, па ученике упознати са методама намерног усмеравања светлосног снопа помоћу додатне фотоопреме, модификаторима. Посебну пажњу посветити сенци. Објаснити значај сенке код мотива као што су материјализација, портрет, документарна фотографија и сл. Демоснстрирати процес мерења упадног и рефлектованог светла помоћу светломера и флешметра.

При обради теме Дубинска оштрина, препорука је да се припреме примери који приказују различите дубинске оштрине и ефекти који се постижу регулисањем различитих вредности дубинске оштрине. Ову тему почети посматрањем предмета и описати паралеле између ока и фотоапарата. Сва три услова за регулисање дубинске оштрине могу се применити на људско око, како види простор, оштрину и неоштрину. Око као фото-апарат, сочиво као објектив, зеница- бленда, а мрежњача има улогу као филм/сензор. Акомодацијом и адаптацијом људског ока најверније се описује појам поља дубинске оштрине. Скала за дубинску оштрину се налази на доњем делу прстена на објективу и треба је унети у табелу и разрадити. Ефекат ”Bokeh”, боке, који се налази у филтерима дигиталних алатки, означава дубинску неизоштреност позадине. Фотографисањем, без примене дигиталног алата, тај ефекат се добија регулисањем параметара за дубинску оштрину и погодан је за снимање портрета или мотива који треба да се издвоји са позадине. Велико поље дубинске оштрине се најчешће користи код мотива пејзажа. Препорука је дискутовати са ученицима која је дубинска оштрина употребљена код примера на фотографијама које се приказују.

Други разред:

Реализација теме Фотографски жанрови подразумева појам фотографског мотива као главни елемент за садржај фотографије. Сваки жанр, који је најчешћи у фотографској пракси, треба описати, објаснити, упоредити, одредити намену и примену, окарактерисати, објаснити која фотографска опрема и додатна опрема је неопходна за реализацију, да ли су и који модели потребни, да ли и која декорација је потребна и припремити примере за приказивање. Издвојити довољно времена за сваки жанр, јер ће се са већином срести на практичној настави. Препорука је да се прво обради Новинска фотографија, јер је прва тема на практичној настави, има поджанрове и укључује фоторепортера као посебно занимање фотографа. Објаснити појмове праводобност, објективност и наративност, као и карактеристике овог жанра. Појаснити и поджанрове, интервју, вест, репортажа, илустрација и обавезно приказати примере. Жанрове као што су каталошка и рекламна фотографија обрадити заједно, да би се одредила јасна разлика при техници и садржају фотографије. Заједно се могу предавати документарна, фотографија социјалне тематике и ратна фотографија. Портретна фотографија је усмерена ка фотографисању личности особе или групе људи користећи осветљење, позе и позадину. Посебно издвојити време за поджанрове портретне фотографије: портрет-где се конструише око субјекта и на субјекту који се примењује најчешће у оглашавању, маркетингу, код студијских и друштвених фотографија; портрет -где се приказује субјект у његовом природном окружењу, најчешће у акцији; портрет- када се људи фотографишу без њиховог знања док се баве свакодневним активностима. код овог поджанра споменути и папараце. Затим, креативни портрет, где се најчешће служи манипулацијама за промену коначног резултата где је потребно обрадити и аутопортрет, данас популарни ”селфи”. Код посматрања примера појаснити положај, очи и лице, врат, поглед и факторе који утичу на изглед и поруку. Од жанрова обрадити и спортску фотографију, туристичку, макро и микро, урбану, пејзажну. Жанр архитектуре поделити на ентеријер, екстеријер и монографију јер се разликују по техници, стилу, кадру, опреми која је потребна. Издвојити довољно времена за нове жанрове, снимање из ваздуха дроном, ”сток” фотографије, ”вединг” фотографије и сл. После обраде свих жанрова, тема се може приближити ученицима кроз квиз или такмичење у препознавању жанрова. За ту прилику користити већ приказиване примере али и додати нове. Поред наведених жанрова, уколико се временски уклапа, може се додати још жанрова који ће се обрадити на исти начин. Један од циљева ове теме је и дефинисање ученика, као индивидуе, према својим афинитетима, па сходно томе дискутовати у којим се жанровима они виде у будућности.

Током реализације теме Фотоосетљиви сензори препорука је направити поређења са фотоосетљивим и сензибилизираним фотографским материјалима са савременим сензорима. Објаснити фотоосетљиву емулзију са свим слојевима, са посебном пажњом на емулзију и састав емулзије. Представити врсте сензора који су најзаступљенији, њихове карактеристике и примену. Појмови фул фрејм, кроп фактор и мирорленс код избора сензора су веома важни, јер се односе на потпуно различите фото-апарате којима одговара потпуно другачија додатна фотографска опрема, па обрадити разлике не би ли се дошло до закључка шта су предности, а шта мане ове две врсте сензора. За различите врсте сензора приказати сликовито њихов изглед, примере фотографисане различитим сензорима, да би се на конкретним примерима уз дискусију пронашле разлике.

Приликом обраде теме Сиви тонови поново се осврћемо на светломер, подекспонирану и преекспонирану фотографију да бисмо их раздвојили од појма сиви тонови. Препорука је приказати примере ”Low key” и ”High key”, објаснити разлике и начин препознавања. Објаснити на који начин се мери светло светломером када се користи кодаков сиви картон и зашто. Објаснити систем мерења дензитометром и приказати на графикону криву експозиције. Криву експозиције приказати код ”Low key” и ”High key”. Са кривом експозиције ће се сусрести на предмету дигитално обликовање фотографије, али у дигиталном облику у опцијама за корекцију фотографије, па је важно направити поређење од кад се користио филм до дигитализације. Вратити се на појам преекспониран и подекспониран па одредити гаму за нормално експониран снимак.

Код реализације теме Температура боје светла додајемо у палету експонометријских вредности још једну вредност тзв. температуру боје, „white balance”. Објаснити факторе који утичу на температуру боје светлости. Направити табеларни приказ са температурама где ће се јасно видети подела вештачких расветних тела на топле и хладне, што ће ученицима олакшати избор у фотографском студију при фотографисању. Такође, табеларно приказати температуре природне светлости, па упоредити са температурама вештачких светлости. Сликовито представити функцију на фото-апарату која служи за корекцију температуре боје светлости обележену симболима. Показати примере фотографија са различитим избором симбола истог фотографисаног мотива. Продискутовати разлике и покушати одредити температуру, помоћу табеле, која је била пре корекције и после. Посебно обрадити функцију која се налази у опцијама фото-апарата за кориговање температуре боје светлости мануелним путем.

Тему Синтеза боја реализовати уколико то услови омогућују, са демонстрацијом оптичке призме, лампама или фолијама у боји и презентацијом синтеза боја. Приликом обраде ове теме важно је визуелно представити синтезе, јер се подаци о бојама најлакше памте при демонстрацији. Почевши од Њутновог експеримента са оптичком призмом, објаснити и појаву дуге која је по истом принципу настала уз помоћ природе. Објаснити адитивну синтезу као део видљивог спектра боја. Објаснити на примерима, плава лопта- зелени и црвени део спектра се апсорбовао, а плави рефлектовао, жути кишобран – апсорбовао се део плавог спектра, а рефлектовао црвени и зелени део спектра и сл. Стимулисати ученике да истражују шта се дешава са зрацима када је неко тело црне боје, адитивну синтезу код дигиталних фото-апарата, екрана, монитора, хд телевизора, пројектора и др. Објаснити и суптрактивну синтезу боја. Анализирати примарне и секундарне боје, примарне су цијан (врста плаве), магента (врста розе) и жута, секундарне боје су плава (мешањем цијан и магенте), зелена (мешањем цијан и жуте) и црвена (мешањем магенте и жуте). Теоретски се црна добија мешањем све три примарне боје, али у пракси се добија нека нијанса тамно сиве, па се у штампи додаје четврта боја К, црна (CMYK). Приказати боје у Отсвалдовом кругу тако да су контрасне боје на супротним странама круга. Систематизацију контрасних својстава по Џону Итену обрадити ставку по ставку са сликовитим приказима и фотографијама које садрже те боје (контраст: боје према боји, светло-тамно, топло-хладно, комплементарни контрасти, симултани контрасти, контраст квалитета и контраст квантитета). Ове контрасте ученици би могли да користе на практичној настави да би истакли неки мотив, издвојили или нагласили. Приказати примере фотографија које садрже контрасте и које имају складне боје. Стимулисати ученике да препознају на примерима да ли је контраст или склад у бојама на фотографији. Објаснити разлику између светлине и засићености боја, такође користити фотографије као пример. На крају реализације ове теме детаљно објаснити грађу људског ока са посебним акцентом на чепиће и штапиће и њиховој улози у препознавању боја. Препорука код ове теме је реализовати угледни час, у сарадњи са наставником физике, са темом Боје око нас, где би се објаснило настајање дуге и њених боја, дати одговор зашто је небо плаво и слично.

Трећи разред:

За реализацију теме Геометријска оптика потребно је информисати ученике да добро предзнање и знање основних појмова у геометријској оптици је предуслов за следеће теме сочива и објективи. Обновити основне појмове као што је брзина светлости, вратили би се на предхотне теме о светлости, појам одбијања светлости, врсте одбијања светлости, затим преламање, па преламање светлости кроз планпаралелне плоче и призму, најбоље је представити једно по једно са цртежима, ознакама и законитостима. Ове теме се могу лако пронаћи у многим уџбеницима за физику и издвојити илустрације које су једноставне за цртање и приказивање. Обрадити и огледала из исте те области физике и нацртати, приказати и објаснити настајање имагинарног лика у огледалу, који се у реалним ситуацијама може и фотографисати. Стимулисати ученике да истражују појаве рефлексија, рефракција, дифузија и на крају ове теме обрадити оптичку призму и цртежом представити преламање зрака уз осврт на претходне теме где се оптичка призма спомињала (Њутн и пентапризма).

За реализацију теме Сочива, информисати ученике да је основа за разумевање следеће теме Објективи. На практичној настави се редовно срећу сочива са сферним, а не параболичним или елиптичним површинама јер производња оваквих сочива је захтевна у серијској производњи. Представити сабирно – позитивно сочиво, чији зраци постају конвергентни, и расипно- негативно сочиво чији зраци постају дивергентни на цртежу са ознакама и зрацима који пролазе кроз њих и прелама се, са објектом и простором стварне слике и жижом. Нацртати конвексно, планконвексно, конкавно, планконкавно сочиво. Упутити ученике да је случај да се у оптици сочива означавају диоптријом. То је редовно код наочарских стакала али и код предсочива које се користи за фотографисање са малих одстојања. Задржати се на израчунавању диоптрије са више примера. Објаснити, нацртати и означити цртеж на којем је геометријско представљање стварања слике код простог испупченог, конвексног, сочива. Објаснити детаљно аберације сочива и како се помоћу крон и флинт стакла елиминише ахроматска аберација. Описати и објаснити сферну аберацију.

Код реализације теме Објективи, обновити основну поделу фото апарата и објектива. Објаснити ученицима који све системи бајонета постоје, шта је неопходно уочити и применити код спајања система апарат-објектив. Детаљно описати конструкцију објектива са могућим комбинацијама сочива, и које се комбинације сочива користе код објектива различитих жижних даљина. Утицај комбинације сочива на видни угао разрадити, најбоље кроз цртеж. Представити од којих се материјала израђује оклоп, а од којих сочива у објективу. Код широкоугаоног објектива сликовито приказати видни угао, ознаке којима се препознаје ова врста објектива, употреба, недостатке, грешке које се јављају и примена. По истом принципу објаснити и нормални/стандардни објектив. Код телеобјектива, поред свих предходно наведених карактеристика, представити који се све телеобјективи, њихове жижне даљине, налазе данас на тржишту. Када се описују зум објективи, треба напоменути да су они добар избор за почетак, док се фотограф не определи за уско стручну област у жанру фотографије. Објаснити предности и мане, конструкцију и примену зум објектива. Објективе са екстремним жижним даљинама треба представити од екстремно широкоугаоног и његове примене, до екстремно телеобјектив и његове примене. Како жижна даљина свих ових наведених објектива утиче на видни угао, најбоље приказати кроз цртеж видних углова и конкретним примерима на фотографијама. Помоћу ових сликовитих примера, ученици ће најлакше схватити како да их распознају на задатим фотографијама. Нормални/стандардни објектив који смо навели, није исти за различите формате фото-апарата, објаснити зашто и набројати у облику табеле номалне објективе за мали, средњи и велики формат. Показати ученицима, демонстрацијом, где се налазе ознаке за светлосну јачину објектива и појаснити предности, мане и везу између жижне даљине и светлосне јачине објектива. Светлосна јачина објектива је исто тако важан фактор при избору објектива, па направити паралелу у одабиру објектива са различитим светлосним јачинама.

Последња тема Блиц у трећој години је намењена за комплетирање знања о коришћењу блица. Блиц као посебан уређај обрадити, са његовим функцијама, командама, синхронизацијом са параметрима на телу фото-апарата, разликама у избору програма за начин рада (TTL) и конструкцијом (механичка или гасна цев, фотодиода). Приказати на примерима фотографија добар и лош избор коришћења блица, елиминацију сенки и ефекат који производи употреба блица нпр. ”црвене” очи. Одвојити довољно времена за израчунавање параметара на фото-апарату и блицу кроз примере за различите ситуације. И код блица, као и код осталих извора светлости, треба напоменути да постоји корекција и усмеравање светлосног снопа уз помоћ модификатора за блиц, филтера за блиц и друге додатне опреме за блиц. За студијске блицеве постоји синхронизација помоћу фотоћелије, а активира се најчешће помоћу тригера. Објаснити на који начин и колико комбинација се може укључити у овај систем блица.

Четврти разред:

Код теме Материјали и уређаји за израду фотографије, упознати ченике са материјалима, форматима, врстама и основним принципима уређаја за израду фотографија. На почетку реализације ове теме, обновити појмове фотоосетљиви слој, фотографско зрно, емулзију и остале слојеве специфичне за фотоматеријал, па онда обрадити основну поделу по намени, подлози и форматима. Поред редовних врста и формата папира који се стандардно употребљавају за израду фотографије, навести и нестандардне подлоге на којима може да се изради фотографија, јер је све више присутно штампање на билбордима, брендирању излога, аутомобила, мајицама, шољама и сл. Трајност производа зависи од више фактора, па анализирати са ученицима факторе и карактеристике које утичу на трајност. Формати који су стандардни не важе за неке уређаје који користе ролну или штампачи по принципу полароида, па пронаћи водеће произвођаче из ове области и обрадити специфичности уређаја и материјала. Описати систем рада стандардног штампача за израду фотографије и објаснити процес Ц41 машинског развијања филма. Направити поређење и набројати мане и недостатке штампача који користи тонере и који користи рибон, сублимациони. Препорука је да са овом темом развијете истраживачки дух тимског рада ученика кроз њихове радове на тему „Штампач који треба да набавим”.

При реализацији теме Теорија форме у фотографској уметности, важно је са ученицима обновити градиво о ликовним елементима и композицијама са којима су се сусретали на предметима у претходним годинама како би идентификовали разлике теорије форме од естетике. Навести све ликовне елементе који формирају композицију и анализирати значење тих елемената на фотографији. Објаснити да тачка на фотографији није тачка. Тачка на фотографији је центар фокуса, па провежбати на задатим примерима проналажење тачке, као ликовни елемент, на фотографији. На исти начин објаснити линију, па облик, као ликовни елемент, на који се начин проналази на фотографији. За златни пресек издвојити мало више времена и обрадити га у потпуности, од сликарства, преко проналажења у природи, до фотографије са шемом преко кадра. У шему златног пресека преко кадра укључити и смер, кретање на фотографији. Наставну јединицу са перспективом започети кроз историју коришћења перспективе, диораме. Пронаћи примере са коришћењем перспективе за истицање плана и детаља. Објаснити утицај валера на хармонију или контраст фотографије. Обрадити употребу боје као ликовни елемент и на фотографији и у свакодневном животу. Направити палету са бојама и њихово значење по географском, националном, емотивном и верском значењу. Преко примера приказати ученицима сваки од ових ликовних елемената, сваку композицију. Тема се може приближити ученицима кроз квиз или такмичење у препознавању форми на задатим примерима фотографија.

При реализацији теме Креативност у фотографском студију, ослањати се на технике, материјале и ефекте који спадају у домен уметничке фотографије. Стимулисати ученике да користе фотографију као израз или поруку фотографа као креативца. Обрадити ефекте који се могу користити у фотографском студију и лабораторији. Упутити иченике да истраже на интернету како се постижу ефекти при снимању бизнис фотографија нпр хране, пића, портрета, животиња, моде, догађаја и сл. а за потребе рекламе за високобуџетне брендове. Анализирати са ученицима ефекте, нпр. хамбургер и није тако сочан и велик као на фотографији, да пиће и није тако хладно како изгледа на фотографији, да модел нема тако светлуцаву кожу и сл. Упознати ученике са употребом филтера за постизање ефекта при фотографисању. Препорука је да са што више примера приближити тему, нпр. за ефекте покрета да се користи спорија експозиција, колика корекција је довољна за рингишпил у покрету и сл. Анализирати са ученицима примере за снимак преко снимка, ефекат нестајања са трагом тзв духови, снимање фотографије ноћу са изворима светлости од фарова, реклама, уличне расвете, затим фотографије снимљене у потпуном мраку са покретним извором светлости, цртање са светлом и друго. Креативност у студију приближити ученицима и са непрекидним блиц бљескањем, са дугом експозицијом, и много других примера. У фотографској лабораторији за израду црно белих фотографија, креативност се може исказати кроз застареле методе израде позитива, набројати неке технике и показати примере на фотографијама. За креативност у савременој фотографској лабораторији указати на повезаност са предметом дигитална обрада фотографије, да коришћење програмских апликативних софтвера за обраду фотографије олакшава манипулацију са садржајем фотографије. Детаљно објаснити добијање фотографија високог динамичког опсега (HDR), експонометријске вредности које се користе, мотиве који могу бити снимљени овом техником и показати добре примере ове креативне фотографије. Упутити ученике и на додатну опрему за ефекте која се користи за употпуњавање атмосфере, за ефекте магле, дима, балончића, прскалица, снега, ветра, а и шта може послужити као алтернатива за те ефекте.

За реализацију последње теме Изложба и презентовање радова, препорука је имплементација свих тема и стручних предмета. Ученицима појаснити важност презентовања, препорука, саморекламирања, сталног учења и усавршавања, посећивање изложби фотографија, праћење нових трендова, преглед радова реномираних стручњака из ове области, иновативност, педантност у архивирању сопствених радова и остало значајно за успешног фотографа. Размотрити могућност, у склопу пројекта, за реализацију изложбе, па припремити ученике да успешно спроведу реализацију од идеје до изложбе. Објаснити разлику самосталне од колективне изложбе, дати смернице за обе варијанте и заједно са њима направити детаљан план од селекције радова, тематски, преко логистике, прорачуна потрошног материјала, врсте материјала на којима би се штампали радови, на који начин би се излагали, којим редоследом и где. Припремити са ученицима детаљан план пласирања изложбе у медије, за каталог, плакат, и у реалном простору, у сарадњи са наставницима практичне наставе, реализовати овакав пројекат. Направити план и избор за виртуелну изложбу коју могу реализовати у школи на практичној настави, неком другом предмету, јавни или угледни час.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, истраживачких пројеката; презентовање садржаја; тестове, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Препорука је да се на почетку друге, треће и четврте године ученицима уради иницијални тест обухваћен питањима из претходних година како би се видело на ком су нивоу постигнућа.

Осмишљавати задатке у којима ће ученици имплементирати градиво и из других предмета, а у контексту теме која се обрађује. Имплементацију са стручним предметима, историја фотографије, хемија, визуелне комуникације, дигитално обликовање фотографије и предузетништво, а посебно са практичном наставом посебно похвалити и наградити. Вредновати рад када ученик примењује знања приликом анализе фотографија које су приказане на часовима, као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Планирати усмене и писмене провере знања и тестове. Укључити повремено провере знања у облику квиза са или без понуђених одговора. Препорука је и што чешће применити приказивање практичних примера у сврху препознавања из контекста теме која се обрађује.

Након сваког циклуса, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених знања. Унапред упознати ученике са захтевима које ће бити провераване.

Током трајања тема реализовати најмање два теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Назив предмета: Историја уметности

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о садржају, форми и композицији ради примене истог приликом фотографисања;

– Развијање сензиблизитета ученика за уметничко изражавање и уметничка дела;

– Развијање естетских критеријума код ученика;

– Развијање визуелног опажања код ученика;

– Формирање критичког односа према уметничким делима код ученика;

– Оспособљавање ученика да вреднује уметничка дела.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Форма и композиција	7	-	-	-
2	Уметничко изражавање и уметничка дела	8	-	-	-
3	Одлике уметничких параваца 19. века	20	-	-	-
4	Одлике уметничких параваца 20. века	20	-	-	-
5	Модерна и савремена уметност	15	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Форма и композиција

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише функцију форме и израза;

– опише креативно успостављање односа елемента форме и оживотворење форме;

– објасни кич и ликовну вредност дела;

– објасни спољне ефекте кича;

– објасни однос кича и позитивне ликовне естетике.

– Функција форме и композиције;

– Естетска процена и приступ ликовном делу;

– Креативно успостављање односа елемената и оживотворење форме;

– Кич и ликовна вредност дела;

– Особина кича и његови спољни ефекти;

– Однос кича и позитивне ликовне естетике.

Кључни појмови: функција форме, естетски приступ делу, кич.

НАЗИВ ТЕМЕ: Уметничко изражавање и уметничка дела

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни начин естетског доживљаја и уметничког стваралаштва;

– објасни друштвени карактер естетског доживљавања;

– разликује мотиве уметничког стваралаштва;

– опише уметничко обликовање реалних и типичних ликова;

– опише уметничко дело примењујући естетска начела;

– дефинише естетски лик и уметност.

– Естетски доживљај и уметничко стваралаштво;

– Друштвени карактер естетског доживљаја;

– Мотиви и суштина уметничког стваралаштва;

– Уметничко обликовање као стварање реалних и типичних ликова;

– Уметничко дело и естетска реалност:

• Природна и друштвена стварност као основа и предмет уметничког дела,

• Садржај и форма уметничког дела као уметничког лика,

• Естетска реалност природног и уметничког лика,

• Идејно-емоционална изражајност естетског лика,

• Естетска мера природног и уметничког предмета и лика;

– Дефиниција естетског лика и уметности.

Кључни појмови: естетски доживљај уметничког дела, мотиви уметничког дела, уметничко обликовање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Одлике уметничких праваца 19. века

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе опште одлике уметничких праваца 19. века у свету и код нас;

– наведе значајне уметнике 19. века у Европи и њихова најзначајнија дела;

– наведе ауторе и дела уметничких праваца 19-тог века у Србији;

– опише сличности и разлике између романтизма, реализма и импресионизма;

– објасни значај и последице појаве импресионизма и постимпресионизма у сликарству

– разликује појмове и појаве у уметности 19. века;

– објасни утицаје 19. века на будуће уметничке правце и појаве.

– Одлике уметноничких праваца 19. века у свету и код нас;

– Романтизам Делакроа, Жерико, Рид и Ђ. Јакшић;

– Реализам у Француској – порекло и карактеристике; Курбе, Домије и Мије;

– Импресионизам – порекло и карактеристике. Представници: Мане, Моне, Реноар, Дега. Импресионистичка скулптура: Роден и Медардо Росо;

– Неоимпресионизам – Жорж Сера;

– Стваралаштво Винсента Ван Гога, Пол Гогена и сликари Мон Мартра;

– Стваралаштво Пола Сезана и његов значај за савремену уметност;

– Проучавање светлости и локалног тона, модулација и валер.

Кључни појмови: романтизам, реализам, импресионизам, неоимпресионизам, светлост, модулација, валер.

НАЗИВ ТЕМЕ: Одлике уметничких праваца 20. века

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе разлике између праваца и покрета у првој половини 20. века у свету и код нас;

– наведе значајне уметнике прве половине 20. века и њихова дела;

– наведе значајне сликаре прве половине 20. века;

– објасни одлике свих праваца 20. века;

– анализира сликарска остварења прве половине 20. века;

– разликује појмове: колаж, реди-мејд, рејографија;

– објасни значај ритма и композиције у ликовној уметности 20. века.

– Одлике праваца и покрета у првој половини 20. века;

– Сликарство прве половине 20. века;

– Експресионизам и његови представници: Е. Мунк, Џ. Енсор, група „Мост” и „Плави јахач”. О. Кокошка;

– Футуризам;

– Надреализам;

– Дадаизам;

– Појава апстрактне уметности;

– Школа индустријског дизајна – Баухаус;

– Руска уметност почетком 20. века;

– Уметност 20. века на нашем тлу;

– Појам колаж – фотоманипулација, реди- мејд, рејонизам;

– Ритам и композиција у ликовној уметности 20. века.

Кључни појмови: експресионизам, фовизам, кубизам, футуризам, надреализам, дадизам, апстрактна уметност, баухаус, колаж, реди мејд, рејонизам, ритам и композиција.

НАЗИВ ТЕМЕ: Модерна и савремена уметност

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни ток догађања у модерној и савременој уметности;

– опише нове материјале у савременој уметности;

– разликује правце у модерној и савременој уметности;

– разликује јединство форме и садржаја уметничког дела 20. и 21. века;

– анализира дела настала у савременој уметности;

– објасни савремене тенденције у ликовној уметности 21. века (појава мултимедијалне уметности).

– Друштвени и уметнички оквири за настанак савремене уметности;

– Нови материјали у савременој уметности;

– Неоавангарда;

– Уметнички правци савремене уметности: акционо сликарство, енформел, оп-арт, кинетичка уметност, структурализам, систематична уметност, минимал-арт, хиперреализам, концептуална уметност, ленд-арт;

– Поп-арт и графити;

– Пост-модерна уметност;

– Перформанс и боди-арт;

– Нова фигуративност 20. и 21. века;

– Нови медији (мултимедијална уметност).

Кључни појмови: поп арт, графити, перфпорманс, боди арт, мултимедијална уметност.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Теоријска настава (70 часова)

Место реализације наставе: Сви часови теорије се реализују у учионици, специјализованој учионици или кабинету за цртање или сликање.

Препоруке за планирање наставе:

При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. На првим часовима потребно је урадити иницијално тестирање из ликовне културе. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања ученик из предмета ликовна култура, практична настава, историја, српски језик и књижевност. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету. Препоручује се посета галеријама.

Циљ теме Форма и композиција је проширивање знања о форми и композицији, креативно успостављање односа елемената и оживотворење форме како би ученици стечено знање могли применити на часовима практичне наставе приликом фотографисања. Дефинисањем појма кича ученици се упознају са лошим по естетским критеријумима уметничким стваралаштвима.

Циљ теме Уметничко изражавање и уметничка дела је упознавање ученика са естетским доживљавањем уметничког стваралаштва, утицајем уметничког стваралаштва на друштво, начином како кроз уметничко обликовање стварати реалне и типичне ликове неког уметничког дела. Ученици се упознају са главним естетским начелима како би их могли примењивати посматрајући фотографије на практичној настави, на изложбама и на часовима историје фотографије приликом гледања фотографија 19. 20. и 21. века. Кроз ову тему ученике треба охрабривати на изношење свог мишљења о неким делима. Мотивисати их питањима и подпитањима како би на тај начин самостално долазили до закључака о неким делима која су им приказана или ће им бити приказана на часовима.

Циљ теме Одлике уметничких праваца 19. века је упознавање ученика са одликама уметности 19. века у свету и код нас аналазирањем праваца и упоређивањем романтизма, реализма и импресионизма. Приликом обраде теме потребно је показати што више примера репродукција најпознатијих сликара из сва три правца. Посебан нагласак треба ставити на проучавање светлости, локалног тона, модулације и валера јер су светло, сенка и валер јако битни за фотографије.

Циљ теме Одлике уметничких праваца 20. века је упознавање ученика са одликама уметности 20. века у свету и код нас анализирањем праваца и покрета и упоређивањем истих као што су експресионизам, футуризам, надреализам, дадаизам, апстрактна уметност, баухаус. Приликом обраде теме потребно је показати што више примера репродукција најпознатијих сликара из свих наведених праваца. Посебно треба обратити пажњу на појам колажа јер се он користио као фотоколаж и у фотографији и на рејонизам као један од фотографских начина уметничког изражавања у 20. веку.

Циљ теме Модерна и савремене уметност је упознавање ученика са правцима модерне и савремене уметности, новим материјалима савремене уметности, уметничким правцима: акционо сликарство, енформел, поп-арт, кинетичка уметност, структурализам, систематична уметност, минимал-арт, хиперреализам, концептуална уметност, ленд-арт. Ученике упознати са новим „дефиницијама” уметничког дела, графитима на зиду, перформансима, боди артом и мултимедијалном уметношћу. Показати разумевање уколико ученик има посебан и другачији став о уметности 20. века; показати примере модерне уметности у нашој свакодневној околини; извршити анализу односа модерне уметности код нас и у свету, посетити изложбу савремене уметности, омогућити ученицима да самостално анализирају савремена ликовна дела и нове медије.

Настава овог предмета захтева стално коришћење репродукција (из овог периода историје уметности), филмова, припремљених презентација и приликом предавања нове материје, али и приликом утврђивања и понављања потребно је користити те исте материјале као и корелацију са ликовном културом. У случају да школа нема репродукције дела потребно је да наставник нађе едукативне садржаје на интернету и да их на тај начин покаже ученицима. У оквиру сваке теме, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Упутити ученике да посете изложбе слика или уметничких дела. Посетити са ученицима изложбе слика или уметничких дела у граду. Приликом посете изложбе на лицу места ученике треба подсетити како да посматрају дела, како да их анализирају. Са ученицима тада дискутовати о делима. Мотивисати их да изнесу позитивно или негативно мишљење о неком делу са изложбе. При изношењу мишљења стално их враћати на естетска начела како би их тако усвојили и знали да их примене и на другим изложбама и у свакодневном животу приликом анализирања неког уметничког дела и фотографија.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати пројектне задатке, по 6 у току школске године. Избор тема треба ускладити са интересовањима ученика за неки правац односно уметничку епоху. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних пројектних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради. Све пројектне задатке ученици могу урадити као плакат или презентацију према свом избору.

Предлог тема за пројектне задатке је следећи:

1. Романтизам – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

2. Реализам – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

3. Импресионизам – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

4. Један уметник 19. века по мом избору;

5. Футуризам – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

6. Надреализам – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

7. Дадаизам – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

8. Апстрактне уметност – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

9. Баухаус – одлике, представници и њихова најзначанија дела;

10. Појам колаж – фотоманипулација;

11. Рејонизам;

12. Мултимедијална уметност.

Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно:

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад. Приказати и презентовати урађене пројекте одељењу или широј заједници. Коментарисати и анализирати представљене пројекте заједно са ученицима. Разговарати о тешкоћама на које су ученици наилазили током реализације пројекта и на које начине су их превазишли.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења, а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава (уметник, уметнички правац, уметничка дела), изради пројектног задатка (плакат или презентација) презентовање садржаја пројектног задатка; праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Посебну пажњу треба посветити часовима на којима се анализирају дела неког уметника, уметник или цео правац. Ученика који аргуметовано износе позитивне или негативне ставове о неком делу, уметнику или правцу посебно треба похвалити.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, пројектиним активностима, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

– пројектни рад

– активност на часу

– домаћи задатак

– плакат

– презентација

– урaђeни дoмaћи зaдaци

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe)

– учeшћa у групном рaду.

Током трајања тема реализовати најмање два теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор нарочито приликом обраде односно аналиѕе праваца у неком од векова који се у тој теми обрађује.

Назив предмета: Дигитална графика и интернет обликовање

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	-	70	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о елементима дигиталне графике и дигиталног текста у изради веб садржаја;

– Оспособљавање ученика за рад са векторском графиком;

– Оспособљавање ученика за стварање, израду и обраду графике за веб;

– Оспособљавање ученика за израду прототипа и израду веб сајта;

– Развијање интересовања за стално праћење достигнућа у области интернет обликовања

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Елементи дигиталне графике и дигиталног текста у процесу израде веб странице	-	15	-	-
2	Векторска графика и софтверска решења за израду векторске графике	-	20	-	-
3	Идејна решења графичког дизајна за веб странице	-	20	-	-
4	Израда прототипа и израда веб сајта	-	15	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Елементи дигиталне графике и дигиталног текста у процесу израде веб странице

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише улогу и структуру интернета;

– изради интернет садржај применoм адекватних фаза и систематизацијe;

– објасни главне дигиталне елементе веб странице;

– примени корелацију елемената веб странице приликом израде веб странице;

– опише дигитални словни знак и начин на који се интерпретира у процесу уноса и приказа на рачунару;

– класификује слова према ликовним решењима;

– примени различите гарнитуре и фамилије писама;

– успостави однос белине и текста у слогу приликом израде веб странице;

– уноси текст у рачунар на више начина;

– обликује дигитални текст у процесу израде веб странице.

– Улога и структура интернета;

– Систематизација у изради интернет садржаја;

– Фазе у изради веб страница;

– Елементи дигиталне графике веб странице;

– Елементи дигиталног словног знака;

– Унос текста;

– Дигитални текст у процесу израде веб странице.

Кључни појмови: интернет, веб страница, текст, фонт.

НАЗИВ ТЕМЕ: Векторска графика и софтверска решења за израду векторске графике

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни векторску графику и њене елементе;

– изради веб страницу применом векторске графике и њених елемената;

– одабере одговарајући излазни формат векторске графике;

– примени фазе у изради вексторске графике;

– користи алате за цртање векторске графике;

– употреби колорне скале;

– примени линију у функцији векторизације;

– примени векторизацију на фотографији;

– изврши аутоматску векторизацију фотографије;

– изврши корекцију аутоматске векторизације.

– Векторска графика у интернет обликовању;

– Излазни формати векторске графике;

– Фазе у изради векторске графике;

– Алати за цртање векторске графике;

– Колорне скале;

– Примена линија у функцији векторизације;

– Процес векторизације на фотографији;

– Процес аутоматске векторизације фотографије;

– Корекција решења аутоматске векторизације.

Кључни појмови: векторска графика, формати векторске графике, колорне скале, линија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Идејна решења графичког дизајна за веб странице

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– истражи садржаје веб страница на интернету за инспирацију;

– примени иновативност и оригиналност приликом израде веб странице;

– представи кориснички доживљај веб садржаја на конкретном примеру;

– изради сложена графичка решења за веб користећи основне облике и форме;

– користи типографију, фотографију и илустрацију као визуелне елементе за израду графичког решења;

– изабере адекватну врсту графику за веб;

– изврши поспупак компресије и оптимизације графике за веб;

– тестира веб страницу коју је графички дизајнирао.

– Истраживање и инспирација за израду веб страница;

– Иновација и оригиналност за израду веб страница;

– Кориснички доживљај веб садржаја;

– Облик и форма за ираду графичких решења за веб;

– Типографија, фотографија и илустрација за израду графичког решења;

– Графика за веб;

– Компресија и оптимизација графике за веб;

– Тестирање веб странице.

Кључни појмови: веб страница, веб садржај, графика за веб, компресија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда прототипа и израда веб сајта

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни поступак израде прототипа за дигитална решења;

– употреби елементе за израду прототипа;

– скицира основну верзију прототипа дигиталног решења;

– изради прототип примењујући елементе дигиталне графике;

– креира функционални прототип;

– изради веб страницу.

– Прототип појам и сврха;

– Технике израде дигиталног прототипа;

– Скица идејног решења;

– Дигитална графика и прототип;

– Функционални прототип.

– Израда веб стране.

Кључни појмови: прототип, дигитални прототип, функционални прототип.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Вежбе (70 часова) у другој години. Одељење се дели на две групе.

Место реализације наставе: Сви часови вежби се реализују у кабинету.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета технологија фотографије и практична настава. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то дигитална графика и интернет обликовање? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са израдом веб страница? Какав је утицај дигиталне графике на интернет обликовање?

Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, а онда обликовати фотографије на вежбама.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставник овакве исходе обавезно операционализује, односно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога и сл.); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту. Приликом планирања пројектних задатака водити рачуна о следећем:

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до четири ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– уколико тема то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставницима предмета Технологија фотогафије, Практична настава и Дигитално обликовање фотографија.;

Препоручене теме за пројекте:

– Графичко и типографско обликовање фонта;

– Векторска израда илустрација;

– Графичко обликовање веб странице;

– Израда прототипа и веб странице.

Приликом обраде теме Елементи дигиталне графике и дигиталног текста у процесу израде веб странице, сва објашњења базирати на структури интернета и изради интернет садржаја применoм адекватних фаза. Неопходно је да ученици знају који су то главни дигитални елементе веб странице, да опишу и употребе дигитални словни знак у процесу уноса и приказа на рачунару. Са ученицима дефинисати појам фонта, градацију писма, класификацију писма према ликовним решењима, писмовне облике (резови), као и гарнитуре и фамилије писама. Приказати и успоставити однос белине и текста у слогу приликом израде веб странице. Унети текст у рачунар на више начина, преко тастатуре, техником OCR (Optical Character Recognition), препознавањем гласа и применом текстуалних садржаја из позадинских фајлова. Урадити задатке у којима се самостално обликује дигитални текст у процесу израде веб странице. Подстицати ученике да што више користе различите фонтове како би добили што вернији приказ одређених елемената на веб страници. Дискутовати о примени серифних и безсерифних фонтова за истицање.

Циљ теме Векторска графика и софтверска решења за израду векторске графике је упознавање ученика са векторском графиком и њеним елементима како би приликом израде веб странице могао да примени све фазе израде векторске графике, алате за цртање (Pen tool, Rectangle tool, Ellipse tool, Polygonal tool, и др), колор скале (CMYK, RGB) као и линију у функцији векторизације. Показати ученицима неколико примера векторизације различитих фотографија, указати им на грешке које се могу јавити приликом аутоматске векторизације фотографије, употребом опције Image Trace. Базирати се на мануелној изради вектора и урадити што више прво једноставних, а онда компликованијих примера. Упутити ученике на све излазне формате векторске графике и скренути им пажњу који формат је за шта најбољи приликом израде веб странице (SVG).

За реализацију наставе у теми Идејна решења графичког дизајна за веб странице упознати ученике са начинима истраживања и тражења инспирације за израду веб страница. Упутити ученике на то да буду иновативни и оригинални приликом израде веб странице и како веб садржај утиче на кориснички доживљај. Упутити ученике да користе облик и форму за израду графичких решења за веб, како би био што привлачнији за крајњег корисника. Употребити типографију, фотографију и илустрацију за израду графичког решења. Објаснити и применити компресију и оптимизацију графике за веб, употребом одговарајућег софтвера и употребом одговарајућих формата за веб (JPG за фотографије, PNG за иконице и фотографије, SVG за векторе). Након израде тестирати веб страницу и њен визуелни доживљај.

Циљ теме Израда прототипа и израда веб сајта је оспособљавање ученика да примењујући стечена практична знања из претходних тема изради прототип једне веб странице по свом избору. Током израде веб странице, ученике стално подсећати на примену свих правила којаје потребно поштовати приликом израде веб странице као што су: графичко и типографско обликовање текста, излазни формат за векторизацију одређеног садржаја, аутоматизација фотографија, пребацивање фотографија из једне у другу колор скалу, пребацивање фотографије у одговарајући формат помоћу софтвера. Након израде прототипа сваки ученик треба да презентује своју веб страницу остатку одељења.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати радове (обликовање дигиталног текста у процесу израде веб странице, векторизација фотографија, тестирање графички обликоване веб странице, израда веб странице, израда прототипа, итд.)

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Током трајања тема реализовати најмање три теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Назив предмета: Дигитално обликовање фотографије

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	35	70	-	-	105
III	35	70	-	-	105

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања код ученика о садржају, форми и композицији фотографије;

– Оспособљавање ученика за рад са алатима који се користе за обраду дигиталног фотографског записа;

– Оспособљавање ученика за примену одговарајућег специјализованог апликативног софтвера за обраду фотографије;

– Оспособљавање ученика за презентовање фотографских радова на дигиталним платформама;

– Оспособљавање ученика да заштити дигиталне фотографије од нелегалних и опасних активности на интернету;

– Оспособљавање ученика да обавља поверене послове у складу са стандардима квалитета, професионалним стандардима и регулативом у делатности фотографских услуга;

– Развијање интересовања ученика за стално праћење достигнућа у области дигиталне фотографије.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Дигитална фотолабораторија, колор системи и калибрација уређаја	5	10	-	-
2.	Формати дигиталног записа за фотографије	5	10	-	-
3.	Дигитализација класичних-аналогних фотографија	4	8	-	-
4.	Темељни појмови у дигиталној обради фотографија	6	12	-	-
5.	Предобрада и техничка обрада дигиталног записа фотографија	5	10	-	-
6.	Креативна обрада дигиталног записа фотографија	10	20	-	-

Разред: трећи

		Препоручено трајање теме (часови)
		Т	В	ПН	Б
1.	Фотоманипулација	11	22	-	-
2.	Репродукција боја на дигиталној фотографији	8	16	-	-
3.	Обрада фотографија за штампане и електронске медије	10	20	-	-
4.	Објављивање фотографија за одговарајуће медије	6	12	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Дигитална фотолабораторија, колор системи и калибрација уређаја

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише употребу пиксела у дигиталној фотографији;

– објасни појам резолуција;

– опише колор системе;

– објасни опсег боја;

– опише начин калибрације екрана;

– користи радни простор софтвера за обраду фотографија;

– употреби алатке за селектовање, одређивање боја, опсецање, брисање;

– употреби палете за слојеве (layers), историју (history), боју, канале (chanels) и текст при обради фотографије;

– примени филтере и ефекте на фотографији;

– одреди величину и димензије фотографије;

– изврши калибрацију екрана.

– Пиксел;

– Резолуција;

– Колор системи;

– Опсег боја – гамут;

– Калибрација – ICC профили;

Вежбе:

– Радни простор одговарајућег софтвера за обраду фотографија;

– Алатке за рад у одговарајућем софтверу;

– Палете за рад у одговарајућем софтверу;

– Филтери и ефекти у одговарајућем софтверу;

– Одређивање величина и димензије фотографије.

Кључни појмови: пиксел, резолуција, колор системи, калибрација.

НАЗИВ ТЕМЕ: Формати дигиталног записа за фотографије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни предности и недостатке дигиталне фотографије;

– наведе формате дигиталног записа фотографије;

– објасни техничке карактеристике оригинала;

– опише карактеристике бит-мапе;

– опише архивирање дигиталне фотографије;

– анализира формате дигиталних фотографија;

– пребаци фотографију из једног формата у други;

– упореди формате дигиталних фотографија;

– изврши компресију дигиталне фотографије;

– архивира дигиталне фотографије за одређени медијум.

– Дигитална фотографија;

– Формати дигиталних фотографија;

– Основне карактеристике дигиталних фотографија;

– Архивирање дигиталне фотографије за одговарајући медијум;

Вежбе:

– Приказ дигиталних фотографија у одговарајућем софтверу (JPEG, RAW, TIFF, PNG, BMP);

– Компресија дигиталне фотографије у задати формат;

– Архивирање дигиталне фотографије за штампане и електронске медије.

Кључни појмови: дигитална фотографија, формати, компресија, архивирање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Дигитализација класичних-аналогних фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– упореди врсте скенера по карактеристикама;

– опише начине скенирања;

– објасни принцип рада скенера;

– припреми фотографије за скенирање;

– скенира негатив и дијапозитив филм;

– скенира транспарентне и рефлексне оригинале;

– скенира фотографије израђене на фотопапиру.

– Скенери, врсте скенера;

– Принцип рада равног, ротационог и ручног скенера;

– Карактеристике скенера (резолуција, пиксел, дубина боје);

Вежбе:

– Скенирање негатив и дијапозитив филма;

– Скенирање транспарентних и рефлексних оригинала;

– Скенирање фотографија израђених на фотопапиру.

Кључни појмови: скенер, фотопапир, дијапозитив, негатив.

НАЗИВ ТЕМЕ: Темељни појмови у дигиталној обради фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам контраст;

– објасни примену нивоа и криве;

– објасни појам експозиција;

– анализира примену сенке и светла на примерима;

– објасни појам градијент;

– наведе примену слојева;
– примени промену контраста на дигиталној фотографији;

– примени промену нивоа на дигиталној фотографији;

– примени промену кривих на дигиталној фотографији;

– примени промену експозиције на дигиталној фотографији;

– примени сенку и светло на дигиталној фотографији;

– примени градијент на дигиталној фотографији;

– користи слојеве за постизање одговарајућег ефекта.

– Контраст;

– Нивои;

– Криве;

– Експозиција;

– Сенка и светло;

– Градијент;

– Слојеви;

Вежбе:

– Подешавање контраста на дигиталној фотографији;

– Примена промена нивоа на дигиталној фотографији;

– Примена промене криве на дигиталној фотографији;

– Експозиција на дигиталној фотографији;

– Сенке и светла на дигиталној фотографији;

– Градијент на дигиталној фотографији;

– Постизање ефеката коришћењем слојева (транспаренција, опацитет).

Кључни појмови: контраст, нивои, криве, експозиција, градијент.

НАЗИВ ТЕМЕ: Предобрада и техничка обрада дигиталног записа фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни примену предобраде дигиталне фотографије;

– објасни начин техничке обраде;

– опише фазе техничке обраде;

– подеси оптималан број пиксела на дигиталној фотографији;

– изврши уклањање шума, нечистоћа и оштећења са дигиталне фотографије;

– изврши изоштравање дигиталне фотографије;

– изврши замућивање дигиталне фотографије;

– анализира фотографије пре и после техничке обраде.

– Предобрада фотографија;

– Техничка обрада;

– Уклањање шума, нечистоћа и оштећења на фотографијама;

– Изоштравање фотографије;

– Замућивање фотографије;

Вежбе:

– Подешавање оптималног броја пиксела;

– Употреба алатки за отклањање шума, нечистоћа и оштећења;

– Употреба филтера за изоштравање;

– Употреба филтера за замућивање.

Кључни појмови: уклањање нечистоћа, изоштравање, замућивање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Креативна обрада дигиталног записа фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни примену креативне обраде дигиталне фотографије;

– објасни композицију на фотографији;

– разликује симетричност и асиметричност;

– објасни појам хармонија;

– наведе елементе за постизање равнотеже;

– опише значај истицања елемената на фотографији;

– објасни типографију;

– објасни употребу растеризације;

– изврши манипулацију фотографског садржаја;

– изврши селекцију објеката;

– изврши мењање боја;

– изврши трансформацију објеката;

– користи слојеве;

– употреби маске у обради фотографије;

– исече позадину на фотографији;

– коригује перспективу;

– примени текст и типографију;

– графички обликује фотографију и текст;

– прави фотомонтажу.

– Креативна обрада:

• Композиција;

• Симетричност и асиметричност;

• Хармонија;

• Равнотежа;

• Контраст – истицање елемената;

– Типографија;

– Растеризација;

Вежбе:

– Манипулације фотографских садржаја;

– Графичко обликовање фотографије и текста:

• Фотомонтажа;

• Форматирање текста.

Кључни појмови: комозиција, равнотежа, хармонија, типографија, фотомонтажа.

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотоманипулација

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише фотоманипулацију;

– наведе елементе фотоманипулације;

– наведе примену фотоманипулације;

– успостави узајамни однос елемената фотоманипулације;

– анализира HDRI (High dynamic range imaging);

– употреби исецање детаља;

– изврши трансформацију и ротирање објеката;

– користи слојеве и ефекте;

– употреби елементе фотоманипулације према датом задатку;

– графички обликује фотоманипулацију за графички производ;

– компонује HDRI фотографије;

– анализира фотографије добијене фотоманипулацијом;

– издвоји елементе који приказују реалне и нереалне ефекте на фотографијама.

– Фотоманипулација;

– Елементи фотоманипулације:

• Композиција;

• Перспектива;

• Светло;

• Сенке;

• Боје;

• Дубинска оштрина;

• Атмосферски ефекти;

– Примена фотоманипулације;

– HDRI – High dynamic range imaging.

Вежбе:

– Израда фотоманипулације:

• Исецање;

• Трансформација;

• Рад са слојевима;

• Употреба ефеката на слојевима;

• Употреба елемената фотоманипулације;

– Обликовање фотоманипулације за графички производ;

– Компоновање HDRI фотографије.

Кључни појмови: фотоманипулација, перспектива, дубинска оштрина.

НАЗИВ ТЕМЕ: Репродукција боја на дигиталној фотографији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам репродукција;

– опише употребу ICC профила;

– идентификује простор боја;

– објасни колор менаџмент;

– објасни процес мешања боја;

– опише начин корекције боја;

– опише корекцију температуре боје;

– објасни употребу црно беле фотографије;

– подеси ICC профил у одговарајућем софтверу;

– користи палету боја за мешање боја;

– употреби баланс беле боје;

– коригује температуре боје светла;

– примени опције прилагођавања (Adjustments – Hue/Saturation, Levels, Curves, Brightness/Contrast и др).

– анализира верност боје на фотографијама употребом опција прилагођавањa;

– конвертује колор фотографију у црно белу фотографију;

– трансфомише колор фотографију у црно белу фотографију са колор детаљима;

– подеси параметре за црно белу дигиталну фотографију;

– Репродукција;

– ICC профили (International Color Consortium);

– Простор боја – CIELab

– Колор менаџмент;

– Мешање боја;

– Корекција боја на дигиталној фотографији;

– Дигитална црно-бела фотографија;

Вежбе:

– Примена ICC профила за репродукцију;

– Примена система боја при обликовању дигиталне фотографије;

– Црно бела дигитална фотографија.

Кључни појмови: репродукција, колор менаџмент, црно бела фотографија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада фотографија за штампане и електронске медије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе карактеристике штампаних медија;

– објасни употребу плаката, летка, насловне стране за часопис, билборда;

– направи преглед карактеристика штампаних медија;

– упореди квалитет фотографија за штампане и дигиталне медије;

– опише употребу фотографија за друштвене мреже;

– опише употребу фотографија у анимацији;

– одреди димензије фотографија за штампане медије (плакат, летка, насловне стране за часопис, билборд);

– одреди димензије фотографија за друштвене мреже (десктоп и мобилна верзија);

– употреби текст и фотографију за промоцију у штампаним медијима;

– употреби текст и фотографију за промоцију на веб сајту;

– употреби текст и фотографију за промоцију на друштвеним мрежама;

– анализира обликоване фотографије за штампане и дигиталне медије;

– изради GIF анимацију.

– Штампани медији (плакат, летка, насловне стране за часопис, билборд);

– Дигитални медији;

– Друштвене мреже;

– Анимација;

Вежбе:

– Обликовање фотографија за штампане медије;

– Обликовање фотографија за веб сајт;

– Обликовање фотографија за друштвене мреже;

– Текст и фотографија – композиција за штампане и дигиталне медије;

– GIF анимација.

Кључни појмови: штампани и електронски медији, анимација.

НАЗИВ ТЕМЕ: Објављивање фотографија за одговарајуће медије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе параметре за подешавање дигиталне фотографије у зависности од медија;

– опише начине објављивања дигиталне фотографије;

– објасни начине заштите од нелегалних и опасних активности на интернету;

– подеси дигиталну фотографију на одговарајући формат;

– тестира параметре у зависности од медија;

– изврши процес штампања;

– изврши пројектовање и презентовање фотографија на електронским уређајима;

– припреми фотографију за објављивање на интернету;

– припреми фотографију за друштвене мреже;

– користи софтвер за архивирање дигиталне фотографије;

– користи медије за архивирање.

– Припрема фотографија за објаву у штампаним и дигиталним медијима;

– Одређивање броја пиксела и параметара у зависности од медија;

– Објављивање дигиталних фотографија и заштита од нелегалних и опасних активности на интернету;

– Морална и материјална ауторска права;

– Архивирање фотографија;

Вежбе:

– Припрема, пројекција и презентовање дигиталних фотографија на екранима електронских уређаја;

– Објава дигиталних фотографија на мобилним уређајима;

– Објава дигиталних фотографија на интернету и друштвеним мрежама;

– Софтвер и медији за архивирање.

Кључни појмови: штампани и дигитални медији, објављивање, архивирање.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Теоријска настава (35 часова) + вежбе (70 часова) у другој и трећој години. Одељење се дели на две групе кад су вежбе.

Место реализације наставе: Сви часови теоријскe наставе се реализују у учионици, а часови вежби у кабинету.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то обрада фотографије? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са обрадом фотографије и које? Какав је утицај обликовања фотографије на комплетан изглед готове фотографије?

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до четири ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– уколико тема то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставницима предмета Технологија фотогафије и Практична настава;

Други разред:

Приликом обраде теме Дигитална фотолабораторија, колор системи и калибрација уређаја, сва објашњења базирати на основним појмовима у дигиталној фотографији, упознавање са пикселима, резолуцијом, колор системима, оспегом боја и калибрацијом екрана. У току вежби упознати ученике са апликативним софтвером, његовим радним простором, алаткама, палетама, филтерима и ефектима које ће користити за обраду фотографија. Подстицати ученике да што више користе различите алатке при свакој вежби, а посебно их упутити на алатке за селектовање, померање, бојење, брисање, опсецање, пресликавање и др.

Током реализације наставе у теми Формати дигиталног записа за фотографије ученику објаснити предности и недостатке дигиталне фотографије, употребу и примену разних формата фотографија, њихове карактеристике, компресију и архивирање дигиталне фотографије за одговарајући медијум. Са ученицима извршити процес пребацивања дигиталних фотографија из једног формата у други и упоредити добијене резултате. Анализирати обликоване фотографије .

За реализацију наставе у теми Дигитализација класичних-аналогних фотографија објаснити појам скенирања, врсте и карактеристике скенера (резолуција, пиксел, дубина боје) за негатив, дијапозитив филм, транспарентне и рефлексне оригинале, као и фотографијe израђенe на фотопапиру. Са ученицима извшрити процес дигитализације на скенерима као што су равни, ротациони или ручни.

Током реализације наставе у теми Темељни појмови у дигиталној обради фотографија објаснити појмове и употребу функција као што су контраст, нивои, криве, експозиција, сенка и светло, градијент и слојеви. Сваки појам темељно обрадити на примерима дигиталне фотографије. Са ученицима направити и користити слојеве (layers) и употребити опције за транспаренцију, опацитет, као и специјалне ефекте који се налазе на сваком слоју (Drop Shadow, Gradient, Stroke, Inner Shadow, Inner Glow, Bevel Emboss и др.).

За реализацију наставе у теми Предобрада и техничка обрада дигиталног записа фотографија објаснити примену предобраде и техничке обраде дигиталне фотографије, као и фазе техничке обраде. Са ученицима извршити подешавање оптималног броја пиксела на одговарајућој фотографији, употребити алатке за отклањање шума, нечистоћа и оштећења као што су Clone stamp, Spot Healing Brush, Patch, Red Eye tool, итд. Извршити изоштравање дигиталне фотографије уз помоћ филтера Sharpen и искористити његове могућности. Подстицати ученике да изврше замућивање дигиталне фотографије помоћу филтера Blur и искористе његове могућности. Урадити задатке у којима се самостално врши техничка обрада дигиталне фотографије.

За реализацију наставе у теми Креативна обрада дигиталног записа фотографија објаснити примену креативне обраде дигиталне фотографије, објаснити појам композиције, симетричности и асиметричности, хармоније, равнотеже, истицање елемената, примену типографије и растеризацију ради добијања графички обликованог дигиталног записа. На вежбама са ученицима на примерима извршити манипулацију фотографског садржаја, тако што ће се вршити селекција објеката, мењање боја и трансформисање објеката. Посебно радити на употреби и раду са слојевима, како би ученици стекли утисак да се од више фотографија може направити једна, тако што ће се извршити опсецање позадине, изрезивање фотографија и кориговање перспективе. Радити са текстом и обликовањем типографије. Употребити ефекте за изобличавање текста. Поставити изменљиви текст на путању, пребацити текст у пикселе, направити облике и путања од текста, селекцију од текста и додати текстуалне ефекате. Урадити задатке у којима се самостално врши фотомонтажа и форматирање текста.

Трећи разред:

За реализацију наставе у теми Фотоманипулација упознати ученике са појмом фотоманилулација и њена примена. Навести и објаснити шта је све неопходно да би фотоманипулација била успешна. Са ученицима радити на изради фотоманипулације уз помоћ правилног исецања елемената, трансформација и слојева и употреба ефеката на слојевима. Смернице за израду фотоманипулације:

– Композиција: правило трећина, златни пресек, центар, водеће линије, оквир у оквиру, правило простора.

– Перспектива: линеарна (геометријска или правилна) перспектива, присилна перспектива, атмосферска (ваздушна) перспектива, обрнута.

– Светло: положај извора светла, тип извора светла.

– Сенке: контактна, главна, амбијентална.

– Боје: тон, засићење, хармонија боја.

За реализацију наставе у теми Репродукција боја на дигиталној фотографији објаснити појам репродукције, употребу ICC профила, простор боја и колор менаџмент. Затим објаснити процес мешања боја и начин добијања боја у односу на колор систем, на одговарајућим примерима. Објаснити ученицима које вредности се користе у зависности од колор система (RGB 0–255, CMYK 0–100%). Са ученицима подесити параметре за добијање црно беле дигиталне фотографије, употребом Grayscale Mode-a, али у употребом опције Black/White, где треба да се изврши подешавање црно белих тонова.

Током реализације наставе у теми Обрада фотографија за штампане и електронске медије ученику објаснити употребу и примену фотографија код штампаних медија као што су плакат, летак, насловна страна за часопис, билборд. Такође ученику објаснити употребу и примену фотографија код дигиталних медија. Објаснити употребу фотогрфија код друштвених мрежа и анимација. Правилно одредити величину фотографије за одговарајући медијум. Урадити задатке у којима се самостално врши израда фотографија за одговарајући медијум употребом текста. Са ученицима направити најједноставнију GIF анимацију, употребом одговарајућег спфтвера.

Приликом обраде теме Објављивање фотографије за одговарајуће медије, сва објашњења базирати на разлици између штампаних и дигиталних медија и који су све параметри неопходни за подешавање фотографије у зависности од медија. Неопходно је да ученик опише начин објављивања дигиталне фотографије и њену заштиту од нелегалних и опасних активности на интернету. Урадити задатке у којима се самостално припрема фотографија за друштвене мреже, као и правилно архивирање дигиталне фотогафије на одређеном медију (магнетни, оптички, електронички, виртуелни интернет меморијски простор (Cloud). Препорука је да ученици направе презентацију фотографија у одговарајућем апликативном софтверу (PowerPoint, Google Slides, Canva, Wordpress).

Планирати да поједине садржаје ученици обраде кроз пројектну наставу у мањим групама, припремајући презентације за остале ученике. Формативно пратити рад ученика у групама. Уколико је могуће, организовати посету стручњака из области дигиталног обликовања фотографије који би ученицима приближио трендове савременог развоја и примене дигиталне фотографије у различитим областима, или организовати одлазак ученика у посету компанијама које се баве дигиталном обрадом фотографија.

Препоруке за реализацију вежби:

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде препоручене вежбе за сваку тему. Након сваке завршене вежбе, анализирати са ученицима добијене радове, упоредити их и коментарисати.

У учионици и кабинету треба да буде довољно места да за једним радним столом буду два ученика и да сваки ученик има свој рачунар. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама на примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са софтверима који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати радове (израда фотомонтаже, фотоманипулације, реклама за штампане и дигиталне медије, итд.).

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Назив изборног програма: Визуeлне комуникације

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	-	70	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним појмовима визуелних комуникација и визуелног опажања;

– Оспособљавање ученика да примени фотографију у сврху визуелне комуникације;

– Оспособљавање ученика да креира и презентује фотографски портфолио;

– Оспособљавање ученика да употреби садржај фотографије за креирање главне поруке;

– Развијање позитивног става о целоживотном учењу и пласирању фотографских радова у изради визуелних порука.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Препоручено трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1	Визуелне комуникације и визуелно опажање	-	8	-	-
2	Облици визуелне комуникације	-	26	-	-
3	Основе визуелне поруке и врсте фотографија које се користе у сврху визуелне комуникације	-	12	-	-
4	Употреба фотографије и графичког дизајна ради бољег преношења визуелне поруке	-	14	-	-
5	Заштитни знак у визуелној комуникацији	-	10	-	-

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Визуелне комуникације и визуелно опажање

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изабере одговарајуће поруке као основни део визуелне комуникације и опажања;

– креира поруке које се преносе и истичу фотографијом;

– направи разлику између добре и лоше фотографије у визуелној комуникацији кроз интернет обликовање.

– Појам и улога визуелне комуникације и опажања;

– Фотографија као алат визуелне комуникације;

– Креирање главне поруке;

– Последице лоше фотографије на визуелну комуникацију.

Кључни појмови: визуелна комуникација, фотографија, главна порука.

НАЗИВ МОДУЛА: Облици визуелне комуникације

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира главну поруку као пример визуелне комуникације и опажања;

– примени фотографију у сврху визуелне комуникације и опажања;

– примени филм у сврху визуелне комуникације и опажања;

– креира портфолио за презентовање фотографских радова;

– презентује друштвено одговорне поруке као део визуелне комуникације.

– Израда главне поруке као облик визуелне комуникације;

– Фотографија и филм као основни делови визуелног опажања;

– Израда портфолија;

– Презентовање портфолија;

– Друштвена одговорност у визуелној комуникацији.

Кључни појмови: реклама, филм, фотографија, друштвена одговорност.

НАЗИВ МОДУЛА: Основе визуелне поруке и врсте фотографија које се користе у сврху визуелне комуникације

ИСХОДИ

По завршетку модула, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира визуелну поруку уз разумевање потреба публике;

– презентује визуелне поруке и њене намере;

– употреби различите фотографије за креирање главне поруке;

– креира нова решења визуелних порука.

– Креирање главне визуелне поруке;

– Разумевање потреба публике;

– Сврха и намера поруке;

– Различите фотографије за креирање главне поруке;

– Употреба фотографије и поруке у визуелној комуникацији;

Кључни појмови. главна порука, симболи, иконе, индекси.

НАЗИВ МОДУЛ: Употреба фотографије и графичког дизајна ради бољег преношења визуелне поруке

ИСХОДИ

По завршетку модула, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– употреби светло у преношењу визуелне поруке;

– користи елементе у међусобној интеракцији и интеракцији елемената и простора;

– користи текстуру у циљу боље читљивости визуелне поруке;

– употреби боју у грађењу визуелног;

– користи типографију у процесу креирања визуелне поруке;

– употреби елеменате графичког дизајна при креирању визуелне поруке;

– примени визуелну метафору при креирању.

– Светлост и њен утицај на визуелну поруку;

– Употреба елемената у мећусобној интеракцији и интеракцији елемената и простора;

– Текстура;

– Однос боје и емоција у контексту визуелне комуникације;

– Типографија;

– Избор типографије у визуелној поруци;

– Визуелна комуникација и метафоре: чиста и мешовита метафора и како их креирати.

Кључни појмови: светлост, текстура, типографија, метафора

НАЗИВ МОДУЛА: Заштитни знак у визуелној комуникацији

ИСХОДИ

По завршетку модула, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– употреби знакове, симболе и типографију;

– креира заштитни знак користећи одговарајуће знаке, симболе и типографију;

– илуструје симбол или заштитни знак;

– креира знак у позитиву и негативу;

– презентује заштитни знак.

– Знакови, симболи и типографија;

– Процес креирања знака употребом елемената, симбола и типографије;

– Илустрације као симбол или заштитни знак;

– Позитив и негатив;

– Начини презентовања и анализа заштитног знака.

Кључни појмови: симболи, знакови, визуелна порука.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Вежбе (70 часова) у другој години.

Место реализације наставе: Настава ће се реализовати кроз часове вежби у кабинету уз поделу одељења на две групе.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Дигитално обликовање фотографија, Технологија фотографије и Практична настава. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да сваки модул добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то визуелна комуникација и визуелно опажање? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са креирањем порука и које? Какав је утицај визуелна комуникација има на презентовање фотогрфског портфолија?

Током реализације сваког модула увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појмове и дати неопходне смернице за рад, а онда употребити елементе (фотографија, порука, заштитни знак) како би се добило одговарајуће графичко решење на вежбама.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– уколико модул то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставницима предмета Дигитално обликовање фотографије, Технологија фотогафије и Практична настава;

Предлог тема пројектних задатака:

1. Фотографски портфолио за одређену тему (архитектура, портрет, мртва природа итд.);

2. Израда заштитног знака за одређени бренд и његово презентовање;

3. Креирање главне визуелне поруке на одређену тему;

4. Типографско обликовање текста за одређену поруку или слоган.

Приликом обраде модула Визуелне комуникације и визуелно опажање, сва објашњења базирати на основним појмовима у визуелној комуникацији и визуелном опажању. Неоходно је да се направи избор одговарајуће поруке као основни део визуелне комуникације и опажања, да се креирају поруке које се преносе и истичу фотографијом, да се направи разлика између добре и лоше фотографије у визуелној комуникацији кроз интернет обликовање. У току вежби упознати ученике са апликативним софтвером и његовим радним простором.

Током реализације наставе у модулу Облици визуелне комуникације, ученик ће креирати главну поруку за визуелну комуникацију, употребити фотографију и/или филм и креираће портфолио како би презентовао фотографске радове. У току вежби урадити презентацију у одговарајућем апликативном софтверу (PowerPoint, Google Slides, Canva, Wordpress), где ће се ученик базирати на презентовању друштвено одговорне поруке.

За реализацију наставе у модулу Основе визуелне поруке и врсте фотографија које се користе у сврху визуелне комуникације потребно је да ученик на основу претходно стечених знања (у претходна два модула) буде способан да објасни сврху и намеру поруке кроз конкретан пример. Такође, потребно је да развије свест о истраживању публике ради креирања главне поруке. Након истраживања потреба публике, ученик треба да буде способан да напарави главну поруку са одређеном намером и да креира различите елементе који се примењују у комуникацији.

Приликом обраде модула Употреба фотографије и графичког дизајна ради бољег преношења визуелне поруке, сва објашњења базирати на употреби графичког дизајна у преношењу визуалне поруке. Неопходно је да ученик користи различите елементе у мећусобној интеракцији и интеракцији елемената и простора, као и да употреби одговарајућу текстуру у циљу боље читљивости визуелне поруке. Задатке базирати на употреби боје и светла, али пре свега употребу типографије, где ће се ученици сусрести са различтим елементима графичког дизајна приликом креирања визуелних порука. Приликом израде задатка, нагласити истицање текста и њеогово графичко обликовање, како би се применила визуелна метафора приликом креирања поруке.

За реализацију наставе у модулу Заштитни знак у визуелној комуникацији потребно је да ученик креира свој заштитни знак на основу упутства и примера, како би га користио и презентовао у свом портфолију. Неопходно је да ученик користи знакове, симболе, типографију и илустрације. Ученик може да направи заштитни знак у једној или више боја, у позитиву и негативу.

Приликом креирања садржаја визуелне комуникације, ученик треба да научи да ослушкује публику, њене потребе и навике, као основ за главну поруку. Приликом креирања заштитног знака, главне поруке и презентације, ученик треба да поштује стандарде и покаже друштвену одговорност.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати радове (креира главну поруку, креира презентацију својих фотографских радова, изради заштитни знак, итд.)

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Назив предмета: Пословна комуникација

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	-	70	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Оспособљавање ученика за примену квалитетне пословне комуникације и пословнoг бонтона у фотографској делатности;

– Оспособљавање ученика за примену прописа, законске регулативе и професионалних стандарда у области фотографије и на интернету;

– Оспособљавање ученика да презентује и пласира услуге у области фотографије;

– Развијање професионалне етике и поштовања корисника уз уважавање културолошких разлика.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Пословна комуникација и пословни бонтон	-	26	-	-
2.	Прописи и законске регулативе у области фотографије	-	16	-	-
3.	Презентација фотографских услуга и фотографија	-	28	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Пословна комуникација и пословни бонтон

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни различите врсте комуникација;

– опише значај и садржај интерне и екстерне комуникације у фотографском пословању;

– користи доступна средства у пословној комуникацији;

– примени добру пословну комуникацију (ословљавање, обраћање, поздрављање) у фотографском пословању;

– обликује пословна писма у разним формама поштујући правила пословног писања;

– објасни утицај комуникације на успешност пословања;

– комуницира са целокупним тимом испољавајући љубазност, комуникативност, флексибилност у односу према сарадницима и клијентима;

– делотворно комуницира на једном страном језику у професионалном и ван професионалном контексту;

– изради план за организацију времена приликом извршавања фотографских активности ради сигурног поштовања рокова;

– примени пословно понашање, етику и пословни бонтон у фотографским пословима;

– прилагоди одевање врсти догађаја који фотографише;

– објасни значај пословног стила која компанији доноси углед и поштовање;

– успостави односе са новим пословним партнером и клијентом;

– објасни значај одржавања коректних односа са клијентима и запосленима у фотографској и другим компанијама;

– примени различите методе решавања конфликтних ситуација;

– примени различите методе решавања непоразума.

– Појам и врсте комуникација;

– Значај и садржај интерне и екстерне комуникације у фотографском пословању;

– Пословна комуникација путем телефона и компјутера;

– Примена пословног комуницирања (ословљавање, обраћање, поздрављање) у фотографском пословању;

– Писање пословног писма и е-маил;

– Утицај комуникације на успешност пословања;

– Љубазност, комуникативност, флексибилност у односу према сарадницима и клијентима, ефикасно комуницирање са целокупним тимом;

– Значај делотворне комуникације на страном језику у професионалном и ванпрофесионалном контексту;

– Израда плана за организацију времена приликом извршавања фотографских активности ради сигурног поштовања рокова;

– Вежбе примене правила пословног понашања, етике и пословни бонтон у фотографским пословима;

– Понашање-манири;

– Одевање у зависности од врсте догађаја који се фотографише;

– Бонтон- саставни део пословног стила;

– Односи са новим пословним партнeрoм и клијентом;

– Неговање односа са клијентима и запосленима у фотографским и другим компанијама;

– Методе решавања конфликтних ситуација;

– Употреба уобичајених израза који су прикладни за разјашњавање неспоразума.

Кључни појмови: комуникација, интерна и екстерна пословна комуникација, пословни бонтон, пословно писмо, планер, решавање конфликта и неспоразума у пословној комуникацији.

НАЗИВ ТЕМЕ: Прописи и законске регулативе у области фотографије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам ауторских права и интелектуалне својине;

– примени важеће прописе, професионалне стандарде и регулативе у области фотографије;

– примени начине заштите од нелегалних и опасних активности на интернету;

– заштити фотографије на интернету регистрацијом ауторских права;

– направи дигитални водени жиг на својим фотографијама;

– постави јасне услове коришћења фотографија на интернету;

– примени законит начин дистрибуције фотографије на интернету;

– напише пример дозволе за употребу властитих фотографија;

– поштује ауторска права приликом коришћења преузетих садржаја;

– примени поступак заштите ауторска права при објави својих радова.

– Ауторска права и интелектуална својина;

– Прописи, стандарди и регулативе у области фотографије и делатностима фотографских услуга;

– Заштита од нелегалних и опасних активности на интернету у области фотографије;

– Начини заштите фотографије на интернету:

1. регистрација ауторских права,

2. дигитални водени жиг,

3. постављање јасних услова коришћења;

– Законита дистрибуција фотографије на интернету;

– Издавање дозвола за употребу властитих фотографија;

– Заштита ауторских права приликом објављивања радова.

Кључни појмови: прописи и стандарди у области фотографије, ауторска права, интелектуална својина.

НАЗИВ ТЕМЕ: Презентација фотографских услуга и фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише стандарде квалитета фотографских услуга и фотографија;

– изради фотографски портфолио поштујући правила израде;

– презентује фотографске радове на дигиталним платформама;

– објасни избор оптималног решења за реализацију фотографског задатка;

– идентификује информације о тржишту релевантне за презентацију фотографских идеја;

– идентификује могућности за презентацију и пласирање својих фотографских радова

– пласира своје услуге у области фотографије потенцијалним корисницама на интернету;

– ефикасно примењује ИКТ у реализацији активности, као и у архивирању и вођењу документације;

– обрачуна трошкове за израду фотографског задатка;

– припреми понуду за фотографксе услуге према зактеву клијената;

– идентификује могућности даљег усавршавања фотографских вештина, визуелног опажања, естетичких критеријума, иновативности, способности стварања и изражавања;

– примени различите врсте вербалне и невербалне комуникације приликом презентовања фотографских услуга;

– демонстрира технике и фазе продајног наступа и разговора.

– Појам стандарда квалитета фотографских услуга и фотографија;

– Појам и структура фотографског портфолија;

– Израда фотографског портафолија;

– Презентовање фотографских радова на дигиталним платформама;

– Оптимални избори решења за реализацију фотографског задатка;

– Информације о тржишту релевантне за презентацију фотографских идеја;

– Врсте и начини презентовања и пласирања фотографских радова и услуга у областима фотографије;

– Примена ИКТ-а у архивирању и вођењу документације и архивирању фотографија;

– Обрачун трошкова за израду фотографског задатка;

– Израда понуде за фотографске услуге према захтеву клијента;

– Важност усавршавања фотографских вештина, визуелног опажања, естетичких критеријума, иновативности, способности стварања и изражавања;

– Значај усавршавања фотографских вештина;

– Вербална и невербална комуникација приликом презентовања фотографских услуга;

– Технике и фазе продајног наступа и разговора.

Кључни појмови: вербална и невербална пословна комуникација, фотографски портафолио, презентација фотографија, продајни наступ, општа правила понашања продавца.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе и место реализације: Пословна комуникација је предмет који се изучава у трећој години, два часа недељно кроз вежбе у учионици или информатичком кабинету. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује двочас вежби.

Препоруке за планирање наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, степену опремљености школе (рачунарима потребним за реализацију неких тема односно остваривања исхода), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета технологије фотографије, практичне наставе, дигиталног обликовања фотографије и визуелних комуникација. Дeлови неких тема из предмета пословна комуникација представљају теоријске основе за предмет предузетништво. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију и пословну комуникацију).

Садржаје једне тематске целине није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати 6. пројектних задатака у току године. Два пројектна задатка у првом полугодишту, а четири у другом полугодишту. Избор пројектоног задатка треба дати ученицима у зависности од њиховог интресовања. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Предлог тема пројектних задатака:

1. Врсте комуникације,

2. Пословно писмо или пословни е-маил,

3. Пословни бонтон,

4. Ауторска права и инетелкуална својина,

5. Прописи и професионални стандарди у области фотографије,

6. Нелегалне и опасне активности на интернету,

7. Фотографски портфолио,

8. Начини заштите фотографије на интренту,

9. Начини презентације фотографских радова,

10. Технике продајног наступа.

За реализацију пројектног задатка ученици користе знања стечена у оквиру предмета Технологија фотографије, Практичне наставе и Дигиталног обликовања фотографије.

Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно:

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних техничких средстава за израду пројекта. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад.

Циљ теме Пословна комуникација и пословни бонтон је упознавање ученика са врстама комуникације са нагласком на типове пословне комуникације односно интерне и екстерне и вербалне и невербалне комуникације. У току ове теме са ученицима треба написати неколико пословних писама односно е-маилова. Такође потребно је вежбати вербалну екстерну и интерну комуникацију методом „игре улога”. Реализацијом методе „игре улога” потребно је стално скретати пажњу ученика на примену љубазности, флексибилности приликом комуникације. Реализацијом методе „игре улога” потребно је увежбавати примену пословних манира односно бонтона у различитим пословним ситуацијама. У овој теми ученицима треба омогућити да такође применом методе „игре улога” вежбају методе решавања конфликтних ситуација и да примењују у комуникацији уобичајене изразе који су прикладни за разјашњавање неспоразума.

Предлог вежби за ову тему су:

– Екстерна и интерна пословна комуникација;

– Методе решавања конфликтних ситуација;

– Употреба уобичајениx израза који су прикладни за разјашњавање неспоразума.

Циљ теме Прописи и законске регулативе у области фотографије је упознавање ученика са прописима, стандардима и регулативама у области фотографије и делатностима фотографских услуга како би их они могли применити односно поштовати приликом пласирања својих фотографија односно коришћењем туђих фотографија. У току ове теме са ученицима треба, применом знања из дигиталног обликовања фотографије, направити дигитални водени жиг који ће моћи корисити на свим својим фотографијама према потреби. Са ученицима је потребно израдити пример издавања једне дозволе за њихову фотографију за познатог или непознатог корисника. Такође са ученицима је потребно израдити један пример регистрације ауторских права за њихову фотографију.

Циљ теме Презентација фотогафских услуга и фотографија је упознавање ученика са појмом, структуром и начином израде портфолија. Кроз ову тему потребно је са ученицима израдити један портфолио (и у дигиталном облику). Приликом израде портфолија ученици треба да примене знање из предмета визуелне комуникација о изради логоа (заштитног знака) те да ставе и свој лого у портфолио. У овој теми ученицима треба омогућити да методом ”игре улога” вежбају све начине презентовања својих услуга, фотографија и фотографских радова. Потребно је да сваки ученик презентује своје услуге, фотографије и фотографске радове примењујући технике продајног наступа као и фазе продајног разговора. Фазе продајног разговора су: поздрав, представљање, успостављање односа, откривање потребе, демонстација робе, аргументација, третман, одговори на приговоре купца, закључак продајног разговора, појачавање одлуке купца, опроштај од купца те их све треба са ученицима увежбавати на часовима. Приликом обраде теме ”Општа правила понашања продавца” потребно је ученицима објаснити следеће појмове: не красти време – искориститi га, бити тачан, веровати у производ, показати интерес за проблеме клијента, добро слушати клијента, клијенту давати циљане информације, избегавати незгоде при демонстрацији фотографија и фотографских производа и услуга, остати миран у свакој ситуацији итд. У овој теми је потребо ученицима нагласити колико је у професионалном развоју битно усавршавања фотографских вештина, визуелног опажања и естетичких критеријума и изражавања кроз фотографије. Такође им треба сскренути пажњу да је примена иновативних решења у фотографским пословима једнако битно као и све претходно наведено. Ученицима је потребно сугерисати на који начин да обрачунају трошкове израде фотографског задатка као и на који начин да израде понуду за потенцијалног клијента те да је на крају методом ”игре улога” презентује потенцијалном клијенту.

Предлог вежби за ову тему су:

– Презентација портфолиа,

– Презентација фотографских услуга,

– Идентификација могућности за презентацију и пласирање својих фотографских радова – прилика за развој каријере и самозапошљавање,

– Врсте и начини пласирања услуга у областима фотографије,

– Технике продајног наступа,

– Фазе продајног разговора (поздрав, представљање, успостављање односа, откривање потребе, демонстрација робе, аргументација, третман, одговори на приговоре купца, закључак продајног разговора, појачавање одлуке купца, опроштај од купца).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика. Саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. Евидентира се у педагошкој документацији наставника.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати радове (пословно писмо или емаил, креирање презентације својих услуга, керирање понуде фотографских услуга, израда портфолиа, итд.).

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању израда пројектног задатка може се применити образац за оцењивање у којем су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

Сумативно оцењивање:

У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује.

Предлог за сумативно оцењивање:

– пројектни рад,

– активност на часу,

– урађени домаћи задатак,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– израда дигиталног воденог жига,

– израда логоа,

– израда портафолија,

– учeшће у групном рaду,

– израда презентације фотографских услуга клијенту,

– израда обрачуна трошкова израде фотографског задатка,

– самостални и групни задаци,

– примена пословне комуникације при усменом излагању,

– игре улога,

– пројектни задаци.

Посебно вредновати када ученик примењује знања пословне комуникације и пословног бонтона у презентовању својих пројектних задатака и у вежбама „игре улога”.

Назив предмета: Дигиталнo штампање фотографија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	30	-	-	-	30

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним принципима штампе;

– Унапређивање знања ученика о поступцима израде фотографија на штампаним медијима;

– Развијање знања ученика о начинима припреме фотографије за папирну форму и друге материјале;

– Унапређивање знања ученика о избору одговарајућих техника за штампу у зависности од боје и материјала на ком се штампа фотографија;

– Развијање знања ученика о начинима испоруке фотографије даљем кориснику у штампаној форми;

– Развијање интересовања за стално праћење достигнућа у области дигиталне штампе за израду фотографија.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Дигитализација података за штампу и развој дигиталне штампе	8	-	-	-
2	Боје и подлоге за дигиталну штампу	10	-	-	-
3	Дигитални пробни отисак и дигиталне технологије	12	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Дигитализација података за штампу и развој дигиталне штампе

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише настанак и развој штампарства;

– наведе конвенционалне технике штампе;

– објасни Computer to технике;

– опише појам дигиталне штампе;

– објасни поступак дигитализације података и растеризације;

– наведе поступке израде дигиталне фотографија.

– Развој штампарства;

– Конвенционална штампа – штампарска форма;

– Технике Computer to:

• Film,

• Press,

• Plate,

• Paper.

– Дигитална штампа (табачна штампа и штампа из ролне);

– Дигитализација података и растеризација;

– Поступци израде дигиталне фотографије.

Кључни појмови: штампа, конвенционална, дигитална, растеризација;

НАЗИВ ТЕМЕ: Боје и подлоге за дигиталну штампу

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам боје;

– објасни систем боја који се користи у штампи;

– опише врсте боја за дигиталну штампу фотографија;

– именује спремнике за боју;

– опише начине сушења боје;

– наведе врсте подлоге за штампу;

– опише утицај подлоге на избор боје.

– Појам боје;

– Боје у штампи;

– Боје за дигиталну штампу;

– Рибони са бојом;

– Кертриџи са бојом;

– Сушење боја;

– Појам подлоге за штампу;

– Врсте подлога;

– Утицај подлоге на избор боје.

Кључни појмови: боја, фото-папир, кетриџи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Дигитални пробни отисак и дигиталне технологије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише појам и значај пробног отиска;

– наведе дигиталне технологије;

– објасни карактеристике дигиталних технологија;

– објасни примену фотографија код штампе великих формата;

– опише начине провере квалитета одштампане фотографије;

– припреми фотографије за испоруку крајњем кориснику у штампаној форми;

– образложи предности дигиталних фотографија.

– Појам пробног отиска;

– Дигиталне технологије штампања фотографија:

• Инк Џет штампа;

• Сублимацијска штампа;

• Штампа на текстилу (DTF (direct to film), DTG (direct to garment);

• Ласерска штампа;

• UV штампа;

• Жикле штампа (штампа на сликарском папиру);

• Дигитална штампа;

– Штампа великих формата;

– Квалитет одштампане подлоге;

– Испорука фотографије.

Кључни појмови: пробни отисак, дигиталне технологије, квалитет одштампане фотографије.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Теоријска настава (30 часова) у четвртој години.

Место реализације наставе: Настава ће се реализовати са целим одељењем у учионици.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета технологија фотографије, дигитално обликовање фотографија, пословна комуникација и практична настава. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и распоредом реализације наставе.

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то штампање фотографија? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са штампањем фотографије и које? Која је разлика између фотографије која се одштампа и фотографије која се налази у меморији рачунара?

Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, а онда приказати путем презентација врсте дигиталних штампача за штампање фотографија и њихов рад.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици развију знања за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

Предлози пројектних задатака:

1. Штампање фотографија на фотопапиру;

2. Штампање фотографија на текстилу;

3. Штампање фотографија на керамици;

4. Штампање фотографија на фотопапиру и текстилу и њихово поређење;

5. Штампање фотографија на текстилу и керамици и њихово поређење.

Приликом обраде теме Дигитализација податка за штампу и развој дигиталне штампе, објашњења базирати на основним појмовима у штампи, конвенционалној штампи, употреби штамарских форми и техникама ”Computer to..” Након тога ученике упознати са дигиталном штампом, која не користи конвенционалну технологију, односно штампарску форму. Упознати ученике са терминима штампа из табака и штампа из ролне. Подсетити ученике на употребу пиксела, растера и одогварајуће резолуције за штампане медије. Објаснити ученицима који је поступак израде дигиталне фотографије.

Током реализације наставе у теми Боје и подлоге за дигиталну штампу ученику објаснити појам боје, њен састав и особине (вискозност, течљивост, лепљивост, тиксотропија, тон, прозрачност и сјај). Базирати се на боје које се користе у дигиталној штампи, као што су eко солвент боје, UV боје, пигментна боја, DTF (direct to film) боје, DTG (direct to garment) и сублимациона боја. Навести спремнике за боју, као што су рибони и кертриџи и објаснити њихову примену. Навести систем боја који се користи у дигиталној штампи али и употребу додатних боја (као што је бела боја). Ученику објаснити употребу подлоге како би се добила фотографија у физичком облику. Навести које су то све подлоге на које може да се изврши процес дигиталног штампања фотографија (сублимацијске подлоге, папир, фото-папир, картон, тексил, стакло, керамика, дрво, итд). Објаснити ученицима како и на који начин подлога утиче на одабир боја и обрнуто и на који начин боја може да се осуши на подлози.

За реализацију наставе у теми Дигитални пробни отисак и дигиталне технологије потребно је ученику објаснити појам пробног отиска. Ученицима детаљно објаснити технике које се најчешће користе за дигитално штампање фотографија на разним подлогама, као што су инк џет штампа, сублимацијска штампа, штампа на текстилу (DTF, DTG), ласерска штампа, UV штампа; Жикле штампа (штампа на сликарском папиру) и дигитална штампа (штампање текста и фотографија). Такође ученицима објаснити како се припрема фотографија за штампу великих формата. Објаснити како се врши провера квалитета одштампане подлоге уз помоћ уређаја као што су дензитометар, спектрофотометар, колориметар. Навести који су то атрибути квалитета (неправилности, оштрина, боја, светлина, контраст, ISO стандарди – мерне траке) (international organiѕation for standardization). Објаснити ученицима како и на који начин се врши испорука фотогафија у штампаној форми (лично или преко трећег лица). Са ученицима анализирати које су то предности дигиталних фотографија и њихову употребу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације, користећи знања и са практичне наставе.

Назив предмета: Практична настава

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	-	-	210	60	270
II	-	-	210	60	270
III	-	-	420	60	480
IV	-	-	360	120	480

1Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

РАЗРЕД	НАСТАВА					УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Учење кроз рад	Настава у блоку	УКУПНО
I	-	-	210	-	60	270
II	-	-	210	-	60	270
III	-	-	-	420	60	480
IV	-	-	-	360	120	480

2Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са организацијом рада у фотографском студију;

– Развијање знања ученика о раду у фотографском студију и употреби додатне фотографске опреме;

– Оспособљавање ученика за рад са фотоапаратима, фотографском опремом и фотографским материјалима;

– Развијање знања за рад са светлосним изворима, расветом и уређајима за мерење светла;

– Оспособљавање ученика да фотографише изглед основне поставке (table top), портрета, изложбе, објекте, манифестације;

– Развијање способности за спровођење фотографских задатака у студију, на терену и лабораторији;

– Оспособљавање ученика за обраду фотографија у апликативним софтверима;

– Развијање знања потребних за израду фотографија на принтерима;

– Формирање навика код ученика да одржавају како сопствену тако и студијску опрему и уређаје за рад;

– Оспособљавање ученика за правилно документовање, евидентирање и осигурање квалитетне анализе у фотографској продукцији;

– Оспособљавање за примену прописаних мера безбедности и противпожарне заштите;

– Развијање свести о важности очувања здравља на раду и заштите животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Oрганизација рада у фото-студију и технике рада са светлосним изворима	-	-	12	-
2	Фотографска лабoраторија	-	-	36	-
3	Фото-камере различитог формата	-	-	18	-
4	Фотографисање текстуре материјала и групе ситних предмета	-	-	48	-
5	Фотографисање мртве природе	-	-	48	-
6	Фотографисање људске фигуре	-	-	48	-
7	Настава у блоку	-	-	-	60

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Организација рада техничара фотографије	-	-	6	-
2	Фотографисање композиције од три предмета	-	-	30	-
3	Фото вест, интервју, насловна страна	-	-	48	-
4	Фотографисање каталога индустријских производа	-	-	48	-
5	Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру	-	-	30	-
6	Фотографисање пејзажа	-	-	48	-
7	Настава у блоку	-	-	-	60

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН/УКР	Б
1	Фотографисање портрета у ентеријеру и екстеријеру	-	-	78	-
2	Документарна фотографија-фото прича	-	-	60	-
3	Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру	-	-	66	-
4	Фото-репортажа о догађају или објекту	-	-	48	-
5	Портрет на радном месту	-	-	54	-
6	Колекција фотографија социјалне тематике	-	-	48	-
7	Каталог индустријског прозвода	-	-	66	-
8	Настава у блоку	-	-	-	60

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН/УКР	Б
1	Фотографисање портрета	-	-	120	-
2	Рекламна фотографија	-	-	120	-
3	Новинска фотографија	-	-	120	-
4	Настава у блоку	-	-	-	120

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Oрганизација рада у фото-студију и технике рада са светлосним изворима

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише организацију рада у одељењу техничара фотографије;

– објасни основне појмове у фотографији;

– презентује аналогне фото материјале;

– отклони мање недостатке на уређајима;

– примени мере личне и колективне заштите на раду;

– спроводи мере безбедности и здравља на раду;

– примени мере заштите животне средине;

– разликује врсте расвете;

– користи ручни светломер и флешметар;

– нацрта скицу распореда расветних тела;

– одабере врсту расвете према локацији фотографисања (студио или теренска расвета);

– разликује вештачко и дневно осветљење;

– користи различите технике постављања расвете;

– објасни интензитет расветних тела;

– употреби светломер;

– постави расветна тела према задатом фотографском задатку.

– Организација рада;

– Заштита и безбедност на раду;

– Материјали и опрема за појединачну израду фотографија;

– Расвета;

– Светломер и флешметар.

Кључни појмови: радно окружење, заштита на раду, материјали, извори светла, светломер.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографска лабoраторија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни техничке карактеристике апарата за повећавање;

– утврди исправност комплетне опреме у лабораторији;

– разликује врсте објектива за повећавајући апарат;

– изврши преглед и чишћење објектива;

– одабере одговарајући објектив по величини фотографског позитива;

– изоштрава лик фотографије на апарату за повећавање;

– спроводи мере безбедности и здравља на раду;

– одабере одговарајуће рецептуре хемијских раствора за различите процесе;

– припреми развијаче, фиксире по одабраним рецептурама;

– припреми пропратну опрему (тацне, кадице, штипаљке);

– наведе поделу хемијских раствора према намени;

– користи хемијске растворе за фотоматеријале;

– разликује „суви” и „мокри” део лабораторије;

– одлаже отпадни материјал.

– Карактеристике апарата за поовећавање;

– Припрема и контрола фотографских хемијских раствора;

– Фото материјал;

– Организација рада у фотографској лабораторији;

– Технике рада са апаратом за повећавање;

– Технике рада са фотографским хемијским растворима.

Кључни појмови: развијач, фиксир, рецептуре, апарат за повећавање, објектив.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фото-камере различитог формата

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује фотоапарате, објективе;

– објасни разлике између фотоапарата малог, средњег и великог формата;

– разликује конструкције тела фотоапарата SLR (енг.: single-lens reflex), TLR (енг: twin-lens reflex camera) и велико форматну камеру;

– објасни техничке могућности фотоапарата;

– разликује врсте објектива према намени;

– чита упутства на једном страном језику;

– изабере објективе према фотографском задатку;

– уоштрава објекат фотографисања;

– користи филтере према намени;

– употреби додатну опрему (батерије, футроле, маске, бустере, жичане окидаче, различите носаче).

– Фотоапарат малог формата;

– Фотоапарат средњег формата;

– Фотоапарат великог формата;

– Упутства на страном језику;

– Врсте објектива (двооки, зум, широакоугаони, прајм објективи;

– Филтери UV (енг.: ultraviolet), ND (енг.: neutral density), CPL (енг: circular polarizer);

– Додатна опрема за фотографисање.

Кључни појмови: фото-апарат, формат, објективи, филтери.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање текстуре материјала и групе ситних предмета

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише организацију рада у фото студију по врсти фотографисања;

– одабере адекватан објекат фотографисања текстуре материјала, групе ситних предмета;

– аранжира предмете;

– постави адекватну расвету;

– одабере одговарајући објектив на задату тему;

– мери експонометријске вредности уз помоћ светломера и/или флешметра;

– подеси параметре експонометријских вредности фотоапарата;

– фотографише задату тему;

– манипулише улагање филма у шпулну и дозну;

– обради филм хемијским путем (развијање-фиксирање-сушење);

– припреми апарат за повећање позитив фотографија;

– улаже негативе у маску повећавајућег апарата;

– стави фото папир у маску;

– спроведе експонирање фотопапира;

– обради хемијским поступком експонирани папир;

– суши позитиве;

– архивира фотографске материјале;

– презентује портфолио;

– одлаже отпадни материјал;

– распрема радни простор.

– Припрема фотоапарата;

– Одабир одређеног објектива;

– Припрема расветних тела;

– Одређивање предмета фотографисања по задатој теми;

– Фотографисање;

– Oбрада фотографског материјала.

Кључни појмови: фотографисање, подешавање,постављање текстуре материјала.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање мртве природе

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми план рада у фото студију за тему снимања Мртве природе;

– одабере адекватан објекат фотографисања;

– аранжира предмете мртве природе;

– постави адекватну расвету фотографисања теме Мртве природе;

– одабере одговарајући објектив за тему Мртва природа;

– мери експонометријске вредности уз помоћ светломера и/или флешметра;

– подеси фотоапарат по измереним експонометријским вредностима;

– фотографише тему Мртва природа;

– Улаже филм у шпулну и дозну;

– обради филм хемијским путем (развијање-фиксирање-сушење);

– припреми апарат за повећање позитив фотографија;

– улаже негативе у маску повећавајућег апарата;

– стави фото папир у маску;

– спроведе експонирање фотопапира;

– обради хемијским поступком експонирани папир;

– суши позитиве;

– презентује готове фотографке материјале;

– одлаже отпадни материјал;

– архивира филм и позитив фотографије;

– распрема радни простор.

– Припрема фотоапарата;

– Одабирање адекватног објектива;

– Припрема расветних тела;

– Одређивање предмета фотографисања по задатој теми;

– Фотографисање;

– Обрада фотографског материјала;

– Архивирање фото материјала.

Кључни појмови: мртва природа, расвета, фотографија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање људске фигуре

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми план рада у фото студију и екстеријеру за фотографисање људске фигуре;

– одабере адекватан модел фотографисања људских фигура;

– постави положај људских фигура;

– постави адекватну расвету у зависности од места фотографисања;

– одабере одговарајући објектив фотографисања теме Људска фигура;

– мери експонометријске вредности уз помоћ светломера и/или флешметра;

– подеси фотоапарат по измереним експонометријским вредностима;

– фотографише тему Људска фигура;

– манипулише улагање филма у шпулну и дозну;

– обради филм хемијским путем (развијање-фиксирање-сушење);

– припреми апарат за повећање позитив фотографија;

– улаже негативе у маску повећавајућег апарата;

– стави фото папир у маску;

– спроведе експонирање фотопапира;

– обради хемијским поступком експонирани папир;

– суши позитиве;

– презентује готове фотографке материјале;

– одлаже отпадни материјал.

– aрхивира фото материјал;

– распрема радни простор.

– Фотоапарат;

– Расвета;

– Објекат фотографисaња – људска фигура;

– Одабирање адекватног објектива;

– Хемијска обрада материјала;

– Архивирање.

Кључни појмови: људска фигура, објектив, композиција.

НАЗИВ ТЕМЕ: НАСТАВА У БЛОКУ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– oдабере одговарајућу опрему за правилан рад у фотографској лабoраторији;

– обради филм хемијским путем (развијање-фиксирање-сушење);

– улаже негативе у маску повећавајућег апарата;

– спроведе експонирање фотопапира;

– разликује конструкције тела фотоапарата SLR (енг.: single-lens reflex), TLR (енг.: twin-lens reflex camera), велико форматну камеру;

– изабере објективе према фотографском задатку;

– yоштрава објекте фотографисања;

– одабере адекватан објекат фотографисања текстуре материјала,и групе ситних предмета;

– постави адекватну расвету;

– подеси параметаре експонометријских вредности фотоапарата;

– одабере адекватан објекат фотографисања;

– аранжира предмете мртве природе;

– фотографише тему;

– уради позитив фотографије људске фигуре;

– архивира фотографије.

– Фотографска лабoраторија

– Технике рада са апаратом за повећавање;

– Кориштење повећавајућег апарата за изрду позитива;

– Технике рада са фотографским хемијским растворима;

– Фото-камере различитог формата

– Фотоапарат малог формата;

– Фотоапарат средњег формата;

– Фотоапарат великог формата;

– Фотографисање текстуре материјала и групе ситних предмета

– Одабирање одређеног објектива;

– Припрема расветних тела;

– Одређивање предмета фотографисања по задатој теми;

– Техника дневног светла;

– Фотографисање Мртве природе

– Употреба вештачке (константне) расвете;

– Коришћење светломера;

– Фотографисање људске фигуре

– Аранжирање.

Кључни појмови: расветна тела, лабораторија, камере, обрада фотографског материјала.

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Организација рада техничара фотографије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне појмове у фотографији;

– наброји дигиталне фото материјале;

– опише организацију рада у одељењу техничара фотографије;

– чита техничку документацију;

– користи фотоапарате: slr (енг.: singl-lens reflex), dslr (енг.: digital single lens reflex), mirrorless

– објасни модове фотапарата (М, А, S, P-AV/TV);

– употреби додату опрему у фото студију (блиц расвета, константна расвета, модификатори светла, стативи за расвету, фотографски статив троножац и др.);

– користи светломер и флешметар;

– образложи свој избор за дати фотографски задатак;

– уради пробно фотографисање на било коју тему;

– примени мере личне и колективне заштите на раду;

– спроводи мере безбедности и здравља на раду;

– примени мере заштите животне средине.

– Припрема фотоапарата;

– Објектив;

– Расветна тела;

– Техничка документација;

– Додатна опрема.

Кључни појмови: подешавања, расвета, модови.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање композиције од три предмета

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– направи план рада у фото студију за тему Композиција три предмета;

– направи план фотографисања три предмета;

– одабере адекватне објекте фотографисања;

– аранжира предмете;

– постави адекватну константну расвету за Композицију три предмета;

– одабере одговарајући објектив са којим ће фотографисати;

– спроведе мерење експонометријских вредности на фотоапарату и расветних тела;

– подеси параметре на фотоапарату (параметри експонометрије, исо, мануелан режим рада);

– фотографише тему композиција три предмета;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– обради фотографије у апликативним софтверима;

– архивира фотографије;

– распрема радни простор.

– Фото-студио

– Објекат фотографисања

– Објектив

– Расвета;

– Композиција три предмета;

– Фотографисање;

– Експонометријске вредности;

– Мануелни мод.

Кључни појмови: композиција три предмета, фотографисање, анализа.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фото вест, интервју, насловна страна

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– упореди начин фотографисања тема фото вест, интервју и насловна страна;

– направи план снимања по теми коју ради;

– нацрта план поставке расвете и расветних тела за фотографисање у фото-студију и на терену;

– постави расветна тела;

– подеси параметре расветних тела;

– припреми фотоапарат за задате услове фотографисања;

– подеси параметре на фотоапарату за фотографисање задате теме;

– фотографише фото вест у задатим условима;

– фотографише пробне фотографије;

– утврди квалитет пробних фотографија;

– анализира урађене фотографије;

– обради фотографије након завршеног фотографисања у одговарајућем софтверу;

– издвоји фотографије за портфолио;

– распреми радни простор.

– Фотапарат;

– Фото вест;

– Интервју;

– Насловна страна;

– Техника расвете;

– Фотографисање;

– Обрада фотографија;

– Анализа.

Кључни појмови: фото вест, интервју, насловна страна.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање каталога индустријског производа

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе разлоге потреба индустријске фотографије;

– аранжира поставку индустријског производа;

– одабере расвету за фотографисање индустријског производа;

– намести расветна тела за индустријски производ;

– користи одређени објектив за фотографисање индустријског производа;

– подеси основне параметре на одабраном фотоапарату;

– фотографише пробне снимке индустријског производа;

– анализира пробне снимке;

– обради фотографије након фотографисања индустријског производа;

– анализира готове фотографије;

– архивира фотографије за портфолио.

– Естески и визуелни изглед аранжмана;

– Фотографија индустријског производа;

– Промоција;

– Расвета;

– Објектив.

Кључни појмови: фотографисање индустријског производа, обрада фотографија индустријског произвoда.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру.

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере објекат фотографисања ентеријера и/или екстеријера који је задат;

– постави расветна тела у ентеријеру;

– искористи дневно светло у екстеријеру;

– одреди параметре интензитета расвете у ентеријеру;

– фотографише екстеријер и ентеријер;

– кадрира по правилима композиције теме фотографисања ентеријера и екстеријера;

– анализира пробне снимке;

– фотографише објекат архитектуре;

– обради у апликативним софтверима фотографије;

– анализира завршене снимке за портфолио;

– распреми радни простор.

– Фотоапарат;

– Кадрирање;

– Широкугаони објектив;

– Расвета;

– Анализа.

Кључни појмови: фотографисање архитектуре ентеријера и екстеријера, кадар.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање пејзажа

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни композицијска правила кадрирања пејзажне фотографије;

– одабере врсту пејзажа (природа –градски пејзаж);

– кадрира објекат снимања;

– користи широкоугаони објектив;

– подеси параметре експонометрије;

– постави мод снимања фотографија на фотоапарату;

– фотографише пејзажну фотографију;

– анализира ток фотографисања;

– обради снимљене фотографије у програмима за обраду;

– издвоји фотографије за портфолио;

– распреми радни простор.

– Пејзажна фотографија;

– Кадрирање;

– Широкоугаони објектив;

– Композицја фотографије.

Кључни појмови: Пејзажна фотографија, композиција.

НАЗИВ ТЕМЕ: НАСТАВА У БЛОКУ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– направи план фотографисања три предмета;

– одабере адекватне објекте фотографисања;

– аранжира поставку предмета;

– фотографише три предмета;

– обради фотографије у апликативним софтверима;

– нацрта план за фотографисање;

– анализира урађене фотографије;

– обради фотографије након завршеног фотографисања:

– аранжира поставку индустријског производа;

– одабере расвету за фотографисање индустријског производа;

– намести расветна тела за индустријски производ;

– користи одређени објектив за фотографисање;

– искористи дневно светло у екстеријеру;

– кадрира по правилима композиције теме фотографисања ентеријера и екстеријера;

– одабере врсту пејзажа (природа –градски пејзаж);

– фотографише пејзажну фотографију;

– обради снимљене фотографије у програмима за обраду.

Фотографисање композиције од три предмета

– Фото-студијо;

– Објекат фотографсања;

– Објектив;

– Расвета;

Фото вест, интервју, насловна страна

– Композиција три предмета;

– Фотографисање;

– Експонометријске вредности;

Фотографисање каталога индустријског производа

Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру

– Техника дневног светла;

– Употреба вештачке (константне) расвете;

– Коришћење светломера;

Фотографисање пејзажа

– широкоугаони објектив.

Кључни појмови: извори светла, светломер, фотографисање, обрада, софтвер.

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање портрета у ентеријеру и екстеријеру

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изабере студијску опрему за фотографисање портрета у ентеријеру;

– користи константну или блиц расвету;

– постави расвету за фотографисање у ентеријеру;

– постави расвету под одређеним углом за фотографисање;

– синхронизује фотоапарат са расветом;

– одабере одговарајуће објективе;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– фокусира и кадрира модела;

– контролише дубинску оштрину;

– постави модел или групу људи за фотографисање;

– постави одстојање од 1 метра до 2 метра за снимање портрета;

– користи различите врсте позадина за фотографисање;

– фотографише у ентеријеру са одговарајућом опремом;

– фотографише појединачне портрете или групу људи;

– изабере изворе светлости за фотографисање у екстеријеру;

– користи расположиво светло у екстеријеру;

– фотографише у екстеријеру на различитим местима;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија задате теме;

– анализира завршне фотографије;

– припреми за испоруку фотографије крајњем кориснику.

– Студијска расвета и модификатори светла;

– Дневно светло и његова примена;

– Портрет у ентеријеру и екстеријеру;

– Објективи – стандардни, широкоугаони, телеобјективи;

– Параметри на фотоапарату (отворе бленде, исо вредност, време експонирања);

– Позадине за фотографисање портрета;

– Припрема и контрола;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: расвета, фокус, портрет, ентеријер, екстеријер.

НАЗИВ ТЕМЕ: Документарна фотографија – фото прича

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере тему документарне фото-приче;

– изабере одговарајућу локацију за фотографисање;

– употреби фото опрему у расположивом светлу;

– користи различите врсте објектива (зум-широкоугаони);

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– фотографише на различитим местима фото -причу;

– фотографише актуелне догађаје у друштву;

– контролише дубинску оштрину;

– примени правила композиције;

– примени правила кадрирања;

– фотографише при различитим светлосним условима;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија на задату тему;

– анализира завршне снимке;

– припреми за испоруку фотографије крајњем кориснику.

– Документовање рада и живота људи;

– Параметри на фотоапарату (отвор бленде, исо вредност, време експонирања);

– Објективи – стандардни, широкоугаони, телеобјективи;

– Правила композиције и кадрирања;

– Припрема и контрола;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија.

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: фото прича, дубинска оштрина, композиција.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– направи план фотографисања архитектуре као стилске целине;

– подеси параметре на фотоапарату за дневно и ноћно фотографисање архитектуре;

– уочи распоред сенки и линија на објектима снимања;

– одабере најбоље доба дана за фотографисање;

– истакне фотографисањем детаље архитектуре у екстеријеру;

– постави статив у сврхе снимања архитектуре;

– примени објективе за специјалне намене (енг.: tilt shift);

– подеси перспективу на објектима снимања;

– употреби широкоугаоне објективе;

– користи одговарајуће филтере: UV (енг.: ultraviolet), ND ( енг.: neutral density), CPL( енг.:circular polarizer);

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– фотографише широк и крупан план архитектуре у екстеријеру;

– фотографише детаље у екстеријеру;

– користи дневно и вештачко светло за фотографисање ентеријера;

– постави расвету за фотографисање ентеријера;

– фотографише детаље архитектуре у ентеријеру;

– фотографише појединачне објекте у ентеријеру;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија;

– уклони дисторзије у апликативном софтверу настале одређеним широкоугаоним објективима;

– анализира завршене снимке;

– припреми за испоруку фотографије крајњем кориснику.

– Светлосни услови фотографисања архитектуре;

– Фотографисање ширег плана;

– Фотографисање крупног плана;

– Фотографисање детаља;

– Параметри на фотоапарату;

– Објективи за специјалне намене (енг.: tilt shift);

– Припрема и контрола;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: tilt shift објективи, филтери, статив, ентеријер, екстеријер.

НАЗИВ ТЕМЕ: Фото репортажа о догађају или објекту

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере мотив или објекат фотографисања;

– употреби фото опрему при расположивом светлу;

– користи статив у сврхе фотографисања објекта;

– употреби различите објективе (широкоугаоне, зум објективе) намењене фотографисању догађаја/дешавања;

– користи телеобјективе за издвајање објеката задате теме;

– користи додатни извор светла преносиви блиц (енг.: speed light);

– примени правила композиције и фотографисање из различитих углова;

– користи додатну опрему прилагођавајући се променљивим условима фотографисања;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– фотографише фото репортажу о догађају/дешавању на различитим местима;

– фотографише фото – репортажу са детаљима догађаја;

– истакне кроз фотографије важност актуелне теме фото -репортаже;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија теме фото репортаже;

– анализира готове фотографије;

– aрхивира фотографије.

– Фотографисање фото-репортаже;

– Статив, блиц (вештачка) расвета;

– Широкоугаони објективи, телеобјективи, зум објективи;

– Параметри на фотоапарату;

– Расположиво светло;

– Фотографисање ширег плана;

– Фотографисање крупног плана;

– Фотографисање детаља;

– Припрема и контрола;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: фото-репортажа, објекат, мотив, детаљи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Портрет на радном месту

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– користи расположиво светло при фотографисању у одређеном радном простору;

– изабере расположиве позадине у простору за фотографисање портрета на радном месту;

– фокусира и кадрира потрет;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– одабере одговарајуће објективе;

– контролише дубинску оштрину;

– постави модел или групу људи за фотографисање;

– фотографише појединачне портрете или групе људи на радном месту;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија на задату тему;

– анализира готове фотографије;

– aрхивира фотографије;

– Студијска расвета и модификатори светла;

– Дневно светло и његова примена;

– Параметри на фотоапарату;

– Стандардни, широкоугаони, телеобјективи;

– Расположиве позадине у простору за фотографисање портрета;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: кадрирање, амбијент, позадине, дубинска оштрина.

НАЗИВ ТЕМЕ: Колекција фотографија социјалне тематике

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере тематику колекције социјалне фотографије;

– изабере одговарајућу локацију за фотографисање;

– користи додатну фото опрему у зависности од расположивог светла;

– користи различите врсте објектива (зум-широкоугаони);

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– фотографише на различитим местима социјалну тему;

– фотографише широк план социјалне теме;

– фотографише крупан план социјалне теме;

– фотографише детаље социјалне теме;

– контролише дубинску оштрину;

– примени правила композиције;

– примени правила кадрирања;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија на задату тему;

– анализира завршене снимке;

– aрхивира фотографије.

– Колекција фотографија социјалне тематике;

– Рад са различитим објективима;

– Отвор бленде и време експонирања;

– Коришћење затеченог светла;

– Фотографисање ширег плана;

– Фотографисање крупног плана;

– Фотографисање детаља;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: социјална фотографија, детаљи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Каталог индустријског производа

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере производ за фотографисање;

– провери исправност и уредност производа за фотографисање;

– аранжира креативно индустријске производе на различитим позадинама;

– изабере одговарајућу студијску расвету (модификаторе светла);

– уклони рефлексију са производа поставком светала;

– одабере одговарајуће објективе за фотографисање индустријских производа;

– користи светлосну кутију (енг.: light box);

– постави производе на столу за пресликавање (енг.: table top);

– подеси фокус истичући одређене делове производа помоћу дубинске оштрине;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– фотографише широк план, крупан план и детаље производа;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија на задату тему;

– анализира завршене снимке;

– aрхивира фотографије.

– Каталог индустријског производа;

– Организација рада при фотографском задатку;

– Рад са различитим објективима;

– Отвор бленде и време експонирања;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: производ, дубинска оштрина, светлосна кутија, детаљи.

НАЗИВ ТЕМЕ: НАСТАВА У БЛОКУ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изабере опрему за фотографисање портрета;

– одабере одговарајуће објективе;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– подеси фокусирање и кадрирање;

– фотографише фото репортажу о догађају/дешавању на различитим местима;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија задате теме;

– употреби фото опрему у расположивом светлу;

– употреби различите објективе (широкоугаоне, зум објективе);

– одабере тематику колекције социјалне фотографије;

– користи одговарајућу опрему за фотографски задатак;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– подеси параметре на фотоапарату за дневно и ноћно фотографисање архитектуре;

– одреди одговарајуће сенке и линије на објектима снимања;

– постави правилно статив у сврхе снимања архитектуре;

– примени објективе за специјалне намене (енг.: tilt shift);

– подеси перспективу на објектима снимања.

– Фотографисање портрета;

– Дневно светло и његова примена;

– Портрет у ентеријеру и екстеријеру;

– Фото-репортажа;

– Објективи – стандардни, широкоугаони, телеобјективи, објектив за специјалне намене (енг.: tilt shift);

– Колекција социјалне фотографије;

– Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру

– Светлосни услови фотографисања архитектуре;

– Коришћење затеченог светла;

– Статив, блиц (вештачка)расвета.

– Параметри на фотоапарату;

– Фотографисање ширег плана;

– Фотографисање крупног плана;

– Фотографисање детаља.

Кључни појмови: дневно светло, објективи, статив,детаљи.

Разред: четврти

НАЗИВ ТЕМЕ: Фотографисање портрета

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује фотографисање различитих врста портрета;

– одабере константну, блиц расвету: усмеривач светла (енг.: barn doors), различити гелови у боји, дифузор светла (енг.: soft box) или расположиво светло;

– синхронизује фотоапарат са расветом;

– подеси фокусирање и кадрирање;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– одабере одговарајуће објективе;

– контролише дубинску оштрину;

– постави модел или групу људи за фотографисање;

– постави одстојање од 1 метра до 2 метра за снимање портрета;

– користи различите врсте позадина за фотографисање;

– фотографише новински портрет;

– фотографише уметнички портрет;

– фотографише појединачне портрете или групе људи;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија;

– анализира завршне снимке;

– припреми фотографије за папирну и дигиталну форму;

– изради фотографије на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију;

– aрхивира фотографије;

– припреми за испоруку фотографије крајњем кориснику.

– Фотографисање портрета;

– Студијска расвета и модификаториу светла;

– Организација рада при фотографском задатку;

– Рад са различитим објективима;

– Фокусирање и кадрирање;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: уметнички портрет, новински портрет, фокус и кадрирање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Рекламна фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере одговарајући производ за фотографисање;

– аранжира производе на различитим позадинама;

– одабере различите производе за рекламну фотографију (каталог индустријског производа, прехрамбени производи);

– утврди начин фотографисања у односу на одабир производа;

– одабере одговарајући објективе (стандардни, телеобјективи, макрообјективи);

– одабере модела за фотографисање код модне фотографије;

– постави позадине за фотографисање рекламне фотографије;

– подеси расвету за фотографисање прехрамбених производа (хране);

– подеси расвету за фотографисање индустријског производа;

– подеси расвету за фотографисање модне фотографије;

– користи светлосна кутија (енг.: light box);

– користи сто за пресликавање (енг.: table top);

– подеси параметре на фотоапарату;

– синхронизује свој фотоапарат са расветом;

– фотографише различите производе рекламне фотографије;

– фотографише модну фотографију;

– фотографише прехрамбене производе;

– фотографише широк план, крупан план и детаље производа;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија на задату тему;

– анализира завршене снимке;

– припреми фотографије за папирну и дигиталну форму;

– изради фотографије на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију;

– припреми за испоруку фотографије крајњем кориснику.

– Рекламна фотографија

– Рад са различитим објективима;

– Избор одговарајућих позадина за фотографисање;

– Фокусирање и кадрирање;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: индустријски производ, рекламна фотографија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Новинска фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује фото вест, фото-репортажу и насловну новинску страну;

– изабере локацију за фотографисање;

– користи објективе намењене фотографисању новинске фотографије;

– користи телеобјективе за издвајање објеката задате теме;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– користи додатни извор светла преносиви блиц (енг.: speed light);

– синхронизује фотоапарат са расветом;

– прилагођава се променљивим условима фотографисања;

– спроводи фотографисање на терену при различитим светлосним условима;

– фотографише за новинску страну актуелне теме у друштву;

– фотографише фото репортажу о догађају на различитим локацијама;

– спроводи фотографисање са детаљима догађаја новинске фотографије;

– примени правила фокусирања и кадрирања;

– провери квалитет снимљених фотографија;

– издвоји технички исправне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија задате теме;

– припреми фотографије за папирну и дигиталну форму;

– изради фотографије на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију;

– анализира готове фотографије;

– припреми за испоруку фотографије крајњем кориснику.

– Новинска фотографија;

– Организација рада при фотографском задатку;

– Рад са различитим објективима;

– Фотографисање на терену;

– Апликативни софтвери;

– Контрола квалитета фотографија;

– Испорука фотографија.

Кључни појмови: фото вест, телеобјективи, новинска фотографија.

НАЗИВ ТЕМЕ: НАСТАВА У БЛОКУ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере фотографисање различитих врста портрета;

– одабере константну, блиц расвету или расположиво светло;

– подеси одговарајуће параметре на фотоапарату;

– одабере одговарајуће објективе;

– одабере различите врсте производа за рекламну фотографију;

– подеси студијску расвету (модификаторе светла);

– фотографише различите производе рекламне фотографије;

– користи апликативне софтвере за обраду фотографија задате теме;

– користи различите објективе (широкоугаоне, зум објективе);

– фотографише новинску фотографију актуелних тема у друштву;

– спроводи фотографисање на терену.

– Фотографисање портрета;

– Студијска расвета и модификатори светла;

– Фокусирање и кадрирање;

– Рекламна фотографија;

– Организација рада при фотографском задатку;

– Новинска фотографија;

– Рад са различитим објективима;

– Параметри на фотоапарату;

– Позадине за фотографисање.

Кључни појмови: модификатори светла, позадине, зум објективи, софтвер.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и опрганизације наставе у свим школама али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновања рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз практичну наставу, наставу у блоку и учење кроз рад.

Место реализације наставе: кабинет за извођење практичне наставе (студио и лабораторија).

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације наставе дели на три групе.

Рад у току четворогодишњег школовања на практичној настави на смеру „Техничар фотографије” реализују се кроз следеће области по годинама:

1. разред – рад са аналогном фото опремом, лабораторијом и црно-белим фото материјалом;

2. разред – рад са дигиталним фото апаратима, расветом, модификаторима и обрадом фотографија у апликативним софтверима;

3. разред – фотографисање портрета у ентеријеру и екстеријеру, документарна фотографија-фото прича, фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру, фото-репортажа о догађају или објекту, портрет на радном месту, колекција фотографија социјалне тематике, фотографисање индустријског прозвода;

4. разред – фотографисање портрета, рекламна фотографија, новинска фотографија.

Препорука за планирање и остваривање наставе:

На почетку реализације наставе, ученике упознати са организацијом рада и са могућим студијима у којима ће изводити радне задатке. Ученике упознати са радним окружењем, лабораторијом, студијом, хигијенско-техничком заштитом на раду, уређајима и додатном опремом која се користи у њиховом радном простору.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, планом рада и начином оцењивања. Садржаји овог предмета треба да обухвате израду одређеног броја практичних радова у виду фотографија на задату тему. У току реализације теме ослонити се на знања ученика из стручних предмета: технологија фотографије, историја фотографије, визуелне комуникације, ликовна култура.

Циљ уводних активности је да се ученици упознају са предметом који ће изучавати – чиме ће се бавити током четири године рада на практичној настави. Показати ученицима примере практичних радова које ће самостално израђивати и на тај начин их охрабрити да су одабрали одговарајући смер.

Садржај програма је препоручљиво реализовати савременим наставним методама и средствима, применом мултимедијалних презентација и видео материјала за наставне теме: фотографисање индустријског производа, новинска фотографија, рекламна фотографија, архитектура и др.

Неопходно је да наставник осмисли радне задатке на основу тема према могућностима извођења у самом простору (студију и лабораторији) и вештинама које ученици савладају. Држати се предвиђене теме, радити месечне оперативне планове како би се лакше прилагођавао напредовању ученика. Наставник припрема опрему за практичну наставу, учење кроз рад, демонстрира рад на радном месту, прати рад ученика и указује на грешке при раду. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја и способности ученика.

Сваки практичан рад ученик треба да понови неколико пута на различитим моделима.

Први разред:

Тема – Oрганизација рада у фото-студију и технике рада са светлосним изворима

Циљ теме је упознавање ученика са радним простором, распоредом опреме, одговарајућим фотоапаратима и другом фотографском опремом. Објаснити ученицима колико је важна брига о фотографској опреми због саме безбедности ученика и очувању опреме. Kретање по студију треба бити пажљиво јер постоји опремa која је кабловима спојена на електричну мрежу и може доћи до спотицања и обарања опреме и уређаја. Наставник детаљно описује опрему и начин како се она употребљава након чега сваки ученик понавља операцију коју је наставник демонстрирао. Поставке светлосних извора у овој теми се користе само на основном нивоу упознавања где су два расветна константна тела под углом од 45 степени према објекту фотографисања. Након детаљних инструкција о мерама и заштити на раду, очувању животне средине, ученицима објаснити и демостирати разлике између расвете (дневно и вештачко), при томе користити ручни светломер који и њима индивидуално дати да и они користе тренутно информативно у виду упознавања са уређајем и чему он служи. Након тога то исто урадити са уређајем флешметар. Објаснити ученицима да на самом почетку фотографисања нужно је да нацртају распоред и поставку расвете који ће им помоћи при сваком следећем фотографисању.

Тема – Фотографска лабoраторија

У лабораторији се ученици упознају са основама црно беле фотографије. На почетку ученици само разгледају простор, упознају се са распоредом и добијају тачне иструкције о начину рада и њиховом кретању. У том простору је касније јачина светла смањена и сам рад је под филтерима који су црвени или жуто-зелени. Битно је на почетку да се упознају са локацијом прекидача који им служи да упале светло када им је то потребно. Наставник поред самог простора објашњава и део где је мокри базен са чистом текућом водом као и правилан распоред тацни на којем стоје одређени хемијски раствори за процес обраде фотопапира. У другом делу лабораторије врши се упознавање ученика са апаратима за повећавање, објективима, тајмерима, маском за негатив, маском за позитив и другим прибором који ће им бити потребан за стални рад у лабораторији кроз целу школску годину. Након разгледања и упознавања са простором и опремом ученицима демонстрирати процес рада развијања филма који је снимљен. Симулирати комплетан мрак и убацити филм у шпулну и дозну. Тај део упознавања ће и сами ученици пробати на светлу тако што радити поступак монтирања филма у шпулну јер ће тако лакше савладати самостално монтирање филма. Ученици проводе у лабораторији велики број часова јер после фотографисања сваке теме у студију они са наставником, који им костантно даје инструкције, морају да обраде негативско-позитивски материјал који је као продукт готова позитив фотогафија.

Вежба где се ученици упознавају са хемијским растворима и рецептурама које ће наставник да припрема и демонстрира је фотограм. Након припремљене хемије (развијача, регенератора, фиксира и воде) и демонстрације примера који уради сам наставник, ученици даље самостално постављају свој фотопапир на ком слажу предмете које желе и на креативан начин осмишљавају композицију за фотограм. У зависности од врсте намештених предмета добијају једнотонски или вишетонски фотограм који обрађују хемијски кроз провлачење фото папира кроз растворе који им стоје на базену по одређеном редоследу у мокром делу лабораторије. Након ове вежбе они су упознали и самостално обрадили фотопапир хемијским путем. Овај поступак ће понављати код сваке вежбе где имају израду позитив фотографије.

Наставник након више демонстрираних намотаја филма на шпулну и ученикових увежбавања прелази на рад са ученицима користећи снимљен филм. Упознати ученике са разменом хемијских раствора у дозни који изискују тачно време мењања и температуру. Наставник ученицима на светлу показује конструкцију апарата за повећавање и технички како тај апарат функционише при раду. Објаснити и показати процес експонирања уметнутог негатива, у негативској масци који се налази у повећавајућем апарату, на фотопапир који је постављен у масци за папир. Након тога у мокром делу лабораторије демонстрирати уз објашњења како обрадити развијање једног експонираног фотопапира где ће ученици увидети како од латентне слике у развијачу добијају одређено зацрњење које потом прелази у видљиву слику. Наставник прати рад сваког ученика, помаже где је потребно, као и указује на грешке погрешно изведене радње, похваљује уредност, спретност, прецизност као и само архивирање одрађених вежби.

Овај поступак ће понављати код сваке вежбе где имају израду фотографског материјала.

Тема – Фото-камере различитог формата

Упознати ученике са системима и апаратима различитог формата, њиховим конструкцијом, демострирати рад и техничке могућности апарата малог, средњег и великог формата. Објаснити ученицима које камере се користе за различите врсте фотографисања одређених објеката. Демонстрирати врсте објектива (двооки, зум, широкоугаони, прајм) и њихову намену те са ученицима обрадити практично уоштравање где ће свако појединачно проћи ову вежбу где из неоштрине долазе у оштрину и обратно да би дошао до уоштрене сцене при фотографисању са одређеном врстом камере. Објаснити могућност паралаксе при коришћењу двооких средње форматних камера као и примену парамендера који ту особину коригују.

Показати ученицима шта су филтери UV (енг.: ultraviolet), ND ( енг.: neutral denity), CPL (енг.:circular polarizer), објаснити њихову намену при употреби када врши фотографисање. Цела ова тема која се демонстрира од стране наставника може бити пропраћена пројектном наставом да се ученицима још додатно приближе могућности и разлике камера, објектива и филтера.

Тема – Фотографисање текстуре материјала и групе ситних предмета

Ученицима дати јасне инструкције за процес фотографисања теме текстура материјала и група ситних предмета, поред детаљне демонстрације наставник треба да осмисли план који анализира са ученицима и примере: одабрати материјале, ситне предмете за фотографисање, нацртати распоред расвете и образложити га. Након одабране позадине што ће у овом случају бити табле топ, наставник врши поставку предмета који се фотографишу. Намешта расвету по нацрту где се користи два расветна тела константене вештачке расвете који ће бити постављени са старане под углом од 45 степени у односу на објекат фотографисања. Приликом коришћења расветниих тела одредиће јачину расвете, након чега ће детаљно демострирати мерење светломером количину расположивог светла која ће нам дати параметре експонометријских вредностри за подешевање на фото апарату који се тај дан користи. Параметри ће наравно зависити од врсте осетљивости филма који је намењен за ту врсту снимања у студију. Приликом фотографисања нужна је и честа провера подешених параметара експонометријских вредности на фотоапарату. Техника рада са фотоапаратом поред параметара изискује кадрирање и уоштравање предмета фотографисања. Фотографисање уз присуство наставника по истом принципу урадиће сваки ученик појединачно уз сугестије наставника у потребној мери. Након завршеног фотографисања ученицима демонстрирати премотавање филма у кутијицу у колико то њихов аналогни апарат не ради аутоматски већ изискује мануелно премотавање, такође у то упутити све ученике из групе да би у било ком тренутку када дођу у додир са различитом марком апарата били спремни на ту операцију премотавања филма. Даљи рад са групом након фотографисања и премотавања се наставља у лабораторији где ће ученици са наставником вадити филм из фотоапарата и намештати га у шпулну и дозну. Када је филм смештен у дозну приступиће се развијању или хемијској обради филма. Након завршене хемијске обраде филм се ставља на сушење и када је филм у потпуности сув спреман је за даљу употребу. Лабораторијски део теме текстуре материјала и групе ситних предмета наставник демонстрира процес где ће од осушеног филма – негатива ученици уз помоћ наставника урадити повећање у одређеном формату у позитив фотографију која ће бити трајна уколико се чува у одређеним условима. Наставник намешта филм у маску за негатив, објашњава како светло које даје апарат за повећавање просветљава негатив и како се лик са негатива преноси кроз оптику на маску за папир (позитив). Након експонираног фото папира који у себи садржи латентну слику, демонстрирати мокри процес који од латентне слике прелази у фоторафију путем хемијског раствора (развијач, прекидач, фиксир). Након комплетне хемисјке обраде, фотографија се оставља у адекватан простор на сушење.

Тема – Фотографисање мртве природе

Ученике упознати са термином мртве природе као и аранжирањем свих објеката који се користе у овом задатку. Наставник демонстрира у виду осмишљавања плана фотографисања које анализира са ученицима као и примере у виду композиције, осветљења и одговарајуће опреме. Након што је план распореда објеката и расвете осмишљен одабира одговарајуће позадине и објекте које ће аранжирати. Одабира одговарајући објеткив као и адекватан отвор бленде за овај задатак. Одабира се додатна опреме у виду статива или сличног држача фотоапарата којим ће се избећи померање фотоапарата као и лакше манипулистати и доћи до жељеног решења за задатак. Након одабира вештачке расвете наставља даље са намештањем расветних тела под различитим угловима као и додатне опрема у виду рефлектујућих површина које би додатно осветлио сцену и добио жељени ефекат. Када је постављен одговарајући извор светла, светломером мери количину светла и на основу измерених вредности намешта експонометријске вредности на самом фотоапрату и објективу. Техника рада са фотоапаратом базира се на кадрирање, на одабир правих параметара као и уоштравање предмета фотографисања. Ручно фокусирање на главне објекте у композицији. Обраћање пажње на дубинску оштрину и како су различити делови композиције уоштрени или замућени. Обраћање пажње на линије, облике и текстуре. Исправити хоризонт и проверите да ли је композиција уравнотежена. По потреби при фотографисању коришћење филтера UV (енг.: ultraviolet) ND ( енг.: neutral denity) , CPL( енг.:circular polarizer). Фотографисање уз присуство наставника на истом принципу урадиће сваки ученик појединачно уз сугестије наставника у потребној мери. Након завршеног фотографисања ученици премотавају филм у кутијицу и на тај начин су спремни за сигурно вађење кутијице из фотоапарата са осветљеним филмом. Даљи рад се базира на прелазак у лабораторију где ће ученици намештати филм у шпулну у потпуном мраку и даље намотан филм убацити у дозну и затворити. Када је филм смештен у дозну прелази се на хемијску обраду филма. Након завршене хемијске обраде филм се ставља на сушење и када је филм у потпуности сув спреман је за даљу употребу. У лабораторији се након завршеног обрађеног негатива врши лебораторијски поступак израде позитив фотографија. Након комплетне хемисјке обраде, фотографија се оставља у адекватан простор на сушење.

Тема – Фотографисање људске фигуре

Ученицима дати инструкције за рад са темом фотографисање људске фигуре где се поред детаљне демострације од стране наставника осмишљава план који се накнадно анализира са ученицима као и примере из историје фотографије. Нацртати распоред поставке модела, као и план додатне опреме или расветних тела у зависности од количине светла у датом тренутку. Одабира адекватен објектив који се користи за задатак. Након тога одабира позе које ће модел заузети и на тај начин одговорити на задатак. Након поставке модела, одабира објектива и додатне опреме или расветних тела ученик користи светломер где мери количину светла у датом тренутку и подешава фотоапарат и објектив са одговарајучим експонометријским вредностима. Користи технике рада са фотоапаратом, кадрирањем и уоштравањем где на тај начин долази до решења на задату тему. Фотографисање уз присуство наставника на истом принципу урадиће сваки ученик појединачно уз сугестије наставника у потребној мери. Након завршеног фотографисања ученици премотавају филм у кутијицу и на тај начин су спремни за сигурно вађење кутијице из фотоапарата са осветљеним филмом. Даљи рад се базира на прелазак у лабораторију где ће ученици намештати филм у шпулну у потпуном мраку и даље намотан филм убацити у дозну и затворити. Када је филм смештен у дозну прелази се на хемијску обраду филма. Након завршене хемијске обраде филм се ставља на сушење и када је филм у потпуности сув спреман је за даљу употребу. У лабораторији се након завршеног обрађеног негатива приступа лебораторијском поступку израде позитив фотографија. Након комплетне хемијске обраде, фотографија се оставља у адекватан простор на сушење.

Настава у у блоку – први разред, 60 часова подељено у две недеље реализовати квартално, односно пет дана везано по шест часова у првом полугодишту, као и пет дана везано у другом полугодишту. Наставне теме везати за конкретне производе који су се обрађивали до тада како би ученици увежбавањем постигли најбоље резултате. Тиме ће ученици имати знатно више времена да поправе евентуалне тешкоће са којима су се сусрели током обраде практичних радова. На тај начин кроз вежбу на блок настави се реализују и поправљају фотографије одређених задатака и ученицима се даје могућност лакшег напредовања, бржег савладавања практичних вежби.

Препорука је да се настава у блоку за први разред одржи после следећих тема у првом полугодишту (по 30 часова):

– Фото-камере различитог формата

– Фотографисање текстуре материјала и групе ситних предмета

Препорука је да се настава у блоку за први разред одржи после следећих тема у другом полугодишту (по 30 часова):

– Фотографска лабораторија

– Фотографисање мртве природе

– Фотографисање људске фигуре

– Наставу у блоку у првом разреду је значајно конципирати на овај начин управо због сложености практичних вежби које се обрађују, захтевнијих задатака и могућности за лакшу реализацију кроз процес понављања.

Други разред

Тема – Организација рада техничара фотографије

Циљ ове теме је да наставник детаљно упозна ученике за рад са дигиталном опремом у фото студију, расветним телима и његовом комплетном опремом коју ће ђаци у следећим годинама школовања користити. Наставник за ову тему може да користи и пројектну наставу где ће видеом показати како један процес фотографисања треба да изгледа да би ученици и кроз тај видео додатно се упознали са будућим радом. Такође упознати ученике са дигиталним (DSLR, Мirrorless) фотоапаратима уз објашњавање модова апарата.

Подсетити ученике које су мере личне и колективне заштите на раду, мере за очување животне средине.

Циљ теме Фотографисање композиције од три предмета је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир предмета за фотографисање;

– избор и поставка одговарајуће расвете;

– одабир позадина за фотографисање;

– одабир објектива за фотографисање композиције три предмета;

– синхронизација фотоапарата са расветом;

– подешавање параметара на фотоапарату;

– провера пробних снимака;

– подешавање фокусирања и кадрирања;

– контрола дубинске оштрине;

– фотографисање композиције три предмета;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Циљ ове теме је да ученик стечено знање у првој години примени на обради ове теме која изискује знање и разумевање контроле дубинске оштрине. Наставник објашњава разлику између константне и блиц расвете и додатне опреме. Ученицима дати јасне инструкције за рад, демонстрирати ток фотографисања након чега ученик самостално и уз асистенцију наставника одабира и поставља објекте снимања, поставку расветних тела и адекватне опреме. Следећа фаза рада је одабир објектива, подешавање параметара и почетак фотографисања. Након провере пробних снимака урадити фотографисање задате теме, издвајање технички исправних фотографија које ће у апликативним софтверима обрадити (ретуширање, исецање). Анализира готове фотографије, коментарише и припрема фотографије за испоруку.

Циљ теме Фото вест, интервју, насловна страна је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– избор одговарајуће опреме, објектива (широкоугаони и портретни) и расвете;

– подешавање параметара фотоапарата и синхронизација са расветом;

– подешавање фокусирања и кадрирања;

– фотографисање задатка (фото вест, интервју, насловна страна);

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– распремање радног простора;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

При обради ове теме ученике упознати са разликама између фото вести, интервју и насловне стране. Указати на значај добре комуникације и љубазности. Демонстрирати и прецизно дати упутства комуникације и љубазности са људима са којима је у радном задатку. Наставник демонстрира светлосне услове и утврђује да ли постоји потреба за дадатном вештачком расветом. Показати добре и лоше примере фотографија на задату тему. Поставља се адекватна расвета под углом од 45 степени у односу на субјекат фотографисања као и додатне опреме ако је то неопходно. Подешавају се параметри, поставка фотоапарата и приступа се фотографисању. Проверава се квалитет пробних снимака. Након тога издваја технички исправне фотографије и врши даљу обраду у апликативним софтверима у виду ретуширања, исецања и колорног система. Користи одређени формат дигиталног записа. Анализира готове фотографије и припрема их за испоруку.

Циљ теме Фотографисање каталога индустријских прозвода је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир предмета индустријског производа, позадине за фотографисање и његово аранжирање на табле топу;

– одабир фотографске опреме (фотоапарата, објектива, расвете и додатне опреме);

– подешавање свих параметара на уређајима;

– фотографисање

– анализа пробних снимака;

– обрада у апликативним софтберима;

– распремање радног простора;

– испорука фотографија крајњем кориснику;

Циљ ове теме је детаљно упознавање са потребама фотографија индустријског производа. Објаснити ученицима, кроз рад и обраду теме, могућности и начине фотографисања. Показати добре и лоше примере фотографија на задату тему. Наставник са предвиђеном групом ученика демонстрира у виду одабира индустријског производа, његовог аранжирања, одређене фотографске опреме и самог фотографисања. Након сваког фотографисања, провере и одабира технички исправних фотографија, врши се обрада у апликативним софтверима. Фотографисање овог задатка ће се обавити више пута са различитим индрустријским производима ради увежбавања и усвајања вештина. Након свих снимљених и обрађених фотографија индустријског производа предају се крајњем кориснику.

Циљ теме Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир објектива (широкоугаоних, тилт шифт) као и разне фотографске опреме (фотоапарат, статив, филтери, расвета…)

– подешавање параметара и баланса беле;

– одабир углова фотографисања и кадрирања;

– фотографисање;

– анализа пробних снимака;

– обрада у апликативним софтверима;

– распремање радног простора;

– испорука фотографија крајњем кориснику;

Кроз наставну тему ученика упознати са разликама између ентеријера и екстеријера. Препорука је да на одређеној локацији наставник објашњава ученицима о правилном плану фотографисања. Показати добре и лоше примере фотографија на задату тему. Одабира се адекватна опрема и одговарајући објективи. Објаснити поставку експонометријских вредности као и бланас беле (мерење вредности се врши путем сивог клина). Објаснити правилан начин кадрирања ради технички исправне фотографије. У случају лоших временских услова фотографисање екстеријера се замењује са фотографисањем у ентеријеру (услед недостатка светла користити адекватну вештачку расвету и додатну опрему). Након постављених правилних и одговарајућих параметара урадити пробно фотографисање и анализу пробних снимака. Након сваког фотографисања, провере и одабира технички исправних фотографија, врши се обрада у апликативним софтверима.

Циљ теме Фотографисање пејзажа је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир адекватног објектива;

– коришћење додатне опреме;

– подешавање параметара на фотоапарату;

– одабир углова и кадрова;

– фотографисање пејзажа;

– анализа снимљеног материјала;

– обрада у апликативним софтверима;

– испорука фотографија крајњем кориснику;

Објаснити разлику између различитих врста пејзажа. Објаснити правилну поставку параметара и одабир адекватних објектива за овај задатак. Путем пројектне наставе наставник демонстрира разлику додатне опреме (филтери, сенило, статив…). Показати примере правилно, неправилно кадрираних и експонираних фотографија. Објаснити композицијска правила при фотографисању пејзажне фотографије и нужност правилног кадрирања. Након сваког фотографисања, провере и одабира технички исправних фотографија, врши се обрада у апликативним софтверима.

Настава у у блоку-други разред, 60 часова подељено у две недеље реализовати квартално, односно пет дана везано по шест часова у првом полугодишту, као и пет дана везано у другом полугодишту. Наставне теме везати за конкретне производе који су се обрађивали до тада како би ученици увежбавањем постигли најбоље резултате. Тиме ће ученици имати знатно више времена да поправе евентуалне тешкоће са којима су се сусрели током обраде практичних радова. На тај начин кроз вежбе на блок настави се реализују и поправљају фотографије одређених задатака и ученицима се даје могућност лакшег напредовања, бржег савладавања практичних вежби.

Препорука је да се настава у блоку за други разред одржи после следећих тема у првом полугодишту (по 30 часова):

– Фотографисање композиције од три предмета

– Фото вест, интервју, насловна страна.

Препорука је да се настава у блоку за други разред одржи после следећих тема у другом полугодишту (по 30 часова):

– Фотографисање каталога индустријског производа

– Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру

– Фотографисање пејзажа

Наставу у блоку у другом разреду је значајно конципирати на овај начин управо због сложености практичних вежби које се обрађују, захтевнијих задатака и могућности за лакшу реализацију кроз процес понављања.

Трећи разред:

Циљ теме – Портрет у ентеријеру и екстеријеру је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир модела за фотографисање;

– избор одговарајуће расвете;

– постављање одговарајуће расвете;

– одабир позадина за фотографисање;

– одабир објектива за фотографисање портрета;

– синхронизација фотоапарата са расветом;

– подешавање параметара на фотоапарату;

– провера пробних снимака;

– фотографисање портрета у ентеријеру или екстеријеру;

– подешавање фокусирања и кадрирања;

– контрола дубинске оштрине;

– постављање модела или групе људи за фотографисање;

– коришћење затеченог светла при фотографисању портрета у екстеријеру;

– коришћење додатака за досветљавање (зилберица);

– употреба преносивог блица (енг.: speed light);

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Када се наставна тема реализује у фото-студију, наставници са ученицима договарају начин снимања теме. Наставник сугерише и подсећа на начин фотографисања. Након одабира модела за фотографисање, ученици бирају: одговарајуће позадине (црна, бела или друге), постављају и коригују расвету са одговарајућим модификаторима светла: усмеривач светла (енг.: barn doors), дифузор светла (енг.: soft box), осмоугаони дифузор светла (енг.: octagon), округло светло (енг.: ring light), зилберица итд.), или постављају константну расвету, синхронизују фотоапарат са расветом уколико је блиц расвета у питању. Ученици уз надзор наставника постављају следеће поставке расвете: један soft box (велики дифузор меког светла) под углом од 45°С (лево и десно од модела), једно светло директно наспрам модела, два soft box-а под углом од 45 °С, прво са леве, па затим са десне стране, два софт бокса под углом на објекат снимања истовремено, два дифузора светла (енг.: soft box) дијагонално и у контри под углом од 45 °С, два дифузора светла (енг.: soft box) под углом од 90°С, са леве стране један soft box под углом од 90°С, и са десне стране један soft box под углом од 90 °С. Јачина расвете се подешава на тригеру/окидачу и ученици уче да сами смањују и повећавају јачину блиц глава. Због синхронизације блицева, експозиција се поставља на 160/s, а остали параметри се морају поставити на фотоапарату у опсегу бленда од f 5,6 – f 11, ISO 100. При овом ротирању расвете потребно је водити рачуна о јачини расвете, и уколико је потребно коригују се параметри са пробним снимцима при сваком померању расвете или модела. Приликом фотографисања може се укључити и асистент (неко од ученика) који ће помоћи ученику приликом померања расвете или намештања модела. Приликом фотографисања портрета ученици морају водити рачуна о основном кадрирању. Крупан кадар који се односи само на лице са раменима (овај кадар приказује детаље и израз лица), полупортрет који се односи на фигуру до струка, америкен портрет који се односи на фигуру до колена (овај кадар као и полупортрет омогућава да се види израз лица али такође оставља простор за контекст или позадину), и цела фигура ( овај кадар прикзује целу фигуру модела укључујући држање тела и израз лица). Након пробних снимака, уколико је потребно коригују се параметри на фотоапарату и приступа се фотографисању портрета. Ученици уз сугерисање наставника приступају фотографисању портрета у ентеријеру и екстеријеру. Портрет у екстеријеру се фотографише при затеченим светлосним условима, могу да се користе додаци као што је зилберица (расветна површина која рефлектује светло) или ”преносиви блиц (енг.: speed light) који може бити на апарату или помоћу тригера окидача могу бити постављени поред модела и могу се на њима користити модификатори светла дифузор светла (енг.: soft box). Након фотографисања анализирати квалитет фотографија (фотографије морају бити општре, лице у фокусу и основе кадрирања испоштоване, не остављати превише простора изнад главе модела, не „сећи” шаке, руке итд), и издвојити технички исправне фотографије (врше одабир). Након одабира фотографија, ученици самостално уз подршку наставника обрађују у препорученим апликативним софтверима (Adobe Photoshop, Adobe lightroom), анализирају готове фотографије после обраде и доносе своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање.

Ученици реализују извођење ове теме фотографисањем више модела, препорука је да се првој недељи упознају са начином фотографисања теме, у другој и трећој недељи фотографишу једног модела у ентеријеру са различитим поставкама расвете, у четвртој и петој недељи фотографишу другог модела у екстеријеру са различитим поставкама расвете, а затим приступају одабиру фотографија и обради у препорученим софтверима.

Циљ теме Документарна фотографија – фото прича је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир тематике документарне фото-приче;

– избор одговарајуће локације за фотографисање документарне фото приче;

– употреба различитих врсте објектива (зум, широкоугаони);

– подешавање одговарајућих параметара на фотоапарату;

– употреба фото опреме у расположивом светлу;

– фотографисање на различитим местима фото-приче;

– фотографисање актуелних догађаја у друштву;

– контролисање дубинске оштрине;

– примена правила композиције;

– примена правила кадрирања;

– фотографисање при различитим светлосним условима;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвојање технички исправних фотографија;

– употреба апликативних софтвера за обраду фотографија на задату тему;

– анализирање завршних снимака;

– припрема за испоруку фотографија крајњем кориснику.

Када се ова тема реализује потребно је да се ученици договоре са наставником о начину фотографисања, локацији и фото-причи која ће се документовати. Наставник заједно са ученицима одлази на терен, на терену објашњава како користити фотоопрему опрему и демонстрира фотографисање. Ученици користе расположиве објективе, најчешће су то широкоугаони и зум објективи, подешавају одговарајуће параметре на свом фотоапарату и фотографишу при расположивом светлу. Потребно је да ученици фотографишу на више различитих места (локација), документују одређени догађај било које врсте (скуп, маратон, трибину, протест итд.) и примене правила композиције и правила кадрирања. Фотографије морају бити оштре и ученици морају фотографисати при различитим временским условима. Након фотографисања наставник даје сугестије у вези фотографија, врши се одабир фотографија, ученици проверавају квалитет фотографија самостално уз подршку наставника, издвајају технички исправне фотографије, обрађују у препорученим апликативним софтверима (Adobe Photoshop, Adobe lightroom), анализирају готове фотографије и доносе своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање.

Циљ теме – Портрет на радном месту је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– коришћење расположивог светла у одређеном радном простору;

– одабир амбијента за фотографисање портрета у радном простору;

– одабир објектива за фотографисање портрета у радном простору;

– подешавање фокусирања и кадрирања;

– коришћење додатака за досветљавање (зилберица);

– употреба преносивог блица (енг.: speed light);

– синхронизација фотоапарата са расветом;

– подешавање параметара на фотоапарату;

– постављање модела за фотографисање у радном окружењу;

– фотографисање модела у радном окружењу;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Ова тема се односи на фотографисање на терену. Ученици фотографишу портрет у радном окружењу/простору при затеченим светлосним условима. Фотографије портрета морају да истакну амбијент у коме се модел налази, да се фотографише радно окружење. Ученици самостално и даље уз надзор и сугестије наставника на терену користе различите објективе, постављају модел за фотографисање у односу на радно окружење и амбијент, и подешавају фокусирање и приступају кадрирању. Могу да се користе додаци као што је зилберица (расветна површина која рефлектује светло), или преносиви блицеви (енг.: speed light) који могу бити на апарату или помоћу тригера окидача могу бити постављени поред модела и могу се на њима користити модификатори светла (soft box и beauty dish). Ученици фотографишу портрет у радном окружењу/простору и врше подешавање одговарајућих параметара на фотоапарату (отвор бленде, исо вредност, време експонирања). Након одабира фотографија, ученици проверавају квалитет фотографија самостално уз подршку наставника, издвајају технички исправне фотографије, обрађују у препорученим апликативним софтверима (Adobe Photoshop, Adobe lightroom), анализирају готове фотографије и доносе своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање. Применити упутство из теме Портрет у ентеријеру и екстеријеру.

Циљ теме Фото-репортажа о догађају или објекту је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир теме или објекта фотографисања;

– коришћење статива у сврхе фотографисања објекта;

– одабир објектива (широкоугаони, zoom објективи);

– коришћење телеобјектива за издвајање објекта;

– подешавање параметара на фотоапарату;

– коришћење додатног извора светла преносиви блиц (енг.: speed light);

– фотографисање фото репортаже о догађају/дешавању на различитим местима;

– примена композиције и фотографисање из различитих углова;

– прилагођавање променљивим условима фотографисања;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Да би се боље разумео текст у новинама или часопису неопходно је да буде употпуњен са фотографијама. Ученици уз договор са наставником сами бирају тему (одлазе на терен заједно) или објекат о ком ће направити причу. Репортажа мора да се састоји из више фотографија (између десет и двадесет). Пре него што се изађе на терен неопходно је истражити догађај који се фотографише, важно је сазнати што више информација о теми која се фотографише (локација, време одржавања, светлосни услови, учесници), користити ставтив у сврхе фотографисања и различите врсте објектива. Наставници појашњавају ученицима да су битни детаљи због бољег планирања кадра или момента који се мора забележити и из тог разлога препорука је користити телеобјективе за издвајање објекта. Ученици сами подешавају параметре на фотоапарату. Кључни аспекти фото-репортаже о догaђају укључују документовање важних момената и сцена који се одвијају током догађаја укључујући извођаче, учеснике, публику, околину и детаље који чине атмосферу. Потребно је да ученици док фотографишу размишљају о емоцијама људи, што подразумева изразе лица и емоције људи укључених у догађај што може додати дубину и емпатију у репортажу. Посебно ученици морају водити рачуна о композицији и угловима фотографисања. Поред стандрадних углова могу се бирати нестандардни и необични углови због додатне динамике у фотографијама. Наставник сугерише ученицима да је потребно да буду брзи и флексибилни због самог догађаја који се често одвија брзо и неочекивано како би се прилагодили променљивим условима фотографисања. Након завршеног фотографисања ученици са наставником проверавају квалитет фотографија, издвајају технички исправне фотографије уређују и документују кроз одабир најбољих фотографија које истичу најбитније аспекте фото – репортаже. Након одабира фотографија, ученици проверавају квалитет фотографија самостално уз подршку наставника, издвајају технички исправне фотографије, обрађују у препорученим апликативним софтверима (Adobe Photoshop, Adobe lightroom), анализирају готове фотографије и доносе своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање.

– одабир архитектуре као стилске целине и локације за фотографисање;

– подешавање параметара на фотоапарату за дневно и ноћно фотографисање архитектуре;

– истицање сенки и линије на објектима снимања;

– одабир доба дана за фотографисање;

– истицање детаља архитектуре у екстеријеру;

– постављање статива у сврхе снимања архитектуре;

– коришћење објектива за специјалне намене ( енг.: tilt shift);

– подешавање перспективе на објектима снимања;

– употреба широкоугаоних објектива;

– употреба одговарајућих филтера UV (енг.: ultraviolet) ND (енг.: neutral denity), CPL (енг.: circular polarizer);

– коришћење одговарајуће расвете;

– подешавање одговарајућих параметара на фотоапарату;

– фотографисање широког и крупног плана архитектуре у екстеријеру и ентеријеру;

– фотографисање детаља архитектуре у ентеријеру и ектеријеру;

– употреба преносиве расвете;

– проверавање пробних снимака;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру захтева одређено планирање пре фотографисања, па тако наставник сугерише и упућује ученике да истраже одлазак на одговарајућу локацију. Наставник одлази на терен са ученицима. При фотографисању архитектуре у ентеријеру и екстеријеру битан аспект је стил архитектуре, детаљи на објекту и углови фотографисања одређених грађевина, наставник упућује како најбоље прићи објекту и фотографисати у различитим светлосним условима. Потребно је да ученици изаберу прави угао који истиче линије и облик зграде и обратите пажњу на пропорције зграде због искривљења перспективе (падајуће линије на објекту). Наставник сугерише да ученици проверавају какво је осветљење, где падају сенке и у које доба дана је најбоље фотографисати. Обично је најбоље време за фотогафисање рано ујутру или касно после подне (златни сат) због мекшег светла и мање сенки. При фотографисању архитектуре препорука је користити статив, због лоших светлосних услова, јер је потребна велика дубинска оштрина, експозиција ће бити дугачка и може се користити тајмер на фотоапарату.Уколико ученици имају телеобјективе за истицање детаља на објектима или грађевинама, користе их при одласку на терен. Детаљи се односе на украсе, облике, текстуру или било који други интересантни елемент. За фотографисање архитектуре користи се углавном објектив за специјалне намене (енг.: tilt shift) или широкоугаони објектив јер омогућава ученицима да при фотографисању захвате шире просторе и да истакну просторни дизајн. Филтери различитих намена побољшавају рад на терену. Осветљење које ученици корити приликом фотографисања је природно, затечено или преносива расвета. Наставник упућује да је потребно искоритити ако је могуће што више природног светла, пазити да оно не буде превише јако, не фотографисати у средини дана, контролисати га са дифузорима (завеса, ролетна итд) када се ради у ентеријеру. При фотографисању зграда, наставник упућује да ученици морају узети у обзир и околну средину, тако да и ти елементи могу да допринесу композицији. При снимању ентеријера ученици прво морају да се увере да је простор чист и уређен и да уклоне предмете који би могли да одвраћају пажњу. Пожељно је да ученици користе широкоугаоне објективе који омогућавају да се захвати већи простор и да простор представи реалније. За фотографисање архитектуре у ентеријеру ученици се упућују да користе затечено светло у виду сијалица, стоних лампи, плафоњера. Такође је пожељно комбиновати са преносивом расветом због досветљавања простора. Након одабира фотографија, ученици проверавају квалитет фотографија самостално уз подршку наставника, издвајају технички исправне фотографије, обрађују у препорученим апликативним софтверима (Adobe Photoshop, Adobe lightroom), анализирају готове фотографије и доносе своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање.

Циљ теме Колекција фотографија социјалне тематике је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир тематике социјалне фотографије;

– избор одговарајуће локације за фотографисање социјалне теме;

– употреба различитих врсте објектива (зум, широкоугаони);

– подешавање одговарајућих параметара на фотоапарату;

– употреба фото опреме у расположивом светлу;

– фотографисање на различитим местима социјалне теме;

– фотографисање ширег плана социјалне теме;

– фотографисање крупног плана социјалне теме;

– фотографисање детаља социјалне теме;

– примена правила композиције;

– примена правила кадрирања;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– употреба апликативних софтвера за обраду фотографија на задату тему;

– анализирање завршних снимака;

– припрема за испоруку фотографија крајњем кориснику.

Колекција фотографија социјалне тематике се односи на фотографисање људи. Социјална тема треба да обухвати документовање живота и рада људи и ученици договарају са наставником коју тему ће одабрати (живот и рад људи у угроженим срединама, документовање политичког, економског, социјалног тренутка). Након одабира теме (инвалиди на улици који просе, бескућници који спавају по парковима, мигранти на станици, рад у опсаним условима хангарима итд), потребно је да ученици изаберу локацију за фотографисање, да користе објективе (најчешће широкоугаоне и зум) и подешавају параметре на својим фотоапаратима, воде рачуна о светлосним условима и фотографишу ову тему документујући одразе људи. Наставник сугерише да су детаљи социјалне тематике значајни и да поред фотографисања ширег и крупног плана, детаљи доминирају. Препорука за реализацију ове теме користити упутство из теме Документарна фотографија – фото прича.

Циљ теме Каталог индустријског прозвода је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир производа за фотографисање;

– провера уредности производа за фотографисање;

– поставка производа за фотографисање;

– аранжирање производа на различитим позадинама;

– избор одговарајуће студијске расвете;

– постављање одговарајуће расвете;

– уклањање рефлексије са производа;

– одабир објектива за фотографисање индустријских производа;

– коришћење светлосне кутије (енг.: light box);

– коришћење стола за пресликавање (енг.: table top);

– подешавање фокуса и истицање одређених делова производа дубинском оштрином;

– подешавање одговарајућих параметара на фотоапарату;

– фотографисање ширег плана, крупног плана и детаља производа;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Ова тема представља специфичан облик фотографије који од ученика захтева познавање производа и вештина у представљању њихових карактеристика на јасан и атрактиван начин. Ученици бирају производе за фотографисање, бирају више производа. Наставник упознаје ученике како припремити адекватно производе за фотографисање. Пре самог фотографисања ученици проверавају да ли је производ чист и у добром стању, уколико је потребно уклањају мање несавршености или флеке које би могле одвратити пажњу са предмета који се фотографише. Затим, постављају производ на одговарајућу позадину и бирају одговарајућу студијску расвету. Осветљење је потребно подесити тако да нема рефлексије или сенки на предмету. Ученици користе зум објективе и користе светлосну кутију ( енг.: light box), велику полупровидну површину која може бити различитог облика у зависности који предмет фотографишу. Ученици такође могу фотографисати производе на столу за пресликавање (енг. :table top). Наставник контролише и сугерише да ученици подесе фокус и истакну одређене делове производа помоћу дубинске оштрине. Ученици сами подешавају одговарајуће параметре на фотоапарату (отвор бленде, исо вредност, време експонирања). Код каталога је значајно фотографисање ширег плана, крупног плана и детаља производа. Након завршетка фотографисања, ученици проверавају квалитет снимљених фотографија и приступају одабиру технички исправних фотографија. Након завршеног снимања, ученици прегледају и анализирају фотографије уз помоћ наставника, одабирају фотографије и врше корекције у апликативним софтверима (Adobe Photoshop, Adobe Lightroom) и шаљу своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу, оцењивање и распремање радног простора.

Настава у у блоку – трећи разред, 60 часова подељено у две недеље реализовати квартално, односно пет дана везано по шест часова у првом полугодишту, као и пет дана везано у другом полугодишту. Наставне теме везати за конкретне производе који су се обрађивали до тада како би ученици увежбавањем постигли најбоље резултате. Тиме ће ученици имати знатно више времена да поправе евентуалне тешкоће са којима су се сусрели током обраде практичних радова. На тај начин кроз вежбу на блок настави се реализују и поправљају фотографије одређених задатака и ученицима се даје могућност лакшег напредовања, бржег савладавања практичних вежби.

Препорука је да се настава у блоку за трећи разред одржи после следећих тема у првом полугодишту (по 30 часова):

– Фотографисање портрета у ентеријеру и екстеријеру;

– Фотографисање архитектуре у ентеријеру и екстеријеру.

Препорука је да се настава у блоку за трећи разред одржи после следећих тема у другом полугодишту (по 30 часова):

– Портрет на радном месту;

– Колекција фотографија социјалне тематике.

Наставу у блоку у трећем разреду је значајно конципирати на овај начин управо због сложености практичних вежби које се обрађују, захтевнијих задатака и могућности за лакшу реализацију кроз процес понављања.

Четврти разред:

Циљ теме – Фотографисање портрета, вежбе (Уметнички портрет, Новински портрет и Групни портрет) је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– избор одговарајуће расвете (константне, блиц расвете или расположиво светло);

– постављање одговарајуће расвете;

– одабир објектива за фотографисање портрета;

– синхронизовање фотоапарата са расветом;

– подешавање параметара на фотоапарату;

– одабир позадина за фотографисање;

– подешавање модела или групе људи на одговарајућим позадинама;

– фотографисање уметничког портрета;

– коришћење различитих реквизита за фотографисање;

– фотографисање новинског портрета;

– фотографисање групних портрета;

– провера пробних снимака;

– фотографисање портрета у ентеријеру или екстеријеру;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за папирну и дигиталну форму;

– израда фотографија на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Код ове теме за све три подтеме/вежбе ученици бирају одговарајућу расвету, студијску расвету или расположиво светло у зависности који портрет се фотографише. Светло је од кључног значаја код уметничког портрета јер може значајно утицати на атмосферу и израз портрета. У те сврхе ученици користе судијску расвету са одговарајућим модификаторима: усмеривач светла (енг.: barn doors), различити гелови у боји, уски дифузор светла (енг.: soft box) да би се на што бољи начин усмерила расвета на модел. Новински портет преноси снажну поруку без сувишних декорација или компликованих светлосних ефеката и потребно је да ученици разликују ове врсте портрета и начин фотографисања, тада фотографишу при затеченим светлосним условима. Портрети групе људи се могу фотографисати у фото студију или на терену и ученици бирају модификаторе светла. Ученици за уметнички портрет користе различите позадине или декоративне елементе (тапете, текстил, декоративне инсталације) и тиме могу постићи визуелни ефекат. Код уметничког портрета наставник наглашава да је то креативна врста портрета где кључну улогу има експресија, ученици требају кроз фотографије да прикажу да модел има одређену емоцију (израз лица изненађења, задовољство или туга). Када приступе фотографисању емоције на фотографијама могу додати дубину и интерес уметничком портрету. Поред тога наставник упућује ученике да је битно правилно поставити осветљења где ће се помоћу светлости и сенки истаћи делови на портрету и позадини (светло је од кључног значаја код уметничког портрета јер може значајно утицати на атмосферу и израз портрета). Препорука је да ученици користе различите реквизите (огледала, фолије, келеидоскоп) који би могли да додатно обогате портрет. Наставник сугерише да додавањем предмета (старе књиге, делови старинског намештаја, антиквитети) поред или иза модела се постиже још бољи уметнички ефекат. Ученици користе дуге експозиције на апарату да добију ефекат размазаности позадине. За новински портрет уместо статичних поза, ученици фотографишу портрете који често садрже динамичније позе или акције које додају живост и интерес слици (ово може бити поза руке, покрет главе или друге акције које преносе аутентичност и динамизам). Код фотографисања групе људи веома је битно да се група људи распореди композицијски. Треба унапред испланирати и аражман групе. Распоредити људе на начин који изгледа природно и хармонично. Важно је омогућити видљивост свих лица. У поставци ученици користе различите формације као што су троугао, круг или линија, што већу дубинску оштрину како би сва лица у групи била у фокусу. Често се користи природно светло али се може додати и расвета. Јако је битно да осветљење буде дифузно да би се омекшале сенке и спречили неприродни контрасти међу лицима у групи. Потребно је одабрати позадину која ће бити прикладна за портрет, која неће одвачити пажњу са лица у групи. Фотографисање портрета групе захтева тимски рад ученика и координацију, добро планирање и комуникацију.

Након завршетка фотографисања, ученици проверавају квалитет снимљених фотографија и приступају одабиру технички исправних фотографија. Након завршеног снимања, ученици прегледају и анализирају фотографије, припремају фотографије за папирну и дигиталну форму, израђују фотографије на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију. На крају ове теме одабирају фотографије и врше корекције у апликативним софтверима(Adobe Photoshop, Adobe Lightroom) и шаљу своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање. Препоруке за реализацију ове теме допунити са упутством из теме Портрет у ентеријеру и екстеријеру.

Циљ теме Рекламна фотографија је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– одабир производа за фотографисање;

– аранжирање производа на различитим позадинама;

– одабир различитих производа за рекламну фотографију (индустријски производи, прехрамбени производи);

– утврђивање начина фотографисања у односу на одабир производа;

– одабир објектива за фотографисање рекламне фотографије;

– одабре модела за фотографисање код модне фотографије;

– постављање позадине за фотографисање;

– подешавање расвете за фотографисање прехрамбених производа;

– подешавање расвете за фотографисање индустријског производа;

– подешавање расвете за фотографисање модне фотографије;

– коришћење светлосне кутије (енг.: light box);

– коришћење стола за пресликавање (енг.: table top);

– подешавање одговарајућих параметара на фотоапарату;

– синхронизација фотоапарата са расветом;

– фотографисање рекламне фотографије;

– фотографисање ширег плана, крупног плана и детаља производа рекламне фотографије;

– подешавање фокуса и истицање одређених делова производа дубинском оштрином;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализа готових фотографија;

– припрема фотографија за папирну и дигиталну форму;

– израда фотографија на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Ова тема обухвата рекламну фотографију, модну фотографију и прехрамбену фотографију. Представља комплексну тему, најбитнија је идеја и концепт припреме пре самог фотогафисања. Ученици бирају више производа које ће фотографисати (прехрамбене производе, козметику за потребе рекламе и сл.). Поступак је сличан као код каталога индустријског производа само што је акценат на аранжирању позадине поред производа који се фотографише. Ученици користе различите објективе за фотографисање (за модну фотографију најчешће се користе портретни објективи 50 mm до 85 mm). Ови објективи пружају природну перспективу и фокус на моделу, што их чини одличним избором за портрете и модну фотографију. Користе и телеобјективе због фотографисања детаља на моделу или фотографисања модела на већим растојањима. Широкоугаони објективи се препоручују да се користе на локацијама ван студија где је важно да на фотографији поред модела буде и амбијент. Са макро објективима фотографисаће се детаљи на гардероби или аксесоару због његове могућности да се приђе јако близу са одличном оштрином. Наставник образлаже да је циљ модне фотографије да привуче пажњу гледалаца. Ученици одабирају различите моделе за фотографисање модне фотографије, и потребно је да се фокусирају на приказивање моде, гардеробе, аксесоара и стила. Овај вид фотографије се користи у модној индустрији за промовисање брендова, дизајнера, и модних трендова. Модне фотографије се обично користе у модним часописима, рекламним кампањама, каталозима, веб странама и социјалним мрежама. Циљ модне фотографије је да привуче пажњу гледалаца и да комуницира одређену поруку или стил. Позадине које ученици користе морају бити додатно аранжиране додавањем раличитих реквизита, драперија. Расвета којa се може користити односи се на следеће модификаторе светла: усмеривач светла (енг.: barn doors), гелови у боји, уски дифузор светла (енг.: soft box). За прехрамбену фотографију или фотографисање производа за потребе рекламе ученици користе светлосну кутију (енг.: light box) или сто за пресликавање (енг.: table top). Пре самог фотографисања у студију, подешавају параметре на свом фотоапарату, синхронизују расвету са фотоапаратом и фотографишу (код модне фотографије фокусирају се на приказивање гардеробе, аксесоара и стила, то су фотографије које се могу користити у модним часописима, рекламним кампањама, каталозима, веб странама и социјалним мрежама). Након завршетка фотографисања, ученици проверавају квалитет снимљених фотографија и приступају одабиру технички исправних фотографија. Након завршеног снимања, ученици прегледају и анализирају фотографије, припремају фотографије за папирну и дигиталну форму, израђују фотографије на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију. На крају ове теме одабирају фотографије и врше корекције у апликативним софтверима(Adobe Photoshop, Adobe Lightroom) и шаљу своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање.

Циљ теме Новинска фотографија је да ученик буде оспособљен за операције рада:

– избор локације за фотографисање;

– одабир и коришћење различитих објектива (широкоугаони, zoom објективи);

– коришћење телеобјектива за издвајање објеката задате теме;

– подешавање параметара на фотоапарату;

– коришћење додатног извора светла преносиви блиц (енг.:speed light);

– синхронизовање са расветом;

– фотографисање на терену при различитим светлосним условима;

– прилагођавање се променљивим условима фотографисања;

– фотографисање за новинску страну актуелне теме у друштву;

– фотографисање фото репортаже о догађају на различитим локацијама;

– фотографисање са детаљима догађаја новинске фотографије;

– примена правила фокусирања и кадрирања;

– провера квалитета снимљених фотографија;

– издвајање технички исправних фотографија;

– коришћење апликативних софтвера за обраду фотографија задате теме;

– анализирање готових фотографија;

– припрема фотографија за папирну и дигиталну форму;

– израда фотографија на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију;

– припрема фотографија за испоруку крајњем кориснику.

Обрадити тему кроз три вежбе: Фото вест, Фото-репортажа, Насловна новинска страна.Ученици са наставником праве разлику између ове три вежбе, добијају инструкције како разликовати фото вест од фото – репортаже, који су битни аспекти за сваку тему појединачно и договарају се о локацији тј. терену на коме ће се фотографисати. Ове теме се могу реализовати унутра или напољу (наставник иде са ученицима на терен). Објективе које користе су широкоугаони (да би могли да прикажу целокупни догађај), или телеобјективе (да би могли да издвоје важне детаље). Након подешавања параметара на свом фотоапарату, користе додатни извор светлости уколико су лоши светлосни услови и синхронизују их са својим апаратима преносиви блиц (енг.:speed light). Наставник усмерава да фотографисање може бити отежано уколико су променљиви светлосни услови, показује да се параметри тада морају контролисати редовно. Брзина игра велику улогу при фотографисању различитих догађаја, због динамике и промене сцене. Новинска насловна страна се односи на једну фотографију која мора бити упечатљива и пропраћена вешћу која се пласира. За фотографисање фото репортаже препорука је користити упутство из Теме – Фото-репортажа о догађају или објекту. Детаљи су веома битни у новинској фотографији и посебан акценат ученици морају да обрате на њих, потребна је прецизност и способност њиховог уочавања.

Фокус треба да буде на најбитнијим елементима догађаја, препорука је да ученици осигурају да фотографије преносе битне информације. Након завршетка фотографисања, ученици проверавају квалитет снимљених фотографија и приступају одабиру технички исправних фотографија. Након завршеног снимања, ученици прегледају и анализирају фотографије, припремају фотографије за папирну и дигиталну форму, израђују фотографије на принтерима који користе осетљиве фото-папире и хемију. На крају ове теме одабирају фотографије и врше корекције у апликативним софтверима (Adobe Photoshop, Adobe Lightroom) и шаљу своје фотографије крајњем кориснику на увид (Google classroom) на ревизију, контролу и оцењивање.

Настава у блоку за четврти разред: 120 часова, четири недеље по 30 часова, две недеље у првом, а две недеље у другом полугодишту.

Препорука је да се прва недеља наставе у блоку одржи у току обраде теме:

– Фотографисање портрета (након обраде теме Уметнички портрет);

Препорука је да се друга недеља наставе у блоку одржи након обрађене теме:

– Фотографисање портрета (након обраде вежби Новински портрет);

Препорука је да се трећа недеља наставе у блоку одржи након обрађене теме:

– Рекламна фотографија (након обраде вежби Модна фотографија, Прехрамбена фотографија);

Препорука је да се у последњој четвртој недељи наставе у блоку практично реализују матурски радни задаци. Настава у блоку за четврти разред је најзначајнија због израде матурских задатака које је потребно да ученик самостално уради. Сврха и значај је вишеструк, ученик се на тај начин припрема за матурски испит. ·

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Неопходно је да план реализације учења кроз рад креирају координатор учења кроз рад (наставник практичне наставе) и инструктор, заједно. Планирање учења кроз рад у компанији треба да садржи опис активности, место и динамику остваривања учења кроз рад, а основ за израду овог плана представљају исходи учења. Не ретко, место и динамика остваривања учења кроз рад зависи од структуре и организације рада компаније. У толико је сарадња школе и компаније неопходна а сарадња у планирању координатора учења кроз рад и инструктора подразумевајућа.

Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада у компанијама и предузећима да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине.

Током наставе у школи битно је упознати ученика са светом рада, потенцијалним радним местима, структуром организација, кроз различите симулације. а по доласку код послодавца, ученици се упознају са реалним радним условима, конкретним радним ситуацијама, организационом структуром и културом као и мерама безбедности. Како је у плану предвиђено да се часови реализују пола у школском систему пола код послодавца препорука је да се у школским условима шире обрађују предвиђене теме кроз више различитих примера. Наставник кроз демонстрације и симулације приближава ученицима одређене процесе док се у дуалном моделу радни задаци прилагођавају могућностима компаније и условима у којима она послује.

Препорука је да се при планирању учења кроз рад који се реализује код послодавца, пође од чињенице да се реализацијом учења кроз рад ученици припремају за успешно укључивање на тржиште рада, али и за наставак образовања и каријерни развој. На учењу кроз рад посветити пажњу упућивању ученика да се у реалном радном окружењу не стичу само мануелне или практичне вештине већ и интелектуалне. Током извођења учења кроз рад и наставе у блоку ученике упућивати на толеранцију идејне разноликости, признавање и уважавање вредности и искуства других, активно слушање, преговарање и тражење помоћи и додатних упутстава ради савладавања пројектованих циљева и исхода.

Ученици су у обавези да воде дневник учења кроз рад.

Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором у договору са наставником – координатором. Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају на практичном раду, вежбама, на усменој одбрани практичног рада, самосталном или групном раду. При формативном оцењивању наставник би требало да прави више групних дијалога, да користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја али и да помогне развој нових идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешку и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу.

Приликом оцењивања се усмерава пажња на осветљење, да ли се фотографише унутра или споља, да ли су кадар или фокусна тачка довољно осветљени. Фотографије морају бити општре, лице, мотив или објекат у фокусу и основе кадрирања испоштоване (осећај за простор, даљину и близину). Параметри на фотоапарату се морају редовно контролисати. Оцењује се приступ раду, како ученик реализује и усваја сугестије и смернице наставника, како користи радни простор, манипулише фото опремом и извршава целокупну вежбу. Вреднује се добра организација, редовност извођења вежби и стрпљење извођења задатка. У зависности од мотива или теме која се фотографише, ученици могу кроз обраду фотографија побољшати квалитет својих фотографија и на тај начин бити награђени за труд који су уложили.

Ученици уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба и могу да предузму да би свој рад унапредили.

Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. Наставник може да има листу битних карактеристика коју саставља ради оцењивања: техничка исправност фотографије, креативност коју је ученик уложио; композиција фотографије. Оцењивање практичне наставе и вежби у стручном образовању, остварује се и проценом практичног знања, вештина и компетенција ученика у процесу израде практичног рада, самосталности у изради практичног рада, употребе инструмената, материјала и других средстава, употребе стручне терминологије, примене мера безбедности и здравља на раду према себи, другима и околини.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радних задатака, препознаје средства за рад, практичан задатак изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење практичног задатка, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити, разликује операције рада за израду задатка;

– врло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачно уз објашњавање поступка рада, активно извршава практичан задатак а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан производ, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор уређаја и опреме;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са практичним задацима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања. У циљу стицања прописаних компетенција наставник и инструктор треба да сарађују и размењују информације о сваком ученику. То подразумева унапређење рада са сваким учеником и прилагођавање рада индивидуалним потребама ученика, предузимање одговарајућих мера подршке уколико ученик не постиже очекиване резултате, праћење напретка и процену компетенција које је ученик стекао.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника– координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор, а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или теме организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрану тему или целину.

Назив предмета: Предузетништво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	-	60	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са појмом, значајем, врстама предузетништва; начином отпочињања пословања и стартап екосистемом;

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;

– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;

– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Основе предузетништва	-	30	-	-
2	Пословни план	-	30	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основе предузетништва

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам и значај предузетништва;

– наведе основне карактеристике предузетника

– доведе у везу појмове иновативност, предузимљивост и предузетништво;

– упореди различите врсте предузетништва;

– обајсни значај друштвеног (социјалног) предузетништва;

– објасни улогу и значај информационо комуникационих технологија (ИКТ) за савремено пословање;

– објасни појам и карактеристике дигиталног предузетништва;

– идентификује примере предузетништва из локалног окружења и дате области;

– дефинише појам стартап екосистема:

– представи различите начине отпочињања посла у локалној заједници и Србији;

– истражи програме креиране за стартап бизнис у Србији;

– објасни правне форме пословних субјеката у Србији;

– прикаже основне кораке за регистрацију пословних субјеката у Србији;

– упореди облике нефинансијске и финансијске подршке;

– идентификује могуће начине финансирања пословне идеје.

– Појам и значај предузетништва;

– Мотиви предузетника;

– Основне одреднице предузетништва;

– Врсте предузетништва;

– Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању;

– Предузетништво и дигитално пословање;

– Профил и карактеристике успешног предузетника;

– Оцена предузетничких предиспозиција;

– Стартап екосистем;

– Правни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији;

– Институције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису;

– Регистрација привредних субејката у Србији;

– Финансијска и нефинансијска подршка развоју предузетништва;

– Извори финансирања пословне идеје.

Кључни појмови: предузетништво, предузетник, финансирање предузетника, оснивање привредних субјеката, стартап екосистем

НАЗИВ ТЕМЕ: Пословни план

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– примени креативне технике приликом избора пословне идеје;

– анализира садржај и значај бизнис плана;

– објасни значај планирања људских ресурса за потребе организације;

– анализира претходно прикупљене информације са тржишта о конкуренцији и купцима за изабрану пословну идеју;

– опише интерне и екстерне факторе предузетничког окружења;

– упореди шансе и претње из окружења, као и предности и изазове-за изабрану пословну идеју;

– објасни елементе маркетинг миска;

– састави маркетинг план за одабрану пословну идеју;

– састави једноставан финансијски план за одабрану пословну идеју;

– објасни биланс стања, биланс успеха и ток готовине;

– израчуна преломну тачку рентабилности на одговарајућем примеру;

– учествује у изради једноставног пословног плана за дефинисану пословну идеју;

– презентује пословни план за дефинисану пословну идеју.

– Трагање за пословном идејом- како је препознати?;

– Бизнис план- како оценити пословну идеју?

– Структура бизнис план;

– Људски ресурси у реализацији пословних подухвата;

– Тржишне могућности за реализацију пословне идеје;

– Истраживање тржишта-прикупљање и анализирање информација о купцима и конкуренцији;

– SWOT анализа; PEST анализа;

– Елементи маркетинг микса;

– Финансијски извештаји: биланс стања, биланс успеха, биланс токова готовине;

– Преломна тачка рентабилности;

– Израда бизнис плана за сопствену бизнис идеју;

– Презентација појединачних/групних бизнис планова.

Кључни појмови: пословна идеја, SWOT анализа, PEST анализа, маркетинг план, финансијски план, бизнис план.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.

Место реализације наставе: кабинет за предузетништво или учионица опремљена пројектором и рачунарима са интернет конекцијом.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.

Препоруке за планирање наставе

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.

Препоруке за остваривање наставе

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на крају учења треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадња, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.

Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започетог рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.

При реализацији тема подстицати ученике да користе што различитије изворе информација и да према њима имају критички однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачности. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који извори се могу сматрати поузданим и релевантним, а које податке треба узети са резервом и проверити. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе података као што су књиге, филмови и разговор са људима.

1. Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје примере.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Уколико није могуће организовати посете, пожељно је усмерити ученике да погледају одређене документарне емисије или филмове о успешним предузетницима. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбоље примере за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и документације потребне за то.

Стартап екосистем, Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна група ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистрацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни резултат пројекта може бити презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва, локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

2. Пословни план

Током остваривања ове теме, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе, уколико сами желе да истраже неко друго поље делатности. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на пројекта треба да буде пословни план за конкретну пословну идеју.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

На почетку остваривања програмо препуручује се иницијални тест (иницијална процена) у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима у предузетништву, примерима из окружења и свог подручја рада.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Препорука је да се настава реализује кроз пројектне задатке и истраживачки рад ученика зато је важно имати евиденције о свим продуктима ученика и водити рачуна да приликом рада у тиму или групи ученици имају различите улоге током времена како би сви имали једнаке прилике за достизање исхода и и евалуацију њиховог рада.

Много тога се може пратити, нпр. начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да је процес рада често важнији од самих резултата.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. За овакав облик рада наставник треба да припреми листе за оцењивање које ће садржати јасне аспекте и идикаторе вредновања. Приликом оцене пословног плана, могу се кроистити већ постојећи обрасци прилагођени узрасту и ученицчким постигнућима. Ученике упознати са свим инструментима и критеријумима који ће бити коришћени приликом оцењивања. У вредновању наученог користе се различити инструменти, на Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

Како се сваки истраживачки рад завршава презентацијом потребно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових вештина у припреми презентација. Ученици треба унапред да знају шта се прати приликом презентовања, а то су показатељи који се тичу садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, колико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционалне или декоративне...), начина излагања (да ли је довољно гласно, јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца (да ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реагују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да процене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.

Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, могу се пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив изборног програма: Основе технологије графичке припреме

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	-	70	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о типографским законитостима;

– Упознавање ученика са принципима графичке монтаже;

– Развијање интересовања за поступке репродукције и обраде једнотонских, вишетонских, једнобојних и вишебојних оригинала;

– Оспособљавање ученика за рад са векторским програмима;

– Развијање интересовања за стално праћење достигнућа у области графичке припреме.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Типографија и типографски систем мера	-	10	-	-	-
2	Графичка и основна правописна правила при изради слога	-	10	-	-	-
3	Монтажа табака	-	10	-	-	-
4	Оригинали и обрада фотографија	-	20	-	-	-
5	Обрада оригинала у векторским програмима	-	20	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Типографија и типографски систем мера

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни примену типографије;

– врши обликовање књига коришћењем типографије;

– изради табеле и акциденције примењујући типографију;

– користи типографију код новина;

– примени стандардне писмовне величине;

– постави текст и фотографије уз примену типографских правила;

– претвара типографске мера у метричне и обрнуто.

– Типографија;

– Израда књижне типографије;

– Табеларна и акциденична типографија;

– Новинска типографија;

– Постављање текста и фотографије;

– Претварање типографских мера.

Кључни појмови: типографија, књига, новине, писмовне величине.

НАЗИВ ТЕМЕ: Графичка и основна правописна правила при изради слога

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– употреби правописна правила на задатом тексту;

– успостави однос свих елемената у новинској и књижној типографији;

– употреби правила при слагању заграда, наводника, математичких израза и формула;

– изврши коректуру на задатом тексту;

– обликује, типографски, текст и слику на страници.

– Употреба писма у тексту и техничка обрада рукописа;

– Техника слагања и обликовања текста;

– Писање математичких израза и формула;

– Примена коректуре у тексту;

– Обликовање текста и слике на страници.

Кључни појмови: слог, правопис, коректура.

НАЗИВ ТЕМЕ: Монтажа табака

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– употреби одговарајући формат папира за монтажу;

– изабере начин израде шеме за монтажу табака;

– направи распоред страна на табаку у зависности од начина сакупљања и савијања табака;

– постави ознаке које се штампају на табаку;

– користи одговарајући софтвер за електронску монтажу табака.

– Израда шеме за монтажу табака;

– Распоређивање страница;

– Савијање, сакупљање и окретање табака;

– Ознаке на штампаном табаку;

– Електронска монтажа, програми за монтажу табака.

Кључни појмови: монтажа, табак, формати папира.

НАЗИВ ТЕМЕ: Оригинали и обрада фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изабере одговарајући софтвер за припрему оригинала за репродукцију;

– употреби дигиталну фотографију као оригинал за репродукцију;

– изврши компресију бит-мапе;

– обради фотографију у одговарајућем програму;

– припреми фотографију за штампу;

– подеси параметре и резолуцију фотографије;

– изврши промене на фотографији из једног колор система у други;

– користи алатке за селекцију објеката;

– исече позадину на фотографији;

– користи слојеве за постизање одговарајућег ефекта;

– изврши корекције на фотографији – ретуш;

– употреби маске у обради фотографије;

– врши трансформације правилних и неправилних објеката;

– врши растеризацију текста и слојева;

– користи различите ефекте и филтере у обради фотографије.

– Обрада дигиталних фотографија у одговарајућем софтверу:

• Компресија бит-мапе;

• Величина;

• Резолуција;

• Колор системи;

– Селекција објеката одговарајућим алаткама;

– Транспаренција и опацитет;

– Слојеви;

– Ретуширање;

– Маске;

– Трансформација;

– Форматирање текста;

– Растеризација;

– Употреба филтера и ефеката.

Кључни појмови: оригинали, репродукција, обрада фотографија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада оригинала у векторским програмима

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам векторске графике;

– анализира значај векторске графике у графичкој припреми;

– представи елементе и структуру векторске графике;

– упореди формате векторског записа;

– образложи фазе израде векторске графике;

– користи векторске програме при изради објеката;

– црта векторску графику;

– манипулише векторским објектима на радном простору;

– обликује, векторски, основне графичке производе;

– примени криве у обликовању фонта,

– изради логотип.

– Појам векторске графике;

– Место и улога векторске графике у графичкој приреми;

– Елементи и структура векторске графике;

– Примена векторске графике у обликовању крајњег производа;

– Формати вектрског записа;

– Фазе израде векторске графике;

– Векторски програми (могућности, алати, функције..);

– Цртање векторских објеката (тачка, линија, крива, плигон);

– Манипулација векторским објектима;

– Векторско обликовање основнх графичких производа;

– Обликовање фонта у векторском програму;

– Израда логоа.

Кључни појмови: вектор, векторска графика, криве.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на групе до 15 ученика.

Место реализације наставе: Сви часови вежби се реализују у кабинету.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета дигитално обликовање фотографије и визуелне комуникације. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то графичка припрема? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са графичком припремом и које? Какав је утицај графичке припреме на комплетну израду графичког производа?

Настава ће се реализовати кроз часове вежби у кабинету. Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, а онда израдити графички рад на вежбама.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

• ученике поделити у мање тимове;

• у једном тиму је до четири ученика;

• формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

• организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе;

• ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка, уколико је то могуће пројектним задатком обухватити и садржаје са практичне наставе, односно, настојати максимално успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета;

• уколико тема то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставницима предмета Дигитално обликовање фотографије, Визуелне комуникације и Практична настава.

• у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме;

Приликом обраде теме Типографија и типографски систем мера, сва објашњења базирати на основним појмовима у типографији, упознавање са књижном, новинском, табеларном и акциденичном типографијом, писмима и употребом типографског система мера како би могао да изврши прорачун и претварање типографских мера у метричне и обрнуто.

Током реализације наставе у теми Графичка и основна правописна правила при изради слога урадити задатке у којима се самостално обликује текст и фотографију на страници уз поштовање свих правописних правила. Упознати ученике са карактеристикама рукописа, слагањем и обликовањем текста и фотографије у целину, употреби правила при слагању заграда, наводника, математичких израза и формула, истицање у слогу и коректура рукописа.

За реализацију наставе у теми Монтажа табака објаснити појам графичке монтаже табака. Посебну пажњу посветити врстама табака, искоришћењу табака, избору величине табака за штампање и форматима папира. Током обраде ове теме урадити већи број задатака из области графичке монтаже, направити шеме за различите начине сакупљања, савијања и повезивања табака. Изабрати одговарајућу величину табака за штампање и поставити ознаке на штампаном табаку. Самостално направити електронску монтажу, у одговарајућем софтверу.

Током реализације наставе у теми Оригинали и обрада фотографија урадити задатке у којима се самостално обрађује фотографија у одговарајућем програму. Упознати ученике са врстама оригинала, обрадити и припремити оригинал за репродукцију у одговарајућем софтверу, применити алатке за селекцију објеката, направити да позадина буде транспарентна, направити и употребити слојеве, извршити ретуширање оригинала, употребити маске, извршити трансформацију објекта, форматирати текст, извршити растеризацију и употребити филтере и ефекте.

За реализацију наставе у теми Обрада оригинала у векторским програмима урадити задатке у којима се самостално врши векторизација оригинала и објеката. Упознати ученике са векторским програмима, употребити све алатке које служе за векторизацију објеката. Урадити задатке у којима се самостално врши израда вектора, фонта и логоа.

Планирати да поједине садржаје ученици обраде кроз пројектну наставу у мањим групама, припремајући презентације за остале ученике. Формативно пратити рад ученика у групама. Уколико је могуће, организовати посету стручњака из области графичке припреме који би ученицима приближио трендове савременог развоја и примене графичке припреме у различитим областима, или организовати одлазак ученика у посету компанијама које се баве графичком производњом.

Препоруке за реализацију вежби:

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде препоручене вежбе за сваку тему. Након сваке завршене вежбе, анализирати са ученицима добијене графичке радове, упоредити их и коментарисати.

У учионици и кабинету треба да буде довољно места да за једним радним столом буду два ученика и да сваки ученик има свој рачунар. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама на примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са софтверима који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати графичке радове (израда књижне типографије, табела, акцинедницја, новински слог у колонама, обликовање текста и слике на страници, монтажа табака и ознаке на монтажој страни, итд.)

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Назив изборног програма: Анимација

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	-	60	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са анимацијом као средством преноса информација;

– Упознавање ученика са могућностима примене 2D анимације у графичким комуникацијама;

– Оспособљавање ученика за процесе израде векторске и битмапиране анимације;

– Развијање ликовно-естетског смисла и визуелних вредности анимације;

– Овладавање основним правилима анимације;

– Развијање способности за самостално стварање сцена у анимацији;

– Развијање интересовања ученика за даље проучавање могућности примене анимације.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1	Израда цртежа	-	8	-	-
2	Трансформације	-	12	-	-
3	Анимација	-	20	-	-
4	Векторска и битмапирана анимација	-	20	-	-

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Израда цртежа

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– представи настанак и развој анимације;

– разликује једноставне анимације;

– презентује грађење приче кроз анимацију на задатом примеру;

– користи одговарајући софтвер приликом израде анимације;

– изради цртеж ручно;

– дигитализује ручни цртеж;

– обради векторски цртеж.

– Историја анимације;

– Једноставне анимације – понављање покрета, анимација слике, текста;

– Анимација као причање приче;

– Упознавање са софтвером;

– Израда векторског цртежа;

– Дигитализовање ручних цртежа;

– Обрада цртежа.

Кључни појмови: анимација, вектор, цртеж.

НАЗИВ МОДУЛА: Трансформације

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни трансформацију објекта;

– објасни напредну трансформацију;

– користи софтвер за трансформацију објеката;

– примењује софтвер за модификовање објеката.

– Трансформације објеката;

– Напредне трансформације;

– Модификовање објеката.

Кључни појмови: трансформација, објекат, модификовање.

НАЗИВ МОДУЛА: Анимација

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– употреби TIME-LINE у софтверима за анимацију;

– изради GIF анимацију;

– објасни израду STORY-BOARD-a;

– изврши цртање основних кадрова са описом трансформације;

– креира симболе, инстанце и сцене;

– користи текстуру и фотографију у анимацији;

– направи сложену анимацију.

– TIME-LINE;

– GIF анимација;

– Израда STORY-BOARD-a;

– Цртање основних кадрова са описом трансформације;

– Креирање ”симбола” и ”инстанци”;

– Креирање сцене;

– Текстура и фотографије у анимацији;

– Сложене анимације (комбиновање сцена и коришћење звучних записа и музике).

Кључни појмови: GIF анимација, STORY-BOARD, сцена, TIME-LINE, текстура.

НАЗИВ МОДУЛА: Векторска и битмапирана анимација

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– анализира различите врсте анимације;

– одабере адекватан приступ конкретној анимацији;

– користи одговарајући софтвер за векторе и битмапу;

– изради векторски и битмапирани цртеж;

– обради векторски и битмапирани цртеж;

– изради сложене анимације из више комбинованих техника

– анализира израђене, сложене анимације.

– Адекватан приступ анимирању;

– Векторски цртеж;

– Битмапа;

– Сложене анимација из више комбинованих техника (stop-motion, frame by frame, tweening).

Кључни појмови: анимирање, сложене анимације, понављање покрета.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко – методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Облици наставе: Вежбе (60 часова) у четвртој години.

Место реализације наставе: Сви часови вежби се реализују у кабинету.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Дигитално обликовање фотографија, Визуелне комуникације, Технологија фотографије и Практична настава. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету и распоредом реализације наставе.

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то анимација? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са креирањем анимација и које? Какав је утицај анимације на визуелно опажање?

Настава ће се реализовати кроз часове вежби у кабинету. Током реализације сваког модула увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појмове и дати неопходне смернице за рад, а онда употребити елементе (фотографија, вектор) како би се добило одговарајуће графичко решење на вежбама.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом обраде модула Израда цртежа, сва објашњења базирати на основним појмовима који се користе у анимацији. Упознти ученике са историјом анимације, а затим им објаснити како настају једноставне анимације уз понављање покрета, анимација слике, текста, итд. Анимацију представити као причање приче. Упознавати ученике са софтверима у којима ће се обављати анимација. Употребити и софтвере у којима се израђује векторски цртеж, а затим дигитализовати и обрадити цртеже који су ученици направили.

Током реализације наставе у модулу Трансформације, ученик ће знати да објасни трансформацију једноствних и напредних објекта. У току модула ученик почиње да користи софтвер за трансформацију и модификовање објеката.

За реализацију наставе у модулу Анимација упознати ученике са TIME-LINE-ом. Израдити са ученицима GIF анимацију у одговрајућем софтверу. На основу претходно стечених знања ученик треба буде способан да изради STORY-BOARD, црта основне кадрове са описом трансформације, креира „симболе”, „инстанце” и сцене. Употребити TIME-LINE у одговарајућем софтверу како би се напраивла анимација. За израду анимације користити текстуру и фотографије, а након тога направити сложене анимације тако што ће се комбиновати сцена, звучни записи и музика.

Приликом обраде модула Векторска и битмапирана анимација, сва објашњења базирати на различитим врстама анимирања. Са ученицима направити векторски и битмапирани цртеж, а након тога га обрадити и направити комбинацују битмапе и вектора, како би се добила одговарајућа сложена анимација (stop-motion, frame by frame, tweening).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати радове (једноставне и сложене анимације).

Назив изборног програма: Основе технологије штампе и графичке дораде

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	60	-	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о основним карактеристикама и обележјима појединих техника штампе;

– Унапређивање знања ученика о основним техникама штампања и савременим поступцима умножавања;

– Упознавање ученика са поступцима графичке дораде;

– Развијање знања ученика о технолошким процесима графичке дораде у зависности од врсте графичког производа који се израђује.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Поступак штампања, конвенционалне технике штампе	17	-	-	-	-
2	Специјални, дигитални и савремени поступци умножавања	17	-	-	-	-
3	Поступци графичке дораде	16	-	-	-	-
4	Поступци графичке дораде на штампарским и ротационим машинама	10	-	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Поступак штампања, конвенционалне технике штампе

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам штампања и поделе;

– објасни појам штампарске форме и поделу штампарских форми;

– наведе материјале од којих се израђују штампарске форме;

– дефинише појам штампарске боје;

– опише основна својства штампарских боја;

– објасни улогу притиска у процесу штампања;

– наведе начине остваривања притиска;

– објасни основне карактеристике и обележја:

• високе штампе;

• равне штампе;

• дубоке штампе;

• пропусне штампе;

• дигиталне штампе.

– наведе карактеристичне производе:

• високе флексо – штампе;

• равне – офсет штампе;

• дубоке – бакро и тампон штампе;

• пропусне сито – штампе;

• дигиталне штампе.

– поступак штампања појам и подела;

– штампарска форма појам и врсте;

– материјали за израду штампарске форме;

– штампарске боје, појам, основна својства;

– притисак, улога и начин остваривања притиска;

– техника високе, равне, дубоке, пропусне и дигиталне штампе;

– флексографска штампа;

– офсет штампа;

– тампон штампа;

– сито штампа;

– дигитална штампа;

– карактеристични производи по техникама, тј. поступцима штампања.

Кључни појмови:

штампарска форма, штампарска боја, притисак, флексографска штампа, офсет штампа, тампон штампа, сито штампа, дигитална штампа.

НАЗИВ ТЕМЕ: Специјални, дигитални и савремени поступци умножавања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни добијање отиска принципом електрофотографије;

– објасни добијање отиска принципом инк-џет штампе,

– објасни добијање отиска принципом термографије;

– објасни добијање отиска принципом јонографије;

– објасни поступак дигиталне штампе;

– опише својства боје и подлоге за дигиталну штампу;

– наведе специјалне поступке умножавања;

– објасни принципе настајања нано штампе;

– наведе својства нано боје;

– објасни принцип рада машине за 3Д штампу;

– опише материјале који се користе у 3Д штампи;

– објасни принцип настајања X графијe;

– наведе предности примене специјалних, дигиталних и савремених поступака умножавања.

– Принцип електрофотографије;

– Принцип штампања млазом боје (инк-џет);

– Принцип термографије;

– Принцип јонографије;

– Дигитална штампа;

– Боја и подлоге за дигиталну штампу;

– Специјални поступци умножавања;

– Нано штампа и нано боје;

– 3Д штампа и материјали у 3Д штампи;

– X графија;

– Предности примене специјалних, дигиталних и савремених поступака умножавања.

Кључни појмови:

електрофотографија, инк-џет, термографија, јонографија, дигитална штампа, боје и подлоге за дигиталну штампу, специјални поступци умножавања, 3Д штампа,
X графија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Поступци графичке дораде

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе начин поделе и класификацију графичких производа;

– опише технике графичке дораде:

• резање,

• савијање,

• сакупљање,

• шивење,

• лепљење;

– објасни начин израде брошура и тврдог повеза;

– разликује декоративне технике и оплемењивање материјала;

– разликује специјалне поступке утискивања и изрезивања;

– опише производе картонаже, амбалаже и прераде папира.

– Подела и класификација производа књиговезачке дораде;

– Технике графичке дораде;

– Брошура;

– Тврди повез;

– Специјални поступци утискивања и изрезивања;

– Декоративни технике и оплемењивање материјала;

– Производи картонаже, амбалаже и прераде папира.

Кључни појмови:

графичка дорада, производи графичке дораде, књиговезачка графичка дорада.

НАЗИВ ТЕМЕ:Поступци графичке дораде на штампарским и ротационим машинама

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам лакирања отиска;

– објасни улогу и значај лакирања отиска;

– разликује начине лакирања на штампарским машинама;

– објасни поступке лакирања целе површине и спот лакирање;

– објасни поступке извођења:

• нумерисања;

• утискивања;

• перфорисања;

• изрезивања на штампарској машини;

– објасни технике сечења и савијања на ротационој машини.

– Лакирање;

– Нумерисање;

– Утискивање;

– Перфорисање;

– Изрезивање.

– Уздужно и попречно сечење на ротационим машинама;

– Попречно и уздужно савијање ротационим машинама.

Кључни појмови: лакирање, нумерисање, утискивање, перфорисање, изрезивање, уздужно и попречно сечење, попречно и уздужно савијање.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе и место реализације: Основе технологије штампе и дораде је предмет који се изучава у четвртој години, два часа недељно кроз теоријску наставу у учионици или специјализованој учионици. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује двочас теоријске наставе.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из предмета дигитално обликовање фотографије, дигиталнo штампање фотографија као и из практичне наставе.

Овај предмет је стручног карактера. Примарни циљ је да ученици стекну солидну теоријску основу. Полазна основа у конципирању програма основе технологије штампе и графичке дораде је била да ови садржаји обухвате целовит и општи поглед на све факторе који одређују карактеристике штампе и дораде као и процесе графичке дораде који се могу обавити на штампарским машинама.

Оријентациони фонд часова за поједине тематске целине индиректно сугерише наставнику обим, дубину и начин интерпретације садржаја. Оквирни број часова за поједине теме треба распоредити на наставне јединице: часове за обраду новог градива, часове за утврђивање градива, систематизацију градива и сл.

Дидактичко-методички захтев у остваривању програма углавном се своди на избор и примену одговарајућих дидактичких принципа, метода и облика рада на часу. Методе и облици рада на часу треба да буду такви да подстичу укључују ученике у процес стицања знања сопственим ангажовањем и активношћу, односно приликом избора наставних метода дати предност онима који у већој мери доприносе активном укључивању ученика у наставни процес. Овакав приступ (да наставник најчешће буде лице које подстиче и усмерава ученика на активан и ангажован однос према раду), захтева од наставника велику одговорност при планирању наставних јединица. Ангажованост ученика зависиће од: природе наставне јединице, навике ученика да користе додатну стручну литературу (по упутствима наставника), припремљеношћу ученика за самосталан рад, рад у паровима и тимски рад.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима.

У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Планирати одлазак у графичка предузећа, било у оквиру наставних радних субота, било у оквиру школске стручне екскурзије, где ће се ученици, у аутентичном амбијенту, упознати с технолошком линијом, што ће допринети употпуњавању стечених знања.

У оквиру теме Поступак штампања ученици треба да знају да објасне појам штампања и поделе; појам и поделу штампарских форми; да наведу материјале од којих се израђују штампарске форме; да дефинишу појам штампарске боје, да опишу основна својства штампарских боја, да знају да објасне улогу притиска у процесу штампања; да знају да наведу начине остваривања притиска; да објасне основне карактеристике техника штампе и обележја; и да знају да наведу карактеристичне производе по техникама штампе.

У оквиру теме Специјални, дигитални и савремени поступци умножавања ученици треба да знају да објасне добијање отиска принципом електрофотографије; инк-џет штампе; термографије; јонографије; специјланим поступцима умножавања, дигиталном штампом, нано штампом. Ученици треба да опишу својства боје за дигиталну и нано штампу; својства подлоге за дигиталну штампу и нано штампу; да знају да објасне на ком принципу ради 3Д штампа и који материјали се користе у 3Д штампи.

Циљ теме Поступци графичке грфичке дораде је упознавање ученика са графичким производима, техникама и специјалним поступцима графичке дораде.

На нову препознавања од ученика се очекује да класификује графичке производе, наведе технике графичке дораде и разликује специјалне и декоративне поступке графичке дораде. На нивоу разумевања од ученика се очекује да објасни и опише технике графичке доради и објасни начин израде брошуре и тврдог повеза.

У оквиру теме Поступци графичке дораде на штампарским и ротационим машинама ученици треба да знају да објасне појам лакирања отиска; да објасне улогу и значај лакирања отиска; да разликују начине лакирања на штампарским машинама; да знају да објасне поступке лакирања целе површине и спот лакирање; да објасне како се изводи нумерисање, утискивање, перфорисање, изрезивање на штампарској машини, да објасне поступак савијања и сечења на ротационим машинама за штампу.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати пројектне задатке, по четири у четвртом разреду. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Предлог тема групних пројектних задатака за четврти разред је следећи:

1. Приказ поступака штампе по фазама;

2. Приказ једног поступка умножавања од специјалног, дигиталног или савременог поступка по свом избору;

3. Приказ техника графичке дораде;

4. Презентација поступака дораде на штампарским или ротационим машинама по свом избору;

За реализацију пројектног задатка ученици користе знања стечена у оквиру предмета технологија графичке дораде и практичне наставе. Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно:

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних техничких средстава за израду пројекта, дефинисати технолошки поступак израде и користити одговарајуће каталоге и приручнике. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање:

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– тестови знања (тестови допуњавања, тестови којима се оцењује способност резоновања, тестови који се састоје од питања на која се дају кратки одговори, тестови вишеструког избора),

– пројектни задаци.

Назив изборног програма: Цртање и сликање

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	-	60	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика о поступцима за израду сваке композиције;

– Упознавање ученика са материјалима и техникама за цртање и сликање;

– Упознавање ученика о принципима сагледавања композиције и израде цртежа и слика;

– Оспособљавање ученика да стечена теоријска знања примене у задатој поставци;

– Оспособљавање ученика да планира и изради цртеж или слику фигуре човека или животиње;

– Упознавање ученика са стандардима и квалитетом композиције;

– Развијање интересовања за цртање и сликање.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1	Посматрање и креирање композиције	-	10	-	-
2	Цртање мртве природе и биљака у простору	-	6	-	-
3	Цртање људске фигуре и анатомија	-	22	-	-
4	Цртање животиња	-	6	-	-
5	Боја и текстура	-	8	-	-
6	Сликање	-	8	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМЕ, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Посматрање и креирање композиције

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– користи различите технике цртања и сликања;

– користи основне геометријске облике приликом креирања сваког неправилног и комплексног облика;

– креира композицију;

– употреби златни пресек и перспективу приликом компоновања радова;

– реализује ефекте светла и сенке (шрафирање) при цртању.

– Основне поставке цртања и коришћење прибора за рад: оловка, креда, пастел, угљен, туш, перо, фломастер, хемиска, рапидограф, четкице (уз примере);

– Посматрање композиције и уочавање основних облика;

– Начини креирања композиција;

– Златни пресек и перспектива;

– Светлост и сенка.

Кључни појмови: цртање, композиција, сенка, светлост.

НАЗИВ ТЕМЕ: Цртање мртве природе и биљака у простору

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– постави композицију мртве природе и биљака у простору;

– изабере начин реализације рада;

– комбинује различите технике (оловка, темпера, акварел, пастел, креда) при цртању поставке мртве природе.

– употреби скицу за свој рад;

– Композиција мртве природе и биљака у простору;

– Избор технике кроз посматрање – корак по корак;

– Поставка добре композиције;

– Од скице до цртежа.

Кључни појмови: композиција, скица, цртеж.

НАЗИВ ТЕМЕ: Цртање људске фигуре и анатомија

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– конструише шаке и њихову анатомију;

– конструише стопало и његову анатомију;

– конструише тело и зглобове и њихову анатомију;

– нацрта људско тело у покрету;

– конструише главу и њену анатомију;

– представи људско тело једноставним геометријским облицима – полигонима.

– Посматрање-препознавање основних облика у свакој фигури;

– Шаке;

– Стопала;

– Костур тела, положај и зглобови;

– Кретање;

– Цртање главе;

– Свођење људског тела на полигоне.

Кључни појмови: анатомија, фигура, шака, стопало, тело.

НАЗИВ ТЕМЕ: Цртање животиња

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– нацрта животињу путем полигона – геометријски повезаним облицима;

– нацрта животињу поштујући основе анатомије животиња;

– нацрта животињу у покрету.

– Посматрање – препознавање основних геометриских облик у конструкцији животиње;

– Конструкција и анатомија;

– Покрет.

Кључни појмови: констурисање, покрет, животиње.

НАЗИВ ТЕМЕ: Боја и текстура

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– користи различите технике цртања и сликања у боји;

– користи ефекте који се могу добити коришћењем оловки у боји, фломастера, туша у боји, пастела, креда и масних креда;

– црта различитим техникама стварајући различите структуре – текстуре.

– Цртање и сликање прибором у боји (оловки у боји, фломастери, туш у боји, пастеле, креде, масне креде);

– Нијансе, валер, интезитет;

– Оловке у боји;

– Фломастери и туш у боји;

– Пастеле, креда у боји и масне креде.

Кључни појмови: боја, валер, креда.

НАЗИВ ТЕМЕ: Сликање

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одабере технике за сликање свог рада;

– користи технике акварела, гваша, темпера и акрилика у сликању;

– примени различите технике цртања за израду различитих текстура;

– анализира завршен рад.

– Сликање техникама-акварел, туш у боји, темпере, акрик;

– Посматрање и одабир технике;

– Акварел;

– Гваш;

– Темпере и акрилик.

Кључни појмови: сликање, акварел, темпере.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Вежбе (60 часова).

Место реализације наставе: Сви часови вежби се реализују у учионици, специјализованој учионици или кабинету за сликање.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета ликовна култура, па се препоручује иницијална провера.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: израдити цртеж на вежбама, са претходним теоретским објашњењем.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом обраде теме Посматрање и креирање композиције, подсетити ученике о основним елементима у ликовној уметности међу којима је и линија. Подсетити их о врстама линије, смеру који она одређује у ликовној композицији и начелима композиције уопште јер ће то користити у сваком задатку који буду радили у току године. Демонстрирати примену помоћних средства која се користе при цртању, цртање различитих врста линија-помоћне линије. Анализирати са ученицима однос величина у оквиру композиције, положај облика у простору и односе између облика који настају додиривањем, покривањем и порожимањем. Демонстрирати ученицима на који начин се поставља цртеж на папир и како се мери композиција коју цртају и предмети на њој.

Током реализације теме Цртање мртве природе и биљака у простору користити геометријске и жичане моделе, употребне предмете, гипсане моделе. Дефинисати појам текстуре. Демонстрирати на који начин се уз помоћ линија може дочарати текстура различитих драперија које цртају. У склопу поставки мртве природе користити елементе и драперије различитих текстура. Објаснити појам светлост и сенка, показати на примерима и демонстрирати у кабинету шта је бачена а шта локална сенка, указати на улози светлости и сенке при моделовању облика и дубине простора. Демонстрирати поступке при сенчењу. Објаснити доживљавање боје, физички, оптички и психолошки фактор боје, колористичко значење боја, односе топлих и хладних боја, комплементарне боје јер ће им то знање бити потребно у реализацији задатака на практичној настави. Демонстрирати ученицима на примерима задатака односе међу бојама, подстицати их да сами уочавају те односе, психолошки фактор боје, да одреде гаму која преовладава на слици и да стекну осећај о складу и хармонији.

За реализацију теме Цртање људске фигуре и анатомија анализирати грађу лобање и мускулатуре лица, објаснити његове пропорције. Демонстрирати начин конструисања лица на цртежу. Показати на примерима како истаћи карактер модела, употреба линија и валерских вредности. Анализирати грађу и пропорцију људске фигуре, за цртање фигуре, користити различите моделе фигура. Објаснити и показати ученицима како се поставља и црта фигура у контрапосту. Објаснити употребу различитих комбинованих ликовних техника и материјала при цртању фигуре. Објаснити специфичности крокија као цртачке дисциплине, дати основна упутства за рад на крокију. Инсистирати да ученици брзим посматрањем и анализом покрета, усмерености, пропорцији и карактеру људског тела, анализом пластичности форме применом различитих вредности сенке у дефинисању фигуре, свођењем форме на осветљену и осенчену површину модела и основне валерске масе, израде што већу серију кроки цртежа употребом различитих ликовних техника и материјала.

Током реализације теме Цртање животиња посматрати основне геометријске облике у конструкцији животиње. Демонстрирати начин конструисања животиње. Показати на примерима како цртати тело различитих животиња, у месту и у покрету.

За реализацију теме Боја и текстура демонстрирати ученицима на примерима различитих уметничких дела како се интензитет боје мења када се нађе у окружењу друге боје, како се одузима интензитет боје када се меша са другом бојом. Пре него што одраде вежбу са комплементарним бојама, које појачавају једна другу, показати им примере познатих уметничких дела и тражити да и сами нађу адекватан пример у уметности који користи овакву комбинацију боја.

За реализацију теме Сликање демонстрирати добијање различитих ефеката при сенчењу и материјализацији текстуре – различите дебљине нанетог слоја боје, смеру намаза, густини боје, разликама у намазу четке, наносу шпахле, отискивању, прскању боје, сликање у слојевима са подсликавањем. Приказивати адекватну примену акварела- ликовно изражајне и технолошке могућности и разлике у односу на темперу. Објаснити доживљавање боје, међусобно рефлектовање боја, промена интензитета тона боје због мешања са другим бојама.

Препоруке за реализацију вежби:

У учионици и кабинету треба да буде довољно места да за једним радним столом буду два ученика и да сваки ученик има свој простор. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама на примени мера заштите на раду и примени правилног одлагања материјала. На првом термину вежби треба упознати ученике са прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Током трајања вежби, реализовати најмање шест радова који ће бити оцењени на основу оцењивања вештина. Радови би требало да садрже упутства за израду задатка са тачно дефинисаним циљем. Прибор за рад одређује сваки наставник на основу школских могућности (папир, картон, лепенка, дрвене боје, воштане боје, водене боје, темпере, колаж папир, итд.)

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење радова, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити одговарајућим прибором за рад;

– врло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачно уз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак, а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан графички рад, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор прибора за рад;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Листа изборних програма према програму образовног профила

Рб	Листа изборних програма	РАЗРЕД
Рб	Листа изборних програма	I	II	III	IV
Стручни предмети
1	Цртање и сликање			2
2	Технологија штампе			2
3	Визуелне комуникације				2
4	Фотографија				2

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова	УКУПНО часова
Час одељењског старешине	70	68	68	60	266
Додатни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Допунски рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Припремни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Екскурзија	до 3 дана	до 5 дана	до 5 наставних дана	до 5 наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе	2 часа недељно
Други страни језик	2 часа недељно
Други предмети*	1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго)	30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге)	15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе	2 радна дана

Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, наставу из предмета који су утврђени планом наставе и учења других образовних профила истог или другог подручја рада, или у плановима наставе и учења гимназије.

Остваривање школског програма по недељама

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Разредно часовна настава	35	34	34	30
Менторски рад (настава у блоку, пракса)	2	3	3	4
Обавезне ваннаставне активности	2	2	2	2
Матурски испит				3
Укупно радних недеља	39	39	39	39

Подела одељења у групе за реализацију практичних облика наставе

разред	предмет/модул	годишњи фонд часова			број ученика у групи -до	Помоћни наставник
разред	предмет/модул	вежбе	практична настава	настава у блоку	број ученика у групи -до	Помоћни наставник
I	Практична настава		210	60	10	да
II	Техничко цртање са нацртном геометријом	68			15	не
	Основе технологије графичке припреме	68			15	не
	Графичка амбалажа	68			15	не
	Практична настава		204	90	10	да
III	Обликовање графичких производа	68			15	не
	Графичка амбалажа	68			15	не
	Практична настава		408	90	10	да
IV	Практична настава		360	120	10	да
IV	Предузетништво	60			15	не

Подела одељења у групе за реализацију по дуалном моделу образовања

разред	предмет/модул	годишњи фонд часова					број ученика у групи -до	Помоћни наставник
разред	предмет/модул	вежбе	практична настава	учење кроз рад	настава у блоку	настава у блоку / учење кроз рад	број ученика у групи -до	Помоћни наставник
I	Практична настава		210		60		10	да
II	Техничко цртање са нацртном геометријом	68					15	не
	Основе технологије графичке припреме	68					15	не
	Графичка амбалажа	68					15	не
	Практична настава			204		90	10	не
III	Обликовање графичких производа	68					15	не
	Графичка амбалажа	68					15	не
	Практична настава		204	204		90	10	да*
IV	Практична настава			360		120	10	не
IV	Предузетништво	60					15	не

* Помоћни наставник је потребан за реализацију практичне наставе

Назив предмета: Хемија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70
II	34	-	-	-	34

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о дисперзним системима;

– Унапређивање знања у областима колоидне хемије, хемијске термодинамике и електрохемије;

– Развијање позитивних ставова ученика према заштити животне средине и очувању људског здравља.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: Први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Основни појмови у хемији	20
2.	Својства неорганских супстанци	15
3.	Структура и својства органских супстанци	10
4.	Класе једињења са кисеоником и азотом	25

Разред: Други


		Т	В	ПН	Б
1.	Колоидна хемија	10
2.	Хемијска термодинамика	10
3.	Електрохемија	14

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Први

НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови у хемији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише структуру, својства и промене супстанци хемијским симболима, формулама и једначинама;

– прикаже електронску конфигурацију атома и јона;

– наведе везу између елемената из периодног система елемената са њиховом применом у графичкој индустрији;

– прикаже грађење хемијске везе на примерима;

– објасни утицај хемијских веза на својства супстанци и њихов значај за живи свет;

– прикаже хемијске формуле/називе најважнијих једињења које се користе у свакодневном животу и струци;

– класификује дисперзне системе према величини честица;

– наведе примере примене дисперзних система у свакодневном животу;

– изведе стехиометријски прорачун на основу познатих података;

– објасни рН вредност киселе, неутралне и базне средине;

– прикаже на различите начине (моларна, процентна, молски удео) израчунату концентрацију раствора;

– препозна на основу назива и хемијске формуле примере киселина, база и соли у свакодневном животу и струци;

– Појам и врсте супстанци и њихово приказивање хемијским симболима, формулама и једначинама;

– Грађа атома, атомски и масени број и релативна атомска и молекулска маса;

– Изградња електронског омотача атома и електронска конфигурација атома;

– Периодни систем елемената и периодична својства елемената;

– Хемијске везе (јонска, ковалентна, водонична и метална);

– Дисперзни системи;

– Растворљивост и израчунавања на основу растворљивости супстанце;

– Хемијска израчунавања (количина супстанце, моларна маса и концентрација и масени удео);

– Киселине (подела, номенклатура, добијање и својства);

– Базе (подела, номенклатура, добијање и својства);

– Соли (подела, номенклатура, добијање и својства);

НАЗИВ ТЕМЕ: Својства неорганских супстанци

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује физичка и хемијска својства метала, неметала и металоида;

– повезује својства и положај елемента у Периодном систему;

– објасни општа својства, значај и примену метала d-блока, као и њихових најважнијих једињења;

– објасни карактеристична својства водоника, кисеоника;

– објасни карактеристична својства угљеника, азота, фосфора, сумпора;

– објасни карактеристична својства хлора, јода и њихових важнијих једињења;

– повеже својства елемената са налажењем у неживој и живој природи, њиховим значајем и применом;

– критички размотри употребу неорганских супстанци, њихов утицај на здравље људи и животну средину.

– Периодичне промене својстава метала у Периодном систему;

– Налажење метала, неметала и њихових једињења у природи;

– Физичка и хемијска својства метала s- и p-блока и њихова примена у свакодневном животу и струци;

– Употреба и одлагање неорганских супстанци.

Кључни појмови: неметали, метали, неорганске супстанце.

НАЗИВ ТЕМЕ:Структура и својства органских супстанци

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни састав и поделу органских једињења;

– објасни појам функционалне групе;

– објасни грађу и својства угљоводоника и њихову примену у графичкој индустрији;

– објасни добијање нафте и њених деривата;

– објасни хемијске особине алкил-халогенида;

– опише дејство халогенида на засићене, незасићене и ароматичне угљоводонике;

– објасни улогу ароматичних угљоводоника у графичкој технологији;

– објасни утицај органских једињења на животну средину.

– Састав и подела органских једињења;

– Појам функционалне групе органских једињења;

– Природа везе у органским једињењима (хомолитичко и хетеролитичко раскидање везе);

– Грађа и својства угљоводоника;

– Ароматични угљоводоници;

– Добијање нафте и њених деривата;

– Халогени деривати угљоводоника;

– Утицај органских супстанци на животну средину.

Кључни појмови: функционална група, угљоводоници, нафта, органске супстанце.

НАЗИВ ТЕМЕ: Класе једињења са кисеоником и азотом

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни основне карактеристике кисеоничних органских једињења;

– објасни начин добијања и номенклатуру алкохола по IUPАC-у;

– објасни физичка и хемијска својства алкохола;

– објасни номенклатуру алдехида и кетона по IUPАC-у;

– објасни начин добијања алдехида и кетона;

– наведе физичка и хемијска својства алдехида и кетона;

– наведе поделу карбоксилних киселина;

– објасни начин добијања и својства карбоксилних киселина;

– објасни физичка и хемијска својства карбоксилних киселина;

– наведе деривате карбоксилних киселина;

– објасни добијање и примену нитро једињења;

– наведе начин добијања и својства амина;

– објасни начин добијања и својства аминокиселина;

– наведе заједничке реакције аминокиселина

– наведе примену органских супстанци у графичкој индустрији;

– увиђа значај рационалне употребе органских супстанци које се користе у графичкој индустрији.

– Подела и номенклатура алкохола;

– Физичка и хемијска својства алкохола;

– Феноли-номенклатура, физичка и хемијска својства;

– Eтри- номенклатура, физичка и хемијска својства;

– Добијање алдехида и кетона;

– Добијање и својства карбоксилних киселина;

– Класификација нитро једињења;

– Основна својства амина;

– Добијање, својства и подела аминокиселина;

Кључни појмови: алкохоли, феноли, алдехиди, кетони, карбоксилне киселине, аминокиселине.

Разред: Други

НАЗИВ ТЕМЕ: Колоидна хемија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам колоидни систем;

– наведе кинетичке, површинске и оптичке особине колоидних система;

– разликује електрокинетичке појаве;

– објасни појаве коагулација, пептизација, гелирање и бубрење;

– наведе принципе формирања и растварања колоидних система.

– Подела и особине колоидних система;

– Образовање дисперзних колоидних система;

– Кинетичке, површинске и оптичке појаве;

– Електрокинетичке појаве;

– Формирање и растварање колоидних система.

Кључни појмови: колоидни системи, електрокинетика, коагулација, пептизација, гелирање, бубрење.

НАЗИВ ТЕМЕ: Хемијска термодинамика

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појмове: термодинамички систем, унутрашња енергија, количина топлоте;

– објасни први и други принцип термодинамике;

– објасни појам енталпије;

– разликује ендотермне и егзотермне реакције;

– објасни топлотне ефекте на примерима из свакодневног живота и струке.

– Термодинамички систем, повратни и неповратни процеси;

– Први и други принцип термодинамике;

– Енталпија, топлота стварања, растварања једињења и неутрализације;

– Егзотермне и ендотермне реакције;

– Топлотни ефекат.

Кључни појмови: термодинамички систем, енталпија, егзотермне и ендотермне реакције, топлотни ефекат.

НАЗИВ ТЕМЕ: Електрохемија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни својства електролита и њихов значај у свакодневном животу и струци;

– прикаже примере електролитичке дисоцијације;

– објасни оксидоредукционе реакције на примерима из свакодневног живота и струке;

– прикаже реакцију оксидоредукције помоћу хемијске једначине пратећи електрохемијски низ елемената;

– објасни појам електромоторна сила и електродни потенцијал;

– разликује проводнике прве и друге врсте;

– опише галвански спрег и његову примену;

– наведе основне принципе галванотехнике који се примењују у графици;

– Електролитичка дисоцијација, степен дисоцијације;

– Оксидо-редукциони процеси и електрохемијски низ елемената;

– Хемијски извори електричне енергије (примарни и секундарни);

– Процес електролизе и електрохемијска корозија;

– Фарадејеви закони електролизе;

– Принципи галванотехнике и њена примена у графици.;

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облик и место реализације наставе: Настава се реализује кроз теоријске часове у учионици или кабинету.

Први разред:

1. Основни појмови у хемији

2. Неорганске супстанце у природи и пракси

3. Структура и својства органских супстанци

Од ученика се очекује да објасне бројност и значај класификације органских једињења, да разликују класе једињења на основу функционалне групе. На основном нивоу очекује се да ученици пишу формуле и називе органских једињења по IUPAC номенклатури, познају уобичајене (тривијалне) називе органских једињења која под тим називом имају велику практичну примену, објашњавају разлике између ацикличних и цикличних угљоводоника, засићених и незасићених ацикличних угљоводоника, између алицикличних и ароматичних угљоводоника и повезују разлике у угљоводоничном низу и функционалним групама у молекулима са својствима угљоводоника. Ученици идентификују, објашњавају и илуструју врсте изомерије угљоводоника. На вишем нивоу, повезују хемијску реактивност са структуром молекула угљоводоника и пишу једначине хемијских реакција оксидације, супституције, адиције и полимеризације. Повезују својства угљоводоника са њиховом практичном применом, као и са утицајима на животну средину. Разматрају номенклатуру, физичка и хемијска својства и практичну примену халогених деривата угљоводоника.

4. Класе једињења са кисеоником и азотом

Други разред:

1. Колоидна хемија

2. Хемијска термодинамика

3. Електрохемија

Ученици пишу једначине оксидоредукционих реакција, одређују коефицијенте и идентификују оксидациона и редукциона средства. Објашњавају процесе у хемијским изворима струје, као и процес електролизе и корозије. Наводе примере оксидоредукционих реакција у свакодневном животу, струци или индустријској производњи. Процес електролизе и електрохемијске корозије повезати са процесима који се могу одвијати и у радионицама графичке индустрије. Кроз тему ученици сазнају о Фарадејевим законима електролизе, електромоторној сили, електродном потенцијалу, разликују хемијске и електрохемијске реакције. Знање о принципима галванотехнике, галванским спреговима и елементима служи као основ за разумевање примене у свакодневном животу и струци.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Назив предмета: Основи графичке технике

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70
II	34	-	-	-	34

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са улогом, поделом и развојем графичке производње;

– Упознавање ученика са организацијом рада у графичкој производњи;

– Упознавање ученика о технолошким фазама израде штампарских форми;

– Упознавање ученика са материјалима који се користе у графичкој индустрији;

– Унапређивање знања ученика о основним техникама штампања и савременим поступцима умножавања;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1.	Улога, подела и развој графичке индустрије	8
2.	Графички системи, поступци и организација рада	10
3.	Писмо, типографија и слог	10
4.	Растер – појам и улога	10
5.	Припрема за штампу	8
6.	Штампарске форме и СТР системи	14
7.	Материјали у графичкој индустрији	10

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1.	Основне технике штампања	8
2.	Специјални, дигитални и савремени поступци умножавања	14
3.	Графичка дорада – подела, различите технике	12

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈ

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Улога, подела и развој графичке индустрије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни положај графичке индустрије у савременој индустрији;

– опише развој графичке индустрије;

– опише поделу графичке индустрије према изради графичког производа;

– наведе различите врсте графичких производа;

– наведе фазе израде графичког производа.

– Улога графичке индустрије;

– Подела графичке индустрије;

– Развој графичке индустрије;

– Производи графичке индустрије;

– Фазе израде графичког производа.

Кључни појмови: графичка индустрија, графички производи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Графички системи, поступци и организација рада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– oбјасни врсте графичких система:

• информациони,

• управљачки,

• информационо-управљачки;

– oбјасни графичко технолошке поступке рада у графичком предузећу;

– oпише врсте организације рада у графичком предузећу:

• децентрализовани,

• централизовани,

• комбиновани.

– Врсте графичких система (информациони, управљачки и информационо-управљашки системи);

– Графичко-технолошки поступци рада у графичким предузећима;

– Врсте организације рада у графичким предузећима (децентрализовани, централизовани, комбиновани).

Кључни појмови: графички системи, техничко- технолошки поступци, организација рада.

НАЗИВ ТЕМЕ: Писмо, типографија и слог

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише историјски развој писма и материјала за писање;

– објасни значај типографског писма у графичкој индустрији;

– разликује основне карактеристике типографског писма;

– објасни шта је рез писма;

– наведе јединице мера у типографији;

– наведе врсте слога;

– опише добијање компјутерског слога.

– Историјски развој писма (пиктограм, идеограм, фонетско писмо) и материјала за писање (кожа, папирус, папир);

– Типографско писмо и типографски систем мера;

– Карактеристике писма;

– Врсте слога;

– Компјутерски слог (софтвер за обраду текста и слика).

Кључни појмови: писмо, типографски систем мера, слог.

НАЗИВ ТЕМЕ: Растер – појам и улога

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам растера;

– објасни значај примене растера у одређеним техникама штампе;

– наведе врсте и облике растера;

– објасни појам растертонска вредност;

– објасни настајање моареа код растрирања;

– објасни угао растрирања и његов значаj.

– Растер;

– Примена растера у различитим техникама штампе;

– Врсте и облик растера;

– Растертонска вредност;

– Линијатура растера;

– Моаре.

Кључни појмови: растер, моаре.

НАЗИВ ТЕМЕ: Припрема за штампу

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни улогу графичке припреме;

– опише рад у графичкој припреми;

– опише поступак графичке монтаже;

– разликује врсте копирних предложака.

– Улога графичке припреме;

– Текст, репродукција, ручна и електропнска монтажа;

– Врсте копирног предлошка (Дигитални копирни предложак).

Кључни појмови: графичка припрема, монтажа, копирни предложак.

НАЗИВ ТЕМЕ: Штампарске форме и СТР системи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује ковенционалну од дигиталне израде штампарске форме;

– објасни улогу штампарске форме у процесу штампања;

– разликује штампарске форме зависно од врсте технике штампања;

– нацрта штампарску форму према траженом опису за:

• високу штампу,

• равну штампу,

• дубоку штампу,

• пропусну штампу;

– објасни Computer to технике.

– Штампарска форма – појам и подела

– Ирада штампарске форме конвенционалним и дигитаним начином израде штампарске форме;Улога штампарске форме у процесу штампања;

– Штампарска форма за:

• високу штампу,

• равну штампу,

• дубоку штампу,

• пропусну штампу;

– CTP системи у офсет штампи;

– Computer to:

• Film,

• Press,

• Plate,

• Paper.

Кључни појмови: штампарска форма, CTP системи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Материјали у графичкој индустрији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе врсте материјала у графичкој индустрији;

– објасни примену метала и легура у графичкој индустрији;

– објасни начин коришћења папира, картона и лепенке;

– објасни начин коришћења пластичне масе;

– наведе различите врсте материјала за штампање;

– наведе врсте и својства штампарских боја;

– наведе врсте и својства лепила;

– Метали и легуре;

– Папири, картони и лепенке;

– Пластичне масе;

– Штампарске боје;

– Лепила.

Кључни појмови: метал. папир, пластичне масе, боје, лепила.

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Основне технике штампања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни процес штампања;

– наведе основне технике штампања;

– објасни разлике између основних техника штампе;

– разликује врсте штампарских поступака у оквиру једне технике штампања;

– опише принцип рада штампарских машина за:

• високу штампу,

• равну штампу,

• дубоку штампу,

• пропусну штампу.

– Штампање

– Технике и поступци:

• високе штампе,

• равне штампе,

• дубоке штампе,

• пропусне штампе;

– Принцип рада штампарске машине за:

• високу штампу,

• равну штампу,

• дубоку штампу,

• пропусну штампу.

Кључни појмови: восока штампа, равна штампа, дубока штампа, пропусна штампа.

НАЗИВ ТЕМЕ: Специјални, дигитални и савремени поступци умножавања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе поступке умножавања;

– објасни поступак умножавања са светлосним зрацима;

– опише начине умножавања без светлосних зрака;

– наведе специјалне поступке умножавања;

– објасни рад машина за савремену дигиталну штампу;

– објасни принципе настајања нано штампе;

– наведе својства нано боје;

– објасни принцип рада машине за 3Д штампу;

– опише материјале који се користе у 3Д штампи;

– објасни принцип настајања X графијe;

– наведе предности примене специјалних, дигиталних и савремених поступака умножавања.

– Умножавање са и без светлосних зрака;

– Специјални поступци умножавања;

– Дигитална штампа;

– Нано штампа и нано боје;

– 3Д штампа и материјали у 3Д штампи;

– X графија.

Кључни појмови: специјални поступци умножавања, дигитална штампа, нано штампа, 3Д штампа, X графија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Графичка дорада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе начин поделе и класификацију графичких производа;

– опише технике графичке дораде:

• резање,

• савијање,

• сакупљање,

• шивење,

• лепљење;

– објасни начин израде брошура и тврдог повеза;

– разликује декоративне технике и оплемењивање материјала;

– разликује специјалне поступке утискивања и изрезивања;

– опише производе картонаже, амбалаже и прераде папира.

– Подела и класификација производа књиговезачке дораде;

– Технике графичке дораде;

– Брошура;

– Тврди повез;

– Специјални поступци утискивања и изресзивања;

– Декоративни технике и оплемењивање материјала;

– Производи картонаже, амбалаже и прераде папира.

Кључни појмови: графичка дорада, производи графичке дораде, књиговезачка графичка дорада.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе и место реализације: Основи графичке технике је предмет који се изучава две године, два часа недељно у првој години и један час недељно у другој години, кроз теоријску наставу, у учионици.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Програм предмета Основи графичке технике усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима, стручним, међупредметним и кључним компетенцијама. Садржај програма овог стручног предмета представља научно-техничку основу графичке индустрије. Ове садржаје изучавају ученици свих занимања и образовних профила графичке струке, па је градиво тако конципирано да обезбеђује фундаментални и савремени преглед графичке производње. Садржаји су сврстани у тематске целине које су уједно главна производна подручја графичке индустрије (слог, репродукцију, израду штампарских форми, умножавање и графичку дораду). На часовима основи графичке технике ученицима треба показати велики број примера и упутити их у коришћење информација из различитих извора. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима стручних предмета. Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета технологија графичке дораде и практична настава. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са другим наставницима. Ученицима треба указивати и на везу са предметима које ће тек изучавати као што су предмети технологија графичког материјала, основе технологија графичке припреме, графичка амбалажа.

Садржаје једне тематске целине није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу. Могуће је у зависности од практичне наставе, наставу остваривати комбиновано са другим садржајима у дужем периоду.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати пројектне задатке, по пет у првом и другом разреду. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Предлог тема пројектних задатака:

Први разред:

1. Приказ фаза израде графичког производа.

2. Презентација типографског писма и његових карактеристика.

3. Презентација врсте организације рада у графичким предузећима.

4. Презентација различитих штампарских форми зависно од технике штампања.

5. Презентација материјала у графичкој индустрији.

Други разред:

1. Приказ основних начина умножавања.

2. Презентација основних техника штампања.

3. Презентација дигиталне штампе, 3Д штампа, нано штампа.

4. Приказ класификације производа књиговезачке дораде.

5. Презентација врсте материјала у графичкој индустрији.

За реализацију пројектног задатка ученици користе знања стечена у оквиру предмета Технологија графичке дораде и Практичне наставе. Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно:

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

Циљ теме Улога, подела и развој графичке индустрије је упознавање ученика са улогом, поделом и развојем графичке идустрије. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише улогу графичке индустрије и да наведе на које делове се дели графичкa индустријa као и производе графичке индустрије и да наведе фазе израде графичког производа. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. Очекује да објасни чиме се бави који део графичке индустрије, објасни развој графичке индустрије до данас и самостално објасни технолошки процес израде неких графичких производа.

Циљ теме Графички системи, поступци и организација рада је упознавање ученика са врстама графичких система, организацијом рада у графичким предузећима и графичко технолошким поступцима рада у графичком предузећу. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе врсте графичких система, врсте организације рада и да наведе технолошке поступке рада у графичком предузећу. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати кроз задатке у којима ће ученик објаснити све врсте графичких система, организације рада и технолошке поступке рада у графичком предузећу.

Циљ теме Писмо, типографија и слог је упознавање ученика са историјским развојем писма и материјала за писање, типографским писмом, јединицама мера у типографији, врстама слога. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да опише развој писма и материјала за писање, наведе врсте слога. Од ученика се очекује да објасни значај типографског писма у грaфичкој идустрији и наведе јединице мера у типогрaфији према конкретном задатку, објасни прерачунавање из метричког у типографску меру и обрнуто, објасни рез писма, обjaсни сваку врсту слога, објасни настајање комјутерског слога. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама.

Циљ теме Растер – појам и улога је упознавање ученика са појмом, врстом и обликом растера, применом растера и настајањем грешака код растрирања. На нивоу препознавања од ученика се очекује да дефинише растер и растертонску вредност, наведе у којиме техникама штампе се примењује растер, наведе облике и врсте растера, наведе угао растрирања за сваку боју штампе (CMYK). Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено, где ће моћи да објасни улогу растера у штампи, објасни утицај облика и врcте растера на растертонску вредност, објасни растертонску вредност, објасни моаре и његово настајање код растрирања, дефинише тачан угао растрирања за сваку боју штампе да би избегао моаре.

Циљ теме Припрема за штампу је упознавање ученика са графичком припремом, поступцима и начинима монтаже и врстама копирних предложака. На нивоу препознавања од ученика се очекује да дефинише улогу графичке припреме и рада у њој, наведе поступке монтаже и врсте копирних предложака. На нивоу разумевања од ученика се очекује да објасни улогу графичке припреме у графичкој индустрији, опише рад графичке припреме, опише поступке графичке монтаже и разликује врсте копирних предложака у зависности од начина настанка. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример да објасни утицај графичке монтаже на израду копирног предлошка односно израде штампарске форме (код конвенционалних техника штампе).

Циљ теме Израда штампарске форме, CTP системи је упознавање ученика са израдом штампарске форме за конвеницоналне и дигиталне технике штампе. На нивоу препознавања од ученика се очекује да наведе конвенционалне технике штампе, њихове штампарске форме и да на основу наведене технике штампе нацрта штампарску форму за одређену технику штампе, наведе и разликује CTP технике. На нивоу разумевања од ученика се очекује да објасни улогу штампарске форме у процесу штампања, разликује штампарске форме зависно од врсте технике штампања, нацрта и објасни делове штампарске форме за високу штампу, равну штампу, дубоку штампу и пропусну штампу, објасни CTP системе у офсет штампи; објасни технике Computer to Film, Press, Plate, Paper.

Циљ теме Материјали у графичкој индустрији је упознавање ученика са материјалима и њиховом применом у графичкој индустрији. На нивоу препознавања од ученика се очекује да наведе металне материјале и легуре у графичкој индустрији, наведе папире, картоне и лепенке и пластичне масе и различите врсте материјала за штампање, наведе врсте и својства штампарских боја, наведе врсте и својства лепила. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено и објаснити примену метала и легура у графичкој индустрији, начин коришћења папира, картона и лепенке, начин коришћења пластичне масе.

Циљ теме Основне технике штампања је упознавање ученика са процесом штампања и радом машина за штампање. На нивоу препознавања од ученика се очекује да наведе и разликује врсте штампарских поступака у оквиру једне технике штампања. На нивоу разумевања од ученика се очекује да објасни врсте штампарских поступака у оквиру једне технике штампања и да објасни принципе рада штампарских машина за четири основне технике штампе.

Циљ теме Специјални, дигитални и савремени поступци умножавања је упознавање ученика са савременим, дигиталним и специјалним техникама умножавања. На нивоу препознавања од ученика се очекује да наведе и разликује савремене, дигиталне и специјалне поступке умножавања. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример да на примеру објасни предности примене специјалних, дигиталних и савремених поступака умножавања.

Циљ теме Графичка дорада је проширивање знања ученика о графичким производима, техникама и специјалним поступцима графичке дораде. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да класификује графичке производе, наведе технике графичке дораде и разликује специјалне и декоративне поступке графичке дораде. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици објаснити технике графичке доради и начин израде брошуре и тврдог повеза.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Техничко цртање са нацртном геометријом

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II		68			68

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Оспособљавање ученика за коришћење материјала и прибора за техничко цртање;

– Оспособљавање ченика за овладавање методама и техникама графичког приказивања просторних облика;

– Оспособљавање ученика за оријентацију у равни и простору ради примене у стручним предметима и пракси;

– Развијање систематичности, прецизности, уредности и смисла за тимски рад;

– Развијање навика ученика које ће доприносити унапређивању и заштити животне, радне средине и здравља човека и његовог окружења.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Основне карактеристике техничког цртања и геометријске конструкције		12
2	Појам и врсте пројекција у нацртној геометрији, ортогонална пројекција тачке, праве и дужи		26
3	Раван		20
4	Трансформација		10

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основне карактеристике техничког цртања и геометријске конструкције

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– користи материјал и прибор за техничко цртање;

– користи стандарде при одабиру размере, типова линија и формата цртежа;

– попуни заглавље одговарајућим ознакама за технички цртеж;

– користи техничко писмо;

– нацрта геометријске конструкције на основу упутства;

– конструише правилни полигон и многоугао;

– користи правила техничког цртања за означавање пресека и материјала на пресеку;

– котира цртеж;

– анализира компјутерску графику.

– Основне карактеристике и значај техничког цртања;

– Материјал и прибор за техничко цртање;

– Цртање оловком и тушем;

– Техничко писмо;

– Геометријске конструкције:

• Нормала из дате тачке на праву,

• Тангента из тачке на кружницу,

• Тангенте на кругове различитих полупречника;

– Конструкције правилних полигона и многолугла;

– Правила техничког цртања:

• Пресеци,

• Котирање,

• Означавање материјала на пресеку;

– Компјутерска графика.

Кључни појмови: материјал, техничко писмо, линија, пресек, котирање, тангенте, компјутерска графика.

НАЗИВ ТЕМЕ: Појам и врсте пројекција у нацртној геометрији, ортогонална пројекција тачке, праве и дужи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује врсте пројекција;

– примени координатни триедар и Монжов пар пројекција при геометријској конструкцији;

– анализира нацртани модел октанта и његове карактеристике;

– пројектује тачке на две и три равни на моделу;

– нацрта праву и дуж у пројекцијским равнима;

– прикаже продоре праве кроз пројекцијске равни;

– пројектује међусобни положај правих у простору;

– користи ортогонално пројектовање за израду пројекција тачке, дужи, лика и предмета;

– прикаже простор и просторно представљање предмета.

– Појам и врсте пројекција;

– Ортогонална пројекција;

– Координатни триедар и Монжов пар пројекција;

– Квадранти и октанти;

– Пројекција тачке на две и три равни;

– Пројекција праве и дужи:

• Права у специјалном положају,

• Продори праве кроз пројекцијске равни, видљивост,

• Пројекција лика,

• Пројекција тела;

– Оријентација у простору, квадранти;

– Међусобни положај правих.

Кључни појмови: пројекција, триедар, Монжов пар, дуж, права.

НАЗИВ ТЕМЕ: Раван

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам равни у простору;

– анализира трагове равни и осне продоре на моделу октаната и у простору;

– анализира на моделу октаната и у простору изглед равни у специјалном положају;

– одреди положај тачке у равни користећи сутражњице и нагибнице;

– нацрта положај нормале на раван и њене пројекције;

– нацрта пресечну праву две равни у простору.

– Раван (трагови, осни продори):

• Специјални положај равни,

• Тачка и права у равни,

• Специјалне праве у равни (сутражњице, нагибнице),

• Нормала на раван,

• Пресек две равни задатих траговима,

• Пресек две равни задатих паралелним правама.

Кључни појмови: раван, нормала, пресек, паралеле.

НАЗИВ ТЕМЕ: Трансформација

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изврши трансформацију увођењем нове пројекцијске равни;

– примени принцип увођења нових пројекцијских равни у графичком раду;

– решава проблем у задатку применом трансформације;

– изради пројектни задатак на основу упутства.

– Трансформација, појам:

• трансформација дужи,

• трансформација равни,

• трансформација тела.

Кључни појмови: трансформација, дуж, раван, тело.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Вежбе (68 часова).

Место реализације наставе: Сви часови вежби се реализују у учионици или кабинету.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета математике, техника и технологија. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Настава ће се реализовати кроз часове вежби у кабинету поделом на две групе. Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: израдити графички рад на вежбама, са претходним теоретским објашњењем.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

За самосталне радове, потребно је припремити адекватан прибор (троуглови, шестар, оловке, рапидографи) и потребан материјал (папир, хамер и паус папир). Предлог самосталних графичких радова за други разред је следећи:

1. Праве и изломљене линије различитих дебљина и одстојања (у оловци и тушу).

2. Геометријске конструкције.

3. Конструкција правилних полигона и многоугла.

4. Врсте пројекција.

5. Монжов пар пројекција.

6. Квадранти и октанти (модел).

7. Пројекција тачке.

8. Пројекција праве и дужи.

9. Међусобни положај правих.

10. Трагови равни задатих осним продорима.

11. Трагови равни задатих тачком и правом.

12. Сутражњице и нагибнице у равни.

13. Нормала на раван.

14. Пресечна права две равни.

15. Трансформација дужи.

16. Трансформација равни.

17. Трансформација тела.

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број пројектних задатака наспрам броја тимова;

– уколико тема то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставником предмета Технологија графичке дораде и Практична настава;

Приликом обраде теме Основне карактеристике техничког цртања и геометријске конструкције, ослонити се на предзнања ученика из математике и технике и технологије из основне школе. Сва објашњења базирати на значају техничког цртања, материјала и прибора за техничко цртање, геометријске конструкције и конструкције правилних полигона и многоугла. Поставити задатак у којима ће ученик користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример да самостално црта праве и изломљене линије различитих дебљина и одстојања. Приликом реализације теме израдити графички рад из ортогоналног приказа различитих конструкцијских делова као и графички рад пресек графичке радионице (нпр. штампарија или радоница графичке дораде), при чему ће се упознати са компјутерском графиком.

Препоручени број часова по темама је следећи:

– Основне карактеристике и значај техничког цртања (1 час);

– Материјал и прибор за техничко цртање (1 час);

– Цртање оловком и тушем (2 часа);

– Техничко писмо (2 часа);

– Геометријске конструкције (2 часа);

– Конструкције правилних полигона и многолугла (2 часа); ;

– Правила техничког цртања (1 час);

– Компјутерска графика (1 час).

Препорука је да се код реализације теме Основне карактеристике техничког цртања и геометријске конструкције, где ученици самостално цртају и пројицирају конкретне примере, почне од једноставнијих примера, а потом када се савладају предвиђени исходи, пређе на сложеније задатке. Такође, све задатке за ученике припремити кроз различите нивое постигнућа.

За реализацију наставе у теми Појам и врсте пројекција у нацртној геометрији, ортогонална пројекција тачке, праве и дужи упознати ученике са са врстама пројекција, оријентацијом у простору и међусобни положај праве и дужи. Поставити задатак у којим ће ученик користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример да самостало црта разне врсте пројекција, пројекцију тачке, праве и дужи и међусобни положај правих. Израдити графички рад цртање праве у специјалном положају (хоризонталница, фронталница, профилница).

Препоручени број часова по темама је следећи:

– Појам и врсте пројекција (2 часa);

– Ортогонална пројекција (2 часa);

– Координатни триедар и Монжов пар пројекција (2 часa);

– Квадранти и октанти (2 часa);

– Пројекција тачке на две и три равни (4 часa);

– Пројекција праве и дужи (6 часова);

– Оријентација у простору, квадранти (4 часa);

– Међусобни положај правих (4 часa);

Током реализације наставе у теми Раван урадити задатке у којима ће ученик самостално цртати специјалан положај равни, пресек и нормале на раван. Упознати ученике са врстама равни, положајем, тачкама, нормалама и пресецима равни. Израдити графички рад из положајних задатака (нпр. просек двеју равни, продор праве кроз раван).

Препоручени број часова по темама је следећи:

– Раван (трагови, осни продори) (2 часa);

– Специјални положај равни (4 часa);

– Тачка и права у равни (2 часa);

– Специјалне праве у равни (сутражњице, нагибнице) (4 часa);

– Нормала на раван (2 часa);

– Пресек две равни задатих траговима (2 часa);

– Пресек две равни задатих паралелним правама (4 часa).

За реализацију наставе у теми Трансформација урадити задатке у којима се самостално трансформишу дужи, равни и тела. Упознати ученике са врстама трансформација, трансформација дужи, равни и тела. Израдити графички рад из трансформације (нпр. трансформација дужи, трансформација равни, трансформација тела).

Препоручени број часова по темама је следећи:

– Трансформација, појам (2 часa);

– Трансформација дужи (2 часa);

– Трансформација равни (2 часa);

– Трансформација тела (4 часa).

Препоруке за реализацију самосталних графичких радова:

Препорука је да се графички радови раде четири школска часа и за то време ученици треба да ураде препоручене радове за сваку тему. Након сваког завршеног рада, анализирати са ученицима добијене графичке радове, упоредити их и коментарисати.

У учионици и кабинету треба да буде довољно места да за једним радним столом буду два ученика и да сваки ученик има свој простор. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама на примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава, израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Посебну пажњу обратити на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вредновати активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати графичке радове (Праве и изломљене линије различитих дебљина и одстојања, геометријске конструкције, конструкција правилних полигона и многоугла, врсте пројекција, Монжов пар пројекција, квадранти и октанти, пројекција тачке, итд.)

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, на основу израде графичког рада, пројектног задатка, и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик анализира завршени графички рад.

При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и наставнике стручних предмета, као помоћ при изради пројекта.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење графичког рада, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– оцена добар (3) – ученик показује заинтересованост за извођење вежби, приликом извођења вежби прави мање грешке које уз сугестују наставника може самостално исправити;

Назив предмета: Графичка амбалажа

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	-	68	-	-	68
III	-	68	-	-	68

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са улогом амбалаже у продаји производа графичке дораде;

– Упознавање ученика са технолошким поступцима израде амбалаже;

– Оспособљавање ученика за израду амбалаже од различитих материјала;

– Оспособљавање ученика да ефикасно примењује ИКТ за пројектовање амбалаже;

– Развијање знања ученика о избору алата, уређаја и машина за израду амбалаже;

– Развијање знања ученика о контроли и регулацији параметара уређаја и машина у процесу израде графичке амбалаже;

– Развијање вештина ученика за рад на компјутеризованој машини за амбалажу.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Основни појмови графичке амбалаже, цртање и израда кутије од различитих материјала		16
2	Техничко цртање и креирање 2 Д објеката на рачунару		12
3	Цртање и манипулација са 3Д објектима		16
4	Примена основних операција у раду са текстом и слојевима		16
5	Штампање цртежа за графичку амбалажу		8

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Основе рада у програму за пројектовање амбалаже		6
2	Стандардне амбалажне кутије и цртање кутија преко компоненти		18
3	Израда просторног модела кутије		8
4	Израда прототипа амбалаже		10
5	Израда модела амбалажних кутија		6
6	Израда цртежа монтаже сложивих кутија		10
7	Израда, паковање и експедиција амбалажних производа		10

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови графичке амбалаже, цртање и израда кутије од различитих материјала

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам графичке амбалаже;

– опише материјале за израду графичке и друге амбалаже;

– објасни функције амбалаже према намени, року трајања, бројности..;

– нацрта облик задате кутије на различитим материјалима;

– одреди мере за место превоја на различитим материјалима;

– користи одговарајући алат за изрезивање кутија;

– савије кутије од различитих материјала;

– залепи делове кутије од различитих материјала.

– Улога и дефиниција графичке амбалаже;

– Материјали за израду графичке и друге амбалаже;

– Функција графичке амбалаже;

– Цртање кутије на различитим материјалима (кутија за чај, кутија за пасту за зубе, кутија за сапун…)

– Израда кутија од различитих материјала (одређивање места превоја, изрезивање, савијање, лепљење).

Кључни појмови: графичка амбалажа, кутије од различитих материјала

НАЗИВ ТЕМЕ: Техничко цртање и креирање 2Д објеката на рачунару

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– организује радно окружење софтвера за цртање амбалаже;

– подеси параметре за израду цртежа;

– користи координатни систем у изради амбалаже;

– примени 2D координате у изради приреза амбалаже;

– познаје начине задавања команди;

– користи команде за обликовање приреза амбалаже;

– користи маркере и помоћна средства у цртању задатог производа.

– Радни простор софтвера;

– Подешавање параметара цртежа (границе цртежа, јединице цртежа);

– Координатни систем;

– Задавање 2D координата (ортогоналне, поларне..)

– Начин задавања команди за :

• цртање,

• селекцију,

• зумирање,

• растављање,

• брисање,

• израчунавање површине,

• мерење дужине објеката;

– Коришћење маркера и помоћних средстава.

Кључни појмови: радно окружење, координатни систем, команде, 2D објекти.

НАЗИВ ТЕМЕ: Цртање и манипулација са 3Д објектима

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– црта 3Д објекте и геометријска тела у софтверском програму;

– примени различите врсте копирања објеката;

– помера објекте на цртежу транслацијом и ротацијом;

– мења величину нацртаних објеката;

– доради објекат коришћењем чворова.

– Цртање једноставних и сложених 3Д објеката и геометријских тела у софтверском програму;

– Врсте копирања објеката;

– Транслација и ротација;

– Измене објеката;

– Дорађивање објеката помоћу чворова.

Кључни појмови: геометријска тела и 3Д објекти, транслација, ротација, измене објеката.

НАЗИВ ТЕМЕ: Примена основних операција у раду са текстом и слојевима

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– шрафира цртеж користећи различите типове шрафуре;

– формира текстуални стил помоћу алата за текст;

– коригује написан текст подешавањем одређених параметара;

– формира слојеве на задатом цртежу;

– организује цртеж помоћу слојева, боја и линија;

– манипулише слојевима приликом цртања;

– мења карактеристике објекта на задатом цртежу.

– Шрафирање цртежа;

– Врсте текста;

– Карактеристике и уређивање текста, текстуални стилови;

– Формирање слојева;

– Организовање цртежа помоћу слојева, боја и линија;

– Видљивост и манипулација слојевима;

– Карактеристике објекта.

Кључни појмови: шрафирање, текст, слојеви, карактеристике објеката.

НАЗИВ ТЕМЕ: Штампање цртежа за графичку амбалажу

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– распореди цртеж амбалаже на листу окружења за штампање;

– припреми цртеж за штампање;

– одштампа цртеж у задатој размери.

– Начин штампања;

– Простор штампања;

– Штампање цртежа у задатој размери.

Кључни појмови: штампање цртежа

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Основе рада у програму за пројектовање амбалаже

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира документ у програму са свим параметрима за графичку амбалажу;

– организује радно окружење софтвера за цртање амбалаже;

– рукује са палетом опција за цртање кутија;

– примени једноставне, трансформацијске објекте и котирање на задатом цртежу амбалаже.

– карактеристике новог документа у програму

– радно окружење са основним елементима:

• насловна линија;

• алатке за управљање новим документом;

• палете са опцијама за управљање.

– примена једноставних објеката:

• тачка;

• линија;

• кружни лук за цртање кутија.

– трансформација објеката;

• транслација;

• ротирање;

• пресликавање;

• скалирање.

– котирање:

• појединачне коте,

• све коте на цртежу.

Кључни појмови: Радно окружење, палета опција, трансформација, котирање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Стандардне амбалажне кутије и цртање кутија преко компоненти

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– претражи базе решења кутија;

– изабере готово решење стандардне кутије у одговарајућем софтверу;

– изабере материјал за кутију;

– подеси димензије одговарајућих параметара потребне за израду кутије;

– изабере компоненте за базу кутије;

– подеси одговарајуће параметре кутије преко компоненти;

– готова решења стандардне кутије;

– материјали за израду кутија;

– базе решења кутија;

– подешавање параметара за израду кутије:

• димензије стандардне кутије;

• предњи и задњи панел кутије;

• отвор кутије;

• конверзија компоненте у објекте;

• цртање отвора кутије

• клапна на кутији;

• елементи круга за лакше отварање кутије;

• елементи полукруга за лакше отварање кутије.

– база кутије:

• ширина бочног панела;

• дужина предњег панела;

• дужина задњег панела;

• висина.

– клапна кутије:

• горње клапне;

• доње клапне;

• материјал за клапну;

• позиција и изглед клапне;

• клапне за лепљење;

• контролне тачке клапне за лепљење;

• параметри клапне за лепњеље.

– компоненте за отвор кутије:

• мени са базом компоненти;

• кружни отвор кутије;

• контролне тачке кружног отвора кутије;

• правоугаони отвор кутије;

– компонента реза:

• полукружни рез;

• контролне тачке плукружног реза;

• позиција и изглед полукружног реза.

Кључни појмови: Готово решење, димензије, отвор кутије, клапна кутије.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда просторног модела кутије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира просторни цртеж кутије:

– примени редослед вредности заобљења кутије;

– центрира отвор кутије по хоризонтали и вертикали;

– користи фазе које садрже кутије из библиотеке;

– анимира акције савијања кутије по одговарајућој фази и кораку;

– манипулише са базним панелом;

– примени операције савијања кутије и постављање угла савијања кутије;

– поставља 3Д модел производа комбиновањем 3Д цртежа две кутије;

– изведе просторне PDF визуеализације.

– просторни цртеж кутије:

• 3Д палета;

• радна површина;

• табела за управљање:

• панел кутије;

• акције за савијање кутија;

– вредности заобљења кутије;

– центрирање отвора кутије по хоризонтали и вертикали;

– фазе које садрже кутије из библиотеке;

– анимација савијања кутије;

– базни панел;

– операција савијања и угао савијања кутије;

– комбиновање 3Д цртежа две кутије и 3Д модела производа:

• комбиновање две кутије;

• убацивање мање кутије у већу;

• одређивање растојања.

– Извођење 3Д фајла.

Кључни појмови: 3Д палета, 3д цртеж, 3Д фајл

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда прототипа амбалаже

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише делове машине за резање кутије;

– регулише безбедносне параметре на машини

– објасни улогу оптичких сензора као заштитних елемената на машини;

– рукује са конзолом и панелом за управљање на машини;

– подешава машину помоћу менија;

– одреди квалитет резања

– одабере параметре машине за изрезивање

– манипулише сигурносним системима и мултифункционалном главом на машини;

– манипулише ЛЕД дисплејом и ласерским индикатором;

– регулише пнеуматику

– разликује функције пнеуматике.

– основни делови машине за резање;

– пажња из безбедносних разлога:

• радна површина машине;

• покретни мост машине;

• покретна глава машине;

• алати;

• тастер за искључење;

– оптички сензори на машини;

– конзола и панел за управљање, основни делови;

– мени и подешавања машине 1, 2. и 3. ниво;

– квалитет резања и параметри машине;

– сигурносни системи, сензори;

– мултифункционална глава;

– ЛЕД дисплеј и ласерски индикатор;

– пнеуматика и њене функције.

Кључни појмови: Оптички сензор, конзола, панел, сензор, мултифункционална глава, ЛЕД дисплеј, пнеуматика

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда модела амбалажних кутија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира нови документ у програму са свим потребним параметрима;

– изради цртеж кутије на одговарајућој машини:

– прегледа путању алата након генерисања;

– одреди листу машина за резање;

– одреди које су корисне површине а шта је отпад;

– изврши симулацију креирања кутије;

– изрезује кутије већег формата од формата машине;

– генерише путању резања кутије;

– симулира израду кутија.

– CAD/CAM систем за израду модела;

– CAM палета;

• алатке за изрезивање кутије

• радна површина са 2Д цртежом изрезивања кутије;

• табела за управљање машином за изрезивање и њеним алатима;

– путања алата након генерисања;

– приказ радног простора машине;

– листа машина за резање;

– постављање смера резања;

– корисна површина и отпад;

– симулација креирања кутије;

– изрезивање кутија већег формата од формата машине, креирање зона;

– подела кутије на зоне;

– генерисање путање резања;

– симулација израде кутија по зонама и објектима.

Кључни појмови: CAD/CAM систем, резање, зоне.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда цртежа монтаже сложивих кутија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– постави подешавања и позиције за прву кутију;

– активира алатку за ротацију;

– изабере табаке за монтажу кутије:

– манипулише са палетом за цртање монтаже кутије;

– креира комбиноване монтаже;

– постави монтажу са линијама напуштања;

– прегледа монтажу са линијама напуштања;

– постави монтажу на табаку специјалног формата;

– постави монтажу са преклапањем линија напуштања;

– припреми графички дизајн кутије на основу структурног дизајна.

– постављање подешавања и позиције за прву кутију;

– алатке за ротацију;

– одабир табака за монтажу према броју табака и броју и распореду приреза

– палета за цртање монтаже кутије;

– подешавање и спајање кутија на монтажи;

– одређивање отпада;

– израда комбиноване монтаже;

– монтажа са линијама за напуштање;

– преглед монтаже са линијама напуштања;

– монтажа на табаку специјалног формата;

– монтажа са преклапањем линија за напуштање;

– припрема графичког дизајна кутије.

Кључни појмови: Комбинована монтажа, монтажа са линијама за напуштање и са преклапањем

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда, паковање и експедиција амбалажних производа

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– користи алат за израду форме за исецање сложивих кутија у софтверском програму;

– одреди висину челичних ножева у односу на дебљину материјала;

– прорачуна потребан број ножева за компензацију притиска;

– креира монтажу изабране кутије на основу израђене форме;

– креира форму и контраформу за изрезивање на основу цртежа за монтажу изабраних кутија за амбалажу;

– изреже кутију одређеног материјала употребом форме и контраформе коју је сам направио;

– састави кутију;

– контролише квалитет готовог производа;

– упакује готов производ на адекватан начин;

– изврши експедицију готовог производа амбалаже.

– Алати за израду форме и контраформе у софтверском програму;

– Цртежи и монтажа сложивих кутија у софтверском програму;

– Алати за изрезивање сложивих кутија;

– Изрезивање сложивих кутија;

– Састављање сложивих кутија;

– Контрола квалитета готове кутије:

• провера стабилности кутије,

• контрола тачности свих параметара кутије,

• провера тачности превоја на кутији,

• контрола тачног изгледа приреза кутије;

– Паковање готовог производа појединачно или збирно и експедиција готовог производа.

Кључни појмови: Алат за исецање, монтажа, форме за изрезивање, формат шперплоче, контраформа.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Вежбе два часа недељно у другој години и трећој години

Место реализације: Сви часови вежби се реализују у учионици или кабинету са рачунарима..

Препоруке за планирање наставе:

Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на две групе. Препорука у организацији наставе за други и трећи разред је да се по недељама реализује двочас вежби. Програм предмета Графичка амбалажа усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима, стручним, међупредметним и кључним компетенцијама.

Садржаји овог предмета треба значајно да прошире дигитална знања ученика која су им неопходна за укључивање у процесу рада и производње као и за праћење наставе из стручних предмета. Приликом реализације модула ослонити се на предзнања ученика из ликовне културе, нацртне геометрије, технологије графичке дораде, основе технологије графичке припреме и практичне наставе. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета. Садржаје једне тематске целине није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на другу. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала.

На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са аутоматизацијом и њеним значајем за савремену технику израде амбалаже. Након сваке завршене вежбе, анализирати са ученицима добијене резултате, упоредити их и коментарисати зашто постоје разлике у резултатима добијеним на различитим макетама.

У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба (обавезно) да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама на примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. Ученици могу самостално да израде листе скраћеница, стручних израза а у сарадњи са наставником страног језика могу направити лексикон стручних израза на страном језику. На првом термину вежби треба упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: које величине се мере, шта се прорачунава, на који начин се користе измерене величине у процесу анализе.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја и наставних средстава, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Програм овог предмета омогућава ученицима да стекну знања о раду на програму за пројектовање амбалаже.

Друга година:

Циљ теме Основни појмови графичке амбалаже, цртање и израда кутије од различитих материјала је развијање знања о графичкој амбалажи, материјалима за израду графичке и друге амбалаже као и израда кутије цртањем облика задате кутије на различитим материјалима како би ученик ручно одређивао тачне мера за место превоја на различитим материјалима те резао облик кутије користећи одговарајући алат за изрезивање кутија; савијао кутију од различитих материјала на тачно дефинисаним местима помоћу и лепљење делове кутије од различитих материјала да би она добила свој коначан облик. Кроз тему ученици проширују своје знање о основним појмовима графичке амбалаже. Ученицима треба омогућити да на основу задатих параметара сами одреде параметре кутије за амбалажу.

Циљ теме Техничко цртање и креирање 2Д објеката на рачунару је оспособљавање ученика да организује радно окружење софтвера за цртање амбалаже као и подешавање параметаре и начине задавња комади за израду цртежа. Ученик треба да савлада употребу координатног система, маркера и помоћних средстава приликом цртања цртежа у изради амбалаже како би могао да примени 2D координате у изради и обликовању приреза амбалаже. На пример да ученик на основу задатих комбинованих података самостално одреди облик кутије а по основу различитих критеријума.

Циљ теме Цртање и манипулација са 3Д објектима је оспособљавање ученика да црта 3Д објекте и геометријска тела у софтверском програму применом различитих врста копирања објеката; помера објекте на цртежу транслацијом и ротацијом; мења величине нацртаних објеката и дорађивање објеката коришћењем чворова.

Циљ теме Примена основних операција у раду са текстом и слојевима је оспособљавање ученика да шрафира цртеж користећи различите типове шрафуре; формира текстуални стил помоћу алата за текст; коригује написан текст подешавањем одређених параметара; формира слојеве на задатом цртежу; организује цртеж помоћу слојева, боја и линија; да манипулише слојевима приликом цртања; да мења карактеристике објекта на задатом цртежу.

Циљ теме Штампање цртежа за графичку амбалажу је оспособљавање ученика да распореди и припреми цртеж амбалаже на листу окружења за штампање и да одштампа цртеж у задатој размери.

Трећа година:

Циљ теме Основе рада у програму за пројектовање амбалаже је оспособљавање ученика да креира нови документ у програму са свим параметрима; постави радно окружење са основним елементима у програму; рукује са палетама опција за цртање кутија; манипулише са палетом опција; примени једноставне објекте; примени трансформације објеката и котирање.

Циљ теме Стандардне амбалажне кутије и цртање кутија преко компоненти је оспособљавање ученика да изабере готово решење стандардне кутије; одабере материјал за кутију; претражи базе решења кутија; промени димензије стандардне кутије; одреди предње и задње панеле кутије; активира алатку за поравнавање отвора кутије; изабере опције за конверзију компоненте у објекте; нацрта одговарајући отвор кутије, нацрта нове клапне за кутију и нацрта елементе за лакше отварање кутије, изабере компоненте за рез кутије.

Циљ теме Израда просторног модела кутије је оспособљавање ученика да креира просторни цртеж кутије у одређеном софтверу; примени редослед вредности заобљења кутије; центрира отвор кутије по хоризонтали и вертикали параметрима; користи фазе које садрже кутије из библиотеке; анимира акције савијања кутије по одговарајућој фази и кораку; манипулише са базним панелом; примени операције савијања кутије и постављање угла савијања кутије; комбинује 3Д цртеж две кутије и поставља 3Д модел призвода; изводи просторне PDF визуеализације.

Циљ теме Израда прототипа амбалаже је унапређивање знања о машинама за резање кутије. Приликом рада на машинама ученици морају да примењују мере безбедности на раду, те је потребно посебну пажњу посветити: радној површини машине, покретном мосту машине, покретној глави машине, носачу алата, алатима, тастеру за искључење. Ученик треба да објасни улогу оптичких сензора као заштитних елемената на машини. Потребно је је оспособитиученика да рукује са конзолом и панелом за управљање на машини, да ради са менијем и да помоћу њега подешава машину, одреди квалитет резања и одабере параметре машине за изрезивање; да манипулише са сигурносним системима и мултифункционалном главом на машини; да манипулише са ЛЕД дисплејом и ласерским индикатором; да регулише пнеуматику и да разликује функције пнеуматике.

Циљ теме Израда модела амбалажних кутија је оспособљавање ученика да креира нови документ у програму са свим потребним параметрима; да изради цртеж помоћу CAM палете; прегледа путању алата након генерисања; користи радни простор машине, одреди листу машина за резање, да постави правилно смерове резања; одреди које су корисне површине, а шта је отпад приком изрезивања; да изврши симулацију креирања кутије; да изреже кутије већег формата од формата машине; да подели кутију на зоне; генерише путању резања кутије; симулира израду кутија по зонама и објектима.

Циљ теме Израда цртежа монтаже сложивих кутија је оспособљавање ученика да постави подешавања и позиције за прву кутију; активира алатку за ротацију; изабере табаке за монтажу кутије; манипулише панелом за цртање монтаже кутије; комбинује креиране монтаже; постави монтажу са линијама напуштања; прегледа монтажу са линијама напуштања, да постави монтажу на табаку специјалног формата; да постави монтажу са преклапањем линија напуштања и да припреми графички дизајн кутије на основу структурног дизајна.

Циљ теме Израда, паковање и експедиција амбалажних производа је оспособљавање ученика за рад са алатима за израду форме и контраформе у софтверском програму; да нацрта и монтира сложиве кутије у софтверском програму; манипулише са алатима за исецање; да одреди висину челичних ножева у односу на дебљину материјала; прорачуна потребан број ножева за компензацију притиска; да креира монтажу изабране кутије; изабере и подеси носач алата; креира цртеж мостова на шперплочи алата за изрезивање и цртеж ножева; креира форме за изрезивање за монтажу кутије са напуштањем; да додаје нове формате табака и шперплоче; да састави сложиву кутију и изврши контролу квалитета готове кутије, њену стабилност и параметре, изглед; да упакује готов производ и изврши експедицију готовог производа.

Препоручени програми:

AutoCAD, Adobe Illustrator, Engview Package Designer

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. Оцењивање вежби у стручном образовању, остварује се и проценом практичног знања, вештина и компетенција ученика у процесу израде практичног рада, самосталности у изради практичног рада, употребе софтвера, материјала, алата и других средстава, употребе стручне терминологије, примене мера безбедности и здравља на раду према себи, другима и околини. Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика као што су: брзина извршавања задатака, однос према постављеним задацима, начин на који долази до резултата, сарадња, иницијатива, упорност, ангажовање и напредовање у односу на претходни период. Све активности се бележе, а на последњем часу наставник излаже своја запажања и добија повратне информације од ученика које користи за давање препорука за даље напредовање, похвалу за рад, материјал за наредне часове и сумативно оцењивање.

У процесу вредновања потребно је континуирано пратити рад ученика. Током школске године пратити однос ученика према раду, начину учења и савладавању градива, степен залагања, ниво самосталности. За било коју активност којом се вреднује рад, унапред упознати ученике са критеријумима вредновања. На сваком часу подстицати ученике да дају своје мишљење и активно учествују у настави. Приликом сваког вредновања дати ученику повратну информацију на основу које ће моћи да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Охрабривати ученике да процењују сопствени напредак у учењу. За ученике који нису савладали коришћење софтвера, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена приликом извођења вежби у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и кад објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење вежби, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– врло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачно уз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак, а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан производ, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор алата;

Назив предмета: Основе технологије графичке припреме

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	34	68			102

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о типографским законитостима;

– Упознавање ученика са принципима графичке монтаже;

– Оспособљавање ученика за рад са векторским програмима;

– Развијање интересовања за стално праћење достигнућа у области графичке припреме;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Типографија и типографски систем мера	4	8
2	Графичка и основна правописна правила при изради слога	5	10
3	Монтажа табака	5	10
4	Оригинали и обрада фотографија	10	20
5	Обрада оригинала у векторским програмима	5	10
6	Софтверско решење за обликовање амбалаже	5	10

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Типографија и типографски систем мера

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни примену типографије;

– наведе основне елементе књиге, табеле, новина;

– објасни типографију:

• књижну,

• табеларну,

• акциденичну,

• новинску;

– употреби типографију код обликовања књижне корице;

– примени типографију код израда табела и акциденција;

– постави текст и фотографије уз примену типографских правила;

– примени стандардне писмовне величине;

– примени све системе мера који се примењују у графичарству;

– врши прорачун и претварање типографских мера у метричне и

обрнуто.

Теорија:

– Књижна типографија;

– Табеларна и акциденична типографија;

– Новинска типографија;

– Стандардне величине писмовних величина;

– Типографски систем мера.

Вежбе:

– Израда књижне типографије;

– Табеларна и акциденична типографија;

– Новинска типографија;

– Претварање типографских мера.

Кључни појмови: типографија, књига, новине, писмовне величине.

НАЗИВ ТЕМЕ: Графичка и основна правописна правила при изради слога

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе карактеристике и стандарде рукописа;

– објасни технике слагања текста;

– објасни употребу коректорских знакова;

– употреби правописна правила на задатом тексту;

– изведе слагање свих елемената у новинској и књижној типографији;

– употреби правила при слагању заграда, наводника, математичких израза и формула;

– изврши коректуру на задатом тексту;

– типографски обликује текст и слику на страници.

Теорија:

– Карактеристике и стандарди рукописа;

– Слагање речи, реченица, наслова и поднаслова у слогу;

– Истицање у слогу, врсте истицања;

– Интерпункцијски, правописни и остали знакови;

– Писање математичких израза;

– Коректура и коректорски знаци.·

– Типогафско обликовање текста и слике у једној целини.

Вежбе:

– Употреба писма у тексту и техничка обрада рукописа;

– Техника слагања и обликовања текста;

– Писање математичких израза и формула;

– Примена коректуре у тексту;

– Обликовање текста и слике на страници.

Кључни појмови: слог, правопис, коректура.

НАЗИВ ТЕМЕ: Монтажа табака

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наброји врсте табака;

– наведе формате папира;

– објасни принцип рационалног коришћења папира;

– објасни контролу монтаже;

– употреби одговарајући формат папира за монтажу;

– изабере начин израде шеме за монтажу табака;

– направи распоред страна на табаку у зависности од начина сакупљања и савијања табака;

– постави ознаке које се штампају на табаку;

– користи одговарајући софтвер за електронску монтажу табака.

Теорија:

– Врсте монтаже;

– Табак и штампани табак;

– Формати папира;

– Искоришћење папира у штампи;

– Избор величине табака за штампање;

– Контрола монтаже;

Вежбе:

– Израда шеме за монтажу табака;

– Распоређивање страница;

– Савијање, сакупљање и окретање табака;

– Ознаке на штампаном табаку;

– Електронска монтажа, програми за монтажу табака.

Кључни појмови: монтажа, табак, формати папира.

НАЗИВ ТЕМЕ: Оригинали и обрада фотографија

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе врсте оригинала;

– објасни избор начина репродукције на основу врсте оригинала;

– објасни предности и недостатке дигиталне фотографије;

– наведе формате дигиталног записа фотографије;

– објасни техничке карактеристике оригинала;

– опише каракатеристике бит-мапе;

– изабере одговарајући софтвер за припрему оригинала за репродукцију;

– употреби дигиталну фотографију као оригинал за репродукцију;

– изврши компресију бит-мапе;

– обради фотографију у одговарајућем програму;

– припреми фотографију за штампу;

– подеси параметре и резолуцију фотографије;

– изврши промене на фотографији из једног колор система у други;

– користи алатке за селекцију објеката;

– исече позадину на фотографији;

– користи слојеве за постизање одговарајућег ефекта;

– изврши корекције на фотографији – ретуш;

– употреби маске у обради фотографије;

– врши трансформације правилних и неправилних објеката;

– врши растеризацију текста и слојева;

– примени различите ефекте и филтере у обради фотографије.

Теорија:

– Једнотонски, вишетонски, једнобојни и вишебојни оригинали за репродукцију;

– Припрема оригинала за репродукцију;

– Дигитална фотографија као оригинал;

– Формат дигиталних записа фотографије;

– Основне карактеристике бит-мапе;

Вежбе:

– Обрада дигиталних фотографија у одговарајућем софтверу:

• Компресија бит-мапе;

• Величина;

• Резолуција;

• Колор системи;

– Селекција објеката одговарајућим алаткама;

– Транспаренција и опацитет;

– Слојеви;

– Ретуширање;

– Маске;

– Трансформација;

– Форматирање текста;

– Растеризација;

– Употреба филтера и ефеката.

Кључни појмови: оригинали, репродукција, обрада фотографија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Обрада оригинала у векторским програмима

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам векторске графике;

– објасни значај векторске графике у графичкој припреми;

– опише елементе и структуру векторксе графике;

– разликује формате векторског записа;

– опише израду векторске графике;

– користи векторске програме при изради објеката;

– црта векторску графику;

– манипулише векторским објектима на радном простору;

– векторски обликује основне графичке производе;

– примени криве у обликовању фонта.

Теорија:

– Појам векторске графике;

– Место и улога векторске графике у графичкој приреми;

– Елементи и структура векторске графике;

– Примена векторске графике у обликовању крајњег производа;

– Формати вектроског записа;

– Фазе израде векторске графике.

Вежбе:

– Векторски програми (могућности, алати, функције..);

– Цртање векторских објеката (тачка, линија, крива, плигон);

– Манипулација векторским објектима;

– Векторско обликовање основнх графичких производа;

– Обликовање фонта у векторском програму.

Кључни појмови: вектор, векторска графика, криве.

НАЗИВ ТЕМЕ: Софтверско решење за обликовање амбалаже

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни улогу амбалаже као графичког производа;

– наведе елементе амбалаже;

– наброји материјале за амбалажу и паковање;

– класификује амбалажу по употребној функцији;

– примени одговарајући софтвер за штампање

• картонских кутија,

• кеса,

• налепница;

– графички обликује један или више примера кутије као идејно решење;

– изради завршни фајл у одговарајућем формату.

Теорија:

– Улога амбалаже у графичкој индустрији;

– Елементи амбалаже;

– Материјали за амбалажу и паковање;

– Класификација амбалаже по употребној функцији;

Вежбе:

– Обликовање и припрема за штампање картонских кутија;

– Обликовање и припрема за штампање кеса;

– Обликовање и припрема за штампање налепница;

– Дизајн и израда амбалажних производа;

– Израда PS и PDF фајлова са готовим страницама.

Кључни појмови: амбалажа, кеса, кутија, налепница.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Теоријска настава (34 часова) + вежбе (68 часова).

Место реализације наставе: Сви часови теоријскe наставе се реализују у учионици, а часови вежби у кабинету.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Технологија графичке дораде, Основи графичке технике и Графичке амбалаже. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то графичка припрема? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са графичком припремом и које? Какав је утицај графичке припреме на комплетну израду графичког производа?

Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем у учионици и часове вежби у кабинету поделом на две групе. Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, а онда израдити графички рад на вежбама.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до четири ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– уколико тема то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставницима предмета Графичка амбалажа и Практична настава;

– у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме;

За реализацију наставе у теми Софтверско решење за обликовање амбалаже урадити задатке у којима се самостално врши обликовање амабалажног производа у одговарајућем софтверу, као што су кутија, кеса или налепница. Ученик ће се упознати са улогом амбалаже у графичкој индустрији, елементима и материјалима који се употребљавају за израду амбалаже.

Планирати да поједине садржаје ученици обраде кроз пројектну наставу у мањим групама, припремајући презентације за остале ученике. Формативно пратити рад ученика у групама. Уколико је могуће, организовати посету стручњака из области графичке припреме који би ученицима приближио трендове савременог развоја и примене графичке припреме у различитим областима, или организовати одлазак ученика у посету компанијама које се баве графичком производњом.

Препоруке за реализацију вежби:

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде препоручене вежбе за сваку тему. Након сваке завршене вежбе, анализирати са ученицима добијене практичне радове, упоредити их и коментарисати.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати практичне радове (израда књижне типографије, табела, акцинедницја, новински слог у колонама, обликовање текста и слике на страници, монтажа табака и ознаке на монтажој страни, итд.)

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Током трајања теоријске наставе реализовати најмање три теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Током трајања вежби, реализовати најмање шест практичних радова који ће бити оцењени на основу оцењивања вештина. Практични радови би требало да садрже упутства за израду задатка са тачно дефинисаним циљем, уз коришћење материјала који обезбеђује наставник.

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење практичних радова, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– брло добар (4) – вежбу изводи прецизно и тачно уз објашњавање поступка рада, активно извршава задатак, а приликом извођења може имати неке ситније недостатке који нису од значаја за коначан практични рад, обавља вежбу самостално према упутству наставника и самостално врши избор програма у коме се ради;

Назив предмета: Технологија графичког материјала

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	68	-	-	-	68
III	34	-	-	-	34

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о материјалима који се користе у графичкој индустрији;

– Унапређивање знања о карактеристикама и примени материјала и помоћних материјала за израду производа графичке дораде;

– Упознавање ученика са методама за испитивање материјала у графичкој индустрији;

– Упознавање ученика са технолошким поступцима израде и прераде папира;

– Развијање знања о заштити животне средине, обновљивим ресурсима и правилном одлагању отпада.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1.	Метални материјали	10
2.	Папир	26
3.	Графичке боје	20
4.	Лакови	12

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1.	Макромолекули	8
2.	Пластичне масе	8
3.	Лепила у графичкој индустрији	12
4.	Мазива	6

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Метални материјали

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе метале и легуре које се примењују у графичкој индустрији;

– објасни улогу и значај метала и легура у графичкој индустрији;

– објасни примену одређених метала и легура у графичкој производњи;

– опише процес корозије метала;

– опише начин заштите метала од корозије.

– Метали и легуре у графичкој индустрији;

– Улога и значај метала и легура у графичкој индустрији;

– Примена метала и легура у графичкој производњи:

– Корозија метала;

– Заштита метала од корозије.

Кључни појмови: метали, легуре, корозија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Папир

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише историјски развој папира;

– опише техношки процес производње папира;

– објасни добијање сировина за производњу папира;

– објасни припрему папирне масе за производњу папира;

– објасни значај, својства и карактеристике:

• целулозе,

• папира,

• картона,

• лепенке у графичкој индустрији;

– објасни методе испитивања својстава папира;

– наведе формате и својства папира за одређене врсте штампе;

– опише утицај спољних фактора на папир;

– објасни начин контроле и регулације климатских услова рада са папиром;

– опише припрему папира за штампу;

– класификује папире и картоне;

– одлаже отпадни материјал на прописан начин;

– примени прописе и препоруке за рециклажу папира у графичкој индустрији.

– Историјски развој папира;

– Добијање сировина за производњу папира

– Припрема папирне масе за производњу папира

– Технолошки процес производње папира;

– Значај, својства и карактеристике:

• целулозе,

• папира,

• картона,

• лепенке;

– Методе испитивања својстава папира;

– Формати папира;

– Штампарски папири;

– Утицај спољних фактора на папир;

– Припрема папира за штампу;

– Класификација папира и картона;

– Рециклажа и одлагање папира.

Кључни појмови: папир, картон, лепенка, производња папира, формати папира, врсте папира, рециклажа папира.

НАЗИВ ТЕМЕ: Графичке боје

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај графичких боја;

– опише основна својства и природу графичких боја;

– објасни својства боја у зависности од врсте и технике штампе;

– наведе састав графичких боја;

– објасни улогу појединих компоненти у саставу графичких боја;

– наведе врсте пигмената;

– наведе врсте везива;

– опише узајамно деловање боја и подлоге;

– анализира механизме сушења графичких боја;

– анализира примену боја за различите врсте и

технике штампе;

– објасни својства и примену савремених графичких боја;

– објасни значај рационалне употребе и одлагања боја;

– наведе примере адекватне замене потенцијално опасних боја биоразградљивим алтернативама.

– Значај графичке боје;

– Основна својства графичких боја;

– Својства графичких боја у зависности од врсте и технике штампе;

– Састав графичких боја;

– Улога компоненти у саставу графичких боја;

– Природа графичких боја;

– Пигменти;

– Везива;

– Узајамно деловање боја и подлоге;

– Механизми сушења графичких боја;

– Нови трендови у производњи графичких боја ( нано боја).

Кључни појмови: боје, пигменти, везива, нано боје.

НАЗИВ ТЕМЕ: Лакови

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај и улогу лакова у графичкој индустрији;

– наведе врсте лакова;

– опише својства и карактеристике лакова;

– опише примену одређених врста лакова;

– опише начин сушења лакова;

– објасни значај рационалне употребе и одлагања лакова;

– наведе примере адекватне замене потенцијално опасних лакова безбеднијим и биоразградљивим алтернативама.

– Значај лакова у графичкој идустрији;

– Врсте лакова;

– Својства, карактеристике и примена лакова:

• за лакирање,

• за боје,

• при сушењу на повишеним температурама,

• за сјај,

• на бази смоле,

• на бази ланеног уља.

– Начин сушења лакова.

Кључни појмови: лакови, врсте лакова, сушење лакова.

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Макромолекули

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише својства макромолекула који се користе у графичкој индустрији;

– класификује макромолекуле;

– објасни разлику између природних и синтетичких макромолекула;

– објасни струкуру и својства полимерних материјала;

– објасни примену полимера као индустријског материјала;

– анализира примену макромолекула у графичкој индустрији;

– објасни амбалажни полимерни материјал;

– примени прописе и препоруке за рециклажу и одлагање полимерног отпада у графичкој индустрији.

– Својства макромолекула у графичкој индустрији;

– Класификација макромолекула;

– Природни и синтетички макромолекули;

– Структура и својства полимерних материјала;

– Полимер као индустријски материјал;

– Примена макромолекула у графичкој индустрији;

– Амбалажни полимерни материјали;

– Одлагање полимерног отпада;

Кључни појмови: макромолекули, амбалажни полимерни материјали, рециклажа.

НАЗИВ ТЕМЕ: Пластичне масе

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни својства пластичних маса;

– наведе састав пластичних маса;

– опише поступке прераде пластичне масе;

– опише начин превлачење метала и других материјала пластичним масама;

– објасни примени пластичних маса као подлога за штампање;

– анализира примену пластичних маса у графичкој индустрији.

– Својства пластичних маса;

– Састав пластичних маса;

– Прерада пластичних маса;

– Превлачење метала и других материјала пластичним масама;

– Штампање на пластичним масама;

– Примена пластичних маса.

Кључни појмови: пластичне масе, састав пластичне масе, примена пластичне масе.

НАЗИВ ТЕМЕ: Лепила у графичкој индустрији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише својства лепила у графичкој индустрији;

– наведе састав лепила;

– објасни утицај и улогу појединих компоненти у саставу лепила;

– класификује лепила;

– опише примену лепила у различитим подручјима графичке индустрије;

– oбјасни процес – теорију лепљења;

– анализира утицај услова слепљивања на јачину слепљивања;

– објасни значај рационалне употребе и одлагања лепила;

– Својства лепила;

– Састав лепила;

– Утицај и улога појединих компоненти лепила на његова својства;

– Класификација лепила;

– Примена лепила;

– Теорија лепљења;

– Утицај услова слепљивања на јачину слепљивања.

Кључни појмови: лепила, теорија лепљења.

НАЗИВ ТЕМЕ: Мазива

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе типове и методе подмазивања;

– објасни врсте мазива;

– објасни методе подмазивања;

– класификује мазива која се користе у графичкој индустрији;

– објасни улогу и својства адитива у мазивима;

– објасни значај мазива за одржавање алата, уређаја и машина за графичку дораду.

– Типови подмазивања;

– Врсте мазива;

– Методе подмазивања;

– Класификација мазива;

– Адитиви у мазивима.

Кључни појмови: мазива, врсте мазива, примена мазива,

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе и место реализације: Предмет Технологија графичког материјала се реализује кроз теоријску наставу у учионици и специјализованој учионици два часа недељно у другој години и један час недељно у трећој години.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Програм предмета Технологија графичког материјала је стручног карактера. Примарни циљ је да ученици стекну теоријску основу за изучавање технологије образовног профила и практичне наставе. Полазна основа у конципирању програма Технологија графичког материјала је била да све теме обухвате целовит и општи поглед на све факторе који одређују карактеристике материјала који се примењују у графичкој припреми, штампи и графичкој доради приликом израде различитих графичких производа. Знање се употпуњава са детаљима непосредно везаним за практичан рад те се остварује у оквиру одговарајуће теме у предмету Практична настава, Технологија графичке дораде и Графичке амбалаже. Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета технологија графичке дораде и практична настава. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са другим наставницима.

Свака програмска целина (тема) има свој уводни део у оквиру кога се упознају основне и помоћне компоненте које чине одређени материјал (легура, папир, графичка боја, лак, пластичне масе, лепила, мазива), затим део у ком се упознаје утицај технолошких фактора на својства материјала. У свим темама ученике треба упутити на рационално коришћење ресурса, заштити животне средине и начину одлагагања материјала како не би представљали опасност ни по човека ни по животну средину. У темама Папир и Макромолекули ученици се упознају са начином рециклирања наведених графичких материјала и применом прописа и препорука у раду са њима. У темама Графичке боје, Папир, Лепила у графичкој индустрији и Лакови ученици се упознају са применом једноставних, а у погону примењених, метода за контролу наведених материјала. Овакав приступ програму представља допринос даљем развоју логичког мишљења код ученика и стваралачког расуђивања.

У II разреду ученици упознају материјале који се користе за штампарску форму, штампарску подлогу и штампарску боју као три кључна елемента за остваривање штампања конвенционалним техникама штампања.

У III разреду ученици упознају синтетичке производе исте намене (штампарска форма, штампарска подлога и штампарску боју) и предности нових технолошких достигнућа.

У II разреду се упознаје са лаковима, а у трећем са лепилима као једним од врло битних материјала који се примењују у графичкој доради у изради различитих графичких производа те је потребно приликом релаизације тема нагласити њихову примену, по могућности у практичној настави и приказати.

Методе и облици рада на часу треба да буду такви да подстичу укључују ученике у процес стицања знања сопственим ангажовањем и активношћу, односно приликом избора наставних метода дати предност онима који у већој мери доприносе активном укључивању ученика у наставни процес. Овакав приступ (да наставник најчешће буде лице које подстиче и усмерава ученика на активан и ангажован однос према раду), захтева од наставника велику одговорност при планирању наставних јединица. Садржаји технологије графичког материјала су у непосредној вези с делом садржаја технологија графичке дораде.

Ангажованост ученика зависиће од: природе наставне јединице, навике ученика да користе додатну стручну литературу (по упутствима наставника), припремљеношћу ученика за самосталан рад, рад у паровима и тимски рад .

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из хемије, основи графичке технике, технологије графичке дораде и практичне наставе. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати пројектне задатке, пет у првом и четири у другом разреду. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних пројектних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Предлог тема пројектних задатака:

Други разред:

1. Приказ метала и легура који се примењују у графичкој индустрији.

2. Презентација технолошког процеса производње папира.

3. Приказ формата папира.

4. Презентација одређених графичких боја у зависности од технике штампе.

5. Презентација различитих врста лакова.

Трећи разред је следећи:

1. Приказ примене макромолекула у графичкој индустрији.

2. Презентација примене пластичних маса у графичкој индустрији.

3. Приказ утицаја појединих компоненти лепила на његова својства.

4. Приказ примене мазива у графичкој индустрији.

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних техничких средстава за израду пројекта, користити одговарајуће каталоге и приручнике. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Обликовање графичких производа

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III		68			68

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним естетским начелима и законитостима грађења форме и облика;

– Оспособљавање ученика да стечено знање примењују у свакодневним стручним задацима, обједињујући ликовно-графичке проблеме са функцијом производа;

– Развијање креативности код ученика кроз стваралачке активности са савременим естетско-ликовним критеријумима;

– Развијање самосталности, професионалне савесности и мануелне спретности код ученика систематским радом;

– Оспособљавање ученика за сарадњу са другим ауторима (дизајнерима, ликовним уметницима, итд.) ради бољег успеха у раду.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1	Графичко обликовање и елементи ликовно-графичког обликовања		12
2	Ликовно-графичко решење акциденција		12
3	Ликовно-графичко решење књижних корица и књижног омота		16
4	Ликовно-графичко решење брошура и проспеката		16
5	Ликовно-графичко решење промотивног материјала		12

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Графичко обликовање и елементи ликовно-графичког обликовања

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– презентује настанак и развој графичког обликовања;

– примени основна начела обликовања при изради радова;

– примени естетска начела на ликовно-графичким композицијама;

– презентује елементе ликовно – графичке форме;

– користи елементе облика при стварању композиције;

– примени естетска начела на самосталном графичком раду;

– презентује елементе ликовно-графичког обликовања;

– примени ликовно-графичке елементе у самосталном раду.

– Место, улога и значај графичког обликовања;

– Основна начела обликовања (дизајна);

– Естетска начела на ликовно-графичким композицијама и на самосталном графичком раду;

– Елементи графичке форме и облика.

Кључни појмови: графичко обликовање, графичка форма, композиција.

НАЗИВ МОДУЛА: Ликовно-графичко решење акциденција

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам акциденција;

– примени правила уређивања текста на акциденцијама;

– обликује све садржаје елемената идентитета фирме;

– повеже идејно решење пословног писма, меморандума, коверте, фасцикле и визит карте са осталим елементима пропаганде одређене фирме;

– користи стандардне графичке димензије при изради акциденција;

– обликује графички рад из области акциденција.

– Појам акциденција;

– Елементи идентитета фирме;

– Врсте пословних папира, меморандума, коверти, фасцикли и визит карти;

– Графички стандарди и димензије акциденција;

– Израда визит карте, меморандума, коверте

Кључни појмови: визит карта, меморандум, пословно писмо, коверта.

НАЗИВ МОДУЛА: Ликовно-графичко решење књижних корица и књижног омота

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– примени правила уређивања текста на страници код књижне типографије;

– усклади однос између облика и величине слога с обликом и величином формата;

– користи основне принципе и правила при обликовању и уређивању илустрације/слике на књижним корицама и омоту;

– примени естетски и функционални садржај на одређеном формату;

– примени графичко обликовање и писмо при изради вежби;

– обликује графички рад из области књиге и књижне типографије.

– Усклађивање односа између облика и величине слога с обликом и величином формата;

– Обједињавање естетског и функционалног – садржине и форме;

– Уравнотежавање леве и десне странице по типографским принципима;

– Израда књижног омота са клапнама или без клапни, за тврд или меки повез.

Кључни појмови: књига, корица, омот, књижна типографија.

НАЗИВ МОДУЛА: Ликовно-графичко решење брошура и проспеката

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе елементе брошуре и проспекта;

– објасни врсте брошуре;

– користи различите формате и облике брошура;

– припреми ликовно-графичко решење за одређену врсту брошуре и проспекта;

– примени различите начине савијања папира;

– повеже листове код брошура и проспеката на различите начине;

– примени графичко обликовање и писмо при изради графичког рада;

– обликује графички рад из области брошура и проспеката према намени.

– Појам брошура и проспеката;

– Стандардни и нестандардни формати брошура (2-фолд, 3-фолд, фенстер);

– Ликовно графички елементи и њихова употреба код брошура;

– Начини и врсте савијања папира и картона;

– Повезивање листова код брошура и проспеката;

– Израда брошуре 3-фолд, би-фолд и фенстер.

Кључни појмови: брошура, проспект, 2-фолд, 3-фолд, фенстер.

НАЗИВ МОДУЛА: Ликовно-графичко решење промотивног материјала

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни врсте и употребу промотивног материјала;

– одреди величину слова за одговарајући промотивни материјал;

– примени једноставне ликовно-графичке елементе при изради идејног решења промотивног материјала;

– одреди димензије и формат промотивног материјала;

– обликује графички рад из области промотивног материјала.

– Врсте и употреба промотивног материјала;

– Димензије слова;

– Примена ликовно-графичких елемената при изради промотивног материјала;

– Израда плаката или летка.

Кључни појмови: плакат, летак.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Вежбе (68 часова).

Место реализације наставе: Сви часови вежби се реализују у учионици или кабинету.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Технологија графичке дораде, Основи графичке технике, Графичке амбалаже и Основе технологије графичке припреме. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то обликовање графичких производа? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са обликовањем графичког производа и које? Какав је утицај обликовања графичког производа на комплетну графичку производњу?

Настава ће се реализовати кроз часове вежби у кабинету поделом на две групе. Током реализације сваког модула увек се придржавати истог принципа: израдити графички рад на вежбама, са претходним теоретским објашњењем.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број пројектних задатака наспрам броја тимова;

– уколико модул то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставником предмета Графичка амбалажа;

Приликом обраде модула Графичко обликовање и елементи ликовно-графичког обликовања, сва објашњења базирати на основним појмовима графичког обликовања и елементима ликовно-графичког обликовања као што су тачка, линија, површина, репетиција, градација, растер, валер, златни пресек, форма, антиформа, боја, контраст, текстура.

Током реализације наставе у модулу Ликовно-графичко решење акциденција урадити задатке у којима се самостално израђује визит карта, меморандум и коверта за одређену фирму уз поштовање свих прописаних правила. Упознати ученике са основним појмовима акциденција, елементима визуелног идентитета фирме, типографије код акциденција и композиције истих облика на различитим формама.

За реализацију наставе у модулу Ликовно-графичко решење књижних корица и књижног омота објаснити појам књижне типографије, који су то елементи књиге код меког и тврдог повеза, који се елементи постављају на предњу и задњу страну, поставка текста на рикну и клапне и како да својим ликовним решењем приближи садржај дела читаоцу. Поставити задатак у којим ће ученик користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример да самостално изради књижни омот са клапнама или без клапни, за тврди или меки повез.

Током реализације наставе у модулу Ликовно-графичко решење брошура и проспеката урадити задатке у којима ће ученик самостално израдити брошуру 3-фолд, би-фолд и фенстер. Упознати ученике са основним појмовима брошура и проспеката, да користе разне формате у изради брошура, примењује различите начине савијања папира и картона, и да повезују листове код брошура и проспеката.

За реализацију наставе у модулу Ликовно-графичко решење промотивног материјала урадити задатке у којима се самостално обликује плакат или летак. Упознавати ученике са врстама и употребом промотивног материјала, читљивости одређених фонтова у зависности од врсте промотивног материјала, употреба одговарајућих илустрација како би се привукла пажња посматрача.

Планирати да поједине садржаје ученици обраде кроз пројектну наставу у мањим групама, припремајући презентације за остале ученике. Формативно пратити рад ученика у групама. Уколико је могуће, организовати посету стручњака из области графичког дизајна који би ученицима приближио трендове савременог развоја и примене графичког дизајна у различитим областима, или организовати одлазак ученика у посету компанијама које се баве графичким дизајном.

Препоруке за реализацију вежби:

У учионици и кабинету треба да буде довољно места да за једним радним столом буду два ученика и да сваки ученик има свој простор. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама на примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати графичке радове (пројекција тачке, линије, површине, израда визит карте, меморандума, коверте, израда књижног омота са клапнама или без клапни, за тврд или меки повез, израда брошуре 3-фолд, би-фолд и фенстер, израда плаката или летка.)

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, пројектним заадатком, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима осталих стручних предмета приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Током трајања вежби, реализовати најмање шест графичких радова који ће бити оцењени на основу оцењивања вештина. Графички радови би требало да садрже упутства за израду задатка са тачно дефинисаним циљем. Прибор за рад одређује сваки наставник на основу школских могућности (папир, картон, лепенка, дрвене боје, воштане боје, водене бој, темпере, колаж папир, итд.)

Оцењивање вештина:

– оцена довољан (2) – ученик повремено показује заинтересованост за извођење графичких радова, препознаје средства за рад, вежбу изводи уз подршку наставника;

– одличан (5) – ученик самостално извршава теже радне задатке и показује одговорност према сопственом раду, прецизан је и уредан, успешно повезује теоријска знања са графичим радовима, самостално користи упутства за рад, уважава препоруке наставника и реализује их.

Назив предмета: Технологија графичке дораде

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70				70
II	68				68
III	68				68
IV	60				60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са настанком и развојем графичке производње;

– Упознавање ученика са основним појмовима и фазама графичке дораде;

– Упознавање ученика са производима графичке дорадe;

– Развијање знања о карактеристикама и избору материјала за графичку дораду;

– Оспособљавање ученика за повезивање одговарајућих материјала са траженим графичким производом;

– Оспособљавање ученика за повезивање одређених дорадних операција са траженим графичким производом;

– Развијање свести о контроли квалитета изабраних материјала графичке дораде;

– Развијање свести о безбедности на раду и очувању животне средине;

– Развијање свести о сталном усавршавању кроз упознавање нових материјала и техника графичке дораде.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Графичка индустрија – производи и подела	6
2	Алати, прибор и машине за графичку дораду	12
3	Табак, штампани табак и књижни табак	8
4	Материјали за графичку дораду – основне карактеристике	10
5	Технике графичке дораде – појам и подела	14
6	Брошуре	12
7	Блокови	8

Разред: други

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Припрема и рад на машинама графичке дораде	10
2	Тврд повез – индуструјски начин израде	16
3	Нормативи материјала, рада и капацитета појединих машина у књиговезачкој доради	6
4	Бешавни повез – индустријски начин израде	12
5	Повез пословних књига	10
6	Израда специфичних производа графичке дораде (кутије за прибелешке, регистратори)	14

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Израда и украшавање корица – повези у кожи	16
2	Производи графичке дораде специфичног дизајна	14
3	Израда сложивих кутија – техником штанц линија	12
4	Израда кутија од таласасте лепенке	18

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Графичка индустрија -производи и подела

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише место, улогу и развој графичке дораде у графичкој индустрији;

– опише технике књиговезачке дораде;

– опише поступке израде амбалаже и прераде папира;

– наведе производе графичке дораде;

– разликује производе графичке дораде у односу на технике израде.

– Место, улога и развој графичке дораде;

– књиговезачка дорада;

– амбалажа и прерада папира;

– производи графичке дораде;

– подела производа графичке дораде;

• једноставни (несавијени) производи графичке дораде;

• производи графичке дораде добијени савијањем;

• производи графичке дораде добијени повезивањем.

Кључни појмови: графичка дорада, књиговезачка дорада, амбалажа, прерада папира, производи графичке дораде.

НАЗИВ ТЕМЕ: Алати, прибор и машине за графичку дораду

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе врсте алата и прибора у графичкој доради;

– наведе врсте машина за графичку дораду;

– објасни употребу алата и прибора у различитим техникама рада;

– разликује ручно и машинско савијање материјала;

– разликује ручно и машинско резање материјала;

– разликује уређаје за перфорисање и биговање;

– опише употребу ручне и машинске пресе у изради графичког производа;

– објасни принцип рада машине за шивење жицом;

– објасни остале алате, приборе и машине за графичку дораду;

– објасни безбедност и одржавање машина у графичкој доради.

– алат и прибор у графичкој доради;

– машине у графичкој доради;

– алати и машине за савијање;

– машине за резање папира;

– уређај за перфорисање;

– уређај за биговање;

– ручна и машинска преса;

– машине за шивење жицом;

– безбедност и одржавање машина у графичкој доради.

Кључни појмови: машине за савијање, машине за резање, уређај за биговање, уређај за перфорисање, уређај за шивење жицом..

НАЗИВ ТЕМЕ: Табак, штампани табак и књижни табак

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам табака;

– разликује штампани и нештампани табак;

– објасни улогу ознака на штампаном табаку у различитим фазама графичке индустрије (припрема, штампа, дорада);

– објасни примену ознака на табаку у књиговезачкој доради (бела поља, колумна, пагинација, примарна сигнатура, норма-табака, контролни знак и др.

– разликује стандардне формате папира;

– разликује формате књижних табака;

– објасни добијање мањих формата.

– појам табака;

– штампани и нештампани табак;

– ознаке на штампаном табаку;

– ознаке на табаку у књиговезачкој доради;

– стандардни формати папира;

– формати књижног табака.

Кључни појмови: табак, ознаке на табаку, књижни табак, формати папира.

НАЗИВ ТЕМЕ: Материјали за графичку дораду – основне карактеристике

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни употребу папира, картона и лепенке;

– разликује различите врсте фолија;

– наведе материјале за пресвлачење за одређене производе;

– опише врсте и употребу лепила;

– разликује материјале за шивење и спајање;

– наведе врсте материјала за отискивање;

– наведе карактеристике различитих материјала за ослојавање;

– наведе помоћне материјале за графичку дораду (украсна, означна трака, натрон).

– папири, картони и лепенке;

– алуминијумске и полимерне фолије;

– материјали за пресвлачење;

– разне врсте лепила.

– материјали за шивење и спајање;

– материјали за отискивање;

– материјали за ослојавање (лакови, воскови);

– помоћни материјали графичке дораде.

– остали материјали у графичкој доради.

Кључни појмови: папир, картон, лепенка, фолије, лепила, лакови, воскови.

НАЗИВ ТЕМЕ: Технике графичке дораде – појам и подела

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни манипулацију рада папиром;

– дефинише начине резања;

– објасни врсте савијања табака;

– разликује начине сакупљања табака;

– одреди врсте шивења књижних табака;

– опише поступак лепљења тразличитим врстама лепила;

– објасни специјалне технике у графичкој доради.

– технике поравнавања папира;

– технике бројања папира;

– технике резања папира;

– технике савијања табака;

– техника сакупљања табака;

– технике шивења књижних табака;

– техника лепљења књижних блокова;

– специјалне технике у графичкој доради:

• биговање;

• перфорисање;

• штанцовање;

• урезивање.

Кључни појмови: резање, савијање, сакупљање, шивење, лепљење, биговање, перфорисање, штанцовање, урезивање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Брошуре

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– класификује брошуре;

– опише врсте брошура;

– наведе материјале за израду различите врсте брошура;

– наведе фазе рада у изради брошура;

– опише поступак израде брошура;

– објасни израду књижног блока за брошуре;

– одреди место превоја на корицама;

– прорачуна материјал за различите врсте брошура;

– објасни начин контроле квалитета израде брошура.

– класификација брошура;

– материјали за израду брошура;

– фазе рада у изради брошура;

– брошуре од једног лога или табака;

– брошуре од више логова или табака;

– специјалне брошуре;

– прорачун материјала за израду брошуре;

– контрола квалитета готове брошуре.

Кључни појмови: брошуре, лог, табак, књижни блок, корице, прорачун, контрола.

НАЗИВ ТЕМЕ: Блокови

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– класификује блокове;

– објасни врсте материјала за различите врсте блокова;

– опише технолошки поступак израде блокова добијених слепљивањем;

– опише поступак израде перфорисаног блока;

– разликује карактеристике материјала за блокове гарнитуре;

– опише технолошки поступак израде блокова гарнитуре;

– прорачуна материјал за различите врсте блокова;

– објасни начин контроле квалитета израде блокова.

– класификација блокова;

– материјали за израду блокова;

– технолошки поступак израде блокова;

– блокови добијени слепљивањем;

– перфорисани блокови;

– блокови гарнитура;

– прорачун материјала за израду блокова;

– контрола квалитета готовог блока.

Кључни појмови: слепљени блокови, перфосирани блокови, блокови гарнитура, прорачун, контрола.

Разред: други

НАЗИВ ТЕМЕ: Амбалажа и прерада папира

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам амбалаже;

– опише материјале за израду амбалажних производа;

– наведе поделу амбалаже према материјалу, намени и начину употребе;

– наведе поделу амбалаже према облику и трајности;

– објасни примену амбалаже у индустрији;

– наведе поделу амбалаже према физичким својствима;

– наведе поделу амбалаже према упакованом садржају;

– опише производе прераде папира.

– подела амбалаже према материјалу:

• папир, картон, лепенка, пластика, метал, дрво, текстил, стакло, ламинат;

– подела амбалаже према намени:

• комерцијална, збирна, транспортна;

– подела амбалаже према начину употребе:

• повратна, неповратна;

– подела амбалаже према облику:

• рогљаста, заобљена, комбинована;

– подела амбалаже према трајности:

• краткотрајна, трајна;

– подела амбалаже према индустрији:

• прехрамбена, фармацеутска, текстилна, кожна, метална и друго;

– подела амбалаже према физичким својствима:

• крута – чврста;

• полукрута – получврста;

• мека – флексибилна.

– подела амбалаже према упакованом садржају:

• примарна – појединачна;

• секундарна – збирна;

• терцијална – транспортна.

– подела производа прераде папира:

• хигијенски производи;

• украсни папири.

Кључни појмови: амбалажа, материјал, намена, употреба, облик, трајност, индустрија, физичка својства, упаковани садржај, прерада папира.

НАЗИВ ТЕМЕ: Поступци израде амбалаже и прераде папира

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни фазе припреме формата;

– објасни фазе припреме формата за обликовање;

– опише поступак савијања материјала;

– објасни поступке припреме материјала;

– опише поступак спајања материјала.

– Припрема формата:

• резање;

• шреговање;

• урезивање.

– Припрема формата за обликовање:

• перфорисање;

• штанцовање;

• урезивање.

– Савијање материјала:

• биговање;

• рицовање.

– Припрема материјала:

• штампање;

• каширање;

• ослојавање;

• утискивање.

– Поступак спајања материјала:

• спајање жицом;

• лепљење;

• термозаваривање.

Кључни појмови: формат, облик, материјал, савијање, спајање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Књиговезачка дорада

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам књиговезачке дораде;

– наведе поделу књиговезачке дораде;

– објасни карактеристике бешавног повеза;

– објасни значај преповезивања књига и часописа;

– објасни карактеристике тврдог повеза;

– опише карактеристике специфичних повеза.

– Књиговезачка дорада – дефиниција и подела;

– Врсте и карактеристике бешавног повеза;

– Врсте и значај преповезивања књига и часописа;

– Врсте и карактеристике тврдог повеза;

– Врсте и карактеристике специфичних повеза.

Кључни појмови: бешавни повез, тврд повез, преповезивање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Тврд повез – фазе рада

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе операције рада у припреми за повез;

– наведе врсте предлиста за тврд повез;

– објасни поступак израде налепног и прошивног предлиста;

– наведе операције рада у изради књижног блока;

– објасни поступак шивења конца на осмицу и пантљике;

– објасни поступак лајмовања повежњака;

– наведе операције рада у обради књижног блока;

– објасни поступак обрезивања;

– објасни лепљење означне и украсне траке;

– наведе начин стабилизације повежњака;

– наведе елементе корица за тврд повез;

– објасни поступак украјања елемената за корице;

– објасни начин резања пресвлачног материјала;

– објасни поступак монтаже – израде корица за тврд повез;

– опише врсте украшавања корица;

– објасни начин спајања књижног блока и корица;

– опише начин контроле готових производа.

– Припрема за повез;

– Израда предлиста;

– Израда књижног блока;

– Обрада књижног блока;

– Стабилизација повежњака;

– Пресвлачни материјал;

– Израда и украшавање корица;

– Спајање књижног блока и корица;

– Преглед (контрола) књиге.

Кључни појмови: предлист, књижни блок, стабилизација; корице, украшавање, контрола.

НАЗИВ ТЕМЕ:Основни и помоћни материјали за књиговезачку и амбалажну дораду

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– наведе основне материјале за књиговезачку дораду;

– разликује врсте папира према граматури и механичким својствима;

– опише различите врсте папира (папир за предлист, папир за пресвлачење, папир за паковање);

– увиђа значај рационалне употребе папира за књижни блок;

– разликује врсте картона и лепенке за израду корица за књиге;

– класификује пресвлачне материјале (природни, синтетички, полусинтетички, пластичне фолије);

– разликује врсте лепила у односу на врсту повеза;

– наведе материјале за шивење књига, часописа, брошура;

– наведе материјале за папирну амбалажу;

– опише материјале за различите врсте кутија (таласаста лепенка, равна лепенка, картони);

– објасни помоћне материјале за књиговезачку и амбалажну дораду.

– основни материјали књиговезачке дораде:

• папир, картон, лепенка, пресвлачни материјали, фолија;

– врсте папира према граматури;

– различите врсте папира:

• папир за предлист;

• папир за пресвлачење;

• папир за паковање;

– рационалност и економичност папира;

– картон и лепенка за израду корице;

– класификација пресвлачних материјала;

– врсте лепила за повез;

– основни материјали за књиговезачку и амбалажну дораду;

– помоћни материјали.

Кључни појмови: папир, картон, лепенка, лепила, материјали за пресвлачење.

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Припрема и рад на машинама графичке дораде

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– објасни поступак рада машине за резање са програматором;

– објасни подешавање притиска пресе на ножу и очитавање мера;

– наведе врсте машина у односу на начин савијања табака;

– утврди број превоја за савијање;

– разликује машине за шивење према степену аутоматизације;

– објасни поступак рада машине за израду корица;

– објасни поступак рада машине за спајање књижног блока и корица;

– објасни уређај за механичку обраду повежњака.

– машине за резање папира;

– машине за савијање табака;

– машине за шивење концем;

– машине за израду корица;

– машине за спајање књижног блока и корица;

– машине за механичку обраду повежњака.

Кључни појмови: дорадне машине, савијање, сечење, шивење.

НАЗИВ ТЕМЕ: Тврд повез – индустријски начин израде

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– наведе припремне операције за индустријски начин израде тврдог повеза;

– објасни машинско савијање табака за књижни блок;

– наведе операције рада у изради књижног блока;

– опише шивење књижних табака за тврд повез;

– објасни операције рада у обради књижног блока;

– објасни поступак обрезивања књижних блокова на трорезачу;

– објасни поступак машинске израде корица;

– наведе начине украшавања корица (утискивање са и без фолије);

– објасни машинско спајање књижног блока и корица;

– опише начин прегледа, контроле и експедиције готових производа.

– припрема за повез – операције рада;

– израда књижног блока;

– обрада књижног блока;

– израда и украшавање корица;

– спајање књижног блока и корица

– преглед, контрола, паковање и експедиција готових производа.

Кључни појмови: тврд повез, књижни блок, корице.

НАЗИВ ТЕМЕ: Нормативи материјала, рада и капацитета појединих машина у књиговезачкој доради

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– објасни прорачун потребне количине папира за израду књижног блока;

– објасни прорачун потребне количине картона и лепенке за израду корице;

– објасни прорачун потребне количине пресвлачног материјала за израду корица;

– објасни нормирање основних књиговезачких машина (нож за резање папира, машине за савијање, машине за шивење);

– опише начине одржавања машина у књиговезачкој доради.

– Прорачун папира, картона, лепенке и пресвлачног материјала;

– Нормирање основних књиговезачких машина;

– Капацитети рада машина књиговезачке дораде;

– Одржавање машина.

Кључни појмови: прорачун, нормативи, књиговезачке машине, капацитет.

НАЗИВ ТЕМЕ: Бешавни повез – индустријски начин израде

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– наведе фазе рада у технолошком поступку израде брошура;

– објасни технолошку израду брошуре шивене жицом;

– објасни технолошку израду брошуре шивене концем;

– наведе поступке механичке обраде повежњака код меког повеза;

– објасни поступак израде бешавног повеза лепљењем (термолепила);

– објасни завршне поступке у изради меког повеза;

– наведе процес обрезивања готових књига;

– наведе параметре за контролу квалитета готових књига.

– технолошки поступак израде брошуре шивене жицом;

– технолошки поступак израде брошуре шивене концем;

– поступак механичке обраде повежњака;

– технолошки поступак израде бешавног повеза;

– технолошки поступак израде бешавног повеза лепљењем;

– завршни поступак у изради меког повеза;

– контрола, паковање и експедиција готових производа.

Кључни појмови: брошуре, шивење концем, шивење жицом, бешавни повез.

НАЗИВ ТЕМЕ: Повез пословних књига

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– разликује повез пословних књига од тврдог повеза;

– наведе фазе рада код израде књига са регистром;

– објасни припрему књижног блока за израду регистра;

– објасни поступак израде резања регистар поља;

– наведе операције рада за повез пословних књига;

– објасни операције рада у изради књижног блока;

– објасни операције рада код обраде књижног блока;

– објасни поступак израде корица;

– опише украшавање корица;

– опише довршетак повеза пословних књига.

– пословне књиге са регистром;

– израда књижног блока;

– изрезивање регистра;

– повез пословних књига;

– израда књижног блока;

– обрада књижног блока;

– поступак израде корица;

– украшавање корица.

– довршетак повеза

Кључни појмови: књиге са регистром, пословне књиге.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда специфичних производа графичке дораде

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

– објасни врсте кутија у односу на начин израде;

– наведе материјале за израду кутија у односу на намену;

– опише поступак израде кутије из делова за прибелешке;

– опише поступак израде рицоване кутије за прибелешке;

– наведе разлике у поступку израде различитих врста кутија;

– наведе материјале за израду различитих делова кутије;

– опише поступак израде кутија са вратом;

– наведе намену округлих кутија-футрола;

– објасни улогу персонализације;

– наведе фазе рада за израду кутија-футроле;

– наведе врсте материјала за израду кутија-футрола;

– опише поступак намотавања;

– опише поступак пресвлачења кутија-футрола.

– Кутије-намена;

– Кутије за прибелешке из делова;

– Кутије за прибелешке – рицована;

– Кутије са вратом;

– Округле кутије – футроле за дипломе.

Кључни појмови: кутије за прибелешке, кутије са вратом, футроле.

разред: четврти

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда и украшавање корица -повези у кожи
ИСХОДИ По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:	ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ
– наведе елементе за израду корица у кожи; – опише обраду коже-пресвлачни материјал; – објасни поступке у обради коже за пресвлачење корица; – опише израду корица за повез у полукожи; – опише израду корица за повез у целој кожи; – опише израду корица за савитљиви повез у кожи; – наведе елементе корице за ватирани повез у кожи; – опише израду корица за ватирани повез у кожи; – опише израду корица за француски повез у кожи; – наведе класификацију поступака за украшавање корица; – наведе врсте утискивања -преговања на корицама; – разликује фолије за утискивање (злато,сребро,бронза или у боји); – опише форме за утискивање; – објасни ручно и машинско утискивање; – наведе прибор и алат за ручно утискивање (шифкастен,филете,лампа за загревање, преса за стезање књига, фолије, орнаменти, шаре; – опише поступак машинског украшавања корица.	– израда корица за: • повез у полукожи; • повез у целој кожи; • савитљиви кожни повез; • ватирани кожни повез; • француски повез у кожи; – украшавање корица; – утискивање или преговање; – ручно и машинско утискивање са фолијом и без фолија. Кључни појмови: повези у кожи, украшавање корица.
НАЗИВ ТЕМЕ: Производи графичке дораде специфичног дизајна
ИСХОДИ По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:	ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ
– наведе врсте албума за чување фотографија, маркица и сл. – наведе материјале за израду албума; – опише поступак израде бушеног албума; – опише поступак израде шивеног албума; – опише поступак израде лепљеног албума; – дефинише материјал за израду подложне мапе; – наведе врсте подложних мапа (мапе са угловима, мапе са ватираним преклопом, специјално опремљене мапе); – објасни поступак израде различитих врста подложних мапа; – опише намену паспартуа; – наведе врсте паспартуа; – опише поступак израде оквира за графике и цртеже;	– повез албума од фотокартона или паспарту картона: • бушени – биговани албум; • шивени албум; • патент – лепљење албума; – подложне мапе за писање од лепенке, пресвлачног материјала, картона и папира; – подложне мапе: • мапе са угловима • мапе са аватираним преклопом; • специјално опремљене мапе; – израда паспартуа (оквир за графике, цртеже); Кључни појмови: албуми, писаће мапе, паспарту.
НАЗИВ ТЕМЕ: Израда сложивих кутија – техником штанц линија
ИСХОДИ По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:	ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ
– наведе материјале за израду сложивих кутија; – разликује врсте картона; – опише израду скице, цртежа за кутију; – објасни монтажни табак; – дефинише појам штанц-форме; – опише поступак израде челичних линија; – наведе машине у високој штампи за штанцовање; – опише поступак одвајања приреза на табаку; – опише поступке спајања приреза (лепљење); – објасни поступак контроле квалитета; – опише паковање приреза.	– материјали за израду сложивих продајних кутија; – израда скице, цртеж приреза; – распоред на табаку; – израда алата од челичних резних линија; • линије за биговање; • линије за перфорисање; • лиинје за изрезивање; – штанцовање приреза; – одвајање приреза од табака; – спајање, лепљење приреза; – контрола квалитета; – паковање приреза. Кључни појмови: сложиве кутије, прирез, алати од челика, штанцовање.
НАЗИВ ТЕМЕ: Израда кутија од таласасте лепенке
ИСХОДИ По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:	ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ
– наведе врсте таласа (трослојна, петослојна, седмослојна таласаста лепенка) – објасни намену кутија од таласасте лепенке; – наведе врсте транспортних кутија; – опише поступак израде сложивих кутија; – разликује кутије по облику и намени; – опише поступак израде различите врсте сложивих кутија; – наведе врсте картона и лепенке за израду кутија од картона; – наведе врсте лепенке за израду кутија од картона; – наведе материјале за пресвлачење продајних, комерцијалних кутија; – објасни разлику у начину израде сложивих и несложивих кутија.	– врсте таласасте лепенке: • трослојна; • петослојна; • седмослојна; – траспортне кутије-подела; • сложиве; • провлачне; • телескопске,кутије са два поклопца; • скројиве необликоване кутије. – сложиве транспортне кутије; – кутије са додирним спољним поклопцем; – кутије са преклопним спољним поклопцем; – кутије са навлаком; – кутије од пуне лепенке и картона (продајна, комерцијална..). Кључни појмови: кутије од таласасте лепенке, провлачне кутије, транспортне кутије, телескопске кутије.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновања рада школе.

Облици наставе: Предмет се реализује кроз теоријску наставу.

Место реализације наставе: Кабинет за реализацију стручних предмета-учионица.

Препорука за планирање наставе:

На почетку реализације наставе ученике упознати са основним појмовима графичке струке а примат ставити на процес израде графичког производа у завршној фази. Приликом обраде сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, планом рада и начином оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у кабинетима-учионицама предвиђеним за стручне предмете. Приликом реализације тема ослањати се на предзнања из предмета: Основи графичке технике, Технологија графичког материјала, Практична настава и сличних стручних предмета. Недељни фонд је два часа и може се реализовати у блоку. Предмет се реализује у све четири године и у корелацији је са практичном наставом тако да су теме конципиране да се прво обрађују кроз технологију графичке дораде а потом и практично реализују. Предметни наставници ова два предмета на стручним већима се договарају како ће теме обрађивати. Овај предмет је стручног карактера. Примарни циљ је да ученици стекну теоријскa знања која ће примењивати у практичној настави.

Препорука је да се на почетку друге, треће и четврте године уеницима рада иницијални тест обухваћен питањима из претходних година како би се видело на ком су нивоу постигнућа.

Препоруке за остваривање наставе: Приликом планирања часа, исходе предвиђене програмом уколико је потребно разложити на мање и на основу њих планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки могу брже и лакше остварити, док је за неке потребно више времена. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика и настојати, где год је то могуће, да ученици самостално изводе закључке. На часовима комбиновати различите методе и облике рада у циљу мотивације ученика да што боље усвоје садржаје и достигну исходе.

Предложени број часова по темама је оквиран, на наставнику је да процени потребан и довољан број часова по темама узимајући у обзир знања и вештине које ученици имају из предходног школовања и животног искуства.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова, као и постигнућа ученика на практичној настави. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Оријентациони фонд часова за поједине тематске целине индиректно сугерише наставнику обим, дубину и начин интерпретације садржаја. Оквирни број часова по темама треба распоредити на наставне јединице: часове за обраду новог градива, часове за утврђивање градива, систематизацију градива, провере знања и сл.

Планирати одлазак у графичка предузећа, било у оквиру наставних радних субота, било у оквиру школске стручне екскурзије, где ће се ученици, у аутентичном амбијенту, упознати с технолошким линијама израде тврдог и меког повеза, линије за израду сложивих кутија итд. што ће допринети употпуњавању стечених знања.

Садржај програма је препоручљиво реализовати савременим наставним методама и средствима, применом мултимедијалних презентација и видео материјала за наставне теме попут ”Индустријска израда тврдог и меког повеза”. Приказати високопродуктивне линије повезане у целину, израду сложивих кутија на савременим машинама, кутије од таласасте лепенке и сл.

Први разред:

Ученици се у првом разреду упознају са основама Графичке индустрије, са појмовима графичке дораде, алатима и прибором који се користе, као и машинама за графичку дораду и материјалима за израду производа графичке дораде. Технике графичке дораде се односе на поравнавање, преношење и бројање табака као и улазну контролу штампаних табака. Ученици се упознају са поделом производа графичке дораде. Ознаке на штампаном табаку представљају језик споразумевања између различитих фаза у графичкој индустрији и ученици ће стећи знања које су ознаке на табаку ( пагинација, примарна сигнатура, норма, контролни знак, линије за сечење и савијање итд). Ученици ће се упознати са технолошким процесом израде блокова и брошура од једног или више лога или табака, брошуре шивене жицом – концем, бешавне брошуре.

Други разред:

У другом разреду ученици се упознају са дефиницијом, класификацијом амбалаже и прераде папира. Обрађују се основни поступци који се користе за израду амбалаже (припрема формата, припрема формата за обликовање, обликовање материјала, припрема материјала, поступци спајања материјала). Поступци у картонажи се односе на сечење, штанцовање, шреговање на машинама крајшер и деклишер, ученици ће се упознати са принципима рада мапшина и примениће стечена знања у практичном раду. Код теме Тврд повез ученици ће теоријски проћи кроз све фазе израде ручног тврдог повеза (припрема за повез, израда књижног блока, обрада књижног блока, израда и украшавање корица, спајање књижног блока са корицом, контрола готовог производа), и на тај начин ће стећи основно знање које ће применити у изради производа тврд повез на практичној настави. Материјали који се користе за израду тврдог повеза су папир, картон, лепенка и пресвлачни материјал, материјали за шивење, лепљење и помоћни материјали за израду производа графичке дораде. Ученици ће бити у стању да разликују одређене врсте производа у изради тврдог и меког повеза и да повежу теоријска знања са практичном израдом производа.

Трећи разред:

У трећем разреду обрађују се теме индустријског начина израде меког и тврдог повеза. Машине које се користе за израду меког и тврдог повеза су нож за сечење папира, машине за савијање табака, машине за шивење концем, машине за шивење жицом, машине за израду бешавног повеза и ученици ће стећи основна знања о основним деловима машина и принципу рада машина које ће моћи да повежу и препознају у радионици на практичној настави. Ученицима ће бити олакшано учење кроз видео презентације, где ће лакше моћи да се упознају са радом машина и поступком израде производа. На самим видео материјалима наставник ће моћи да представи олакшано капацитете машина и тако ће ученици стећи јединствену слику производног погона са којим ће се у будућности сусрести. У договору са наставницима практичне наставе након обрађених тема препорука је да учиници посете савремене штампарије и на тај начин стекну праву слику о занимању којим ће се бавити у будућности. Повез пословних књига и израда специфичних производа графичке дораде се односи на ручну израду поменутих производа и наставник ће кроз видео материјале упознати ученике са поступком, начином израде као и материјалима који се користе за производе као што су кутије за прибелешке, регистратори, израда пословних књига итд. Наведене производе ученици ће ручно израђивати на практичној настави и стечена теоријска знања моћи ће да примене у пракси.

Четврти разред:

У четвртом разреду ученици обрађују теме које захтевају сложеније поступке као што су повези у кожи и производи специфичног дизајна. Ученици ће стечена знања из претходних година моћи да повежу и надограде са захтевнијом израдом производа и поступцима а посебно поступцима рада са кожом који се односе на припрему коже до самог поступка израде. Производи који ће се обрађивати у кожи су повези у полукожи, повези у целој кожи, савитљиви кожни повези као и француски повези у кожи. Приликом обраде ове теме ученици ће стећи одређена знања о луксузним производима који се могу радити само на ручни начин. Цео поступак израде и украшавање корица у кожи имаће прилику да виде на практичној настави коју ће предметни наставник демонстрирати и на тај начин ће повезати теоријска знања и практични рад. Код теме Израда сложивих кутија и израда кутија од таласасте лепенке се односе на поступке који се користе у изради сложивих кутија на савременим линијама за израду кутија. Штанцовање у картонажи штанц формом са линијама за биговање, перфорисање и изрезивање ради се на машинама за високу штампу и ученицима ће бити поступно и детаљно приказано и садржајно прилагођено кроз видео презентације и материјале. По завршетку програма сва стечена знања ученици ће моћи да примене на тржишту рада у штампаријама различитог садржаја као и школовању и усавршавању у струци.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељењски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

На почетку остваривања програмо препоручује се иницијални тест (иницијална процена) у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима из графичке технлогије, примерима из окружењ, а у вишим разредима ће се испитати који је ниво постигнућа достигнут у претходном разреду .

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– активности на часу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– рад у групи и међусобна сарадња,

– презентације.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, теме или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци,

– на основу формативног вредновања, извести најмање једну сумативну оцену за сваку тему.

Назив предмета: Практична настава

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I			210	60	270
II			204	90	294
III			408	90	498
IV			360	120	480

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

РАЗРЕД	НАСТАВА						УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Учење кроз рад	Настава у блоку	Настава у блоку – учење кроз рад	УКУПНО
I			210		60		270
II				204		90	294
III			204	204		90	498
IV				360		120	480

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са организацијом рада у одељењу графичке дораде;

– Развијање знања ученика о материјалима, алатима и уређајима за графичку дораду;

– Оспособљавање ученика за тумачење и примену теничко-технолошке документације;

– Оспособљавање ученика да спроводи технолошке поступке израде брошура, блокова, меких и тврдих повеза;

– Оспособљавање ученика да спроводи технолошке поступке за израду, амбалаже, картонаже и прераду папира;

– Формирање навика код ученика да одржавају књиговезачке машине и алате, и рационално користе материјал;

– Развијање систематичности , прецизности, смисла и одговорности за тимски рад;

– Развијање способности за решавање проблема и нових ситуација у процесу рада и свакодневном животу;

– Оспособљавање за примену средстава за заштиту на раду и развијање свести о важности очувања сопственог здравља;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Организација рада у одељењу графичке дорадe – материјали, алати и прибор за графичку дораду	-	-	12	-
2	Пријем табака, картона и лепенке – улазна контрола и манипулација	-	-	24	-
3	Технике рада папиром	-	-	60	-
4	Израда брошура	-	-	66	-
5	Израда блокова, прерада папира	-	-	36	-
6	Припрема, рад и одржавање машина	-	-	12	-
7	Настава у блоку- Технике рада папиром, брошуре	-	-	-	60

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б/УКР
1	Припремни поступци за израду амбалаже	-	-	30	-
2	Израда кутија од картона и равне лепенке	-	-	38	-
3	Тврд повез – појединачна израда	-	-	48	-
4	Преповезивање књига – рестаурација	-	-	24	-
5	Бешавни повези	-	-	30	-
6	Припрема и рад на машинама за графичку дораду	-	-	36	-
7	Настава у блоку – амбалажа, кутије од лепенке, тврд повез, бешавни повез	-	-	-	90

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б/УКР
1	Технолошки процес израде тврдог повеза	-	-	172	-
2	Технолошки поступци израде меког повеза	-	-	108	-
3	Повез пословних књига	-	-	42	-
4	Израда специфичних производа графичке дораде	-	-	86	-
5	Настава у блоку – индустријски начин израде тврдог повеза и брошура	-	-	-	90

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б/УКР
1	Повези у кожи	-	-	84	-
2	Израда графичких производа специфичног дизајна	-	-	72	-
3	Оплемењивање материјала-каширање	-	-	36	-
4	Амбалажа,картонажа и прерада папира	-	-	108	-
5	Линије за израду тврдог и меког повеза	-	-	36	-
6	Израда макета производа графичке дораде	-	-	54	-
7	Настава у блоку – повези у кожи, подложне мапе, парспату, блок нотес, футрола за дипломе	-	-	-	120

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ ТЕМЕ: Организација рада у одељењу графичке дорадe- материјали, алати и прибор за графичку дораду

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише организацију рада у одељењу графичке дораде;

– примени мере личне и колективне заштите на раду;

– спроводи мере безбедности и здравља на раду;

– примени мере заштите животне средине;

– опише поделу производа графичке дораде према намени;

– објасни основне појмове у графичкој доради;

– презентује материјале и помоћне материјале у графичкој доради;

– разликује алате, уређаје и машине у графичкој доради.

– Организација рада у одељењу графичке дораде;

– Место и улога графичке дораде у графичкој индустрији;

– Материјали и алати за појединачну израду производа графичке дораде.

Кључни појмови: радно окружење, заштита на раду, материјали, алати.

НАЗИВ ТЕМЕ:Пријем табака, картона и лепенке, улазна контрола и манипулација

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изврши пријем и преглед одштампаних табака;

– одабере одговарајући папир за савијање табака;

– манипулише техником рада папиром;

– уради ознаке на штампаном табаку;

– утврди смер влаканаца штампаних табака;

– изврши поравнавање, бројање и одлагање табака;

– отклони маклатуре на основу контроле одштампаних табака.

– Пријем и контрола материјала;

– Технике рада папиром;

– Табак и штампарски табак;

– Ознаке на штампарском табаку;

Кључни појмови: табак, поравнавање, бројање, ознаке на табаку.

НАЗИВ ТЕМЕ: Техника рада папиром

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– користи технику ручног савијања табака на 1, 2, 3 и више превоја;

– припреми табаке за ручно сакупљање табака на више начина;

– сакупи табаке у књижни блок;

– контролише сакупљене табаке на основу контролног знака;

– објасни принципе технике резања;

– подешава параметре на машини- нож за сечење папира;

– улаже табаке за сечење у пределу техничког угла;

– одреди мере за ручно резање;

– сече на ручном ножу-деклишеру;

– припреми кламер-машину подешавањем одговарајућих параметара за шивење жицом;

– шије концем књижне табаке различитим техникама;

– припреми књижни блок за лајмовање;

– припреми лепило за лајмовање;

– премазује повежњак књижног блока.

– Tехника ручног савијање табака на 1, 2, 3 и више превоја;

– Унакрсно, паралелно и комбиновано савијање табака;

– Ручно савијање табака у логове;

– Ређање табака за сакупљање;

– Техника сакупљања табака у табак;

– Техника сакупљања табака на табак;

– Техника резања папира картона и лепенке;

– Техника шивења, шивење жицом на кламер машини;

– Техника шивења концем на осмицу;

– Техника шивења концем на пантљике;

– Техника лепљења.

Кључни појмови: савијање, сакупљање, шивење и лепљење.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда брошура

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми материјал за израду књижног блока;

– објасни фазе рада за израду брошура;

– изради технике савијања, сакупљања, шивења и лајмовања;

– користи нож-деклишер за ручно сечење различитих материјала;

– савије унакрсно табаке на три превоја;

– шије концем на осмицу или пантљике;

– лајмује ручно претходно припремљен књижни блок;

– подешава уређај за биговање корица за књижни блок;

– бигује корице на биг-уређају;

– одрeди мере за обрезивање готових производа на коначну димензију;

– контролише израђену брошуру;

– припреми готове брошуре за паковање;

– Појединачна израда брошура од једног или више логова или табака;

– Израда брошура шивене жицом кроз превој;

– Израда брошура шивене концем;

– Израда картониране брошуре са предлистом;

– Израда брошуре са клапнама;

– Израда брошуре са ивицама-енглеска брошура;

– Израда специјалних брошура.

Кључни појмови: брошуре (шивена жицом, концем) и специјалне брошуре.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда блокова

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– спроведе пријем материјала и улазну контролу;

– објасни фазе рада у односу на врсту израде блокова;

– кроји папир и подлогу на приближан формат;

– одреди место за перфорисање листова;

– припреми перфорир- уређај;

– изведе перфорацију листова;

– шије жицом поред превоја – одозго;

– сакупи листове у сетове;

– одреди мере за обрезивање на коначан формат;

– шлајфира одређени броја блокова;

– направи скицу за кесе-вреће од натрон папира;

– изведе исецања скицираног материјала кесе-вреће скалпелом;

– спаја кесу-врећу лепилом;

– припреми готов производ за паковање.

– Блокови добијени слепљивањем;

– Перфорисани блокови;

– Блокови гарнитура;

– Израда коверата;

– Израда кеса и врећа од натрон папира;

Кључни појмови: блокови гарнитура, перфорисани блокови, кесе, вреће.

НАЗИВ ТЕМЕ: Припрема, рад и одржавање машина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– подеси задате мере на уређају за перфорисање;

– перфорише листове;

– подеси алат и места за биговање;

– врши биговање-жљебљење на унапред дефинисаном месту;

– мења алат на уређају за биговање;

– припреми машине за графичку дораду.

– Машина за перфорацију;

– Mашина за биговање;

– Нож са сечење папира;

– Деклишер-ручне маказе.

Кључни појмови: перфорисање, биговање, сечење.

Настава у блоку – Технике рада папиром, брошуре

– манипулише техником штосовања и бројања табака;

– изведе технике савијања;

– изведе технике сакупљања табака;

– манипулише техником шивења концем;

– подешава параметре на ножу за сечење;

– изради брошуру шивену концем.

– Технике штосовања и бројање табака;

– Техника савијања;

– Технике сакупљања табака;

– Техника шивења концем;

– Технике резања на деклишеру;

Разред: Други

НАЗИВ ТЕМЕ: Припремни поступци за израду амбалаже

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изабере материјал за амбалажни производ;

– припреми материјал за сечење;

– изведе скошивање – шреговање материјала;

– штанцује – изрезује материјал;

– припрема материјал за биговање;

– бигује материјал на уређају за биговање;

– перфорише материјал на унапред дефинисаном месту;

– припреми материјал за савијање;

– савије материјал на задатом месту;

– штампа материјал за израду амбалажног производа;

– подеси уређај за шивење жицом – спајање материјала.

– Припрема формата – облика;

– Припрема формата за обликовање;

– Обликовање материјала;

– Припрема материјала;

– Поступци спајања материјала.

Кључни појмови: сечење, шреговање, изрезивање, биговање, спајање материјала.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда кутија од картона и равне лепенке

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одреди облик и величину кутије;

– изради скицу – расклоп кутије;

– користи технику резања, шреговања, штанцовања, биговања;

– пресвлачи појединачне делове кутије са спољашње стране;

– пресвлачи појединачне делове кутије са унутрашње стране;

– лепи кутију и спаја делове кутије;

– израђује различите врсте корица.

– Појединачна израда кутија од картона и лепенке;

– Појединачна израда кутија за књиге;

– Појединачна израда заштитних корица од лепенке;

– Израда кутије од картона са навлаком.

Кључни појмови: картон, лепенка, кутије, корице.

НАЗИВ ТЕМЕ: Тврд повез – појединачна израда

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми табаке за савијање;

– савије табаке унакрсно;

– прорачуна папир за предлист;

– украја предлист и залепи на први и последњи табак;

– изврши колационирање;

– припреми табаке за шивење;

– шије књижне табаке на пантљике;

– припреми књижни блок за лајмовање;

– лајмује повежњак књижног блока;

– дефинише мере за обрезивање;

– обрезује уз надзор наставника на машини за сечење папира;

– припреми књижни блок за лепљење украсне и означке траке;

– одреди мере за елементе корице за тврд повез (два приреза од лепенке, рикн, пресвлачни материјал);

– израђује-саставља корицу за тврд повез ручно ;

– припреми корице за украшавање;

– користи технику украшавања – златотисак;

– изведе спајање књижног блока и корице;

– изведе пресовање књига на ручној преси;

– обавља завршну контролу књиге;

– пакује готове производе у пакете.

– Припрема за повез;

– Израда књижног блока;

– Обрада књижног блока;

– Израда корице;

– Украшавање корица;

– Спајање књижног блока и корице;

– Преглед и контрола књиге.

Кључни појмови: предлист, књижни блок, тврде корице, златотисак.

НАЗИВ ТЕМЕ: Преповезивање књига – рестаурација

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припрема часописе за повезивање;

– утврди врсту повеза;

– изради књижни блок;

– обради књижни блок;

– припреми материјал за корице;

– изведе припрему за повез дипломских радова;

– одабере поступак за механичку обраду повежњака;

– припреми лепило за бешавни повез – дисперзиона лепила;

– обради лепезасто повежњак књижног блока;

– изврши налепљивање тул-платна;

– кроји елементе корице;

– позиционира елементе на пресвлачном материјалу;

– монтира корицу;

– изведе спајање књижног блока и корице;

– контролише готове производе.

– Преповезивање часописа;

– Преповезивање библиотекарских књига;

– Бешавни повез – дипломски радови, брошуре, дисертације;

– Бешавни повез – повез службених гласника.

Кључни појмови: преповезивање часописа, дипломских радова, службених гласника.

НАЗИВ ТЕМЕ: Припрема и рад на машинама за графичку дораду

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– препозна основне делове машине;

– подеси притисак пресе на ножу;

– очита дефинисане мере;

– изведе покретање винкла;

– укључи компресор;

– уложи материјал за сечење;

– утврди број превоја за савијање;

– подеси улагајући апарат;

– подеси ваљке за савијање на 1,2 и 3 превоја;

– препозна начин шивења – брошура тврд повез;

– припреми машину за шивење-транспортну траку табака;

– одреди број елемената за шивење на основу формата књиге;

– подеси уређај за механичку обраду повежњака.

– Машине за резање папира;

– Машине за савијање табака;

– Машина за шивење концем;

– Машина за бешавни повез.

Кључни појмови: машина за резање, машина за савијање, машина за шивење табака.

Настава у блоку : амбалажа, кутије од лепенке, тврд повез, бешавни повез

– бигује на биг уређају,

– перфорише на уређају за перфорисање;

– изради скицу за кутију;

– изради заштитну корицу од лепенке;

– изради тврд повез.

– Технике биговања;

– Технике перфорације;

– Скице за кутију;

– Израда заштитне корице од лепенке;

– Израда тврдог повеза,

Разред: трећи

НАЗИВ ТЕМЕ: Технолошки процес израде тврдог повеза

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– чита радни налог;

– изврши преглед одштампаних табака;

– припреми уређај за штосовање – поравнавање табака;

– припреми уређај за улагање табака за савијање на три превоја унакрсно;

– подеси делове уређаја за транспорт табака;

– подеси делове уређаја према формату и граматури папира;

– прорачуна потребну количину предлиста на основу формата књиге за тираж;

– припреми предлист (савија на један превој, разређује и лепи на табак);

– припреми станице – магацин према формату;

– подешава уређај за одвајање појединачних табака из магацина;

– подешава уређај за преузимање и транспорт табака;

– припреми машине за шивење табака за тврд повез;

– прорачуна потребну количину елемената за корице (прирез од лепенке, рикн, пресвлачни материјал);

– прати сечење лепенке на машини за сечење-крајшеру;

– украја пресвлачни материјал из ролне у шлајфне;

– припреми уређај за улагање на полуаутомтској машини за израду корица тврдог повеза;

– округли корице на уређају за округљивање корица;

– прати машине повезане у линију за израду тврдог повеза;

– излаже готове производе на линији за израду тврог повеза;

– одлаже готове производе ређањем на палету;

– контролише готове производе;

– пакује припремљене готове књиге.

– Пријем табака и улазна контрола;

– Серијска израда књижног блока;

– Обрада књижног блока;

– Израда корица;

– Украшавање – утискивање корица;

– Округљивање корица;

– Довршетак књиге – спајање књижног блока и корице;

– Линије за израду тврдог повеза;

– Контрола квалитета израде тврдог повеза.

Кључни појмови: тврд повез-индустријски начин израде.

НАЗИВ ТЕМЕ: Технолошки процес израде меког повеза

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– утврди операције и фазе рада брошура;

– поравна табаке за сечење;

– програмира редослед резања на ножу за сечење папира;

– подеси притисак на хидрауличној преси за различите врсте папира за сечење;

– мења резну лајсну на ножу;

– припреми машине за савијање табака на основу формата и граматуре папира;

– користи машину за савијање табака на три превоја;

– припреми машину за сакупљање табака;

– користи машину за сакупљање табака;

– припреми уређај на машини за механичку обраду повежњака;

– подешава уређај за урезивање и фрезовање;

– подешава температуру за отапање термолепила;

– пуни уређај са ваљцима лепилом;

– подешава уређај за биговање на два или четири бига;

– улаже књижни блок ручно у транспортни држач;

– прати рад машине за излагање готових књига;

– припрема трорезач за обрезивање брошуре;

– замени резне лајсне за сечење на трорезачу;

– дефинише мере за обрезивање на коначни формат;

– обрезује готове брошуре – књиге;

– пакује примпремљене готове производе.

– Технолошки процес израде брошура;

– Припрема и обрада табака;

– Израда књижног блока и убацивање у корице;

– Довршетак брошуре;

– Преглед, контрола, паковање и експедиција готових књига.

Кључни појмови: мек повез – индустријски начин израде.

НАЗИВ ТЕМЕ: Повез пословних књига

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми листове у књизи за израду регистра;

– припреми шаблон расподеле за индексе слова за различите величине књига;

– подеси ручне регистар маказе за изрезивање регистра;

– припреми алат (шаблон, метални лењир, оштар нож – рицер, подметач;

– изрезује ручно регистар поља;

– припреми књижни блок за лајмовање;

– обради књижни блок за тврд повез;

– изабере материјал за израду корица;

– кроји елементе корица по утврђеним мерама;

– састави – монтира корицу;

– припреми форму за утискивање-клише,слог;

– припреми машину за утискивање-златотисак;

– подеси параметре: притисак, температуру, контактно време;

– изведе утискивање – златотисак на производу;

– убацује књижни блок блока у корице.

– Пословне књиге са регистратором;

– Израда књижног блока;

– Изрезивање регистра;

– Повез матичних књига.

Кључни појмови: књиге са регистром, регистратор, матична књига.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда специфичних производа графичке дораде

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изради скицу – расклоп основе кутије;

– дефинише потребне мере за елементе (данце) и зидове кутије;

– изведе рицовање – урезивање у материјал;

– кроји елементе кутије од лепенке;

– саставља кутију лепљењем;

– кроји и пресвлачи спољашње зидове кутије;

– кроји шпиглове за унутрашње делове кутије;

– кроји елементе за састављање корице;

– спаја кутију са корицом;

– изабере материјал за пресвлачење врат кутије;

– пресвуче врат кутије;

– припреми шаблоне за мотање (кутија, врат, поклопац);

– одреди мере за кројење триплекс картона;

– монтира елементе футроле;

– пресвлачи елементе футроле;

– монтира готову футролу.

– Кутије за прибелешке из делова;

– Кутије за прибелешке – рицована;

– Кутије са вратом;

– Округле кутије – футроле за дипломе.

Кључни појмови: кутије различитих врста, футроле за дипломе.

Настава у блоку: индустријски начин израде тврдог повеза и брошура

– тумачи радни налог;

– подеси машине за израду меког повеза;

– подеси машине за израду тврдог повеза;

– изради кутију по радном налогу;

– припреми књижни блок за израду регистра.

Разред: четврти

НАЗИВ ТЕМЕ: Повези у кожи

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми предлист – лајмофалц – са видљивом траком платна;

– крпи и појачава ивице књижног табака;

– шије књижне табаке на пантљике;

– округли повежњак књижног блока;

– стабилизује повежњак;

– обради књижни блок (лепи украсну, означну траку и хилзну);

– припрема кожу (пресвлачни материјал) за израду корица;

– кроји кожу помоћу шаблона и оштрог ножа;

– шерфује – тањи површине за аншлаговање ивица, превоја и ћошкова;

– користи нож за тањење коже – шерфмесер;

– кроји прирезе од лепенке и рикн;

– изведе шреговање лепенке – обарање ивица;

– изради корице од коже ручно.

– Израда књижног блока за повез у кожи;

– Обрада књижног блока за повез у кожи;

– Израда и украшавање дводелних корица;

– Израда и украшавање корица у целој кожи;

– Израда вишеделних корица;

– Довршетак повеза у кожи;

– Преглед и контрола повеза у кожи.

Кључни појмови: повез у полукожи, повез у кожи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда графичких производа специфичног дизајна

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми материјал за ватирани повез (лепенка, сунђер, материјал за пресвлачење, полукартон за шпиглове);

– одреди мере за елементе корица у зависности од формата повеље – дипломе;

– припреми шаблон за кројење сунђера;

– кроји ручно сунђер помоћу припремљеног шаблона;

– изради кецељице;

– састави ватирану корицу;

– изради листове (улошка)

– обради листове (улошка);

– припреми листове од фотокартона;

– припреми заштитни лист од прозирног пауса (паук или целофан папир);

– бигује листове картона;

– изради дводелне и троделне корице;

– монтира – састави ватиране корице од коже;

– користи технику украшавања корица – блиндрук (слепи отисак);

– кроји материјал за израду основе (декоративне писаће мапе);

– кашира лепенке водећи рачуна о смеру влаканаца;

– обради углове и ивице;

– заокругљује ћошкове;

– припрема део за писање у односу на величину подлоге;

– изврши поступак израде и пресвлачења бочних трака;

– одреди оквир паспарту картону за графике;

– користи паспарту – нож (уређај за сечење паспартуа);

– изврши биговање и изрезивање оквира.

– Ватирани кожни повез;

– Повез албума;

– Бушени – биговани албум;

– Шивени албум;

– Патент – лепљење албума;

– Подложне мапе за писање;

– Израда паспартуа.

Кључни појмови: ватирани кожни повез, албуми, паспарту.

НАЗИВ ТЕМЕ: Оплемењивање материјала и каширање

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– припреми материјал за пластифицирање;

– одреди фолију (мат, сјајна);

– подеси параметре на машини;

– улаже материјал и прати рад машине;

– раздваја готов производ;

– припреми лепило за каширање (скробно, дисперзионо, мешано) у односу на материјал за каширање;

– изведе каширање различитих врста (папир на папир, папир на лепенку; лепенка на лепенку);

– припреми улагајући апарат на основу формата материјала за каширање;

– прати машинско каширање ;

– контролише израђене производе добијене каширањем.

– Пластифицирање материјала;

– Ручно каширање различитих врста материјала;

– Машинско каширање.

Кључни појмови: пластификација,каширање,ослојавање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Амбалажа, картонажа и прерада папира

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– бира материјал за израду папирне амбалаже;

– уради скицу за транспортне лепљене вреће;

– кроји материјал према скици;

– формира кесу – врећу лепљењем;

– користи нож за сечење папира – деклишер, крајшер за сечење материјала у картонажи;

– шрегује (обара ивице) материјал за кутије;

– користи једноставне алате за изрезивање;

– припреми уређај за биговање;

– перфорише на уређају за перфорацију;

– припреми машине за штанцовање (изрезивање материјала);

– прати поступак штанцовања;

– изведе рицовање (урезивање материјала);

– припреми материјал за спајање лепљењем, шивењем жицом;

– прати поступак лепљења на лепилици;

– припреми машине за шивење жицом у картонажи;

– шије жицом на машини амбалажне производе;

– одржава машине у картонажи и амбалажи.

– Врсте папирне амбалаже;

– Кутије од таласасте лепенке;

– Кутије од пуне лепенке и картона,

– Поступци за израду кутија.

Кључни појмови: кутије од таласасте лепенке, пуне лепенке.

НАЗИВ ТЕМЕ: Линије за израду књига

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– тумачи радни налог;

– контролише одштампани табак;

– припреми више повезаних високопродуктивних линија за израду брошуре шивене жицом (машине за савијање, сакупљање, шивење, обрезивање);

– подеси машину за сакупљање табака;

– улаже табаке у магацин (станице);

– контролише сакупљене књижне блокове;

– припреми уређај за шивење жицом;

– улаже припремљене корице;

– припреми трорезач за обрезивање;

– излаже готове производе;

– припреми машину за појединачно вакумирање;

– припреми уређај за механичку обраду повежњака;

– прати рад машине за састављање корица,

– припреми машине за спајање књижног блока и корице;

– контролише готове књиге;

– експедитује претходно спаковане књиге;

– одржава машине (чишћење, подмазивање, превентивно одржавање).

– Линије за израду меког повеза;

– Индустријски начин израде брошуре шивене жицом;

– Индустријски начин израде бешавног повеза;

– Линије за израду тврдог повеза.

Кључни појмови: Линије за израду: меког повеза, брошура, тврдог повеза.

НАЗИВ ТЕМЕ: Израда макета производа графичке дораде

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– изради макету за тврд повез на основу радног налога за индустријски начин израде;

– изради макету тврдог повеза са равним и заобљеним повежњаком;

– изради макету за часописе шивену жицом, бешавну брошуру;

– изради макету футроле за дипломе за серијску израду;

– изради макету кутије за прибелешке за серијску израду;

– изради макету перфорисаног блока за серијску израду.

– Макета – тврд повез, равна и округла рикна;

– Макета – тврд повез, једноделна и дводелна корица;

– Макета – брошура шивена концем са клапнама;

– Макета – футрола за дипломе;

– Макета – кутија за прибелешке;

– Макета – перфорисани блок са џепом.

Кључни појмови: тврд повез, футрола за дипломе, перфорисани блок.

Настава у блоку: повези у кожи, подложне мапе, парспату, блок нотес, футрола за дипломе

– припреми књижни блок за повез у кожи;

– изради уложак од фотокартона за повез албума:

– подеси параметре машине за пластификацију;

– припреми параметре на машинама за линијску израду књига;

– изради разне врсте макета.

– Израда макета на машинама: повези у кожи, подложне мапе, парспату, блок нотес, футрола за дипломе.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: настава се реализује кроз практичну наставу, наставу у блоку и учење кроз рад.

Место реализације наставе: кабинет за извођење практичне наставе, штампарије и компаније.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације наставе дели на три групе.

Рад на машинама које су неопходне у графичкој доради као што су: нож за сечење папира, машина за савијање табака, машине за шивење жицом, машине за шивење концем, машина за израду бешавног повеза и друге машине, рад на машинама захтева максималну опрезност и безбедност уеника па стога је рад у мањим групама неопходан. Пример: када се раде практични радови као што су разне врсте брошура, тврд повез и сл. потребно је да сваки ученик у групи обреже свој рад са три стране што подразумева унос мера за обрез и подешавање притиска пресе и других параметара који захтевају одређено време па је рад у мањим групама оправданији.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију практичне наставе и наставе у блоку када се она изводи у кабинетима за извођење практичне наставе.

Часове практичног рада и наставе у блоку реализује предметни наставник, а сарадник у настави (помоћни наставник) припрема радна места, потребно је да обезбеди сав потребан прибор, алат за рад и репроматеријал, припреми машине и ученицима пружа помоћ у раду.

Помоћни наставник је неопходан јер поред образовно-васпитног рада помоћни наставници обављају изузетно одговоран посао са стране безбедности ученика. Машине које се користе у кабинету за практичну наставу на којима се ученици оспособљавају су веома сложена и захтевају потпуну контролу извођења технолошких операција, а најмања непажња доводи до повреда и угрожавања здравља ученика.

Препорука за планирање наставе:

На почетку реализације наставе ученике упознати са занимањима графичке струке, организацијом рада и штампаријама у којима ће потенцијално изводити радне задатке. Препорука је да се ученици упознају са реалним условима рада обилазећи штампарије различитих структура уколико је то могуће.

Ученике упознати са радним окружењем, хигијенско-техничком заштитом на раду, хтз мерама заштите на раду, прибором, алатом,уређајима и машинама које се користе у кабинету.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, планом рада и начином оцењивања. Садржаји овог предмета треба да обухвате израду практичних радова на задату тему према могућностима и опремљености кабинета за извођење практичне наставе, а теме које не могу да се реализују из оправданих разлога, препорука је да се са ученицима обиђу штампарије како би стекли бољи увид у тему која се обрађује. Предмет се реализује кроз практичну наставу и наставу у блоку у радионицама предвиђеним за извођење практичног рада.

У току реализације теме ослонити се на предзнања ученика из хемије, основи графичке технике, технологије графичког материјала, технологије графичке дораде и друге сродне предмете.

Садржај програма је препоручљиво реализовати савременим наставним методама и средствима, применом мултимедијалних презентација и видео материјала за наставне теме попут: Индустријска израда тврдог и меког повезa, Израда сложивих кутија на савременим машинама, Кутије од таласасте лепенке, и сл.

Приказати високопродуктивне линије повезане у целину на којима ће сутра радити када стекну звање Техничар графичке дораде. Неопходно је да наставник осмишљава радне задатке према могућностима извођења истих у самом кабинету-радионици, вештинама које ученици савладавају, држати се предвиђене препоручене теме. Наставник припрема потребне елементе за практичну наставу, учење кроз рад, демонстрира рад на радном месту, па прати рад ученика и указује на грешке при раду. Радне задатке везивати за конкретан производни процес производа графичке дораде. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика.

За самосталне практичне радове, радне задатке и вежбе наставник ученицима даје на увид практичан рад који ће радити, презентује, описује фазе рада, материјал за рад и исто захтева од ученика да пишу у свеске, скицирају све по операцијама које изводе. Припреми радни простор, а исто тражи од ученика да они у будуће на нивоу групе припреме исто тако и распреме радни простор. Наставник, као и помоћни наставник припрема материјал за рад, украја материјал на приближну величину за сваког ученика у групи, објасни поступак рада, демонстрира сваку операцију рада а успут указује и даје јасне препоруке како да се ученици најбоље снађу приликом извођења радних операција. Прати рад сваког ученика, помаже где је потребно, као и указује на грешке при погрешно изведеним радњама, похваљује уредност, прецизност и спретност у раду.

Препоручени практични радови, вежбе, самостални радови по годинама учења:

Разред први:

На почетку реализације наставе ученике увести у свет рада кроз упознавање са занимањима, потенцијалним радним местима, структуром организација и компанија у којима ће потенцијално изводити радне задатке. Препорука је да се ученици упознају са реалним условима рада обилазећи одређена радна места уколико је то могуће. Такође, могу се користити видео материјали, гостовање особа из струке и демонстрације одређених радних процеса. Циљ је да се ученик припреми за реално радно окружење пре одласка на праксу или код послодавца на учење кроз рад. Ученици кроз пројектне задатке могу да истраже и припреме презентације о каректеристикама одређених организација, њиховој организационој структури, интерним процесима и процедурама, организационој култури, понуди производа и слично. Предлаже се да се део комуникације у организацији обради кроз симулацију разговора са надређеним, подређенима, клијентима. Мере заштите на раду и заштите животне околине су исходи који ће ученици достизати и увежбавати кроз све теме и разреде али је неопходно да на почетку буду упознати са свим правилима и процедурама како би превенирали евентуалне незгоде и повреде.

– Пример радног задатка: Савијање табака на три превоја-ознаке на табаку.

– Формат табака за савијање А2 (420x594)mm;

– Врста савијања – унакрсно савијање;

– Ознаке на табаку:

• пагинација;

• примарна сигнатура;

• секундарна сигнатура;

• норма табака;

• контролни знак;

• линије за сечење.

Ученицима дати јасне инструкције за рад (направити редослед за ознаке тако да први ученик у групи на својим савијеним табацима ради ознаке на првих пет табака по редоследу у књижном блоку, други ученик ради за других пет табака и тако до краја), демонстрирати ручно савијање табака на три превоја помоћу савијача, урадити ознаке на три табака. На крају када сви ученици у групи ураде практичан рад, потребно је формирати књижни блок. Крајњи циљ је књижни блок (ако је радило 10 ученика) од 50 савијених табака са постављеним ознакама, а сваки табак има 16 страна па би укупан број страна био 800. Приликом оцењивања ученик добија оцену на практичном раду и оцену на усменој одбрани практичног рада. Незадовољни ученици оценом могу добити могућност поново да раде.

Препорука је да остале предложене практичне радове, вежбе и самосталне радове наставник организује по узору на предходни радни задатак.

Практични радови, вежбе (оријентациони број часова за израду једног практичног рада/вежбе):

1. Организација рада у одељењу графичке дораде (4 часа);

2. Материјали и помоћни материјали у графичкој доради (8 часова);

3. Пријем табака и улазна контрола (4 часа);

4. Ознаке на штампном табаку (6 часова);

5. Технике рада папиром (6 часова);

6. Брошура шивена концем (10 часова);

7. Перфорисани блок (10 часова).

Настава у у блоку-први разред, 60 часова подељено у две недеље реализовати квартално, односно пет дана везано по шест часова у првом полугодишту, као и пет дана везано у другом полугодишту. Наставне теме везати за конкретне производе који су се обрађивали до тада како би ученици увежбавањем постигли најбоље резултате. Тиме ће имати знатно више времена да поправе евентуалне тешкоће са којима су се сусрели током обраде практичних радова. На тај начин упознавање са смером и будућим звањем је значајније јер настава у блоку за реализацију израде неког практичног задатка даје могућност лакшег напредовања, бржег савладавања практичних вежби.

Препорука је да се настава у блоку за први разред одржи после следећих тема у првом полугодишту:

– Организација рада у одељењу графичке дорадe – материјали;

– Алати и прибор за графичку дораду;

– Пријем табака, картона и лепенке – улазна контрола и манипулација ;

– Технике рада папиром.

Препорука је да се настава у блоку за први разред одржи после следећих тема у другом полугодишту:

– Израда брошура;

– Израда блокова.

Други разред: Радни задатак: Тврд повез појединачна израда;

– формат А-5;

– обим 15 табака, офсетана 80g/m2;

– савијање на три превоја – унакрсно;

– предлист – обичан налепни, офсетна 120g/m2

– повежњак – равна рикна;

– корица – једноделни пресвлачни материјал;

– спајање – једнофазно.

Наставник представља радни задатак, обнавља фазе рада и операције које се раде по фазама за тврд повез.Ученицима даје елементе (обим,формат…) и захтева да сваку фазу рада (припрема за повез, израда књижног блока, обрада књижног блока, израда корица, спајање књижног блока и корице) као и операције пишу у свеску коју користе за практичну наставу, дневник практичне наставе. Наставник показује – демонстрира сваку операцију рада, прати рад ученика, указује на грешке и даје савете како исте да избегну.

Помоћни наставник припрема материјал за све ученике у групи: табаке за књижни блок украја на ножу на А-2 формат за сваког ученика по 15 табакa, папир за предлист украја увећан формат а ученик прерачунава димензије предлиста на основу савијеног табака и кроји на деклишеру на унапред дефинисан формат, затим савија предлист на један превој и припрема за лепљење на први и последњи табак књижног блока. Наставник демонстрира технику савијања табака на три превоја и даје јасне инструкције ученицима на шта треба да обрате пажњу како би савили табаке без набора и фалтица. Затим показује лепљење предлиста на књижне табаке.

Шивење књижних табака демонстрира наставник и помаже ученицима да шију своје књижне блокове. Технику лепљења понављају (претходно радили). Обрада књижног блока подразумева обрезивање на коначну величину, ученици сами дефинишу мере за обрез, а наставник на ножу уз присуство ученика обрезује поједиачно за сваког ученика. Следи лепљење означне и украсне траке и стабилизација повежњака на обрезан књижни блок.

Следећа фаза рада је израда корица за тврд повез. На основу обрезаног књижног блока узимају се мере за елементе корица (прирези од лепенке, рикн и пресвлачни материјал), наставник демонстрира израду корица и прати рад ученика.Спајање књижног блока и корице у овом случају ради се једнофазно. Преглед и контрола производа је последња фаза у изради тврдог повеза.

Препорука је да остале предложене практичне радове, вежбе и самосталне радове наставник организује по узору на претходни радни задатак.

Практични радови, вежбе (оријентациони број часова за израду једног практичног рада/вежбе):

1. Папирна амбалажа-израда кеса и врећа (12 часова);

2. Израда тврдог повеза (обим табака, формат ..) по избору (18 часова);

3. Преповезивање часописа ( часова); (8 часова);

4. Програмирање (редослед сечења) на ножу за сечење папира (10 часова);

5. Припрема (тул машине) за шивење концем (24 часа);

Настава у блоку-други разред 90 часова – подељено у три недеље реализовати после следећих тема: Препорука је да се првих 30 часова блока одржи после реализованих тема:

– Припремни поступци за израду амбалаже;

– Израда кутија од картона и равне лепенке;

Преосталих 60 часова реализовати у другом полугодишту тако што 30 часова реализовати после теме:

– Тврд повез – појединачна израда;

Преосталих 30 часова наставе у блоку реализовати после следећих тема:

– Преповезивање књига – рестаурација;

– Бешавни повези ;

– Припрема и рад на машинама за графичку дораду.

Настава у блоку од 30 часова у једној недељи омогућава лакше савладавање практичних вежби, могућност да се одређена грешка или поступак исправи већ следећег дана и знатно олакшава ученику рад.

Трећи разред: Тема – Технолошки поступци израде меког повеза;

При реализацији теме Технолошки процес израде меког повеза предвиђено је да се ради на машинама за израду меког повеза.

Савијање табака се ради на фалц машини, помоћни наставник припрема машину која се састоји у припреми апарата за слагање табака на основу формата који се савија, наставник подешава транспорт табака, штелује ваљке на првом, другом и трећем превоју у односу на граматуру папира , монтира се додатни уређај за перфорацију после другог превоја, подешава излагајући апарат. Ученици су у улози посматрача и одређене параметре подешавају уз помоћ наставника.

Сакупљање табака се ради на машини за цантраговање – сакупљање табака на табак претходно савијених табака, затим следи механичка обрада повежњака књижног блока на машини линијски биндер. Припрема машине се састоји у подешавању параметара и температуре за термо-лепило које мора да се отопи на одређеној температури. Ученици уз помоћ наставника и помоћног наставника врше припрему машине и убацују књижни блок у стегу и прате рад машине, излагање готове брошуре и контролу врше ученици. Обрезивање готове брошуре се ради за веће тираже на трорезачу, а појединачне и мање тираже на ножу за сечење папира. По радном налогу се обрезују готове брошуре. Ученици уносе мере за обрез у дигиталном облику и меморишу програм за сечење. Само обрезивање предвиђено је да раде ученици уз надзор наставника. Припрему за паковање и паковање готових производа раде ученици.

Препорука је да остале предложене практичне радове,вежбе и самосталне радове, наставник организује по узору на предходни радни задатак.

Практични радови, вежбе (оријентациони број часова за израду једног практичног рада/вежбе):

1.Прорачун потребног материјал за брошуру и тврд повез за серијску израду (папир за књижни блок, папир за предлист, картон и лепенка и пресвлачни материјал за корицу) (6 часова);

2.Технолошка процес израда тврдог повеза по радном налогу (48 часова);

3.Тенолошки процес израде меког повеза по радном налогу (36 часова);

4. Израда кутије за прибелешке (18 часова);

5. Израда футроле за дипломе (18 часова).

Настава у блоку – трећи разред 90 часова, препорука је реализовати на следећи начин:

После обрађене две трећине тема:

– ехнолошки процес израде тврдог повеза, одржати наставу у блоку у трајању од 30 часова.

– Технолошки поступци израде меког повеза, одржати наставу у блоку у трајању од 30 часова.

Препорука је да се после реализоване следеће две теме одржи настава у блоку преосталих 30 часова:

– Технолошки поступци израде меког повеза;

– Израда специфичних производа графичке дораде.

Четврти разред: тема – Повези у кожи;

Преповезивање старих књига – рестаурација – корице у кожи;

Посебну пажњу треба посветити одвајању књижног блока од корице како би се сачувао што аутентичнији начин претходног рада. Припрема за повез састоји се у томе да се књига која се преповезује рашчлани на саставне делове – књижне табаке и припреми се за шивење. При овоме се мора поштовати основно правило – ништа не оштетити.

Реализација ове теме је предвиђена да се ради на следећи начин:

Припрема за повез – операције рада:

– одвајање корица од књиног блока;

– утврђивање начина израде књижног блока;

– утврђивање основног табака;

– раскидање тј. растављање књижног блока на табаке;

– чишћење ивица табака од заосталог лепила;

– исправљање изгужваних листова;

– крпљење поцепаних и оштећених листова;

– илустрације и ¼ табака залепити на своја места;

– појачавање табака;

– кројење и лепљење предлиста (предлист појачан траком платна);

– стављање кљижног блока у пресу ради сушења.

Израда књижног блока-операције рада:

– колационирање;

– шивење концем на везице или пантљике;

– подлепљивање фалца;

– смањивање фалца повежњака;

– рашчешљавање везица и лепљење везица или пантљика;

– премазивање лепилом (лајмовање) и просушивање.

Обрада књижног блока – операције рада:

– обрезивање књижног блока;

– округљивање и апресовање;

– израда реза на књижном блоку;

– лепљење означне и украсне траке;

– стабилизација повежњака.

Израда и украшавање корица-операције рада:

– кројење лепенке;

– кројење рикна;

– кројење папира за састављање и појачавање корица;

– кројење материјала за пресвлачење;

– састављање корица;

– украшавање корица;

– округљивање корица.

Спајање књижног блока са корицом – операције рада:

– пробно убацивање блока у корице без премазивања;

– утврђивање величине и односа кантнова;

– спајање корице са књижним блоком преко хилзне и распоређивање кантнова;

– претрљавање и просушивање;

– премазивање предлиста лепилом;

– пресовање књиге;

– сушење књиге између дасака под малим притиском.

Преглед књиге чине:

– општи изглед тј.преглед књиге без отварања;

– преглед корица;

– преглед књижног блока;

– контрола спајања књижног блока (предлист);

– контрола рикна (повежњака).

Наведене фазе кроз операције рада се раде искључиво ручно и свакој се поклања посебна пажња како би се сачувала аутентичност књиге која се преповезује. Препорука је да ученици исто раде преповезивање књига тако што ће сваки ученик задужити по једну књигу из библиотеке и преповезати је наравно уз помоћ предметног наставника.

Када је израда корица у питању оне се раде у кожи. Наплеменитији и најквалитетији материјал за пресвлачење књига је кожа и она се често употребљава за луксузне повезе и специјалне послове. Карактеристично је за кожу да је она дебља од других материјала за пресвлачење, па поред сечења на одређену величину мора још и специјално да се припреми пре састављања корица. Припрема се састоји у стањивању (шерфовању) површина за аншлаговање ивица, превоја (фалца) и ћошкова. За разлику од осталих материјала кожа није у ролнама него у комадима па се сече помоћу шаблона од лепенке, а само сечење се обавља оштрим ножем с тим што се води рачуна о економичном коришћењу материјала.

Препорука је да остале предложене практичне радове, вежбе и самосталне радове, наставник организује по узору на претходни радни задатак.

Практични радови, вежбе (оријентациони број часова за израду једног практичног рада/вежбе):

1. Оплемењивање материјала ( пластифицирање корица мат/сјаном фолијом на машини за пластификацију, каширање) (24 часа);

2. Израда кутије од пуне лепенке за књигу (24 часа);

3. Украшавање корица у кожи (златотисак) (36 часова);

4. Израда албума за фотографије (24 часа);

5. Израда стоне (писаће) мапе (36 часова).

Препорука је да се прва недеља наставе у блоку одржи у току обраде теме:

– Повези у кожи.

Препорука је да се друга недеља наставе у блоку одржи након обрада тема:

– Израда графичких производа специфичног дизајна;

– Оплемењивање материјала-каширање.

Препорука је да се трећа недеља наставе у блоку одржи после обрађених тема:

– амбалажа, картонажа и прерада папира;

– линије за израду тврдог и меког повеза;

– израда макета производа графичке дораде.

Препорука је да се у последњој четвртој недељи наставе у блоку раде матурски радни задаци.

Настава у блоку за четврти разред је најзначајнија због израде матурских задатака које је потребно да ученик самостално уради. Сврха и значај је вишеструк, ученик се на тај начин припрема за матурски испит.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада у графичким предузећима и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине.

У оквиру прве теме дате су препоруке за упознавање ученика са светом рада кроз упознавање са занимањима, потенцијалним радним местима, структуром организација кроз различите симулације. По доласку код послодавца ученици се упознају са реалним радним условима, организационом структуром и културом као и мерама безбедности.

Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором. Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Како је у плану предвиђено да се у часови реализују пола у школском систему пола код послодавца препорука је да се у школским условима шире обрађују предвиђене теме кроз више различитих примера, наставник кроз демонстрације и симулације приближава ученицима одређене процесе док се у дуалном моделу радни задаци прилагођавају могућностима компаније и условима у којима она послује.

Препорука је да се током учења кроз рад у штампарији или компанији, у другој години, у зависности од програма штампарије ученици оспособе за ручну израду тврдог повеза, преповезивање књига и израду наменских кутија. Имаће могућност упознавања са производњом већих тиража и организацијом рада по радном налогу.

У трећој години, ученици током учења кроз рад се оспособљавају за индустријску израду меког и тврдог повеза на машинама и линијама за израду меког и тврдог повеза у великим тиражима.

У четвртој години, ученици током учења кроз рад се оспособљавају за израду амбалажних производа на линијама које компаније користе за производњу различитих врста кутија. Уколико су ученици распоређени у компанијама које се баве израдом специфичних производа графичког дизајна, препорука је да ученици израде подложне мапе, повезе у кожи, ватирани повез, албуме у кожи и сличне луксузне производе.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

При формативном оцењивању наставник би требало да прави више групних дијалога, да користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја али и да помогне развој нових идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешку и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили.

Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава.

Оцењивање вештина:

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник– координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрану тему или целину.

Назив предмета: Естетика

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	30	-	-	-	30

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање основних знања о естетици као важној филозофској дисциплини;

– Упознавање ученика са карактеристикама уметничких дела кроз историју;

– Развијање свести ученика о потреби приступа готовим графичким производима са естетског становишта.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Естетика као филозофска дисциплина	10
2	Лепо, уметност и естетски проблеми кроз историју	7
3	Форме лепоте у визуелним уметностима	7
4	Естетски приступ току израде графичког производа	6

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Естетика као филозофска дисциплина

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам естетике;

– објасни теорије о поимању естетике;

– разликује чулно, разумно и духовно опажање;

– примени одређене естетске вредности на конкретним примерима;

– увиђа необјективност и релативност у објашњавању појма лепог;

– упореди значење форме и садржаја;

– опише појам лепог по Хартмановој естетици.

– естетика као филозофска дисциплина;

– чулно, разумно и духовно опажање;

– могућност – актуелност;

– критична тачка метафизичког збивања;

– форма и садржај;

– естетика Николаја Хартмана.

Кључни појмови: естетика, чулно опажање, разумно опажање, духовно опажање, форма, садржај.

НАЗИВ ТЕМЕ: Лепо, уметност и естетски проблеми кроз историју

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише доминантне карактеристике уметничких дела античке епохе;

– опише доминантне карактеристике уметности средњег века;

– опише доминантне карактеристике уметничких дела ренесансе;

– опише доминантне карактеристике савременог доба;

– разликује доминантне карактеристике уметничких дела кроз историју;

– разликује естетске вредности од кича и шунда.

– лепо у Старој Грчкој;

– лепо и уметност у средњем веку;

– лепо и уметност у ренесанси.

Кључни појмови: лепо, Стара Грчка, ренесанса, средњи век.

НАЗИВ ТЕМЕ: Форме лепоте у визуелним уметностима

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише основне карактеристике везане за уметничко дело;

– дефинише правило златног пресека;

– објасни различите форме лепоте уметничког дела;

– тумачи уметничко дело са различитих аспеката.

– уметничко дело – основни појмови;

– правило златног пресека;

– стваралаштво као средиште између уметника, посматрача и уметничког дела;

– различите форме лепоте.

Кључни појмови: уметничко дело, златни пресек, лепота, стваралаштво.

НАЗИВ ТЕМЕ: Естетски приступ тока израде графичког производа

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише дизајн траженог производа са естетским приступом;

– изабере одговарајући графички материјал за израду графичког производа;

– прати ток умножавања са естетским приступом контроле главних параметара;

– прати ток дораде са естетским приступом контроле главних параметара;

– опише естетске вредности готовог графичког производа.

– дизајн траженог производа;

– избор графичког материјала за израду траженог производа;

– праћење тока израде (умножавање);

– праћење тока дораде;

– естетски приступ готовом производу.

Кључни појмови: графички материјали, умножавање, дорада, естетска начела.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: настава се рализује у 4. разреду, кроз 1 час недељно теоријске наставе.

Место реализације: учионица .

Препоруке за планирање наставе:

Ученици се упознају са основним појмом естетике, као и начином примене у свакодневном животу кроз рад и учење.

На основу сазнања о лепом и начинима посматрања садржаја и форме, ученик ће бити способан да основне постулате примени у дизајну и функционалности готових графичких производа.

Препоруке за остваривање наставе:

Циљ теме Естетика као филозофска дисциплина је упознавање ученика са дефиницијом појма естетике и применом естетских вредности код чулног и разумног опажања. Потребно је дати одређене смернице за примену естетских вредности на конкретним примерима, готовим графичким производима.

Након обрађене теме, ученик треба да дефинише појам естетике, објасни Хертманову естетику, њену примену, објасни разлику између садржаја и форме, буде у стању да примени основне естетске вредности на готовом графичком производу. Знање и рад ученика се може вредновати кроз презентовање теоријског знања и његове примене на конкретном примеру.

Циљ теме Лепо, уметност и естетски проблеми кроз историју је упознавање ученика са доминантним карактеристикама уметничких дела Старе Грчке, средњег века и ренесансе. На основу усвојених основних постулата естетике, као и упознавања са доминантним карактеристикама уметничких дела, ученик треба да буде у стању да разликује кич и шунд од основних естетских вредности.

Након обрађене теме, ученик треба да буде способан да дефинише и препозна доминантне карактеристике конкретних уметничких дела, као и да разликује кич и шунд од основних естетских вредности.

Циљ теме Форме лепоте у визуелним уметностима је упознавање ученика са дефиницијом златног пресека и његовом применом. Потребно је објаснити одређене форме лепоте уметничког дела. Од ученика се очекује да на крају теме објашњава посматрање уметничког дела са различитих аспеката, дефинише појам златног пресека и примени га у дизајну готовог производа.

Циљ теме Естетски приступ тока израде графичког производа је развијање свести ученика о потреби приступа готовим графичким производима са естетског становишта. На основу стечених знања из естетике и дизајна, ученик је у стању да анализира дизајн траженог производа и примени одговарајућа естетска начела. Према дизајну траженог производа, ученик треба да направи избор одговарајућег материјала за израду истог. На основу усвојених естетских начела прати ток израде траженог производа и евидентира евентуалне недостатке. На крају теме, ученик ће бити способан да да естетски суд о готовом графичком производу.

Естетика подстиче на размишљање о лепом, сагледавање доминантних карактеристика уметничког дела са различитих аспеката, као и примену основних естетских вредности код дизајна графичког производа.

Приликом примене естетских вредности потребно је поштовати културу народа и основне стандарде, понашати се друштвено одговорно према себи и околини.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Ученик се оцењује формативно и сумативно. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Кроз учење Естетике прати се рад ученика на усвјању основних појмова естетике и њихова примена на конкретним примерима готових графичких производа.

Кроз формативно оцењивање може се мерити:

– однос ученика према раду,

– могућност репродукције основних дефиниција везаних за естетику,

– примена естетских начела код избора материјала, дизајна или контроле готовог производа,

– објашњење и примена естетских начела.

Сумативна оцена се формира на основу:

– активности на часу,

– презентовања теоријских знања о естетским начелима,

– објашњења примене естетских начела,

– анализе кроз естетски приступ дизајну траженог графиког производа,

– естетског приступа готовом графичком производу.

Назив предмета: Предузетништво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	-	60	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;

– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;

– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Основе предузетништва	-	30	-	-
2	Пословни план	-	30	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основе предузетништва

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам и значај предузетништва;

– наведе основне карактеристике предузетника

– доведе у везу појмове иновативност, предузимљивост и предузетништво;

– упореди различите врсте предузетништва;

– обајсни значај друштвеног (социјалног) предузетништва;

– објасни улогу и значај информационо комуникационих технологија (ИКТ) за савремено пословање;

– објасни појам и карактеристике дигиталног предузетништва;

– идентификује примере предузетништва из локалног окружења и дате области;

– дефинише појам стартап екосистема:

– представи различите начине отпочињања посла у локалној заједници и Србији;

– истражи програме креиране за стартап бизнис у Србији;

– објасни правне форме пословних субјеката у Србији;

– прикаже основне кораке за регистрацију пословних субјеката у Србији;

– упореди облике нефинансијске и финансијске подршке;

– идентификује могуће начине финансирања пословне идеје.

– Појам и значај предузетништва;

– Мотиви предузетника;

– Основне одреднице предузетништва

– Врсте предузетништва

– Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању

– Предузетништво и дигитално пословање

– Профил и карактеристике успешног предузетника;

– Оцена предузетничких предиспозиција

– Стартап екосистем

– Правни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији

– Институције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису

– Регистрација привредних субејката у Србији

– Финансијска и нефинансијска подршка развоју предузетништва

– Извори финансирања пословне идеје

Кључни појмови садржаја: предузетништво, предузетник, финансирање предузетника, оснивање привредних субјеката, стартап екосистем

НАЗИВ ТЕМЕ: Пословни план

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– примени креативне технике приликом избора пословне идеје;

– анализира садржај и значај бизнис плана;

– објасни значај планирања људских ресурса за потребе организације;

– анализира претходно прикупљене информације са тржишта о конкуренцији и купцима-за изабрану пословну идеју;

– опише интерне и екстерне факторе предузетничког окружења;

– упореди шансе и претње из окружења, као и предности и изазове-за изабрану пословну идеју;

– објасни елементе маркетинг миска

– састави маркетинг план за одабрану пословну идеју;

– састави једноставан финансијски план за одабрану пословну идеју;

– објасни биланс стања, биланс успеха и ток готовине;

– израчуна преломну тачку рентабилности на одговарајућем примеру;

– учествује у изради једноставног пословног плана за дефинисану пословну идеју;

– презентује пословни план за дефинисану пословну идеју.

– Трагање за пословном идејом- како је препознати?;

– Бизнис план- како оценити пословну идеју?

– Структура бизнис плана

– Људски ресурси у реализацији пословних подухвата

– Тржишне могућности за реализацију пословне идеје

– Истраживање тржишта-прикупљање и анализирање информација о купцима и конкуренцији;

– SWOT анализа; PEST анализа

– Елементи маркетинг микса

– Финансијски извештаји: биланс стања, биланс успеха, биланс токова готовине

– Преломна тачка рентабилности

– Израда бизнис плана за сопствену бизнис идеју;

– Презентација појединачних/групних бизнис планова

Кључни појмови садржаја: пословна идеја, SWOT анализа, PEST анализа, маркетинг план, финансијски план, бизнис план

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.

Препоруке за планирање наставе

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.

Препоруке за остваривање наставе

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.

Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.

1. Основе предузетништва

Стартап екосистем, Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни резултат пројекта може бити презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва, локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

2. Пословни план

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељењски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

Назив изборног програма: Цртање и сликање

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III		68			68

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика о поступцима за израду сваке композиције;

– Упознавање ученика са материјалима и техникама за цртање и сликање;

– Упознавање ученика о принципима сагледавања композиције и израде цртежа и слика;

– Оспособљавање ученика да стечена теоријска знања примене у задатој поставци;

– Оспособљавање ученика да планира, изради цртеж или слику фигуре човека или животиње;

– Упознавање ученика са стандардима и квалитетом композиције;

– Развијање интересовања за цртање и сликање.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1	Посматрање и креирање композиције	-	10
2	Цртање мртве природе и биљака у простору		6
3	Цртање људске фигуре и анатомија		26
4	Цртање животиња		6
5	Боја и текстура		10
6	Сликање		10

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Посматрање и креирање композиције

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– примени различите технике цртања и сликања;

– користи основне геометријске облике приликом креирања сваког неправилног и комплексног облика;

– креира композицију;

– употреби златни пресек и перспективу приликом компоновања радова;

– реализује ефекте светла и сенке (шрафирање) при цртању.

– Посматрање композиције и уочавање основних облика;

– Начини креирања композиција;

– Златни пресек и перспектива;

– Светлост и сенка.

Кључни појмови: цртање, композиција, сенка, светлост.

НАЗИВ МОДУЛА: Цртање мртве природе и биљака у простору

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– постави композицију мртве природе и биљака у простору;

– изабере начин реализације рада;

– комбинује различите технике (оловка, темпера, акварел, пастел, креда...) при цртању поставке мртве природе.

– реализује потребну скицу за свој рад

– Композиција мртве природе и биљака у простору;

– Избор технике кроз посматрање – корак по корак;

– Како поставити добру композиција;

– Од скице до цртежа.

Кључни појмови: композиција, скица, цртеж.

НАЗИВ МОДУЛА: Цртање људске фигуре и анатомија

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– конструише шаке и њихову анатомију;

– конструише стопало и његову анатомију;

– конструише тело и зглобове и њихову анатомију;

– нацрта људско тело у покрету;

– конструише главу и њену анатомију;

– представи људско тело једноставним геометријским облицима – полигонима.

– Посматрање – препознавање основних облика у свакој фигури;

– Шаке;

– Стопала;

– Костур тела, положај и зглобови;

– Кретање;

– Цртање главе;

– Свођење људског тела на полигоне.

Кључни појмови: анатомија, фигура, шака, стопало, тело.

НАЗИВ МОДУЛА: Цртање животиња

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– нацрта животињу путем полигона – геомертиски повезаним облицима;

– нацрта животињу поштујући основе анатомије животиња;

– нацрта животињу у покрету.

– Посматрање – препознавање основних геометриских облик у конструкцији животиње;

– Конструкција и анатомија;

– Покрет.

Кључни појмови: констурисање, покрет, животиње.

НАЗИВ МОДУЛА: Боја и текстура

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– користи различите технике цртања и сликања у боји;

– црта различитим техникама стварајући различите структуре – текстуре.

– Цртање и сликање прибором у боји (оловки у боји, фломастери, туш у боји, пастеле, креде, масне креде);

– Нијансе, валер, интезитет;

– Оловке у боји;

– Фломастери и туш у боји;

– Пастеле, креда у боји и масне креде.

Кључни појмови: боја, валер, креда.

НАЗИВ МОДУЛА: Сликање

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– примени различите технике сликања;

– служи се техникама акварела, гваша, темпера и акрилика;

– примени различите технике цртања за израду различитих текстура.

– Сликање техникама – акварел, туш у боји, темпере, акрик;

– Посматрање и одабир технике;

– Акварел;

– Гваш;

– Темпере и акрилик.

Кључни појмови: сликање, акварел, темпере.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Вежбе (68 часова).

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Ликовна култура и Техничко цртање и нацртна геометрија. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Препоруке за остваривање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Настава ће се реализовати кроз часове вежби у кабинету. Током реализације сваког модула увек се придржавати истог принципа: израдити цртеж на вежбама, са претходним теоретским објашњењем.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом обраде модула Посматрање и креирање композиције, подсетити ученике о основним елементима у ликовној уметности међу којима је и линија. Подсетити их о врстама линије, смеру који она одређује у ликовној композицији и начелима композиције уопште јер ће то користити у сваком задатку који буду радили у току године. Демонстрирати примену помоћних средства која се користе при цртању, цртање различитих врста линија-помоћне линије. Анализирати са ученицима однос величина у оквиру композиције, положај облика у простору и односе између облика који настају додиривањем, покривањем и порожимањем. Демонстрирати ученицима на који начин се поставља цртеж на папир и како се мери композиција коју цртају и предмети на њој.

Током реализације наставе у модулу Цртање мртве природе и биљака у простору користити геометријске и жичане моделе, употребне предмете, гипсане моделе. Дефинисати појам текстуре. Демонстрирати на који начин се уз помоћ линија може дочарати текстура различитих драперија које цртају. У склопу поставки мртве природе користити елементе и драперије различитих текстура. Објаснити појам светлост и сенка, показати на примерима и демонстрирати у кабинету шта је бачена а шта локална сенка, указати на улози светлости и сенке при моделовању облика и дубине простора. Демонстрирати поступке при сенчењу. Објаснити доживљавање боје, физички, оптички и психолошки фактор боје, колористичко значење боја, односе топлих и хладних боја, комплементарне боје јер ће им то знање бити потребно у реализацији задатака на практичној настави. Демонстрирати ученицима на примерима задатака односе међу бојама, подстицати их да сами уочавају те односе, психолошки фактор боје, да одреде гаму која преовладава на слици и да стекну осећај о складу и хармонији.

За реализацију наставе у модулу Цртање људске фигуре и анатомија анализирати грађу лобање и мускулатуре лица, објаснити његове пропорције. Демонстрирати начин конструисања лица на цртежу. Показати на примерима како истаћи карактер модела, употреба линија и валерских вредности. Анализирати грађу и пропорцију људске фигуре, за цртање фигуре, користити различите моделе фигура. Објаснити и показати ученицима како се поставља и црта фигура у контрапосту. Објаснити употребу различитих комбинованих ликовних техника и материјала при цртању фигуре. Објаснити специфичности крокија као цртачке дисциплине, дати основна упутства за рад на крокију. Инсистирати да ученици брзим посматрањем и анализом покрета, усмерености, пропорцији и карактеру људског тела, анализом пластичности форме применом различитих вредности сенке у дефинисању фигуре, свођењем форме на осветљену и осенчену површину модела и основне валерске масе, израде што већу серију кроки цртежа употребом различитих ликовних техника и материјала.

Током реализације наставе у модулу Цртање животиња посматрти основне геометриске облике у конструкцији животиње. Демонстрирати начин конструисања животињ. Показати на примерима како цртати тело различитих животиња, у месту и у покрету.

За реализацију наставе у модулу Боја и текстура демонстрирати ученицима на примерима различитих уметничких дела како се интензитет боје мења када се нађе у окружењу друге боје, како се одузима интензитет боје када се меша са другом бојом. Пре него што одраде вежбу са комплементарним бојама, које појачавају једна другу, показати им примере познатих уметничких дела и тражити да и сами нађу адекватан пример у уметности који користи овакву комбинацију боја.

За реализацију наставе у модулу Сликање демонстрирати добијање различитих ефеката при сенчењу и материјализацији текстуре – различите дебљине нанетог слоја боје, смеру намаза, густини боје, разликама у намазу четке, наносу шпахле, отискивању, прскању боје, сликање у слојевима са подсликавањем. Приказивати адекватну примену акварела- ликовно изражајне и технолошке могућности и разлике у односу на темперу. Објаснити доживљавање боје, међусобно рефлектовање боја, промена интензитета тона боје због мешања са другим бојама.

Препоруке за реализацију вежби:

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде препоручене вежбе за сваки модул. Након сваке завршене вежбе, анализирати са ученицима добијене графичке радове, упоредити их и коментарисати.

У учионици и кабинету треба да буде довољно места да за једним радним столом буду два ученика и да сваки ученик има свој простор. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на вежбама на примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада.

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици практично израђивати графичке радове (Цртање мртве природе и биљака у простору, цртање људске фигуре и анатомија, цртање животиња, итд).

Оцењивање вештина:

Назив изборног програма: Технологија штампе

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	68	-	-	-	68

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о основним карактеристикама и обележјима појединих техника штампе;

– Унапређивање знања ученика о техничко-технолошким конструкционим решењима за извођење операција графичке дораде на машинама за штампу;

– Развијање знања ученика о процесима штампе на штампарским машинама за флексографску, офсет, сито, тампон и дигиталну штампу;

– Повећање ефикасности примене уређаја за контролу одштампаног отиска.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Поступак штампања	20
2	Поступци дораде на штампарским машинама	20
3	Ротације	10
4	Машине за дигиталну штампу	10
5	Контрола одштампаног отиска	8

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Поступак штампања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам штампања и поделе;

– објасни појам штампарске форме и поделу штампарских форми;

– наведе материјале од којих се израђују штампарске форме;

– дефинише појам штампарске боје;

– опише основна својства штампарских боја;

– објасни улогу притиска у процесу штампања;

– наведе начине остваривања притиска;

– објасни основне карактеристике и обележја:

• високе штампе;

• равне штампе;

• дубоке штампе;

• пропусне штампе;

• дигиталне штампе.

– наведе карактеристичне производе:

• високе флексо-штампе;

• равне – офсет штампе;

• дубоке – бакро и тампон штампе;

• пропусне сито-штампе;

• дигиталне штампе.

– поступак штампања појам и подела;

– штампарска форма појам и врсте,

– материјали за израду штампарске форме;

– штампарске боје, појам, основна својства;

– притисак, улога и начин остваривања притиска;

– техника високе, равне, дубоке, пропусне и дигиталне штампе,

– флексографска штампа;

– офсет штампа;

– тампон штампа;

– сито штампа;

– дигитална штампа;

– карактеристични производи по техникама, тј. поступцима штампања.

Кључни појмови:

НАЗИВ ТЕМЕ: Поступци дораде на штампарским машинама

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам лакирања отиска;

– објасни улогу и значај лакирања отиска;

– разликује начине лакирања на штампарским машинама;

– објасни поступке лакирања целе површине и спот лакирање;

– објасни поступке извођења:

• нумерисања;

• утискивања;

• перфорисања;

• изрезивања на штампарској машини.

– лакирање;

– нумерисање;

– утискивање;

– перфорисање;

– изрезивање.

Кључни појмови:

Лакирање, нумерисање, утискивање, перфорисање, изрезивање.

НАЗИВ ТЕМЕ: Ротације

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам ротације;

– наведе поделу ротација;

– наведе главне делове ротација;

– објасни технике сечења и савијања на ротационој машини;

– објасни уређај за контролу рада ротације;

– објасни начин управљања радом ротације преко управљачког пулта;

– опише мере заштите од буке.

– подела ротација;

– грађа ротација;

– уздужно и попречно сечење;

– попречно и уздужно савијање;

– контролни уређаји;

– управљачки пулт;

– заштита од буке.

Кључни појмови:

уздужно и попречно сечење, попречно и уздужно савијање, контролни уређаји, управљачки пулт, бука.

НАЗИВ ТЕМЕ: Машине за дигиталну штампу

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни добијање отиска принципом електрофотографије;

– објасни добијање отиска принципом инк-џет штампе,

– објасни добијање отиска принципом термографије;

– објасни добијање отиска принципом јонографије;

– опише својства боје за дигиталну штампу;

– опише својства подлоге за дигиталну штампу;

– објасни принцип штампања платних картица, здравствених картица, картица за попуст или друго.

– принцип електрофотографије;

– принцип штампања млазом боје (инк-џет);

– принцип термографије;

– принцип јонографије;

– боје за дигиталну штампу;

– подлоге за дигиталну штампу.

Кључни појмови:

електрофотографија, инк-џет, термографија, јонографија, боје и подлоге за дигиталну штампу.

НАЗИВ ТЕМЕ: Контрола одштампаног отиска

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни принцип рада уређаја за контролу одштампаног отиска:

• дензитометар;

• спектрофотометар;

• колориметар.

– на примеру одштампаног отиска зна да измери следеће параметре:

• оптичку густину боје;

• спектралну рефлексију;

• сиви баланс;

• преклапање боја;

• CIE L*a*b* на отиску.

– уређаји за контролу отиска:

• дензитометар;

• спектрофотометар;

• колориметар.

– параметри мерења на отиску:

• оптичка густина боје;

• спектрална рефлексија;

• сиви баланс;

• преклапање боја;

• CIE L*a*b*

Кључни појмови:

дензитометар, спектрофотометар, колориметар, оптичка густина, спектрачна рефлексија, сиви баланс, преклапање боја, CIE L*a*b*

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе и место реализације: Технологија штампе је предмет који се изучава у трећој години, два часа недељно кроз теоријску наставу, у учионици или специјализованој учионици. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује двочас теоријске наставе.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из предмета Основи графичке технике, Технологије графичке дораде и Основе технологије графичке припреме као и из практичне наставе. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.

Овај предмет је стручног карактера. Примарни циљ је да ученици стекну солидну теоријску основу. Полазна основа у конципирању програма технологија штампе је била да ови садржаји обухвате целовит и општи поглед на све факторе који одређују карактеристике штампе као и процесе графичке дораде који се могу обавити на штампарским машинама.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима.

Планирати одлазак у графичка предузећа, било у оквиру наставних радних субота, било у оквиру школске струечне екскурзије, где ће се ученици, у аутентичном амбијенту, упознати с технолошком линијом, што ће допринети употпуњавању стечених знања.

У оквиру модула Поступак штампања ученици треба да знају да објасне појам штампања и поделе; појам и поделу штампарских форми; да наведу материјале од којих се израђују штампарске форме; да дефинишу појам штампарске боје, да опишу основна својства штампарских боја, да знају да објасне улогу притиска у процесу штампања; да знају да наведу начине остваривања притиска; да објасне основне карактеристике техника штампе и обележја; и да знају да наведу карактеристичне производе по техникама штампе.

У оквиру модула Поступци дораде на штампарским машинама ученици треба да знају да објасне појам лакирања отиска; да објасне улогу и значај лакирања отиска; да раазликују начине лакирања на штампарским машинама; да знају да објасне поступке лакирања целе површине и спот лакирање; да објасне како се изводи нумерисање, утискивање, перфорисање, изрезивање на штампарској машини.

У оквиру модула Ротације ученици треба да знају да дефинишу појам ротације; да знају да наведу главне делове ротација; да објасне уређај за контролу рада ротације; да објасне начин на који се управља радом ротације преко управљачког пулта и да знају да опишу мере заштите од буке.

У оквиру модула Машине за дигиталну штампу ученици треба да знају да објасне добијање отиска принципом електрофотографије; инк-џет штампе; термографије; јонографије; ученици треба да опишу својства боје за дигиталну штампу; својства подлоге за дигиталну штампу; да знају да објасне принцип штампања платних картица, здравствених картица; картица за попуст и друго.

У оквиру модула Контрола одштампаног отиска ученици ће треба да знају да објасне принцип рада уређаја за контролу одштампаног отиска и да знају да измере одговарајуће параметре на примеру готовог, одштампаног отиска.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати пројектне задатке, по пет у трећем разреду. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Предлог тема самосталних вежби за трећи разред је следећи:

1. Приказ поступака штампе по фазама;

2. Презентација поступака дораде на штампарским машинама;

3. Приказ принципа ротационе штампе;

4. Презентација машина за дигиталну штампу:

5. Презентација контроле одштампаног отиска.

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

Назив изборног програма:: Визуелне комуникације

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	-	60	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним појмовима визуелних комуникација

– Оспособљавање ученика за разумевање и примену визуелних порука

– Оспособљавање ученика за самосталну израду главне поруке у визуелној комуникацији

– Повећање ефикасности употребе визуелних порука у комуникацији.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Визуелне комуникације		8
2	Облици визуелне комуникације		16
3	Основе визуелне поруке и врсте слика које се користе у сврху визуелне комуникације		14
4	Визуелна перцепција		12
5	Заштитни знак у визуелној комуникацији		10

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Визуелне комуникације

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– направи избор одговарајуће поруке као основни део визуелне комуникације

– креира поруке које се преносе и истичу графичким дизајном;

– направи разлику између доброг и лошег дизајна у визуелној комуникацији кроз интернет обликовање.

– Појам и улога визуелне комуникације

– Графички дизајн као алат визуелне комуникације

– Креирање главне поруке

– Последице лошег графичког дизајна на визуелну комуникацију

Кључни појмови: визуелна комуникација, графички дизајн, главна порука.

НАЗИВ ТЕМЕ: Облици визуелне комуникације

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира главну поруку као пример визуелне комуникације;

– примени фотографију у сврху визуелне комуникације;

– примени филм у сврху визуелне комуникације

– креира веб страницу за дати бренд

– презентује друштвено одговорне поруке као део визуелне комуникације;

– Електронска израда главне поруке као облик визуелне комуникације

– Фотографија и филм као основни делови рекламе за дати бренд

– Креирање симбола

– Креирање заштитног знака

– Илустрације као симбол или заштитни знак датог бренда

– Израда веб странице

– Друштвена одговорност у визуелној комуникацији

Кључни појмови: реклама, филм, илустрација, фотографија, друштвена одговорност.

НАЗИВ ТЕМЕ: Основе визуелне поруке и врсте слика које се користе у сврху визуелне комуникације

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира визуелну поруку уз разумевање потреба публике;

– презентује визуелне поруке и њене намере;

– употреби различите слике у графичком дизајну за креирање главне поруке;

– истражује потребе публике;

– креира нова решења визуелних порука;

– Креирање главне визуелне поруке

– Сврха и намера поруке

– Разумевање потреба публике

– Креирање слике у графичком дизајну као сврха поруке

– Врсте слика (симболи, иконе, индекси)

– Употреба различитих слика (симболи, иконе, индекси, …) у визуелној комуникацији

Кључни појмови. главна порука, симболи, иконе, индекси.

НАЗИВ ТЕМЕ: Визуелна перцепција

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– примени визуелну перцепцију у комуникацији;

– примени обрађену фотографију за усмеравање визуелне поруке;

– примени елементе графичког дизајна за усмеравање визуелне поруке;

– примени гешталт принципе у креирању визуелне поруке;

– креира главну поруку користећи елементе графичког дизајна;

– презентује визуелну поруку.

– Визуелна перцепција – дефиниција и начин функционисања

– Употреба фотографија ради усмеравања читања садржаја

– Употреба осталих елемената графичког дизајна ради усмеравања садржаја

– Гешталт принципи у употреби усмеравања читања визуелног садражаја

Кључни појмови: визуелна перцепција, фотографија, гешталт принципи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Заштитни знак у визуелној комуникацији

ИСХОДИ

По завршетку теме, ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– креира заштитни знак предузећа користећи одговарајуће знаке и симболе;

– презентује заштитни знак предузећа

– дизајнира главну премису која представља предузеће;

– презентује предузеће помоћу заштитног знака и главне премисе

– Симболи и њихова значења у различитим културама

– Знак и његово значење

– Анализа предузећа и дефинисањe главних премиса за његово представљање

– Процес креирања знака у контексту креирања препознатљиве визуелне поруке

– Утицај знака на остале видове визуелне комуникације

Кључни појмови: симболи, знакови, визуелна порука.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: настава се реализује у 4. разреду кроз 2 часа недељно у блоку, као вежбе

Место реализације: рачунарски кабинети опремљеним одговарајућим софтвером за графички дизајн (Adobe paket)

Подела одељења у групе: одељење се дели у 2 групе.

Препоруке за планирање наставе:

Сваку наставну тему почети упознавањем са неопходним теоријским шињеницама и њиховим објашњењем. Након дефиниције основног појма и објашњења услова примене, потребно је дати неопходне смернице за рад са одеђеним правилима.

Како је овај предмет везан за графички дизајн, подразумева се да су ученици раније упознати са дизајном кроз предмет Обликовање графичких производа. Да би се бавили креирањем основне поруке, потребно је да се упознају са значењем визуелним комуникација, њиховом сврхом и поделом, као и основама графичког дизајна.

Препоруке за остваривање наставе:

1. Визуелне комуникације – појам и улога

Потребно је дефинисати појам визуелних комуникација, као и улогу у друштву. Такође, објаснити улогу графичког дизајна као основног алата у креирању визуелних комуникација. Објаснити разлику између добре и лоше визуелне комуникације.

Након теоријског увода, прелази се на рад на рачунару – показивање и објашњење основног алата графичког дизајна, показивање разлике између добре и лоше поруке кроз примере

2. Облици визелне комуникације

Дати одређене смернице у стварању главне поруке. Објаснити друштвену одговорнст кроз примере различитих порука. Објаснити и показати улогу филма, фотографије и илустрације у креирању поруке за визуелну комуникацију. Након објашњења и упутстава дати ученику задатак са јасним захтевом за креирање поруке.

Дати основне смернице о улози и креирању веб странице. Истаћи друштвену одговорност кроз креирање основне поруке и веб странице.

Након теоријских основа и упутстава за креирање главне поруке, ученик треба да буде способан да самостално креира главну поруку примењујући фотографију, филм или илустрацију.

3. Основе визуелне поруке и врсте слика које се користе у сврху визуелне комуникације

На основу претходно стечених знања (у претходне две теме) ученик треба да буде способан да објасни свтху и намеру поруке кроз конкретан пример. Такође, потребно је да развије свест о истраживању публике ради креирања главне поруке. Након истраживања потреба публике, ученик треба да буде способан да напарави главну поруку са одређеном намером. Кроз креирање главне поруке могуће је користити одређене симболе, знаке и друге елементе ради јаснијег и прецизнијег истицања намере.

4. Визуелна перцепција – дефиниција и усмеравање

Прво је потребно дефинисати визуелну перцепцију и објаснити њен начин функционисања. Након теоријског увода, потребно је кроз конкретне примере показати и објаснити функционисање визуелне перцепције, као и улогу (дигиталне) фотографије у графичком дизајну. Такође, потребно је објаснити теоријски и кроз конкретне примере, гешталт принципе елементе дизајна за усмеравање читања садржаја.

Након датих инструкција и примера, потребно је да ученик самостално употреби елементе графичког дизајна и гешталт принципе у сврху бољег и лакшег читања и разумевања садржаја.

5. Заштитни знак у визелној комуникацији

Потребно је дефинисати улогу заштиног знака и употребу одређених симбола у визуелној комуникацији. Затим се теоријска знања примене кроз већ постојеће примере порука. Након тога, ученику се дају упутства за креирање сопствених знакова уз употребу одређених симбола.

Приликом креирања садржаја визуелне комуникације, ученик треба да научи да ослушкује публику, њене потребе и навике, као основ за главну поруку. Приликом креирања заштиног знака, главне поруке и целокупног садржаја, ученик треба да поштује стандарде и покаже друштвену одговорност, као и да води рачуна о заштити животне околине и безбедности на раду.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање се односи на:

– праћење ученика кроз његов рад на сваком појединачном задатку,

– односу према раду,

– креативност у раду,

– редовност,

– примени теоријских знања у решавању задатака.

Посебно се вреднује примена теориских знања и одређених принципа и стандарада код израде задтака, тј креирања поруке. Такође, прати се креативност у раду кроз употребу различитих алата, и остали елемената графичког дизајна. Након сваке обрађене теме, ученик се може оценити кроз два аспекта:

– примена теоријских знања,

– креативност у изради задатка.

На крају, ученик треба да буде способан да самостално започне креирање главне поруке – сагледавање потреба публике; креира главну поруку – примењујући одређене стандарде и принципе кроз графички дизајн; и на крају да пласира главну поруку.

Кроз праћење и формативно оцењивање свих ових елемената, формира се сумативна оцена на основу:

– примењује теоријска знања на конкретним задацима

– активност на часу

– израда задатка након сваке завршене теме

– креирање поруке на основу стеченог знања

– израда заштитног знака

Назив изборног програма: Фотографија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	-	60	-	-	60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

− Упознавање ученика са развојем фотографије од открића до данас;

− Упознавање ученика са различитим врстама камера и материјала и њиховом наменом;

− Оспособљавање ученика за руковање камером;

− Оспособљавање ученика за снимање једноставнијих фотографских задатака;

− Развијање систематичности, педантности и уредности у раду;

− Развијање естетских критеријума.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1.	Развој фотографије, камере, оптике и фотографских материјала		8
2.	Фотоaпарати, објективи, дигиталне фотоапарати и фотографисање		14
3.	Фотографски студио и расвета		8
4.	Фотографисање према конкретном задатку		14
5.	Манипулација и примена дигиталне фотографије у графичкој производањи		16

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Развој фотографије, камере, оптике и фотографских материјала

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне чињенице о открићу фотографије;

– наведе етапе развоја камере;

– опише црно-бели фотоматеријал и фото материјал у боји;

– наведе етапе у ликовном развоју фотографије;

– изради камеру обскуру.

– Ниепс, Дагер и Талбот;

– Камера обскура, развој камера и оптике;

– Развој фотоматеријала (црно бели и у боји);

– Фотографска ликовност XIX и XX века.

Кључни појмови: Ниепс, Дагер, Талбот, камера обскура, фотоматеријали, оптика.

НАЗИВ МОДУЛА: Фотографске камере, објективи, дигиталне фоторапарати и фотографисање

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни конструкцију камера;

– примени различите врсте објектива према конкретном фотографском задатку;

– одреди експонометријске вредности за конкретан задатак;

– разликује утицај експонометријских вредности на фотографију;

– рукује камерама малог формата;

– одреди експонометријске вредности помоћу светломера у камери;

– уоштрава и кадрира камером малог формата;

– опише начин руковања дигиталном камером;

– рукује дигиталном камером;

– уоштрава и кадрира дигиталном камером.

– Главни делови фотоапарата (тело и објектив);

– Фотографисање упоребом различитих врста објектива;

– Експонометријске вредности (Ф број, експозиција, ISO број);

– Утицај експонометријских вредности на фотографију;

– Руковање камерама малог формата;

– Одређивање експонометријских вредности помоћу светломера у камери;

– Уоштравање и кадрирање камером малог фотмата;

– Дигитална камера, функције, менији;

– Снимање дигиталном камером;

– Уоштравање и кадрирање дигиталном камером.

Кључни појмови: објектив, Ф број, експозиција, ISO број, светломер, кадрирање, уоштравање, снимање дигиталном и камера малог формата.

НАЗИВ МОДУЛА: Фотографски студио и расвета

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише карактеристике студија;

– разликује врсте расвете у фотографском студију;

– примени континуирано и тренутно светло приликом фотографисања у студију:

– објасни предности и недостатке континуиране и тренутне светлости проликом фотографисања у студију;

– користи приликом фотогафисања прибор за усмеравање и распршавање светла мењајући карактер светла;

– користи приликом фотографисања прибор за контролу сенки.

– Карактеристике фотографског студија;

– Расвета у фотографском студију;

– Фотографисање са континуираним светлом у фотографском студију;

– Фотографисање са тренутним светлом у фотографском студију;

– Предности и недостаци употребе континуираног и тренутног светла ;

– Прибор за контролу карактера светла, усмеравање и распршавање;

– Прибор за контролу сенки.

Кључни појмови: фотографски студио, расвета, контрола светла и сенки.

НАЗИВ МОДУЛА: Фотографисање према конкретном задатку

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– фотографише амбалажу;

– фотографише ситне предмете;

– фотографише прехрамбене производе;

– фотографише за плакат.

– Фотографисање амбалаже;

– Реклама фотографија за потребе каталога;

– Фотографија прехрамбених производа;

– Фотографија за плакат;

Кључни појмови: фотографија, амбалажа, каталог, плакат

НАЗИВ МОДУЛА: Манипулација и примена дигиталне фотографије у графичкој производањи

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни техничко технолошке особине дигиталне фотографије;

– обради фотографију једноставним алатима у софтверу;

– објасни формате фотографија;

– разликује утицај формата на квалитет фотографије;

– опише израду отисака у различитим техникама дигиталне штампе;

– објасни фотографске захтеве према конкретном пројекту;

– наведе специфичне фотографске потребе различитих графичких

медија;

– анализира на који се начин одређују технички захтеви према

конкретном пројекту.

– Технолошке особине дигиталне фотографије;

– Трансфери и обрада снимака на рачунару;

– Дигитални формати фотографије;

– Утицај дигиталног формата на квалитет фотогарфије;

– Отискивање дигиталне слике са рачунара.

– Појава фотографије у штампи, кратка историја и преглед развоја;

– Фотографија у новинама;

– Фотографија на амбалажи;

– Фотографија у масовним графичким комуникацијама, плакат, болборд.

Кључни појмови: дигитална фотографија,штампање дигиталне фотографије, фотографија у графичкој производњи.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе и место реализације: Фотографија је предмет који се изучава у четвртој години, два часа недељно кроз вежбе, у учионици или специјализованој учионици или кабинету за фотографију. Препорука у организацији наставе је по недељама реализује двочас вежби.

Препоруке за планирање наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Програм овог предмета омогућава ученицима да стекну основна знања о техници рада аналогних и дигиталних фотоапарата, употреби различитих објектива приликом фотографисања, о врстама различитих светлосних извора као и опреми која се користи у студију приликом фотографисања. Основним начинима обраде и манипулације на дигиталним фотографијама применом софтвера.

Стечена знања треба да послуже ученицима да га примене на конкретним једноставним фотографским задацима приликом фотографисања у студију или приликом фотографисања битних догађаја у школи као што су Школска слава Свети Сава, Дан школе и други.

Препоруке за остваривање наставе:

Циљ модула Развој фотографије, камере, оптике и фотографских материјала да ученици науче како је настала прва трајна фотографија, развој фотогарфије и како се прави камера обскура од кутије или просторије да би на тај начин успели да схвате наједноставнији начин настанка односно пројекције слике у фотоапарату и улогу сочива у објективима.

Циљ модула Фотографске камере, објективи, дигитални фоторапарати и фотографисање је да ученици стекну знање о деловима аналогног и дигиталног фотоапарата, примени различитих врста објектива, подешавању експонометријских вредности на камери, начину кадрирања и врсти уоштравања да би све наведено могли да примењују приликом фотографисања једноставнијих фотографских задатака.

Ученицима треба демонстрирати на фотографском апарату подешавање експонометријских вредности. Након демонтрације са ученицима треба анализирати утицај сваке екпонометријске вредности на фотографију.

Циљ модула модула Фотографски студио и расвета је оспособљавање ученика да примењује стечено знање о врстама расвете у студију и начину промене карактера извора светлости прилком фотографања једноставнијих фотографских задатака на наредним часовима.

Ученицима треба демонстрирати утицај континуираног и тренутног светла на фотографију. Након демонтрације са ученицима треба анализирати ефекте које светлосни извор има на фотографију.

Циљ модула Фотографисање према конкретном задатку је примена стеченог знања из претходних модула за самостално фотографисање на задане теме, амабалажу, ситне предмете, прехрамбене производе. Након фотографисања на одређену тему (ситни предмети, амбалажа, прехрамбени ппоизводи) организовати један час на којем ће се сваки ученик презентовати своје фотографије те са остатком одељења дискутовати о њима.

У оквиру модула Манипулација и примена дигиталне фотографије у графичкој производањи ученицима треба демонстрирати:

– начин трансфера фотографије са меморијске картице на рачунар,

– обраде фотографије ( тон, боја, контраст, светлина),

– резање фотогарфије на жељену величину,

– пребацивање фотогрaфије из RGB боје у CMYK боје.

Приказати одштампану исту фотографију у различитим форматима и анализирати одшатампане фотографије те им указати на предности и недостатке сваког формата.

Циљ овог модула је да ученик примењујући предзнање из технологије графичке припреме као и знање са часова фотографије и амбалаже самостално направи један плакат (у софтверу по свом избору) за производ по свом избору, а на плакату треба да се нађе барем једна фотографија коју је он самостално фотографисао и обрадио, направио графичку припрему за штампу плаката и на крају одштампао. Уколико у школи постоји могућност треба организовати изложбу добрих плаката који су настали у овом модулу.

Садржаје једног модула није неопходно увек остваривати у целости па затим прелазити на други модул. Избор метода и облика рада за сваки модул одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално- илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима уз што чешћу примену конкртетних уређаја нпр. фотографске камере; светлосних извора, рачунара. У случају да школа нема све напоменуте уређаје и опрему потребно је да нађе едукативне садржаје на интернету који описују рад напоменутих уређаја како би што сликовитије приказао ученицима све наведено. Ученици који имају своје фотоапарате требају да иг доносе на ове часове како би на њима вежбали и у свакодневном животу приликом фотографисања применили стечено знање из овог предмета.

У оквиру сваког модула, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Упутити ученике да посете изложбе фотографија.

Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из Физике, Основи графичке технике, Основе технологије графичке припреме, Графичког обликовање, Графичке амбалаже. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима као што су амбалажа.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати пројектне задатке, по шест у четвртом разреду. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

је следећи:

1. Приказ фотографске камере – презентација или израда плаката;

2. Презентација камере обскуре од собе

3. Избора објектива према конкретном задатку презентација или израда плаката

4. Експонометријских вредности презентација или израда плаката ;

5. Презентација фотографија на амбалажи;

6. Функције и менија на дигиталној камери – презентација или израда плаката

За реализацију пројектног задатка ученици користе знања стечена у оквиру предмета основе технологије графичке припреме, графичко обликовање и амбалаже. Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно:

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуација пројекта.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

– пројектни рад

– активност на часу

– домаћи задатак

– фотографије на задату тему

– рад на обради фотографија

– плакат

Листа изборних програма према програму образовног профила

Рб	Листа изборних програма	РАЗРЕД
Рб	Листа изборних програма	I	II	III	IV
Стручни програми
1.	Екотоксикологија			2
2.	Циркуларна еконмија			2
3.	Обновљиви извори енергије			2
4.	Загађивање и заштита ваздуха				2
5.	Загађивање и заштита вода				2
6.	Загађивање и заштита тла				2

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова	УКУПНО часова
Час одељењског старешине	70	70	70	64	274
Додатни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Допунски рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120
Припремни рад*	до 30	до 30	до 30	до 30	до 120

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Екскурзија	до 3 дана	до 5 дана	до 5 наставних дана	до 5 наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе	2 часа недељно
Други страни језик	2 часа недељно
Други предмети*	1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго)	30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге)	15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе	2 радна дана

* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени планом наставе и учења других образовних профила истог или другог подручја рада, плановима наставе и учења гимназије, или по програмима који су раније објављени.

Остваривање плана и програма наставе и учења

	I РАЗРЕД часова	II РАЗРЕД часова	III РАЗРЕД часова	IV РАЗРЕД часова
Разредно часовна настава	35	35	32	32
Менторски рад (настава у блоку, пракса)	2	2	2	2
Обавезне ваннаставне активности	2	2	2	2
Матурски испит				3
Укупно радних недеља	39	39	39	39

Подела одељења у групе

разред	предмет	годишњи фонд часова			број ученика у групи – до	Помоћни наставник
разред	предмет	вежбе	практична настава	настава у блоку	број ученика у групи – до	Помоћни наставник
I	Управљање отпадом	70		60	15	НЕ
II	Управљање отпадом	70		60	15	НЕ
	Органска хемија	70			15	ДА
	Познавање материјала	140			15	НЕ
III	Управљање отпадом	210		60	15	НЕ
III	Уређаји и опрема за рециклажу	70			15	НЕ
IV	Управљање отпадом	192		60	15	НЕ
	Аутоматска контрола процеса	64			15	НЕ
	Предузетништво	64			15	НЕ
	Биолошка обрада отпада	64			15	НЕ

Подела одељења у групе за реализацију по дуалном моделу образовања

разред	предмет	годишњи фонд часова				број ученика у групи – до	Помоћни наставник
разред	предмет	вежбе	практична настава	учење кроз рад	настава у блоку	број ученика у групи – до	Помоћни наставник
I	Управљање отпадом	70			60	15	НЕ
II	Управљање отпадом			70	60	5	НЕ
	Органска хемија	70				15	ДА
	Познавање материјала			140		5	НЕ
III	Управљање отпадом			210	60	5	НЕ
III	Уређаји и опрема за рециклажу	70				15	НЕ
IV	Управљање отпадом			192	60	5	НЕ
	Аутоматска контрола процеса	64				15	НЕ
	Предузетништво	64				15	НЕ
	Биолошка обрада отпада	64				15	НЕ

Назив предмета: Општа и неорганска хемија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о дисперзним системима;

– Упознавање ученика са значајем елемената и једињења у животу, применом у индустријској пракси и њиховим утицајем на животну средину;

– Развијање позитивних ставова ученика према заштити животне средине и очувању људског здравља;

– Упознавање ученика са хемијским својствима/садржајем произведеног отпада.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Основни појмови у хемији	35	-	-	-
2	Својства неорганских супстанци	25	-	-	-
3	Утицај хемијских супстанци на здравље и животну средину	10	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови у хемији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише структуру, својства и промене супстанци хемијским симболима, формулама и једначинама;

– прикаже електронску конфигурацију атома и јона;

– прикаже Луисовим формуламa једињења и јоне;

– објасни утицај хемијских веза на својства супстанци и њихов значај за живи свет;

– класификује дисперзне системе према величини честица;

– наведе примере примене дисперзних система у свакодневном животу;

– прикаже хемијске формуле/називе најважнијих једињења које се користе у свакодневном животу и струци;

– изведе стехиометријски прорачун на основу познатих података у циљу планирања експеримента;

– објасни рН вредност киселе, неутралне и базне средине;

– објасни поступак испитивања киселинско-базних својстава водених раствора помоћу различитих индикатора и помоћу pH-метра;

– прикаже на различите начине (моларна, процентна, молски удео) израчунату концентрацију раствора;

– опише енергетске промене при хемијским реакцијама;

– објасни утицај температуре и концентрације на брзину хемијских реакција у индустрији, струци и свакодневном животу;

– објасни Ле Шатељеов принцип на примерима;

– објасни својства електролита (њихов значај у свакодневном животу и струци);

– објасни оксидоредукционе реакције на примерима из свакодневног живота и струке;

– прикаже реакцију оксидоредукције помићу хемијске једначине пратећи електрохемијски низ елемената;

– идентификује оксидационо и редукционо средставо;

– Појам и врсте супстанци и њихово приказивање хемијским симболима, формулама и једначинама;

– Грађа атома, атомски и масени број и релативна атомска и молекулска маса;

– Изградња електронског омотача атома и електронска конфигурација атома;

– Периодни систем елемената и периодична својства елемената;

– Хемијске везе (јонска, ковалентна, водонична и метална);

– Дисперзни системи;

– Растворљивост и израчунавања на основу растворљивости супстанце;

– Хемијска израчунавања (количина супстанце, моларна маса и концентрација и масени удео);

– Киселине (подела, номенклатура, добијање и својства);

– Базе (подела, номенклатура, добијање и својства);

– Соли (подела, номенклатура, добијање и својства);

– Енергетске промене при хемијским реакцијама (егзотермне и ендотермне реакције);

– Брзина хемијске реакције и фактори који утичу на брзину хемијске реакције;

– Хемијска равнотежа и Ле Шатељеов принцип;

– Оксидо-редукциони процеси и електрохемијски низ елемената;

– Хемијски извори електричне енергије (примарни и секундарни);

– Процес електролизе и корозија;

– Јонски производ воде и рН вредност раствора (индикатори);

– Електролитичка дисоцијација.

Кључни појмови: смеша, атом, електронска конфигурација, хемијске везе, рН, стехиометрија, хемијске реакције, извори електричне струје.

НАЗИВ ТЕМЕ: Својства неорганских супстанци

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује физичка и хемијска својства метала, неметала и металоида;

– повезује својства и положај елемента у Периодном систему;

– објасни општа својства, значај и примену метала d-блока, као и њихових најважнијих једињења;

– напише називе комплексних једињења;

– објасни структуру, својства и значај комплексних једињења;

– објасни карактеристична својства водоника, кисеоника;

– објасни карактеристична својства угљеника, азота, фосфора, сумпора;

– објасни карактеристична својства хлора, јода и њихових важнијих једињења;

– повеже својства елемената са налажењем у неживој и живој природи, њиховим значајем и применом;

– објасни пролазну и непролазну тврдоћу воде;

– објасни поступке за спречавање појаве киселих киша и ефекта стаклене баште;

– објасни састав земљишта;

– објасни значај и примену вештачких ђубрива;

– објасни утицај прекомерног и неадекватног коришћења вештачких ђубрива на животну средину (еутрофикација);

– објасни утицај пестицида на животну средину;

– критички размотри употребу неорганских супстанци, њихов утицај на здравље људи и животну средину.

– Периодичне промене својстава метала у Периодном систему;

– Налажење метала, неметала и њихових једињења у природи;

– Физичка и хемијска својства метала s- и p-блока и њихова примена у свакодневном животу и струци;

– Комплекси;

– Тврдоћа воде;

– Киселе кише. Ефекат стаклене баште;

– Састав земљишта;

– Примена вештачка ђубрива и њихов утицај на животну средину.

– Примена пестицида.

Кључни појмови: периодни систем, киселе кише, вештачка ђубрива, еутрофикација.

НАЗИВ ТЕМЕ: Утицај хемијских супстанци на здравље и животну средину

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни утицај загађујућих супстанци добијених из фосилних горива у индустријским процесима;

– објасни мере предострожности у раду са неорганским супстанцама које улазе у састав комерцијалних производа;

– објасни начине складиштења и одлагања супстанци и амбалаже сагласно принципима Зелене хемије и одрживог развоја;

– објасни концепт циркуларне економије;

– критички размотри употребу различитих хемикалија у процесу рециклаже и њихов утицај на здравље људи и животну средину.

– Супстанце које загађују животну средину;

– Правилно руковање супстанцама и комерцијалним производима;

– Основни принципи зелене хемије и одрживог развоја;

– Концепт циркуларне економије.

Кључни појмови: заштита животне средине, управљање отпадом, рециклажа, зелена хемија. циркуларна економија.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм наставе и учења оријентисан на исходе даје наставнику већу слободу у осмишљавању и планирању наставе и учења. При планирању наставе и учења важно је имати у виду да се исходи разликују по потребном времену за њихово постизање. Предложени број часова за обраду тема је оријентациони. Зависно од других предмета у наставном плану образовног профила за које је потребно предзнање из хемије, предзнања ученика и компетенција које је потребно да развију током средњошколског образовања, наставник одлучује о потребном броју часова за сваку тему. Теме које се у наредним разредима уче у оквиру посебног предмета (на пример, органска хемија, биохемија), могу се обрадити током мањег броја часова у односу на предложени број, а више времена се може посветити другим темама у програму.

1. Основни појмови у хемији

Стечено знање из основне школе о хетерогеним и хомогеним смешама ученици проширују новим појмовима о суспензијама, емулзијама, колоидима и правим растворима. Објашњавају значај и примену дисперзних система у свакодневном животу и струци, и повезују колигативна својства раствора с применом у свакодневном животу. Примењују методе за раздвајање састојака смеша из свакодневног живота и струке, и пречишћавају супстанце. Према потребама у свакодневном животу и струци изражавају квантитативни састав раствора, изводе потребна израчунавања и припремају растворе одређеног састава.

Ученици пишу називе и формуле најзначајнијих киселина, база и соли, а знање о саставу и својствима ових једињења базирају на посматрању демонстрационих огледа и извођењу лабораторијских вежби. У објашњавaњу шта су киселине и базе, ученици примењују знање теорије електролитичке дисоцијације и протолитичке теорије. На основу степена дисоцијације разликују јаке и слабе киселине и базе. Примењују јонски производ воде у израчунавању концентрације H+ и OH- јона, као и pH и pОH вредности водених раствора. Стечено знање примењују на примерима из свакодневног живота и струке (киселинско-базна својстава комерцијалних производа која се примењују за уклањање каменца, одмашћивање рерни, чишћење сливника). На тај начин утврђују повезаност својстава киселина и база с практичном применом ових једињења.

Објашњавају да брзина хемијске реакције представља промену концентрације реактаната или производа у јединици времена, факторе који утичу на брзину реакције и како се то практично примењује у свакодневном животу, индустријској производњи и изабраној струци. Објашњавају успостављање хемијске равнотеже у затвореном систему у коме се одвија хемијска реакција и пишу израз за константу равнотеже.

2. Неорганске супстанце у природи и пракси

Ученици описују различите алотропске модификације сумпора, фосфора, угљеника и кисеоника. Објашњавају физичка и хемијска својства неметала и њихових најважнијих једињења која се практично примењују у свакодневном животу и струци. Такође, објашњавају својства силицијума и његових једињења, и наводе примену у различитим областима.

Кроз тему ученици критички разматрају утицаје неорганских супстанци на животну средину, примену и значај вештачких ђубрива у пољопривредној производњи, али и проблеме у животној средини изазване њиховом прекомерном и неадекватном употребом (нпр. „цветање” воде). Такође, услед прекомерне и несавесне употребе пестицида може доћи до загађења животне средине, контаминације воде и земљишта, те се пестициди могу наћи у ланцу исхране и угрозити здравље људи и животиња. Поред тога, потребно је обратити посебну пажњу на различите групе пестицида: хербициди, фунгициди, инсектициди са којима се долази у непосредни контакт, и значај поштовања каренци за живи свет. На крају обраде теме, на примерима разматраних једињења у теми, ученици систематизују знања о карактеристичним својствима оксида, киселина, хидроксида и соли.

3. Утицај супстанци на здравље и животну средину

На основу стеченог знања у претходним темама ученици би требало да уоче да неорганске и органске супстанце доспевањем у животну средину могу да изазову промене, мањег или већег интензитета, као и да почетна промена може покренути серију других промена. Они би требало да познају загађујуће неорганске и органске супстанце које могу нарушити квалитет животне средине и здравље људи.

Ученици би требало да анализирају узроке, ефекте, ризике и последице примене одређених хемијских технологија и неорганских супстанци на здравље људи, загађивање и очување животне средине, економију, као и остале домене људског живота и рада. Потребно је да уваже значај раздвајања отпада и рециклаже одређених материјала (хартија, стакло, пластика).

У оквиру теме ученици разматрају мере које се могу предузети у циљу спречавања загађивања ваздуха, воде и земљишта. Упознају основе зелене технологије која нуди иновативна решења у циљу замене класичних решења третирања отпада на крају производног процеса, као и значај чистије производње за очување животне средине и одрживи развој.

Током учења градива из неорганске хемије у првом разреду потребно је да ученици сазнају које од изучаваних супстанци могу бити загађујуће за ваздух, воду и земљиште, и какав је њихов утицај на екосистем. Ученици би требало да развијају одговоран однос према очувању животне средине, да се придржавају ознака опасности, упозорења и обавештења при употреби и складиштењу производа с којима долазе у контакт код куће, у школи или с којима ће бити у контакту на будућем радном месту (средства за дезинфекцију, вештачка ђубрива, пестициди, инсектициди…….). Они би требало да примене стечено знање из хемије, и да описују својства и промене загађујућих супстанци када из извора загађења доспеју у животну средину, као и предлоге и мере које се могу предузети у циљу спречавања загађивања ваздуха, воде и земљишта, односно заштите животне средине и здравља људи.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Назив предмета: Екологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70			-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са појмовима екологије, животне средине, екосистема и биосфере;

– Упознавање ученика са различитим облицима загађивања животне средине;

– Упознавање ученика са мерама заштите животне средине;

– Упознавање ученика са последицама неодговорног понашања, од личног до глобалног ниовоа;

– Оспособљавање ученика за активно учествовање у иницијативама и акцијама усмереним на еколошко управљање отпадом и промовисање циркуларне економије.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Основни појмови из екологије	10	-	-	-
2	Природни ресурси	25	-	-	-
3	Загађење и заштита животне средине	23	-	-	-
4	Еколошка култура	12	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основни појмови из екологије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам екологија;

– опише структуру екосистема;

– објасни процесе који се одигравају у екосистему на примерима из непосредног окружења;

– анализира међусобне односе организама у ланцима исхране;

– наведе узроке нестајања биљних и животињских врста на територији Републике Србије;

– објасни значај биодиверзитета за опстанак живота на земљи.

– опише структуру биосфере.

– Дефиниција, предмет истраживања и значај екологије;

– Структура екосистема;

– Процеси у екосистему;

– Биодиверзитет;

– Биосфера као јединствени еколошки систем земље;

Кључни појмови: екосистем, биодиверзитет, биосфера, животна средина.

НАЗИВ ТЕМЕ: Природни ресурси

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе примере обновљивих и необновљивих природних ресурса из непосредног окружења;

– наведе заштићена природна и јавна добра из непосредног окружења;

– наведе заштићена подручја на територији Републике Србије;

– наведе изворе загађења животне средине;

– анализира врсте загађења животне средине из непосредног окружења;

– објасни последице загађења животне средине;

– објасни појам ”карбонски отисак”;

– наведе последице глобалних климатских промена;

– испољи позитиван став према заштити угрожених животињских и биљних врста;

– објасни значење појмова одрживи развој и циркуларна економија;

– наведе примере енергетске ефикасности из окружења;

– опише утицај на здравље људи и животну средину:

• употребе различитих хемикалија,

• буке,

• зрачења.

– Природни ресурси:

• обновљиви и необновљиви,

• геолошки, хидролошки и биолошки;

– Природна и јавна добра у Републици Србији (заштићена подручја);

– Извори загађења животне средине;

– Последице загађења животне средине и карбонски отисак;

– Глобалне промене у животној средини;

– Појмови одрживи развој и циркуларна економија;

– Енергетска ефикасност;

– Граничне вредности нивоа буке и зрачења;

– Граничне вредности емисија загађујућих материја у ваздух, воду и земљиште.

Кључни појмови: природни ресурси, заштићена подручја, извори загађења животне средине, одрживи развој, циркуларна економија, карбонски отисак, угрожене врсте.

НАЗИВ ТЕМЕ: Загађење и заштита животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај заштите животне средине;

– наведе превентивне мере за заштиту животне средине;

– објасни појмове загађење и токсикологија;

– опише примере загађивања:

• ваздуха,

• воде,

• земљишта,

• хране, и

• животне средине од буке и радиоактивног зрачења;

– опише примере заштите:

• ваздуха,

• воде,

• земљишта,

• хране, и

• животне средине од буке и радиоактивног зрачења;

– наведе примере мера заштите при употреби постројења, уређаја, машина, транспортних средстава и апарата који проузрокују буку;

– објасни значај примене мера за спречавање угрожавања животне средине и здравља људи од дејства зрачења (јонизујућих и нејонизујућих).

– Заштита животне средине;

– Превентивне мере за заштиту животне средине;

– Загађење и токсикологија;

– Загађивање и заштита:

• ваздуха,

• воде,

• земљишта,

• хране, и

• животне средине од буке и радиоактивног зрачења;

– Мере заштите животне средине од опасних материја (промет материја, хемијски удеси).

– Процена утицаја пројеката из непосредног окружења на животну средину (примери рециклажних центара, депонија и сл.);

– Систем управљања заштитом животне средине.

Кључни појмови: загађење, токсикологија, бука, радиоактивно зрачење, мере заштите.

НАЗИВ ТЕМЕ: Еколошка култура

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај одржавања личне хигијене, хигијене животнног и радног простора;

– објасни поступак разврставања отпада у домаћинству;

– наведе примере адитива опасних по људско здравље;

– објасни значај употребе производа у складу са декларацијом и упутством у циљу очувања сопственог здравља и заштите животне средине;

– објасни значај употребе биоразградиве амбалаже;

– објасни утицај на људско здравље:

• стреса,

• буке,

• психоактивних супстанци,

• брзе хране, и

• физичке активности.

– Хигијена животног и радног простора;

– Разврставање отпада у домаћинству;

– Организација прикупљања секундарних сировина за рециклажу;

– Потрошачка култура;

– Утицај генетски модификоване хране;

– Утицај савременог стила живота на људско здравље.

Кључни појмови: генетски модификована храна (ГМО), хигијена, разврставање отпада, животна средина, здравље.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици или специјализованој учионици.

У оквиру сваке теме ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција. Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

1. Основни појмови екологије

Циљ теме Основни појмови екологије упознавање ученика са појмовима екологије, животне средине, екосистема и биосфере. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове екологија, животна средина, екосистем и биосфера. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик објасни процесе који се одигравају у екосистему и анализира међусобне односе организама у ланцима исхране.

Стечено знање о основним појмовима екологије значајно је за примену у другим темама где се анализирају извори загађења животне средине, последице загађења и заштита животне средине.

2. Природни ресурси

Циљ теме Природни ресурси је упознавање ученика са природним ресурсима, изворима њиховог загађења и последицама загађења животне средине. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе изворе, последице загађења животне средине, као и елементе одрживог развоја. На нивоу анализе ученик треба да на основу знања о изворима и последицама загађења животне средине наведе узроке нестајања биљних и животињских врста на територији Републике Србије.

Стечено знање о животној средини, загађењу и одрживом развоју значајно је за примену у другим темама где се анализирају основни појмови о заштити животне средине и управљању отпадом. Део програма који се односи на животну средину, загађење и одрживи развој је у корелацији са предметима Општа и неорганска хемија, Органска хемија, где су ученици упознали одређена својства материја, као и Одрживи развој, где се детаљније упознају са природним ресурсима.

3. Загађење и заштита животне средине

Циљ теме Загађење и заштита животне средине је упознавање ученика са мерама заштите животне средине. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе мере заштите животне средине. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о мерама заштите животне средине, опише последице неправилног поступања са отпадом у свом непосредном окружењу и опише начине чувања животне средине из угла појединца.

4. Еколошка култура

Циљ теме Еколошка култура је упознавање ученика са последицама неодговорног понашања, од личног до глобалног ниовоа и мерама заштите здравља људи и животне средине. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе последице неодговорног понашања, као и позитивне примере који су у складу са очувањем здравља људи и животне средине. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о последицама неодговорног понашања опише утицај стреса, буке, психоактивних супстанци, брзе хране и физичке активности на здравље човека.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање рада на пројекту, оцењивање доприноса ученика у групном раду, портфолио ученика, оцењивање есеја, специфичних комуникацијских и радних вештина, тестови знања. Оцењивање ученика из стручних предмета у првом разреду има и мотивациону димензију и треба да стимулативно делује на развој позитивног односа ученика према струци за коју се школује, према наставницима и осталим ученицима у одељењу и школи, као и да јасно укаже на уважавање личног ангажовања сваког појединца у корист општег добра (очување природних ресурса, смањивање загађења и сл.).

Формативно оцењивање:

Ученицима током часова постављати задатке који ће проверити њихово разумевање тема. То могу бити питања за дискусију или реферати и есеји или презентације. Пратити ниво ангажовања ученика током дискусија за време часа, учешћа у групном раду, односу ученика према раду, израде реферата итд. Пратити квалитет презентација које ученици припреме о одређеним темама, као и њихове способности да јасно комуницирају и аргументују своје идеје.

Препоручује се вредновање свих активности ученика, а посебно ангажовање у активностима којима се промовише заштита животне средине у школи и локалној зајеници. Наставници могу вредновати време које ученици проводе у таквим активностима, резултате који су остварени, улогу коју су ученици имали у реализацији активности (организатори, учесници…). Вредновање се може извршити по основу извештаја у писаној форми (и електронској), различитих видова објава са друштвених мрежа или из средстава јавног информисања (када се јасно наводе активности ученика поименце или у групи која се може идентификовати – одељење школе и сл.), а ученици могу доставити и фотографије, видео записе и друге материјале. Наставник или група наставника може организовати и рад секције, подржати рад ученичке задруге или предузећа која се баве активностима у области заштите животне средине, а сви материјали које наставници прикупе кроз процес вредносвања могу се користити у сврху промоције школе и наставних и ваннаставних активности ученика, наставника и других партнера који подржавају друштвено одговоран рад на овом пољу.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује. Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације, реферати и есеји.

Сумативно оцењивање:

Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– рад у групи,

– презентације,

– ученички радови,

Назив предмета: Управљање отпадом

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	105	70		60	235
II	105	70		60	235
III	105	210		60	375
IV	128	192		60	380

1Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

РАЗРЕД	НАСТАВА					УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Учење кроз рад	Настава у блоку / Учење кроз рад	УКУПНО
I	105	70			60	235
II	105			70	60	235
III	105			210	60	375
IV	128			192	60	380

2Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада – учење кроз рад обухвата вежбе и наставу у блоку у другом, трећем и четвртом разреду

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са врстама и својствима отпада;

– Упознавање ученика са хијерархијом у управљању отпадом и принципима циркуларне економије;

– Развијање свести ученика о потреби рециклаже материјала;

– Упознавање ученика са поступцима рециклаже металних, органских и неметалних материјала;

– Оспособљавање ученика да разликују начине разврставања отпада;

– Упознавање ученика са технолошким процесима у погонима за рециклажу;

– Упознавање ученика са системима стандарда и стандардизацијом у областима управљања отпадом и заштите животне средине;

– Упознавање ученика са факторима који одређују квалитет полуфабриката и фабриката из процеса обраде отпада;

– Развијање аналитичког приступа ученика у поступцима рециклаже различитих индустријских производа;

– Оспособљавање ученика да стечена знања прошире и примене на нове материјале и рециклажне технологије;

– Оспособљавање ученика за примену одговарајућих поступака припреме сировина и рециклаже;

– Оспособљавање ученика за израчунавање искоришћења издвојених материјала и економску процену исплативости поступка рециклаже;

– Упознавање ученика са различитим методама термичког третмана отпада и карактеристикама тих процеса;

– Развијање способности ученика за учествовање у анализама утицаја термичког третмана отпада на животну средину;

– Оспособљавање ученика за учешће у управљачким процесима у постројењима за сагоревање отпада;

– Упознавање ученика са технологијом санитарног депоновања и пратећим појавама на депонијама;

– Оспособљавање ученика за примену мера заштите вода и тла на депонијама;

– Оспособљавање ученика за правилно одлагање различитих врста отпада на депонијама и складиштима;

– Оспособљавање ученика за учествовање у процесима контроле параметара битних за безбедно одлагање различитих врста отпада;

– Развијање свести код ученика о значају процеса имплементације стандарда ISO 14001 у циљу унапређења еколошких перформанси, испуњења законских обавеза и достизања еколошких циљева у систему управљања отпадом;

– Развијање свести ученика о безбедности на раду и мерама заштите у постројењима за сагоревање отпада и депоновање.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1	Својства и класификација отпада	42	28	-	-
2	Функционални елементи система управљања отпадом	39	26	-	-
3	Увод у рециклажу	24	16	-	-
4	Испитивање својстава секундарних сировина	-	-	-	60

Разред: други

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В/УКР	ПН	Б/УКР
1	Рециклажа метала и легура	54	36	-	-
2	Рециклажа органских полимерних материјала	30	20	-	-
3	Рециклажа неорганских материјала	21	14	-	-
4	Припрема материјала за рециклажу	-	-	-	60

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В/УКР	ПН	Б/УКР
1	Стандарди и стандардизација у области управљања отпадом	9	18	-	-
2	Рециклажни циклус комуналног отпада	18	36	-	-
3	Рециклажа индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка	21	42	-	-
4	Рециклажа амбалаже	12	24	-	-
5	Рециклажа електричне и електронске опреме	21	42	-	-
6	Рециклажа транспортних средстава	24	48	-	-
7	Рециклажа	-	-	-	60

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В/ УКР	ПН	Б/ УКР
1	Основе термичког третмана отпада	20	30	-	-
2	Постројења за сагоревање отпада	40	60	-	-
3	Санитарно одлагање отпада	68	102	-	-
4	Термички третман отпада	-	-	-	30
5	Депоновање отпада	-	-	-	30

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ МОДУЛА: Својства и класификација отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам отпада;

– опише занимања за која се школује;

– наведе поделу отпада према: месту настанка, карактеру настајања, опасности по људско здравље, агрегатном стању, врсти отпада, групи производа;

– објасни поделе отпада (на органску и неорганску фракцију; на сагориви и несагориви отпад; на мокри и суви отпад; на материјални, енергетски и контролисани отпад);

– објасни здравствено-еколошке, еколошке, количинске, економске и друштвене проблеме везане за отпад;

– наведе својства различитих типова отпада;

– дефинише специфичну тежину;

– објасни утицај фактора који утичу на промену густине отпада;

– објасни капацитет апсорпције отпада;

– објасни расподелу отпада по величини компоненти и значај доступности/тачности података о величини компоненти отпада;

– опише начине за одређивање величине компоненти отпада;

– наведе хемијски састав отпада;

– наведе параметре који се одређују при испитивању могућности коришћења отпада у циљу добијања енергије;

– дефинише топлотну моћ компоненти отпада;

– објасни процес испаравања одређених компоненти отпада;

– објасни методе за одређивање биоразградљивости органских компоненти отпада;

– објасни појаву непријатних мириса;

– објасни намену и садржај каталога отпада;

– дефинише најважније изразе из законске регулативе везане за управљање отпадом;

– објасни поступак одређивања индексног броја одређеног отпада;

– наведе мере заштите при раду у хемијској лабораторији или специјализованој учионици;

– наведе мере заштите при раду са различитим отпадним материјалима;

– Опише карактеристике радног места, радног окружења и услове неопходне за рад;

– Демонстрира комуникацију са надређенима и колегама;

– креира шеме искоришћавања и збрињавања отпада;

– одреди средњу густину мешаног чврстог отпада рачунским путем;

– одреди влажност чврстог отпада рачунским путем;

– одреди величину компоненти отпада и расподелу по величини;

– израчуна топлотну моћ чврстог отпада;

– одреди испарљивост компоненти чврстог отпада;

– одреди удео биоразградљиве фракције органских компоненти отпада;

– класификује отпад према листи отпада;

– примени лексикон отпада у поступку класификације;

– одреди индексни број комуналног отпада;

– разврста отпад на основу црвене, зелене и окер листе;

– води документацију о класификованом отпаду на основу листи отпада.

Теорија:

– Појам и подела отпада;

– Проблеми везани за чврст отпад (здравствено-еколошки, еколошки, количински, економски и друштвени);

– Подела отпадних материјала према различитим критеријумима;

– Физичка, хемијска и биолошка својства различитих врста отпада;

– Специфична тежина отпада;

– Садржај влаге и капацитет апсорпције отпада;

– Гранулација отпада;

– Хемијски састав компоненти отпада;

– Топлотна моћ отпада;

– Испарљивост компоненти отпада;

– Биоразградљивост органских компоненти отпада;

– Настајање мириса услед процеса разградње отпада;

– Каталог отпада;

– Дефиниције и објашњења одређених израза из законске регулативе (генератор отпада, био отпад, држалац отпада);

– Одређивање индексног броја отпада;

– Индексни бројеви комуналног отпада;

– Лексикон отпада;

– Црвена листа, Окер листа, Зелена листа.

Вежбе:

– Мере заштите при раду у хемијској лабораторији или специјализованој учионици;

– Мере заштите при раду са различитим отпадним материјалима;

– Осмишљавање шеме искоришћавања и збрињавања отпада;

– Одређивање средње густине мешаног отпада;

– Одређивање влажности чврстог отпада;

– Одређивање величине компонената отпада и расподеле компонената отпада по величини;

– Одређивање топлотне моћи чврстог отпада;

– Одређивање испарљивости компоненти чврстог отпада;

– Одређивање удела биоразградљиве фракције органских компоненти отпада;

– Класификација отпада према својствима – разрађивање листе отпада; Одређивање категорије отпада на основу црвене, зелене и окер листе;

– Вођење документације о класификованом отпаду.

Кључни појмови: врсте отпада, својства отпада, класификација отпада, генератор отпада.

НАЗИВ МОДУЛА: Функционални елементи система управљања отпадом

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише процес настајања отпада у привреди;

– објасни значај количине отпада у систему управљања отпадом;

– опише начине праћења количине чврстог отпада;

– објасни факторе који утичу на брзину настајања отпада;

– наведе начине за редукцију количине насталог отпада на извору;

– наведе фазе процеса транспорта отпада;

– објасни параметре који утичу на учесталост сакупљања отпада;

– објасни улогу рециклажног дворишта и постројења за рециклажу;

– објасни појам сепарације отпада;

– упореди предности и недостатке примарне сепарације отпада;

– упореди предности и недостатке секундарне сепарације отпада;

– наведе системе за секундарну сепарацију отпада;

– објасни методе секундарне сепарације (ваздушна, магнетна, инерцијална, индукциона и оптичка сепарација);

– дефинише појам хијерархије управљања отпадом;

– наведе опције поступања са отпадом у складу са редоследом приоритета управљања отпадом;

– дефинише појмове поновна употреба отпада, рециклажа, компостирање, спаљивање и депоновање отпада;

– израчуна брзину настајања отпада за дате податке применом анализе оптерећења;

– израчуна брзину настајања отпада за дате податке применом анализе материјалног биланса;

– прикаже резултате примарне сепарације отпада из домаћинства;

– шематски прикаже резултате примене различитих метода класификације отпада;

– анализира шему функционалних елемената система за управљање отпадом;

– одреди третман из хијерархије отпада који је најпогоднији за одређену врсту отпада;

– анализира крајње продукте третирања отпада приликом рециклаже, компостирања, спаљивања и депоновања.

Теорија:

– Настајање отпада у привреди;

– Количина отпада;

– Праћење количине чврстог отпада;

– Брзина настајања отпада;

– Фактори који утичу на брзину настајања отпада;

– Утицај редукције насталог отпада на извору и рециклирања на брзину настајања отпада;

– Транспорт отпада;

– Рециклажна дворишта и постројења за рециклажу;

– Примарна сепарација чврстог отпада;

– Секундарна сепарација чврстог отпада;

– Системи за секундарну сепарацију отпада;

– Учесталост сакупљања отпада;

– Хијерархија управљања отпадом;

– Поновна употреба отпада, рециклажа и компостирање;

– Спаљивање и депоновање отпада.

Вежбе:

– Процена брзине настајања отпада за стамбену област применом анализе оптерећења;

– Процена брзине настајања отпада анализом материјалног биланса; Примарна сепарација отпада – одређивање састава стамбеног отпада;

– Демонстрација секундарне сепарације отпада;

– Шематски приказ резултата примењене методе сепарације отпада;

– Одређивање најпогоднијег начина третмана отпада на основу стања и врсте отпада.

Кључни појмови: настајање отпада, сепарација отпада, хијерархија управљања отпадом.

НАЗИВ МОДУЛА: Увод у рециклажу

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам и процес рециклаже чврстог отпада;

– објасни економско-еколошке предности рециклаже;

– разликује системе прикупљања рециклабилног отпада: добровољни, контејнерски, улични, систем депозита (кауције) за боце и систем у коме се користе аутомати за пријем амбалаже;

– разликује рециклажне симболе (рециклирајуће, рециклирано, зелена тачка);

– објасни систем означавања и ток прераде:

• папира,

• стакла,

• пластике,

• гвожђа и белог лима,

• алуминијума;

– објасни локалну и глобалну ситуацију у области рециклаже;

– разврста компоненте отпада према идентификационим кодовима;

– предложи начине примарне селекције отпада;

– израчуна масени удео рециклабилних компонената у укупној количини отпада;

– прорачуна смањење укупне количине отпада који се депонује на годишњем нивоу услед рециклаже појединих компоненти отпада;

– шематски прикаже начин рециклаже:

– папира,

– стакла,

– пластике,

– челика,

– алуминијума.

Теорија:

– Предности рециклаже;

– Системи прикупљања рециклабилног отпада;

– Симболи за рециклажу;

– Рециклабилни материјали (папир, стакло, пластика, алуминијум, и челик);

– Отпадни папир – систем означавања и ток прераде;

– Отпадно стакло – систем означавања и ток прераде;

– Отпадна пластика – систем означавања и ток прераде;

– Отпад од гвожђа и белог лима – систем означавања и ток прераде;

– Отпад од алуминијума – систем означавања и ток прераде;

– Локална и глобална ситуација у области рециклаже.

Вежбе:

– Идентификација компонената отпада;

– Израчунавање масеног удела рециклабилних компонената отпада; Шематско приказивање начина рециклаже:

• папира,

• стакла,

• пластике,

• челика,

• алуминијума.

Кључни појмови: рециклажа, означавање материјала, предности рециклаже.

НАЗИВ МОДУЛА: Испитивање својстава секундарних сировина

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише технолошке целине рециклажног центра;

– одреди влажност узорка отпада рачунским путем;

– одреди топлотну моћ отпада рачунским путем;

– одреди индексни број отпада;

– израчуна масу узорка отпада рачунским путем;

– израчуна брзину настајања отпада рачунским путем;

– објасни начине поновне употребе отпада;

– спроведе акцију сакупљања рециклабилног отпада у оквиру школе.

Настава у блоку:

– Рециклажни центар;

– Одређивање влажности узорка;

– Одређивање топлотне моћи узорка;

– Одређивање индексног броја одређених врсти отпада;

– Одређивање масе узорака рачунским путем;

– Израчунавање брзине настајања отпада;

– Поновна употреба секундарних сировина из домаћинства;

Кључни појмови: Својства отпада, топлотна моћ отпада, влажност отпада, брзина настајања отпада, рециклажа.

Разред: други

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа метала и легура

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни економску оправданост и идентификује мотиве рециклаже металних материјала;

– објасни основне поступке добијања гвожђа и челика;

– наведе материјале за добијање гвожђа и челика;

– наведе руде железа;

– објасни рад високе пећи за добијање сировог гвожђа;

– разликује делове високе пећи;

– разликује врсте гвожђа;

– објасни поступке добијања челика;

– шематски прикаже кисеонични конвертор;

– објасни различите поделе челика;

– разликује производни од амортизационог отпада гвожђа и челика;

– наведе поступке добијања бакра и легура бакра;

– објасни поступак пирометалуршког и хидрометалуршког добијања бакра;

– разликује отпад бакра и његових легура по врстама;

– наведе основне поступке добијања алуминијума и легура алуминијума;

– објасни Бајеров поступак;

– објасни синтер поступак производње глинице;

– разликује отпад алуминијума и његових легура по врстама;

– наведе поступке добијања олова и легура олова;

– објасни класификацију легура олова по саставу;

– наведе правилан поступак рециклаже олова и његових легура;

– наведе поступке добијања племенитих метала (злато, сребро, платина);

– објасни класификацију племенитих метала и њихових легура по саставу;

– објасни сепарацију отпада племенитих и осталих метала и њихових легура од осталог отпада;

– објасни поступке рециклаже племенитих метала и њихових легура;

– примени мере заштите на раду при рециклажи метала;

– сачини извештај о рударској и металуршкој припреми руде за добијање гвожђа и челика;

– класификује отпад који настаје при добијању гвожђа и челика према квалитету;

– сачини извештај о рециклажи отпада екстрактивне металургије гвожђа и челика;

– сачини извештај о рециклажи амортизационог отпада гвожђа и челика;

– класификује отпад који настаје при добијању бакра и његових легура;

– сачини извештај о рециклажи отпада екстрактивне металургије бакра и његових легура;

– сачини извештај о рециклажи амортизационог отпада бакра и његових легура;

– класификује отпад који настаје при добијању алуминијума и његових легура;

– сачини извештај о рециклажи отпада екстрактивне металургије алуминијума и његових легура;

– сачини извештај о рециклажи амортизационог отпада алуминијума и његових легура;

– класификује отпад који настаје при добијању олова и његових легура;

– сачини извештај о рециклажи отпада екстрактивне металургије олова и његових легура;

– сачини извештај о рециклажи амортизационог отпада олова и његових легура;

– наведе врсте отпада из којих се рециклажом добијају племенити метали.

Теорија:

– Мотиви и економска оправданост рециклаже металних материјала;

– Основи добијања гвожђа и челика;

– Руде железа;

– Рад високе пећи за добијање сировог гвожђа;

– Врсте гвожђа;

– Добијање челика у кисеоничном конвертору и електропећима;

– Подела челика;

– Производни и амортизациони отпад гвожђа и челика;

– Основи добијања бакра и легура бакра;

– Пирометалургија и хидрометалургија бакра;

– Раздвајање легура бакра по саставу;

– Основи добијања алуминијума и легура алуминијума;

– Производња глинице – Бајеров поступак;

– Синтер поступак производње глинице;

– Раздвајање легура алуминијума по саставу;

– Основи добијања олова и легура олова;

– Раздвајање легура олова по саставу;

– Рециклажа амортизационог отпада олова и легура олова;

– Основи добијања племенитих метала;

– Раздвајање племенитих метала по саставу,

– Рециклажа процесног и амортизационог отпада племенитих метала и њихових легура.

Вежбе:

– Мере заштите на раду при рециклажи метала и легура;

– Извештавање о рударској и металуршкој припреми руде за добијање гвожђа и челика;

– Класификовање отпада који потичу од добијања гвожђа и челика и одређивање њиховог квалитета;

– Извештавање о рециклажи отпада екстрактивне металургије гвожђа и челика;

– Извештавање о рециклажи амортизационог отпада гвожђа и челика; Класификовање отпада који потичу од добијања бакра и његових легура;

– Извештавање о рециклажи отпада насталог у екстрактивној и прерађивачкој металургији бакра;

– Извештавање о рециклажи амортизационог отпада бакра и легура бакра;

– Класификовање отпада који потичу од добијања алуминијума и његових легура;

– Извештавање о рециклажи отпада насталог у екстрактивној и прерађивачкој металургији алуминијума;

– Извештавање о рециклажи амортизационог отпада алуминијума и легура алуминијума;

– Класификовање отпада који потичу од добијања олова и легура олова; Извештавање о рециклажи отпада у ливницама и у екстрактивној металургији олова и легура олова;

– Извештавање о рециклажи производног отпада олова и легура олова; Прикупљање отпада са садржајем племенитих метала;

– Извештавање о рециклажи отпада који настаје у прерађивачкој металургији племенитих и осталих метала и њихових легура.

Кључни појмови: добијање и рециклажа гвожђа и челика, добијање и рециклажа алуминијума, добијање и рециклажа бакра, добијање и рециклажа олова, добијање и рециклажа племенитих метала.

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа органских полимерних материјала

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни поступке добијања папира;

– објасни искоришћење отпадног папира као секундарне сировине;

– објасни поступке рециклаже папира;

– опише основне поступке добијања гуме;

– објасни процес сакупљања отпада гума при њиховом добијању и преради;

– објасни искоришћење отпадне гуме као секундарне сировине;

– опише поступке рециклаже гуме;

– опише основне поступке добијања пластичних маса;

– објасни искоришћење отпадних пластичних маса као секундарне сировине;

– објасни поступке рециклаже пластичних маса;

– опише поступке добијања асфалта и битумена;

– објасни искоришћење отпадног асфалта и битумена као секундарне сировине;

– опише поступке рециклаже асфалта и битумена;

– опише процес сепарације отпада текстилних материјала од осталог отпада;

– примени мере заштите на раду при рециклажи органских полимера;

– рециклира отпадни папир;

– сачини извештај о рециклажи производног и амортизационог отпада гуме;

– сачини извештај о рециклажи производног и амортизационог отпада пластичних маса;

– сачини извештај о рециклажи производног и амортизационог отпада од битумена и асфалта;

– сачини извештај о рециклажи производног и амортизационог отпада текстилних материјала.

Теорија:

– Основи добијања папира;

– Коришћење папира као секундарне сировине;

– Поступци рециклаже папира;

– Основе добијања и врсте синтетичких гума;

– Коришћење гуме као секундарне сировине;

– Поступци рециклаже гуме;

– Основи добијања пластичних маса;

– Коришћење пластичних маса као секундарне сировине;

– Поступци рециклаже пластичних маса;

– Основи добијања асфалта и битумена;

– Коришћење асфалта и битумена као секундарне сировине;

– Поступци рециклаже асфалта и битумена;

– Поступци сепарације отпадних текстилних материјала.

Вежбе:

– Рециклажа отпадног папира;

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада гуме;

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада гуме;

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада пластичних маса;

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада пластичних маса;

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од битумена и асфалта;

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од битумена и асфалта;

– Извештавање о рециклажи текстилних материјала.

Кључни појмови: добијање и рециклажа папира, добијање и рециклажа гуме, добијање и рециклажа пластике, рециклажа текстилних материјала

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа неорганских материјала

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује сировине у производњи керамике;

– опише поступак припреме сировина и керамичке масе;

– објасни поступак обликовања, сушења и печења керамичких производа;

– објасни поступке рециклаже керамике;

– разликује сировине у производњи стакла;

– опише поступак припреме сировина и топљења стаклене масе;

– објасни поступак обликовања стакла, одгревања предмета од стакла и накнадне обраде;

– објасни поступке рециклаже стакла;

– дефинише основне поступке добијања грађевинских материјала;

– објасни поступке рециклаже грађевинских материјала;

– примени мере заштите на раду при рециклажи неорганских материјала;

– сачини извештај о рециклажи производног и амортизационог отпада од керамике;

– сачини извештај о рециклажи производног и амортизационог отпада од стакла;

– сачини извештај о рециклажи производног и амортизационог отпада од грађевинског материјала.

Теорија:

– Сировине у производњи керамике;

– Обликовање, сушење и печење керамичких производа;

– Поступци рециклаже керамике;

– Сировине у производњи стакла;

– Добијање стакла;

– Употреба стакла као секундарне сировине;

– Поступци рециклаже стакла;

– Основи добијања грађевинских материјала;

– Поступци рециклаже грађевинских материјала.

Вежбе:

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од керамике;

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од керамике;

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од стакла;

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од стакла;

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од грађевинског материјала;

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од грађевинског материјала.

Кључни појмови: добијање и рециклажа стакла, добијање и рециклажа керамике, добијање и рециклажа грађевинских материјала.

НАЗИВ МОДУЛА: Припрема материјала за рециклажу

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– сачини извештај о организацији рада рециклажног дворишта;

– одреди карактеристике металних материјала и материјала добијених синтеровањем;

– разликује квалитет металних материјала и материјала добијених синтеровањем;

– сачини извештај о поступцима за добијање, прераду и рециклажу металних материјала;

– разликује поступке разврставања, складиштења и рециклаже отпада металних материјала;

– сачини извештај о поступку лабораторијске анализе у којима се врше испитивање металних и неметалних материјала;

– одреди карактеристике органских материјала и њихову погодност за рециклажу;

– анализира методе разврставања органских материјала од осталог отпада;

– одреди карактеристике неорганских материјала и њихову погодност за рециклажу;

– анализира методе разврставања неорганских материјала од осталог отпада;

– разликује поступке добијања, разврставања, складиштења и рециклаже отпада неметалних материјала;

– спроводи одговарајуће техничко-технолошке мере заштите на раду.

Настава у блоку:

– Обилазак рециклажног дворишта;

– Одређивање основних карактеристика металних материјала на бази гвожђа, обојених метала, материјала добијених синтеровањем и њихова погодност за рециклажу;

– Раздвајање различитих врсти метала помоћу доступних метода сепарације;

– Обилазак погона за добијање, прераду и рециклажу метала и легура; Обилазак лабораторија у којима се врше испитивање металних и неметалних материјала;

– Одређивање основних карактеристика органских материјала и њихова погодност за рециклажу;

– Раздвајање различитих врсти органских материјала помоћу доступних метода сепарације;

– Одређивање основних карактеристика неорганских материјала и њихова погодност за рециклажу;

– Раздвајање различитих врсти неорганских материјала помоћу доступних метода сепарације;

– Обилазак погона за добијање, прераду и рециклажу неметалних материјала.

Кључни појмови: карактеристике метала и неметала, лабораторија за испитивање материјала, прерада метала и неметала.

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА: Стандарди и стандардизација у области управљања отпадом

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе класе карактеристика квалитета (физичке, чулне, карактеристике понашања, временске, ергономске, функционалне);

– објасни критеријуме за дефинисање квалитета (субјективни, критеријуми засновани на захтевима корисника, на бази вредности, технички критеријуми);

– наведе факторе који одређују или утичу на квалитет коначног производа;

– објасни значење стандарда и стандардизације;

– разликује ознаке националних, међународних и европских стандарда;

– наведе основне критеријуме квалитета пословања из међународних и националних стандарда квалитета пословања у системима ISO и SRPS;

– објасни значај имплементације међународних и националних стандарда квалитета у пословима управљања отпадом;

– наведе прописе у вези са управљањем отпадом;

– објасни важност сталног праћења прописа и нових технологија;

– одреди квалитет улазне сировине за рециклажу у складу са стандардима;

– примени стандарде ISO 14001, SRPS ISO 9001, SRPS ISO 14001;

– упореди карактеристике нових производа са важећом регулативом.

Теорија

– Појам, дефиниција, знак и развој квалитета;

– Карактеристике квалитета производа;

– Критеријуми за дефинисање квалитета;

– Појам стандарда и стандардизације;

– Национални, међународни и европски стандарди;

– Међународни стандард квалитета пословања, ISO 9001, ISO 9001:2015;

– Национални стандарди квалитета у области управљања отпадом;

– Важећи прописи и нове технологије.

Вежбе

– Читање ознака квалитета;

– Примена система ISO стандарда;

– Примена регулативе у развоју нових технологија;

Кључни појмови: квалитет, знак квалитета, стандард, стандардизација.

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажни циклус комуналног отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни типове комуналног отпада према месту настанка;

– наведе материјале који се налазе у комуналном чврстом отпаду;

– разликује материјале у комуналном чврстом отпаду који се могу поново искористити или рециклирати;

– опише нежељене реакције приликом мешања некомпатибилних компоненти отпада;

– наведе поступке за редукцију запремине комуналног чврстог отпада;

– објасни физичке (сепарацију компонената, механичку редукцију запремине, редукцију величине механичким средствима) поступке за редукцију запремине комуналног чврстог отпада;

– објасни хемијске поступке за редукцију запремине комуналног чврстог отпада;

– објасни физичко-хемијске поступке за редукцију запремине комуналног чврстог отпада;

– објасни биолошке (аеробно компостирање и анаеробна дигестија) поступке за редукцију запремине комуналног чврстог отпада;

– разликује поступке за деструкцију комуналног чврстог отпада;

– наведе поступке за обраду комуналног отпада;

– изабере поступак разврставања (сортирања) комуналног отпада у зависности од састава и карактеристика комуналног отпада;

– објасни поступак обраде несортираног комуналног отпада за добијање влакнастих материјала;

– објасни поступке за раздвајање материјала за рециклажу и за производњу енергетских горива из комуналног отпада;

– наведе предности третмана комуналног отпада у односу на одлагање комуналног отпада;

– примени мере опреза и заштите на раду при рециклажи комуналног отпада;

– одреди морфолошки састав и удео појединих компонената у комуналном чврстом отпаду;

– одреди међузависност удела појединих компоненти у комуналном чврстом отпаду и степена развијености подручја са ког долази, географске локације и годишњег доба;

– анализира шематски приказ разврставања (сортирања) комуналног отпада по поступку RNJTH – Aachen;

– шематски прикаже поступак обраде комуналног отпада:

• Бабков (Babcock),

• Флeкт (Fläkt),

• Краус–Маф (Krauss – Maffei);

– сачини извештај о функционалности постројења за обраду комуналног отпада у домену своје надлежности:

• Бабков (Babcock),

• Флeкт (Fläkt),

• Краус–Маф (Krauss – Maffei).

Теорија

– Типови и састав комуналног чврстог отпада;

– Класификација материјала у чврстом комуналном отпаду;

– Рециклабилни материјала комуналног отпада;

– Нежељене реакције приликом мешања некомпатибилних отпада;

– Редукција запремине комуналног чврстог отпада (физички, хемијски, физичко-хемијски и биолошки третман);

– Деструкција комуналног чврстог отпада (термичка, стабилизација и солидификација, комбиновани третман отпада);

– Разврставање (сортирање) мешавине корисних компоненти из комуналног отпада;

– Поступци за обраду комуналног отпада;

– Обрада несортираног комуналног отпада за добијање влакнастих материјала;

– Обрада несортираног комуналног отпада за добијање секундарних енергетских горива;

– Предности третмана комуналног отпада.

Вежбе

– Мере заштите на раду при рециклажи комуналног отпада;

– Одређивање морфолошког сасатава комуналног отпада;

– Разврставање (сортирање) комуналног отпада по поступку RNJTH – Aachen;

– Бабков (Babcock) поступак обраде комуналног отпада;

– Обрада комуналног отпада по поступку фирме Флeкт (Fläkt);

– Обрада комуналног отпада по поступку фирме Краус–Маф (Krauss – Maffei);

Кључни појмови: комунални отпад, рециклажа комуналног отпада.

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа индустријске опреме, металуршке шљаке и грађевинског материјала

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише материјале који се користе за израду различите индустријске опреме;

– објасни методе раздвајања и класирања материјала коришћеног у изради различите индустријске опреме;

– анализира поступке за рециклажу различитих врста индустријске опреме;

– опише употребу ватросталних материјала у индустријској опреми;

– опише поступке за рециклажу ватросталних материјала из индустријске опреме;

– наведе материјале који се користе за израду песка (ливачког, ватросталног, грађевинског...);

– анализира третмане песка у поступцима за регенерацију;

– разликује врсте металуршких шљака;

– објасни поступке за рециклажу металуршких шљака у зависности од њиховог хемијског састава;

– разликује материјале који се користе за израду грађевинских објеката;

– наведе опрему која се користи за рециклажу грађевинског отпада;

– опише методе раздвајања и класирања грађевинског отпада;

– објасни поступке за рециклажу различитих врста грађевинског отпада;

– објасни различите врсте рециклата (од цигле, бетона, асфалта);

– примени мере опреза и заштите на раду при рециклажи индустријске опреме, ватросталних материја,шљаке и грађевинских објеката;

– класификује материјале:

• у индустријској опреми (котлови, измењивачи топлоте, катализатори, конвејери, траке),

• у ватросталном материјалу,

• у металуршкој шљаци,

• у грађевинском отпаду;

– изабере поступак рециклаже:

• индустријске опреме (котлови, измењивачи топлоте, катализатори, конвејери, траке),

• ватросталних материјала,

• металуршке шљаке,

• грађевинског отпада;

– израчуна искоришћење појединих материјала при рециклажи:

• индустријске опреме (котлови, измењивачи топлоте, катализатори, конвејери, траке),

• ватросталних материјала,

• металуршке шљаке,

• грађевинског отпада;

– одреди економску и еколошку оправданост рециклаже индустријске опреме, металуршке шљаке и грађевинског материјала.

Теорија:

– Материјали за израду индустријске опреме (котлови, измењивачи топлоте, катализатори, конвејери, траке, итд.);

– Методе раздвајања, класирања и рециклаже материјали за израду индустријске опреме;

– Ватростални материјали у индустријској опреми и њихова рециклажа;

– Материјали за израду песка (ливачког, ватросталног, грађевинског...);

– Регенерација песка (ливачког, ватросталног, грађевинског итд.);

– Врсте металуршких шљака и њихова рециклажа;

– Материјали за израду грађевинских објеката;

– Опрема за рециклажу грађевинског отпада;

– Рециклати у грађевинарству.

Вежбе:

– Мере заштите на раду при рециклажи индустријске опреме, ватросталних материја и шљаке;

– Приказивање рециклажног тока материјала и примена методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи индустријске опреме (котлова, измењивача топлоте, катализатора, конвејера, трака);

– Приказивање рециклажног тока ватросталних материјала у индустријској опреми и примена методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи ватросталних материјала;

– Приказивање рециклажног тока металуршке шљаке и примена методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи металуршке шљаке;

– Мере заштите на раду при рециклажи грађевинских објеката;

– Приказивање рециклажног тока грађевинског отпада и примена методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи грађевинског отпада;

– Приказивање рециклажног тока отпада при демолацији и изградњи путева и методе израчунавања искоришћења отпадног материјала при овим поступцима.

Кључни појмови: индустријскa опрема, ватростални материјали, металуршка шљака, грађевински отпад.

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа амбалаже

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује амбалажу према намени, облику и начину употребе;

– опише материјале који се користе за израду амбалаже;

– објасни значај амбалаже као секундарне сировине;

– опише поступке за рециклажу амбалаже у зависности од материјала од кога је направљена;

– примени мере опреза и заштите на раду при рециклажи амбалаже;

– идентификује материјале у амбалажном отпаду;

– класификује материјале из амбалажног отпада;

– примени одговарајући поступак рециклаже за различите врсте амбалажног отпада;

– израчуна искоришћење појединих материјала при рециклажи амбалаже;

– утврди економску и еколошку оправданост рециклаже амбалаже.

Теорија:

– Врсте амбалаже и њен значај;

– Материјали за израду амбалаже;

– Амбалажа као секундарна сировина;

– Поступци рециклаже различитих врста амбалаже.

Вежбе:

– Мере заштите на раду при рециклажи амбалаже;

– Идентификација материјала у амбалажном отпаду и раздвајање и класирање материјала из амбалажног отпада;

– Приказивање рециклажног тока амбалажног отпада (папирне, металне, пластичне, стаклене, дрвене);

– Методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи амбалажног материјала.

Кључни појмови: амбалажа, поступци рециклаже амбалаже, искоришћење материјала.

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа електричне и електронске опреме

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни разлику између елетричних и електронских уређаја;

– разликује делове беле технике;

– опише материјале у уређајима беле технике;

– анализира удео појединих материјала у различитим уређајима беле технике (метали, неметали, флуиди);

– објасни поступке демонтаже и припреме беле технике за рециклажу;

– објасни поступке за рециклажу уређаја беле технике;

– анализира поступке рециклаже расхладних течности;

– опише материјале у рачунарским компонентама и другој електронској опреми;

– анализира удео појединих материјала у различитој електронској опреми;

– дискутује о количини електронског отпада као последици наглог развоја технике и технологије;

– објасни поступке демонтаже и припреме појединих делова електронске опреме за рециклажу;

– анализира поступке рециклаже електронске опреме и рачунарских компоненти;

– анализира искоришћење материјала при рециклажи електронске опреме;

– примени мере опреза и заштите на раду при рециклажи електричне и електронске опреме;

– изабере рециклажни поступак у зависности од врсте отпада:

• уређаји беле технике,

• електронска опрема (мобилни телефон, телевизор, рачунар, лаптоп, таблет);

– класификује материјале у различитим уређајима беле технике;

– презентује поступак демонтаже различитих уређаја беле технике;

– раздвоји делове беле технике (резервни делови, отпад за рециклажу, расхладне течности...);

– издвоји расхладне течности на безбедан начин по човека и околину;

– израчуна количину издвојених материјала из уређаја беле технике;

– утврди економску оправданост рециклаже уређаја беле технике;

– класификује материјале у електронској опреми и рачунарским компонентама;

– представи поступак демонтаже електронске опреме и рачунарских компоненти у процесу рециклаже;

– анализира утицај електронског отпада на животну средину;

– шематски прикаже ток материјала при рециклажи електронске опреме и рачунарских компоненти;

– израчуна искоришћење појединих материјала електронске опреме и рачунарских компоненти;

– утврди економску и еколошку оправданост рециклаже електронске опреме и рачунарских компоненти.

Теорија:

– Појам и подела електричних и електронских уређаја;

– Уређаји беле технике и њихови делови;

– Материјали у белој техници;

– Демонтажа беле технике и резервни делови;

– Рециклажа беле технике;

– Врсте електронске опреме;

– Материјали у рачунарским компонентама и другој електронској опреми;

– Делови електронске опреме;

– Електронска опрема као отпад;

– Рециклажа појединих делова електронске опреме;

– Рециклажа компјутерских компоненти;

– Искоришћење материјала при рециклажи електронске опреме.

Вежбе:

– Мере заштите на раду при рециклажи електричне и електронске опреме;

– Демонтажа уређаја беле технике у поступку рециклаже;

– Класификација материјала из уређаја беле технике (опасни отпад, метални материјали, неметални материјали, расхладне течности);

– Избор одговарајућег поступка рециклаже уређаја беле технике и разврставање материјала из уређаја беле технике;

– Креирање шеме тока рециклаже за уређаје беле технике;

– Примена методе израчунавања искоришћења појединих материјала при рециклажи беле технике;

– Класификација материјала у електронској опреми (телевизори, мобилни телефони...) и рачунарским компонентама;

– Разврставање материјала из електронске опреме и рачунарских компоненти;

– Рециклажа електронског отпада;

– Креирање шеме тока рециклаже за електронску опрему;

– Примена методе израчунавања искоришћења појединих материјала при рециклажи електронске опреме.

Кључни појмови: електрични отпад, бела техника, електронски отпад, опасни материјали у електричним и електронском отпаду.

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа транспортних средстава

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује делове транспортних средстава;

– анализира удео појединих материјала у различитим транспортним средствима (метали, неметали, флуиди);

– објасни поступке припреме транспортних средстава за рециклажу;

– опише поступке рециклаже различитих транспортних средстава;

– анализира поступке рециклаже флуида у транспортним средствима (отпадног уља и течности из моторних возла);

– наведе делове батерија и акумулатора;

– опише материјале у батеријама и акумулаторима;

– објасни утицај искоришћених (отпадних) батерија и акумулатора на животну средину;

– објасни методе раздвајања и класирања отпада од батерија и акумулатора;

– анализира поступке складиштења и демонтаже батерија и акумулатора у складу са прописаним мерама заштите животне средине;

– опише поступке рециклаже батерија и акумулатора;

– наведе делове пнеуматика и материјале од којих су израђене;

– објасни методе за рециклажу пнеуматика;

– наведе материјале који се добијају од рециклаже пнеуматика и њихову примену;

– објасни значај репарације пнеуматика;

– примени мере опреза и заштите на раду при рециклажи етранспортних средстава;

– класификује материјале у транспортним средствима;

– презентује поступак уситњавања делова транспортних средстава;

– одвоји делове транспортних средстава (резервни делови, отпад за рециклажу, опасан отпад...);

– разврста:

• металне материјале,

• неметалне материјале, и

• флуиде у транспортним средствима;

– изабере одговарајући поступак рециклаже транспортног средства;

– израчуна количину издвојених материјала из транспортног средства;

– одреди економску и еколошку оправданост рециклаже транспортног средства;

– рукује опасним отпадом из батерија и акумулатора (олово, никл, кадмијум, жива…) у складу са прописима;

– изабере одговарајући поступак рециклаже батерија и акумулатора;

– шематски прикаже ток материјала при рециклажи батерија и акумулатора;

– израчуна искоришћење појединих материјала при рециклажи батерија и акумулатора;

– одреди економску и еколошку оправданост рециклаже батерија и акумулатора;

– разврста материјале из пнеуматика;

– изабере одговарајући поступак рециклаже пнеуматика;

– израчуна искоришћење појединих материјала при рециклажи пнеуматика;

– утврди економску и еколошку оправданост рециклаже пнеуматика.

Теорија

– Материјали у транспортним средствима (метали, неметали, флуиди);

– Делови транспортних средстава (моторних возила, шинских и водних транспортних средстава);

– Поступци припреме транспортних средстава за рециклажу;

– Рециклажа материјала из транспортних средстава;

– Рециклажа отпадног моторног уља;

– Материјали у батеријама и акумулаторима;

– Складиштење и демонтажа (отпадних) батерија и акумулатора;

– Поступци рециклаже батерија и акумулатора;

– Искоришћење материјала при рециклажи батерија и акумулатора;

– Утицај искоришћених (отпадних) батерија и акумулатора на животну средину;

– Пнеуматици и њихови делови;

– Поступци рециклаже пнеуматика (механички, хемијски, термички);

– Производња алтернативних материјала од пнеуматика;

– Репарација пнеуматика и њен значај.

Вежбе:

– Мере заштите на раду при рециклажи транспортних средстава;

– Демонтажа транспортних средства у поступку рециклаже;

– Разврставање материјала из транспортних средстава;

– Избор одговарајућег поступка рециклаже транспортних средстава и образовање шематског тока рециклаже моторних возила;

– Сакупљање и третирање отпадног уља из моторних возила;

– Модели за израчунавања искоришћења издвојених материјала процесом рециклаже транспортних средстава;

– Мере заштите на раду при рециклажи батерија и акумулатора;

– Избор одговарајућег поступка рециклаже акумулатора и батерија;

– Методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи батерија и акумулатора;

– Мере заштите на раду при рециклажи пнеуматика;

– Сакупљање и разврставање пнеуматика;

– Рециклажни поступци третмана пнеуматика (механички, пиролиза, хемијски);

– Термичко искоришћење пнеуматика.

Кључни појмови: транспортна средства, акумулатори, пнеуматици.

НАЗИВ МОДУЛА: Рециклажа

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– представи систем сакупљања и разврставања комуналног отпада у локалној заједници;

– сачини извештај о класификацији и разврставању материјала у различитим индустријским производима;

– сачини извештај о припреми различитих материјала за рециклажу;

– представи технологије:

• Рециклаже комуналног отпада,

• Рециклаже индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка,

• Рециклаже амбалаже,

• Рециклаже електричне и електронске опреме,

• Рециклаже транспортних средстава.

Настава у блоку:

– Систем сакупљања и разврставања комуналног отпада у локалној заједници;

– Класификација и разврставање материјала у различитим индустријским производима;

– Припрема различитих материјала за рециклажу;

– Избор одговарајуће технологије:

• Рециклаже комуналног отпада,

• Рециклаже индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка,

• Рециклаже амбалаже,

• Рециклаже електричне и електронске опреме,

• Рециклаже транспортних средстава.

Разред: четврти

НАЗИВ МОДУЛА: Основе термичког третмана отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни циљеве термичког третмана отпада;

– анализира могућности термичког различитих врста отпада;

– објасни методе за термички третман отпада:

• инсинерација,

• пиролиза,

• плазма,

• гасификација;

– објасни факторе који утичу на процес сагоревања,

– објасни начин добијања енергије из отпада;

– упореди различите методе термичког третмана отпада:

• са аспекта искоришћења енергије,

• са аспекта ефикасности смањења количине отпада,

• са сапекта економске користи за друштво,

• са еколошког аспекта;

– објасни еколошке аспекте термичког третмана отпада

– објасни начин збрињавања продуката сагоревања после термичког третмана;

– примени мере опреза и заштите на раду при термичком третману отпада;

– шематски прикаже токове термичких третмана отпада;

– одреди топлотну моћ горива за термички третман (рачунски и описом лабораторијске методе);

– одреди калориметријски изгарањем топлотну моћ отпада;

– утврди оправданост примене метода термичког третмана отпада на основу термичког искоришћења отпада;

– одреди степен влажности помоћу сонде или хигрометра;

– одреди крупноћу отпада помоћу различитих сита;

– измери концентрације различитих гасова (оксиди азота (NOx), сумпор-диоксид (SO2), угљен-диоксид (CO2), угљен-моноксид (CO), хидрокарбонати) помоћу гасног анализатора;

– изабере поступак термичког третмана за конкретну врсту отпада на основу удела компоненти (горивост/еколошки ефекти/економски ефекти);

– учествује у поступцима термичког третмана отпада у границама својих овлашћења.

Теорија

– Термички третман отпада;

– Карактеристике и класификација отпада према могућности сагоревања;

– Методе термичког третмана отпада: инсинерација, пиролиза, гасификација, плазма;

– Фактори који утичу на процес сагоревања: влажност, крупноћа и састав отпада;

– Предности и недостаци метода за термички третман отпада;

– Еколошки аспекти термичког третмана отпада;

– Збрињавање отпада насталог после термичког третмана.

Вежбе

– Мере заштите на раду при термичком третману отпада;

– Креирање шеме тока процеса за сагоревање отпада (инсинерација, пиролиза, гасификација, плазма);

– Одређивање топлотне моћи горива за термички третман;

– Одређивање топлотне моћи отпада и израчунавање термичког искоришћења отпада;

– Одређивање степена влажности и крупноће отпада за процес сагоревања;

– Анализа емисије гасова из процеса сагоревања отпада;

Кључни појмови: сагоревање, топлотна моћ, термички третман.

НАЗИВ МОДУЛА: Постројења за сагоревање отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни принципе рада постројења за сагоревање;

– објасни различите технологије за:

• сагоревање отпада и употребу уређаја у процесима сагоревања;

• отпрашивање димних гасова и употребу уређаја у процесу отпрашивања;

• сакупљања и складиштења угљен-диоксида;

• смањење емисије лаких угљоводоника, сумпорних и азотних оксида и употребу уређаја у тим процесима;

– идентификује проблеме при термичком третману отпада;

– објасни утицај различитих фактора на ефикасност постројења за сагоревање;

– објасни утицај постројења за сагоревање отпада на животну средину;

– објасни начин сагоревања отпада у:

• Мassburn инсинератору,

• RDF (Refuse-derived fuel) инсинератору,

• инсинератору са флуидизираним слојем;

– опише организацију постројења за термички третман отпада;

– опише механизме контроле процеса у постројењима за термички третман отпада;

– наведе примере иновација у управљању процесима и технологијама сагоревања отпада;

– представи ток отпада у постројењима за сагоревање;

– примени методе за израчунавања степена искоришћења отпадног материјала у процесу сагоревања;

– израчуна емисију димних гасова при раду индустријских и енергетских постројења;

– израчуна степен искоришћења материјала при сагоревању отпада у:

• Мassburn инсинератору,

• RDF (Refuse-derived fuel) инсинератору,

• инсинератору са флуидизираним слојем;

– шематски прикаже принципи рада опреме за сагоревање отпада;

– одреди ефикасност постројења за термички третман отпада;

– упореди емисију штетних гасова са максимално дозвољеним концентрацијама према врсти третмана;

– демонстрира процес управљања постројењем за термочки третман отпада применом симулатора;

– очитава вредности са мерних уређаја у контроли процеса термичког третмана у постројењима;

– поступи у складу са сигурносним протоколи у постројењима за термички третман отпада;

– образлаже потребу увођења иновација у управљању процесима сагоревања.

Tеорија

– Принципи рада постројења за сагоревање;

– Технологије и уређаји за сагоревање отпада (инсинерацијом, плазмом, пиролизом);

– Технологије и уређаји за отпрашивање димних гасова;

– Технологије сакупљања и складиштења угљен-диоксида;

– Технологије и уређаји за смањење емисије лаких угљоводоника, сумпорних и азотних оксида;

– Идентификација и решавање проблема при термичком третману отпада;

– Ефикасност постројења за термички третман отпада;

– Утицај постројења за сагоревање отпада на животну средину;

– Организација и контрола термичког третмана отпада;

– Иновације у управљању процесима и технологијама сагоревања отпада.

Вежбе

– Приказивање тока отпада у постројењима за сагоревања и методе израчунавања степена искоришћења отпадног материјала при сагоревању у датом постројењу;

– Прорачун емисија димних гасова при раду индустријских и енергетских постројења;

– Одређивање ефикасност постројења за термички третман отпада;

– Преглед дозвољених емисија димних гасова у зависности од типа постројења за термички третман отпада;

– Примена софтвера за симулацију управљања постројењем за термички третман отпада;

– Примена мерних уређаја у контроли процеса термичког третмана у постројењима;

– Сигурносни протоколи у постројењима за термички третман отпада;

– Иновације у управљању процесима термичког третмана отпада.

Кључни појмови: постројења за сагоревање, ефикасност, пречишћавање продуката сагоревања, мерни уређаји, сигурносни протоколи.

НАЗИВ МОДУЛА: Санитарно депоновање отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе поделу депонија према начину одлагања;

– разликује класе депонија;

– објасни опште принципе санитарног депоновања;

– разликује појмове: отпадна струја, ћелија, лифт, дневна прекривка;

– објасни методе депоновања чврстог отпада: површински метод, метод ћелије, рова и метод кањона;

– наведе предности и недостатке санитарног депоновања;

– наводе факторе који утичу на избор локације за депонију;

– објасни начин припреме места за депоновање отпада;

– објасни примену водонепропусне подлоге;

– објасни улогу дневне и завршне прекривке;

– опише слојеве завршне прекривке: слој за одвођење гасова, заштитни слој, дренажни слој за воде и рекултивизациони слој;

– наведе састав и карактеристике депонијског гаса;

– објасни процесе који доприносе формирању депонијског гаса и фазе његовог настајања;

– објасни утицај различитих фактора на трајање сваке од фаза настајања депонијског гаса;

– разликује активну и пасивну конролу кретања депонијског гаса;

– објасни појаву самозапаљења и ризике услед појаве пожара на депонијама;

– објасни настанак процедних вода;

– анализира факторе који утичу на хемијски састав процедних вода;

– наведе параметре који се најчешће одређују у процедним водама;

– опише начине за контролу процедних вода на депонији;

– објасни значај и делове пријемно-отпремне зоне за правилно функционисање депоније;

– наведе механизацију која се користи на депонијама;

– објасни критеријуме и процедуре за прихватање отпада на депонијама;

– објасни поступке за прикупљање депонијског гаса;

– наведе методе за искоришћење депонијског гаса;

– наведе шта обухвата мониторинг система депоније;

– објасни начин контроле квалитета воде, ваздуха и тла на депонији и око депоније;

– разликује китеријуме за одређивање типа депоније за одлагање посебних врста отпада;

– објасни мере опреза које се примењују при одлагању посебних врста отпада у зависности од састава отпада и карактеристика опасности;

– разликује поступке за одлагање посебних отпада на површини земљишта;

– објасни поступак одлагања индустријских муљевитих отпада;

– опише поступке одлагања посебних отпада у подземне депоније;

– објасни начине за затварање и ремедијацију депонија;

– примени мере заштите на раду при одлагању отпада;

– демонстрира поступке и мере заштите од пожара у складу са процедурама;

– примени мере за спречавања штетних утицаја депоновања на животну средину;

– изабере врсту депоније на основу карактеристике отпада за депоновање;

– одреди капацитет депоније пременом рачунске методе;

– одреди састав материјала за:

• непропусне слојеве,

• покривање депоније;

– одреди количину и састав издвојенoг депонијског гаса;

– издвоји узорке: тла, процедних вода, муљева, гасова на депонији и у њеном окружењу;

– одреди количину и хемијски састав узорка: тла, процедних вода, муљева, гасова на депонији и у њеном окружењу;

– изабере постројење за третман депонијског филтрата према врсти отпада који се депонује;

– испита коефицијента филтрације тла у зони предвиђеној за депонију;

– изабере уређаје и опрему за технолошке операције са чврстим отпадом на депонијама:

• за допрему,

• за манипулацију,

• растресање отпада,

• класификацију и сепарацију чврстог отпада,

• процесирање и трансформацију чврстог отпада;

– предложи врсту материјала за заштиту земљишта на депонијама за одлагање посебних отпада;

– примени мере заштите при одлагању посебних врста отпада;

– учествује у поступцима депоновања посебних врста отпада (подземно и надземно) у границама својих овлашћења;

– учествује у процесима затварања депонија у границама својих овлашћења.

Теорија

– Начини одлагања отпада и класификација депонија;

– Општи принципи санитарног депоновања;

– Фактори који утичу на избор локације за депонију;

– Припрема места за депоновање отпада;

– Својства покривног материјала на депонији;

– Састав и карактеристике депонијског гаса;

– Настајање депонијског гаса;

– Контрола кретања депонијског гаса;

– Самозапаљење и пожари на депонијама;

– Настајање и карактеристике процедних вода депоније;

– Контрола процедних вода на депонији;

– Заштита подземних и површинских вода од процедних вода из депоније;

– Израда водонепропусне подлоге депоније;

– Дренажни систем за сакупљање депонијског филтрата;

– Третман депонијског филтрата и рециркулација;

– Пријемно-отпремна зона на депонијама;

– Механизација и технологија депоновања;

– Критеријуми и процедуре за прихватање отпада на депонији;

– Прикупљање и искоришћење депонијског гаса;

– Мониторинг система депоније: метеоролошки подаци, процедне воде, површинске воде и депонијски гас;

– Критеријуми за одлагање посебних врста отпада;

– Мере опреза при одлагању посебних врста отпада;

– Одлагање посебних отпада у посебне депоније на површини земљишта;

– Одлагање индустријских муљевитих отпада;

– Одлагање посебних отпада у подземне депоније;

– Затварање и ремедијација депонија.

Вежбе

– Мере заштите на раду при одлагању отпада;

– Заштита од пожара;

– Утицај депоновања отпада на животну средину и мере за спречавања штетних утицаја;

– Карактеристике одложеног отпада битне за планирање депонија: количина, морфолошки састав, влажност, густина;

– Одређивање капацитета депоније;

– Испитивање састава покривних материјала;

– Одређивање количине и састава издвојенoг депонијског гаса;

– Одређивање количине и хемијског састава процедних вода (депонијског филтрата);

– Постројење за третман депонијског филтрата;

– Испитивање коефицијента филтрације тла у зони предвиђеној за депонију;

– Принципи рада опреме на депонијама: за допремање и премештање чврстог отпада;

– Принципи рада остале опреме на депонијама за:

• растресање отпада,

• класификацију и сепарацију чврстог отпада,

• процесирање и трансформацију чврстог отпада;

– Принципи пројектовања депонија за одлагање посебних отпада;

– Мере опреза при одлагању посебних врста отпада;

– Одлагање посебних отпада на површинским и у подземним депонијама;

– Одлагање индустријских муљевитих отпада;

– Савремени трендови у заштити и економији вода;

– Век трајања депоније и процеси затварања депонија.

Кључни појмови: депонија, санитарно депоновање, депонијски гас, одлагање опасног отпада, депонијски филтрат.

НАЗИВ МОДУЛА: Термички третман отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– сачини извештај о раду постројења за термички третман отпада;

– учествује у припреми студије процене утицаја на животну средину постројења за термички третман отпада у оквиру својих овлашћења.

Настава у блоку:

– Постројења за термички третман отпада;

– Процена утицаја на животну средину постројења за термички третман отпада.

НАЗИВ МОДУЛА: Депоновање отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– сачини извештај о раду депоније/санитарне депоније;

– учествује у припреми студије за санацију, ремедијацију и рекултивизацију депонија у оквиру својих овлашћења.

Настава у блоку:

– Санитарне и остале депоније;

– Санација, ремедијација и рекултивизација депонија.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваког модула, ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Потребно је ученике увести у свет рада кроз узпознавање са занимањима, потеницјалним радним местима, структуром организација и компанија у којима ће потенцијално изводити радне задатке. Препорука је да се ученици упознају са реалним условима рада обилазећи одређена радна места уколико је то могуће. Такође, могу се користити видео материјали, гостовање особа из струке и демонстрације одређених радних процеса. Циљ је да се ученик припреми за реално радно окружење пре одласка на праксу или код послодавца на учње кроз рад.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у учионици или специјализованој учионици. Настава у блоку се реализује у специјализованим учионицама или посетом одговарајућих постријења, лабораторија и сл. На вежбама и блок настави се одељење дели у две групе. Када се вежбе реализују у облику учења кроз рад, у складу са Законом о дуалном образовању потребно је да у распореду часова одељење у истом дану има вежбе из предмета Управљање отпадом (2 часа недељно) и Познавање материјала (4 часа недељно), како би код послодавца боравили 6 сати.

Модул Својства и класификација отпада реализује се први на почетку школске године у првом разреду, модул Стандарди и стандардизација у области управљања отпадом реализује се први на почетку школске године у трећем разреду, модул Основе термичког третмана отпада, мора се реализовати пре модула Постројења за сагоревање отпада у четвртом разреду, док се за остале модуле редослед може мењати према потребама и организационим могућностима школе. Избор редоследа реализације модула може се ускладити са расположивим ресурсима, организационим потребама наставника и способностима ученика, а ради успешнијег достизања образовних циљева. Модули који се реализују као настава у блоку, могу се поделити на одговарајуће делове (према садржајима) и реализовати током наставне године, али тек након што се претходно реализују модули у којима су теоријски и кроз вежбе обрађени садржаји прописани за наставу у блоку.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Наставник може да организује дебате или дискусије на којима ће ученици (индивидуално или у тимовима) дискутовати о темама из препоручених садржаја програма. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. Наставници приликом реализације наставе треба да подстичу ученике да користе ИКТ у истраживању, извештавању и на вежбама кроз које се припремају да користе савремене уређаје и опрему на пословима третмана отпада у различитим фазама. Савремене технологије захтевају непрекидно лично усавршавање ученика и након завршетка школовања. Неопходно је да сами наставници дају лични пример, континуирано усавршавају своја знања из области примене ИКТ и савремених аутоматизованих система који се примењују на пословима третмана отпада, организују гостовања стручњака из ове области на часовима у школи и учествују у промовисању циљева одрживог развоја и заштите животне средине у локалној заједници.

На почетку упознати ученике са радним местом, окружењем и правилима понашања на радном месту. Такође, указати ученицима на заначај поштовања прописа, техничких регулатива, стандарда и интерних процедура у процесу рада. Потребно је упознати ученике са појмовима здравља, хигијене рада и ризика, као и о значају безбедности на раду. Препоручује се да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција и различитог су нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Први разред

1. Својства и класификација отпада

Циљ модула је упознавање ученика са врстама, својствима и класификацијом отпада. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни поделу, својства и начин класификације отпада. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример да ученик на вежбама рачунским путем одреди топлотну моћ или влажност отпада. Стечено знање о отпаду значајно је за примену у другим модулима где се детаљније анализира начин третирања отпада. Део програма који се односи на својства отпада је у корелацији са предметом Хемија, где су се ученици упознали са различитим својствима отпада као материјала. Препоручује се да део комуникације у организацији обради кроз симулацију разговора са надређеним, подређенима, клијентима. Ученици могу самостално да израде листе скраћеница, стручних израза а у сарањи са наставником страног језика могу направити лексикон стручних израза на страном језику. Мере заштите на раду и заштите животне околине су исходи који ће ученици достизати и увежбавати кроз све модуле али је неопходно да на почетку буду упознати са свим правилима и процедурама како би превенирарли евентуалне незгоде и повреде.

Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Мере заштите при раду у хемијској лабораторији или специјализованој учионици (2 часа);

– Мере заштите при раду са различитим отпадним материјалима (2 часа);

– Осмишљавање шеме искоришћавања и збрињавања отпада (2 часа);

– Одређивање средње густине мешаног отпада (2 часа);

– Одређивање влажности чврстог отпада (2 часа);

– Одређивање величине компонената отпада и расподеле компонената отпада по величини (2 часа);

– Одређивање топлотне моћи чврстог отпада (4 часа),

– Одређивање испарљивости компоненти чврстог отпада (2 часа);

– Одређивање удела биоразградљиве фракције органских компоненти отпада (2 часа);

– Класификација отпада према својствима – разрађивање листе отпада (4 часа);

– Одређивање категорије отпада на основу црвене, зелене и окер листе (2 часа);

– Вођење документације о класификованом отпаду (2 часа).

Вежбе везане за мере заштите при раду реализовати тако да два часа наставник определи за уопштене мере заштите у специјализованој учионици и лабораторији, а додатна два часа посветити мерама заштите при руковању одређеним материјалима. Упознати ученике са могућностима повреде при раду са стаклом, металима, керамиком и др.

Вежба која се односи на шематско приказивање третмана отпада реализује се тако што наставник може ученицима задати да за одређени отпад напишу начин третирања отпада од сакупљања до крајњег производа, а затим да то шематски прикажу.

Вежбе на којима се израчунава средња густина отпада се изводе рачунским путем уз помоћ података о запремини и маси различитих врсти отпада и применом одговарајуће формуле за густину. Такође, ова вежба може да се реализује и експерименталним путем. За тај начин одређивања је потребна вага на којој би се мерила маса отпада и одређена посуда са водом помоћу које би се одредила запремина чврстих компоненти отпада архимедовим принципом.

Вежба на којој се одређује влажност отпада се реализује рачунским путем решавањем задатака у којима су дати подаци о маси и количини влаге у компонентама отпада. На основу тих података ученици помоћу адекватних формула одређују садржај влаге у укупној количини отпада.

Вежбе на којима се одређује величина компоненти отпада се изводе рачунским путем применом образаца. Одређивање расподеле компонената отпада по величини се врши експерименталним путем уз помоћ различитих сита које се разликују по величини прореза.

Вежбе на којима се одређује топлотна моћ се изводе рачунским путем решавањем задатака у којима су дати подаци о маси отпада и количини енергије коју тај отпад створи приликом сагоревања. Такође, задаци могу бити постављени тако да се уз помоћ топлотне моћи и количине одређених компоненти отпада одреди количина енергије која се ослободи сагоревањем тог отпада.

Вежба на којој се одређује испарљивост отпада се изводи тако што би ученици одређени узорак отпада измерили, а затим на одређеној температури тај узорак жарили. На сваких неколико минута потребно је измерити масу узорка. Добијене податке затим треба приказати у виду извештаја за сваку врсту отпада. За извођење ове вежбе потребан је адекватан керамички прибор, прецизна вага, хватаљке и пећ за жарење.

Вежбе на којима се одређује удео биоразградљиве фракције органског отпада се изводи рачунским путем. За решавање ових задатака су потребни удео испарљиве фракције и количина лигнина који могу бити дати у виду табеле. Применом ових података добија се удео биоразградљиве фракције изражен у процентима.

Вежбе на којима се врши класификација отпада се изводи уз помоћ каталога отпада, црвене, зелене и окер листе одређивањем индексних бројева или да се на основу индексног броја одреди која врста отпада је у питању. За извођење ове вежбе ученицима треба приложити и табеле са траженим подацима из задатка.

Документовање отпада се изводи попуњавањем одговарајућих образаца који се користе у рециклажним центрима. Обрасци који се попуњавају су: евиденција улазног отпада, пријемни лист, дневник манипулације отпада и излазна евиденција рециклираног материјала. Ове обрасце наставник треба поделити ученицима како би кроз конкретан пример могли да их попуне.

Приликом остваривања исхода из области међународних прописа и стандарда препоручује се истицање корелације са програмом страног језика, координација и сарадња између наставника. Часове реализовати у сарадњи са наставником страног језик. Препорука је да ученици израде речник стручне терминологије на страном језику и уз подршку наставника страног језика преводе и тумаче међународне стандарде и прописе.

2. Функционални елементи система управљања отпадом

Циљ модула Функционални елементи система управљања отпадом је упознавање ученика са начинима третирања отпада у складу са хијерархијом управљања отпадом. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни начине третирања отпада у склопу хијерархије управљања отпадом. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама на основу познатих података о количини отпада израчуна брзину настајања отпада у домаћинству или локалној заједници.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Процена брзине настајања отпада за стамбену област применом анализе оптерећења (4 часа);

– Процена брзине настајања отпада анализом материјалног биланса (4 часа);

– Примарна сепарација отпада – одређивање састава стамбеног отпада (4 часа);

– Демонстрација секундарне сепарације отпада (4 часа);

– Шематски приказ резултата примењене методе сепарације отпада (4 часа);

– Одређивање најпогоднијег начина третмана отпада на основу стања и врсте отпада (6 часа).

Вежбе везане за брзину настајања отпада у одређеној области извести рачунским путем кроз задатке у којима су приказани подаци о броју становника и количини отпада коју генеришу становници те области за одређени временски период. Резултате приказати у јединицама количине отпада по дану и становнику.

Вежба везана за примарну сепарацију може да се реализује тако што би ученици анализирали рециклабилан отпад који се може разврстати у њиховом домаћинству. Тај отпад треба измерити и на основу тих података одредити процентуални састав појединих компоненти отпада из укупне количине.

Вежбу која се односи на секундарну сепарацију отпада извести тако да ученици примене и анализирају одређене методе сепарације на основу врсте материјала. Методе које могу применити су магнетна сепарација, плива-тоне, ваздушна сепарација и инерциона сепарација. Касније добијене резултате приказати у виду шематског приказа. За магнетну сепарацију користити магнете као средство за демонстрирање поступка сепарације. За сепарацију плива – тоне користити стаклену посуду напуњену течношћу одређене густине у коју би се убацили материјали различитих густина и на тај начин један материјал би се појавио на дну, а други на површини посуде са течношћу.

За последњу вежбу ученицима предложити неколико различитих врста отпада и стања у којима се налази тај отпад (да ли је запрљан, пластифициран и слично), а они би требало за тај материјал да одреде најпогоднији начин третмана уз образложење. Придржавати се правила везаних за хијерархију у управљању отпадом.

3. Увод у рециклажу

Циљ модула Увод у рециклажу је упознавање ученика са значајем рециклаже најчешће коришћених материјала у привреди, као и начинима њиховог обележавања. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише појам, рециклаже одређених материјала и начине обележавања тих материјала. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик анализира систем обележавања и ознаке за рециклажу са пластичне амбалаже.

Стечено знање о рециклажи значајно је за учење у наредним разредима у предметима Управљање отпадом и Познавање материјала, где ће ученици детаљније обрађивати поступак рециклаже као и својства материјала. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу. Планирати одговарајући број часова за систематизацију градива и извођење предлога закључних оцена на крају другог полугодишта.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Идентификација компонената отпада (2 часа);

– Израчунавање масеног удела рециклабилних компонената отпада (2 часа);

– Шематско приказивање начина рециклаже папира (2 часа);

– Шематско приказивање начина рециклаже стакла (2 часа);

– Шематско приказивање начина рециклаже пластике (2 часа);

– Шематско приказивање начина рециклаже челика (2 часа);

– Шематско приказивање начина рециклаже алуминијума (2 часа).

Вежбе на којима се врши индетификовање компоненти отпада се реализују постављањем задатака у којима ученици из укупне количине отпада класификују појединачно компоненте на оне које могу поново да се употребе без третмана, на биоразградиве, на рециклабилне, на отпад који може да се користи за добијање енергије и отпад који нема никакву могућност искоришћења. Добијене податке искористити на следећој вежби како би се одредила количина рециклираног отпада оних компоненти отпада који могу да се рециклирају уз помоћ количине отпада и степена рециклабилности.

Вежбе на којима се шематски приказује начин рециклаже одређених компоненти (папир, стакло, пластика, челик, алуминијум) захтевају од ученика да примени стечено знање и шематски прикаже редослед операција приликом рециклаже ових компоненти.

4. Испитивање својстава секундарних сировина – настава у блоку

Препоручени садржај са бројем часова за блок наставу је:

– Посета рециклажном центру (6 часова);

– Одређивање влажности узорка (6 часова);

– Одређивање топлотне моћи узорка (6 часова);

– Одређивање индексног броја одређених врсти отпада (6 часова);

– Одређивање масе узорака рачунским путем (12 часова);

– Израчунавање брзине настајања отпада (12 часова);

– Поновна употреба секундарних сировина из домаћинства (12 часова).

Блок настава се реализује обиласком рециклажног центра и лабораторија у којима се врше наведена испитивања одређених компоненти отпада. Уколико није могуће реализовати наставу ван школе, онда се настава изводи у специјализованој учионици или лабораторији у којима би ученици класификовали отпад и одређивали његова својства.

Масу одређених узорака ученици могу да одређују на основу укупне масе отпада и процентуалног састава компоненти отпада. Такође, масу могу израчунавати на основу густине и запремине одређених компоненти отпада и за овај поступак је потребна прецизна вага, градуисана посуда и чврст узорак отпада који не упија воду. Узорак потопити у посуду и очитати разлику у запремини тј. одредити запремину узорка. Масу узорка одредити на аналитичкој ваги. Уз помоћ ових података применити формулу за одређивање густине.

Уколико се блок настава везана за поновну употребу секундарних сировина из домаћинства реализује у школи препоручује се постављање обележених посуда за одлагање отпада на адекватна места у школи. Затим би се на настави у блоку тај отпад сакупио и разврстао по врстама материјала којима би ученици нашли нову сврху тј. од којих би направили употребљиве предмете.

Други разред

1. Рециклажа метала и легура

Циљ модула Рециклажа метала и легура је упознавање ученика са поступцима добијања и рециклирања метала и легура који се најчешће користе.

На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни начине добијања и рециклирања метала и легура. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу датог процентуалног садржаја одређених метала креира хемијску формулу легуре алуминијума. Део програма који се односи на рециклажу метала и легура је у корелацији са предметом Управљање отпадом у првој години, где су се ученици упознали са значајем рециклаже метала и легура.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Мере заштите на раду при рециклажи метала и легура (2 часа);

– Извештавање о рударској и металуршкој припреми руде за добијање гвожђа и челика (2 часа);

– Класификовање отпада који потичу од добијања гвожђа и челика и одређивање њиховог квалитета (2 часа);

– Извештавање о рециклажи отпада екстрактивне металургије гвожђа и челика (2 часа);

– Извештавање о рециклажи амортизационог отпада гвожђа и челика (2 часа);

– Класификовање отпада који потичу од добијања бакра и његових легура (4 часа);

– Извештавање о рециклажи отпада насталог у екстрактивној и прерађивачкој металургији бакра (2 часа);

– Извештавање о рециклажи амортизационог отпада бакра и легура бакра (2 часа);

– Класификовање отпада који потичу од добијања алуминијума и његових легура (4 часа);

– Извештавање о рециклажи отпада насталог у екстрактивној и прерађивачкој металургији алуминијума (2 часа);

– Извештавање о рециклажи амортизационог отпада алуминијума и легура алуминијума (2 часа);

– Класификовање отпада који потичу од добијања олова и легура олова (2 часа);

– Извештавање о рециклажи отпада у ливницама и у екстрактивној металургији олова и легура олова (2 часа);

– Извештавање о рециклажи производног отпада олова и легура олова (2 часа);

– Прикупљање отпада са садржајем племенитих метала (2 часа);

– Извештавање о рециклажи отпада који настаје у прерађивачкој металургији племенитих и осталих метала и њихових легура (2 часа).

На прва два часа вежби у овом модулу ученици треба да увежбавају примену мера заштите при рециклажи метала и легура.

На другој вежби ученици треба да анализирају предложене методе припреме и да у виду извештаја препоруче методе које би се користиле при рударској, а које при металуршкој преради руде за добијање гвожђа и челика.

На вежбама које се односе на класификацију отпада који настаје приликом добијања гвожђа и челика треба препознати све врсте отпада који се јављају у тим процесима и класификовати га по врстама. Неки од начина одређивања квалитета челика и гвожђа су помоћу њихових својстава (густина, тврдоћа) и помоћу металографске методе на којој се види структура метала. Густина може да се одреди на горе већ описаним начинима, док се тврдоћа одређује на неком од уређаја за испитивање тврдоће (уређаји за испитивање по Брнелу, Викерсу и Роквелу).

Вежбе које се односе на рециклажу гвожђа и челика реализовати тако што би ученици из укупне количине различитог отпада издвајали гвожђе и челик доступним методама сепарације, а затим предлагали методе којима би се гвожђе и челик рециклирали. Применити све научене методе сепарације. Ученици затим треба да поднесу извештај о овом процесу. Вежбе које се односе на остале метале (бакар, алуминијум, олово, племенити метали) могу се реализовати на сличан начин као вежбе везане за класификацију и рециклажу гвожђа и челика.

2. Рециклажа органских полимерних материјала

Циљ модула Рециклажа органских полимерних материјала је упознавање ученика са методама рециклаже органских полимерних материјала. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни методе рециклирања органских полимерних материјала. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу, као и за извођење предлога закључне оцене за прво полугодиште.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Рециклажа отпадног папира (6 часова);

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада гуме (2 часа);

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада гуме (2 часа);

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада пластичних маса (2 часа);

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада пластичних маса (2 часа);

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од битумена и асфалта (2 часа);

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од битумена и асфалта (2 часа);

– Извештавање о рециклажи текстилних материјала (2 часа).

Вежбе које се односе на рециклажу отпадног папира се реализују у више етапа. Ученици треба да сакупе отпадни папир из домаћинства и да га донесу у школу. Тај папир треба класификовати на онај који можемо рециклирати са осталим папиром и на нерециклабилан (пластифициран папир, папир који је замашћен и слично). Затим папир треба припремити за рециклажу коришћењем блендера како би се папир уситнио. Преко уситњеног папира проћи магнетом како би се одстранили метали са магнетним својствима. Уситњен папир у посуди помешати са водом како би се направила пулпа. Издвојити папир од воде и по жељи га обликовати неким ваљком. Одложити га на одређено сито или папир како би се осушио, а затим по жељи украсити добијене комаде папира.

Вежба на којој се обрађује прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада гуме реализовати постављањем задатака у којима ученици треба да класификују отпад на амортизациони и производни, а затим да предложе методе разврставања тог отпад. Овај начин извођења вежби може да се примени и на остале вежбе које се односе на прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада одређених материјала (пластичне масе, битумен и асфалт).

За вежбе које се односе на рециклажу производног и амортизационог отпада употребити податке са претходне вежбе у којима се вршило сакупљање и разврставање тог отпада и предложити начин рециклаже у виду извештаја.

3. Рециклажа неорганских материјала

Циљ модула Рециклажа неорганских материјала је упознавање ученика са методама рециклаже неорганских материјала. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни методе рециклаже неорганских материјала.

Планирати одговарајући број часова за систематизацију градива и извођење предлога закључних оцена на крају другог полугодишта.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од керамике (4 часа);

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од керамике (4 часа);

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од стакла (4 часа);

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од стакла (2 часа);

– Прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада од грађевинског материјала (2 часа);

– Извештавање о рециклажи производног и амортизационог отпада од грађевинског материјала (2 часа).

Вежбу на којој се обрађује прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада керамике реализовати постављањем задатака у којима ученици треба да класификују отпад на амортизациони и производни, а затим да предложе методе разврставања тог отпада. На пример, ученици могу донети одређене врсте керамичких производа (опека, керамички тањири, покварени керамички осигурачи, дефектна керамика при производњи и слично). Задатак ученика је да све ове врсте отпада поделе на амортизациони и производни уз објашњење зашто тај отпад спада у ту категорију. За отпадне предмете који се састоје из керамике и још неког материјала предложити адекватни начин сепарације и операције које претходе сепарацији (нпр. дробљење, млевење, просејавање па магнетна сепарација уколико раздвајамо челик од керамике). Овај начин извођења вежби може да се примени и на остале вежбе које се односе на прикупљање и разврставање производног и амортизационог отпада одређених материјала (стакло и грађевински материјали).

4. Припрема материјала за рециклажу – настава у блоку

Препоручени садржај са бројем часова за блок наставу је:

– Обилазак рециклажног дворишта (6 часова);

– Одређивање основних карактеристика металних материјала на бази гвожђа, обојених метала, материјала добијених синтеровањем и њихова погодност за рециклажу (6 часова);

– Раздвајање различитих врсти метала помоћу доступних метода сепарације (6 часова);

– Обилазак погона за добијање, прераду и рециклажу метала и легура (6 часова);

– Обилазак лабораторија у којима се врше испитивање металних и неметалних материјала (6 часова);

– Одређивање основних карактеристика органских материјала и њихова погодност за рециклажу (6 часова);

– Раздвајање различитих врсти органских материјала помоћу доступних метода сепарације (6 часова);

– Одређивање основних карактеристика неорганских материјала и њихова погодност за рециклажу (6 часова);

– Раздвајање различитих врсти неорганских материјала помоћу доступних метода сепарације (6 часова);

– Обилазак погона за добијање, прераду и рециклажу неметалних материјала (6 часова).

Блок настава у другом разреду се реализује посетама постројењима за добијање одређених материјала, рециклажним центрима, рециклажним двориштима и лабораторијама за испитивање материјала. У овим постројењима се ученици упознају са начинима добијања материјала, али и са процесима разврставања, испитивања и рециклаже тих материјала. Уколико није могуће реализовати наставу ван школе, онда је прилагодити условима у лабораторији или специјализованој учионици.

Трећи разред

1. Стандарди и стандардизација у области управљања отпадом

Циљ модула Стандарди и стандардизација у области управљања отпадом је упознавање ученика са појмом квалитета,знаком квалитета, начином обележавања производа, стандардом и стандардизацијом као прописима који регулишу област деловања човека. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни значај увођења квалитета и стандардизације у циљу лакше комуникације и размене добара међу људима. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама чита ознаке квалитета на појединим производима, разврстава производе према квалитету разуме значај појединих стандарда у области управљања отпадом. Стечено знање о појмовима квалитета, стандарда и стандардизације у области управљања отпадом, значајно је за примену у другим модулима где ће ученици моћи да примене стечена знања на дате процесе.

Део програма који се односи на стандарди и стандардизација у области управљања отпадом је у корелацији са свим стручним предметима, где се ученици срећу са различитим стандардима и прописима у области управљања отпадом.Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Читање ознака квалитета (6 часова);

– Примена система ISO стандарда (6 часова);

– Примена регулативе у развоју нових технологија (6 часова).

Ученицима предочити важност СЕ знака, брошура „СЕ знак – пасош за производе”, „Водич за безбедност машина”, различитим стандардима ISO14000 као и усклађеним и важећим стандардима у Републици Србији, као начин попуњавања одговарајућих образаца у овој области а потребних у различитим процесима управања отпадом.

2. Рециклажни циклус комуналног отпада

Циљ модула Рециклажни циклус комуналног отпада је упознавање ученика са типовима и саставом комуналног чврстог отпада и начинима за његов третман и одлагања. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни значај рециклаже комуналног отпада у циљу искоришћења материјала који се налазе у њему као и смањења количине отпада који се одлаже. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама израчунава састав и количину отпада, да на основу тога може да предложи најбоњи начин за третман отпада. Део програма који се односи на рециклажни циклус комуналног отпада је у корелацији са свим стручним предметима, Хемојом, Биологијом где су ученици упознали одређене компоненте комуналног отпада као и њихова својства. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Мере заштите на раду при рециклажи комуналног отпада (6 часова);

– Одређивање морфолошког сасатава комуналног отпада (6 часова);

– Разврставање (сортирање) комуналног отпада по поступку RNJTH – Aachen (6 часова);

– Бабков (Babcock) поступак обраде комуналног отпада; (6 часова);

– Обрада комуналног отпада по поступку фирме Флeкт (Fläkt) (6 часова);

– Обрада комуналног отпада по поступку фирме Краус–Маф (Krauss – Maffei) (6 часова).

Ученицима предочити важност одређивања састава комуналног отпада, правилног раздвајања отпада на месту настанка, као и предности и недостатке појединих поступака које прате, такође упознати ученике са предностима деструкције несортираног отпада као извора енергије.

3. Рециклажа индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка

Циљ модула Рециклажа индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка је упознавање ученика са материјалима који потичу из ових производа.Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни значај рециклаже индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка у циљу искоришћења материјала који се налазе у њима и који се могу рециклирати, значају њихове рециклаже као начина за уштеду на сировинама, смањењу штетног утицаја на животну средину и сањењу количине отпада за одлагање. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу анализе и прорачуна састава шљаке уочи количине корисних материјала у њима и оправданост њихове рециклаже. Део програма који се односи на рециклажу индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка је у корелацији са свим стручним предметима, Хемојом, Познавањем материјала, где су ученици упознали одређена својства материјала, потешкоће у експлоатацији и њиховом добијању и на тај начин схватили оправданост њихове рециклаже. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Мере заштите на раду при рециклажи индустријске опреме, ватросталних материја и шљаке (6 часова);

– Приказивање рециклажног тока металуршке шљаке и примена методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи металуршке шљаке (6 часова);

– Мере заштите на раду при рециклажи грађевинских објеката (6 часова);

– Приказивање рециклажног тока грађевинског отпада и примена методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи грађевинског отпада (6 часова);

– Приказивање рециклажног тока отпада при демолацији и изградњи путева и методе израчунавања искоришћења отпадног материјала при овим поступцима (6 часова).

Ученицима предочити поштовање мера заштите на раду при извођењу вежби, као и спровођењу мера у циљу заштите околине. Ученици треба да после упознавања појединих рециклажних поступака, исте прикажу у виду шема које прате ток рециклаже, примене методе израчунавања искоришћења појединих материјала као и економске исплативости поступака рециклаже. На крају сваке вежбе, у зависности од врсте поступка,ученици би требало да укратко опишу утицај постпка рециклаже на животну средину.

4. Рециклажа амбалаже

Циљ модула Рециклажа амбалаже је упознавање ученика са појмом амбалаже и њеним значајем у свакодневном животу при производњи и паковању различитих производа и материјалима који се користе за израду амбалаже. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни врсте материјала које се користе за израду амбалаже као и њихова својства и утицај на материјале који се у њима чувају. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу производа препоручи алтернативну амбалажу, њене димензије а у складу са поштовањем стандарда које мора да амбалажа задовољи за тај производ. Део програма који се односи на рециклажу иамбалаже је у корелацији са свим стручним предметима, Хемојом, Познавањем материјала, где су ученици упознали одређена својства материјала, и на тај начин схватили оправданост њихове рециклаже као и захтеве које мора да испуни амбалажа. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Мере заштите на раду при рециклажи амбалаже (6 часова);

– Идентификација материјала у амбалажном отпаду и раздвајање и класирање материјала из амбалажног отпада (6 часова);

– Приказивање рециклажног тока амбалажног отпада (папирне, металне, пластичне, стаклене, дрвене) (6 часова);

– Методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи амбалажног материјала (6 часова).

Ученицима треба предочити мере опреза на раду при поступцима рециклаже амбалажног отпада, као и заштиту околине од штетног деловања амбалаже (нарочито оне на бази пластике). У оквиру вежби, ученици би требало да после одређеног поступка рециклаже, прикажу шематски ток поступка, израчунају искоришћење компонената у поступку рециклаже, економску оправданаст. Такође, треба подстицати код ученика и креативност у смислу израде предмета од старе амбалаже, изналажење различитих начина примене као што је израда делова намештаја, рамова, подлога и слично.

5. Рециклажа електричне и електронске опреме

Циљ модула Рециклажа електричне и електронске опреме је упознавање ученика са електричном и електронском опремом, белом техником и начинима њихове рециклаже. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да разликује електричну и електронску опрему, врсте материјала које се налазе у њима као и присуство опасних материја у њима и штетан утицај на животну средину и човеково здравље. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу рециклаже фрижидера схвати оправданост рециклаже различитих фреона који се налазе у њима, њихов штетан утицај на атмосферу и оправданост регенерације фреона и његовог поновног коришћења. Наставник може да организује дебате или дискусије на којима ће ученици (индивидуално или у тимовима) дискутовати о темама из препоручених садржаја програма. Део програма који се односи на рециклажу електричне и електронске опреме је у корелацији са свим стручним предметима, Хемојом, Познавањем материјала, где су ученици упознали одређена својства материјала и на тај начин схватили оправданост њихове рециклаже. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Мере заштите на раду при рециклажи електричне и електронске опреме (3 часа);

– Демонтажа уређаја беле технике у поступку рециклаже (3 часа);

– Класификација материјала из уређаја беле технике (опасни отпад, метални материјали, неметални материјали, расхладне течности) (6 часова);

– Избор одговарајућег поступка рециклаже уређаја беле технике и разврставање материјала из уређаја беле технике (6 часова);

– Креирање шеме тока рециклаже за уређаје беле технике (2 часа);

– Примена методе израчунавања искоришћења појединих материјала при рециклажи беле технике (4 часа);

– Класификација материјала у електронској опреми (телевизори, мобилни телефони...) и рачунарским компонентама (3 часа);

– Разврставање материјала из електронске опреме и рачунарских компоненти (3 часа);

– Рециклажа електронског отпада (6 часова);

– Креирање шеме тока рециклаже за електронску опрему (3 часа);

– Примена методе израчунавања искоришћења појединих материјала при рециклажи електронске опреме (3 часа).

Ученицима при демонтажи каблова за напајање уређаја, мотора, управљачких јединица треба истаћи њихов значај као делова са највећом вредношћу, али и делова који могу да угрозе животну средину. Такође ученици треба да изврше тестирање производа као целине – стари рачунар, као и појединих његових делова (на пример – процесори, матичне плоче, графичке картице) да би могли да примене репарацију делова или опреме као вид рециклаже. Ученици треба да примена методе израчунавања искоришћења појединих материјала при рециклажи ЕЕ-опреме и креирају шеме тока рециклаже ЕЕ-опреме.

6. Рециклажа транспортних средстава

Циљ модула Рециклажа тарнспортних средстава је упознавање ученика са врстама материјала у транспортним средствима, начинима њихове рециклаже и присуству опасних материјала у њима. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да разликује делове транспортних средстава и материјале од којих су направљени, типове рециклажних поступака, присуство опасних материја у њима и штетан утицај на животну средину и човеково здравље. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу одстрањивања пнеуматика са транспортнок средства и поступака њихове рециклаже разматра могућности добијених рециклата и њихове примене у изградњи објеката, подлога као и оправданост њихове примене. Део програма који се односи на рециклажу транспортних средстава је у корелацији са свим стручним предметима, Хемијом, Познавањем материјала, где су ученици упознали одређена својства материјала, и на тај начин схватили оправданост њихове рециклаже. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Мере заштите на раду при рециклажи транспортних средстава (3 часа);

– Демонтажа транспортних средства у поступку рециклаже (3 часа);

– Разврставање материјала из транспортних средстава (3 часа);

– Избор одговарајућег поступка рециклаже транспортних средстава и образовање шематског тока рециклаже моторних возила (6 часова);

– Сакупљање и третирање отпадног уља из моторних возила (3 часа);

– Модели за израчунавања искоришћења издвојених материјала процесом рециклаже транспортних средстава (3 часа);

– Мере заштите на раду при рециклажи батерија и акумулатора (3 часа);

– Избор одговарајућег поступка рециклаже акумулатора и батерија (6 часова);

– Методе израчунавања искоришћења материјала при рециклажи батерија и акумулатора (3 часа);

– Мере заштите на раду при рециклажи пнеуматика (3 часа);

– Сакупљање и разврставање пнеуматика (3 часа);

– Рециклажни поступци третмана пнеуматика (механички, пиролиза, хемијски) (6 часова);

– Термичко искоришћење пнеуматика (3 часа).

Ученици треба на вежбама да испразне киселину из акумулатора уз мере заштите на раду, демонтирају делове и разврстају их, такође прикупе различите врсте истрошених пнеуматика и наведу врсте материјал које ти пнеуматици имају према каталогу произвођача. Ако је могуће организовати демонтажу неких делова аутомобилила (старих мотора, ауспуха) како би ученици могли да уоче различите врсте материјала који се користе у њиховој изради и сортирају их према стандарду за разврставање амортизованог отпадног метала. Ученицима демонстрирати пражњење различитих флуида из старих аутомобила и правилном начинуњиховог прикупљања и слања на рециклажу. Уколико кабинет није опремљен потребним уређајима ученике упознати помоћу мултимедијалних средстава.Планирати одговарајући број часова за систематизацију градива и извођење предлога закључних оцена на крају другог полугодишта.

7. Рециклажа – настава у блоку

Препоручени садржај са бројем часова за блок наставу је:

– Систем сакупљања и разврставања комуналног отпада у локалној заједници (6 часова);

– Класификација и разврставање материјала у различитим индустријским производима (12 часова);

– Припрема различитих материјала за рециклажу (12 часова);

– Избор одговарајуће технологије:

• Рециклаже комуналног отпада (6 часова),

• Рециклаже индустријске опреме, грађевинског материјала и металуршке шљаке и песка (6 часова),

• Рециклаже амбалаже (6 часова),

• Рециклаже електричне и електронске опреме (6 часова),

• Рециклаже транспортних средстава (6 часова).

Блок настава у трећем разреду се реализује посетама локалном комуналном предузећу, постројењима одређених рециклажних центара. У овим постројењима се ученици упознају са начинима рециклаже појединих производа, али и са процесима разврставања, испитивања и рециклаже добијених материјала. После посета, ученици треба да у својим дневницима за вежбе опишу рад постројења и прикажу производне шеме технологија које се користе. Уколико није могуће реализовати наставу ван школе, онда је прилагодити условима у лабораторији или специјализованој учионици.

Четврти разред

1. Основе термичког третмана отпада

Циљ модула Основе термичког третмана отпада у области управљања отпадом је упознавање ученика са појмом сагоревања отпада и методама термичког третмана отпада: инсинерација, пиролиза, гасификација, плазма као и са еколошким аспектима термичког третмана отпада. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни циљеве термичког третмана отпада,објасни методе за термички третман отпада и начине збрињавања продуката сагоревања после термичког третмана. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама одређује топлотне моћи отпада и израчунава термичко искоришћење отпада. Стечено знање о термичком третману отпада, значајно је за примену у другим модулима где ће ученици моћи да критички разматрају утицај термичких третмана и процесе сагоревања на животну средини и човека.

Део програма који се односи на основе термичког третмана отпада у области управљања отпадом је у корелацији са Физиком, Хемијом,Термодинамиком. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Мере заштите на раду при термичком третману отпада (3 часа);

– Креирање шеме тока процеса за сагоревање отпада (инсинерација, пиролиза, гасификација, плазма) (6 часова);

– Одређивање топлотне моћи горива за термички третман (3 часа);

– Одређивање топлотне моћи отпада и израчунавање термичког искоришћења отпада (6 часова);

– Одређивање степена влажности и крупноће отпада за процес сагоревања (6 часова);

– Анализа емисије гасова из процеса сагоревања отпада (6 часова).

Ученици треба да се упознају са процесима термичког третмана отпада и да креирају шеме истих(инсинерација, пиролиза, гасификација, плазма). На основу врсте горива које се користи у датим постројењима ученици треба да одреде топлотну моћ горива. После узорковања отпада и одређивања његовог масеног састава, ученици треба да прерачунају топлотну моћ отпада. У зависности од опремљености лабораторије, одабрати методу за одређивање влажности отпада. Крупноћу отпада рачунати методом решетања. Ученике у специјализованој учионици обучити за коришћење гасног анализатора и извршити мерења продуката сагоревања у лабораторијским условима или ако има прилике при посети постројењу за сагоревање.

2. Постројења за сагоревање отпада

Циљ модула Постројења за сагоревање отпада у области управљања отпадом је упознавање ученика са принципом рада постројења за сагоревања отпада и уређајима за сагоревање отпада, уређајима за отпрашивање димних гасова, сакупљању и складиштењу угљен-диоксида, утицају постројења за сагоревање отпада на животну средину. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни принципе рада постројења за сагоревање, утицај различитих фактора на ефикасност постројења за сагоревање. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама очитава вредности са мерних уређаја у контроли процеса термичког третмана у постројењима и образлаже потребу увођења иновација у управљању процесима сагоревања. Стечено знање о термичком третману отпада, значајно је за примену у другим модулима где ће ученици моћи да критички разматрају утицај термичких третмана и процесе сагоревања на животну средини и човека.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Приказивање тока отпада у постројењима за сагоревања и методе израчунавања степена искоришћења отпадног материјала при сагоревању у датом постројењу; (12 часова);

– Прорачун емисија димних гасова при раду индустријских и енергетских постројења (6 часова);

– Одређивање ефикасност постројења за термички третман отпада (6 часова);

– Преглед дозвољених емисија димних гасова у зависности од типа постројења за термички третман отпада (6 часова);

– Примена софтвера за симулацију управљања постројењем за термички третман отпада (6 часова);

– Примена мерних уређаја у контроли процеса термичког третмана у постројењима (12 часова);

– Сигурносни протоколи у постројењима за термички третман отпада (6 часова);

– Иновације у управљању процесима термичког третмана отпада (6 часова).

Ученици у оквиру вежби треба да прикажу шеме тока отпада у постројењима за третман отпада о одреде за дато постројење степен искоришћења отпадног материјала који је спаљиван. Треба да прорачунају емисије димних гасова на основу стехиометријских једначина сагоревања датог отпада у постројењу а на основу узорка отпада за сагоревање. На софтверима за симулацију управљања постројењима за сагоревање, ученици треба да уоче разлику у брзини сагоревања, врсти димних гасова, њиховом саставу у зависности од промене састава отпада, влажости, гранулометријског састава.

Коришћење мерних уређаја у контроли процеса ученици треба да остварују приликом посете постројења , са оператерима на лицу места у складу са својим овлашћењима и безбедоносним условима. Ако ученици нису у прилици да посете у време вежби постројење, онда треба применити обуку на постојећим у специјализованој учионици или коришћењем мултимедијалних средстава. Ученици треба да после посете постројењима за сагоревање отпада, у својим практикуумима наведу сигурносне протоколе које морају да поштују.

У оквиру пројектног задатка „Иновације у управљању процесима термичког третмана отпада”, ученици треба у групама да истраже најновије технологије у процесу термичког третмана отпада са освртом на побољшање заштите животне средине и квалитета ваздуха.

3. Санитарно одлагање отпада

Циљ модула Санитарно одлагање отпада у области управљања отпадом је упознавање ученика са општим принциима санитарног депоновања, избором локације за депонију, карактеристиама депонијског гаса, механизацијом која се користи на депонијама,мониторингом система депоније и затварањем и ремедијациом депонија.Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни опште принципе санитарног депоновања. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик изабере уређаје и опрему за технолошке операције са чврстим отпадом на депонијама. Стечено знање о санитарном депоновању отпада, значајно је за примену у другим модулима где ће ученици моћи да критички разматрају утицај депоновања и санитарног депоновања на животну средини и човека.

Део програма који се односи на санитарно одлагање отпада у области управљања отпадом је у корелацији са Одрживим развојем,Опасним отпадом, Термодинамиком, Заштитом Животне средине. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је следећи:

– Мере заштите на раду при одлагању отпада (6 часова);

– Утицај депоновања отпада на животну средину и мере за спречавања штетних утицаја (6 часова);

– Карактеристике одложеног отпада битне за планирање депонија: количина, морфолошки састав, влажност, густина (6 часова);

– Одређивање капацитета депоније (6 часова);

– Испитивање састава покривних материјала (6 часова);

– Одређивање количине и састава издвојенoг депонијског гаса (6 часова);

– Одређивање количине и хемијског састава процедних вода (депонијског филтрата) (6 часова);

– Постројење за третман депонијског филтрата (6 часова);

– Испитивање коефицијента филтрације тла у зони предвиђеној за депонију (6 часова);

– Принципи рада опреме на депонијама: за допрему и премештање чврстог отпада (6 часова);

– Принципи рада остале опреме на депонијама за:

• растресање отпада,

• класификацију и сепарацију чврстог отпада,

• процесирање и трансформацију чврстог отпада (6 часова);

– Принципи пројектовања депонија за одлагање посебних отпада (6 часова);

– Мере опреза при одлагању посебних врста отпада (6 часова);

– Одлагање посебних отпада на површинским и у подземним депонијама (6 часова);

– Одлагање индустријских муљевитих отпада (6 часова);

– Савремени трендови у заштити и економији вода (6 часова);

– Век трајања депоније и процеси затварања депонија (6 часова).

Ученик треба да примени мере заштите на раду при одлагању отпада у скалду са важећим прописима. По упознавању са могућностима загађења земљишта и воде на депонијама ученик треба да предложи конкретне мере које треба да се примене у циљу заштите. На основу извештаја локалног комуналног предузећа о количини, врсти отпада, начину сакупљања, ученик треба да прорачуна брзину настајања отпада у датој области и капацитет депоније. Ученици треба да на основу прикупљених узорака процедних вода,депонијског гаса, одреде њихов састав и количину. На основу узорака покривних материјала испитају њихов састав.Ученици требада се упознају са начином одлагања опасног отпада и прописа који морају да се при томе испоштују. На основу података о брзини количини отпада, броју становника, ученици треба да прорачунају век трајања депоније и предложе могуће начине и учествују у процесима затварања депонија у границама својих овлашћења за затварање депоније.

4. Термички третман отпад – настава у блоку

Препоручени садржај са бројем часова за блок наставу је:

– Постројења за термички третман отпада (6 часова);

– Процена утицаја на животну средину постројења за термички третман отпада (24 часа).

Блок настава у четвртом разреду се реализује посетама постројењу за термички третман отпада. У овим постројењима се ученици упознају са начинима термичког третмана отпада. После посета, ученици треба да у својим дневницима за вежбе опишу рад постројења и прикажу производне шеме технологија које се користе.

Ученици треба да одраде пројектни задатак „Процена утицаја на животну средину постројења за термички третман отпада”.

Уколико није могуће реализовати наставу ван школе, онда је прилагодити условима у лабораторији или специјализованој учионици.

5. Депоновање отпада – настава у блоку

Препоручени садржај са бројем часова за блок наставу је:

– Санитарне и остале депоније (6 часова);

– Санација, ремедијација и рекултивизација депонија (24 часа).

Блок настава учетвртом разреду се реализује посетама локалној депонији и рециклажном центру. Ове посете треба да омогуће ученицима да се упознају са начином њиховог рада и проблемима који се у том раду нјављају. Такође, ученици треба да прикупе податке за пројектни задатак „Санација, ремедијација и рекултивизација депонија”. После посета, ученици треба да у својим дневницима за вежбе, опишу рад депоније, наведу механизацију, протоколе за пријем отпада и безбедоносне мере на депонији.

Учење кроз рад:

Уколико се практични облици наставе реализују према Закону о дуалном образовању, вежбе се реализују као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Потребно је организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине.

Ученици су у обавези да воде дневник учења кроз рад.

Када се практична настава реализује као учење кроз рад неопходно је да план реализације учења кроз рад креирају координатор учења кроз рад (наставник практичне наставе) и инструктор. Планирање учења кроз рад у компанији треба да садржи опис активности, место и динамику остваривања учења кроз рад, а основ за израду овог плана представљају исходи учења.

Наставник/Координатор учења кроз рад и инструктор обавезни су и одговорни да воде рачуна о безбедности и здрављу на раду ученика за време практичне наставе.

Током извођења практичне наставе / учења кроз рад и наставе у блоку ученике упућивати на толеранцију, признавање и уважавање вредности и искуства других, активно слушање и тражење помоћи и додатних упутстава ради савладавања пројектованих циљева и исхода.

При реализацији ПОН пожељно је и информисање ученика о даљим шансама за целоживотно учење, односно усмеравање ка шансама за даљи развој у свим областима живота и рада.

Препорука је да се при планирању практичне наставе / учења кроз рад који се реализују код послодавца, пође од чињенице да се реализацијом практичне наставе / учења кроз рад ученици припремају за успешно укључивање на тржиште рада, али и за наставак образовања и каријерни развој. На практичној настави/учењу кроз рад пожељно је посветити пажњу упућивању ученика да се у реалном радном окружењу не стичу само мануелне или практичне вештине већ и интелектуалне.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање рада на пројекту, оцењивање доприноса ученика у групном раду, портфолио ученика, оцењивање есеја, специфичних комуникацијских и радних вештина, оцењивање ставова ученика. Препоручује се да наставници у првом разреду (и у другом разреду, у периоду транзиције ученика који реализују вежбе кроз учење кроз рад) додатно кроз оцењивање стимулишу рад и ангажовање ученика на вежбама, као и ваннаставним активностима које су у складу са прописаним циљевима учења предмета.

Формативно оцењивање:

Редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. Евидентира се у педагошкој документацији наставника. Настава која се реализује кроз целодневне вежбе (или вежбе које трају неколико часова омогућава наставнику да континуирано прати и вреднује постигнућа ученика као што су: брзина извршавања задатака, однос према постављеним задацима, начин на који долази до резултата, сарадња, иницијатива, упорност, ангажовање и напредовање у односу на претходни период. Све активности се бележе, а на последњем часу наставник излаже своја запажања и добија повратне информације од ученика које користи за давање препорука за даље напредовање, похвалу за рад, материјал за наредне часове и сумативно оцењивање. Наставник може да документацију о раду ученика, а нарочито прилоге које ученици предају (извештаји у електронској форми, презентације, фотографије и сл.) чува у електронској форми на usb-драјву, е-учионици и сл.

Када је у питању израда пројектног задатка може се применити образац за оцењивање у којем су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика. Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује. Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације (вреднују се и излагање и форма – презентације у електронској форми, слике, мултимедијални садржаји, као и време које ученици улажу у припрему),

– извештаји ученика (вреднују се и форма и садржај),

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Наставник у договору са осталим наставницима који предају овај предмет, а уз уважавање потреба и специфичности ученика у својој групи, одређује после ког дела пређеног градива ће ученицима у фази јединственог рада задати самосталан практичан рад. Рад се оцењује на основу чек листе. У фази подељеног рада препоручује се да се ученичке вештине више пута провере кроз самосталан практичан рад који садржи само одређене задате послове. На крају ротације се кроз самосталан практичан рад проверавају сви или већина послова у оквиру једне службе. Поред овог начина сумативног оцењивања препоручује се и прегледање документације, преиодични извештаји о раду, излагање на основу презентације и праћење индивидуалног и тимског рада. Наставници који реализују различите облике наставе (теорију и вежбе), требало би да усклађују критеријуме оцењивања и заједнички бирају инструменте за проверу знања и вештина ученика, како би се осигурало достизање прописаних исхода знања и вештина, као и ставова и способности ученика.

За вредновање се може користити Дневник вежби (практичне наставе), тако да се приликом реализације блок наставе вреднују постигнућа ученика на основу листе за оцењивање која је дата ученику пре одласка на блок наставу. По повратку са блок наставе ученик може да припреми презентацију и усмено излаже пред осталим ученицима у својој групи. И за овај део наставник саставља листу за оцењивање и изводи коначну оцену.

Препорука је формирање портфолија за сваког ученика како би се сакупили сви радови ученика, резултати оцењивања, разни коментари и препоруке приликом посматрања рада ученика. Оцењивање на овакав начин представља објективан показатељ постигнућа ученика. Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци,

– форма и садржај извештаја (вреднују се и излагање и форма – презентације у електронској форми, слике, мултимедијални садржаји, као и време које ученици улажу у припрему).

Учење кроз рад:

Наставник /инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад.

Наставник/инструктор треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Ученици су у обавези да воде дневник учења кроз рад, који периодично проверава наставник.

У циљу стицања прописаних компетенција наставници и инструктори треба да сарађују и размењују информације о сваком ученику. То подразумева унапређење рада са сваким учеником и прилагођавање рада индивидуалним потребама ученика, предузимање одговарајућих мера подршке уколико ученик не постиже очекиване резултате, праћење напретка и процену компетенција које је ученик стекао.

При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације практичних облика наставе код послодавца.

Препоручује се да за практичан рад, односно учење кроз рад буду примењене чек листе у којима су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник/инструктор треба да означи показатељ који одговара понашању ученика. Само на основу прецизних података се може стећи јасна слика о постигнутим исходима, а на основу тога дати препоруке за напредовање и коначно извести сумативна оцена.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању) и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање изводи се на основу формативног оцењивања, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, праћењем рада ученика и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Вредновање остварености исхода вршити кроз праћење остварености исхода:

– резултата/решења проблемског или пројектног задатка,

– оцењивање дневника практичног рада / учења кроз рад,

– оцењивање редовности похађања практичне наставе / учења кроз рад.

Посебне препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања односе се на потребу да:

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређеним од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Назив предмета: Одрживи развој

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
I	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним појмовима о одрживом развоју;

– Упознавање ученика са еколошким аспектима одрживог развоја ради очувања природних ресурса за будуће генерације;

– Упознавање ученика са значајем интегрисаног економског и друштвеног развоја на еколошки прихватљив начин;

– Оспособљавање ученика за праћење индикатора одрживог развоја.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Еколошки аспекти одрживог развоја	12	-	-	-
2.	Утицај привредних делатности на животну средину	18	-	-	-
3.	Концепт чистије производње и енергетска ефикасност	15	-	-	-
4.	Економски аспекти одрживог развоја	10	-	-	-
5.	Одрживи градови и заједнице	15	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Еколошки аспекти одрживог развоја

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Опише концепт одрживог развоја;

– Наведе принципе одрживог развоја;

– Опише значај међународних механизама, институцијa и докумената за развој концепта одрживог развоја;

– Опише еколошке аспекте индустријског и технолошког развоја;

– Објасни значај еколошког аспекта одрживог развоја за очување природних ресурса;

– Наведе предност приступа „решавања проблема на извору загађења”;

– Опише механизме и мере за ублажавање климатских промена;

– Наведе примере последица климатских промена по животну средину.

– Концепт одрживог развоја (настанак и развој);

– Принципи одрживог развоја;

– Међународне иницијативе важне за развој концепта одрживог развоја

– Миленијумски циљеви развоја и Рио+20 конференција;

– Еколошки аспекти индустријског и технолошког развоја;

– Фактори утицаја на животну средину (природне катастрофе – поплаве, клизишта, пожари, земљотреси);

– Климатске промене и заштита озонског омотача – узроци и последице глобалног загревања, мере за спречавање глобалног загревања;

– Механизми за смањење негативних утицаја на животну средину (процена утицаја пројеката на животну средину).

Кључни појмови: одрживи развој, еколошки аспекти економског развоја, природни ресурси, глобално загревање, фактори ризика за животну средину.

НАЗИВ ТЕМЕ: Утицај привредних делатности на животну средину

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Опише утицај привредних делатности на животну средину:

• утицај индустрије,

• утицај рударства,

• утицај енергетике,

• утицај пољопривреде,

• утицај шумарства, ловства и рибарства,

• утицај саобраћаја,

• утицај туризама;

– Наведе примере утицаја економских сектора на животну средину;

– Опише утицај различитих чинилаца на одрживо управљање земљиштем и отпадом.

– Утицај индустрије на животну средину;

– Утицај рударства на животну средину;

– Утицај енергетика на животну средину;

– Утицај пољопривреде на животну средину (традиционална, интегрална и органска);

– Утицај шумарства, ловства и рибарства на животну средину;

– Утицај саобраћаја на животну средину

– Утицај туризама на животну средину.

Кључни појмови: животна средина, одрживо управљање земљиштем и отпадом, економски сектори.

НАЗИВ ТЕМЕ: Концепт чистије производње и енергетска ефикасност

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Опише ефекте увођења чистије производње;

– Опише обновљиве изворе енергије:

• снага ветра као извор енергије,

• енергија биомасе,

• хидроенергија,

• соларна енергија,

• енергија биогорива;

– Разликује енергетску ефикасност и енергетску интензивност;

– Опише мере за побољшања енергетске ефикасности на примерима из окружења и свакодневног живота.

– Појам и ефекти увођења чистије производње;

– Обновљиви извори енергије;

– Снага ветра као извор енергије;

– Енергија биомасе;

– Хидроенергија;

– Соларна енергија;

– Енергија биогорива;

– Појам енергетске ефикасности и енергетске интезивности;

– Ефекти, значај и мере за побољшање енергетске ефикасности.

Кључни појмови: обновљиви извори енергије, биомасе, биогорива.

НАЗИВ ТЕМЕ: Економски аспекти одрживог развоја

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Опише утицај развоја привреде на одрживи развој;

– Опише значај одрживе производње и потрошње и „зелене економије”;

– Наведе примере друштвено одговорног пословања;

– Објасни значај образовања за одрживи развој;

– Објасни концепт циркуларне економије.

– Утицај развоја привреде на одрживи развој;

– Одржива производња и потрошња – животни циклус производа;

– Појам концепта „зелене економије”;

– Друштвено одговорно пословање;

– Значај образовања за одрживи развој;

– Концепт циркуларне економије.

Кључни појмови: зелена економија, циркуларна економија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Одрживи градови и заједнице

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Опише циљеве стварања одрживих градова и заједница:

• квалитет ваздуха,

• управљање отпадом,

• мобилност, саобраћај и бука,

• одрживост екосистема и урбанизација;

– Наведу критичне изазове за стварање одрживих градова и заједница;

– Објасни улогу институција у спровођењу и праћењу спровођења концепта одрживог развоја;

– Објасни појам и функцију индикатора одрживог развоја;

– Опише механизме за праћење остварености циљева одрживог развоја (индикатори).

– Одрживи градови и заједнице:

• квалитет ваздуха,

• управљање отпадом,

• мобилност, саобраћај и бука,

• одрживост екосистема и урбанизација;

– Носиоци спровођења концепта одрживог развоја;

– Улога институција у спровођењу и праћењу спровођења концепта одрживог развоја;

– Појам и улога индикатора одрживог развоја;

– Сетови индикатора одрживог развоја.

Кључни појмови: институционални оквир, индикатори одрживог развоја.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваке теме, ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици или специјализованој учионици.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала.У току реализације наставе препорука је коришћење стручне литературе са адекватним примерима и праћење интернет портала са адекватном и актуелном садржином.

Од наставника се очекује да подстиче ученике на креативно мишљење, развијање идеја и концепта, разумевање процеса и техника рада. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад, истраживачки пројекти.

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Приликом планирања наставник треба (обавезно) да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Приликом обраде теме Еколошки аспекти одрживог развоја у уводном делу теме ученике упознати са појмом концепта одрживог развоја, еколошким последицама индустријског и технолошког развоја. Ученици кроз тему требају проширити знања о обновљивим и необновљивим природним ресурсима и факторима и последицама које утичу на животну средину. Кроз видео материјале и презентације упознати ученике са факторима који утичу неповољно на животну средину (отпад, хемикалије, удеси, јонизујуће и нејонизујуће зрачење, бука, природне катастрофе). У раду са ученицима уз анализу аудио и видео садржаја дискутовати о мерама које сматрају адекватним за смањење негативних утицаја на животну средину.

Код обраде теме Утицај привредних делатности на животну средину упознати ученике са утицајем разних привредних делатности на животну средину. Код обраде наставних садржаја користити аудио-видео садржаје, документарне филмове и презентације. У оквиру обраде ученици могу групним радом да припреме реферате, есеје или презентације о утицају различитих грана привреде на животну средину. У оквиру радионице водити разговор са ученицима о утицају индустрије, рударства, енергетика, пољопривреде (традиционалне, интегралне и органске) на животну средину . Кроз разговор са ученицима разговарати како они виде у њиховом окружењу утицај и последице саобраћаја и туризама на животну средину.

Приликом обраде теме Концепт чистије производње и енергетска ефикасност упознати ученике са ефектима чистије производње и обновљивим изворима енергије. На почетку теме користити сва доступна аудио и аудио-визуелна и приказати ученицима видео материјале везане за све облике обновљивих извора енергије. На часовима обнављања разговарати како они виде предности оваквих видова енергије. Такође ученици могу да одраде индивидуалне реферате и есеје о неком виду обновљивих извора енергије (снага ветра, биомасе, хидроелектране, солана енергија, биогорива) уз помоћ садржаја на интернету, у литератури, часописима и итд.

Кроз тему упознати ученике са значењем појма енергетске ефикасности, енергетске интезивности и мерама за побољшање енергетске ефикасности.

Приликом обраде теме Економски аспекти одрживог развоја упознати ученике са утицајем развоја привреде на одрживи развој. Такође упознати ученике са појмом концепта „зелене економије” и циркуларна економија. Нагласити ученицима колико је битно образовање за одрживи развој.

Код обраде теме Одрживи градови и заједнице упознати ученике са изазовима стварања одрживих градова и заједница, носиоцима спровођења концепта одрживог развоја на свим нивоима од међународног, преко националног до локалног. Нагласити ученицима важност улога институција у спровођењу и праћењу спровођења концепта одрживог развоја. Представити сликовито животни циклус производа од обраде сировине до рециклаже. Такође упознати ученике шта су индикатори одрживог развоја, која је њихова функција и њихову важност за откривање пута како решити проблем везе између привреде и животне средине.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације, реферати и есеји.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, израде презентације, усмене провере знања или контролне вежбе. Важно је дефинисати јасне критеријуме оцењивања који ће се користити у евалуацији ученичких радова. То могу бити критеријуми који се односе на техничке вештине, креативност, концептуално разумевање, успех у презентацији идеја или било који други релевантан аспект који је обухваћен градивом. Поред оцењивања, повратне информације су кључне. Пружање конструктивних повратних информација помаже ученицима да разумеју своје грешке и побољшају свој рад. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– рад у групи,

– презентације,

– ученички радови,

Назив предмета: Органска хемија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	70	-	-	140

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о основним хемијским појмовима и променама, процесима и законитостима која су неопходна за разумевање и тумачење појава у природи;

– Упознавање ученика са органским једињењима, могућностима примене у индустријској пракси и њиховом утицају на човека и животну средину;

– Оспособљавање ученика за рад у лабораторији за органску хемију усвајањем вештина и навика које ће ученицима омогућити да се укључе у рад;

– Развијање позитивног односа ученика према унапређивању и заштити животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Структура и својства органских супстанци	10	10	-	-
2	Класе једињења са кисеоником, азотом и сумпором	24	24	-	-
3	Биолошки важна једињења, липиди, угљени хидрати и протеини	10	14	-	-
4	Органске супстанце у пракси управљања отпадом	12	10	-	-
5	Супстанце које утичу на здравље и животну средину	14	12	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Структура и својства органских супстанци

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише значај експеримента у органској хемији;

– објасни састав и поделу органских једињења;

– објасни појам функционалне групе;

– објасни хомолитичко и хетеролитичко раскидање везе;

– објасни грађу и својства угљоводоника и њихову примену у индустрији;

– објасни физичке и хемијске особине диена;

– објасни добијање нафте и њених деривата;

– наведе халогене деривате угљоводоника;

– објасни хемијске особине алкил-халогенида;

– опише дејство халогенида на засићене, незасићене и ароматичне угљоводонике;

– објасни утицај органских једињења на животну средину.

– примени мере заштите при раду у лабораторији за органску хемију;

– пружи прву помоћ у случају повреде;

– одлаже хемикалије у лабораторији на правилан начин;

– поштује мере опреза у складу са знаковима опасности (пиктограми, ознаке упозорења и обавештења (R/S кодови));

– користи хемикалије у лабораторији у складу са прописима и правилима;

– одлаже употребљене хемикалије и реагенсе на прописан и правилан начин;

– испита особине угљоводоника;

– изведе реакције за доказивање халогена у органским супстанцама;

– изведе реакцију добијања метана, етана, етена, етина;

– примени основне физичко-хемијске методе приликом раздвајања смеша.

Теорија:

– Значај експеримента у органској хемији;

– Састав и подела органских једињења;

– Појам функционалне групе органских једињења;

– Природа везе у органским једињењима (хомолитичко и хетеролитичко раскидање везе);

– Грађа и својства угљоводоника;

– Ароматични угљоводоници;

– Добијање нафте и њених деривата;

– Халогени деривати угљоводоника.

Вежбе:

– Правила понашања у лабораторији за органску хемију;

– Мере заштите при раду у лабораторији за органску хемију (врсте повреда и пружање прве помоћи);

– Знакови опасности-пиктограми, ознаке упозорења и обавештења (R/Sкодови);

– Прибор и хемикалије у лабораторији за органску хемију;

– Одлагање употребљених хемикалија и реагенаса;

– Доказивање халогених деривата у органским супстанцама;

– Добијање метана, етана, етена, етина;

– Испитивање својства и особина угљоводоника.

Кључни појмови: функционална група, угљоводоници, нафта, лабораторија за органску хемију

НАЗИВ ТЕМЕ: Класе једињења са кисеоником, азотом и сумпором

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни основне карактеристике кисеоничних органских једињења;

– објасни начин добијања и номенклатуру алкохола по IUPАC-у;

– објасни физичка и хемијска својства алкохола;

– објасни физичка и хемијска својства фенола;

– објасни шта су етри, њихова физичка и хемијска својства;

– објасни номенклатуру алдехида и кетона по IUPАC-у;

– објасни начин добијања алдехида и кетона;

– наведе физичка и хемијска својства алдехида и кетона;

– наведе поделу карбоксилних киселина;

– објасни начин добијања и својства карбоксилних киселина;

– објасни физичка и хемијска својства карбоксилних киселина;

– наведе деривате карбоксилних киселина;

– објасни добијање и примену нитро једињења;

– наведе начин добијања и својства амина;

– објасни начин добијања и својства аминокиселина;

– наведе заједничке реакције аминокиселина;

– објасни налажење у природи, начин добијања и физичка својства тиола;

– објасни киселост и лаку оксидацију као хемијске особине тиола;

– наведе основна својства органских сулфида;

– објасни настанак и својства сулфонске киселине;

– испита својства алкохола;

– испита феноле реакцијама доказивања присуства;

– испита својства алдехида и кетона калијум-перманганатом;

– испита својства алдехида и кетона Фелинговим реагенсом и Толенсовим реагенсом;

– изведе хемијске реакције добијања и пречишћавања етилацетата;

– испита својства аминокиселина;

– наведе последице људских активности које доводе до загађивања воде, земљишта и ваздуха;

– предложи начине заштите животне средине од штетних утицаја једињења са кисеоником, азотом и сумпором.

Теорија:

– Подела и номенклатура алкохола;

– Физичка и хемијска својства алкохола;

– Феноли-номенклатура, физичка и хемијска својства;

– Eтри- номенклатура, физичка и хемијска својства;

– Добијање алдехида и кетона;

– Добијање и својства карбоксилних киселина;

– Класификација нитро једињења;

– Основна својства амина;

– Добијање, својства и подела аминокиселина;

– Добијање и физичка својства тиола или меркаптана;

– Својства органских сулфида.

Вежбе:

– Добијање и својства алкохола;

– Испитивање и доказивање фенола;

– Добијање алдехида и кетона;

– Испитивање својства алдехида и кетона;

– Добијање и својства карбоксилних киселина;

– Добијање и пречишћавање етилацетата

– Испитивање аминокиселина.

Кључни појмови: алкохоли, феноли, алдехиди, кетони, карбоксилне киселине, аминокиселине, тиоли

НАЗИВ ТЕМЕ: Биолошки важна једињења, липиди, угљени хидрати и протеини

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни начин добијања и својства липида;

– наведе поделу угљених хидрата;

– објасни својства моносахарида;

– наведе поступак добијања полисахарида;

– објасни својства и врсте протеина;

– објасни структуру протеина;

– разликује целулозу и целулозна влакна;

– опише структуру природних и хемијских целулозних влакна;

– објасни технолошки поступак добијања хартије;

– испита растворљивост масти и уља;

– објасни реакцију естерификације;

– објасни поступак добијања сапуна;

– испита физичка својства угљених хидрата;

– испита хемијска својства угљених хидрата Фелинговим и Толенсовим реагенсом;

– изведе хидролизу сахарозе;

– изведе хемијске реакције протеина (бојене реакције);

– изведе хемијске реакције протеина (таложне реакције);

– испита хидролизу протеина;

– разликује природна и вештачка влакна;

– анализира садржај целулозе;

– испита текстилна влакна на обојење и запаљивост.

– Добијање и својства липида;

– Добијање, својства и подела угљених хидрата;

– Добијање угљених хидрата;

– Реакције угљених хидрата;

– Врсте, својства и структура протеина (примарна, секундарна, терцијарна и кватерна);

– Целулоза и целулозна влакна;

– Поступак прераде целулозе;

– Технолошки поступак добијања хартије (врсте и својства хартије).

Вежбе:

– Испитивање растворљивости масти и уља;

– Добијање сапуна;

– Испитивање физичких и хемијских својстава угљених хидрата;

– Хемијске реакције протеина;

– Хидролиза протеина;

– Анализа садржаја целулозе;

– Испитивање текстилних влакана.

Кључни појмови: липиди, угљени хидрати, протеини, целулоза, текстилна влакна

НАЗИВ ТЕМЕ: Органске супстанце у пракси управљања отпадом

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни реакције полимеризације;

– објасни начин добијања и својства пластичних маса на бази природних макромолекула;

– наведе начин добијања и својства пластичних маса добијених синтезом макромолекула;

– објасни настанак природног каучука и његова својства;

– наведе начин производње синтетичког каучука;

– објасни технологију производње гуме;

– сачини извештај о поступку добијања пластичних маса;

– одреди вискозитет раствора полимера;

– испита својства природних и вештачких влакана хемијским реакцијама;

– одреди масу пепела код сирове и вулканизоване гуме.

Теорија:

– Реакције полимеризације;

– Добијање пластичних маса на бази природних макромолекула;

– Добијање пластичних маса синтезом макромолекула;

– Добијање природног каучука;

– Добијање синтетичког каучука;

– Технологија производње гуме.

Вежбе:

– Добијање пластичних маса;

– Одређивање вискозитета раствора полимера;

– Хемијске реакције са природним и вештачким влакнима;

– Одређивање масе пепела код сирове и вулканизоване гуме.

Кључни појмови: макромолекули, полимери, каучук, гума

НАЗИВ ТЕМЕ: Супстанце које утичу на здравље и животну средину

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам и поделу пестицида;

– наведе својства и функције пестицида у пољопривредној производњи;

– објасни прописане услове употребе пестицида;

– наведе последице њихове неадекватне примене и непоштовања каренце;

– наведе начине добијања и својства:

• инсектицида,

• хербицида,

• фунгицида,

• родентицида;

– објасни порекло загађујућих супстанци и њихов утицај на здравље и животну средину;

– опише начине правилног одлагања хемијског и медицинског отпада;

– критички процени последице људских активности које доводе до загађивања воде, земљишта и ваздуха;

– испита физичка и хемијска својства органских супстанци правилно и безбедно по себе и друге, у лабораторијским условима;

– пречисти воду различитим поступцима у лабораторијским условима;

– утврди присуство и концентрацију пестицида на плодовима за људску/животињску исхрану.

Теорија:

– Загађујуће супстанце у животној средини;

– Добијање и својства инсектицида и хербицида;

– Добијање и својства фунгицида и родентицида;

– Прописи о употреби пестицида у пољопривреди;

– Каренца – превенција штетних утицаја пестицида на здравље људи и животиња;

– Медицински отпад;

– Правилно руковање пестицидима и другим супстанцама за третман биљака;

– Заштита животне средине, управљање отпадом, рециклажа;

– Зелена хемија.

Вежбе:

– Испитивање физичких и хемијских особина пестицида;

– Испитивање присуства пестицида (дозвољене концентрације) на плодовима за људску/животињску исхрану;

– Пречишћавање воде помоћу колоне са ватом, активним угљем, песком и шљунком.

Кључни појмови: инсектициди, хербициди, фунгициди и родентициди, каренца

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваке теме, ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у учионици, специјализованој учионици и хемијској лабораторији. Препоручује се на нивоу школе да приликом планирања распореда часова за одељења на недељном нивоу буде предвиђен двочас вежби, када се одељење дели на две групе.

За самосталне вежбе ученика потребно је да наставник и помоћни наставник припреме прибор и хемикалије потребне за реализацију вежби. Лабораторијски рад наставник треба да планира тако да следи после усвојених теоријских знања. Избор и број експеримената треба да буде примерен знањима ученика и времену потребном за њихову реализацију, као и да прате и одговарају теоретски обрађеним наставним јединицама. Експерименте треба да изводи сваки ученик самостално и да води лабораторијски дневник рада. Наставник задужује ученике прибором и хемикалијама за лабораторијске вежбе и стара се о безбедном, прописном и правилном раду ученика. Ученици према упутствима реализују задатке и записују потребне белешке у дневник лабораторијских вежби (хемијске једначине реакција, упозорења о безбедном руковању и др.). По завршетку вежби, ученици распремају радни простор који су користили у лабораторији. Помоћни наставник проверава радна места и начин одлагања употребљене опреме, стање и залихе и предузима друге мере да лабораторија остане у беспрекорном стању, а уколико постоји пропуст ученика о томе ће обавестити наставника који је водио вежбе. Наставник вреднује рад, понашање, тачност резултата, као и повратну информацију помоћног наставника о уредности сваког ученика.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. При реализацији програма треба тежити повезивању теоријске наставе с практичним извођењем лабораторијских вежби и указивати на значај примене стечених знања у пракси.

У оквиру сваке теме ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Дефинисани исходи показују наставнику која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција. Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом реализације наставног садржаја ослонити се на предзнање из екологије, опште и неорганске хемије. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују и задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси. Поставку лабораторијских вежби наставник може да осмисли и разради према опремљености школе.

1. Структура и својства органских супстанци

На часовима лабораторијских вежби ученици се упознају са лабораторијом за органску хемију, правилима понашања, пиктограмима, знацима упозорења и обавештења (R/Sкодови) и начином одлагања употребљених хемикалија. Ученик на вежбама рукује лабораторијским прибором, посуђем и органским супстанцама.

Препорука за реализацију вежби:

– Правила понашања у лабораторији за органску хемију; Мере заштите при раду у лабораторији за органску хемију (врсте повреда и пружање прве помоћи); Знакови опасности-пиктограми, ознаке упозорења и обавештења (R/Sкодови) (2 часа);

– Прибор и хемикалије у лабораторији за органску хемију; Одлагање употребљених хемикалија и реагенаса (2 часа);

– Доказивање халогених деривата у органским супстанцама (2 часа);

– Добијање метана, етана, етена, етина (2 часа);

– Испитивање својстава и особина угљоводоника (2 часа).

Приликом извођења вежбе Доказивање халогених деривата у органским супстанцама, наставник саопштава које халогене деривате ће доказивати у оргaнским једињењима, даје упутства и помаже ученицима да самостално припреме хемикалије и апаратуру за лабораторијске вежбе. Остале вежбе реализују се по сличном поступку.

2. Класе једињења са кисеоником, азотом и сумпором

Ученици проширују знање стечено у основној школи о физичким и хемијским својствима органских једињења са кисеоником као што су алкохоли, алдехиди, кетони, карбоксилне киселине, изучавајући друге класе, феноле, етре и друге деривате карбоксилних киселина (хлориди, анхидриди и амиди). При објашњавању физичких својстава органских једињења са кисеоником (температура топљења и кључања, растворљивост у води и неполарним растварачима), очекује се да ученици на основном нивоу примењују знање о хемијским везама, о могућности грађења водоничне везе, о међумолекулским интеракцијама, о утицају поларности функционалне групе и утицају дужине угљоводоничног низа на растворљивост једињења. На вишем нивоу ученици пишу једначине супституције, адиције и елиминације представника наведених класа зависно од функционалне групе у њиховим молекулима и услова под којима се хемијске реакције одвијају. Разматрају типове изомерије, посебно оптичку изомерију. У оквиру теме ученици сазнају о номенклатури и физичким и хемијским својствима амина. Поред тога, уче о нитроједињењима и њиховом практичном значају. Знање о хетероцикличним једињењима служи као основ за разумевање садржаја следеће теме, обухвата познавање биолошке активности природних или синтетичких хетероцикличних једињења и њиховог практичног значаја. Кроз тему ученици сазнају о најзначајнијим представницима класа органских једињења, познатим из свакодневног живота и струке, стичу увид о заступљености органских једињења у природи, њиховим својствима, улози у добијању различитих органских супстанци као комерцијалних производа, њиховом значају и утицају на здравље људи. Сазнају о хемијском саставу и значају синтетичких комерцијалних органских производа (боје, вештачка влакна...), као и о својствима и примени органских полимера (пластика, гума). При томе је важно да размотре оне органске супстанце које су посебно важне за изабрану струку, али и оне које имају важну улогу у живим организмима.

Препорука за реализацију вежби:

– Добијање и својства алкохола (4 часа);

– Испитивање и доказивање фенола (4 часа);

– Добијање алдехида и кетона (4 часа);

– Испитивање својства алдехида и кетона (4 часа);

– Добијање и својства карбоксилних киселина (4 часа);

– Добијање и пречишћавање етилацетата (2 часа);

– Испитивање аминокиселина (2 часа).

Приликом извођења вежбе Добијање и својства алкохола, наставник демонстрира постављање апаратуре, даје упутства и помаже ученицима да самостално припреме апаратуру за лабораторијске вежбе. Остале вежбе реализују се по сличном поступку. Планирати одговарајући број часова за утврђивање градива и извођење предлога закључних оцена на крају првог полугодишта.

3. Биолошки важна једињења, липиди, угљени хидрати и протеини

Циљ теме Биолошки важна једињења, липиди, угљени хидрати и протеини је упознавање ученика са поделом, својствима липида, угљених хидрата и протеина, поступком добијања полисахарида и поступцима за добијање хартије. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе поделу угљених хидрата, објасни својства моносахарида, полисахарида и целулозе. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик наведе поступак добијања полисахарида, објасни технолошки поступак добијања хартије, врсте и својства хартије.

Препорука за реализацију вежби:

– Испитивање растворљивости масти и уља (2 часа);

– Добијање сапуна (2 часа);

– Испитивање физичких и хемијских својстава угљених хидрата (2 часа);

– Хемијске реакције протеина (2 часа);

– Хидролиза протеина (2 часа);

– Анализа садржаја целулозе (2 часа);

– Испитивање текстилних влакана (2 часа).

На вежбама вршити испитивање угљених хидрата, хартије и текстилних влакана на више различитих узорака и упоредити резултате испитивања. Део програма који се односи на Угљене хидрате je у корелацији са предметима Управљање отпадом и Познавање материјала

4. Органске супстанце у пракси управљања отпадом

Циљ теме Органске супстанце у пракси управљања отпадом је упознавање ученика са начинима добијања и својствима пластичних маса на бази природних макромолекула и синтетичких макромолекула. Кроз тему ученици сазнају о најзначајнијим представницима класа органских једињења, познатих из свакодневног живота и струке (каучук, гума,...), стичу увид о заступљености органских једињења у природи, њиховим својствима, улози у добијању различитих органских супстанци као комерцијалних производа, њиховом значају и утицају на здравље људи. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише вештачке смоле и пластичне масе како би разумели специфичност њихових својства у односу на синтетичке полимере, дефинишу основне поступке синтезе полимера и утицај појединих фактора на састав и својства полимера. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати, на пример објашњавањем поступка добијања пластичних маса или вештачких смола. Што се тиче гуме и полупроизвода ученици треба да схвате специфичност производа како би приликом процеса рециклаже поступили адекватно.

Препорука за реализацију вежби:

– Добијање пластичних маса (4 часа);

– Одређивање вискозитета раствора полимера (2 часа);

– Хемијске реакције са природним и вештачким влакнима (2 часа);

– Одређивање масе пепела код сирове и вулканизоване гуме (2 часа).

На вежбама вршити одређивање вискозитета раствора полимера. Ради стицања знања о разлици природних и вештачких влакана одрадити вежбе са више полимерних материјала. Што се тиче лабораторијске вежбе Добијање пластичних маса препоручује се посета ученика производном погону за прераду гуме. Ученици након посете пишу дневник по моделу извештаја индустријске производње.

5. Супстанце које утичу на здравље и животну средину

Циљ теме Супстанце које утичу на здравље и животну средину је да на основу стеченог знања у претходним темама ученици уоче органске супстанце које доспевањем у животну средину могу да изазову њене промене, мањег или већег интензитета, као и да почетна промена може покренути серију других промена. Они би требало да познају загађујуће неорганске и органске супстанце које могу нарушити квалитет животне средине и здравље људи. Ученици би требало да анализирају узроке, ефекте, ризике и последице примене одређених хемијских технологија и супстанци (неорганских и органских) на здравље људи, загађивање и очување животне средине, економију, као и остале домене људског живота и рада. Потребно је да уваже значај раздвајања отпада и рециклаже одређених материјала (папир, стакло, пластика). Потребно је да ученици сазнају које од изучаваних супстанци могу бити загађујуће за ваздух, воду и земљиште и какав је њихов утицај на екосистем. Ученици би требало да развијају одговоран однос према очувању животне средине, да поступају у складу са ознакама опасности, упозорења и обавештења при употреби и складиштењу производа с којима долазе у контакт код куће, у школи или с којима ће бити у контакту на будућем радном месту (средства за дезинфекцију, вештачка ђубрива, пестициди, инсектициди, боје и лакови, плинске боце, бензин, експлозив…). Ученици упознају основе зелене технологије која нуди иновативна решења у циљу замене класичних решења третирања отпада на крају производног процеса, као и значај чистије производње за очување животне средине и одрживи развој. Ученици се упознају са појмом, поделом, својствима пестицида и добијањем хербицида, инсектицида, фунгицида и родентицида, својствима и улогом у пољопривредној производњи, последицама њихове неадекватне примене и непоштовања каренце. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе основна својства пестицида, инсектицида, хербицида, функицида и родентицида. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик анализира неконтролисану примену пестицида и на основу тога донесе закључак о ефекту загађивања животне средине и ризицима по здравље човека.

Препорука за реализацију вежби:

– Испитивање физичких и хемијских особина пестицида (4 часа);

– Испитивање присуства пестицида (дозвољене концентрације) на плодовима за људску/животињску исхрану (4 часа);

– Пречишћавање воде помоћу колоне са ватом, активним угљем, песком и шљунком (4 часа).

Приликом извођења вежбе Испитивање присуства пестицида и физичке и хемијске особине пестицида, наставник објашњава ученицима поступак испитивања пестицида на гасном хроматографу, спектрофотометру и рН-метру.

Стечено знање о пестицида, инсектицида, хербицида, функицида и родентицида је значајно је за примену у другим темама у оквиру других предмета где се детаљније анализира утицај ових једињења. Део програма који се односи на пестицида, инсектицида, хербицида, функицида и родентицида у органској хемији је у корелацији са предметима Заштита животне средине, Опасан отпад и БЗР.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– рад у групи и међусобна сарадња,

– руковање прибором за рад,

– презентације,

– пратити лабораторијски рад и вођење лабораторијског дневника.

Сумативно оцењивање:

Вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, тема или за класификациони период из предмета, на полугодишту и на крају школске године. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада. Избор инструмента за сумативно оцењивање зависи од врсте активности која се проверава. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Наставници који реализују различите облике наставе (теорију и вежбе), требало би да усклађују критеријуме оцењивања и заједнички бирају инструменте за проверу знања и вештина ученика, како би се осигурало достизање прописаних исхода знања и вештина, као и ставова и способности ученика. Наставник вежбе може вредносвати и на основу повратних информација од помоћног наставника, посебно имајући у виду да управо помоћни наставник има непосредан увид у однос ученика према постављеним задацима, прати њихово злагање, али и поштовање правила у лабораторији, однос према опреми и хигијени радног простора. Наставник посебно евидентира, у педагошкој документацији запажања помоћног наставника о раду ученика и приликом оцењивања се непосредно уверава о односу сваког ученика према задацима на вежбама, а имајући у виду евидентиране напомене. Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци,

– практичне вештине извођења лабораторијских вежби и тачност добијених резултата,

– на основу формативног вредновања, извести најмање једну сумативну оцену за сваку тему.

Назив предмета: Познавање материјала

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	105	140	-	-	245

1Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

РАЗРЕД	НАСТАВА					УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Учење кроз рад	Настава у блоку	УКУПНО
II	105	-	-	140	-	245

2Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада – учење кроз рад обухвата вежбе

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о основним техничким материјалима, њиховим својствима и могућностима примене и рециклаже;

– Оспособљавање ученика за распознавање различитих врста материјала и њихову правилну употребу;

– Оспособљавање ученика за испитивање различитих врста материјала;

– Развијање знања ученика о материјалима специјалне намене.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В/ УКР	ПН	Б
1	Основе материјала у управљању отпадом	24	32	-	-
2	Метали и легуре метала	30	40	-	-
3	Неоргански и полимерни материјали	39	52	-	-
4	Материјали специјалне намене	12	16	-	-

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Основе материјала у управљању отпадом

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Објасни појам материјала;

– Наведе својства материјала;

– Објасни хемијска својства материјала;

– Објасни физичка својства материјала;

– Објасни механичка својства;

– Објасни основна технолошка својства;

– Објасни примену различитих материјала;

– Разликује материјале према намени (конструкциони, помоћни и погонски материјали);

– Дефинише значење појма испитивање материјала;

– Објасни значај испитивања материјала;

– Опише методе испитивања са и без разарања;

– Опише статичку и динамичку методу испитивања материјала;

– Објасни појам и структуру кристалних решетки;

– Објасни параметре кристалне решетке;

– Наведе грешке у кристалној структури;

– Објасни процес кристализације;

– Објасни криве хлађења и загревања кристалних материјала;

– Наведе утицајне параметре на морфологију кристалног зрна;

– Објасни очвршћавање аморфних материјала;

– Објасни криве хлађења и загревања аморфних материјала.

– Објасни рециклабилност као важно својство материјала за рециклажу;

– Наведе мере опреза и заштите на раду при испитивању материјала;

– Примени одговарајуће техничко–технолошке мере заштите на раду при испитивању материјала;

– Представи резулатате испитивања материјала применом различитих метода приказивања;

– Примени методе испитивања у складу са својствима материјала;

– Представи резултате експериментално спроведених испитивања материјала;

– Анализира криве хлађења и загревања кристалних и аморфних материјала.

Теорија:

– Појам и подела материјала: метали, неметали, полимери и материјали специјалне намене;

– Хемијска и физичка својства материјала;

– Механичка и технолошка својства материјала;

– Примена различитих материјала у складу са њиховим својствима;

– Испитивање материјала, методе, врсте и значај;

– Грађа и својства кристалних материјала (кристалне решетке и кристални системи);

– Основи процеса кристализације;

– Криве хлађења и загревања кристалних материјала;

– Утицајни параметри на морфологију кристалног зрна

– Грађа и својства аморфних материјала;

– Основи очвршћавања аморфних материјала;

– Криве хлађења и загревања аморфних материјала.

– Рециклабилност као важно својство материјала.

Вежбе:

– Мере заштите на раду и њихова примена;

– Методе приказивања резултата испитивања материјала, графичка интерпретација;

– Методе испитивања материјала – демонстрација;

– Испитивања материјала са приказом резултата (кристална решетка, кристалографски индекси, криве хлађења и загревања).

Кључни појмови: основна својства материјала, кристални и аморфни материјали, грешке у кристалној решетки, кристализација.

НАЗИВ МОДУЛА: Метали и легуре метала

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам и поделу легура;

– разликује врсте чврстих раствора, интерметалних једињења и вишефазних система

– наведе главна својства чистих метала;

– објасни физичка својств метала и легура;

– објасни механичка својства метала и легура;

– разликује минералне и секундарне сировине за добијање метала и легура;

– наведе поступке за добијање метала и легура;

– разликује кристализацију легура од кристализације чистих метала;

– идентификује температурни интервал очвршћавања на основу криве хлађења легуре;

– разликује поступке прераде пластичном деформацијом, ливењем и термичком обрадом;

– разликује микроструктуре метала и легура настале различитим процесима прераде;

– објасни утицај корозије на својства метала и легура;

– објасни појам хабања метала и легура;

– наведе предности и недостатке рециклаже метала;

– одреди физичка својства метала и легура;

– одреди механичка својства метала и легура;

– конструише дијаграме стања;

– креира ливачки калуп;

– означи челик у складу са стандардом на основу његових својстава;

– изврши металографска испитивања;

– анализира отпорност одређених метала на корозију.

Теорија:

– Појам и подела легура (интерстицијски и супституцијски чврсти раствори, интерметална једињења и вишефазни системи);

– Својства чистих метала;

– Физичка својства метала и легура;

– Механичка својства метала и легура;

– Минералне и секундарне сировине за добијање метала и легура;

– Поступци добијања метала и легура;

– Криве хлађења легура;

– Одређивање ликвидус и солидус температуре са криве хлађења, дијаграми стања;

– Топљење и ливење метала и легура;

– Пластична деформација метала и легура;

– Термичка обрада метала и легура;

– Структура и својства комерцијалних метала и легура: челици и гвожђа, легуре алуминијума, бакра, титана, никла итд;

– Утицај корозије на својства метала и легура;

– Хабање метала и легура;

– Предности и недостаци рециклаже металних материјала.

Вежбе:

– Испитивање физичких својстава метала и легура;

– Испитивање механичких својстава метала и легура: тврдоћа, чврстоћа, жилавост и замор;

– Конструисање дијаграма стања: дијаграм потпуне растворљивости, дијаграми са еутектичком, перитектичком реакцијом, правило полуге;

– Формирање ливачког калупа – демонстрација;

– Означавање челика и техничких легура у складу са важећим ЕН СРПС стандардом. Означавање према претходним стандардима (ЈУС);

– Металографска испитивања;

– Испитивање отпорности на корозију различитих врсти метала.

Кључни појмови: својства металних материјала, топљење и ливење метала, пластична деформација метала, дијаграми стања.

НАЗИВ МОДУЛА: Неоргански и полимерни материјали

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе главна својства неорганских материјала;

– објасни поступке добијања и прераде керамичких материјала;

– анализира састав, својства и примену керамичких и стаклених материјала;

– објасни поступке добијања и прераде стакла;

– разликује врсте ватросталних материјала;

– објасни поступке добијања и прераде ватросталних материјала;

– анализира састав, својства и примену ватросталних материјала;

– разликује врсте и својства неорганских везива;

– објасни поступке добијања и прераде неорганских везива;

– дефинише појам и поделу макромолекула;

– наведе главна својства макромолекула;

– разликује полимерне материјале према структури и својствима;

– наведе врсте и поступке добијања и прераде и примену природних полимера;

– наведе врсте и поступке добијања и прераде и примену вештачких полимера;

– наведе најчешће коришћене рециклабилне полимерне материјале;

– анализира рециклабилност полимерних материјала;

– објасни врсте и својства текстилних материјала;

– испита механичка својства полимерних материјала;

– испита физичка својства полимерних материјала;

– израчуна проценат влажности узорака керамике и стакла;

– израчуна губитак жарењем узорака керамике и стакла;

– примени поступак одређивања отпорности керамике и стакла на дејство киселина и база;

– израчуна садржај влаге и гранулометријски састав сировина за добијање ватросталних материјала;

– визуелно контролише готове производе ватросталних материјала;

– примени одговарајуће методе испитивања својстава неорганских везива;

– израчуна степен рециклабилности неорганских материјала;

– примени одговарајуће методе испитивања полимерних материјала;

– израчуна степен рециклабилности полимерних материјала.

Теорија:

– Врсте и својства неорганских материјала;

– Врсте керамичких материјала;

– Добијање керамичких материјала;

– Прерада керамичких материјала;

– Примена керамичких материјала;

– Врсте стакла;

– Добијање стакла;

– Прерада стакла;

– Примена стакла;

– Врсте и својства ватросталних материјала;

– Добијање ватросталних материјала;

– Прерада ватросталних материјала;

– Примена ватросталних материјала;

– Врсте неорганских везива;

– Добијање неорганских везива;

– Прерада неорганских везива;

– Примена неорганских везива;

– Појам и подела макромолекула;

– Својства полимера;

– Врсте и добијање природних полимера;

– Прерада и примена природних полимера;

– Врсте и добијање вештачких полимера;

– Прерада и примена вештачких полимера;

– Најчешћи рециклабилни полимерни материјали: полиетилен, целулоза, полипропилен, поливинил хлорид, полистирен, поликарбонат, најлон, епокси, акрил;

– Врсте и својства текстилних материјала.

Вежбе:

– Испитивање својстава керамичких материјала и стакла (одређивање влажности сировина);

– Испитивање својстава керамичких материјала и стакла (губитак жарењем);

– Испитивање својстава керамичких материјала и стакла (отпорност на дејство база и киселина) – демонстрација;

– Испитивање својстава ватросталних материјала (испитивање садржаја влаге и гранулометријског састава сировинских компоненти), контрола готових производа – мере, облици, обијеност ивица, марка опека;

– Испитивање својстава неорганских везива;

– Израчунавање степена рециклабилности неорганских материјала;

– Испитивање својстава полимерних материјала (затезне особине);

– Испитивање својстава полимерних материјала (тврдоћа);

– Израчунавање степена рециклабилности полимерних материјала.

Кључни појмови: својства и добијање керамике и стакла, својства и добијање полимера, ватростални материјали.

НАЗИВ МОДУЛА: Материјали специјалне намене

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе врсте савремених материјала;

– разликује врсте основе и ојачавача у композитним материјалима;

– опише или наведе композитне материјале који су ојачани честицама;

– опише или наведе композитне материјале који су ојачани влакнима;

– објасни опише или наведе ламинатне композитне материјале;

– објасни поступке добијања наноматеријала и њихову примену;

– дефинише својства наноматеријала;

– објасни задатак и функцију заштитних превлака (металне, органске, неорганске превлаке);

– анализира захтеве које заштитне превлаке треба да испуне: заштита од хабања, корозије, оксидације, емисивност површине, рефлексивност површине;

– анализира утицај ојачавача на својства композитних материјала;

– презентује специфичности контроле структуре на нано нивоу;

– примени заштитну превлаку на одређени материјал.

Теорија:

– Врсте савремених материјала;

– Композитни материјали ојачани честицама;

– Композитни материјали ојачани влакнима;

– Ламинатни композитни материјали;

– Наноматеријали- појам и примена;

– Својства наноматеријала;

– Заштитне превлаке- појам и примена;

– Врсте заштитних превлака;

Вежбе:

– Одређивање ојачавача у композитним материјалима;

– Контрола структуре наноматеријала;

– Приказ начина наношења заштитних превлака.

Кључни појмови: композити, наноматеријали, заштитне превлаке.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваког модула, ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе. Теорија се изводи у учионици или специјализованој учионици. Вежбе се реализују у кабинету или лабораторији, при чему се одељење дели у две групе. Када се вежбе реализују у облику учења кроз рад, у складу са Законом о дуалном образовању потребно је да у распореду часова одељење у истом дану има вежбе из предмета Управљање отпадом (2 часа недељно) и Познавање материјала (4 часа недељно), како би код послодавца боравили 6 сати.

Избор метода и облика рада за сваки модул одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Распоред извођења модула подразумева да се на почетку обрађује модул Основе материјала у управљању отпадом, док се за остале модуле може мењати редослед према организационим могућностима школе и наставника.

У оквиру сваког модула ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Дефинисани исходи су различитог нивоа и показују наставнику која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Учење кроз рад:

Наставник/инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Учење кроз рад код послодавца реализује се на радним местима која одговарају конкретној теми / препорученом садржају вежбе. Инструктор обезбеђује потребне услове за остваривање прописаних исхода и по потреби, у сарадњи са координатором учења кроз рад усклађује план са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у групи.

1. Основе материјала у управљању отпадом

Циљ модула Основе материјала у управљању отпадом је упознавање ученика са врстама материјала, као и разликом између кристалних и аморфних материјала.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова, до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни основне врсте материјала и њихова својства. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама графички прикаже криве хлађења и загревања кристалних материјала на основу промене температуре у јединици времена. Стечено знање о појмовима основе материјала у управљању отпадом значајно је за примену у другим модулима где се детаљније анализирају врсте материјала. Део програма који се односи на основе материјала у управљању отпадом је у корелацији са предметима Хемија и Управљање отпадом, где су се ученици упознали са различитим врстама и својствима материјала.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Мере заштите на раду и њихова примена (4 часа);

– Методе приказивања резултата испитивања материјала, графичка интерпретација (8 часова);

– Методе испитивања материјала – демонстрација (4 часа);

– Испитивања материјала са приказом резултата (кристална решетка, кристалографски индекси, криве хлађења и загревања) (16 часова).

2. Метали и легуре метала

Циљ модула Метали и легуре метала је упознавање ученика са својствима метала и легура као и поступцима добијања и обраде. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни својства, поступке добијања и обраде метала и легура. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама врши испитивање одређених својстава материја (тврдоћа). Други пример је да ученици на основу ознаке неког челика одреде о ком се челику ради.

Део програма који се односи на соларну енергију је у корелацији са предметима Управљање отпадом и Хемија, где су ученици упознали одређена својства и грађу метала и легура.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Испитивање физичких својстава метала и легура (4 часа);

– Испитивање механичких својстава метала и легура: тврдоћа, чврстоћа, жилавост и замор (8 часова);

– Конструисање дијаграма стања: дијаграм потпуне растворљивости, дијаграми са еутектичком, перитектичком реакцијом, правило полуге (8 часова);

– Формирање ливачког калупа- демонстација (4 часа);

– Означавање челика и техничких легура у складу са важећим ЕН СРПС стандардом. Означавање према претходним стандардима (ЈУС) (4 часа);

– Металографска испитивања (8 часова);

– Испитивање отпорности на корозију различитих врсти метала (4 часа).

Препорука за извођење вежбе Испитивање механичких својстава метала и легура је да се ученици упознају са радом на неком од уређаја за испитивање тврдоће, чврстоће, жилавости и замора, као и да сами покушају да изврше испитивање уколико се за то стекну услови. Уколико кабинет није опремљен препорученим уређајима ученике упознати са методама испитивања помоћу мултимедијалних садржаја.

3. Неоргански и полимерни материјали

Циљ модула Неоргански и полимерни материјали је упознавање ученика са врстама, начинима добијања, прерадом и применом неорганских и полимерних материјала. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни врсте, начине добијања и прераде као и примену неорганских и полимерних материјала. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати на пример тако да ученик израчуна садржај влаге или губитак жарењем у керамици и стаклу.

Део програма који се односи на неоргански и полимерни материјали је у корелацији са предметима Управљање отпадом и Хемија, где су се ученици упознали са одређеним својствима неорганских и полимерних материјала.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Испитивање својстава керамичких материјала и стакла (одређивање влажности сировина) (8 часова);

– Испитивање својстава керамичких материјала и стакла (губитак жарењем) (4 часа);

– Испитивање својстава керамичких материјала и стакла (отпорност на дејство база и киселина) – демонстрација (4 часа);

– Испитивање својстава неорганских везива (4 часа);

– Израчунавање степена рециклабилности неорганских материјала (4 часа);

– Испитивање својстава полимерних материјала (затезне особине) (8 часова);

– Испитивање својстава полимерних материјала (тврдоћа) (8 часова);

– Израчунавање степена рециклабилности полимерних материјала (4 часа).

4. Материјали специјалне намене

Циљ модула Материјали специјалне намене је упознавање ученика са карактеристикама и потенцијалом материјала специјалне намене као што су композити, наноматеријали и заштитне превлаке. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише појам, својства и начине добијања композита, наноматеријала и заштитних превлака. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о својствима основних материјала одреди која својства ће имати композитни материјал спајањем два или више основна материјала.

Стечено знање о биомаси и биогоривима значајно је за предмете Управљање отпадом и Хемија, где ученици упознају својства одређених специјалних материјала. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Одређивање ојачавача у композитним материјалима (8 часова);

– Контрола структуре наноматеријала (4 часа);

– Приказ начина наношења заштитних превлака (4 часа).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање рада на пројекту, оцењивање доприноса ученика у групном раду, портфолио ученика, оцењивање есеја, специфичних комуникацијских и радних вештина, оцењивање ставова ученика. Препоручује се да наставници у другом разреду, у периоду транзиције ученика који реализују вежбе кроз учење кроз рад додатно кроз оцењивање стимулишу рад и ангажовање ученика на вежбама, као и ваннаставним активностима које су у складу са прописаним циљевима учења предмета.

Формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– извештаји ученика (вреднују се и форма и садржај),

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци,

Учење кроз рад:

Наставник/инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад.

– резултата/решења проблемског или пројектног задатка,

– оцењивање дневника практичног рада / учења кроз рад,

– оцењивање редовности похађања практичне наставе / учења кроз рад

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Назив предмета: Основе термодинамике

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о појавама и процесима у термодинамици;

– Развијање знања ученика о принципима термодинамике;

– Развијање логичког и критичког мишљења ученика при разматрању термодинамичких појава при третману отпада;

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Термодинамички систем и величине стања идеалног и реалног гаса	18	-	-	-
2	Први и други принцип термодинамике	16	-	-	-
3	Сагоревање	12	-	-	-
4	Простирање топлоте	14	-	-	-
5	Термодинамички процеси при третману и депоновању отпада	10	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Термодинамички систем и величине стања идеалног и реалног гаса

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Опише отворен и затворен термодинамички систем;

– Наведе величине стања термодинамичког система;

– Опише стационарне и нестационарне процесе;

– Примени једначину стања идеалног гаса;

– Израчуна рад, топлоту и енергетски биланс затвореног термодинамичког система;

– Одреди састав и моларну масу вишекомпонентних раствора;

– Опише промене стања идеалног гаса;

– Примени једначину стања реалног гаса.

– Отворен и затворен термодинамички систем;

– Величине стања термодинамичког система;

– Стационарни и нестационарни процеси;

– Једначина стања идеалног гаса;

– Рад, топлота и енергетски биланс затвореног термодинамичког система;

– Вишекомпонентни раствори (гасови), састав и моларна маса раствора;

– Промене стања идеалног гаса;

– Једначина стања реалног гаса;

Кључни појмови: систем, параметри стања, идеалан, реалан гас и топлотни капацитет.

НАЗИВ ТЕМЕ: Први и други принцип термодинамике

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Примени први принцип термодинамике за систем;

– Израчуна рад и топлоту изотермских, изобарских, изохорских и адијабатских процеса;

– Нацрта радне дијаграме изотермских, изобарских, изохорских и адијабатских процеса;

– Објасни Карноов циклус за идеални гас;

– Објасни степен корисног дејства циклуса;

– Примени други принцип термодинамике за систем;

– Нацрта топлотне дијаграме радног процеса;

– Објасни трећи принцип термодинамике за систем.

– Математички израз првог принципа термодинамике за систем;

– Рад и топлота изотермских, изобарских, изохорских и адијабатских процеса;

– Радни дијаграми изотермских, изобарских, изохорских и адијабатских процеса;

– Карноов циклус (деснокретни) за идеалан гас;

– Степен корисног дејства циклуса;

– Математички израз другог принципа термодинамике и појам ентропије;

– Топлотни дијаграми радног процеса;

– Трећи принцип термодинамике;

Кључни појмови: енергија, дијаграми стања, рад.

НАЗИВ ТЕМЕ: Сагоревање

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Разликује врсте горива;

– Објасни састав различитих врста горива;

– Опише начине за оплемењивање горива;

– Наведе топлотне ефекте реакција сагоревања;

– Одреди топлотну моћ горива;

– Примени стехиометријске једначине сагоревања горива;

– Одреди потрошњу кисеоника и ваздуха;

– Анализира продукте сагоревања и њихов састав;

– Објасни утицај састава горива на температуре самозапаљења и сагоревања.

– Гориво и његов састав;

– Оплемењивање горива и његовог састава;

– Топлотни ефекти сагоревања;

– Топлотна моћ горива;

– Стехиометријске једначине сагоревања горива и топлотни ефекти;

– Потрошња кисеоника у процесу сагоревања;

– Потрошња ваздуха у процесу сагоревања;

– Продукти сагоревања и њихов састав;

– Температура сагоревања горива.

Кључни појмови: гориво, топлотна моћ, сагоревање.

НАЗИВ МОДУЛА: Простирање топлоте

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Објасни кондукцију и њене параметре;

– Израчуна простирање топлоте кроз раван и цилиндрични зид;

– Објасни конвекцију и њене параметре;

– Израчуна коефицијент преношења топлоте;

– Објасни процесе кључања и кондензације;

– Објасни простирање топлоте зрачењем и основне законе зрачења;

– Опише примену топлотних застора;

– Опише карактеристике размењивача топлоте.

– Простирање топлоте провођењем – кондукција (температурно поље, градијент температуре и топлотни проток);

– Простирање топлоте кроз раван зид;

– Простирање топлоте кроз цилиндричан зид;

– Простирање топлоте прелажењем – конвекција (струјање флуида, режим струјања и физичка својства флуида);

– Коефицијент прелажења топлоте без фазне трансформације;

– Прелажење топлоте при фазној трансформацији паре или течности чисте супстанце;

– Кључање и кондензација;

– Простирање топлоте зрачењем – радијација (закон зрачења топлотне енергије и простирање топлоте зрачењем);

– Топлотни застори;

– Размењивачи топлоте – класификација према начину размене топлоте и према начину протицања флуида кроз апарат.

Кључни појмови: провођење, прелажење и зрачење топлоте, размењивачи.

НАЗИВ ТЕМЕ: Термодинамички процеси при третману и депоновању отпада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Опише термодинамичке процесе при третману отпада;

– Објасни појаву гасова приликом одлагања отпада;

– Објасни појаву самозапаљења на депонијама;

– Наведе примере осталих термодинамичких реакција на депонијама.

– Термодинамички процеси при третману отпада;

– Гасови као продукт одлагања отпада;

– Појава самозапаљења на депонијама;

– Остале термодинамичке реакције на депонијама;

Кључни појмови: самозапаљење.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Сложеност препоручених садржаја представља изазов за ученике који немају довољна предзнања из хемије и физике, што захтева да наставник прилагоди динамику наставе и методе оцењивања. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Стечено знање из термодинамике значајно је за примену у другим темама где се анализирају појаве при третману отпада и мере безбедности при раду са њим. Програм је у корелацији са предметима Познавање материјала, Управљање отпадом, Општа и неорганска хемија, Органска хемија, Физика, где су ученици упознали одређена својства опасних материја. Специфична предзнања из области хемије и физике су основне претпоставке за успешно савладавање програма из термодинамике.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Наставник би требало да користи и допунске методе, као што су: оцењивање доприноса ученика у групном раду и портфолио ученика. Приликом вредновања наставник посебно формира критеријум оцењивања у складу са циљевима учења предмета, тако да сви ученици стекну потребан ниво разумевања и вештине прорачунавања потребан за остваривање исхода прописаних програмом предмета Управљање отпадом (четврти разред).

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Безбедност и здравље на раду

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
II	70	/	/	/	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– упознавање ученика са ризицима, опасностима, превентивним мерама и мерама заштите на раду, против пожарне и заштите радне и живтоне средине при третману отпада;

– упознавање ученика са факторима радне средине који утичу на нарушавање здравствене и радне способности у процесу рада у пословима третмана отпада;

– развијање позитивног става ученика према спровођењу прописа из области управљања отпадом, заштите здравља, радне и животне средине;

– развијање навика ученика за примену мера безбедности и здравља на раду, заштите од пожара и заштите животне средине у пословима третмана отпада;

– оспособљавање ученика за учестовање у сповођењу процедура и прописаних мера у процесу прикупљања, припреме, контролисања, класификације и правилног обележавања секундарних сировина на безбедан начин;

– оспособљавање ученика за активно учествовање у иницијативама и акцијама усмереним на управљање отпадом и заштиту животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Безбедност и здрављу на раду и заштита радне и животне средине	10	-	-	-
2	Техничка, колективна и лична заштита	8	-	-	-
3	Извори опасности и штетности и мере заштите на раду на пословима третмана отпада	52	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Безбедност и здрављу на раду и заштита радне и животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе циљеве безбедности и заштите здравља на раду;

– објасни значење појмова: здравље, хигијена рада и здравствена култура;

– објасни утицај фактора радне средине на здравље и продуктивност запослених;

– објасни значење појмова: опасност, опасна појава, ризик;

– наведе факторе ризика за процену ризика за безбедност и здравље запослених;

– опише превентивне мере и мере заштите радне и животне средине при третману отпада;

– представи историјски развој безбедности и здравља на раду у свету и код нас (Међународна организација рада, безбедност и здравље на раду у документима ЕУ и домаћем законодавству);

– опише улогу државе, послодавца и запосленог у спровођењу одредби Закона о безбедности и здрављу на раду;

– испољава позитиван однос према значају спровођења прописа из области управљања отпадом, заштите здравља и заштите животне средине.

– Предмет изучавања, значај и задаци безбедности и здравља на раду;

– Појам и дефиниција здраља;

– Здравствена култура; и хигијена рада;

– Радна средина и облици њеног загађења;

– Процена ризика радних места;

– Опасност, опасна појава, ризик;

– Заштита радне и животне средине при третману отпада;

– Системи и организација заштите на раду;

– Међународни споразуми и домаће законодавство;

– Основне одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду.

Кључни појмови: безбедност и здравље на раду, хигијена, опасност, опасна појава, акт о процени ризика.

НАЗИВ ТЕМЕ: Техничка, колективна и лична заштита

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– неведе примере радних места у систему управљања отпадом на којима је различит степен изложености ризику;

– објасни класификацију заштитних средстава (техничка, колективна и лична);

– разликује мере за отклањање, смањивање или спречавање ризика на раду у пословима управљања отпадом.

– Ризичне тачке за безбедност и зрдавље радника у систему управљања отпадом;

– Средства техничке, колективне и личне заштите;

– Нечини и мере за отклањање, смањивање и спречавање ризика на раду.

Кључни појмови: ризик, средства заштите.

НАЗИВ ТЕМЕ: Извори опасности и штетности и мере заштите на раду на пословима третмана отпада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе опасности и штетности при управљању отпадом:

• хемијске,

• физичке, и

• биолошке;

– разликује опасности и штетности при сакупљању, складиштењу, разврставању и руковању секундарним сировинама;

– објасни факторе који доводе до обољења и трауматизма на раду: субјективне и објективне;

– објасни превенцију професионалних обољења и трауматизма на раду;

– наведе најважније факторе радне средине који утичу на безбедност и здравље на раду;

– наведе основне захтеве безбедности и здравља на раду везане за објекте у којима се одвија процес рада;

– објасни микроклиматске услове рада;

– објасни утицај физичких фактора радне средине на безбедност и здравље на раду;

– објасни утицај хемијских фактора на безбедност и здравље на раду;

– објасни утицај биолошких фактора на безбедност и здравље на раду;

– објасни утицај фактора животне средине на безбедност и здравље на раду;

– разликује врсте повреда на раду;

– објасни опасности, мере и средства за заштиту:

• од механичких повреда,

• од топлотних повреда,

• од електричне струје,

• од експлозија,

• од пожара,

• од осталих ризика у радној средини (токсичне материје, бука, зрачење);

– објасни мере и средства за техничку и личну заштиту на пословима управљања отпадом;

– наведе узроке пожара при третману отпада;

– објасни значај контроле, класификације, правилног обележавања отпада у складишту;

– објасни начине примене мера заштите на раду у пословима припреме секундарне сировине за рециклажу;

– наведе заштитне мере за поступање са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, односно поновног искоришћења и одлагања отпада;

– објасни мере безбедности и здравља на раду, заштите од пожара и заштите животне средине на пословима управљања отпадом;

– разликује мере заштите при раду са различитим врстама технологија за третман отпада (инсинерација, ко-инсинерација, компостирање, биодигестија, аеробни и анаеробни третман биоразградивог отпада, солидификација и др.);

– примењује мере заштите при текућем одржавању машина, уређаја и опреме;

– објасни нежељене појаве на депонијама;

– објасни начин пружања прве помоћи унесрећеном у зависности од врсте повреде;

– учествује у спровођењу прописаних процедура у промету отпада.

– Опасности и штетности на пословима третмана отпада:

• хемијске,

• физичке, и

• биолошке;

– Повреде на раду, професионална обољења и болести у вези са радом;

– Фактори који доводе до обољења и трауматизма на раду;

– Превенција професионалних обољења и трауматизма на раду;

– Психофизиолошке особине личности и утицај на радну способност;

– Мотивација и рад;

– Фактори радне средине;

– Објекти у којима се обавља процес рада;

– Применљивост мера за побољшање услова рада (механизација и аутоматизација);

– Опасности и мере заштите од механичких повреда;

– Опасности и мере заштите од топлотних повреда;

– Опасности и мере заштите од електричне струје;

– Опасности и мере заштите од експлозија;

– Опасности и мере заштите од пожара;

– Превентивне мере заштите од пожара;

– Мере и средства за гашење пожара;

– Опасности и мере заштите од осталих ризика у радној средини: токсичне материје, бука, електромагнетно и радиоактивно зрачење;

– Опасности и мере заштите при кретању на радном месту;

– Опасности и мере заштите при текућем одржавањеу машина, уређаја и опреме;

– Опасности и мере заштите при сакупљању и транспорту отпада;

– Опасности и мере заштите при складиштењу сировина и отпада;

– Опасности и мере заштите при разврставању отпада;

– Опасности и мере заштите у фази припреме отпада за обраду и третман;

– Опасности и мере заштите при третирању отпада;

– Опасности и мере заштите при депоновању оптада;

– Мере и средства за заштиту и пружање прве помоћи унесрећеном.

Кључни појмови: трауматизам, професионална обољења, радна способност, радна средина, фактори радне и животне средине, електрични удари, пожари, експлозије, прва помоћ и заштита.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. Пожељено је успоставити јасну корелацију са практичним вештинама које ученици стичу из других предмета који обрађују теме из области примене мера безбедности и заштите на раду, кроз организацију заједничких огледних часова на којима би се користиле и интерактивне методе демонстрације вештина, симулација реакција у акцидентним ситуацијама и указивање мера прве помоћи.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба (обавезно) да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

1. Основни појмови о безбедности и здрављу на раду

Циљ теме Безбедност и здрављу на раду и заштита радне и животне средине упознавање ученика са појмовима здравље, хигијена рада и ризик, као и о значају безбедности на раду. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове у вези здравља, хигијене и ризика. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик процени ризик на радном месту на основу задатих фактора. Стечено знање о појмовима здравље, хигијена, ризик, безбедност значајно је за примену у другим темама где се анализирају извори опасности и и штетности и мере заштите радне и животне средине.

2. Техничка, колективна и лична заштита

Циљ теме Техничка, колективна и лична заштита је упознавање ученика са мерама и опремом за техничку, личну и колективну заштиту на раду у пословима управљања отпадом.

Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о мерама заштите на раду објасни поступак примене мера заштите на раду у пословима поступања са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, односно поновног искоришћења и одлагања отпада.

Стечено знање о мерама и опреми за техничку, колективну и личну заштиту значајно је за предмете Управљање отпадом, Опасан отпад, Заштита животне средине, Биолошка обрада где се ученици упознају са опасностима, мерама БЗР и заштите животне средине.

3. Извори опасности и штетности и мере заштите на раду на пословима третмана отпада

Циљ теме Извори опасности и штетности и мере заштите на раду на пословима третмана отпада је упознавање ученика са опасностима, ризицима и факторима радне средине који могу да доведу до повреда, професионалних обољења и умањења радне способности, као и упознавање ученика са опасностима и мерама заштите у пословима поступања са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, односно поновног искоришћења и одлагања отпада.

На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише појмове повреда на раду, професионално обољење и болести у вези са радом, као и да наведе факторе радне средине који утичу на здравље, опасности на радном месту и мере заштите на раду или да наведе опасности и мере заштите у пословима поступања са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, односно поновног искоришћења и одлагања отпада. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о факторима радне средине и опасностима на раду предложи мере безбедности на раду за задати пример.

Стечено знање о изворима опасности и мерама заштите значајно је за примену у другим темама где се анализирају опасности и штетности при управљању отпадом. Део програма који се односи на изворе опасности и мере заштите је у корелацији са предметима: Управљање отпадом, Познавање материјала, Општа и неорганска хемија, Органска хемија и Заштита животне средине, где су ученици упознали одређена својства материјала и њиховим утицајем на здравље људи и животну средину.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Наставник неће бити у могућности да се лично увери у резултате рада са ученицима, јер се мере заштите на раду практикују на радним местима, али то не сме да га демотивише у раду. Свако вредновање рада и постигнућа које спроводи наставник треба да води развијању позитивних ставова ученика према поштовању свих мера безбедности и заштите на раду (личне и колективне).

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Уређаји и опрема за рециклажу

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	70	-	-	140

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о опреми за сакупљање, транспорт, припрему секундарних сировина за рециклажу, третман посебних токова отпадa и за процес рециклаже;

– Оспособљавање ученика за одабир одговарајуће опреме за сакупљање, транспорт, припрему секундарних сировина за рециклажу, третман посебних токова отпада и за процес рециклаже;

– Оспособљавање ученика да примену опреме за сакупљање, транспорт, припрему секундарних сировина за рециклажу, третман посебних токова отпада и за процес рециклаже;

– Развијање позитивног односа према функционалности, техничкој исправности и текућем одржавању опреме, уређаја и машина, који се користе на пословима припреме секундарних сировина за рециклажу, третмана посебних токова отпада и рециклаже.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	УКР	Б
1.	Уређаји и опрема за транспорт и складиштење течног отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада	16	16	-	-	-
2.	Уређаји и опрема за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада	18	18	-	-	-
3.	Уређаји и опрема за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада	36	36	-	-	-

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Уређаји и опрема за транспорт и складиштење течног отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе основне технолошке операције које се користе за добијање корисне компоненте или секундарне сировине за материјално/енергетско искоришћење;

– објасни појам густине, вискозитета и површинског напона флуида;

– наведе карактеристике течних отпада;

– разликује емулзије, суспензије и пене;

– опише различите врсте посуда за сакупљање течног отпада;

– разликује посуде за сакупљање течног отпада према запремини, врстама материјала и начинима манипулације;

– разликује системе транспорта течног отпада;

– опише возила за транспорт течног отпада;

– разликује системе за складиштење течног отпада;

– објасни улогу резервоара за прихват и чување течног отпада;

– опише различите врсте резервоара;

– објасни критеријуме за поделу уређаја за транспорт течности;

– објасни принцип рада пумпе (клипне, центрифугалне и зупчасто-ротационе);

– опише уређаје који се користе за мерење и регулацију протока течности;

– објасни функцију сензора протока;

– објасни функцију преливних вентила;

– објасни значај праћења функционалности и техничке исправности и примене мера за текуће одржавање уређаја и опреме за транспорт и складиштење течног отпада;

– примени мере безбедности и заштите при руковању уређајима за транспорт течности;

– наведе врсте посуда за транспорт течног отпада;

– прорачуна запремину и димензије посуда за течни отпад;

– прорачуна број потребних возила за транспорт течног отпада према количинама отпада који настају у датом производном процесу;

– анализира принцип рада клипне, центрифугалне и зупчасто-ротационе пумпе;

– наведе основне делове пумпи (клипне, центрифугалне и зупчасто-ротационе);

– мери проток фулида преко података са сензора;

– проверава исправност преливних вентила;

– одреди врсту пумпе за која се користи у транспортном процесу према задатим параметрима флуида и условима транспорта (висина, радни притисак);

– прати функционалност и техничку исправност уређаја и опреме за транспорт и складиштење течног отпада;

– примени мере за текуће одржавање уређаја и опреме за транспорт и складиштење течног отпада.

Теорија:

– Технолошке операције за добијање корисне компоненте или секундарне сировине;

– Флуиди (карактеристике флуида, густина, вискозитет, површински напон);

– Tечни опад – емулзије, суспензије и пене;

– Посуде за сакупљање течног отпада;

– Системи транспорта течног отпада;

– Возила за транспорт течног отпада;

– Системи за складиштење течног отпада;

– Резервоари и врсте резервоара;

– Уређаји за транспорт течности (клипна, центрифугална и зупчасто-ротациона пумпа);

– Уређаји за мерење и регулацију протока течности;

– Функционалност, техничка исправност и текуће одржавање уређаја и опреме за транспорт и складиштење течног отпада.

Вежбе:

– Мере заштите на раду при руковању уређајима за транспорт течности;

– Примена методе прорачуна капацитета посуда за сакупљање течног отпада;

– Примена методе прорачуна броја возила за транспорт течног отпада;

– Примена методе прорачуна система за сакупљање и транспорт течног отпада;

– Приказивање уређаја и опреме за транспорт течности;

– Праћење функционалности и техничке исправности и примена мера за текуће одржавање уређаја и опреме за транспорт и складиштење течног отпада.

Кључни појмови: транспорта течног отпада, резервоари, пумпе, функционалност, техничка исправност, текуће одржавање.

НАЗИВ МОДУЛА: Уређаји и опрема за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– разликује посуде за сакупљање чврстог отпада према запремини, врстама материјала и начинима манипулације;

– опише системе транспорта чврстог отпада;

– разликује врсте возила за транспорт чврстог отпада;

– наведе елементе, системе и склопове возила за транспорт чврстог отпада;

– наведе основне елементе даљинског транспорта отпада са претоваром;

– објасни поступак даљинског транспорта отпада са претоваром;

– објасни поступак директног и индиректног претовара отпада;

– анализира предности и недостатке директног и индиректног претовара отпада;

– објасни функцију бункера у поступку рециклаже отпада;

– разликује типове бункера за прихват отпада;

– наведе карактеристике и предности примене комбинованих бункера;

– наведе основне карактеристике кранских уређаја;

– објасни поступак дозирања отпада кранским уређајима;

– анализира системе за сакупљање и транспорт чврстог отпада и системе директног и индиректног претовара чврстог отпада;

– објасни значај праћења функционалности и техничке исправности и примене мера за текуће одржавање уређаја и опреме за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада;

– примени мере безбедности и заштите при руковању уређајима и опремом за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада;

– изабере начин претовара чврстог отпада према задатим критеријумима;

– шематски прикаже елементе за транспорт чврстог материјала (тракасти, пужасти, ланчасти и пнеуматски транспортери и елеватори)

– израчуна број и запремину посуда за сакупљање отпада у зависности од количине отпада;

– израчуна број возила за сакупљање и транспорт отпада у одређеној регији на основу количине отпада;

– израчуна запремину пријемног бункера возила потребну за сакупљање одређене количине отпада;

– изврши прорачун капацитета бункера на претоварној станици у зависности од количине довеженог и одвеженог отпада;

– пропрачуна експлоатациони капацитет кранских уређаја;

– прати функционалност и техничку исправност уређаја и опреме за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада;

– примени мере за текуће одржавање уређаја и опреме за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада.

Теорија:

– Посуде за сакупљање чврстог отпада;

– Системи транспорта чврстог отпада;

– Возила за транспорт чврстог отпада;

– Даљински транспорт отпада са претоваром;

– Директни и индиректни претовар отпада;

– Транспорт чврстог материјала (тракасти, пужасти, ланчасти и пнеуматски транспортери и елеватори);

– Бункери и опрема на бункерима;

– Бункери са плочастим транспортерима;

– Равни и дубоки бункери;

– Комбиновани бункери;

– Крански уређаји;

– Функционалност, техничка исправност и текуће одржавање уређаја и опреме за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада.

Вежбе:

– Примена методе прорачуна посуда за сакупљање чврстог отпада и броја возила за транспорт отпада;

– Примена методе прорачуна система за сакупљање и транспорт корисних компоненти и остатка отпада;

– Примена методе прорачуна система директног и индиректног претовара отпада;

– Шематски прикази уређаја за транспорт чврстих материјала;

– Примена методе прорачуна бункера са плочастим транспортерима, комбинованих и равних бункера и мере безбедности и заштите на раду на бункерима и при руковању опремом на бункерима;

– Примена методе прорачуна експлоатационог капацитета кранских уређаја и мере безбедности и заштите на раду при руковању кранским уређајима;

– Праћење функционалности и техничке исправности и примена мера за текуће одржавање уређаја и опреме за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада.

Кључни појмови: посуде за сакупљање отпада, системи транспорта чврстог отпада, транспортери, бункери, крански уређаји, функционалност, техничка исправност, текуће одржавање.

НАЗИВ МОДУЛА: Уређаји и опрема за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни основе процеса ситњења чврстог материјала и његов значај за рециклажу;

– опише стадијуме уситњавања и степен ситњења отпада;

– објасни методе кртог и жилавог лома материјала;

– разликује уређаје за уситњавање отпада са кртим ломом;

– објасни поступак уситњавања отпада:

• чељусним и чељусно-ударним дробилицама;

• конусним дробилицама;

• дробилицама са ваљцима;

– разликује уређаје за уситњавање отпада са жилавим ломом;

– објасни поступак уситњавања отпада:

• ротационим и гиљотинским маказама;

• објасни поступак уситњавања отпада

• спиралним кидалицама и млиновима;

• шредер машинама;

– објасни основе процеса просејавања чврстог материјала и његов значај за рециклажу;

– разликује врсте решетки за просејавањење;

– објасни примену решетки и сита у зависности од предвиђене гранулације отпада;

– разликује непокретне од покретних решетки;

– објасни поступак просејавања отпада:

• ротационим ситима;

• динамичким и елеваторским ситима;

– објасни основне процесе разврставања отпада:

• ручно разврставање отпада;

• аутоматско разврставање отпада;

• разврставања отпада према разлици густина;

– класификује уређаје за разврставање отпада у флуидима;

– објасни утицај смера струјања флуида на разврставање отпада;

– опише рад хидроциклона;

– објасни поступак разврставања отпада:

• поступком „плива-тоне” у зависности од врсте флуида у коме се поступак одвија (вода, ваздух, суспензија, псеудо-течности);

• на клатним столовима (хидраулички и пнеуматски сто);

• у машинама таложницима;

– објасни појам магнетизма и магнета;

– разликује магнетне од немагнетних материјала;

– објасни поступак разврставања отпада са магнетним одвајачима;

– објасни поступак разврставања отпада флотацијом;

– разликује флотацијске реагенсе који се користе при разврставању отпада флотацијом;

Теорија:

– Ситњење чврстог материјала и начини ситњења;

– Степен ситњења и стадијуми уситњавања;

– Подела уређаја за уситњавање;

– Машине за уситњавање отпада са кртим ломом;

– Дробилице (чељусне и чељусно-ударне дробилице, конусне дробилице, дробилице са ваљцима);

– Машине за уситњавање отпада са жилавим ломом;

– Ротационе и гиљотинске маказе;

– Спиралне кидалице и млинови;

– Шредер машине;

– Просејавање чврстог материјала;

– Уређаји за просејавање:

• Покретне и непокретне решетке,

• Вибрационе решетке и решетке са ваљцима,

• Сита и подела сита,

• Ротациона сита,

• Динамичка и елеваторска сита;

– Поступци разврставања отпада:

• Ручно сортирање отпада,

• Аутоматско разврставање отпада,

• Разврставање отпада према разлици густина,

• Разврставање отпада у флуидима (са супротним и попречним струјањем флуида, хидроциклони),

• Разврставање отпада у флуидима поступком „плива – тоне”,

• Разврставање отпада на клатним столовима,

• Разврставање отпада у машинама таложницима (хидрауличне и пнеуматске машине таложнице),

• Магнетно разврставање отпада – магнетни одвајачи,

• Разврставање отпада поступком флотације – флотацијски реагенси;

– Поступци укрупњавања ситнозрног и влакнастог отпада;

– Укрупњавање пресовањем – производња брикета;

– Уређаји за производњу брикета;

– Укрупњавање ваљањем – производња пелета;

– Уређаји за производњу пелета;

– Функционалност, техничка исправност и текуће одржавање уређаја и опреме за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада.

Вежбе:

– Примена методе прорачуна чељусних, конусних и дробилица са ваљцима и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– објасни поступке укрупњавања отпада;

– опише уређаје за производњу брикета и пелета;

– објасни принцип рада уређаја за производњу брикета;

– опише производњу пелета поступком укрупњавања отпада ваљањем;

– објасни значај праћења функционалности и техничке исправности и примене мера за текуће одржавање уређаја и опреме за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада;

– примени мере безбедности и заштите при руковању уређајима и опремом за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада;

– примени методе прорачуна:

• чељусних дробилица,

• конусних дробилица,

• дробилица са ваљцима,

• ротационих и гиљотинских маказа,

• спиралних кидалица и млинова,

• Шредер машина,

• решетки (вибрационих и са ваљцима) за просејавање отпада,

• сита за просејавање отпада;

– прикаже поступке за ручно и аутоматско сортирање корисних компоненти отпада;

– примени методе прорачуна уређаја за:

• сортирање отпада у машинама таложницама,

• за сортирање отпада у флуидима,

• сортирање отпада – хидроциклона,

• сортирање отпада на клатним столовима,

• магнетно сортирање отпада,

• сортирање отпада поступком флотације,

• брикетирање,

• пелетизацију,

• синтеровање;

– прати функционалност и техничку исправност уређаја и опреме за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада;

– примени мере за текуће одржавање уређаја и опреме за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада.

– Примена методе прорачуна ротационих и гиљотинских маказа и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Примена методе прорачуна спиралних кидалица и млинова и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Примена методе прорачуна Шредер машина и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајем;

– Примена методе прорачуна решетки (вибрационе, решетке са ваљцима) за просејавање отпада и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Примена методе прорачуна сита за просејавање отпада (ротациона, динамичка и елеваторска) и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Ручно и аутоматско сортирање корисних компоненти отпада и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима – демонстрација;

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада у машинама таложницама и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада у флуидима (са супротним и попречним струјањем) и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада – хидроциклона и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајем;

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада на клатним столовима и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Примена методе прорачуна уређаја за магнетно сортирање отпада и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима за магнетно сортирање;

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада поступком флотације и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Примена методе прорачуна уређаја за брикетирање, пелетизацију и синтеровање и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима;

– Праћење функционалности и техничке исправности и примена мера за текуће одржавање уређаја и опреме за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада.

Кључни појмови: уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваког модула, ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе. Теорија се изводи у учионици или специјализованој учионици. Вежбе се реализују у кабинету или лабораторији, при чему се одељење дели у две групе.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Циљ наставе је да ученици стекну знање о свакој групи уређаја, односно њиховој конструкцији, функционалностима, условима техничке исправности и мерама за њихово текуће одржавање.

1. Уређаји и опрема за транспорт и складиштење течног отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада

Циљ модула Уређаји и опрема за транспорт и складиштење течног отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада је упознавање ученика са уређајима за третман течног отпада и уређајима за транспорт течног отпада. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни карактеристике течних отпада, наведе врсте посуда за сакупљање течног отпада, поделу уређаја за транспорт течности и уређаје који се користе за мерење и регулацију протока течности. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на вежбама мери проток фулида преко података са сензора. Део програма који се односи на уређаје и опрему за транспорт и складиштење течног отпада је у корелацији са предметима Хемија, Физика, Основе термодинамике и Управљање отпадом, где су се ученици упознали са густином, вискозитетом, површинским напоном флуида, емулзијама, суспензијама и пеном. Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Мере заштите на раду при руковању уређајима за транспорт течности (2 часа);

– Примена методе прорачуна капацитета посуда за сакупљање течног отпада (2 часа);

– Примена методе прорачуна броја возила за транспорт течног отпада (2 часа);

– Примена методе прорачуна система за сакупљање и транспорт течног отпада (2 часа);

– Приказивање уређаја и опреме за транспорт течности (2 часа);

– Праћење функционалности и техничке исправности и примена мера за текуће одржавање уређаја и опреме за транспорт и складиштење течног отпада (6 часова).

2. Уређаји и опрема за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада

Циљ модула Уређаји и опрема за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада од места настанка до технолошких целина за третман отпада је упознавање ученика са са уређајима за третман чврстог отпада и уређајима за транспорт чврстог отпада. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни карактеристике чврстог отпада, врсте посуда за сакупљање чврстог отпада, системе транспорта чврстог отпада, функцију бункера и кранских уређаја. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик анализира системе за сакупљање и транспорт отпада и системе директног и индиректног претовара отпада. Део програма који се односи на уређаје и опрему за транспорт и складиштење чврстог отпада је у корелацији са предметима Физика, Управљање отпадом, где су се ученици упознали са својствима чврстих материјала и основним принципима прикупљања отпада. Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Примена методе прорачуна посуда за сакупљање чврстог отпада и броја возила за транспорт отпада (2 часа);

– Примена методе прорачуна броја возила за транспорт отпада (2 часа);

– Примена методе прорачуна система за сакупљање и транспорт корисних компоненти и остатка отпада (2 часа);

– Примена методе прорачуна система директног и индиректног претовара отпада (2 часа);

– Шематски прикази уређаја за транспорт чврстих материјала (2 часа);

– Примена методе прорачуна експлоатационог капацитета кранских уређаја и мере безбедности и заштите на раду при руковању кранским уређајима (2 часа);

– Праћење функционалности и техничке исправности и примена мера за текуће одржавање уређаја и опреме за прикупљање, транспорт и прихват чврстог отпада (4 часа).

3. Уређаји и опрема за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада

Циљ модула Уређаји и опрема за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада је упознавање ученика са механичким третманом отпада и уређајима са којима то може да се изврши. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни степен и стадијум уситњавања, начине механичког уситњавања материјала, принципе просејавања и разврставања , начине за укрупњавање материјала. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик упореди методе за раздвајање уситњених каблова за електричну енергију, наведе све предности и недостатке. Део програма који се односи на уређаје и опрему за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада је у корелацији са предметима Физика, Познавање материјала, Управљање отпадом, где су се ученици упознали са врстама везе код материјала, структуром чврстих материјала, површинским својствима материјала и супстанцама које могу да утичу на квашљивост површине материјала. Препоручени садржај вежби са бројем часова за овај модул је:

– Примена методе прорачуна чељусних, конусних и дробилица са ваљцима и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (4 часа);

– Примена методе прорачуна ротационих и гиљотинских маказа и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Примена методе прорачуна спиралних кидалица и млинова и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Примена методе прорачуна Шредер машина и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајем (2 часа);

– Примена методе прорачуна решетки (вибрационе, решетке са ваљцима) за просејавање отпада и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Примена методе прорачуна сита за просејавање отпада (ротациона, динамичка и елеваторска) и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Ручно и аутоматско сортирање корисних компоненти отпада и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима – демонстрација (2 часа);

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада у машинама таложницама и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада у флуидима (са супротним и попречним струјањем) и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада – хидроциклона и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајем (2 часа);

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада на клатним столовима и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Примена методе прорачуна уређаја за магнетно сортирање отпада и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима за магнетно сортирање (2 часа);

– Примена методе прорачуна уређаја за сортирање отпада поступком флотације и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (2 часа);

– Примена методе прорачуна уређаја за брикетирање, пелетизацију и синтеровање и мере безбедности и заштите на раду при руковању уређајима (4 часа);

– Праћење функционалности и техничке исправности и примена мера за текуће одржавање уређаја и опреме за уситњавање, просејавање, разврставање и укрупњавање отпада (4 часа).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– вежбе,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– демонстрације вештина,

– вежбе са симулираним ситуацијама,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Опасан отпад

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са врстама, класификацијом и категоризацијом опасног отпада;

– Упознавање ученика са опремом која се користи за сакупљање, транспорт и третман опасног отпада;

– Упознавање ученика са поступцима за третман и одлагање опасног отпада на еколошки прихватљив начин;

– Оспособљавање ученика за спровођење прописаних процедура на пријему, обележавању, складиштењу и транспорту опасног отпада;

– Оспособљавање ученика да попуњава и користи документацију која се води током третмана опасног отпада;

– Развијање позитивних ставова ученика према поштовању прописа из области управљања опасним отпадом, заштити здравља и животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМА	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМА	Т	В	ПН	Б
1.	Класификација и категоризација опасног отпада	14	-	-	-
2.	Врсте опасног отпада	30	-	-	-
3.	Третман опасног отпада	14	-	-	-
4.	Мере безбедности и заштите здравља на раду и заштите животне средине	12	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Класификација и категоризација опасног отпада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам опасаног отпада према Базелској конвенцији, ЕРА и УNEP;

– наведе врсте опасног отпада;

– идентификује опасан отпад на основу његове ознаке;

– класификује отпад према степену и карактеристикама опасности;

– разликује отпад према компонентама које га чине опасним и природи опасности коју тај отпад ствара;

– објасни својства опасног отпада (запаљивост, експлозивност, оксидирајућа својства, токсичност, инфективност, корозивност, екотоксичност);

– наведе генераторе опасног отпада из индустријског и ван индустријског сектора (енергетика са прерадом нафте и угља, фармацеутска, хемијска, прехрамбена индустрија, индустрија амбалаже, прерада метала, производња гуме и пластике, фотографске радње, истраживачке лабораторије, медицинске установе....)

– опише опасности које изазива опасан отпад;

– наведе последице које може изазвати свака врста опасног отпада;

– Појам и дефиниција опасног отпада;

– Идентификација и означавање опасних материја;

– Категорије опасног отпада: С листа, Y листа, Н листа;

– Класе опасног отпада према степену опасности;

– Својства опасног отпада;

– Генератори опасног отпада;

– Опасности и последице које може изазвати опасан отпад.

Кључни појмови: појам опасног отпада, идентификација опасног отпада, класификација и својства опасног отпада.

НАЗИВ ТЕМЕ: Врсте опасног отпада

ИСХОДИ

По завршетку темеученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам медицинског отпада;

– објасни начине разврставања медицинског опасног отпада према месту генерисања;

– објасни обележавање, начин паковања и чување медицинског опасног отпада;

– објасни утицај медицинског опасног отпада на здравље људи и животну средину;

– дефинише појам фармацеутског отпада;

– објасни начине разврставања фармацеутског опасног отпада према месту генерисања;

– објасни обележавање, начин паковања и чување фармацеутског опасног отпада;

– објасни утицај фармацеутског опасног отпада на здравље људи и животну средине;

– дефинише појам радиоактивног отпада;

– класификује радиоактивни отпад према месту и начину настанка, физичким, хемијско-биолошким карактеристикама и количини присутних радиоактивних изотопа;

– објасни обележавање, начин паковања и чување радиоактивног отпада;

– објасни утицај радиоактивног отпада на здравље људи и животну средину;

– дефинише појам токсичног отпада;

– класификује токсични отпад према месту и начину настанка;

– објасни обележавање, начин паковања и чување токсичног отпада;

– објасни утицај токсичног отпада на здравље људи и животну средину;

– дефинише појам запаљивих и експлозивних супстанци;

– класификује запаљиве и експлозивне супстанце;

– објасни обележавање, начин паковања и чување запаљивих и експлозивних супстанци;

– објасни утицај запаљивих и експлозивних супстанци на здравље људи и животну средину;

– дефинише појам биолошког, пољопривредног и ветеринарског опасног отпада;

– класификује биолошки, пољопривредни и ветеринарски опасан отпад према месту и начину настанка;

– објасни обележавање, начин паковања и чување биолошког, пољопривредног и ветеринарског опасног отпада;

– објасни утицај биолошког, пољопривредног и ветеринарског опасног отпада на здравље људи и животну средину;

– дефинише појам хемијског и индустријског опасног отпада;

– класификује хемијски и идустријски опасан отпад према месту и начину настанка;

– објасни обележавање, начин паковања и чување хемијског и индустријског опасног отпада;

– објасни утицај хемијског и индустријског отпада на здравље људи и животну средину;

– наведе материјале који у свом саставу садрже Be, Cr6+, Cu, Zn, As, Sn или њихова једињења;

– објасни штетна дејства материјала који у свом саставу садрже Be, Cr6+, Cu, Zn, As, Sn или њихова једињења;

– наведе опасан отпад у домаћинству.

– Медицински отпад (појам, разврставање, обележавање, паковање и чување);

– Утицај медицинског опасног отпада на здравље људи и животну средину;

– Фармацеутски отпад (појам, разврставање, обележавање, паковање и чување);

– Утицај фармацеутског опасног отпада на здравље људи и животну средину;

– Радиоактивни отпад (појам, разврставање, обележавање, паковање и чување);

– Утицај радиоактивног отпада на здравље људи и животну средину;

– Токсични отпад (појам, разврставање, обележавање, паковање и чување);

Утицај токсичног отпада на здравље људи и животну средину;

– Запаљиве и експлозивне супстанце (појам, разврставање, обележавање, паковање и чување);

– Биолошки, пољопривредни и ветеринарски отпад (појам, разврставање, обележавање, паковање и чување);

– Утицај биолошког, пољопривредног и ветеринарског опасног отпада на здравље људи и животну средину;

– Хемијски и индустријски отпад (појам, разврставање, обележавање, паковање и чување);

– Утицај хемијског и индустријског опасног отпада на здравље људи и животну средину;

– Материјали који у свом саставу садрже Be, Cr6+, Cu, Zn, As, Sn или њихова једињења;

– Штетни утицај материјала који у свом саставу садрже Be, Cr6+, Cu, Zn, As, Sn или њихова једињења;

– Опасан отпад у домаћинству.

Кључни појмови: опасан отпад, штетан утицај опасног отпада.

НАЗИВ ТЕМЕ: Третман опасног отпада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе поступке за сакупљање, раздвајање, паковање, руковање, транспорт и складиштење различитих врста опасног отпада;

– наведе специфичности међународних уредби (RID, ADR, ICAO-TI, AND и IMDG-CODE уредбе) о превозу опасног отпада и усаглашености са нашим прописима;

– објасни поступке за третман опасног отпада (физичко-хемијски, хемијски, биолошки и термички третман);

– наведе прописе који прате све фазе управљања опасним отпадом;

– објасни могућности рециклаже опасног отпада;

– објасни критеријуме за избор одлагалишта опасног отпада;

– попуни документацију која прати третман опасног отпада.

– Сакупљање, раздвајање, паковање, руковање, транспорт (RID, ADR, ICAO-TI, AND и IMDG-CODE уредбе) и складиштење опасног отпада;

– Физичко-хемијски, хемијски, биолошки и термички третман опасног отпада;

– Прописи којима се уређује управљање опасним отпадом;

– Могућности рециклаже опасног отпада;

– Критеријуми за избор одлагалишта опасног отпада.

Кључни појмови: третман опасног отпада, рециклажа опасног отпада, одлагање опасног отпада.

НАЗИВ ТЕМЕ: Мере безбедности и заштите здравља на раду и заштите животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни начин узорковања опасног отпада;

– изврши процену ризика по здравље човека и околину при управљању опасним отпадом;

– наведе важеће прописе из области заштите здравља људи и заштите животне средине од штетних утицаја опасног отпада;

– наведе мере безбедности и заштите здравља на раду и заштите животне средине при руковању опасним отпадом.

– Узорковање опасног отпада;

– Процена ризика по здравље човека и околину при управљању опасним отпадом;

– Прописи којима се уређује безбедност и заштита здравља људи и животне средине од штетног утицаја опасног отпада;

– Мере безбедности и заштите здравља на раду при руковању опасним отпадом.

Кључни појмови: мере безбедности и заштите здравља на раду, процена ризика, утицај опасног отпада на животну средину.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваке теме, ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици или специјализованој учионици.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. Наставник треба да континуирано прати актуелне измене правног оквира у области заштите животне средине и опасног отпада.

1. Класификација и категоризација опасног отпада

Циљ теме Класификација и категоризација опасног отпада је упознавање ученика са појмом и дефиницијом опасног отпада, идентификацијом, категоризацијом и означавањем опасних материја и проценом ризика по здравље људи и животне средине.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове у вези класификације и категоризације опасног отпада. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик идентификује опасан отпад на основу његове ознаке, да на основу својстава отпада изврши његову категоризацију.

Стечено знање о појмовима категоризације и класификације опасног отпада значајно је за примену у другим темама где се анализирају третман и мере безбедности при раду са њим. Део програма који се односи на својства опасног отпада је у корелацији са предметима Познавање материјала, Управљање отпадом, Општа и неорганска хемија, Органска хемија, где су ученици упознали одређена својства опасних материја.

2. Врсте опасног отпада

Циљ теме Врсте опасног отпада је упознавање ученика са врстама опасног отпада, њиховим карактеристикама, местом настанка, обележавањем, паковањем, чувањем и утицајем на здравље људи и животну средину.

На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне врсте опасног отпада, класификује опасан отпад према месту и начину настанка и објасни обележавање, начин паковања и чување опасног отпада. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати, nа пример тако да ученик на основу знања о својствима одређене врсте опасног отпада објасни његов утицај на здравље људи и животну средину.

Стечено знање о врстама опасног отпада значајно је за примену у другим темама где се анализирају третман и мере безбедности при раду са њим. Део програма који се односи на својства опасног отпада је у корелацији са предметима Познавање материјала, Управљање отпадом, Општа и неорганска хемија, Органска хемија, где су ученици упознали одређена својства опасних материја.

Препоручује се да наставник планира већи број часова за обраду садржаја везаних за медицински, фармацеутски и радиоактивни отпад (најмање трећину часова препоручених за ову тему), док број часова обраде осталих садржаја прилагођава остатку часова за ову тему у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу. Планирати одговарајући број часова за обнављање градива на почетку другог полугодишта.

3. Третман опасног отпада

Циљ теме Третман опасног отпада је упознавање ученика са поступцима за третман опасног отпада.

На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне поступке за третман опасног отпада. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати тако да ученик на основу знања о својствима одређене врсте опасног отпада објасни предности и недостатке одређеног поступка за његов третман.

Део програма који се односи на третман опасног отпада је у корелацији са предметима Уређаји и опрема за рециклажу и Управљање отпадом, где су ученици упознали одређена средства и методе за третман отпада.

4. Мере безбедности и заштите здравља на раду и заштите животне средине

Циљ теме Мере безбедности и заштите здравља на раду и заштите животне средине је упознавање ученика са ризицима и превентивним мерама при руковању опасним отпадом, његовом узорковању, припреми за испитивање и штетним утицајем на здравље људи и животну средину.

На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе начин и услове узорковања и средства заштите која се користе. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати тако да ученик на основу знања о својствима одређене врсте опасног отпада објасни поступак реаговања на акцидентну ситуацију.

Стечено знање о мерама безбедности и заштите здравља на раду и заштите животне средине на пословима управљања опасним отпадом значајно је за предмете Управљање отпадом, Безбедност и здравље на раду, Заштита животне средине, где се ученици упознају са опасностима, мерама БЗР и заштите животне средине.

Препоручује се да наставник планира већи број часова за обраду садржаја везаних за узорковање опасног отпада, док број часова обраде осталих садржаја прилагођава остатку часова за ову тему у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу. Планирати одговарајући број часова за систематизацију градива и извођење предлога закључних оцена на крају другог полугодишта.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању израда пројектног задатка може се применити „чек листа” у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Заштита животне средине

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања ученика о различитим облицима загађивања животне средине;

– Развијање знања ученика о мерама заштите животне средине;

– Развијање позитивног става ученика према заштити животне средине;

– Развијање критичког односа ученика према употреби различитих хемикалија у процесу рециклаже због утицаја на животну средину и здравље људи;

– Оспособљавање ученика за активно учествовање у иницијативама и акцијама усмереним на управљање отпадом и заштиту животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Природни ресурси	12	-	-	-
2	Извори загађења животне средине	12	-	-	-
3	Праћење стања квалитета животне средине	16	-	-	-
4	Мере заштите животне средине	24	-	-	-
5	Улога јавности у заштити животне средине	6	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Природни ресурси

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– анализира обновљиве и необновљиве природне ресурсе из непосредног окружења;

– објасни механизме заштите природних и јавних добара у Републици Србији и свету;

– опише стање заштићених подручја у Републици Србији;

– објасни узрочно-последичне везе глобалних (климатских) промена и стања животне средине;

– анализира „карбонски отисак” технологија које се примењују у третманима отпада.

– Обновљиви и необновљиви природни ресурси (геолошки, хидролошки, биолошки);

– Заштићена добра (природна и јавна);

– Природна и јавна добра у Републици Србији (заштићена подручја);

– Глобалне промене у животној средини;

– Карбонски отисак као последица технологија које се примењују у третманима отпада.

Кључни појмови: природни ресурси, заштићена добра, карбонски отисак, глобалне климатске промене.

НАЗИВ ТЕМЕ: Извори загађења животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам загађење животне средине;

– објасни област истраживања токсикологије и екотоксикологије;

– анализира изворе загађења:

• ваздуха,

• воде,

• земљишта,

• хране,

• животне средине од буке, и

• радиоактивног зрачења

– изражава критички и одговоран однос према себи и окружењу у односу на последице неодговорног понашања људи у непосредном окружењу, на локалном и глобалном нивоу.

– Загађење, токсикологија и екотоксикологија;

– Извори загађења:

• ваздуха,

• воде,

• земљишта,

• хране,

• животне средине од буке, и

• радиоактивног зрачења.

Кључни појмови: загађење, токсикологија, екотоксикологија, извори загађења.

НАЗИВ ТЕМЕ: Праћење стања квалитета животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише систем управљања заштитом животне средине у Републици Србији;

– објасни методе мониторинга стања животне средине;

– опише поступке вршења мониторинга;

– анализира функције индикатора у систему мониторинга стања животне средине;

– објасни значај Информационог система заштите животне средине;

– наведе врсте извора загађења који се прате кроз Регистар извора загађења животне средине;

– опише начин прикупљања података о регистрованим изворима загађења животне средине;

– анализира параметре стања квалитета површинских, процедних, подземних вода и земљишта, као и емисије гасова у ваздуху са мерних инструмената, у циљу спровођења мера заштите животне средине;

– опише систем EMAS (eco-management and audit scheme);

– користи информације које публикују Агенција за заштиту животне средине и друге надлежне инстируције;

– објасни разлику између појмова гранична вредност емисије, гранична вредност имисије и максимална дозвољена концентрација;

– анализира граничне вредности нивоа:

• загађујућих материја,

• буке,

• зрачења и енергије,

• емисија загађујућих материја у ваздух, воду и земљиште;

– испољава позитиван однос према значају спровођења прописа из области управљања отпадом, заштити здравља, животне средине и одрживог развоја.

– Систем управљања заштитом животне средине;

– Контрола и праћење стања животне средине – мониторинг;

– Поступци вршења мониторинга (број и распоред мерних места, мрежа мерних места, обим и учесталост мерења, методологија рада, достављање података);

– Информациони систем заштите животне средине;

– Регистри извора загађења животне средине;

– Граничне вредности нивоа загађујућих материја, буке, зрачења и енергије;

– Граничне вредности емисија загађујућих материја у ваздух, воду и земљиште.

Кључни појмови: мониторинг, информациони систем, Агеницја за заштиту животне средине, гранична вредност емисије и имисије, максимално дозвољена концентрација загађујућих материја.

НАЗИВ ТЕМЕ: Мере заштите животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај примене превентивних мера за заштиту животне средине;

– објасни предност приступа „решавања проблема на извору”, уместо отклањања последица, на примеру управљања отпадом;

– објасни значај одрживог просторног и урбанистичког планирања;

– објасни функцију поступка процене утицаја пројеката на животну средину из области: индустрије, саобраћаја, рударства, енергетике, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљања отпадом и комуналних делатности;

– објасни значај одређивања ГВЕ, ГВИ и МДК;

– објасни значај еколошког знака на производима и услугама;

– објасни значај постављања упозорења на загађење животне средине и здравље људи на декларацијама за сировине, полупроизводе и производе;

– опише Севесо постројења (комплексе у којима се обављају активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја);

– објасни мере заштите животне средине од загађења:

• ваздуха,

• воде,

• земљишта,

• хране,

• животне средине од буке, и

• радиоактивног зрачења;

– критички сагледава употребу различитих хемикалија у процесима третмана отпада и њихов утицај на здравље људи и животну средину;

– објашњава значај примене принципа циркуларне економије;

– предлаже идеје и инициајтиве о еколошком управљању отпадом;

– спроводи прописане мере за поступање са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, односно поновног искоришћења и одлагања отпада;

– испољава позитиван однос према значају спровођења прописа из области управљања отпадом, заштити здравља, животне средине и одрживом развоју;

– исказује спремност за ангажовање на заштити животне средине локлно и глобално.

– Превентивне мере за заштиту животне средине;

– Процена утицаја пројеката на животну средину;

– Захтеви квалитета за производе, процесе и услуге;

– Мере заштите од опасних материја (промет материја, хемијски удеси);

– Мере заштите животне средине од загађења:

• ваздуха,

• воде,

• земљишта,

• хране,

• животне средине од буке, и

• радиоактивног зрачења;

– Принципи циркуларне економије.

Кључни појмови: превентивне мере, еколошки знак, Севесо постројење, циркуларна економија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Улога јавности у заштити животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај благовременог, потпуног и редовног приступа информацијама о стању животне средине;

– активно учествује у акцијама које се организују у локалној средини у вези са заштитом животне и одговорног понашања према отпаду.

– Приступ информацијама о стању животне средине;

– Учешће јавности у поступку доношења одлука о стратешкој процени утицаја планова, програма и пројеката на животну средину;

– Учешће грађана у поступку доношења регулативе у области Заштите животне средине.

Кључни појмови: јавне информације, стратешка процена.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Циљ изучавања области заштите животне средине је развијање свести ученика да се савремени захтеви живота и рада намећу потребу перманетног усавршавања из делокруга посла који обављају и даљом едукацијом и обукама из области управљања отпадом

Препоручен број часова по темама је следећи:

– Природни ресурси; (12 часова)

– Извори загађења животне средине; (12 часова)

– Праћење стања квалитета животне средине; (16 часова)

– Мере заштите животне средине; (24 часа)

– Улога јавности у заштити животне средине. (6 часова)

1. Природни ресурси

Циљ теме Природни ресурси је проширивање знања ученика о чиниоцима и факторима који утичу на равнотежу између коришћења природних ресурса и капацитета планете. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише опасне материје, наведе начине угрожавања животне средине и здравља људи, као и да наведе мере за спречавање угрожавања животне средине и здравља људи. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик објасни утицај загађеног земљишта, воде, ваздуха на људско здравље и животну средину.

Стечено знање о природним ресурсима значајно је за примену у другим темама где се анализирају мере и услови заштите животне средине. Део програма који се односи на управљање природним вредностима је у корелацији са предметима, Екологија, Познавање материјала, Општа и неорганска хемија, Органска хемија, где су ученици упознали одређена својства опасних материја и њихов утицај на живи свет. Препоручује се да наставник планира довољан број часова за утврђивање градива у складу са динамиком достизања прописаних исхода, способностима и потребама свих ученика у одељењу.

2. Извори загађења животне средине

Циљ теме Извори загађења животне средине је упознавање ученика са загађењем и загађивачима животне средине на локалном и глобалном нивоу. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе превентивне изворе загађења животне средине, укаже на примере загађења у локалној заједници. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о загађењу и загађивачима животне средине критички сагледа утицај индустрија, технологија, саобраћаја и других емитера загађења на глобалне климатске промене.

Стечено знање о изворима загађења животне средине значајно је за примену у другим темама где се анализира праћење стања квалитета животне средине. Део програма који се односи на мере и услове заштите животне средине је у корелацији са предметима, Управљање отпадом и Опасан отпад где су ученици упознали одређене поступке у систему управљања отпадом и као и својства опасних материја.

3. Праћење стања квалитета животне средине

Циљ теме Праћење стања квалитета животне средине је упознавање ученика са циљем, значајем и поступцима мониторинга животне средине. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише мониторинг и наведе елементе мониторинга, Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о праћењу стања квалитета животне средине у пословима управљања отпадом процени стање квалитета животне средине у изабраној локацији користећи сајт Агенције за заштиту животне средине. Део програма који се односи на праћење стања квалитета животне средине је у корелацији са предметима Управљање отпадом, где су ученици упознали упознали одређене поступке у систему управљања отпадом.

4. Мере заштите животне средине

Циљ теме Мере заштите животне средине је упознавање ученика са превентивним мерама за заштиту животне средине, од процене утицаја, преко праћења граничних вредности загађујућих супстанци, до еколошког менаџмента. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе превентивне мере заштите животне средине, дефинише појмове граничних вредности емисија и имисија, еколошког менаџмента, Севесо постројења. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о мерама и условима заштите животне средине критички сагледа употребу различитих хемикалија у процесу рециклаже и њихов утицај на здравље људи и животну средину и у складу са тим предложи идеје и инициајтиве о еколошком управљању отпадом;

Стечено знање о мерама и условима заштите животне средине значајно је за примену у другим темама где се анализира праћење стања квалитета животне средине. Део програма који се односи на мере и услове заштите животне средине је у корелацији са предметима, Управљање отпадом и Опасан отпад где су ученици упознали одређене поступке у систему управљања отпадом и као и својства опасних материја.

5. Улога јавности у заштити животне средине

Циљ теме Улога јавности у заштити животне средине је упознавање ученика са значајем благовременог, потпуног и редовног приступа информацијама о стању животне средине и значајем учешћа јавности у доношењу одлука. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе релевантне изворе информација о стању животне средине. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о начину информисање и могућности учешћа јавности у заштити животне средине објасни поступак учествовања у јавној расправи о стратешкој процени утицаја одређеног плана, програма или пројеката на животну средину. Стечено знање о информисању и учешћу јавности у заштити животне средине значајно је за предмете Управљање отпадом, Опасан отпад, Заштита животне средине, Биолошка обрада где се ученици упознају са опасностима, мерама БЗР и заштите животне средине.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, еволуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребо је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

У формативном вредновању настваник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмената за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика. Предлог тема самосталних задатака је следећи:

– Извори и последице загађења животне средине,

– Глобалне климатске промене,

– Ефекат стаклене баште,

– Киселе кише,

– Енергетска ефикасност, појам, примена, значај,

– Узроци глобалног загревања и подаци који доказују овај феномен,

– Топлотна изолација кућа и њена економска и еколошка исплативост.

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив предмета: Аутоматска контрола процеса

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	32	64	-	-	96

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Оспособљавање ученика за ефикасну примену ИКТ у реализацији задатака и решавању проблема, као и у припреми документације и вођењу евиденција на пословима управљања отпадом;

– Развијање способности ученика за прилагођавање променама у радном процесу, уочавање проблема и учествовање у њиховом решавању (и у оквиру нестандардних послова);

– Развијање вештине ученика за праћење и проверу функционалности механизације неопходне за санитарно депоновање у складу са техничким упутствима;

– Развијање свести ученика о значају одрживог развоја и еколошке етике.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	УКР	Б
1	Системи аутоматске регулације	8	16	-	-	-
2	Регулационо коло	16	32	-	-	-
3	Аутоматска регулација процеса	8	16	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Системи аутоматске регулације

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни примену ИКТ у припреми документације и вођењу евиденција на пословима управљања отпадом;

– опише основне системе аутоматског управљања (подела, структура и функција);

– опише уређаје за сигнализацију, блокаду и заштиту у системима аутоматског управљања;

– разликује принципе ручне и аутоматске регулације процеса;

– црта једноставне технолошке шеме помоћу симбола и ознака;

– анализра примену уређаја за сигнализацију, блокаду и заштиту у пракси;

– анализира предности примене аутоматске регулације на примерима из праксе;

– шематски прикаже општи блок дијаграм регулационог кола;

– шематски представи елементе затвореног регулационог кола;

– изабере елементе затвореног регулационог кола регулационог кола;

– одреди статичку и динамичку карактеристику елемената сиситема аутоматског управљања;

– користи техничко-технолошку документацију у поступку рециклирања секундарних сировина.

Теорија:

– Примена ИКТ у припреми документације и вођењу евиденција на пословима управљања отпадом;

– Системи аутоматске регулације;

– Уређаји за сигнализацију, блокаду и заштиту;

– Принцип ручне и аутоматске регулације.

Вежбе:

– Основни елементи система аутоматске регулације;

– Симболи и ознаке у системима аутоматског управљaња;

– Читање и цртање једноставних технолошких шема (симболи и ознаке у системима аутоматског управљања);

– Уређаји за сигнализацију, блокаду и заштиту – примена у пракси;

– Принцип ручне и аутоматске регулације и примена у пракси (поређење ручног и аутоматског управљања);

– Одређивање статичке и динамичке карактеристике процеса;

– Шематско представљање елемента рециклажног поступка.

Кључни појмови: управљање, регулација, регулационо коло, блок дијаграм.

НАЗИВ МОДУЛА: Регулационо коло

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни структуру и функцију мерних претварача и њихове карактеристике;

– опише структуру и функцију:

• сензора за температуру,

• сензора за притисак,

• регулационих вентила,

• извршних елемената;

– објасни улогу регулатора у систему стабилизирајуће реакције;

– израчуна статичку и динамичку карактеристику регулисаног процеса;

– израчуна временску константу регулисаног процеса;

– графички представи и очита статичку и динамичку карактеристику процеса;

– графички прикаже прорачунату статичку карактеристику мерног претварача;

– анализира примену сензора за мерење температуре (на принципу дилатације, промене отпора и термоелемента);

– изабере оптимални трансмитер температуре у зависности од технолошког процеса и опсега радне температуре;

– анализира примену сензора за мерење притиска; (механички, Бурдонова цев и таласаста дијафрагма)

– изабере оптимални трансмитер притиска у зависности технолошког процеса

– анализира примену сензора за мерење диференцијалног притиска;

– изабере оптимални трансмитер диференцијалног притиска.

– објасни примену трансмитера диференцијалног притиска у пракси при мерењу нивоа, протока и густине

– разликује регулационе вентиле (са правим и угаоним кућиштем, са позиционером...);

– шематски прикаже принцип рада регулационог вентила;

– графички прикаже прорачунату статичку карактеристику регулационог вентила;

– изврши оптималан избор регулационог вентила у зависности од проточне карактеристике;

– објасни принцип уградње регулационог вентила;

– нацрта упрошћени блок – дијаграм регулатора;

– прорачуна излазни сигнал за различите врсте регулатора;

– анализира регулационо коло и одзив регулационог кола;

– објасни утицај параметара регулатора на квалитет регулације; (појачање, интегрално времене, диференцијално време)

– изабере одговарајући регулатор у складу са технолошким процесом

Теорија:

– Статичка карактеристика мерног претварача;

– Сензори за температуру;

– Сензори за притисак;

– Врсте регулационих вентила и статичка карактеристика вентила;

– Извршни елеменати у регулационом колу;

– Регулатори у систему стабилизирајуће регулације;

– Утицај параметара регулатора на квалитет регулације.

Вежбе:

– Статичка карактеристика мерног претварача;

– Мерење температуре – сензори за температуру;

– Избор и примена трансмитера температуре у пракси;

– Мерење притиска – сензори за притисак;

– Избор и примена трансмитера притиска у пракси;

– Мерење диференцијалног притиска;

– Избор и примена трансмитера диференцијалног притиска у пракси (мерење нивоа, протока, густине);

– Врсте регулационих вентила и статичка карактеристика вентила;

– Избор и уградња извршних елемената;

– Регулатори у систему стабилизирајуће регулације;

– Прорачун одзива регулационог кола;

– Утицај параметара регулатора на квалитет регулације;

– Начин избора регулатора у складу са технолошким процесом.

Кључни појмови: сензори за температуру, сензори за пиртисак, регулациони вентил, регулатор, детектор.

НАЗИВ МОДУЛА: Аутоматска регулација процеса

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– одреди одзив регулационог кола температуре за степенасту промену сигнала жељене вредности при pid-регулацији;

– објасни регулацију процеса са преносом количине кретања: аутоматска регулација притиска, аутоматска регулација протока и аутоматска регулација нивоа;

– одреди утицај опсега пропорционалности регулатора на квалитет pi-регулације притиска;

– одреди криву одзива регулационог кола нивоа за степенасту промену сигнала жељене вредности;

– анализира резултате мерења у технолошким процесима рециклаже и управљања отпадом.

Теорија:

– Процеси са разменом топлоте;

– Аутоматска регулација притиска;

– Аутоматска регулација протока и нивоа.

Вежбе:

– Регулација процеса са разменом топлоте;

– Аутоматска регулација притиска;

– Аутоматска регулација протока и нивоа;

– Прикупљање, обрада и приказивање резултата мерења у технолошким процесима рециклаже и управљања отпадом.

Кључни појмови: аутоматска регулација, управљањe технолошким процесом.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваке теме, ученике упознати са циљевима и исходима наставе, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у специјализованим учионицама или школским лабораторијама. Одељење се дели на две групе приликом извођења вежби.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. Наставник треба да континуирано прати актуелне измене правног оквира у области заштите животне средине и опасног отпада.

Приликом реализације наставе користити стручну литературу, шеме, слике, компјутерске анимације, радне листове, мултимедијалне презентације и интернет у припреми наставног материјала; Приликом реализације наставног садржаја ослонити се на предзнање из предмета математика, рачунарство и информатика, физика и остали стручни предмети. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују и задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним предметима. Мотивисати ученике да самостално решавају проблеме користећи истраживачки приступ. Оспособити ученике да прикупе, обраде и прикажу резултате мерења у технолошким процесима рециклаже и управљања отпадом.

1. Системи аутоматске регулације

Циљ теме Системи аутоматске регулације је упознавање ученика са основним појмовима аутоматског управљања, елементима система, карактеристикама и подели система аутоматске регулације, као и применом ИКТ у припреми документације и вођењу евиденција на пословима управљања отпадом.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да препознаје симболе, ознаке у системима аутоматског управљања, да разликује елементе затвореног регулационог кола и њихову међусобну везу. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученик користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример самостално црта и чита симболе, једноставне технолошке шеме, разликује ручно и аутоматско управљање, наводи примере ручне и аутоматске регулације. Такође, да шематски представља општи блок дијаграм, бира елеменате регулационог кола, анализира блок дијаграм затвореног регулационог кола, објашњава преносне функције затвореног регулационог кола и израчунава статичке и динамичке карактеристике процеса.

Препоручени број часова вежби:

– Основни елементи система аутоматске регулације (2 часа);

– Симболи и ознаке у системима аутоматског управљања (основне ознаке) (2 часа);

– Читање и цртање једноставних технолошких шема (симболи и ознаке у системима аутоматског управљања) (2 часа);

– Уређаји за сигнализацију, блокаду и заштиту – примена у пракси (2 часа);

– Принцип ручне и аутоматске регулације и примена у пракси (поређење ручног и аутоматског управљања) (2 часа);

– Одређивање статичке и динамичке карактеристике процеса (4 часа);

– Шематско представљање елемента рециклажног поступка (2 часа).

2. Регулационо коло

Циљ теме Регулационо коло је упознавање ученика са општим блок дијаграмом, елементима затвореног регулационог кола улазнима, излазним величинама управљачког система и регулисаног процеса. Такође, упознати ученике са основним карактеристикама извршног елемента принципима рада, улогом регулационог вентила и основним принципима регулатора.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да разликује улазне и излазне величине управљачког система, наведе статичке и динамичке карактеристике мерних претварача, да наведе улогу, врсте и карактеристике извршног елемента, да разликује врсте регулационог вентила и зна улогу регулатора, објасни детектор грешке и наведе основне типове регулатора у затвореном регулационом колу. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример ученик израчунава, графички представља статичке и динамичке карактеристике процеса. Такође да објасни примену трансмитера диференцијалног притиска (мех, Бурдонова цев и таласаста дијафрагма) у пракси, трансмитере при мерењу нивоа, протока и густине и врши оптималан избор трансмитера температуре у зависности од технолошког процеса и опсега радне температуре.

Ученик би требао да шематски прикаже, правилно изабере регулациони вентил и у зависности од проточне карактеристике, објасни принцип уградње регулационог вентила. Такође, да правилно изабере одговарајући регулатор у складу са технолошким процесом. Приликом обраде основних типови регулатора у затвореном регулационом колу обрадити пропорционални регулатор, пропорционално-интегрални регулатор, пропорционално-диференцијални регулатор и пропорционално-интегрално-диференцијални регулатор. Стечено знање о извршним елементима значајно је за примену у другим темама где се анализирају регулациони процеси и примена рачунара у управљању технолошким процесом.

Препоручени број часова вежби:

– Статичка карактеристика мерног претварача (2 часа);

– Мерење температуре – сензори за температуру (2 часа);

– Избор и примена трансмитера температуре у пракси (2 часа);

– Мерење притиска – сензори за притисак (2 часа);

– Избор и примена трансмитера притиска у пракси (2 часа);

– Мерење диференцијалног притиска (2 часа);

– Избор и примена трансмитера диференцијалног притиска у пракси (мерење нивоа, протока, густине) (4 часа);

– Врсте регулационог вентила и статичка карактеристика вентила (2 часа);

– Избор и уградња извршних елемената (2 часа);

– Регулатори у систему стабилизирајуће регулације (4 часа);

– Прорачун одзива регулационог кола (2 часа);

– Утицај параметара регулатора на квалитет регулације (2 часа);

– Начин избора регулатора у складу са технолошким процесом (4 часа).

3. Аутоматска регулација процеса

Циљ теме Аутоматска регулација процеса је оспособити ученика да црта технолошке шеме различитих система аутоматске регулације (ниво, притисак, температура, процеси са преносом масе) и примењује рачунар за управљање рециклажним процесима.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе улогу, врсте и карактеристике извршног елемента као и да разликује врсте регулационог вентила. Такође да објасни улогу рачунара у праћењу и управљању технолошким процесом. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да шематско прикаже и правилно одреди утицај опсега пропорционалности регулатора на квалитет pi-регулације притиска и одреди криву одзива регулационог кола нивоа за степенасту промену сигнала жељене вредности при pi- регулацији, да прикупи, обрадии шематски прикаже резултате мерења у технолошким процесима управљања отпадом. Стечено знање о анализа динамичког понашања регулационог кола значајно је за примену у другим темама где се анализира примена рачунара у управљању технолошким процесом.

Препоручени број часова вежби:

– Регулација процеса са разменом топлоте (4 часа);

– Аутоматска регулација притиска (4 часа);

– Аутоматска регулација протока и нивоа (4 часа);

– Прикупљање, обрада и приказивање резултата мерења у технолошким процесима рециклаже и управљања отпадом (4 часа).

Припрема сваке вежбе обухвата активности наставника за предстојећу вежбу (апаратура, лабораторијски услови). Приликом извођења вежбе наставник демонстрира постављање апаратуре, даје упутства и помаже ученицима да самостално припреме апаратуру за вежбе. Наставник се стара о безбедном, прописном и правилном раду ученика. Ученици према упутствима реализују задатке и записују потребне белешке у дневник вежби (изглед апаратуре, прорачун итд). По завршетку вежби, ученици распремају радни простор који су користили у лабораторији. Наставник вреднује рад, понашање, тачност резултата, као и уредност сваког ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– учeшћa у групном рaду,

– рад у групи и међусобна сарадња,

– руковање прибором за рад,

– пратити лабораторијски рад и вођење лабораторијског дневника.

Избор инструмента за формативно оцењивање зависи од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци,

– тест практичних вештина,

– на основу формативног вредновања, извести најмање једну сумативну оцену за сваки модул.

Предузетништво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	-	62	-	-	62

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;

– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;

– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Основе предузетништва	-	30	-	-
2	Пословни план	-	32	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основе предузетништва

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам и значај предузетништва;

– наведе основне карактеристике предузетника

– доведе у везу појмове иновативност, предузимљивост и предузетништво;

– упореди различите врсте предузетништва;

– обајсни значај друштвеног (социјалног) предузетништва;

– објасни улогу и значај информационо комуникационих технологија (ИКТ) за савремено пословање;

– објасни појам и карактеристике дигиталног предузетништва;

– идентификује примере предузетништва из локалног окружења и дате области;

– дефинише појам стартап екосистема:

– представи различите начине отпочињања посла у локалној заједници и Србији;

– истражи програме креиране за стартап бизнис у Србији;

– објасни правне форме пословних субјеката у Србији;

– прикаже основне кораке за регистрацију пословних субјеката у Србији;

– упореди облике нефинансијске и финансијске подршке;

– идентификује могуће начине финансирања пословне идеје.

– Појам и значај предузетништва;

– Мотиви предузетника;

– Основне одреднице предузетништва

– Врсте предузетништва

– Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању

– Предузетништво и дигитално пословање

– Профил и карактеристике успешног предузетника;

– Оцена предузетничких предиспозиција

– Стартап екосистем

– Правни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији

– Институције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису

– Регистрација привредних субејката у Србији

– Финансијска и нефинансијска подршка развоју предузетништва

– Извори финансирања пословне идеје

–

НАЗИВ ТЕМЕ: Пословни план

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– примени креативне технике приликом избора пословне идеје;

– анализира садржај и значај бизнис плана;

– објасни значај планирања људских ресурса за потребе организације;

– опише интерне и екстерне факторе предузетничког окружења;

– упореди шансе и претње из окружења, као и предности и изазове-за изабрану пословну идеју;

– објасни елементе маркетинг миска

– састави маркетинг план за одабрану пословну идеју;

– састави једноставан финансијски план за одабрану пословну идеју;

– објасни биланс стања, биланс успеха и ток готовине;

– израчуна преломну тачку рентабилности на одговарајућем примеру;

– учествује у изради једноставног пословног плана за дефинисану пословну идеју;

– презентује пословни план за дефинисану пословну идеју.

– Трагање за пословном идејом- како је препознати?;

– Бизнис план- како оценити пословну идеју?

– Структура бизнис плана

– Људски ресурси у реализацији пословних подухвата

– Тржишне могућности за реализацију пословне идеје

– Истраживање тржишта-прикупљање и анализирање информација о купцима и конкуренцији;

– SWOT анализа; PEST анализа

– Елементи маркетинг микса

– Финансијски извештаји: биланс стања, биланс успеха, биланс токова готовине

– Преломна тачка рентабилности

– Израда бизнис плана за сопствену бизнис идеју;

– Презентација појединачних/групних бизнис планова

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе.

Препоруке за планирање наставе

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.

Препоруке за остваривање наставе

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.

Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.

1. Основе предузетништва

2. Пословни план

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Назив предмета: Биолошка обрада отпада

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	64	64	/	/	128

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са концептом, принципима, приоритетима, мерама и технологијама за биолошку обраду отпада, отпадних вода и муљева у циљу одрживог управљања отпадом;

– Упознавање ученика са последицама утицаја биолошког отпада на животну средину и здравље, значајем стабилизације и поновне употребе биолошки разградиве материје;

– Развијање навика код ученика за самостално, савесно, одговорно, уредно и прецизно обављање послова управљања отпадом биолошког порекла у складу са регулативом и прописима релевантним за сакупљање, третман и одлагање отпада и поновно искоришћавање отпадних материја;

– Развијање критичког односа ученика према неправилном поступању са биоотпадом због општег утицаја на стање животне средине;

– Оспособљавање ученика да самостално врше процену последица утицаја неправилног поступања са биоотпадом на животну средину;

– Оспособљавање ученика за третман отпада биолошког порекла према прописаним процедурама и у складу са важећим прописима;

– Оспособљавање ученика за организацију послова депоновања отпада на еколошки прихватљив начин, спроводећи мере контроле и процедуре за прихватање или неприхватање, односно одлагање отпада на депонији.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Биоотпад	12	12	-	-
2	Биолошка обрада отпада	20	20	-	-
3	Биолошка обрада отпадних вода и муља	14	16	-	-
4	Депоновање биоотпада	18	16	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Биоотпад

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни начине настајања биоотпада и његова својства;

– објасни утицај различитих фактора који утичу на биолошке процесе;

– објасни биолошке процесе код биоотпада (према начину одвијања и факторима који утичу на процесе);

– објасни последице утицаја биоотпада на животну средину и здравље људи;

– опише поступак руковања биоотпадом у зависности од места настајања;

– опише поступак руковања биоотпадом у фази припреме за даљи третман;

– опише третман секундарних сировина биолошког порекла у складишту, применом одговарајуће опреме и уређаја;

– објасни принципе хијерархије и приоритета у управљању биолошким отпадом;

– објасни поступак стабилизације и поновне употребе биолошки разградиве материје;

– примени мере заштите при раду са биолошким отпадом;

– примени мере стабилизације биолошки разградивих материја;

– узоркује биоотпад за анализу;

– израчуна масени удео биоотпада у комуналном отпаду.

Теорија:

– Биоотпад, својства и места настајања;

– Биолошки процеси;

– Фактори који утичу на биолошке процесе;

– Последице утицаја биоотпада на животну средину и здравље људи;

– Прикупљање, складиштење и припрема биоотпада у чврстом и течном стању;

– Стабилизација и поновна употреба биолошки разградиве материје.

Вежбе:

– Мере заштите при руковању биолошким отопадом;

– Стабилизација и поновна употреба биолошки разградивих материја;

– Узорковање и одређивање масеног удела биоотпада у комуналном отпаду.

Кључни појмови: биоотпад, животна средина, масени удео биоотпада.

НАЗИВ ТЕМЕ: Биолошка обрада чврстог отпада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе секундарне сировине за рециклажу биолошког порекла;

– разликује врсте биоотпада за биолошку обраду;

– објасни различите врсте технологија за биолошки третман отпада (МБО третман, биосушење, биостабилизација, компостирање, анаеробна дигестија);

– објасни улогу механичко-биолошког третмана;

– наведе примарне и секундарне излазне производе МБО третмана;

– објасни параметре аеробне и анаеробне обраде отпада;

– опише фазе аеробне и анаеробне обраде отпада;

– наведе крајње продукте процеса аеробне и анаеробне биолошке обраде отпада;

– опише принцип рада биореактора;

– опише правни оквир за биолошку обраду чврстог отпада;

– користи поступак за биосушење отпада;

– користи поступак за биостабилизацију отпада;

– користи поступак за компостирање;

– користи поступак анаеробне дигестије.

Теорија:

– Технологије за третман биоотпада;

– Механичко-биолошки третман отпада (МБО третман);

– Биосушење отпада;

– Биостабилизација отпада;

– Компостирање;

– Анаеробна дигестија;

– Правни оквир за биолошку обраду чврстог отпада.

Вежбе:

– Одређивање садржаја влаге у отпаду;

– Биосушење отпада;

– Биостабилизација отпада;

– Компостирање;

– Анаеробна дигестија.

Кључни појмови: механичко-биолошки третман, биосушење, биостабилизација, компостирање, анаеробна дигестија.

НАЗИВ ТЕМЕ: Биолошка обрада отпадних вода и муља

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише поступке биолошког пречишћавања отпадних вода и муљева;

– опише отпадне воде за биолошку обраду:

• отпадне воде прехрамбене индустрије,

• сточних фарми,

• комуналне отпадне воде – секундарна обрада;

– разликује процесе биолошке обраде отпадних вода;

– објасни улогу биолошких процеса (биодиск, биолошка филтрација, активни муљ, аеробне лагуне и језера, анаеробна обрада) у процесу обраде отпадних вода;

– наведе врсте муљева који се обрађују биолошким путем (муљеви из процеса обраде отпадних вода и чврстог отпада);

– опише биолошки третман отпадних вода и муљева према прописаним процедурама и у складу са важећим прописима;

– опише правни оквир за биолошку обраду отпадних вода и муља.

– користи биодиск процес;

– користи поступак биолошке филтрације;

– извести о примени процеса активног муља;

– примени анаеробне поступке за третман отпадних вода и муља;

– спроведе биолошку обраду муља (згушњавање, стабилизација, кондиционирање, обезводњавање, сушење, третман, одлагање).

Теорија:

– Биолошко пречишћавање отпадних вода и муља;

– Биолошка обрада отпадних вода;

– Биодиск процес;

– Биолошка филтрација;

– Процес активног муља;

– Аеробне лагуне и језера;

– Анаеробни поступци за третман отпадних вода и муља;

– Биолошка обрада муља (згушњавање, стабилизација, кондиционирање, обезводњавање, сушење, третман, одлагање);

– Правни оквир за биолошку обраду отпадних вода и муља.

Вежбе:

– Биодиск процес;

– Биолошка филтрација;

– Процес активног муља;

– Анаеробни поступци за третман отпадних вода и муља;

– Биолошка обрада муља (згушњавање, стабилизација, кондиционирање, обезводњавање, сушење, третман, одлагање).

Кључни појмови: биолошка обрада, биодиск, биофилтер, активни муљ, аеробне лагуне и језера, анаеробни поступци, отпадне воде, муљ.

НАЗИВ ТЕМЕ: Депоновање биоотпада

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе нежељене појаве на депонијама биоотпада;

– објасни начине депоновања биоотпада на еколошки прихватљив начин;

– објасни улогу санитарне депоније у систему управљања отпадом;

– опише третман депонијског филтрата и гаса (на депонијама биоотпада);

– опише поступак затварања депоније.

– одреди састав и количину отпада који се одлаже на санитарну депонију после издвајања материјала за биолошку обраду;

– израчуна потребну површину депоније за одлагање биоотпада;

– израчуна коефицијент филтрације тла;

– израчуна количину депонијског филтрата и депонијског гаса.

Теорија:

– Пратеће појаве на депонијама биоотпада;

– Депоновање биоотпада;

– Прикупљање и третман депонијског филтрата и гаса на депонијама биоотпада;

– Свакодневни и периодични мониторинг и контрола квалитета воде, ваздуха и тла на депонији и у околини депоније биоотпада;

– Завршне прекривке на депонији.

Вежбе:

– Одређивање капацитета депоније;

– Одређивање коефицијента тла у зони за депоновање биоотпада;

– Одређивање количине депонијског филтрата и депонијског гаса на депонијама биоотпада.

Кључни појмови: депоније биоотпада, санитарно депоновање, фазе обраде, депонијски филтрат, депонијски гас, дренажни систем, завршна прекривка.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку се препоручује иницијално тестирање ученика, а пре сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у учионици или специјализованој учионици. На вежбама се одељење дели у две групе.

Препоручен број часова по темама је следећи:

– Биоотпад (12 часова теорије и 12 часова вежби);

– Биолошка обрада отпада (20 часова теорије и 20 часова вежби);

– Биолошка обрада отпадних вода и муља (14 часова теорије и 14 часова вежби);

– Депоновање биоотпада (18 часова теорије и 18 часова вежби).

1. Биоотпад

Циљ теме Биоотпад је упознавање ученика са биолошким процесима, факторима који утичу на биолошке процесе, управљањем биолошким отпадом, као и последицама утицаја биолошког отпада на животну средину и здравље људи.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевање појмова до нивоа примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише биоотпад, наведе својства биоотпада, места настајања биоотпада и факторе који утичу на биоотпад при неправилном управљању. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик опише поступак руковања биоотпадом у зависности од места настајања.

Стечено знање о биоотпаду и биолошким процесима значајно је за примену у другим темама где се анализира биолошка обрада отпада. Део програма који се односи на биоотпад и биолошке процесе је у корелацији са предметом Управљање отпадом, где су се ученици упознали са различитим врстама и својствима отпадних материјала.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за ову тему је следећи:

– Мере заштите при руковању биолошким отопадом (4 часа);

– Стабилизација и поновна употреба биолошки разградивих материја (4 часа);

– Узорковање и одређивање масеног удела биоотпада у комуналном отпаду (4 часа).

2. Биолошка обрада отпада

Циљ теме Биолошка обрада отпада је упознавање ученика са технологијама за обраду биолошког отпада. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе технологије за третман биолошког отпада. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик објасни принцип рада уређаја за биолошку обраду отпадних вода помоћу приказаних шема.

Део програма који се односи на биолошку обраду отпада је у корелацији са предметима Управљање отпадом и Уређаји и опрема за рециклажу где су ученици упознали одређену опрему, уређаје и поступке за третман отпада.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за ову тему је следећи:

– Одређивање садржаја влаге у отпаду (4 часа);

– Биосушење отпада (4 часа);

– Биостабилизација отпада (4 часа);

– Компостирање (4 часа);

– Анаеробна дигестија (4 часа).

3. Биолошка обрада отпадних вода и муља

Циљ теме Биолошка обрада отпадних вода и муља је упознавање ученика са поступцима биолошке обраде отпадних вода и муљева. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе поступке за обраду отпадних вода и муљева. На нивоу примене, анализе и евалуације ученик треба да објасни улогу биолошких процеса (биодиск, биолошка филтрација, активни муљ, лагуне и језера, анаеробна дигестије) у процесу обраде отпадних вода.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за ову тему је следећи:

– Биодиск процес (2 часа);

– Биолошка филтрација (2 часа);

– Процес активног муља (2 часа);

– Анаеробни поступци за третман отпадних вода и муља (2 часа);

– Биолошка обрада муља (згушњавање, стабилизација, кондиционирање, обезводњавање, сушење, третман, одлагање) (8 часова).

4. Депоновање биоотпада

Циљ теме Депоновање биоотпада је упознавање ученика са депоновањем отпада на еколошки прихватљив начин. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни санитарно депоновање биоотпада и наведе факторе који утичу на избор локације за санитарно депоновање. На вишем нивоу, ученик може да објасни значај свакодневног и периодичног мониторинга и контроле квалитета воде, ваздуха и тла на депонији и у околини депоније.

Препоручени садржај вежби са бројем часова за ову тему је следећи:

– Одређивање капацитета депоније (4 часа);

– Одређивање коефицијента тла у зони за депоновање биоотпада (6 часова);

– Одређивање количине депонијског филтрата и депонијског гаса на депонијама биоотпада (6 часова).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив изборног програма: Екотоксикологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	/	/	/	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са областима изучавања токсикологије и екотоксикологије;

– Упознавање ученика са основним групама токсичних загађујућих материја, процесима који се одвијају са тим материјама у животној средини и механизмима њиховог токсичног дејства на нивоу индивидуе, популације и екосистема;

– Оспособљавање ученика за процену утицаја разних загађујућих материја на биолошке организме и екосистеме, као што су ваздух, вода, земљиште, са посебним освртом на утицај на здравље људи;

– Развијање критичког односа ученика према употреби различитих хемикалија у процесу руковања отпадом због утицаја на животну средину и здравље људи.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Екотоксикологија у управљању отпадом	15	-	-	-
2	Токсичне материје у екосистему	35	-	-	-
3	Процена екотоксиколошког ризика	20	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Екотоксикологија у управљању отпадом

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни област истраживања токсикологије као науке;

– објасни област истраживања и значај екотоксикологије;

– наведе примере токсичних материја у различитим екосистемима;

– објасни утицај човека на појаву токсичних материја у различитим екосистемима;

– објасни разлику између акутне и хроничне токсичности;

– објасни летални, сублетални, субхронични и хронични ефекат токсичних материја;

– анализира како различити третмани отпада доводе до појаве токсичних материја у окружењу.

– Екотоксикологија и токсикологија;

– Основни појмови и принципи у екотоксикологији;

– Токсичне материје;

– Акутна и хронична токсичност;

– Летални, сублетални, субхронични и хронични ефекти токсичних материја;

– Појаве у управљању отпадом које изучава екотоксикологија.

Кључни појмови: екотоксикологија, токсикологија, токсичне материје.

НАЗИВ ТЕМЕ: Токсичне материје у екосистему

ИСХОДИ

по завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе изворе загађења животне средине ( природни, антропогени, тачкасти, расути);

– наведе неорганске загађујуће супстанце (метали, неметали, гасовите супстанце, радионулкиди, наночестице);

– објасни начин доспевања неорганских загађујућих супстанци у животну средину;

– наведе органске загађујуће супстанце (метали, неметали, гасовите супстанце, радионулкиди, наночестице);

– објасни начин доспевања органских загађујућих супстанци у животну средину;

– дефинише дуготрајне органске загађиваче, pops;

– наведе дуготрајне органске загађиваче ( органохлорни пестициди, полихлоровани бифенили, хексахлор-бензен, полициклични ароматични угљоводоници, диоксини, фурани);

– наведе факторе који утичу на транспорт и дистрибуцију загађујућих супстанци (сорпција, деградација, биодеградација, биоакумулација);

– дефинише факторе који утичу на транспорт и дистрибуцију загађујућих супстанци (сорпција, деградација, биодеградација, биоакумулација).

– Извори загађења животне средине ( природни, антропогени, тачкасти, расути);

– Неорганске загађујуће супстанце (метали, неметали, гасовите супстанце, радионулкиди, наночестице);

– Органске загађујуће супстанце (угљоводоници, полихлоровани бифенили, пестициди, фармацеутици);

– Дуготрајни органски загађивачи (POPs);

– Фактори који утичу на транспорт и дистрибуцију загађујућих супстанци (сорпција, деградација, биодеградација, биоакумулација);

– Утицај загађујућих супстанци (акутни, субакутни, субхронични, хронични);

– Токсикокинетика (ресорпција, расподела, биотрансформација, елиминација);

– Токсикодинамика (локални и системски ефекти, примарни, секундарни, акутни и хронични ефекти);

– Дејство токсичних материја на организам (канцерогено, тератогено, мутагено);

– Популациона динамика;

– Промене у заједницама и екосистемима.

Кључни појмови: загађујуће супстанце, дуготрајни органски загађивачи, сорпција, деградација, биодеградација, биоакумулација, токсикокинетика, токсикодинамика, канцерогеност, тератогеност, мутагено дејство, популациона динамика.

НАЗИВ ТЕМЕ: Процена екотоксиколошког ризика

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– дефинише појам биомониторинг (ваздуха, водене средине, земљишта);

– наведе живе организме (биоидникаторе) који се користе за утврђивање присутности токсичних материја ваздуху, воденој средини и земљишту;

– дефинише биомаркере ( биомаркери експозиције, биомаркере токсичног ефекта, биомаркере осетљивости);

– дефинише појам хемијски акцидент;

– наведе начине за спречавање, деловање и санацију штетних последица акцидената с токсичним супстанцама.

– Биомониторинг;

– Биомаркери и њихова улога у процени ризика;

– Хемијски акциденти (могућност спречавања, деловања и санације штетних последица акцидената с токсичним супстанцама).

Кључни појмови: биомониторинг, биомаркери, хемијски акциденти.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици или специјализованој учионици.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба (обавезно) да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Стечено знање о појмовима екотоксикологија и токсичне материје значајно је за примену у другим темама где се анализирају загађујуће супстанце и њихов утицај на екосистеме. Део програма који се односи на основни концепт екотоксикологије као науке је у корелацији са предметима Екологија, Општа и неорганска хемија, Органска хемија, где су ученици упознали одређена својства опасних материја.

Препоручен број часова по темама је:

– Екотоксикологија у управљању отпадом (15 часова);

– Токсичне материје у екосистему (35 часова);

– Процена екотоксиколошког ризика (15 часова).

1. Екотоксикологија у управљању отпадом

Циљ теме Екотоксикологија у управљању отпадом је упознавање ученика са областима изучавања екотоксикологије и токсикологије, као и са ефектима дејства токсичних материја које су продукти различитих третмана отпада.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове у вези екотоксикологије. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик процени ефекат дејства токсичне материје на основу дужине излагања.

2. Токсичне материје у екосистему

Циљ теме Токсичне материје у екосистему је упознавање ученика са основним групама токсичних загђујућих материја, као и са факторима који утичу на транспорт и дистрибуцију загађујућих супстанци.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе и објасни начин доспевања органских и неорганских супстанци у животну средину, као и факторе који утичу на транспорт и дистрибуцију загађујућих супстанци у животну средину. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о својствима одређене врсте опасног отпада објасни његов утицај на здравље људи и животну средину.

3. Процена екотоксиколошког ризика

Циљ теме Процена екотоксиколошког ризика је упознавање ученика са начинима процене екотоксиколошког ризика у свим медијома животне средина (вода, ваздух, земљиште).

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе начине процене екотоксиколошког ризика за одређени медијум. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о биомониторингу објасни поступак реаговања на акцидентну ситуацију.

Све теме се обрађују применом интерактивних наставних метода, подстицањем ученика да се у слободно време интересују за теме од значаја за заштиту екосистема од утицаја тексичних материја, али уз стално наглашавање опасности и ризика по њихово здравље и здравље других људи, који постоје приликом контакта са токсичним и другим загађујућим материјама.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Оцењивање ученика из изборних предмета треба примењивати као инструмент за подизање мотивације ученика за даље изучавање тема из области програма предмета. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање рада на пројекту, оцењивање доприноса ученика у групном раду, портфолио ученика, оцењивање есеја, специфичних комуникацијских и радних вештина, оцењивање ставова ученика.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив изборног програма: Циркуларна економија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са концептима и принципима циркуларне економије који су потребни за разумевање предности и проблема преласка са традиционалне линеарне економије на циркуларну економију;

– Упознавање ученика са међусобним односима између различитих дисциплина релевантних за циркуларну економију, а којима се остварују економске, еколошке и пословне користи;

– Оспособљавање ученика за практичну примену концепата циркуларне економије у одрживом пословном окружењу и уз одговоран однос према животној средини.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Циркуларна економија у Европи и Србији	25	-	-	-
2	Стратегије транзиције на моделе циркуларне економије	25	-	-	-
3	Примена инструмената циркуларне економије за успешну транзицију у областима управљања отпадом и заштите животне средине	20	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Циркуларна економија у Европи и Србији

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Објасни модел линеарне економије;

– Објасни модел циркуларне економије;

– Опише фазе транзиције на модел циркуларне економије у Европи;

– Опише фазе транзиције на модел циркуларне економије у Србији;

– Анализира техничке и биолошке ресурсе у Србији, Европи и свету;

– Објасни ограниченост улазних ресурса;

– Опише техничке и биолошке ресурсе;

– Наведе критичне сировинске материјале;

– Опише регенеративне и обнављајуће системе;

– Објасни приступ карбонске неутралности (нулта количина отпада);

– Опише могућности смањења количине токсичних супстанци у животном циклусу производа;

– Објасни могућности смањења количине токсичних супстанци у животном циклусу производа;

– Опише начине за повећање енергетске ефикасности;

– Објасни систем индустријске екологије;

– Опише одлике производних и потрошачких система заснованих на принципима циркуларне економије;

– Објасни социјалне аспекте управљања ресурсима на одржив начин;

– Анализира економске изазове транзиције на модел циркуларне економије (конкурентна неповољност).

– Модел линеарне економије;

– Циркуларна економија – појам, настанак и прелазак од линеарне ка циркуларној економији;

– Фазе транзиције на модел циркуларне економије у Европи, Србији и у свету;

– Посматрање ресурса као неограничених улаза;

– Ресурси – технички и биолошки;

– Критични сировински материјали;

– Уграђена вредност материјала у производима;

– Регенеративни и обнављајући системи;

– Нулта количина отпада – карбонски неутралан приступ;

– Смањење количине токсичних супстанци и повећање енергетске ефикасности;

– Повећана економска ефикасност елиминисањем отпада;

– Обнављање природног капитала и стварање додатних вредности

– Социјални аспекти управљања ресурсима;

– Економски изазови – конкурентна неповољност.

Кључни појмови: Линеарна економија, циркуларна економија, ресурси, транзиција, енергетска ефикасност, карбонски неутралан приступ.

НАЗИВ ТЕМЕ: Стратегије транзиције на моделе циркуларне економије

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Објасни недостатке традиционалног приступа „произведи”, „употреби” и „одложи”;

– Објасни инструменте циркуларне економије – модели 4 „R” и 6 „R”;

– Објасни предности и недостатке два приступа одрживости: down-cycling (претварање вредних производа у сировине ниске вредности) и up-cycling (претварање сировина ниске вредности у производе високе вредности);

– Објасни приступ „планиране застарелости” производа као инструмент за подстицање раста производње и потрошње;

– Опише моделе ефикасног управљања материјалима;

– Наведе примере повећања ефикасности (применом мера елиминисања отпада, обнављањем природног капитала, стварањем додатне вредности и сл.);

– Објасни концепте у дизајну производа – природни капитализам и биомимикрија;

– Наведе критеријуме за дизајн производа засноване на здрављу материјала;

– Објасни предности поновне употребе материјала;

– Објасни везе обновљиве енергије и природних ресурса;

– Анализира животни циклус материјалних и енергетских токова;

– Опише мере економске стимулације за транзицију на модел циркуларне економије;

– Опише доступност савремених технологија као изазов за транзицију на модел циркуларне економије;

– Анализира место и улогу дигиталних технологија у циркуларној економији;

– Анализира промене у потрошњи са аспекта транзиције на циркуларну економију;

– Анализира одговорност произвођача за примену принципа циркуларне економије;

– Наведе примере преусмеравања ресурса у складу са моделом цирклуларне економије;

– Опише друштвено-политичке околности које погодују транзицији на модел циркуларне економије.

– Напуштање традиционалног приступа „произведи”, „употреби” и „одложи”;

– Инструменти циркуларне економије. 4 „R” (repair, reuse, remanufacturing, recycling) и 6 „R” (rethink, refuse, reduce, reuse, repair, recycle);

– Предности и недостаци приступа down-cycling и up-cycling;

– Тренутни економски модели, инвестиције, доступност савремених технологија и планирана застарелост;

– Ефикасно управљање материјалима – приступ од колевке до колевке и други приступи;

– Природни капитализам и биомимикрија;

– Критеријуми дизајна засновани на здрављу материјала;

– Поновна употреба материјала;

– Обновљива енергија и природни ресурси итд.;

– Процена животног циклуса материјалних и енергетских токова;

– Производни и потрошачки систем заснован на принципима циркуларне економије;

– Одговорност произвођача при преусмеравању ресурса – индустријска екологија

– Редефинисање економских система и политика;

– Друштвено-политичке околности које подстичу и успоравају транзицију ка циркуларној економији;

– Улога циркуларне економије у напретку ка циљевима одрживог развоја (SDG-овима).

Кључни појмови: Инструменти циркуларне економије, природни капитализам, биомимикрија, животни циклус материјал, индустријска екологија

НАЗИВ ТЕМЕ: Примена инструмената циркуларне економије за успешну транзицију у областима управљања отпадом и заштите животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Анализира уграђену вредност на примерима производа (у области рециклаже и управљања отпадом);

– Анализира дизајнерска решења према критеријумима заснованим на здрављу материјала;

– Анализира могућности за поновну употребу материјала;

– Процени животни циклус примењених технолошких решења по приступу од колевке до колевке;

– Процени материјалне и енергетске токове на примерима примене дигиталних технологија по моделу циркуларне економије;

– Примени инструменте цикуларне економије у осмишљавању; практичних решења за транзицију са линеарних на циркуларне моделе у управљању отпадом, заштити животне средине и другим привредним активностима;

– Испољи став да ресурси нису неограничени.

– Анализа уграђене вредности на примерима производа (у области рециклаже и управљања отпадом);

– Анализа дизајнерских решења према критеријумима заснованим на здрављу материјала;

– Анализира могућности за поновну употребу материјала;

– Процена животног циклуса примењених технолошких решења по приступу од колевке до колевке;

– Процена материјалних и енергетских токова на примерима примене дигиталних технологија по моделу циркуларне економије;

– Примена инструмената цикуларне економије у осмишљавању; практичних решења за транзицију са линеарних на циркуларне моделе у управљању отпадом, заштити животне средине и другим привредним активностима.

Кључни појмови: Уграђена вредност, дизајнерска решења у пракси, материјални и енергетски токови.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни програм Циркуларна економија припада групи интердисциплинарних програма које ученици могу бирати у трећем разреду. Програм Циркуларна економија садржи три теме које представљају базу за истраживачке активности и креирање ученичких пројеката. Свака тема нуди више садржаја које наставник увек може допунити, јер постоје многи аспекти са којих се ове теме могу посматрати. Садржаји су конципирани тако да се теме могу посматрати и из различитих перспектива: временске (прошлост–садашњост–будућност) и просторне (локално–глобално).

Понуђени садржаји могу се довести у везу са темама које су ученици изучавали у предметима попут Екологије, Управљања отпадом, Одрживог развој.

УВОД У ПРОГРАМ

Циљ уводних активности је да се ученици упознају са програмом, његовим проблемским подручјем и могућим начинима остваривања програма. Када је реч о садржају програма, важно је напоменути његов садржински аспект.

У почетном раду потребно је да наставник подстиче радозналост о теми заштите животне средине, циркуларне економије и деловања економских закона који објашњавају узрочно-последичне везе појава у свакодневном животу и свету који нас окружује.

За подстицај се могу користити различити материјали (текстови, резултати истраживања, слике, шеме, мапе, актуелни догађаји, инсерти из филмова...) који су повезани са темамаи представљају добру основу за разговор и размену мишљења. Драгоцено је сазнање да је циркуларна економија има импликације на разне сфере живота. Важно је да ученици сагледају да се економске законитости прате и кроз време и локално и на нивоу једне државе и глобално. Проучавањем циркуларне економије ученици стичу знања која им дају прилике да размотре и сагледају на један потпуно нов начин своје окружење.

За потребе истраживања, ученици могу да користе различите изворе. Кад се ради о секундарним изворима, препоручују се званични подаци одговарајућих институција. Препоручују се сајтови Министарства заштите животне средине, Факултета организационих наука, Факултета за примењену екологију итд. Могу се користити и одговарајући подаци о земљама ЕУ који су дају у извештајима Европске комисије и доступни су на сајту Европске комисије (European Commission).

Садржаје програма је препоручљиво реализовати савременим наставним методама и средствима, применом мултимедијалних презентација и видео материјала. Наставник треба да континуирано прати актуелне измене правног оквира у области заштите животне средине и одрживог развоја. У оквиру сваке теме ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Препоручен број часова по темама је следећи:

– Циркуларна економија у Европи и Србији; (25 часова)

– Стратегије транзиције на моделе циркуларне економије; (25 часова)

– Примена инструмената циркуларне економије за успешну транзицију у областима управљања отпадом и заштите животне средине; (20 часова)

Тема: Циркуларна економија у Европи и Србији

Смернице за реализацију теме Циркуларна економија у Европи и Србији наставник може пронаћи у препорученим садржајима. Истраживањем расположиве литературе наставник у сарадњи са ученицима анализира економске моделе и постепено развија способност ученика да разликују линеарни од циркуларног модела економије. Анализа фаза транзиције на циркуларни модел економије у европским земљама, омогућава наставнику да са ученицима проналази сличности и разлике са економским моделом у нашој земљи, да истражује успешне примере примене модела циркуларне економије у локалној заједници и тако подстакне ученике да активно учествују у процесу транзиције. Изучавањем кључних појмова као што су ресурси, транзиција, енергетска ефикасност или карбонски неутралан приступ ученици поред усавршавања стручне терминологије усвајају и кључне вредности у домену одрживог развоја и заштите природне средине. Транзиција на модел циркуларне економије није једноставан процес. Бројни изазови на путу транзиције и социјално-економски фактори који успоравају прелазак на циркуларни модел су најсложенији захтеви које наставник поставља пред ученике, као финалну проверу савладаности теме у целини.

Тема: Стратегије транзиције на моделе циркуларне економије

Тема Стратегије транзиције на моделе циркуларне економије поставља пред наставнике и ученике различите инструменте, методе и приступе у транзицији, са задатком да кроз њихову анализу развијају способности ученика да те инструменте и методе примене у реалном окружењу. Кључни појмови природни капитализам, биомимикрија, животни циклус материјала, индустријска екологија и други, наведени у препорученим садржајима, усмеравају пажњу наставника и ученика на различите примере стратегија за транзицију на моделе циркуларне економије. Ученици се оспособљавају да креирају различита решења за реалне изазове у транзицији, да препознају кључне актере у доношењу одлука и сопственим идејама учествују у редефинисању економских система и политика на локалном и глобалном плану.

Тема: Примена инструмената циркуларне економије за успешну транзицију у областима управљања отпадом и заштите животне средине

Последња тема треба да упути ученике да примене инструменте циркуларне економије за успешну транзицију, осмишљавањем практичних решења. Наставник дели ученике на групе пред које поставља истраживачке задатке у складу са препорученим садржајима. Наставник може да упути ученике на материјале и изворе. Подељени у групе, на парове или индивидуално ученици у оквиру теме припремају пројекте са задатком презентовања својих закључака, ради откривања примера добре праксе циркуларне економије, разумевања значаја циркуларне економије у областима управљања отпадом, заштите животне средине и другим привредним активностима. Коначан циљ теме је заједничка евалуација ученичких пројеката, стварање полазних основа за учешће ученика на конкурсима из области одрживог развоја, заштите животне средине. Током реализације наставе, а посебно у оквиру ове теме, наставник стимулише све облике тимског рада, сарадњу међу ученицима и дебате ради развоја вештина које ће ученици користити приликом обављања послова у струци.

Препоручени примери добре праксе које ученици треба да истраже и да послуже као подстицај за покретање активности у другим областима:

– рециклажа тетрапака-водооторна еко-плоча;

– рециклажа вишеслојне амбалаже за паковање напитака и течне хране;

– рециклажа пластике;

– грејање на брикет кафене плевице;

– рециклажа отпадних пнеуматика;

– прерада пепела и др.

Пример могућег истраживачко пројектног рада:

Циркуларни дизајн производа

Ученици треба да истраже и презентују функцију дизајна производа у производној индустрији.

Потребно је да прикажу примену принципа циркуларне економије: коришћење лако обновљивих ресурса, начин комбинације ресурса, максималну ефикасност коришћења ресурса, минимална количина отпадног материјала који не може бити поново употребљен, коришћење опадног материјала, могућност поправке и повратка производа на тржиште, могућност рециклаже, процене вредности, повезивање произвођача отпада и оних који га користе као ресурс.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Како се предмет оцењује и оцена улази у школски успех, наставник треба да прати напредак ученика. Он се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељењски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података.

У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Предности коришћења потрфолија су вишеструке: омогућава кoнтинуирaнo и систeмaтско прaћeњe нaпрeдoвaњa, подстиче развој ученика, представља увид у прaћeњe рaзличитих аспеката учења и развоја, представља подршку у оспособљавању ученика за самопроцену, пружа прецизнији и поузданији увид у различите oблaсти постигнућа (јаке и слабе стране) ученика.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Ако наставник са ученицима договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Оцењивање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Предност треба дати формативном оцењивању, пратити напредовање и залагање ученика, вредновати идеје и тимски рад, а мање пажње поклањати тачности или практичности добијених резултата.

Назив изборног програма: Обновљиви извори енергије

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
III	70	-	-	-	70

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Проширивање знања ученика о обновљивим изворима енергије;

– Развијање знања ученика о основним карактеристикама и потенцијалу соларне енергије;

– Развијање знања ученика о основним карактеристикама и потенцијалу енергије ветра;

– Развијање знања ученика о основним карактеристикама и потенцијалу енергије воде;

– Проширивање знања ученика о основним карактеристикама и потенцијалу енергије биомасе и биогорива;

– Развијање свести ученика о одрживом развоју и заштити животне стердине и енергетској ефикасности.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Трајање модула (часови)
Ред.бр	НАЗИВ МОДУЛА	Т	В	ПН	Б
1	Обновљиви извори енергије	8	-	-	-
2	Соларна енергија	12	-	-	-
3	Енергија ветра	15	-	-	-
4	Енергија воде	20	-	-	-
5	Биомаса и биогорива	15	-	-	-

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА: Обновљиви извори енергије

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– Објасни значење појмова:

• обновљиви извори енергије,

• необновљиви извори енергије;

– наведе обновљиве и необновљиве изворе енергије;

– представи историјат примене обновљивих и необновљивих извора енергије;

– објасни предности и недостатке обновљивих извора енерије;

– објасни значај обновљивих извора енергије.

– Појам и подела необновљивих и обновљивих извора енергије;

– Историјски преглед примене обновљивих и необновљивих извора енергије;

– Предности и недостаци обновљивих (и необновљивих) извора енергије;

– Значај обновљивих извора енергије.

Кључни појмови: обновљиви извори енергије, необновљиви извори енергије.

НАЗИВ МОДУЛА: Соларна енергија

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значење појмова соларна енергија и соларна константа;

– објасни принцип рада соларних топлотних колектора;

– објасни фотонапонски ефекат;

– објасни принцип конверзије светлосне енергије у електричну;

– наведе делове соларне ћелије;

– објасни функцију соларне ћелије;

– наведе материјале и технологије које се користе у производњи соларних панела;

– опише начине одржавања соларних панела;

– опише начине оптимизације перформанси соларних панела;

– објасни утицај соларних система на животну средину;

– објасни различите системе за складиштење енергије (батерије, акумулатори...);

– израчуна количину добијене енергије у соларним панелима у односу на спољњу температуру;

– објасни појам енергетске ефикасности.

– Соларна енергија и соларна константа (појам и значај);

– Принцип рада соларних топлотних колектора;

– Соларне ћелије (фотонапонски ефекат и принцип конверзије светлосне енергије у електричну, структура и функција соларне ћелије);

– Материјали и технологије у производњи соларних панела;

– Одржавање и оптимизација перформанси соларних панела;

– Утицај соларних система на животну средину;

– Системи за складиштење соларне енергије;

– Израчунавање остварене енергије у соларним панелима;

– Појам енергетске ефикасности.

Кључни појмови: соларна енергија, соларни системи, енергетска ефикасност.

НАЗИВ МОДУЛА: Енергија ветра

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појам ветра;

– објасни начин настанка ветра;

– објасни ружу ветрова на локалном подручју;

– објасни примену ветра за производњу енергије;

– наведе примере примене ветра за производњу енергије кроз историјски развој људског друштва;

– објасни везу између снаге ветроагрегата и брзине ветра;

– опише мерне инструменте и поступке за мерење брзине ветра;

– израчуна остварену снагу ветрогенератора;

– објасни принцип рада ветрогенератора;

– опише конструкцију ветротурбине;

– наведе основне техничке карактеритике ветротурбине;

– објасни везу између висине стуба, храпавости терена и TSR фактора;

– објасни поступак процене енергије ветроагрегата на конкретним примерима;

– израчуна карактристику снаге ветроагрегата;

– објасни различите концепције примене генератора у ветроагрегатима;

– опише ветроелектрану;

– наведе примере примене малих, мини и микро ветроагрегата;

– објасни поступак димензионисања малих ветроагрегата.

– Енергија ветра (ветар као извор енергије, историјат коришћења енергије ветра, ружа ветрова и процена снаге ветра);

– Мерење и процена брзине ветра;

– Ветроагрегати (основни појмови и принцип рада);

– Конструкција ветротурбина (снага и степен искоришћења ветротурбина, TSR фактор, утицај висине стуба и храпавости терена);

– Процена енергије ветроагрегата (хистограм и фактор капацитета ветроагрегата);

– Карактеристика снаге ветроагрегата, „S” крива;

– Карактеритичне вредности снаге ветротурбине;

– Концепције генератора у ветроагрегатима, регулација брзине ветротурбине и заштитни механизми;

– Ветроелектране (ветропаркови/фарме ветроагрегата);

– Мали, мини и микро ветроагрегати (0,3-300kW);

– Димензионисање малих ветроагрегата (процена енергије, економски аспекти коришћења).

Кључни појмови: ветар, ветроагрегати, снага ветроагрегата, ветропаркови.

НАЗИВ МОДУЛА: Енергија воде

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значење појмова:

• хидроелектрана,

• мини хидроелектрана,

• енергија плиме и осеке,

• енергија таласа, и

• геотермална енергија;

– објасни значај великих и малих хидроелектрана;

– објасни еколошки и економски потенцијал хидроелектрана;

– наведе примере примене енергије воде у Србији;

– објасни принцип рада деривационих хидроелектрана;

– наведе основне склопове и уређаје деривационих хидроелектрана;

– објасни техничке карактеритике цевовода малих хидроелектрана и начине полагања;

– израчуна остварену снагу хидроелектране уз помоћ протока воде;

– наведе примере примене енергије плиме и осеке и енергије таласа као обновљивих извора енергије;

– наведе историјат примене геотермалне енергије;

– објасни принцип производње електричне енергије из геотермалне енергије;

– објасни принцип рада електрана:

• на суву пару,

• „Flash”, и

• бинарне електране;

– наведе примере:

• употребе геотермалне енергије за грејање и хлађење,

• примене геотермалне енергије у пољопривреди;

– објасни предности геотермалне енергије;

– анализира утицај примене геотермалне енергије на животну средину.

– Велике и мале хидроелектране (појам и значај);

– Потенцијали Србије и примери инсталисаних капацитета;

– Еколошки и економски потенцијал хидроелектрана;

– Основни концепт рада деривационих хидроелектрана (run-of-the-river);

– Цевоводи и типови турбина;

– Синхрони и асинхрони генератори;

– Одређивање протока и пада, процена снаге и енергије хидроелектрана, оптимални проток;

– Енергија плиме и осеке и енергија таласа;

– Појам геотермалне енергије и историјат коришћења;

– Електране на „суву” пару (производња електричне енергије);

– „Flash” и бинарне електране;

– Употреба геотермалне енергије за грејање и хлађење;

– Употреба геотермалне енергије у пољопривреди;

– Технолошки и економски преглед развоја геотермалних технологија;

– Утицај примене геотермалне енергије на животну средину.

Кључни појмови: хидроелектране, типови турбина, геотермална енергија.

НАЗИВ МОДУЛА: Биомаса и биогорива

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе значај биомасе као ресурса за обновљиве изворе енергије;

– објасни појам и поделу биогорива;

– објасни процес добијања етанола из биомасе;

– дефинише појам биогаса;

– објасни појам анаеробне дигестије;

– дефинише појам биодизела;

– објасни процес добијања биодизела;

– опише начин рада електрана које раде на биомасу или биодизел;

– наведе на који начин се добија енергија из животињских остатака;

– објасни еколошке и економске предности употребе биомасе и биогорива;

– израчуна топлотну моћ биомасе и биогорива;

– препозна потенцијалне изазове и негативне последице при употреби биомасе и биогорива.

– Биомаса као извор енергије;

– Биогорива – појам и подела;

– Производња етанола из биомасе:

– Биогас: процес анаеробне дигестије;

– Биодизел – производња из биљних и животињских масних киселина;

– Мале електране на биомасу или биодизел;

– Енергија из метаболичких процеса домаћих животиња;

– Економске и еколошке предности употребе биомасе и биогорива;

– Одређивање топлотне моћи биомасе и биогорива;

– Изазови и последице производње енергије из биомасе и биогорива.

Кључни појмови: биомаса, биогас, биодизел.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици или специјализованој учионици. Модул Обновљиви извори енергије реализује се први на почетку школске године, док се за остале модуле редослед може мењати према потребама и организационим могућностима школе. Избор редоследа реализације модула може се ускладити са расположивим ресурсима, организационим потребама наставника и способностима ученика, а ради успешнијег достизања образовних циљева. Стечено знање о појмовима обновљиви и необновљиви извори енергије значајно је за примену у другим модулима где се анализира коришћење соларне енергије, енергије ветра, енергије воде, биомасе и биогорива. Део програма који се односи на врсте обновљивих извора енергије је у корелацији са предметима Заштита животне средине, Одрживи развој и Екологија, где су ученици упознали различите врсте обновљивих извора.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. У оквиру сваке теме ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за стицање компетенција.

Препоручен број часова по темама је следећи:

– Обновљиви извори енергије (8 часова);

– Соларна енергија (12 часова);

– Енергија ветра (15 часова);

– Енергија воде (20 часова);

– Биомаса и биогорива (15 часова).

1. Обновљиви извори енергије

Циљ модула Обновљиви извори енергије је развијање знања ученика о значају обновљивих и необновљивих извора енергије. Развијање знања ученика из модула извори енергије омогућава касније лако сналажење у реалном радном окружењу. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне појмове у вези обновљивих и необновљивих извора енергије. За обраду садржаја треба бирати интерактивне методе, препоручују се посете енергетским постројењима у окружењу и пројектне активности.

2. Соларна енергија

Циљ модула Соларна енергија је проширивање знања ученика о карактеристикама и потенцијалу соларне енергије. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик уз помоћ спољашње температуре одреди количину енергије коју оствари одређени соларни панел. Пројекат постављања соларног пуњача за електронске уређаје у школи или окружењу је пример интерактивног рада кроз који ученици могу да развијају знања и промовишу обновљиве изворе енергије у локалној заједници.

3. Енергија ветра

Циљ модула Енергија ветра је проширивање знања ученика о карактеристикама и потенцијалу енергије ветра. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни принцип рада ветрогенератора и факторе који чине да они раде ефикасно. На вишем нивоу, на пример исход је да ученик на основу знања о брзини ветра одреди снагу ветрогенератора.

4. Енергија воде

Циљ модула Енергија воде је упознавање ученика са карактеристикама и потенцијалом енергије воде. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни принцип добијања енергије у хидроелектранама. Исходе на нивоу примене, на пример да ученик на основу знања о протоку воде одреди снагу коју остварује хидроелектрана.

5. Биомаса и биогорива

Циљ модула Биомаса и биогорива је проширивање знања ученика о карактеристикама и потенцијалу енергије биомасе и биогорива. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати на пример тако да ученик на основу знања о маси и количини енергије израчуна топлотну моћ одређених горива и биомасе.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив изборног програма: Загађење и заштита ваздуха

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	64	-	-	-	64

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања и еколошке свести ученика о природним ресурсима и значају очувања еколошке равнотеже;

– Упознавање ученика са параметрима квалитета ваздуха и значајем заштите ваздуха од загађења;

– Упознавање ученика са основним загађујућим материјама у ваздуху, изворима загађивања ваздуха и њиховим локацијама;

– Упознавање ученика са поступцима детекције и мерења параметара загађења на терену и у лабораторији;

– Оспособљавање ученика за спровођење поступака пречишћавања ваздуха од загађења;

– Развијање позитивних ставова ученика према поштовању прописа из области заштите ваздуха у оквиру Закона о заштити животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Атмосфера и очување животне средине	8	-	-	-
2.	Загађење ваздуха и извори загађења	10	-	-	-
3.	Поступци и методе мерења загађења ваздуха	12	-	-	-
4.	Пречишћавање ваздуха од загађења	16	-	-	-
5.	Последице загађења ваздуха	6	-	-	-
6.	Заштита ваздуха од загађења	5	-	-	-
7.	Мониторинг квалитета ваздуха	7	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Атмосфера и очување животне средине

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни утицај загађеног ваздуха на животну средину;

– објасни значај информисања јавности о очувању животне средине;

– објасни значај атмосфере;

– наведе слојеве атмосфере;

– објасни појам климе;

– наведе факторе који утичу на климу неког места;

– опише узроке климатских промена;

– прикаже промену температуре и притиска са порастом висине;

– наведе састав, физичке, хемијске и биолошке карактеристике ваздуха;

– објасни ваздушна струјања и кретање загађујућих супстанци од извора до рецептора;

– разликује локалне и глобалне ефекте загађивања ваздуха.

– Значај очувања животне средине од утицаја загађивача атмосфере;

– Атмосфера, клима и временске прилике;

– Термална структура атмосфере;

– Састав, физичке, хемијске и биолошке карактеристике ваздуха;

– Ваздушна струјања и загађивање ваздуха;

– Локални и глобални ефекти загађења ваздуха.

Кључни појмови: ваздух, атмосфера, клима.

НАЗИВ ТЕМЕ: Загађење ваздуха и извори загађења

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни појаве загађења ваздуха;

– опише изворе загађивања ваздуха;

– објасни праћење концентрације загађености ваздуха аутоматским инструментом и узорковањем у одређеним временским периодима;

– разликује емисију, трансмисију и имисију аерозагађења;

– класификује изворе загађивања према распореду извора загађивања и према дужини трајања загађења;

– наведе природне изворе загађивања;

– објасни изворе везане за трансформацију енергије горива;

– објасни индустријске изворе загађивања;

– наведе загађујуће супстанце које се емитују у пољопривреди, транспорту и комуналним делатностима;

– опише штетне гасове, паре и аеросоле;

– објасни хемијски састав прашине и пепела;

– објасни дејство канцерогених, штетних и опасних материја;

– наведе канцерогене, штетне и опасне супстанце у ваздуху које се контролишу;

– објасни радијацију.

– Појам, врсте и извори загађивања ваздуха;

– Концентрације загађивања ваздуха;

– Емисија и трансмисија аерозагађења;

– Имисија аерозагађења;

– Природни извори загађивања ваздуха;

– Извори загађивања ваздуха везани за трансформацију енергије горива;

– Извори загађивања ваздуха који су везани за индустријске изворе загађења;

– Пољопривреда, транспорт и комунална делатност као загађивачи ваздуха;

– Штетни гасови, паре и аеросоли;

– Прашина и пепео у ваздуху;

– Канцерогене, штетне и опасне материје присутне у ваздуху;

– Радијација и јонизујуће зрачење.

Кључни појмови: загађивање ваздуха, емисија и имисија, извори загађења.

НАЗИВ ТЕМЕ: Поступци и методе мерења загађења ваздуха

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе различите методе за одређивање аерозагађења;

– објасни поступке за одређивање аерозагађења у зависности од загађивача;

– дефинише параметре аерозагађења: максимално дозвољена концентрација загађења, граничне вредности емисије и граничне вредности имисије;

– разликује поступке узорковања ваздуха;

– објасни мерење физичких карактеристика ваздуха (температура, влажност, брзина струјања).

– разликује квалитативну и квантитативну анализу ваздуха;

– објасни квалитативну и квантитативну анализу ваздуха и присуство: угљеник (II) оксидa, угљеник (IV) оксидa, сумпор (IV) оксидa, азот (II) оксидa, азот (IV) оксидa, хлорa, хлороводоникa, амонијакa и угљоводоника);

– објасни појам аеросола;

– наведе начине одређивања аеросола;

– разликује филтере за одређивање аеросола;

– објасни поступке и методе одређивања прашине и аероседимената;

– опише поступке и методе одређивања канцерогених, штетних и опасних материја, радијације и јонизујућег зрачења;

– објасни техничку анализу гасова по Орсату.

– Поступци и методе за одређивање аерозагађења;

– Параметри аерозагађења: максимално дозвољена концентрација загађења, граничне вредности емисије и граничне вредности имисије;

– Поступци узорковања ваздуха и мерење физичких карактеристика ваздуха: (температура, влажност, брзина струјања);

– Квалитативне и квантитативне методе одређивања штетних гасова и пара (угљеник (II) оксид, угљеник (IV) оксид, сумпор (IV) оксид, азот (II) оксид, азот (IV) оксид, хлор и хлороводоник, амонијак, угљоводоници) у ваздуху;

– Одређивање аеросола;

– Поступци и методе одређивања прашине и аероседимената;

– Поступци и методе одређивања канцерогена, штетних и опасних материја, радијације и јонизујућег зрачења;

– Метода по Орсату за одређивања параметара загађења ваздуха.

Кључни појмови: аерозагађење, методе одређивања загађења, узорковање ваздуха.

НАЗИВ ТЕМЕ: Пречишћавање ваздуха од загађења

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни задатке пречишћавања ваздуха;

– наведе поступке за пречишћавање ваздуха;

– опише самопречишћавање атмосфере под утицајем метеоролошких чинилаца;

– опише биолошко пречишћавање ваздуха;

– објасни механизме пречишћавања у таложним коморама, циклонима, електростатичким таложницима и филтерима;

– објасни пречишћавање ваздуха каталитичким уклањањем продуката сагоревања и употребу катализатора за контролу емисије из аутомобила;

– разликује апсорпцију од адсорпције;

– анализира уређаје за пречишћавање применом апсорпције;

– објасни физичку и хемијску адсорпцију;

– опише филтер са активним угљем;

– објасни принцип рада скрубера;

– упоређује предности и недостатке скрубера за пречишћавање ваздуха од аеросола;

– наведе технологије уклањања NO2 и SО2 из гасовитих продуката сагоревања;

– објасни како се уклањају радиоактивне супстанце;

– наведе различите системе за пречишћавање ваздуха;

– наброји основне принципе за пројектовање система за пречишћавање ваздуха.

– Појам и задаци пречишћавања ваздуха.;

– Подела поступака пречишћавања ваздуха;

– Самопречишћавање атмосфере под утицајем метеоролошких чинилаца;

– Биолошко пречишћавање ваздуха;

– Пречишћавање ваздуха од прашине и аероседимената (таложне коморе, циклони, електростатички таложници, филтрација);

– Пречишћавање ваздуха од штетних гасова и пара (каталитичко уклањање продуката сагоревања, употреба катализатора за контролу емисије из аутомобила, апсорпција, адсорпција, филтрација, скрубери);

– Пречишћавање ваздуха од аеросола (апсорпција, адсорпција, филтрација);

– Уклањање NO2 и SО2 из гасовитих продуката сагоревања;

– Уклањање NO2 и SО2 озрачивањем електронским снопом;

– Фотохемијско уклањање NO2 и SO2 из ваздуха;

– Уклањање штетних и опасних материја и јонизујућег зрачења и заштита од радијације;

– Системи за пречишћавање ваздуха;

– Основи пројектовања система за пречишћавање ваздуха.

Кључни појмови: пречишћавање ваздуха.

НАЗИВ ТЕМЕ: Последице загађења ваздуха

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– опише дејство олова, угљен-моноксида, сумпор-диоксида и хлора на људски организам;

– објасни утицај таложних честица, чађи и мириса на људе;

– објасни утицај загађења ваздуха на вегетацију, метале, тканине, камене и цементне грађевине;

– објасни ефекат стаклене баште;

– објасни настајање озонских рупа и њихов утицај на животну средину;

– објасни механизам киселих киша и утицај на животну средину;

– објасни појаву смога и његов утицај.

– Утицај загађења ваздуха на човека;

– Последице загађења ваздуха на вегетацију и материјале;

– Ефекат стаклене баште;

– Озонске рупе;

– Киселе кише и смог.

Кључни појмови: загађење, последице, ефекти загађења.

НАЗИВ ТЕМЕ: Заштита ваздуха од загађења

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе критеријуме за избор технологије за редукцију и контролу отпадних гасова;

– наведе начине за побољшање процеса производње;

– разликује методе мерно-регулационе опреме за заштиту ваздуха;

– опише процедуру пројектовања опреме за контролу емисије индустријских отпадних гасова;

– објасни могућност коришћења отпадних материјала из ваздуха за нову производњу.

– Контрола и редукција отпадних гасова;

– Побољшање технологија и процеса производње;

– Мерно-регулациона опрема за заштиту ваздуха;

– Смањење емисије гасова у индустрији, електранама и саобраћају;

– Коришћење отпадних материјала из ваздуха за нову производњу.

Кључни појмови: контрола технологија, смањење емисије, коришћење отпадних материјала.

НАЗИВ ТЕМЕ: Мониторинг квалитета ваздуха

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај мониторинга квалитета ваздуха;

– наведе основне законе који уређују област заштите и унапређивања квалитета ваздуха и животне средине;

– наведе циљеве праћења квалитета ваздуха;

– разликује нивое праћења квалитета ваздуха;

– објасни израду катастра емисије загађивача;

– наведе поделу мерних станица;

– објасни учесталост узорковања и мерења;

– објасни биолошки мониторинг и биомаркере.

– Мониторинг;

– Законска регулатива;

– Циљеви праћења квалитета ваздуха;

– Нивои и планирање мреже праћења квалитета ваздуха (локални, национални и глобални ниво);

– Израда катастра емисије загађивача;

– Мерне станице и учесталост узорковања и мерења;

– Биолошки мониторинг и биомаркери.

Кључни појмови: законска регулатива,мерне станице, катастар заађивача.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. Наставник треба да континуирано прати актуелне измене правног оквира у области заштите животне средине и опасног отпада. Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Препоручен број часова по темама је следећи:

– Атмосфера и очување животне средине (8 часова);

– Загађење ваздуха и извори загађења (10 часова);

– Поступци и методе мерења загађења ваздуха (12 часова);

– Пречишћавање ваздуха од загађења (16 часова);

– Последице загађења ваздуха (6 часова);

– Заштита ваздуха од загађења (5 часа);

– Мониторинг квалитета ваздуха (7 часова).

1. Атмосфера и очување животне средине

Циљ теме Атмосфера и очување животне средине тла је упознавање ученика са појмом и дефиницијом атмосфере, њеним значајем за човека и живи свет на Земљи, саставом и квалитетом ваздуха, климом и климатским утицајима на ваздух и ефектима загађивања ваздуха.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне делове атмосфере, наведе састав, физичко-хемијске и биолошке карактеристике ваздуха. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик објасни промене у локалном еко-систему на основу загађивања ваздуха у свом месту боравка. Стечено знање о атмосфери, појму ваздуха као и о клими и климатским променама значајно је за примену у другим темама где се анализирају извори загађења ваздуха као и његова заштита. Део програма који се односи на карактеристике ваздуха, његова својства и промене у корелацији са предметима Биологија, Одрживи развој, Одлагање отпада, Управљање отпадом, где су ученици упознали одређена својства ваздуха.

2. Загађење ваздуха и извори загађења

Циљ теме Загађење ваздуха и извори загађења је упознавање ученика са врстама и изворима загађења и њиховим утицајем на ваздух, начином класификације извора загађења ваздуха, начином праћење концентрације загађености ваздуха, врстама загађујућих и опасних супстанци и њиховим утицајем на људско здравље и животну средину. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише изворе загађења ваздуха, разликује емисију, трансмисију и имисију аерозагађења.

Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о индустриским постројењима у свом непосредном оокружењу, наведе потенцијалне загађујуће супстанце које се емитују у атмосферу и њихов утицај на здравље људи и животну средину.

Део програма који се односи на загађење ваздуха и извори загађења је у корелацији са предметима Термодинамика, Одрживи развој, Одлагање отпада и Управљање отпадом, где су ученици упознали штетан утицај извора загађења на ваздух.

3. Поступци и методе мерења загађења ваздуха

Циљ теме Поступци и методе мерења загађења ваздуха је упознавање ученика са различитим методама за одређивање степена загађености ваздуха, дефинисањем граничних параметара аерозагађења, начином узорковања ваздуха, мерењем физичких карактеристика ваздуха, квалитативном и квантитативном анализом ваздуха и одређивањем присутних штетних супстанци у ваздуху.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе различите методе за одређивање аерозагађења, објасни поступке за одређивање аерозагађења, дефинише параметре аерозагађења у зависности од загађивача, објасни појам аеросола. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу знања о квалитативној и квантитативној анализу ваздуха и присуству угљеник (II) оксидa, угљеник (IV) оксидa, сумпор (IV) оксидa, азот (II) оксидa, азот (IV) оксидa, хлорa, хлороводоникa, амонијакa и угљоводоника објасни техничку анализу гасова по Орсату.

Део програма који се односи на поступке и методе мерења загађења ваздуха је у корелацији са предметима Општа и неорганска хемија, Органска хемија, Термодинамика, Управљање отпадом, Одлагање отпада где су ученици упознали са одређеним параметрима ваздуха и начином њиховог одређивања као и штетним утицајем на људе и животну средину.

4. Пречишћавање ваздуха од загађења

Циљ теме Пречишћавање ваздуха од загађења је упознавање ученика са појмом и поступцима за пречишћавање ваздуха, различитим механизмима и уређајима за пречишћавање ваздуха као и основним принципима за пројектовање система за пречишћавање ваздуха.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе поступке за пречишћавање ваздуха, анализира уређаје за пречишћавање ваздуха и њихов рад и објасни како се уклањају различите врсте честица из ваздуха. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик идентификује значај побољшања технологија и процеса производње у циљу заштите ваздуха од загађења.

Део програма који се односи на пречишћавање ваздуха од загађења је у корелацији са предметима Термодинамика, Одрживи развој, Управљање отпадом, где су ученици упознали одређене изворе загађења и њихов утицај на здравље људи и животну средину.

5. Последице загађења ваздуха

Циљ теме Последице загађења ваздуха је упознавање ученика са утицајем загађења ваздуха на човека, вегетацију и материјале, настајањем озонских рупа, ефектом стаклене баште, киселих киша, смога и њиховим утицајем на човека и животну средину. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да разумеју различите аспекате извора загађења ваздуха и њихов утицај на здравље људи и животну средину. На пример да ученик на основу знања о опасним својствима олова, угљен-моноксида, сумпор-диоксида и хлора опише њихов штетан утицај на човека и животну средину. Део програма који се односи на последице загађивања ваздуха је у корелацији са предметима Општа и неорганска хемија, Органска хемија, Управљање отпадом где су ученици упознали одређена опасна својства олова, угљен-моноксида, сумпор-диоксида и хлора.и њихов штетан утицај на људе и животну средину.

6. Заштита ваздуха од загађења

Циљ теме Заштита ваздуха од загађења је упознавање ученика са критеријумима за избор технологије за редукцију и контролу отпадних гасова, начинима за побољшање технологија и процеса производње у циљу смањења загађења ваздуха, различитим врстама мерно-регулационе опреме за заштиту ваздуха, начинима за смањење емисије гасова у индустрији, електранама и саобраћају и начинима коришћења отпадних материја из ваздуха за нову производњу материјала а све у циљу заштите животне средине.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише појам и циљ заштите ваздуха од загађења, разликује и опише методе мерно-регулационе ореме за заштиту ваздуха и опише опрему за контролу емисије индустријских отпадних гасова. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик објасни могућност коришћења отпадних материјала из ваздуха за креирање новог производа и његов позитиван утицај на животну средину.

Део програма који се односи на заштиту ваздуха од загађења Термодинамика, Биолошка обрада отпада, Одлагање отпада, Одрживи развојУправљање отпадом, где су се ученици упознали са одређен појмовима из заштите ваздуха од загађења.

7. Мониторинг квалитета ваздуха

Циљ теме Мониторинг квалитета ваздуха је упознавање ученика са значајем законске регулативе и њене примене у мониторингу и контролисању области заштите и унапређивања квалитета ваздуха, значају планирања мреже праћења квалитета ваздуха (локални, национални и глобални ниво), израдом катастра емисије загађивача као и начину за постављање мерних станица и учесталости узорковања и мерења загађења ваздуха као и спровођење биолошког мониторинга и одређивања биомаркера.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе основне Законе који се примењују у области загађења ваздуха и објасни нивое праћења квалитета ваздуха. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик анализира различите вредности биомаркера и на основу тога донесе закључак о ефекту загађивања живог организма.

Стечено знање о значају законске регулативе и њене примене, системе контролисања квалитета ваздуха као основне мере заштите у очувању животне средине, познавања различитих врста мерних станица, узорковања и мерења максимално дозвољених концентрација штетних материја и употреба важећих стандарда за контроли квалитета ваздуха, значајно је за примену у другим темама где се анализирају утицаји штетних материја на људско здравље и заштиту животне средине. Део програма који се односи на законску регилативу је у корелацији са предметима Основи квалитета, Одлагање отпада, Управљање отпадом, где су ученици упознали одређене стандарде и Законе у области заштите животне средине.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

Назив изборног програма: Загађивање и заштита вода

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	64	-	-	-	64

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања и еколошке свести ученика о природним ресурсима и значају очувања еколошке равнотеже;

– Развијање знања ученика о загађивачима, изворима и локацијама загађења вода;

– Упознавање ученика са поступцима контроле квалитета воде и поступцима узорковања;

– Проширивање знања ученика о начинима заштите воде од загађивања;

– Оспособљавање ученика за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на лични развој и живот у савременом друштву.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1	Вода као еколошки фактор	12	-	-	-
2	Загађујуће материје у води	9	-	-	-
3	Загађивање вода	14	-	-	-
4	Квалитет и контрола квалитета воде	13	-	-	-
5	Заштита воде од загађивања	16	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Вода као еколошки фактор

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни значај воде као битног параметра животне средине;

– анализира узајамну зависност хидросфере, литосфере и атмосфере;

– објасни процесе настанка воде и кружења воде у природи;

– опише хемијска и физичка својства воде;

– класификује природне воде по класама на основу физичких, хемијских и биолошких карактеристика;

– класификује отпадне воде по групама;

– објасни процесе у води (адсорпција, испаравање, фотохемијски процес, оксидо-редукциони процеси, хидролиза).

– Вода као битан параметар животне средине;

– Хидросфера и узајамна зависност хидросфере, литосфере и атмосфере;

– Настајање и хемијски састав природних вода;

– Хемијска и физичка својства воде: хемијски састав, запреминска маса, поларност, површински напон, термална својства;

– Кружење воде у природи;

– Класификација природних вода према физичким, хемијским и биолошким карактеристикама (прва, друга, трећа и четврта класа вода);

– Класификација отпадних вода (прва, друга, трећа и четврта група);

– Растварање, адсорпција, испаравање, фотохемијски процес, оксидо-редукциони процеси, хидролиза.

Кључни појмови: кружење воде, класификација воде, својства воде.

НАЗИВ ТЕМЕ: Загађујуће материје у води

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– класификује штетне материје у води;

– опише:

• биолошке загађујуће материје у води,

• хемијске загађујуће материје у води,

• канцерогене и опасне материје у води,

• тешке метале у води,

• радиоактивне загађујуће материје у води;

– анализира опасности које потичу од:

• биолошких загађујућих материја у води,

• хемијских загађујућих материја у води,

• канцерогених и опасних материја у води,

• тешких метала у води,

• радиоактивних загађујућих материја у води;

– наведе максимално дозвољене концентрације загађујућих супстанци у води.

– Појам, врсте и класификација штетних материја;

– Биолошке загађујуће материје у води;

– Хемијске загађујуће материје у води (неорганске и органске): азотна једињења, нафта и нафтни деривати, полициклични ароматични угљоводоници, полихлоровани бифенили, површинске активне супстанце, пестициди;

– Канцерогене и опасне материје у води;

– Тешки метали у води;

– Радиоактивне загађујуће материје у води.

Кључни појмови: биолошке загађујуће материје, органске загађујуће материје, неорганске загађујуће материје.

НАЗИВ ТЕМЕ: Загађивање вода

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе изворе загађења;

– објасни значај катастра емисије;

– објасни начине загађивања вода комуналним отпадним водама;

– анализира последице загађивања вода комуналним отпадним водама;

– објасни начине загађивања вода индустријским отпадним водама;

– наведе изворе индустријског загађивања воде;

– анализира последице које потичу од загађивања вода индустријским отпадним водама;

– опише начине загађивања вода:

• болничким отпадним водама,

• депонијским процедним водама;

– анализира опасности које потичу од загађивања вода болничким отпадним водама и депонијским процедним водама;

– објасни процес термичког загађивања вода;

– опише начине загађивања подземних вода;

– објасни процес еутрофикације;

– анализира еколошке ефекте загађивања вода.

– Извори загађења и катастар емисије загађујућих материја;

– Загађивање вода комуналним отпадним водама;

– Загађење воде индустријским отпадним водама;

– Извори индустријског загађивања воде (пољопривреда, прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, хемијска индустрија, индустрија целулозе и папира, петрохемија, индустрија гуме и пластике, метална индустрија);

– Болничке отпадне воде;

– Депоније и процедне воде;

– Термичко загађивање вода;

– Загађивање подземних вода;

– Еутрофикација;

– Еколошки ефекат загађивања вода.

Кључни појмови: извори загађења воде, индустријско загађивање воде, процедне воде, еутрофикација.

НАЗИВ ТЕМЕ: Квалитет и контрола квалитета воде

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни начине контроле квалитета воде;

– опише критеријуме квалитета воде;

– одреди максималну дозвољену концентрацију загађивања за одређену супстанцу (МДК);

– објасни примену прибора и поступке узимања узорака вода;

– опише физичке параметре квалитета воде;

– примени поступке испитивања физичких параметара квалитета воде;

– опише хемијске параметре квалитета воде;

– примени поступке и методе испитивања хемијских параметара квалитета воде;

– опише биолошке параметре квалитета воде;

– примени поступке испитивања биолошких параметара квалитета воде.

– Начин контроле квалитета воде (континуално, повремено и симултано);

– Критеријуми квалитета воде и максимална дозвољена концентрација загађивања (МДК);

– Поступци и методе провере квалитета воде класификација;

– Прибор и поступци узимања узорака вода;

– Физички параметри квалитета воде и поступци испитивања (температура, мирис, укус, боја, мутноћа, резидуалне чврсте супстанце, и др.);

– Хемијски параметри квалитета вода, поступци и методе испитивања, рН-вредност, тврдоћа воде, редокспотенцијал (утрошак КМnО4), азотна једињења, хлориди, тешки метали, штетне и опасне материје;

– Микробиолошко испитивање воде.

Кључни појмови: узорковање воде, физички и хемијски параметри квалитета воде

НАЗИВ ТЕМЕ: Заштита воде од загађивања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни систем затворених циклуса вода;

– опише процес природног пречишћавања отпадних вода;

– објасни значај поступака за сакупљање и обраду отпадних вода;

– објасни методе, поступке и уређаје за пречишћавање вода;

– објасни поступак пречишћавања воде за пиће;

– анализира поступке пречишћавања комуналних отпадних вода;

– разликује поступке пречишћавања индустријских отпадних вода;

– објасни биолошке методе пречишћавања отпадних вода;

– разликује типове постројења за пречишћавање вода;

– објасни принцип контроле испустних система из фабрика у водотокове;

– објасни значај заштите вода од отпадака;

– опише заштитне зоне у појасевима у којима је забрањено вршење делатности које загађују воду;

– анализира значај увођења нових технологија у циљу смањења загађивања вода;

– објасни поступке реаговања грађана на појаве загађења вода у локалној заједници и шире.

– Систем затворених циклуса вода;

– Природно пречишћавање отпадних вода;

– Сакупљање и обрада отпадних вода;

– Методе, поступци и уређаји за пречишћавање вода;

– Пречишћавање воде за пиће;

– Пречишћавање комуналних отпадних вода: примарно, секундарно и терцијарно пречишћавање;

– Пречишћавање индустријских отпадних вода: неутрализација, оксидација и редукција, седиментација избистравање, филтрација, флотација, јонска измена, адсорпција, хлађење, аерација;

– Биолошке методе пречишћавања отпадних вода;

– Постројења за пречишћавање вода;

– Контрола испустних система из фабрика у водотокове;

– Заштита од отпадака;

– Одређивање заштитних зона у појасевима у којима је забрањено вршење делатности које загађују воду;

– Нове и чисте технологије и процеси;

– Регулатива о заштити вода.

Кључни појмови: методе за пречишћавање вода, пречишћавање индустријских отпадних вода, постројења за пречишћавање вода

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици или специјализованој учионици.

Исходи прописани програмом су смерница за развијање и проширивање знања ученика о теми за коју су исказали посебно интересовање. Наставник тежи да помогне ученицима да прошире знања и развију интересовања о заштити вода од загађења, да оснаже ставове о заштити вода и животне средине и оспособе се да спроводе једноставне поступке провере квалитета воде.

Приликом планирања наставник треба (обавезно) да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Идеално би било да ученици кроз пројекте покушају да осмисле решења за пробелеме загађења вода у локалној средини, да открију изворе загађења и покрену иницијативе за решавање таквих проблема, све уз подрђку наставника и школе као институције. Завршни део програма наставник може да реализује кроз организацију изложбе или смотре пројеката у школи. Ученике треба подстицати да прате активности удружења која се баве екологијом и заштитом природе.

Препоручен број часова по темама је следећи:

– Вода као еколошки фактор (12 часова);

– Загађујуће материје у води (9 часова);

– Загађивање вода (14 часова);

– Квалитет и контрола квалитета воде (13 часова);

– Заштита воде од загађивања (16 часова).

1. Вода као еколошки фактор

Циљ теме Вода као еколошки фактор је упознавање ученика са својствима воде и њеним значајем за живи свет.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни својства воде и њено кружење у природи. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик анализира узајамну зависност хидросфере, литосфере и атмосфере. Стечено знање о појмовима вода као еколошки фактор значајно је за примену у другим темама где се анализирају загађујуће материје у води, квалитет и контрола воде као и заштита воде од загађивања.

Део програма који се односи на хидросферу и својства воде је у корелацији са предметима Заштита животне средине, Хемија и Екологија, где су ученици упознали одређена својства воде као и кружење воде у природи.

2. Загађујуће материје у води

Циљ теме Загађујуће материје у води је упознавање ученика са штетним материјама које могу загадити воу. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да наведе врсте загађујућих материја у води. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик анализира опасности које потичу од хемијских загађујућих материја у води.

Део програма који се односи на загађујуће материје у води је у корелацији са предметима Екологија, Заштита животне средине и Хемија, где су се ученици упознали са одређеним врстама загађујућих материја.

3. Загађивање вода

Циљ теме Загађивање вода је упознавање ученика са изворима загађивања воде. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни појединачне изворе загађења воде. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик да ученици спроведу детаљну анализу различитих аспеката загађења воде. Задатак је да истраже, обраде информације и представе своја открића у облику извештаја. Део програма који се односи на загађивање вода је у корелацији са предметима Управљање отпадом, Екологија и Заштита животне средине, где су ученици упознали одређене изворе загађивања воде.

4. Квалитет и контрола квалитета воде

Циљ теме Квалитет и контрола квалитета воде је упознавање ученика са начинима контроле квалитета воде.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни методе провере квалитета воде. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик изврши узоковање воде из водотокова у његовој близини.

Стечено знање о квалитету и контроли квалитета воде значајно је за предмете Екологија, Заштита животне средине, где ученици упознају одређивање квалитета воде.

5. Заштита воде од загађивања

Циљ теме Заштита воде од загађивања је упознавање ученика са начинима заштите воде од штетних материја. Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да објасни методе пречишћавања воде. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик на основу степена и врсте загађења примени адекватну методу пречишћавања воде.

Стечено знање о заштити воде од загађивања значајно је за предмете Управљање отпадом, Заштита животне средине, Хемија и Екологија где су ученици обрађивали одређене методе пречишћавања воде.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи и пројектни задаци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци, пројекти и ангажовање ученика у активностима којима се промовише заштита животне средине.

Назив изборног програма: ЗАГАЂИВАЊЕ И ЗАШТИТА ТЛА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД	НАСТАВА				УКУПНО
РАЗРЕД	Теоријска настава	Вежбе	Практична настава	Настава у блоку	УКУПНО
IV	64	-	-	-	64

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања и еколошке свести ученика о природним ресурсима и значају очувања еколошке равнотеже;

– Упознавање ученика са саставом и карактеристикама тла;

– Развијање знања ученика о загађивачима тла;

– Упознавање ученика са начинима обнове загађеног тла;

– Оспособљавање ученика за спровођење мера контроле тла као основне мере заштите у очувању животне средине;

– Развијање позитивних ставова ученика према поштовању прописа из области загађивања и заштите тла у оквиру Закона о заштити животне средине.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Препоручено трајање теме (часови)
Ред.бр	НАЗИВ ТЕМЕ	Т	В	ПН	Б
1.	Основне карактеристике тла	8	-	-	-
2.	Извори и узроци загађења тла	24	-	-	-
3.	Заштита тла од загађивања	10	-	-	-
4.	Ремедијација загађеног тла	14	-	-	-
5.	Законска регулатива	8	-	-	-

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ ТЕМЕ: Основне карактеристике тла

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни порекло и састав тла;

– наведе физичке и хемијске карактеристике тла;

– разликује типове земљишта.

– Појам, порекло и састав тла;

– Основне карактеристике тла: физичке и хемијске;

– Типови земљишта.

Кључни појмови: тло, типови тла, карактеристике тла

НАЗИВ ТЕМЕ: Извори и узроци загађења тла

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– анализира врсте и изворе загађења животне средине;

– објасни начине деградације и загађивања земљишта;

– класификује угрожена земљишта;

– објасни биолошке процесе у земљишту;

– наведе врсте природних извора загађивања тла;

– опише тачкасте изворе загађења тла;

– анализира последице загађивања тла тачкастим изворима загађења;

– разликује расуте изворе загађења тла;

– објасни начине и последице загађивања тла расутим изворима загађења;

– опише врсте угрожавања и загађивања тла антропогеног порекла:

• загађујућим материјама из ваздуха,

• загађеним водама,

• чврстим отпадом,

• при пољопривредној производњи;

– анализира последице деловања загађивача на живи свет;

– објасни механизме штетног деловања загађивача на тло.

– Врсте и извори загађења животне средине;

– Деградација и загађивање земљишта;

– Подела угрожених земљишта;

– Биолошки процеси у земљишту;

– Природни извори загађивања тла, појам и врсте;

– Тачкасти извори загађења (налазишта руда, геолошке творевине);

– Расути извори загађења (суви и мокри талог из атмосфере);

– Антропогено дејства на екосистеме;

– Начин и врсте угрожавања и загађивања тла антропогеног порекла;

– Загађивање тла таложењем загађујућих материја из ваздуха;

– Дејство загађене воде на тло;

– Загађивање тла чврстим отпадом;

– Загађивање тла при пољопривредној производњи;

– Последице деловања загађивача на живи свет;

– Механизми штетног деловања загађивача на тло.

Кључни појмови: животна средина, загађивање земљишта, извори загађивања, антропогено дејство.

НАЗИВ ТЕМЕ: Заштита тла од загађивања

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни превентивне мере у циљу заштите тла од загађивања;

– објасни значај правилне урбанизације и уређивања животне средине као мере заштите тла од загађивања;

– опише начине правилног коришћења пољопривредног земљишта у циљу заштите тла од загађивања;

– опише поступке испитивања квалитета површинских и подземних вода за потребе наводњавања;

– анализира утицај квалитета површинских и подземних вода за потребе наводњавања на физичка и хемијска својства земље;

– опише примере производних процеса са минималном количином отпадака;

– објасни поступке правилног одлагања чврстог и опасног отпада у циљу заштите тла од загађивања;

– објасни значај побољшања технологија и процеса производње у циљу заштите тла од загађивања;

– објасни значај поступака пречишћавања индустријских отпадних вода и обраде муља ради заштите тла од загађивања.

– Превенција загађења тла: култура живљења, образовање и едукација;

– Правилна урбанизација и уређивање животне средине;

– Правилно уређење и коришћење пољопривредног земљишта;

– Спречавање загађења ваздуха и воде;

– Испитивање квалитета површинских и подземних вода за потребе наводњавања (утицај на физичка и хемијска својства земљишта);

– Производни процеси са минималном количином отпадака;

– Обрада и правилно депоновање чврстих отпада из насеља (санитарно-хигијенски уређена депонија);

– Правилно одлагање опасних отпада;

– Побољшање технологије и процеса производње са циљем заштите тла од загађивања, пречишћавања индустријских отпадних вода, обраде муља.

Кључни појмови: превентивне мере, правилна урбанизација и уређивање земљишта, спречавање загађивања земљишта

НАЗИВ ТЕМЕ: Ремедијација загађеног тла

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– објасни циљеве ремедијације загађеног тла;

– разликује технологије обнављања загађеног тла;

– објасни поступак:

• биолошког обнављања и биоремедијације,

• хемијске обраде загађеног тла,

• термичке обраде загађеног тла,

• екстракције гасова и испарљивих супстанци из загађеног тла,

• мембранске микрофилтрације и сепарације загађеног тла;

– анализира поступке ремедијације тла оштећених експлоатацијом минералних сировина на површинским коповима, у рудницима и на јаловиштима;

– опише начине извођења фиторемедијације;

– опише начине и значај пошумљавања деградираних површина.

– Ремедијација земљишта;

– Технологија обнављања тла;

– Биолошко обнављање и биоремедијација загађеног тла;

– Хемијска обрада загађеног тла;

– Термичка обрада загађеног тла;

– Екстракција гасова и испарљивих супстанци из загађеног тла;

– Мембранска микрофилтрација и сепарација загађеног тла;

– Ремедијација тла оштећених експлоатацијом минералних сировина на површинским коповима и у рудницима;

– Ремедијација јаловишта;

– Фиторемедијација;

– Пошумљавање деградираних површина.

Кључни појмови: ремедијација, методе ремедијације.

НАЗИВ ТЕМЕ: Законска регулатива

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

– наведе законску регулативу из области заштите земљишта;

– објасни значај мониторинга земљишта;

– објасни значај поштовања регулатива о граничним вредностима загађујућих, штетних и опасних материја у земљишту;

– објасни значај поштовања стандарда за земљиште.

– Мониторинг земљишта (Закон о заштити животне средине и Закон о заштити земљишта);

– Регулатива о граничним вредностима загађујућих, штетних и опасних материја у земљишту;

– Стандарди за земљиште.

Кључни појмови: законска регулатива, стандард, конценртација штетних материја

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У реализацији наставног програма препоручује се употреба електронских презентација и видео материјала. Наставник треба да континуирано прати актуелне измене правног оквира у области заштите животне средине и заштите земљишта.

Потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика. Приликом планирања наставник треба (обавезно) да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Стечено знање о загађивању и заштити тла значајно је за примену у другим темама где се анализирају третман и мере безбедности при раду са њим. Део програма који се односи на карактеристике тла је у корелацији са предметима Биологија, Географија, Одлагање отпада, Управљање отпадом, где су ученици упознали одређена својства тла. Препоручен број часова по темама је:

– Основне карактеристике тла; (8 часова)

– Извори и узроци загађења; (24 часа)

– Заштита тла од загађивања; (10 часова)

– Ремедијација загађеног тла; (14 часова)

– Законска регулатива. (8 часова)

1. Основне карактеристике тла

Циљ теме Основне карактеристике тла је упознавање ученика са појмом и дефиницијом тла, његовим пореклом и саставом, физичко-хемијским карактеристикама тла и типовима земљишта. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне типове земљишта и њихове карактеристике. Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама, на пример да ученик идентификује врсту земљишта на основу његових физичко-хемијских карактеристика.

2. Извори и узроци загађења

Циљ теме Извори и узроци загађења тла је упознавање ученика са врстама и изворима загађења и њиховим утицајем на земљиште, начином класификације угрожених земљишта, биолошким процесима у земљишту и значајем очувања животне средине. Исходи су прописани тако да се од ученика очекује да дефинише изворе загађења земљишта, класификује угрожена земљишта, опише природне и антропогене начине деградације земљишта и да на основу знања о ерозији земљишта објасни њен утицај на земљиште.

3. Заштита тла од загађивања

Циљ теме Заштита тла од загађивања је упознавање ученика са превентивним мерама за заштиту тла од загађивања, правилном урбанизацијом и уређивањем животне средине као и правилним начином одлагања свих врста отпада.

Ниво остварености исхода је од препознавања и разумевања појмова до примене, анализе и евалуације. На нивоу препознавања и разумевања од ученика се очекује да дефинише основне поступке испитивања квалитета површинских и подземних вода за потребе наводњавања, опише поступке пречишћавања индустријских отпадних вода и обраде муља, објасни поступке обраде и правилног депоновања чврстих отпада из насеља, опасног отпада у циљу заштите тла од загађивања Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик идентификује значај побољшања технологија и процеса производње у циљу заштите тла од загађивања.

4. Ремедијација загађеног тла

Циљ теме Ремедијација загађеног тла је упознавање ученика са појмом и циљем ремедијације загађеног тла, технологијама за обнављање загађеног тла као и фиторемедијацијом загађеног тла и начине њеног извођења као и начине пошумљавања деградираних површина и њихов значај у поступку ремедијације загађеног тла као и заштите животне средине.

Исходе на нивоу примене, анализе и евалуације, реализовати постављањем задатака у којима ће ученици користити научено у новим и конкретним ситуацијама. На пример да ученик анализира поступке ремедијације тла оштећених експлоатацијом минералних сировина на површинским коповима и у рудницима.

5. Законска регулатива

Циљ теме Законска регулатива је упознавање ученика са значајем законске регулативе и њене примене у мониторингу и контролисању тла као основне мере заштите у очувању животне средине.

Знање ученика о садржајима из програма изборних предмета и прописани исходи ових предмета пре свега проширују компетенције ученика ван оквира стандарда квалификације, што даје слободу наставнику да проширује област изучавања у правцу интересовања ученика, те прилагођава критеријуме вредновања постигнућа, као и наставне методе индивидуалним потребама сваког ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Оцењивање ученика из изборних предмета треба примењивати као инструмент за подизање мотивације ученика за даље изучавање тема из области програма предмета. Наставник би требало да користи и многобројне допунске, алтернативне методе, као што су: оцењивање рада на пројекту, оцењивање доприноса ученика у групном раду, портфолио ученика, оцењивање есеја, специфичних комуникацијских и радних вештина, оцењивање ставова ученика.

Формативно оцењивање:

Инструменти за формативно оцењивање:

– oднoс учeникa прeмa рaду,

– aктивнoст нa чaсу,

– урaђeни дoмaћи зaдaци,

– вoђeње ученичке евиденције (свeскe),

– учeшћa у групном рaду,

– презентације,

– пројектни задаци.

Сумативно оцењивање:

Предложени инструменти за сумативно оцењивање:

– усмено излагање,

– самостални и групни задаци.

НАЗИВ ТЕМЕ

Амбалажа и прерада папира

Поступци израде амбалаже и прераде папира

Књиговезачка дорада

Тврд повез – фазе рада

Основни и помоћни материјали за књиговезачку и амбалажну дораду