Преузето са https://pravno-informacioni-sistem.rs

2

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Шумарство и обрада дрвета

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Шумарство и обрада дрвета („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 8/22 и 9/23), после плана и програма наставе и учења за образовни профил оператер за израду намештаја, додају се планови и програми наставе и учења за образовне профиле шумарски техничар и техничар технологије дрвета и обликовања намештаја, који су одштампани уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

Планови и програми наставе и учења за образовне профиле тапетар-декоратер и оператер за израду намештаја остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Шумарски техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/24);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар технологије дрвета и обликовања намештаја” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/23).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Шумарство и обрада дрвета („Просветни гласник”, бр. 6/93, 1/94, 5/02 и 8/09 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/13, 11/13, 14/13, 9/14, 8/22 и 4/23), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил шумарски техничар;

2) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Шумарство и обрада дрвета („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/14, 6/15, 16/15, 3/16, 8/16, 3/18, 4/19, 10/21, 8/22 и 9/23), у делу који се односи на наставни план и програм стручних предмета за образовни профил техничар за обликовање намештаја и ентеријера.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Шумарство и обрада дрвета за образовни профил шумарски техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Шумарство и обрада дрвета за образовни профил техничар за обликовање намештаја и ентеријера, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-96/2024-03

У Београду, 30. јула 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Листа изборних програма према програму образовног профила

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су раније објављени.

Остваривање школског програма по недељама

Подела одељења у групе

Подела одељења у групе када се реализује према дуалном моделу

Назив предмета: Биологија

Циљ учења Биологије је да ученик развије биолошку, општу научну и jeзичку писменост, способности, вештине и ставове корисне у свакодневном животу, да развије мотивацију за учење и интересовања за биологију као науку, уз примену концепта одрживог развоја, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм Биологије приступа изучавању живих бића са филогенетског аспекта и оријентисан је на достизање образовних исхода. Достизање исхода води развоју свих кључних и општих међупредметних компетенција као што су дигитална компетенција, рад са подацима и информацијама, решавање проблема, комуникација, предузимљивост, сарадња, компетенција за целоживотно учење, одговоран однос према здрављу, одговоран однос према околини и одговорно учешће у демократском друштву. Исходи представљају описе интегрисаних знања, вештина, ставова и вредности ученика и груписани су у осам наставних тема: научна теорија и методологија; биохемијско јединство живог света и основне особине живих бића; биологија ћелије; основи генетике; принципи савремене класификације и филогенија; еволуција људске врсте; динамика људске популације и одрживи развој; организација тела и физиологија човека.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Улога наставника је да контекстуализује дати програм према потребама конкретног одељења имајући у виду: састав одељења и карактеристике ученика; уџбенике и друге наставне материјале које ће користити; техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже; ресурсе, могућности, као и потребе локалне средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода и садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Потребно је да наставник за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности. У фази планирања наставе и учења веома је важно имати у виду да је уџбеник наставно средство и да он не одређује садржаје предмета. Зато је потребно садржајима датим у уџбенику приступити селективно и у односу на предвиђене исходе које треба достићи. Поред уџбеника, као једног од извора знања, на наставнику је да ученицима омогући увид и искуство коришћења и других извора сазнавања. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и у сарадњи са колегама због успостављања корелација међу предметима.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У остваривању наставе потребно је подстицати радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Препоручује се максимално коришћење ИКТ решења јер се могу превазићи материјална, просторна и друга ограничења (платформе за групни рад нпр. Pbworks, платформа Moodle, сарадња у „облаку” као Гугл, Офис 365...; за јавне презентације могу се користити веб решења нпр. креирање сајтова, блогова – Weebly, Wordpress...; рачунарске симулације као нпр. https://phet.colorado.edu/sr/и апликације за андроид уређаје; домаћи и међународни сајтови и портали, нпр. www.cpn.rs,www.scientix.eu, www.go-labproject. eu, www.scienceinschool.org, www.science-on-stage.eu и други).

У активностима за достизање исхода ученик ће бити у стању да упореди научну хипотезу са научном теоријом, важно је да ученици разумеју да биолошка писменост постаје предуслов опстанка човека као појединца и човечанства у целини, како би закључке о важним питањима доносили искључиво на основу доказа и аргумената (нпр. проблеми исцрпљивања ресурса, неодржива/одржива производња хране, употреба и злоупотреба биотехнологије и власништво над њом, здраве и нездраве животне навике, заштита здравља вакцинацијом итд.). Развој ставова који проистичу из приступа биологији као науци омогућиће ученицима да праве разлику између научних и ненаучних теорија и препознају ситуације када су биолошке чињенице селективно употребљене ради постизања ненаучних циљева, што може имати етичке, друштвене, економске и политичке последице.

У циљу разумевања разлике између научних теорија и свих осталих објашњења природних појава и процеса, ученици би требало да разумеју да свака научна теорија, или модел, важи у датом тренутку и да је подложна ревизији. У науци, уколико се захваљујући сталном увећавању знања и напретку технологије дође до нових сазнања и чињеница које теорија не може да објасни, чак и у случајевима када је теорија у прошлости давала задовољавајућа објашњења и била у складу са тада доступним подацима, она се мења, тј. замењује новом теоријом која је боље објашњење. Препорука је да се ова начела приближе ученицима у комбинацији објашњења на уопштеном нивоу и на конкретним примерима, као што је смена теорије спонтане генерације теоријом биогенезе. У том контексту треба детаљно обрадити ток расправе заступника обе теорије и експерименте Редија, Спалацанија и Пастера, а погодан и доступан материјал на интернету је прва епизода BBC серијала „The Cell” (”The Hiden Kingdom”).

Кроз активности за достизање исхода ученик ће бити у стању да повеже хемијску структуру биолошки важних макромолекула са њиховим својствима и закључује о биохемијском јединству живота и заједничком пореклу живих бића на основу њихових заједничких особина, ученици би требало да разумеју зашто је баш вода супстрат за одигравање животних процеса, а не нека друга супстанцa. Односно, требало би да разумеју како из структурних особености молекула воде, произилазе њене биолошке функције. Илустрације структуре молекула воде и њених својстава су свима доступне на интернету у облику видео клипова и кратких филмова (youtube), због чега је могуће да наставник води и надгледа процес учења код ученика који би сами прикупљали и приказивали занимљиве појаве у вези структуре и својстава воде.

У реализацији теме требало би подстицати ученике да примењују знања која су стекли на настави хемије, а тежиште треба да буде на чињеници да је сва специфичност материје која чини живи свет директна последица специфичних структурних својстава угљениковог атома која га чине способним да гради велики број разноврсних великих молекула, тзв. органске (биолошке) молекуле. Требало би обрадити хемијски састав ћелије на елементарном нивоу: микро и макроелементе. Присуство биомакромолекула у приближно истим пропорцијама у свим ћелијама, биохемијско јединство живог света, ученици треба да повежу, како са основним својствима која произлазе из ћелијске организације органске материје (метаболизам, хомеостаза, надражљивост, покретљивост, репродукција, еволуција), тако и са заједничким пореклом свих живих бића на Земљи.

Основне улоге липида и угљених хидрата треба истаћи уз показивање илустрација њихове грађе (нпр. липиди су погодни за изградњу мембрана зато што су, због своје хемијске структуре, нерастворљиви у води; угљени хидрати, који настају од угљен-диоксида и воде и на њих се и разлажу, су својом хемијском структуром погодни за магационирање и ослобађање хемијске енергије када је потребна за хемијске реакције, тј. метаболизам свих ћелија). Појмове мономер и полимер треба увести у контексту чињенице да су сва жива бића грађена од истих градивних блокова (мономера) који се комбинују у полимере на различите начине, а при том се могу користити анимације, илустрације, лего коцкице и слично. Све полимере, протеине, РНК и ДНК, треба приказати као чешаљ са окосницом из које штрче зупци (бочне групе амино киселина, односно, азотне базе). Обиље илустрација и анимација доступних на интернету може да се употреби за вођено учење о директној вези између величине, еластичности и специфичности протеина, које проистичу из њихове примарне структуре и спонтане просторне организације, и њихових улога у ћелији. Структура различитих РНК из које проистиче њихова способност да декодирају/кодирају примарну структуру себи сличних молекула – ДНК, и од себе различитих молекула – протеина, може се илустровати принципом комплементарности азотних база у два ланца нуклеотида, било РНК-РНК или РНК-ДНК. Комплементарност нуклеотида треба да се представи као просторно уклапање А са У (Т) и Г са Ц које обезбеђује стабилност, тј. паралелност, окосница током везивања ланаца преко слабих водоничних веза између база. Илустрације структуре и анимације процеса у којима учествују различити РНК молекули у синтези протеина су доступне на интернету, тако да и о структури и функцији РНК ученици могу да сазнају кроз процес вођеног, релативно самосталног учења. Такође, просторна структура ДНК, репликација и транскрипција ДНК, као и транслација информације о структури протеина (наследна информација), могу се обрадити коришћењем доступних илустрација, модела и анимација на интернету. Појам мутација требало би увести као могућу грешку током репликације ДНК која се понекад испољава као информација о промењеној структури протеина. Достизање исхода је могуће проверити тражењем објашњења чињенице да гени (дефинисани као делови ДНК молекула који кодирају РНК потребну за синтезу једног полипептида) могу да се селе из једног организма у други, техникама генетичког инжењерства, и да у другом организму учествују у производњи протеина оног организма из кога су узети. Такође, изузетно је важно метаболизам (процес у коме хетеротрофи од полимера другог организма разлагањем могу добити мономере за изградњу сопствених полимера) ставити у контекст постојања живих бића искључиво у оквиру животних заједница, тј. екосистема, у којима су повезани у ланце и мреже исхране.

У реализацији исхода ученик ће бити у стању да упоређује прокариотску и еукариотску ћелију на основу биохемијских, анатомских и морфолошких карактеристика и доведе у везу утицај чинилаца из спољашње и унутрашње средине са динамиком ћелијских процеса, с обзиром да су се ученици у основној школи упознали са елементима грађе, потребно је више пажње посветити различитим структурама ћелија у контексту њихове функције и разноврсности која потиче од разлика у протеинима који се у ћелијама производе. Другим речима, потребно је повезати функције делова еукариотске ћелије са ћелијским метаболизмом и истаћи филогенетско порекло појединих делова ћелије, као што су митохондије и хлоропласти (теорија ендосимбиозе). Важно је да ученици разумеју да је појава органела са мембранама омогућила већу разноврсност протеина, и тиме већу разноврсност особина еукариотских ћелија која се огледа у разноврсности грађе, величина, облика, начина међусобног повезивања и сл.

У активностима за реализацију исхода ученик ће бити у стању да повеже разлике у грађи ћелије и организацији генетичког материјала са разликама у репродукцији прокариотске и еукариотске ћелије, важно је да ученици проуче организацију генетичког материјала у прокариотској и еукариотској ћелији: један прстенасти хромозом везан за ћелијску мембрану, односно, више штапићастих хромозома у једру. У том контексту, потребно је подсетити ученике на појмове у вези организације еукариотског генома: хроматин, хроматиде, хаплоидан и диплоидан број хромозома. Требало би да ученици разумеју да је биолошки смисао репродукције код свих ћелија исти (равномерна расподела репликоване ДНК), а да разлике у начину деобе прокариотских и еукариотских ћелија проистичу из разлика у њиховој грађи и организацији генетичког материјала.

У достизању исхода ученик ће бити у стању да тумачи шеме ћелијског циклуса и ћелијских деоба еукариота у контексту раста/развића и размножавања, важно је навести ученике на закључак да су својства еукариотских ћелија (да сигнале за деобу добијају споља, да после митотичке репродукције остају међусобно повезане и да сигналним молекулима утичу на испољавање одређених гена у другим ћелијама са истим геномом) омогућила настанак правих вишећелијских организама који расту и усложњавају се током процеса развића. Другим речима, нагласак треба да буде на томе да су молекуларно биолошки механизми (репликација, транскрипција, транслација и регулације активности гена) у основи одвијања свих животних процеса, не само у једноћелијским организмима, него су и у основи одвијања процеса развића и свих животних функција сложених вишећелијских организама.

Митозу би требало обрадити путем модела и анимација, а у функцији раста и регенерације ткива код вишећелијског организма. Мејозу би требало обрадити у функцији настанка хаплоидних ћелија (гамета, односно гаметофита) са нагласком на: рекомбинацијама, случајном распоређивању хомологих хромозома између ћелија и редукцији броја хромозома у мејози 1. Нарочито је важно истаћи да је мејоза у контексту праве вишећеличности (где постоје органи специјализовани за производњу хаплоидних ћелија) била предуслов за временску синхронизацију процеса репродукције са процесом размене генетичког материјала са другим јединкама, тј. полну репродукцију. Ослањајући се на предзнања ученика из основне школе, треба их подстаћи да повежу додатну наследну варијабилност особина, која настаје због начина на који се хромозоми понашају током мејозе 1, са великом разноврсношћу вишећелијских царстава која је настала убрзаном еволуцијом у домену Еукарија.

У активностима за достизање исхода ученик ће бити у стању да повеже Менделове законе наслеђивања са карактеристикама мејотичке поделе хромозома, посебно на примерима генетике човека, треба повезати ученичка знања о ћелијским деобама и Менделова правила наслеђивања (правило раздвајања са одвајањем хомологих хромозома у мејози 1 и правило слободног комбиновања алела за различите особине са генским рекомбинацијама у мејози 1). На појмове: алел, генотип, фенотип, генски локус, хомозигот, хетерозигот, кариотип, кариограм (и геном ако претходно није уведен), који су уведени у основној школи, ученике треба подсетити у контексту примера и једноставних задатака за примену Менделових правила у анализи наслеђивања особина код људи. Међу примерима и задацима треба да се употреби пример обрасца наслеђивања облика скалпа, обзиром да је рецесивна варијанта ове особине (раван скалп) чешћа. Тако би се појаснило да су доминантност и рецесивност појмови везани за интеракције између алела у генотипу, а не за учесталост варијанте особине у популацији. Путем интернета ученици могу самостално да истраже и онда презентују резултате претраге у вези најчешћих синдрома код човека који су последица промене у броју или структури хромозома (клиничка слика, учесталост, пренатална дијагностика).

У достизању исхода ученик ће бити у стању да тумачи филогенетске односе и разноврсност живог света на Земљи ослањајући се на модел „Дрво живота” Потребно је подсетити ученике да је први научник, који је на основу: заједничких својстава свих живих бића, сличности у развојним стадијумима сложених организама, географског распореда врста, фосилних налаза и чињенице да се особине наслеђују закључио да у једном спором природном процесу (еволуцији) локални услови у екосистемима (еколошке нише) временом из постојеће варијабилности унутар врста могу да обликују мноштво различитих животних форми почев од једног заједничког претка, био Чарлс Дарвин. Од како су у биолошкој науци прихваћени Дарвинови концепти заједничког порекла свих живих бића и специјације као начина настанка нових врста од постојећих у процесу еволуције, сличност спољашње и унутрашње грађе, или образаца развића, се разуме као последица сродности. Због тога се за сваку врсту у оквиру систематике покушава конструисати непрекидна предачко-потомачка линија – филогенетска линија, при чему се, као критеријум за повезивање и одвајање систематских категорија, користи њихова генетичка, а не морфолошка или анатомска сличност (која може, и често јесте, последица живота у сличним еколошким условима филогенетски удаљених група организама).

Другим речима, савремена систематика сав живи свет групише у домене, царства, филуме и ниже систематске категорије (домен Bacteria, домен Archаea и домен Eukarya – са групом организама под називом протиста, биљкама, гљивама и животињама) са идејом да се прикаже порекло и еволуција свих главних група живих бића.

Активности у достизању исхода ученик ће бити у стању да повеже деловање природне селекције са настанком нових врста и илуструје примерима утицај срединских, генетичких и културних чинилаца на еволуцију људи повезано је са појмовима специјација и биолошки концепт врсте. Специјацију треба представити ученицима као кључни догађај у настанку биодиверзитета, при чему је важно на примеру објаснити заједнички ефекат адаптивне еволуције различитих особина унутар различитих станишта и смањења протока гена између њих на настанак механизама репродуктивне изолације (презиготних и постзиготних). Изузетно је важно да се пример настанка људске врсте илуструје богатством фосилних налаза на местима на којима су бипедални преци људи живели. Као добра илустрација може да послужи кратак јутјуб видео ”Seven Million Years of Human Evolution”.

Ученике би требало упознати са налазима који показују да је преко 98% структуре ДНК код шимпанзи и људи исто. Било би добро да ученици дођу до закључка да се већина генских промена, укупног обима мањег од 2%, морала налазити у геномским доменима који утичу на развиће промењених скелетних особина које подржавају усправни ход, те да изузетно мали број мутација објашњавају генетички аспект еволуције лобање и мозга (нпр. мутација која је утицала на регулацију броја ћелијских деоба током развића мозга).

Веома је важно повезати ефекат ове мутације и са развојним и са еволуционим срединским контекстом, ван којих она не би имала никакав ефекат (мутација не би имала ефекат на развиће већег мозга да исхрана предака није била богата омега 3 и омега 6 киселинама, које чине око 60% масе мозга). Исто тако, много већа запремина мозга, специјализација појединих делова за говор и, у вези са тим, огромна интелигенција, не би еволуирали да нису пружали адаптивну предност (предност у преживљавању и репродукцији) јединкама код којих су се развиле. Окружење у коме су се путем природне и сексуалне селекције моглe фаворизовати језичка способност и висока интелигенција, је живот у великим друштвеним заједницама. Добра илустрација ове чињенице налази се у оквиру девете епизоде BBC серијала „Life of Mammals” (”Social climbers”).

У достизању исхода ученик ће бити у стању да доведе у везу промене начина живота људи током историје са динамиком људске популације и одрживим развојем, повеже сопствене обрасце понашања са одрживим коришћењем природних ресурса и могућом улогом у нарушавању биодиверзитета и учествује у заштити природе и биодиверзитета контролисаним коришћењем ресурса и правилним одлагањем отпада, требало би почети подсећањем ученика на основне еколошке појмове и концепте. Затим, би требало обрадити: узроке пораста бројности људске популације у претходних 200 година у контексту индустријске револуције, побољшања квалитета живота и повећања животног века; однос наталитета и морталитета у развијеним земљама и земљама у развоју кроз бројчане податке (табеле) и графиконе; демографски транзициони модел; популационе пирамиде у растућим и опадајућим популацијама. Анализом демографског транзиционог модела требало би обрадити карактеристике свих фаза у историји људске цивилизације, кроз однос три демографска параметра – наталитета, морталитета и стопе раста популације. Посебну пажњу треба поклонити повезивању високе стопе морталитета у првој фази са честим пандемијама и њиховим узроцима (лоши животни услови, контаминирана вода и храна и непознавање здравствених мера), односно, повезивању пада стопе морталитета у каснијим фазама са порастом богатства и развојем модерне медицине.

Развој пољопривреде, занатства, трговине и транспорта требало би повезати са утицајем на животну средину (крчење шума, исушивање мочвара и други видови уништавања станишта, претерана испаша, ерозија и дезертификација, наводњавање, грађење брана, салинизација, преношење биљака на друге континенте и замена природних биљних заједница монокултурама).

Посебну пажњу би требало посветити феномену тзв. „великог убрзавања” (енгл. „The Great Acceleration”, може се употребити као појам за претрагу). При томе треба подстаћи ученике да уоче тренд све већег убрзавања утицаја животног стила људи у различитим људским заједницама на природне екосистеме и животну средину, које је нарочито уочљиво од доба Великих открића, па потом индустријализације током 19. и 20. века. Нагласак треба ставити на изразито убрзавање свих компоненти, како технолошко-економског развоја, тако и притисака на животну средину и природне екосистеме, које се дешава током последњих 70 година.

Активности за достизање исхода ученик ће бити у стању да повеже глобалне последице нарушавања животне средине са међусобним утицајима екосистема преко биогеохемијских циклуса, треба да се усмере на објашњавање и дискусију бар неких од актуелних проблема у вези са борбом за заштиту животне средине. Могуће теме би биле утицај емисије угљен диоксида сагоревањем фосилних горива на глобално загревање, утицај крчења великих делова тропских кишних шума на подручјима Амазона и других на глобално кружење воде, ерозију земљишта и, с тим у вези, угрожавање диверзитета организама (подземних гљива и бактерија) који учествују у кружењу азота, фосфора и других важних елемената за продукцију биомасе, итд. Примери су бројни и кад су у питању водени екосистеми (нпр., избељивање коралних гребена у вези са већом концентрацијом угљен диоксида у атмосфери и води која доводи до закишељавања океана и пратећих последица).

За достизање свих исхода ове области је важно подстицати ученике на дискутовање и дебату на тему да ли је тренутни развој одржив и праведан, или штети и угрожава начин живота будућих генерација људи. У том контексту ученике треба темељно упознати са концептом одрживог развоја.

У достизању исхода ученик ће бити у стању да идентификује фазе развића човека на слици или моделу изузетно је важно да се процес развића човека предочи ученицима као каскада догађаја у којој се растући број ћелија диференцира, организује и специјализује за обављање само дела физиолошких процеса неопходних за преживљавање/репродукцију сваке ћелије понаособ и тела као целине. Укратко би требало обрадити пренатално и постнатално развиће човека: сперматогенеза; овогенеза; оплођење; рани ступњеви ембриогенезе (браздање зигота, бластулација, имплантација, гаструлација); органогенеза, рађање; неонатални период. Препорука је да ученици користе моделе или схеме за препознавање стадијума моруле, бластуле и гаструле, и да, на основу конвенционалног бојења клициних листова, умеју да препознају ембрионално порекло појединих органа и органских система.

У достизању исхода ученик ће бити у стању да анализира функциуналну повезаност органских система човека и њен значај за одржавање хомеостазе, требало би се ослонити на раније стечена знања и највише пажње, на одговарајућим примерима, посветити органским системима који повезују, интегришу и регулишу парцијалне функције других система (циркулаторном, нервном, ендокрином и полном). Такође, требало би подстицати ученичку дискусију на тему поремећаја рада органских система изазваних штетним навикама које се понекад развијају у доба адолесценције повезано са стресом (нпр. конзумирање дрога, алкохола, неадекватна исхрана, спортски додаци, поремећаји дневно-ноћног ритма итд.).

Активности ученика би требало посебно усмерити на проучавање имунског система, тј. начина на које људско тело успева да, упркос сталном присуству изазивача заразних болести у његовој околини, остане здраво. Требало би обрадити три линије одбране од патогена: 1) баријере продору патогена (кожа, слузокожа, мукус, хлороводонична киселина у желуцу, симбиотске бактерије, тзв. микробиом), 2) неспецифичну одбрану (инфламација, гранулоцити, лимфоцити природне убице, интерферон, комплементарни протеини, повишена температура) и 3) специфичну одбрану или трајни имуни одговор на стране изазиваче болести и ширење канцерозних ћелија (коштана срж, тимус, слезина, лимфоток, Т и Б лимфоцити).

У том смислу потребно је да ученици разликују примарни од секундарног одговора на напад истим патогеном или канцерозном ћелијом. Односно, да знају како се препознају патогени и канцерозне ћелије у интеракцији неспецифичних и специфичних леукоцита у лимфним жлездама, како се активирају лимфоцити за њихово уништење (примарни одговор) и да се део активираних лимфоцита дистрибуира у све лимфне жлезде после успешно савладаног напада, да „памте” нападача и брзо реагују у поновљеном сусрету (секундарни одговор).

У достизању исхода ученик ће бити у стању да дискутује о важности одговорног односа према свом и здрављу других особа требало би обрадити заразне болести и поремећаје у оквиру одговарајућег система органа. У одабиру заразних болести требало би се руководити учесталошћу и опасностима у контексту постојања/непостојања вакцина против ње, као нпр: грип, SARS-CoV-2, хепатитис, АИДС, паразитска обољења (нпр. говеђа/свињска пантљичара) и слично. Ученици треба да дискутују на тему значаја одговорног понашања у очувању сопственог здравља и здравља других људи у њиховом окружењу. У овом контексту је значајно упознати ученике са чињеницом да постоје здравствена стања за која не постоје вакцине, али и случајеви у којима људи због других здравствених проблема не могу да се вакцинишу иако постоји вакцина, те да је вакцинација здравих особа начин да се заштите од болести не само оне саме, већ и друге осетљиве особе у њиховој заједници.

Након упознавања са свим интегративним органским системима, ученици би требало да разумеју важност хигијене и неге коже и слузокоже, очувања микробиома, важност вакцинације за заштиту сопственог и здравља других, правилно третирају повишену температуру, заштите се од стреса, болести зависности, нежељене трудноће и полно преносивих болести, разумеју значај спавања за здравље, као и значај дојења за здравље детета. Додатне информације се могу добити на: https://www.scienceinschool.org/sr/content/evolucija-na-delu-patogeni, https://www.scienceinschool.org/content/manipulating-gut-microbiome-potential-poo, https://www.scienceinschool.org/sr/content/safari-u-va%C5%A1im-ustima-мikrobiolo%C5%A1ka-d%C5%BEungla).

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања,

као и оцењивање са његовом сврхом:

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. У вредновању наученог, поред усменог испитивања, најчешће се користе тестови знања. На интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада, а избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању нпр. практичан рад (тимски рад, пројектна настава, теренска настава и слично) може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика. У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Предности коришћења потрфолија су вишеструке: омогућава кoнтинуирaнo и систeмaтско прaћeњe нaпрeдoвaњa, подстиче развој ученика, представља увид у прaћeњe рaзличитих аспеката учења и развоја, представља подршку у оспособљавању ученика за самопроцену, пружа прецизнији и поузданији увид у различите oблaсти постигнућа (јаке и слабе стране) ученика. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Ако наставник са ученицима договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу, а који су у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Оцењивање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика, и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасно требало би унапредити.

Назив предмета: Географија у шумарству

Циљ учења Географије у шумарству је да ученик препозна релевантне географске објекте, процесе и појаве који дефинишу законитости простирања шума и сагледа утицај шума на квалитет животне средине.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Програм оријентисан на процес и исходе учења наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању процеса наставе и учења. Улога наставника је да контекстуализује дати програм потребама конкретног одељења имајући у виду: састав одељења и карактеристике ученика, уџбенике и друге наставне материјале које ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, ресурсе, могућности, као и потребе локалне средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода и препоручених садржаја, циљева и исхода образовања и васпитања, кључних компетенција за целоживотно учење, предметних и општих међупредметних компетенција, наставник најпре креира свој годишњи (глобални) план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Наставник има слободу да сам одреди број часова за дате теме у годишњем плану. Предметни исходи су дефинисани на нивоу разреда у складу са ревидираном Блумовом таксономијом и највећи број њих је на нивоу примене. Редослед исхода не исказује њихову важност јер су сви од значаја за постизање циља предмета. Од наставника се очекује да операционализује дате исходе у својим оперативним плановима за конкретну тему, тако да тема буде једна заокружена целина која укључује могућа међупредметна повезивања. У фази планирања и писања припреме за час наставник дефинише циљ и исходе часа.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Дати садржаји су препоручени и распоређени у пет тематских целина: Рељеф; Клима; Воде; Шуме у Србији; Извори података о шумама.

Рељеф

У остваривању исхода: ученик ће бити у стању да препозна основне генетске и морфолошке типове рељефа и опише њихова својства, ученике треба упознати са основном поделом на тектонски, ерозивни и акумулативни рељеф. У оквиру ерозивног и акумулативног рељефа представити генетске и морфолошке типове рељефа који су заступљени на територији Србије (падински, флувијални, еолски, крашки). Потребно је упознати ученике са елементима морфометријских карактеристика рељефа као што су надморска висина, нагиб и експозиција (на појмовном и практичном нивоу). Исход је остварен уколико је ученик у стању да опише деловање унутрашњих и спољашњих сила на постанак и обликовање рељефа, да препозна примере облика рељефа у простору или уз помоћ географске карте, графичких приказа и фотографија и опише њихова морфометријска и геодинамичка (клизање, одроњавање, плављење, итд.) својства.

За достизање исхода: ученик ће бити у стању да протумачи узрочно последичну везу између рељефа и шума потребно је указати ученицима на реверзибилну везу која постоји између рељефа и шума. У првој релацији рељеф захваљујући својим морфометријским (надморском висином и експозицијом) и геодинамичким својствима условљава распрострањеност шума као и појаву одређених типова шума на одређеном простору. У обрнутом смеру шуме захваљујући својим крошњама и кореновим системом утичу на смањење површинског отицаја падавина чиме позитивно утичу на смањење ерозивних процеса и стабилизацију педолошког и растреситог покривача на површини. Исход је остварен уколико ученици могу да наведу релевантне граничне вредности морфометриjских карактеристика рељефа (нпр. надморска висина горње шумске границе, итд.) које одређују појаву и типове шума и повежу морфологију крошње, стабла и корена дрвећа са динамиком ерозивних процеса.

Клима

За достизање исхода: ученик ће бити у стању да разврста климатске елементе и факторе, неопходно је да се ученици упознају са основним климатским елементима (температура, падавине, притисак, ветрови, облачност, влажност, инсолација) као и факторима који утичу на њихове вредности. Упознати их са радом, садржајима и улогом метеоролошких станица. Важно је да се упознају са просторном и временском дистрибуцијом температуре, падавина, ветрова, инсолације и влажности ваздуха на простору Србије. Указати им на релевантне дигиталне изворе података о вредностима климатских елемента (сајт Републичког хидрометеоролошког завода Србије). Да би се исход остварио, неопходно је да ученик: наведе климатске елементе, опише просторну и временску (на годишњем нивоу) дистрибуцију температуре ваздуха, падавина, ветрова и инсолације на територији Србије, наведе и оцени значај климатских фактора, издвоји климатске области на територији Србије.

За достизање исхода: ученик ће бити у стању да анализира утицај климатских елементе на просторну дистрибуцију шума, неопходно је указати ученицима на зоналан и азоналан распоред шума који је условљен климатским факторима. Истаћи да је азоналан распореда шума, који је најчешће последица температурне инверзије, условљене конфигурацијом терена (затворене депресије као што су поља у красу, увале, слепе долине, итд.). Овај исход је остварен ако ученик може да наведе који климатски фактори утичу на дистрибуцију шума и шта може да доведе до инверзне стратификације типова шума (висински распоред храстових, букових и четинарских шума).

За остваривање исхода: ученик ће бити у стању да оцењује утицај шумског покривача на климатске елементе, подразумева да ученици сагледају како шумски покривач утиче на вредности климатских елемената. Потребно је указати им на улогу шуме у регулацији влажности и температуре ваздуха. Предочити ширину зоне утицаја (простора) у оквиру кога шума модификује вредности одређених климатских елемената. Сагледати значај дрвећа у регулацији дејства ветрова (снаге и измене правца дувања). Овај исход је ученик остварио ако може да сагледа ефекте које шумски покривач остварује у погледу модификовања вредности климатских елемената као климатски фактор.

Воде

Да би се остварио исход: ученик ће бити у стању да препозна водне објекте и опише њихова својства, ученицима треба указати на елементе, постанак, еволуцију и распрострањеност река, језера, подземних вода и мочвара у Србији. Упознати их са основним хидрографским карактеристика река Србије, чије груписање би се извршило према припадајућем морском сливу. Потребно је да ученици уочавају максималне и минималне вредности водостаја и протицаја на рекама, површинске отицаје (током године), као и факторе који доводе до њихове појаве. Ученици треба да опишу ефекте екстремних водостаја и протицаја (сува речна корита, поплава) и како они утичу на човека, привреду и животну средину. Да би се остварио исход, неопходно је да ученици: наведу елементе речног слива, процене време (током године) појаве минималних и максималних водостаја на рекама, разликују језера по начину постанка, опишу еволуцију језерских басена, опишу врсте и значај подземних вода и објасне појаву и законитости појављивања мочвара.

Да би се остварио исход: ученик ће бити у стању да образложи ефекте узрочно-последичне везе између водних објеката и шума, ученике треба упознати како водни објекти утичу на дистрибуцију и типове шума. Са приближавањем обалама река, језера и мочвара, што условљава плиће подземне воде, јављају се влаже шуме (типови шума) као што су врба, топола, итд. Са друге стране треба сагледати и како дрвеће својим крошњама и кореновим системом регулише површински отицај падавина. На тај начин шумски покривач директно регулише водостај и протицај на рекама што за ефекат при екстремним падавинама може да има спречавање или ублажавање поплавног таласа. Овај исход је остварен ако ученик може да лоцира одређене типове шума у зависности од положаја у односу на водне објекте и препозна улогу шуме у регулисању водног режима.

Шуме у Србији

Да би се остварио исход: ученик ће бити у стању да повеже просторну дистрибуцију шума у Србији са физичко-географским и друштвено-географским објектима и процесима, потребно је указати на законитости хоризонталног и вертикалног распореда шума на територији Србије. Хоризонтална распрострањеност указује на постојање две природне зоне: степе на северу Србије и шума на остатку територије. У погледу вертикалне дистрибуције важно је указати на висину горње шумске границе, факторе који утичу на њу (надморска висина, експозиција) као и висинску стратификацију типова шума. Указати на везу између историјских, друштвених, економских и политичких процеса и распрострањеност шума у Србији. Како је на пошумљеност утицало досељавање становништва током 19. века, а како процес индустријализације и урбанизације у другој половини 20. века. Неопходно је да ученици анализирају савремену дистрибуцију шума на територији Србије (на националном и општинском нивоу) и сагледају ефекте таквог просторног распореда (привредне, еколошке, итд.). Указати на структуру шума Србије према типу (листопадне и четинарске шуме). Овај исход је остварен уколико ученик може да генерално лоцира одређене типове шума као и саму појаву шумског покривача на одређеном простору Србије сагледавајући физичко- и друштвено-географске факторе.

Извори података о шумама

За остваривање исхода: ученик ће бити у стању да опише релевантне изворе података о простирању и типовима шума у Србији потребно је ученицима указати на картографске, дигиталне и алфанумеричке изворе података о распрострањености шума и њиховим карактеристикама. У оквиру картографских извора указати на начине представљања шума на картама крупнијег размера (топографске карте размере 1:25.000, 1:50.000 и 1:100.000) и начинима како доћи до њих. У оквиру дигиталних извора навести да постоје портали, где су доступни сателитски снимци који омогућавају визуелно препознавање шумског покривача. Додатна предност овог извора је да се распоред шумског покривача може хронолошки посматрати. Под алфанумеричким изворима подразумевају се статистичке публикације које објављује и издаје Републички завод за статистику (РСЗ) као и јавна предузећа Србијашуме и Војводинашуме. Да би се остварио овај исход неопходно је да ученици именују изворе, наведу њихове карактеристике и знају начине како да дођу до њих.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење и процењивање резултата постигнућа ученика, а у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Праћење и вредновање ученика започиње иницијалном проценом нивоа знања на коме се ученик налази. Свака активност на часу служи за континуирану процену напредовања ученика. Неопходно је ученике стално оспособљавати за процену сопственог напретка у остваривању исхода предмета.

Како ниједан од познатих начина вредновања није савршен, потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Ако наставник са ученицима договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Оцењивање на тај начин постаје мотивациони фактор за ученике. На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Неопходно је да на почетку школске године наставници географије поштујући временску динамику процењују постигнућа ученика кроз адекватну заступљеност сумативног и формативног оцењивања. Будући да се у новим програмима наставе и учења инсистира на функционалним знањима, развоју међупредметних компетенција и пројектној настави, важно је да наставници добро осмисле и са ученицима договоре како ће се обављати формативно оцењивање. У том смислу препоручује се наставницима да на нивоу стручних већа договоре критеријуме и елементе формативног оцењивања (активност на часу, допринос групном раду, израда домаћих задатака, кратки тестови, познавање географске карте...).

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано спроводи евалуацију и самоевалуацију процеса наставе и учења.

Назив предмета: Шумска екоклиматологија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са метеоролошким елементима и појмовима;

– Оспособљавање ученика за коришћење појединих инструмената и справа за мерење метеоролошких елемената и појава;

– Развијање основних знања о клими, климатологији и климатолошким подацима;

– Упознавање ученика са карактеристикама климе на подручју Републике Србије;

– Развијање способности код ученика за коришћење различитих типова мерних инструмената, извођење мерења и обраду резултата мерења;

– Развијање стручних знања из шумске екоклиматологије за потребе шумско-узгојних радова.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације: кабинет, двориште школе, теренска настава-хидрометеоролошка станица.

Подела на групе: одељење се дели на две групе за реализацију часова вежби и наставе у блоку.

Препоруке за планирање наставе

Теоријска настава Упознавање са основним карактеристикама атмосфере и основним појмовима о клими, укључујући најважније климатске елементе: притисак, температуру и влажност ваздуха, сунчево зрачење, ветар, падавине, облачност и испаравање. Упознавање са основним законима зрачења атмосфере у циљу процене енергетског биланса атмосфере и шумске средине, као и основних термичких карактеристика ваздуха и земљишта, присуством воде у атмосфери, као и њеном трансформацијом и трошењем који утичу на разноврсност физичких процеса у атмосфери. Упознавање са климом шумских станишта, билансом зрачења у шуми, профилима основних климатских елемената у шуми (светлост, температура, влажност ваздуха, падавине и ветар) и климатским утицајима на шуме. Упознавање са основним карактеристикема климе, као специфичног животног простора за биљке и човека. Упознавање са основним класификацијама климе и најважнијим биоклиматским класификацијма које налазе широку примену у шумарству.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Наставу реализовати коришћењем различитих облика и метода рада које треба прилагодити одговарајућим садржајима часова теорије, вежби и блок наставе (у зависности од расположивих наставних средстава и опреме). Настава се изводи путем предавања, вежби и двоодневне теренске наставе. Теоријска настава се изводи у учионици путем видео-бим презентације, а на вежбама симулација конкретних мерења (инструментима) на примерима.

Приликом реализације свих облика наставе користити модерна наставна средства.

Вежбе: часови вежби се реализују у учионици коришћењем видео-бим презентације и мерних инструмената . Вежбе у оквиру предмета садрже и упознавање са основним метеоролошким инструментима који су лоцирани у метеоролошком кругу на мерној станици и са метеоролошким инструментима.

Препоруке за реализацију вежби:

Метеорологија и метеоролошки инструменти за мерење метеоролошких елемената и појава

– Увод у Метеорологију; (вежбе – 2 часа)

– Метеоролошки елементи; (вежбе – 1 час);

– Метеоролошке појаве; (вежбе – 1 час);

– Појам и састав атмосфере; (вежбе – 2 часа);

– Инструменти за мерење: Сунчево зрачење, температуре ваздуха, ваздушног притиска, ветра, испаравања и влажности ваздуха, падавина; (вежбе – 4 часа);

Климатологија

– Климатолошки подаци; (вежбе – 1 час);

– Обрада климатолошких података; (вежбе – 1 час);

– Утицај појединих модификатора на измену соларне климе; (вежбе – 2 часа)

– Климатски појасеви на Земљи; (вежбе – 3 часа)

Клима Републике Србије

– Обрада података: температура ваздуха, падавине, ветар, облачност и трајање сијања Сунца; (вежбе – 2 часа);

– Класификација климе Републике Србије; (вежбе – 1 час);

Шумска клима

– Микроклима неких средина; (вежбе – 2 часа);

– Утицај климатских елемената на биљке; (вежбе – 5 часова);

– Однос вегетације и микроклиме; (вежбе – 1 час);

– Основне карактеристике најважнијих климатолошких елемената у Србији – ветар, температура ваздуха, облачност и трајање сунчевог зрачења, падавине; (вежбе – 5 часова);

– Подела Србије у климатске области и шумске фитоценозе; (вежбе – 1 час);

– Класификација климе Србије и биодиверзитет биљне флоре (вежбе – 1 час).

Настава у блоку се реализује на терену, применом практичних садржаја: Упознавање основних метеоролошких елемената и појава у природи,. упознавање мерења појединих елемената и појава у природи код одговарајућих хидрометеоролошких станица, посматрање утицаја вегетације на околину и климу уопште, прикупљање и обрада података метеоролошких елемената и појава у природи (потребно је успоставити контакте са хидрометеоролошком станицом на том подручју, чији рад ученици треба да упознају, као и инструменте које поседује).

Пројектне активности: У току школске године организовати један или два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту или један у оба полугодишта. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

„Мерење појединих елемената и појава у природи”; – значај изучавања метеоролошких елемената и појава у шумарству. Задатак: Ученицима који су подељени у групе доделити радни задатак на тему: Праћење и мерење појединих климатских елемената и појава (температура ваздуха, количина падавина, број сунчаних дана, ваздушни притисак, влажност ваздуха, ветар..) на одређеном подручију (село, град, шума, ливада…) за одређени временски период (10 – дана, 20 или 30 дана).

Приликом израде задатке свака група ученика користи одређене инструменте за мерење као потребан алат за израду задатка. Након урађеног задатка свака група ученика ће да изложе своја запажања и закључак о: Начину прикупљања и обраде метеоролошких података и њиховом утицају на животну средину (прогноза времена).

„Посматрање утицаја вегетације на околину и климу” – посебно је значајна примена знања у шумарству у периоду подизања нових шумских засада.

Радни задатак: Изучавање утицаја вегетације на околину и климу – (ветрозаштитни појасеви, млада састојина, зрела састојина, голети, пешчаре…). У циљу израде задатка свака група ученика на основу обрађених података и добијених резултата да иложи закључак о утицају вегетације на климу и предложи мере за заштиту, очување и унапређење услова животне средине за развој шумске вегетације.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исходa, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању.

При провери достигнутости исхода, потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. 

У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих и групних радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Назив предмета: Педологија са геологијом

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о постанку, грађи, облику и величини Земље;

– Упознавање ученика са поделом, начином настанка, грађом, врстама и особинама минерала и стена;

– Оспособљавање ученика за препознавање најзначајнијих врста минерала и стена;

– Развијање знања о егзогеним геолошким силама и процесима који утичу на формирање земљишта;

– Упознавање ученика са начином настанка, саставом и особинама шумских земљишта;

– Развијање знања о морфогенетској грађи земљишта, врстама ерозије, последицама и мерама за заштиту земљишта од ерозије;

– Упознавање ученика са принципима класификације земљишта и особинама појединих класа и типова земљишта;

– Оспособљавање ученика за препознавање различитих типова земљишта.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације: кабинет за педологију, школски расадник, теренска настава.

Подела на групе: одељење се дели на две групе за реализацију часова вежби и наставе у блоку.

Препоруке за планирање наставе:

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове.

Наставу планирати сходно броју часова теорије, вежби и блок наставе по модулима, а у циљу постизања наведених исхода (користити препоручени садржај).

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Наставу реализовати коришћењем различитих облика и метода рада које треба прилагодити одговарајућим садржајима часова теорије, вежби и блок наставе (у зависности од расположивих наставних средстава и опреме).

На часовима теорије и вежби за модул Основи геологије и минералогија користити, кад год је могуће, визуелна наставна средства (видео пројекције, филмове, фотографије, скице и сл.), збирку минерала, прибор и инструменте за детерминацију физичких и хемијских особина минерала.

У оквиру модула Петрографија и геологија коре распадања такође користити визуелна наставна средства, као и остала, збирку стена, прибор и инструменте који олакшавају распознавање појединих врста стена као и сагледавање њихове структуре и појединих физичких особина.

У оквиру модула Основи педологије на часовима који се односе на састав, физичке особине и морфогенетску грађу земљишта искористити сваку прилику за рад у школском расаднику или дворишту школе (ако постоји могућност да се направи педолошки профил). И за овај модул се препоручује коришћење визуелних наставних средстава кад год је то могуће, у зависности од садржаја часова.

У модулу Систематика земљишта поред визуелних и других наставних средстава, користити збирку микро и макромонолита различитих типова земљишта.

Наставу у блоку (за модуле Основи геологије и минералогија и Петрографија и геологија коре распадања) реализовати на одабраним локалитетима који омогућавају сакупљање и детерминацију основних врста стена и петрогених минерала, уочавање различитих геолошких процеса и појава који су од значаја за педогенезу.

Наставу у блоку која се односи на модул Основи педологије реализовати на одговарајућем терену а посебну пажњу посветити саставу земљишта, органској и минералној компоненти земљишта, показати на терену везу између педогенетских фактора и процеса. Искористити блок наставу за одређивање и процењивање различитих физичких и хемијских особина земљишта, препознавање ерозионих процеса и земљишних хоризоната и подхоризоната.

Наставу у блоку која се односи на модул Систематика земљишта реализовати на начин који омогућава ученицима препознавање различитих типова земљишта на основу морфогенетске грађе земљишта и услова станишта, на педолошким профилима који се копају на одабраним локацијама. Прикупити узорке земљишта за израду микромонолита. Упоредити еколошко-производне вредности разних типова земљишта на основу развоја вегетације и уочити везу између зонирања земљишта и вегетације и услова станишта на којима се налазе педолошки профили.

Кроз реализацију свих облика наставе, подстицати ученике да схвате значај очувања и рационалног коришћења земљишта као ограниченог природног ресурса који је од пресудног значаја за функционисање копнених екосистема, па и опстанак и развој људског друштва.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исходa, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању.

При провери достигнутости исхода, потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, урађеног семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Модул основи геологије и минералогија.

Примери задатака за вежбе:

– скицирање грађе Земље и упоређивање карактеристика коре, омотача и језгра;

– утврђивање и међусобно упоређивање појединих физичких и хемијских особина минерала (тврдина, боја, сјај, цепљивост, огреб, растворљивост и сл.)

– распознавање основних врста петрогених минерала.

Модул петрографија и геологија коре распадања.

Примери задатака за вежбе:

– распознавање основних врста магматских, седиментних и метаморфних стена;

– одређивање структуре стена;

– анализа дејства егзогених геолошких сила и препознавање процеса и продуката површинског распадања (визуелна наставна средства).

Модул основи педологије.

Примери задатака за вежбе:

– одређивање појединих физичких и хемијских особина земљишта (педолошки профил, узорци, микро и макромонолити);

– идентификација генетских хоризоната и подхоризоната;

– препознавање ерозионих процеса и процена продуктивности шумских земљишта.

Модул систематика земљишта.

Примери задатака за вежбе:

– детерминација различитих типова земљишта (видео материјал);

– упоређивање особина различитих типова земљишта;

– тумачење педолошких карата.

Назив предмета: Шумска вегетација

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Унапређивање теоријских и практичних знања из шумске ботанике;

– Развијање знања о грађи биљних ћелије, ткива и структурних елемената ;

– Развијање знања о грађи и функција биљних органа ;

– Развијање знања о начинима размножавања биљака;

– Упознавање ученика са начином исхране, физиологијом, фазама раста и циклусима развића биљака;

– Упознавање ученика са систематским јединицама и представницима шумске вегетације ;

– Унапређивање знања о основним морфолошким и биоеколошким карактеристикама четинарских и лишћарских врста дрвећа;

– Развијање знања о шумским фитоценозама;

– Упознавање ученика са шумским фитоценозама нашег климатског подручја;

– Оспособљавање ученика да микроскопски препознају биљне ћелије и разликују њихову грађу:

– Оспособљавање ученика да микроскопски препознају биљна ткива и њихову основну грађу;

– Оспособљавање ученика да разликују вегетативне и репродуктивне органе и њихову основну грађу;

– Оспособљавање ученика да идентификује представнике приземне вегетације;

– Оспособљавање ученика да детектују знаке недостака и вишка појединих елемената у исхрани биљака;

– Оспособљавање ученика да идентификује четинарске врсте дрвећа и лишћарске врсте дрвећа;

– Оспособљавање ученика да идентификује фитоценозе на терену;

– Развијање свести код ученика о значају шумског дрвећа и шумских фитоценоза;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред први

Разред други.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама или кабинету или арборетуму, вежбе у кабинету или арборетуму, а настава у блоку у природном окружењу,на терену.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и блок наставе. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе за први и други разред : При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Биологија, Шумске вегетације за први разред, Педологије са геологијом, Шумске екоклиматологије. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из цитологије, хистологије, морфологије, систематике биљака, педологије са геологијом, шумске екоклиматологије, кроз теоријски тест.

Препоруке за остваривање наставе за први и други разред:На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о функционисању, расту, развићу ,исхрани и размножавању биљака, дендрофлори, шумској фитоценозама, која су им неопходна за укључивање у процесу рада као и за праћење наставе из стручних предмета. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са цитологијом, хистологијом, органима биљака, размножавању биљака, исхрани биљака, различитим врстама дрвећа која препознају и сл.

Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију).

Препоручени садржај за први разред из систематике (таксономије) биљака, за изучавање голосеменица на часовима теорије и вежбе се односи на представнике из фамилије (локвања, љутића, вучје јабучице, макови, млађе, конопља, коприве, лободе, каранфила, киселице, кантариони, љубичице, слезови, купуси, јагорчевине, млечике, руже, бобови, здравци, целери, зимзелени, линцуре, броћеви, гавези, помоћнице, зевалице, боквице, уснатице, звончићи, главочике, љиљани, лукови, нарциси, аспарагуси, каћуни,траве, козлаци,рогози) односно фамилија које се срећу у нашим фитоценозама.

Препоручени садржај и број часова вежби за први разред

– Посматрање шумске и нешумске вегегетације – 1 час;

– Микроскопска грађа биљн ћелије ,органеле биљне ћелије – 5 часа;

– Макроскопска и микроскопска грађа бљних ткива – 6 часа;

– Микроскопска и макроскопска грађа вегетативних и генеративних органа биљака – 12 часа;

– Микроскопсак и макроскопска грађа органа за размножавање – 6 часа;

– Макроскопска грађа четинара и лишћара – 6 часа;

– Хемијски састав биљака – 2 часа;

– Хетеротрофна и аутотрофна исхрана, анализа симбиозе и исхране клице – 2 часа;

– Анализа процеса фотосинтезе – 2часа;

– Анализа процеса усвајања воде и хранљивих елемената – 2 часа;

– Анализа процеса дисања биљака – 2 часа;

– Анализа дејства макроелемената на биљке – знаци недостатка и вишка појединих елемената – 3 часа;

– Анализа дејства микроелемената и корисних и стимулативних елемената на биљке – знаци недостатка и вишка појединих елемената – 3 часа;

– Посматрање дејства фактора спољашње средине на процесе растења и развића биљака – 3 часа;

– Детерминација папрати, маховине, лишајеви,голосеменице – 16 часа;

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Уколико је могуће за изабране вежбе урадити и одговарајућу симулацију на рачунару ради поређења резултата. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл.

Наставу у блоку за први разред реализују наставник и помоћни наставник, у природном окружењу, по могућству на равничарском и брдско планинском терену првенствено за део који се тиче систематике биљака, где ће ученици сакупљати примерке приземне вегетације (и друге представнике биљног света) које су предвиђене програмом, и макроскопски уочавати и дефинисати разлике у вегетативним и генеративним органима између различитих представника биљног света.

Препоручени садржај за други разред из дендрологије: Ginko, Abies, Picea, Pseudotsuga (гинко, обична, кавказка и дугоигличава јела, смрча и бодљикава смрча,Панчићева оморика, дуглазија); Pinus (црни и бели бор, вајмутов бор, муника, кривуљ, алепски бор, молика, вајмутов бор, хималајски бор); Larix, Cedrus (ариш, атласки и хималајски кедар,); Taxodium, Sequoiadendro, Cupressus, Chamaecyparis, Thuja, Platycladus, Cryptomeria (таксодијум, џиновска секвоја, чемпрес, пачемпрес, западна, висока и источна туја, криптомерија); Јuniperus i Taxus (клека, клечица, црвена клека, вирџинијска клека, дивља и питома фоја, сомина, тиса); Laurus, Platanus, Betula, Alnus, Corylus (ловор, источни и јаворолисни платан, бреза, црна и бела јова, обична и мечја леска); Carpinus, Ostrya, Fagus, Castanea (обични, црни и бели граб, мезијска обична и источна буква, питоми кестен); Quercus (лужњак, сладун, цер, китњак, медунац, македонски храст, чесмина, црвени храст, прнар); Ulmus I Celtis (пољски и брдски брест, вез, ситнолисни брест, копривић, амерички копривић); Morus, Maclura, Juglans (црни и бели дуд, маклура, обични и црни орах); Sorbus, Pyrus, Malus, Craetaegus (дивља јабука, дивља крушка, једносемени и вишесемени глог, оскоруша, јаребика, брекиња, мукиња); Rosa, Rubus, Prunus (дивља ружа, малина, купина, трњина, дивља трешња, рашељка, ловорвишња); Robinia, Amorpha, Sophora, Gleditsia, Cercis,Cotinus, Ailanthus, Cornus (багрем, багремац, софора, гледичија, руј, кисело дрво, judino drvo, дрен, свиб); Ilex, Evonymus, Rhamnus, Frangula, Paliurus, Staphylea, Aesculus (божиковина, обична курика, пасдрен, трушљика, драча, клокочика, дивљи кестен); Acer (јавор, планински јавор, млеч, глухаћ, клен, Панчићев маклен, маклен, жешља, сребрнолисни јавор, пајавац); Salix (крта врба, бела врба, бадемаста и кошараста врба, жалосна, сива врба, ракита, шумска и барска ива); Populus, Tilia (јасика, бела и црна топола, сива топола, еуроамеричке тополе, крупнолисна липа, ситнолисна липа, бела липа); Daphne, Erica, Calluna, Vaccinium, Sambucus, Viburnum, Lonicera (Благајев ликовац, црњуша, врес, боровница, црна и црвена зова, црна и црвена удика, црвено пасје грожђе); Fraxinus, Syringa, Ligustrum, Forsythia, Catalpa (црни и бели јасен, пољски јасен, пенсилванијски јасен, оштролисни јасен, зелени јасен, амерички јасен, пољски длакави јасен, јоргован, калина, форзиција, каталпа);

Препоручени број часова вежби за други разред

– Препознавање, описивање детерминисање четинарске и лишћарских врсте – 40 часа;

– Развитак фитоценоза – 2 часа;

– Морфологија фитоценозе – 2 часа;

– Фитоценолошке табеле – 2 часа;

– Сиекологија фитоценоза – 2 часа;

– Развитак фитоценоза – 2 часа;

– Фитоценолошко картирање – 2 часа;

– Класификација биљних заједница – синсистематика – 2 часа;

– Основни типови биљног покривача – 2 часа;

– Хоризонтално и вертикално зонорање шумске вегетације – 2 часа;

– Идентификација конкретних фитоценоза – од морфологије фитоценоза, анализе заједнице по врстама и спратовима састављање снимка и табеле. Синдинамика заједнице – флористички састав – 12часа;

Вежбе из појединих методских целина реализоваће се у кабинету предмета, арборетуму, специјализованим учионицама, који за ову сврху треба да буде опремљен – сликама, фотографијама, слајдовима, хербарским материјалом, колекцијом гранчица важнијих врста дрвећа, шумских плодова и семена,фитоценолошким табелама и картама, морфолошким ососбинама фитоценоса и сл. као и другим очигледним средствима где ће се ученици упознавати са особинама различитих врста дрвећа, упоређивати, идентификовати врсте на основу особина, упознавати са фитоценозама и др. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл.

Наставу у блоку за други разред реализује наставник, на терену, са задатком израде колекција гранчица са иглицама, зимских гранчица, листова, плодова, семена, тачна идентификација материјала и његово сређивање за четинарске и лишћарске врсте предвиђене програмом. Прикупљање на терену дрвенсти и зељасти материјал са фитоценоза предвиђене програмом, сређивање материјала, фитоценолошких снимака и табела.

Пројектне активности: У току школске године организовати један или два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту или један у оба полугодишта. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Препоручене пројектне активности за први разред. У првом полугодишту урадити пројектхи задатак „Грађа лишћара и четинара”, где ће свака група имати за задатак да за одеређену четинарску/лишћарску врсту дефинише цитолошку и хистолошку грађу, грађу вегетативних и генеративних огране, начине размножавања као и изглед пресека дрвета врсте коју група обрађује. У другом полугодишту урадити пројектни задатак „Раст и развиће лишћара/четинара”, где ће свака група имати задатак да посматра, прати раст и развиће одређене четинарске/лишћарске врсте (почетак вегетације, олиставање, цветање, опрашиње, прираст у висину и пречнику и сл.).

Препоручене пројектне активности за други разред. Урадити пројектни задатак на тему „Фенолошке појаве одређене врсте дрвећа” где ће свака група имати задатак да одређену врсту дрвећа прати у току вегетације од времена олиставања/цветања до времена опадања и бележи све промене (фотографије, узорци, подаци, температура и сл.) које се дешавају на стаблу тј јединки. Други пројектни задатак на тему „Фитоценозе одређене врсте дрвећа” где ће свака група имати задатак да прати развој фитоценозе у току вегетације,и бележи све промене које се дешавају унутар фитоценозе (фотографије, узорци, подаци, температура, експозиција, над. висина и сл.)

Формирати одговарајући број пројектних задатака наспрам броја тимова, организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе, ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка и успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета. На крају првог и другог полугодишта потребно је да ученици презентују своје пројекте. Наставник, у сарадњи са ученицима, другим наставницима, локалном средином и партнерским компанијама може одабрати и друге теме за пројектне задатке, сличне по садржају и сложености. У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних техничких средстава за израду пројекта, дефинисати технолошки поступак израде и користити одговарајуће каталоге и приручнике. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад. Приказати и презентовати урађене пројекте одељењу или широј заједници. Коментарисати и анализирати представљене пројекте заједно са ученицима. Разговарати о тешкоћама на које су ученици наилазили током реализације пројекта и на које начине су их превазишли.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изаражавено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив.), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби (детерминација, препознавање и сл) и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, роковима и критеријумима за оцењивање.

Током реализације тема урадити више тестова знања. На основу броја часова предвиђених за тему предвидети одговарајући број тестова знања. Тестови знања треба да обухвате теоријска питања, да демонстрирају познавање пређеног градива.

Оцењивање вежби у стручном образовању, остварује се и проценом практичног знања, вештина и компетенција ученика у процесу израде практичног задатка, самосталности у изради практичног задатка, употребе стручне терминологије, примене мера безбедности и здравља на раду према себи, другима и околини. Усменим и писменим испитивањем проверава се познавање и разумевање поступка извођења захтеване радње а посматрањем процеса израде радног задатка уз помоћ различитих инструмената/протокола за посматрања, оцењује се тачност/исправност, брзина и прецизност извођења радње.

Назив предмета: Производња садног материјала

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о шумском садном материјалу – семе,садница;

– Оспособљавање ученика за рад на сакупљању семена шумског дрвећа, дораду плодова и семена, складиштењу и манипулацији семеном;

– Оспособљавање ученика за организовање и вођење послова на припреми земљишта обрадом и ђубрењем земљишта за сетву семена и садњу садница у расаднику;

– Оспособљавање ученика за самостално организовање и вођење послова на генеративној и вегетативној производњи садница шумског дрвећа;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

* исходи који се достижу кроз све модуле

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама или кабинету, школском расаднику или економији школе, вежбе у кабинету, школском расаднику или економији школе а настава у блоку у шумским расадницима.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и наставе у блоку. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета биологија,педологија са геологијом,шумска екоклиматологија, шумска вегетација, механизација у шумарству, заштита шума. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из морфологије и анатомије органа биљака, физиологије биљака, дендрологије, педологије, климатологије.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире теоријска и практична знања из области вођења техничко-оперативних послова у производњи шумских садница и подизању шумских култура и плантажа.

Програм треба да развије трајно интересовање ученика из области производње садног материјала, које им је неопходно за укључивање у процес рада као и за праћење наставе из стручних предмета. На првим часовима дискутовати са ученицима, колико су они упознати са неком биљном производњом, шумским садним материјалом, чему служи садни материјал, начинима производње садног материјала, местима где се производи и сл. Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију).

Препоручени број часова вежби

– Сакупљање шумског семена – 2 часа;

– Детерминација шумског семена – 5 часова;

– Дорада сувих и сочних плодова – 2 часа;

– Трушење – 1 час;

– Чување и конзервирање шумског семена – 2 часа;

– Стратификација семена – 2 часа;

– Паковање и транспорт плодова и семена – 1 час;

– Избор места за расадник – 1 час;

– Ограђивање расадника – 1 час;

– Одељци шумског расадника према врсти производње и унутрашња подела расадника – 4 часа;

– Начини и врсте обраде земљишта – 4 часа;

– Одржавање плодности земљишта – ђубрење – 3 часа;

– Дезинфекција земљишта – 1 час;

– Калцификација земљишта – 1 час;

– Припремање семена за сетву – 2 часа;

– Припрема сејалишта за сетву – 1 час;

– Време, начин и дубина сетве – 2 часа;

– Заштита и нега засејаних површина пре ницања семена – 2 часа;

– Заштита и нега биљака у расаднику – 2 часа;

– Вађење, сортирање и чување садница до садње – 2 часа;

– Паковање и транспорт садница – 2 часа;

– Расађивање садница – 2 часа;

– Производња садница „Дунеман системом” – 1 час;

– Контејнерска производња садница – 3 часа;

– Производња садница из семена важнијих врста дрвећа на класичан начин – 6 часова;

– Методе производње садница тополе и врбе – 3 часа;

– Израда резница, припрема за садњу и садња резница – 3 часа;

– Манипулација садним материјалом произведен у тополовим расадницима – 3 часа;

– Производња најчешћих клонова топола – 3 часа;

– Калемљење – 3 часа.

Препоручују се да се у делу који се тиче Производња садница из семена важнијих врста дрвећа на класичан начин, наставник на часовима вежби највише посвети пажњу најзаступљенијим врстама као што су смрча, јела, црни и бели бор, вајмутов бор, дуглазија, ариш, лужњак, сладун, цер, китњак, јавор, јасен, брест, буква, дивља трешња и др.

Реализацију вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријских садржаја. Ученик на вежбама учествује у манипулацији са шумским семеном, манипулацији са садницама. Уколико не дозволе временски услови или је у питању недостатак материјала за реализацију појединих вежби, наставник исте може реализивати приказивањем видео записа, фотографија и сл. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл.

Наставу у блоку реализују наставник и помоћни наставник кроз посету шумским расадницима, где ће ученици моћи да учествују у појединим операцијама на припреми земљишта и семена у расаднику, сетви семена код класичног начина производње, код производње садница у дунемановим лејама и код контејнерске производње садница. Посетити расадник топола, где се производња врши из резница, где ће ученици имати прилике да учествују у појединим радовима у ожилишту (израда резница, припрема резница за садњу, садња резница) и матичњаку (сеча избојака) и сл.

Пројектне активности: У току школске године организовати два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту или један у оба полугодишта. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради. Пројектне задатке приказати и презентују одељењу, стручном већу или широј јавности..

Препоручене пројектне активности. У првом полугодишту урадити пројектхи задатак „Шумско семенарство”, где ће свака група имати за задатак да прикупља шумско семе (плодове) и на крају пројектног задатка на нивоу одељења формирати збирку шумског семена. Други пројектни задатак „Производња садница”, је са задатком да свака група посеје у контејнеру или пластичним посудама по неколико семенки различитих врста дрвећа, код истих прати ток клијања, развиће клијанаца (поника) и раст биљака. На нивоу одељења формирати хербаријум поника различитих врста дрвећа.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изаражавено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив.), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби (детерминација, препознавање и сл) и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења

Назив предмета: Геодезија у шумарству

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним појмовима из геодезије и нацртне геометрије;

– Развијање осећаја за простор и логичког размишљања код ученика;

– Оспособљавање ученика за приказ тродимензионалних објеката на цртежу;

– Развијање знања о мерама и начинима мерења у геодезији;

– Оспособљавање ученика за рад са геодетским инструментима;

– Упознавање ученика са основним знањима из области картографије;

– Оспособљавање ученика за тумачење карата, рачунање површина и узимање података са топографских подлога;

– Развијање осећаја за оријентацију у простору код ученика;

– Оспособљавање ученика за коришћење ГПС уређаја.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације: кабинет, двориште школе, теренска настава.

Подела на групе: одељење се дели на две групе за реализацију часова вежби и наставе у блоку.

Препоруке за планирање наставе:

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове.

Наставу планирати сходно броју часова теорије, вежби и блок наставе по модулима, а у циљу постизања наведених исхода (користити препоручени садржај).

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Наставу реализовати коришћењем различитих облика и метода рада које треба прилагодити одговарајућим садржајима часова теорије, вежби и блок наставе (у зависности од расположивих наставних средстава и опреме).

Приликом реализације свих облика наставе користити модерна наставна средства, кад год је то могуће.

У оквиру модула Мерења у геодезији и снимање терена на часовима вежби, кад год је могуће, користити двориште школе и вршити мерења углова, нагиба терена, дужина, радити нивелман и снимање терена различитим методама.

У оквиру модула Израда планова и картирање планирати довољан број часова садржајима који се односе на: висинску представу земљишта-рељефа; интерполацију и конструкцију изохипси; рачунању површина и изради приручних карата и скица.

У оквиру модула Топографија са основама ГИС-а на часовима вежби користити различите топографске карте за увежбавање знакова и симбола, узимања података и тумачење истих. Приликом рада на отвореном (двориште и терен) са ученицима увежбавати практичну примену ГПС уређаја.

Наставу у блоку реализовати на терену, применом практичних садржаја из модула Мерења у геодезији и снимање терена и Топографија са основама ГИС-а вршећи различита мерења, а посебно она која нису могла бити урађена у дворишту (нагиб терена, нивелман и др.). Посебну пажњу посветити оријентацији на терену помоћу карте и практичној употреби ГПС уређаја.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исходa, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању.

При провери достигнутости исхода, потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, урађеног семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. 

Модул Увод у геодезију са нацртном геометријом.

Примери задатака за вежбе:

– пројекције тачке, дужи и праве у општем и специјалном положају;

– пројекција геометријског тела у општем или специјалном положају;

– котирана пројекција простог објекта (усек,насип).

Модул Мерења у геодезији и снимање терена.

Примери задатака за вежбе:

– мерење углова, дужина и нагиба терена;

– одређивање висинске разлике и висине тачака;

– оријентација карте и утврђивање азимута.

Модул Израда планова и картирање.

Примери задатака за вежбе:

– интерполација и конструкција изохипси;

– рачунање површина различитим методама (нумеричка, графичка, механичка).

Модул Топографија са основама ГИС-а.

Примери задатака за вежбе:

– тумачење топографских карата;

– узимање података са топографских карти;

– практична примена ГПС уређаја.

Назив предмета: Механизација у шумарству

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање теоријских знања o мехаанизацији у шумарству;

– Развијање вештина у коришћењу алата и ручних машина које се користе у шумарству;

– Упознавање ученика са принципима рада погонских делова механизованих уређаја и машина у шумарству;

– Развијање знања о значају правилног и благовременог коришћења механизације ради ефикаснијег рада и уштеде енергије;

– Оспособљавање ученика за коришћење алата у расадничкој производњи, пошумљавању и неговању шумских култура и плантажа;

– Упознавање ученика механизацијом која се користи у расадничкој производњи, пошумљавању и неговању шумских култура и плантажа;

– Упознавање ученика са машина и опремом која се користи за заштиту биља;

– Упознавање ученика са машинама и опремом која се користи за сечу стабала и израду дрвних сортимената;

– Упознавање ученика са машинама и опремом која се користи за привлачење дрвних сортимената;

– Упознавање ученика са машинама и опремом која се користи за утовар и истовар дрвних сортимената;

– Упознавање ученика са машинама и опремом која се користи за транспорт дрвних сортимената;

– Упознавање ученика са машинама и опремом која се користи у шумском грађевинарству.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Разред: трећи

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама или кабинету, вежбе у кабинету ,школском расаднику или полигону за рад моторном тестером, а настава у блоку на терену или школском расаднику.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и блок наставе. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета: Физика, Педологија са геологијом Производња садног материјала и Коришћење шума. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из сваког модула кроз теоријски тест.

Препоруке за остваривање наставе:На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о шумској механизација и њеном коришћењу. Поред општег дела који се односи на алате, горива, мазива и друго, програм обухвата и специфичне радне машине које се углавном користе у гајењу шума (расадничка производња и подизање шумских култура и плантажа). Последњи део у другом разреду обухвата машине и опрему за заштиту шума., која су им неопходна за укључивање у процесу рада као и за праћење наставе из других стручних предмета. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они уупознати са механизацијом и алатима који се користе у шумарству .

Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију).

Препоручени садржај за други разред из области историјског развоја алата, алатима за обраду земљишта као и почецима примене механизованих уређаја.

Препоручени садржај и број часова вежби за други разред:

– Употреба уџбеника, техника учења, литература, коришћење интернета – 1 час;

– Ручни алати и демонстрација технике рада са алатима – 4 часа;

– Упознавање са узорцима горива и мазива. Справљање мешавине – 2 часа;

– Погонске машине СУС мотори – 5 часова;

– Механизована обрада и припрема земљишта за сетву и садњу – 3 часа;

– Механизована сетва семена – 1 час;

– Механизовано заливаање у расаднику – 2 часa;

– Механизовано вађење и паковање садница – 2 часа;

– Механизовано пресађивање садница – 3 часа;

– Линије за контејнерску производњу садница – 3часа;

– Технологија примене пестицида. Делови, рад и одржавање прскалица Делови, рад и одржавање орошивача Делови, рад и одржавање замагљивања Делови, рад и о државање запрашивача Делови и рад уређаја за апликацију из авиона (шема) Технологија примене пестицида из тракторских или самоходних прикључака и машина – 9 часова;

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Уколико је могуће за изабране вежбе урадити и одговарајућу симулацију на рачунару ради поређења резултата. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл.

Препоручени садржај за трећи разред:

– Демонстрација рада мотора са унутрашњим сагоревањем код моторне тестере. Демонстрација делова мотора и уређаја за паљење. Демонстрација рада карбуратора. Демонстрација радних делова моторне тестере. Оштрење ланца .Техника рада моторном тестером (лепезасти, равни, убодни и комбиновани рез). Прорачун ефекта рада моторне тестере. Отклањање мањих кварова моторне тестере. Демонстрација рада прикључних уређаја за моторну тестеру. Техника рада ручним тестерама и секирама Техника рада оруђима за обарање стабала (тирфор апарат) Техника гуљења коре ручним гуљачима – 18 часова;

– Саставни делови витла и одржавање Демонстрација рада мотора трактора Демонстрација рада преносних механизама (квачило) Демонстрација ходног и управљачког механизма Хидраулични уређаји на трактору Електроопрема трактора Учинак и трошкови трактора – 10 часова;

– Основни параметри уљно-хидрауличних система. Уљно-хидрауличне компоненте (УХ пумпе, УХ вентили и разводници, УХ мотори, радни цилиндри, цевоводи и цревоводи). Одржавање УХ компоненти и система. Учинак и трошкови дизалица;

– Учинак и трошкови превоза – 3 часа;

– Учинак и трошкови – 3 часа.

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, користити доступну опрему. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл

Наставу у блоку у другом разреду реализују наставник и помоћни наставник у природном окружењу, по могућству у школском расаднику или посетом сајму механизације, односно шумском расаднику за масовну механизовану производњу садница, где ће ученици видети механизацију која је предвиђена програмом. Наставу у блоку за трећи разред реализују наставник и помоћни наставник, на терену, са задатком демострације примене машина иалата у фази сече иизраде дрвних сортимената. Практична обука коришћења средстава заштите на раду Демонстрација рада са моторном тестером и алатима на сечи стабала и изради шумских сортимената на радилишту. Припрема тестере за рад (гориво, уља, оштрење ланца, постављање и затезање ланца). Демонстрација технике рада моторном тестером на сечи стабала. Демонстрација технике рада на кресање грана моторном тестером. Демонстрација технике трупљења стабала моторном тестером. Демонстрација и рад ученика на гуљењу коре ручним гуљачима. Демонстрација технике и рад на изради просторног цепаног дрвета секирама и клиновима. Рад са моторном тестером и алатима на прореди састојина и шумских култура. Рад на прореди са ручним алатима (секира, косир). Рад са моторном тестером на сечи танких стабала и изради сортимената. Настава у блоку се реализује у терминима које одређују временски услови и могућности школе,

Пројектне активности:У току школске године организовати један или два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту или један у оба полугодишта. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Препоручене пројектне активности за други разред. У првом полугодишту урадити пројектхи задатак „Припрема земљишта за сетву”, где ће свака група имати за задатак да за одеређену површину обради у грубом смислу ручним алатима или механизовано.У другом полугодишту урадити пројектни задатак„Допунска обрада земљишта за пролећну сетву и и засејати семе одређене врсте”, где ће свака група имати задатак да посматра, прати раст и развићеодређене четинарске/лишћарске врсте уз све мере неге и заштите.

Препоручене пројектне активности за трећи разред. Урадити пројектни задатак на тему „Сеча стабла и израда сортимената” где ће свака група имати задатак да испланира сечу одређеног стабла и у складу са димензијама стабла иположајем стабла користи потребан алат и механизацију у складу са задатком. Други пројектни задатак на тему „Транспорт дрвних сортимената” где ће свака група имати задатак да испланира потребну механизацију и калкулише потребно гориво и мазиво за тај посаои сл.)

Формирати одговарајући број пројектних задатака наспрам броја тимова, организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе, ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка и успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета. На крају првог и другог полугодишта потребно је да ученици презентују своје пројекте. Наставник, у сарадњи са ученицима, другим наставницима, локалном средином и партнерским компанијама може одабрати и друге теме за пројектне задатке, сличне по садржају и сложености.У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних техничких средстава за израду пројекта, дефинисати технолошки поступак израде и користити одговарајуће каталоге и приручнике. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад. Приказати и презентовати урађене пројекте одељењу или широј заједници. Коментарисати и анализирати представљене пројекте заједно са ученицима. Разговарати о тешкоћама на које су ученици наилазили током реализације пројекта и на које начине су их превазишли.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изаражавено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба битијасан, конкретан, прецизан и разумљив.), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Назив предмета: Подизање и неговање шума

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рад

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Оспособљавање ученика за самостално организовање и вођење послова на природном обнавњу и подизању шума;

– Повећање ефикасноти у сакупљању, чувању и коришћењу шумског семена;

– Развијање уредности,тачности,ефикасности и одговорности приликом пошумљавања терена;

– Повећање ефикасности током извођења припремних радова на пошумљавању нових површина;

– Развијање основних знања о начинима и технологијама обнављања шумских састојина;

– Оспособљавање ученика за планирање, организвање и извођење послова на неговању шума у свим развојним фазама од подмлатка до зреле састојине;

– Оспособљавање ученика за избор стабала за сечу;

– Повећање ефикасности употребе различитих врста двећа за пошумљавање;

– Оспособљавање ученика за учешће у планирању, организовању и подели послова по радном налогу на мелиорацијама деградираних шума, шумских станишта и бујичних подручја;

– Оспособљавање ученика за организовање послова у складу са радним налогом на биолошким радовима код заштите земљишта од ерозије;

– Унапређивање знања у области подизања шумских култура и плантажа четинара и лишћара;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама или специјализованој учионици – кабинету, часови вежби у учионици коришћењем видео-бим презентације и других помоћних средстава а настава у блоку на одређеним шумским теренима и објектима јавних шумских предузећа.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и наставе у блоку. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета биологија, педологија са геологијом, шумска екоклиматологија, шумска вегетација, механизација у шумарству, заштита шума. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Садржаји програма се остварују у облику теоријске наставе – предавања, вежби и наставе у блоку. Теоријски део програма треба да се остварује уз коришћење одговарајућих слика, графикона, филмова, ПП-презентација, и сл. С обзиром на обимност наставне материје дозвољено је наставнику да изврши издвајање важнијих и мање важних врста дрвећа према заступљености врста на одређеном локалитету.

Теоријска настава: Подизање и неговање, природа шуме, утицај основних еколошких фактора на шуму и утицај шуме на еколошке факторе: климатски чиниоци и шума, услови земљишта и шума, орографски чиниоци и шума, биотички чиниоци и шума. Биоеколошке особине основних врста дрвећа, живот и развој дрвећа у шуми. Састојина са аспекта гајења шума и елементи за дефинисање и издвајање састојине. Природно обнављање шума, услови за успешно обнављање шума, основни методи природног обнављања шума (чиста, оплодна и пребирна сеча), комбиновани методи природног обнављања шума, помоћне мере при природном обнављању шума. Фазе развоја састојине, основни методи неге шума – циљ неге, класификација мера неге, прореде као мере неге шума, класификација стабала у састојини при извођењу прореда, основни методи и начини извођења прореда, рационализција сеча као мера неге; чишћење стабала од грана као мера неге. Природно обнављање и нега чистих и мешовитих шума наших најважнијих врста дрвећа – основе природног обнављања и неговања, дознака стабала за сечу, израда плана гајења шума. Прилагођавање узгојних мера затеченом стању шума, и адаптивност у складу са актуелним климатским променама.

Вежбе:

– Врши се обрада еколошких фактора, као одлучујућих чинилаца, у циљу избора одговарајућих метода природног обнављања и неговања одређених типова шума, доводе се у везу биолошко-еколошке карактеристике главних врста шумског дрвећа са процесом природног обнављања и неговања чистих и мешовитих састојина и шума наших најважнијих врста дрвећа. На конкретним примерима симулира се извођење узгојних мера;

Услови средине у шуми:

– климатски чиниоци и шума (вежбе) – 3 часа;

– услови земљишта и шума (вежбе) – 4 часа;

– орографски чиниоци и шума (вежбе) – 2 часа;

– биотички чиниоци и шума (вежбе) – 2 часа;

Живот и развој шумске састојине:

– размножавање шумског дрвећа и клијање семена шумског дрвећа: размножавање шумског дрвећа генеративним путем, размножавање шумског дрвећа вегетативним путем (вежбе) – 2 часа;

– периоде живота састојине (вежбе) – 2 часа;

– дефиниција и појам састојине (вежбе) – 3 часа;

– састојина – опште карактеристике (вежбе) – 3 часа;

Природно обнављање шумских састојина:

– природно обнављање шумских састојина (вежбе) – 2 часа;

– врсте сече (вежбе) – 2 часа;

– чиста сеча и њене варијанте (вежбе) – 1 час;

– оплодна сеча и њене варијанте (вежбе) – 1 час;

– пребирна сеча и њене варијанте (вежбе) – 1 час;

– пребирна сеча и њене варијанте (вежбе) – 1 час

– комбиноване методе-групимично оплодне сече (вежбе) – 1 час;

– обнављање чистих и мешовитих шума (вежбе) – 1 час;

Неговање природно обновљених шума:

– Основни појмови и циљ неге шума (вежбе) – 2 часа;

– Класификација мера нега шума (вежбе) – 2 часа;

Вештачко подизање шума – пошумљавање:

– Шумске преткултуре, шумске културе, шумске интензивне културе и плантаже – 3 часа;

– Избор врста дрвећа за пошумљавање,састав и типови култура (вежбе) – 2 часа;

– Избор између природног и вештачког подизања шума (вежбе) – 2 часа;

– Избор врста дрвећа за пошумљавање,састав и типови култура (вежбе) – 2 часа;

– Обрада земљишта – општи појмови (вежбе) – 2 часа

– Дубина обраде, време обраде и ђубрење земљишта за пошумљавање (вежбе) – 2 часа;

– Типови садног материјала – основне карактеристике (вежбе) – 2 часа;

– Начини сетве и садње при пошумљавању (вежбе) – 2 часа;

Шумске плантаже:

– Шумске плантаже топола (вежбе) – 8 часова;

– Шумске плантаже врба (вежбе) – 2 часа;

Мелиорација деградираних шума пошумљавањем:

– мере за превођење деградираних шума у виши узгојни облик – 1 час;

– конверзија, реконструкција, супституција и делимична реконструкција (вежбе) – 1 час;

– Избор врста дрвећа и начина пошумљавања за биолошку мелиорацију (вежбе) – 1 час;

Пошумљавање у бујичним подручјима:

– Избор врста дрвећа и начина пошумљавања за биолошку мелиорацију (вежбе) – 2 часа;

Настава у блоку се реализује у оквиру реализације практичне обуке на терену једнодневнном (6 часова; 4 дана) радном посетом – изводи се на одређеним шумским теренима и објектима јавних шумских предузећа. Ова настава треба да омогући ученицима, да стечена теоријска и практична знања конкретно примене у пракси, на објектима, где се изводе припремни радови на пошумљавању нових површина(копање јама за садњу садница), нега нових шума подигнутих пошумљавањем(окопавање,заливање,кресање грана), подизање и гајење шумских интензивних култура и плантажа четинара и лишћара.(пошумљавање-садња садница)

Пројектне активности: У току школске године организовати један или два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту или један у оба полугодишта. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Препоручене пројектне активности за трећи разред.

Урадити пројектни задатак на тему „Услови животне средине и шума” где ће свака група имати задатак да испита утицај одређене групе фактора(климатски,орографски,антропогени и услове земљишта…) на живот шуме. Приликом израде задатке свака група ученика користи одређене инструменте за мерење као потребан алат за израду задатка.

Други пројектни задатак на тему „Живот и развој дрвећа у шуми” где ће свака група имати задатак да испита и одреди животну фазу (стадијум) дате шуме.

Препорука за реализацију: теренска настава-вежбе или слајдови различитих фаза у животу шуме (видео-бим)

Препоручене пројектне активности за четври разред. У првом полугодишту урадити пројектхи задатак „Припрема одређене површине земљишта за сетву или садњу”, где ће свака група имати за задатак да за одеређену површину обради у грубом смислу ручним алатима (Школски расадник).

У другом радном задатку урадити пројектни задатак „Вештачко подизање шума – пошумљавање”, где ће свака група имати задатак да засади (засеје) унапред припремљену површину са/лишћарским или четинарским садницама. Након извршеног радног задатка групе ученика примењују мере неге и заштите на тој површини (окопавање, заливање, кресање грана, формирање круне, вађење и паковање садног материјала).

Формирати одговарајући број пројектних задатака наспрам броја тимова, организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе, ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка и успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета. На крају првог и другог полугодишта потребно је да ученици презентују своје пројекте. Наставник, у сарадњи са ученицима, другим наставницима, локалном средином и партнерским компанијама може одабрати и друге теме за пројектне задатке, сличне по садржају и сложености.У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних техничких средстава за израду пројекта, дефинисати технолошки поступак израде и користити одговарајуће каталоге и приручнике. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад. Приказати и презентовати урађене пројекте одељењу или широј заједници. Коментарисати и анализирати представљене пројекте заједно са ученицима. Разговарати о тешкоћама на које су ученици наилазили током реализације пројекта и на које начине су их превазишли.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изаражавено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби ( активности на пословима у школском расаднику и сл.) и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Назив предмета: Ловство

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање знања о представницима ловне фауне у нашим ловиштима;

– Унапређивање знања неопходних за идентификацију представника ловне фауне наших ловишта;

– Оспособљавање ученика за прикупљање података за заштиту,производњу, гајење и коришћење дивљачи у ловишту;

– Развијање основних знања о ловачком оружју;

– Оспособљавање ученика за планирање и организовање послова на подизању и одржавању ловних објеката у ловишту;

– Усвајање стручних знања из области ловне кинологије;

– Унапређивање знања у области примене прописаних мера против починилаца незаконских радњи у шуми и ловишту;

– Оспособљавање ученика за рад на пословима евиденције и вођења прописане документације у шумарству и ловству;

– Оспособљавање ученика за примену поступка који се предузимају против починиоца незаконитих радњи у ловишту (бесправно одстрељене дивљачи, хватања живе дивљачи и др.).

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: други

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријску наставу и вежбе треба изводити у специјализованој учионици – кабинету. Настава у блоку се реализује у некој од радних организација које се баве ловством.

Подела одељења на групе: Приликом остваривања садржаја програма из предмета Ловство на часовима вежби и наставе у блоку одељење се дели на групе.

Садржаји програма се остварују у облику теоријске наставе – предавања, вежби и наставе у блоку. Теоријски део програма треба да се остварује уз коришћење одговарајућих слика, графикона, филмова, ПП-презентација, препарираних врста дивљачи и сл. С обзиром на обимност наставне материје дозвољено је наставнику да изврши издвајање важнијих и мање важних врста дивљачи према заступљености врста на одређеном локалитету.

Препоруке за планирање наставе:

Настава из планом предвиђеног предмета реализује се кроз теоријска предавања (Т) за цело одељење,по групама кроз вежбе (В) и наставу у блоку.(Б)

Теоријска настава

Појам, опште карактеристике, историјат и развој ловства; Законска, ловна и научна подела (систематика) ловне фауне; Ловно право и законодавство; Еколошки фактори и њихов утицај на ловну фауну; Структурни елементи и динамика популације; Биологија и екологија ловне фауне (обични јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, дивља свиња, вук, лисица, медвед, куне и ласице, зец, фазан, јаребица, препрелица, тетреби, голубови, врапчарке, шљукарице, гушчарице и птице грабљивице); Врсте и значај ловачких трофеја; Ловачко оружје и муниција; Појам, сврха и начини гајења дивљачи (отворена и ограђена ловишта, фазанерије, фарме); Планирање и организација газдовања ловиштима; Утврђивање бонитета и капацитета ловишта; Штете од дивљачи и на дивљачи; Начини лова дивљачи и њихово организовање; Заштита ловне фауне од негативног дејства абиотичких и биотичких фактора.

Вежбе:

Екологија и зоологија дивљих животиња наших ловишта

Упознавање морфолошко-анатомских карактеристика, начина живота и трагова дивљачи; Анализа одредаба Закона о ловству Србије и пратећих прописа; Методе утврђивања бројности популације; Одређивање пола и старости важнијих врста дивљачи; Начини исхране дивљачи; Селекција дивљачи (узгојни и санитарни одстрел); Ловна кинологија; Приказ и карактеристике ловачких паса; Приказ и карактеристике ловних објеката; Приказ и анализа ловне основе и годишњег плана газдовања ловиштем; Мере и средства за спречавање и отклањање штета од дивљачи; Превентивне мере заштите дивљачи од болести.

– вежбе (15 часова);

– Увод у екологију и зоологију дивљих животиња (вежбе) – 1 час;

– Опис и карактеристике длакаве дивљачи (вежбе) – 8 часова;

– Опис и карактеристике пернате дивљачи (вежбе) – 3 часа;

– Систематика дивљачи (вежбе) – 3 часа;

Газдовање ловном фауном

– вежбе (10 часова);

– Популација дивљачи и њене карактеристике (вежбе) – 2 часа;

– Начини гајења дивљачи (вежбе) – 4 часа;

– Природна и ловоузгајивачка (вештачка) селекција дивљачи (вежбе) – 2 часа;

– Исхрана дивљачи (вежбе) – 2 часа;

Уређење ловишта

– вежбе (6 часова)

– Врсте, опис, локација, изградња, одржавање, коришћење и евиденција ловних објеката у ловишту;

Ловачко оружије и муниција, ловна кинологија

– вежбе (4 часа)

– Ловачка опрема и прибор (вежбе) – 2 часа;

– Ппорекло и расе ловних паса (вежбе) – 2 часа;

Упутство за реализацију наставе у блоку:

Приликом остваривања садржаја програма из предмета Ловство на часовима наставе у блоку одељење се дели на групе. Настава у блоку ће се извести са читавим одељењем у времену једног радног дана у некој од радних организација које се баве ловством. На терену упознати врсте дивљачи, начине узгоја, објекте у ловишту, начине исхране дивљачи, утврђивање бројност дивљачи у ловишту и сл.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изаражавено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив.), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби (детерминација, препознавање и сл.) и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Назив предмета: Коришћење шума

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о стаблу (делови, димензије, изглед, спољашње особине,модификација стабла);

– Развијање знања о хемијским и техничким својставима дрвета;

– Развијање знања о грешкама дрвета и њиховом утицају на квалитет дрвета;

– Оспособљавање ученика за примену норматива и стандарда за дрвну масу;

– Оспособљавање ученика за примену правила у примопредаје шумских сортимената, успостављању шумског реда, контролу сечишта,

– Оспособљавање ученика за тумачење техничко-технолошке документације;

– Развијање знања о споредним шумским производима и могућностима за коришћење;

– Оспособљавање ученика за савесно, одговорно, уредно и безбедно обављање поверених послова;

– Оспособљавање ученика за рад на организацији сече стабала, изради шумских сортимената, отпреми, као и коришћењу осталих производа и потенцијала у шумским подручјима;

– Препоручи мере безбедности и заштиту на раду;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама или кабинету или економији школе, вежбе у кабинету или економији школе, а настава у блоку у природном окружењу, на терену.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и блок наставе. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе: При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета шумска вегетација, механизација у шумарству, заштита шума, дендрометрија. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из дендроогије, математике, привлачења и транспорта дрвета,ситематике биљака, морфологије и анатомије органа биљака.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о користима од шума, и разноврсности производа шумарства и да их оспособи професионално за непосредан рад на на организацији сече стабала, изради шумских сортимената, отпреми, као и коришћењу осталих производа и потенцијала у шумским подручјима. Програм треба да развије трајно интересовање ученика за познавање осталих шумских производа и њихов економски и привредни значај за шумску и националну привреду у целини;, која су им неопходна за укључивање у процесу рада као и за праћење наставе из стручних предмета. На првим часовима дискутујете са ученицима, колико су они упознати са користима од шума, шумским сортиментима, недрвним производима, сечи стабала и опасностима приликом обарања стабала, опреми и сл.

Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију).

У оквиру првог модула и препорученог садржаја Припремни радови обрадити: Обележавање објеката. Процена дрвне масе. Подела шуме на радничке парцеле. Избор и набавка оруђа за сечу и израду. Радна снага. Организација рада на сечи и изради шумских сортимената. Изградња барака, радионица и других објеката. Изградња транспортних направа. Стабло – обрадити Делови стабла. Корен. Жилиште. Дебло. Крошња. Димензије стабла. Висина. Дебљина(пречник). Запремина.

Спољашње особине дебла – Чистота дебла. Правост дебла. Једрина или пунодрвност дебла.; Сеча стабала – Припрема радног места.Одређивање смера пада стабла. Чишћење места будућег реза.Сасецање бочних задебљања. Подсецање стабла. Дефинитивно пререзивање. Обарање закачених стабала.

Обрада стабла – Кресање грана и гуљење коре. Размеравање. Рационална обрада стабала. Пререзивање дебла – техника пререзивања. Рационално искоришћавање дрвета при сечи и изради сортимената – кројење дебла.

У одвиру другог модула препорука је да се садржаји обраде на следећи начин:

Хемијска својства дрвета – Једињења која улазе у састав зидова ћелија: целулоза, хемицелулоза и лигнин. Споредни састојци: шећери, скроб, боје, танин и смоле. Вода у дрвету. Пепео;

Естетска својства дрвета (Боја дрвета, Мирис дрвета. Сјај дрвета. Финоћа дрвета. Текстура дрвета);

Основна физичка својства дрвета. (Порозност дрвета. Влага дрвета. Исушивање дрвета. Хигроскопност дрвета. Појивост дрвета. Појивост дрвета под притиском. Запреминска маса дрвета. Запреминска маса напојеног дрвета. Запреминска маса сировог дрвета. Запреминска маса провелог дрвета. Запреминска маса просушеног дрвета. Променљивост димензија – утезање и бубрење. Проводност топлоте. Проводност звука. Резонанција дрвета. Апсорпција дрвета. Изолација дрвета. Проводност електрицитета. Проводност светлости.);

Механичка својства дрвета. (Тврдоћа дрвета. Чврстоћа дрвета. Отпорност на хабање. Цепљивост дрвета. Еластичност дрвета.Жилавост дрвета);

Физичко хемијска својства дрвета. (Трајност дрвета. Снага огревања);

Грешке дрвета. Грешке грађе дрвета. (Неправилност попречног пресека. Неправилност линије годова. Неправилност тока влаканаца. Двоструко или вишеструко срце. Усуканост или упреденост дрвета. Чворови или кврге. Смолне кесице);

Грешке настале физичким деловањем. (Паљивост. Окружљивост. Распуклине као последица исушивања дрвета. Мразопуцине. Витлавост или витоперење. Запалење коре. Повреде од града, грома, приземног пожара. Остале механичке повреде);

Грешке боје дрвета. (Сржне мрље. Двострука бељика. Лажна срчевина. Прозуклост или пиравост. Плаветнило дрвета. Смеђење дрвета. Зелењење дрвета);

У оквиру трећег модула препоруке за обраду садржаја:

Разврставање дрвета по СРПС-у (Дебљински разреди и подразреди. Обло техничко дрво – мерење);

Обла грађа – Јарболи и катарке. Стубови за скеле или ландене. Стубови за водове. Пилоти или шипови. Рудничко дрво. Тунелско дрво. Бродарска грађа. Обла грађа, коларска грађа.

Ситно техничко дрво – Штапови и ручке. Виноградарско коље. Коље за воћке. Стубови и мотке за хмељ и дуван. Думенови. Обручеви. Држала. Штапови и пруће за плетарство. Техничке облице;

Остало техничко дрво – Дрво за израду дрвне вуне – талашике. Коларско дрво. Дрво за израду дуга, четинарских производа и држала. Резонантно дрво;

Тесано техничко дрво – ехника тесања. Кројење. Стабилизовање. Засецање. Тесање у ужем смислу. Начини тесања. Разврставање тесаног техничког дрвета. Тесана грађа четинари (греде и гредице). Железнички прагови;

Цепано техничко дрво – Разврставање цепаног техничког дрвета. Дужица. Храстова дужица. Букова дужица. Чамова дужица;

Дрво за хемијско искоришћавање – Дрво за целулозу и дрвењачу. Целулозно дрво четинара. Буково целулозно дрво. Целулозно дрво меких лишћара. Танинско дрво. Дрво за суву дестилацију. Дрво за екстракцију смоле;

Примопредаја шумских сортимената – Евиденција током примања сечишта и израђених сортимената. Пријемна књига техничког дрвета. Пријемна књига просторног дрвета. Пријемна књига просторног дрвета. Књига остварених радних дана. Обрачунски лист. Материјална књига. Остала евиденција. Отпремница. Записник. Дозначница. Књига дознаке;

Препоручени садржај модула остали шумски производи: Важније врсте лековитог биља (зова, слез, глог, дивизма, камилица, боквица, велебиље, матичњак, нана, медвеђи лук, хајдучка трава, подбел, пустикара, мајкина душица, кантарион, линцура гороцвет, раставић); Важније врсте отровних и јестивих гљива (отровне – пупавке, мухаре, бљувара, лудара, оловаста рудолиска, заводница и др.; јестиве – вргањи, лисичара, јајчара, шампињон, сунчаница, смрчак, тартуфи, смрчак и др.); Шумски плодови са земље важнијих врста биљака (јагода, купина, малина, рибизла, шипурак, боровница и друге врсте шумског воћа);

Препоручени број часова вежби:

– Коришћење шума – 1 час;

– Припремни радови – 3 часа:

– Препознавање делова модификације и типова стабала. Израчунавање правости и пунодрвности дебла – 3 часа;

– Сеча стабала – операције – 3 часа;

– Обрада стабла – 3 часа;

– Успостава шумског реда – 2 часа;

– Хемијска својства дрвета – 1 час;

– Техничка својства дрвета – 7 часова;

– Грешке дрвета – 7 часова;

– Разврставање дрвета по СРПС-у – 1 час;

– Трупци лишћара и четинара – 3 часа;

– Обла грађа – 3 часа;

– Ситно техничко дрво – 2 часа;

– Остало техничко дрво – 1 час;

– Тесано техничко дрво – 2 часа;

– Цепано техничко дрво – 1 час;

– Дрво за хемијско искоришћавање– 3 часа;

– Дрво за огрев – 1 час;

– Дрвени угаљ – 1 час;

– Примопредаја шумских сортимената – 2 часа;

– Остали шумски производи .Шумски производи са стабла – 2 часа;

– Производи са земље – лековито и јестиво биље, гљиве – 15 часова;

– Шумски плодови са земље – важније врсте као шумско воће– 2 часа;

– Шумска паша и пашарење. Производи из земље – 1 час;

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Уколико је могуће за изабране вежбе урадити и одговарајућу симулацију на рачунару ради поређења резултата. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл.

Блок наставу реализују наставник и помоћни наставник, на сечишту, поштујући мере безбедности и заштите на раду, где ће ученици моћи да виде реализацију припремних радова, припрему радног места, сечу стабала (операције при обарању), обраду стабала, кројење и израда сортимената, технике пререзивања, одређивање и мерење сортиментне структуре и примопредаја сортимената и правилно вођење пратеће документације.

Пројектне активности: У току школске године организовати два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту или један у оба полугодишта. Приликом реализације пројектних задатака, ученици се организују у групе. Величина групе зависи од задатка која се обрађује, односно од организације рада. У реализацији конкретних практичних задатака погодне су групе од три до пет ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради. Пројектне задатке приказати и презентују одељењу, стручном већу или широј јавности.

Препоручене пројектне активности. У првом полугодишту урадити пројектхи задатак „Шумски сортименти”, где ће свака група имати за задатак да на шумском стоваришту или предузећуза прераду дрвета посете и прикупе информације о свим шумским сортиментима на тим местиама, начину обележавања, врстама дрвећа од којих су израђени сортименти, машине и алати који се користе за прераду, количинама, начину прераде ,полупроизводима и производима које добијају од њих и друге информације које наставник дефинише. У другом полугодишту урадити пројектни задатак „Споредни шумски производи”, где ће свака група имати задатак да посети погон за прераду шумског воћа или печурака-хладњачу и прикупи информације о поступку откупа шумских производа, складишења, чишћења ,преради, конзервирање истих и друге информације, или посети погон за производњу гљива (шампињон, буковача...) и прикупи инфомације о свим фазама производње од набавке супстрата и мицелије до паковања и пласмана робе на тржиште.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изаражавено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив.), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби (детерминација, препознавање и сл.) и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Назив предмета: Дендрометрија

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са мерним инструментима потребним за одређивање запремине стабала и састојине;

– Оспособљавање ученика за коришћење појединих инструмената за потребна мерења у шумарству;

– Упознавање технике извођења радова и метода за одређивање запремине сортимената, стабала и састојине;

– Развијање тачности, ефикасности, систематичности и одговорности према раду;

– Усвајање стручних знања из дендрометрије за потребе шумско-узгојних радова;

– Развијање способности код ученика за извођење мерења у састојини и обраду резултата мерења.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМ

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама (кабинету), вежбе у кабинету или школском окружењу, а настава у блоку у природном окружењу, на терену.

Подела одељења на групе: Теоријска настава се изводи са читавим одељењем а вежбе у групама. Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и блок наставе. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе:

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања.

При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Основу за успешно изучавање наставне материје из ове области представљају стечена знања из предмета Шумска вегетација, Педологија са геологијом, Шумска екоклиматологија, Геодезија у шумарству, Математика. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних и опште образовних предмета. Све наведене дисциплине које су у корелацији са овим предметом изучавају се у Ⅰ и Ⅱ разреду тако да се овај предмет може успешно реализовати у Ⅲ разреду. Садржаји дендрометрије служе и омогућавају ученицима лакше укључивање у праксу као и праћење других стручних предмета (Планирање газдовања шумама, Коришћење шума).

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Наставни програм обухвата материју која је неопходна да ученици стекну основна знања која ће им омогућити да успешно учествују у раду на прикупљању података и узорака ради одређивања пречника, висине, запремине, старости и прираста појединачних стабала и састојине.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Наставник планира иницијално процењивање, кроз теоријски тест који треба да обухвати области из геометрије, тригонометрије, геодезије, анатомије дрвета. Оперативним планирањем треба предвидети и број часова за реализацију појединих вежби које су предвиђене програмом.

Препорука за реализацију часова вежби:

1. Инструменти за мерење пречника, дужине и висине стабала (4)

2. Одређивање запремине оборених стабала по простим и сложеним формулама (4)

3. Одређивање запремине трупаца и резаног дрвета (4)

4. Претварање просторне мере огревног дрвета у запреминске (1)

5. Одређивање пречника стабла на већим висинама (1)

6. Одређивање запремине дубећих стабала (4)

7. Дебљински, висински и запремински прираст (3)

8. Коришћење висинске криве за очитавање висине (2)

9. Одређивање запремине састојине по разним методама (примерне пруге, кругови..) (6)

10. Одређивање дебљинског, висинског и запреминског прираста састоине (6)

Садржаји програма дендрометрије су подељени у три модула. Први модул обухвата уводне теме у предмет које се односе на инструменте који се користе приликом премера стабала, различите методе за одређивање запремине стабала. На првим часовима, неопходно је садржаје употпунити примерима и ситуацијама из свакодневног живота јер се ученици први пут срећу са темама из области дендрометрије. Други модул се односи на одређивање запремине стабла и његових делова а трећи модул се односи на одређивање запремине, прираста и старости састојине.

Вежбе треба што више реализовати практичним радом на премеру у шумским засадима у близини школе, као и на школском полигону који треба да буде снабдевен шумским сортиментима (трупци, резана грађа и сл.). Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. У случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити одговарајућу симулацију на рачунару.. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета); тимски рад; презентацију својих радова и групних пројеката.

Настава у блоку треба да се организује у одговарајућој шуми. У зависности од приступачне опреме и доступних инструмената, ученици треба самостално да обаве потребна мерења на појединачним стаблима и примерним површинама (пречник, висина, прираст…) и да прикупљене податке обраде у школи. Вредновати технику рада ученика са различитим инструментима, прецизност мерења као и тачност прикупљених и обрађених података (одређивање запремине, прираста, коришћење таблица).

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Ученици у реалним радним околностима (на терену) користе различите инструменте (доступне пречнице, висиномере, сврдла) ради прикупљања потребних података на појединачним стаблима (обореним и дубећим). Након тога ученици се обучавају за различите методе мерења састојине (представници, примерне површине) како би прикупили неопходне податке за одређивање запремине састојине, прираста и старости.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици користити или продубљивати и стечена знања.На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења пројектног рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Посебно вредновати када ученик примењује стечена знања у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, роковима и критеријумима за оцењивање.

Током реализације тема урадити више тестова знања. На основу броја часова предвиђених за тему предвидети одговарајући број тестова знања. Тестови знања треба да обухвате теоријска питања, да демонстрирају познавање пређеног градива.

Оцењивање вежби у стручном образовању, остварује се и проценом практичног знања, вештина и компетенција ученика у процесу израде практичног задатка, самосталности у изради практичног задатка, употребе стручне терминологије, примене мера безбедности и здравља на раду према себи, другима и околини. Усменим и писменим испитивањем проверава се познавање и разумевање поступка извођења захтеване радње а посматрањем процеса израде радног задатка уз помоћ различитих инструмената/протокола за посматрања, оцењује се тачност/исправност, брзина и прецизност извођења радње.

Назив предмета: Планирање газдовања шумама

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2.ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање теоријских знања о газдовању шумама и планирању газдовања шумама;

– Развијање знања о функцијама шуме;

– Развијање знања о структурним елементима састојине;

– Упознавање ученика са елементима времена и простора као основама планирања;

– Упознавање ученика са методама одређивања прираста;

– Упознавање ученика са планирањен газдовања појединих шумских екосистема;

– Упознавање ученика са законским и подзаконским актима везаним за шумарство;

– Оспособљавање ученика за прикупљање теренских података за израду планских докумената газдовања шумама;

– Оспособљавање ученика за прикупљање и евидентирање теренских података са одабране површине неопходних за израду планских докумената;

– Оспособљавање ученика за тумачење техничко-технолошке документације у шумарству и ловству;

– Оспособљавање ученика за организовање теренских радова предвиђених извођачким пројектима газдовања шумама;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава и вежбе се реализује у учионицама или кабинету, а настава у блоку у природном окружењу,на терену.

Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и блок наставе. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе : При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета подизање и нега шума, коришћења шума, шумске вегетације, дендрометрија, и др.. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних предмета.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Наставник планира иницијално процењивање. Препоручује се да иницијално процењивање укључује процену знања и вештина из подизање и неговање шума (живот и развој састојина), дендрометрије (мерење и инструменти за мерење), геодезија у шумарству (топографија са основама ГИС-а).

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Садржаји овог предмета треба значајно да прошире знања ученика о станишту и састојинама, шумском фонду, функцијама шуме, елементима битним за планирање (време, простор...), и да оспособе ученике за вођење техничко-оперативних послова и задатака из савременог планирања газдовања шумским подручјима и практична знања за прикупљање и обраду података за израду појединих планова газдовања шумама .

Користити савремена наставна средства за презентовање садржаја. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством и садржајима других предмета, тимски рад, самопроцену, презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију).

Препоручени садржај и број часова вежби.

– Функција шума – 1 час;

– Састојина са гледишта планирања, елементи структуре састојине – 8 часа;

– Станиште и утицај станишта на структуру састојина – 2 часа;

– Бонитирање станишта и састојина – 2 часа;

– Прираст и развој састојина – 2 часа;

– Време као основ планирања – одређивање елемената времена – 3 часа;

– Простор као основ планирања и приказивање на карти – 2 часа;

– Трајност и обезбеђивање трајности – 1 час;

– Шумски приноси код изданачких, једнодобних, пребирних, шумама посебне намене, неједноличних шума – 5 часова;

– Планирање газдовања појединим шумским екосистемима – газдински типови – 16 часова;

– Посебни задаци планирања газдовања (планирање газдовања шумама посебне намене) – 5 часова;

– Методика практичних радова при планирању газдовања шумама (израде планова у шумарству у складу са законом, правилницима, упутствима и сл; начини прикупљање података за изаду планова у шумарству; евиденцију и прописану документацију – 15 часова.

Наставник је у обавези да прати све промене које дешавају на пољу планирања газдовања шумама (промена закона и правилника и других правних аката, промене у методици практичних радова и сл.) и исте евидентирати у плановима и реализује на часовима.

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију. Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: шта се посматра, на који начин, шта је битно и важно и сл.

Блок наставу за реализују наставник и помоћни наставник, у природном окружењу, на терену, где ученици треба да упознају одговарајућу поделу простора (газдинска једица, одељење, одсек) и у конкретној састојини треба извршити прикупљање података, уз одговарајућу опрему, за израду одговарајућих планова и обрадити податке.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изаражавено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби (детерминација, препознавање и сл.) и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Назив предмета: Шумске саобраћајнице

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање знања о грађевинским материјалима и начинима њихове употребе;

– Оспособљавање ученика за препознавање и примену различитих грађевинских материјала;

– Уппознавње ученика са шумским путевима и њиховом значају за шумарство;

– Развијање знања о појму и значају отворености шума;

– Развијање знања о подели и категоризацији путева; о елементима пута, попречном и уздужном профилу пута;

– Упознавање ученика са начинима пројектовања путева;

– Оспособљавање ученика за читање и примену пројектне документације;

– Развијање знања о начину израде и садржају пројекта пута и начинима израде шумских путева;

– Развијање вештина организације грађења и вођења евиденције;

– Упознавање ученика са узроцима и последицама деформација на шумским путевима;

– Упознавање ученика са правилним одржавањем шумских путева;

– Упознавање ученика са основама пројектовања и примене мостова и жичара у шумарству;

– Упознавање ученика са основним противерозионим објектима и њиховом применом;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: Наставе се реализује кроз часове теорије и вежбе у школи, наставе у блоку. У дуалном моделу образовања,вежбе и настава у блоку се реализује као учење кроз рад.

Подела на групе: одељење се дели на две групе за реализацију часова вежби и блок наставе.

Место реализације: кабинет за шумске комуникације, теренска настава.

Препоруке за планирање наставе:

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Препоруке за остваривање наставе:

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Наставу реализовати коришћењем различитих облика и метода рада које треба прилагодити одговарајућим садржајима часова теорије, вежби и блок наставе (у зависности од расположивих наставних средстава и опреме).

На часовима теорије и вежби за модул Основи грађевинарства и грађевински материјали користити, кад год је могуће, визуелна наставна средства (видео пројекције, филмове, фотографије и сл.), збирку стена, прибор и инструменте за детерминацију физичких и хемијских особина стена, конкретне физичке примере одређених грађевинских материјала.

У оквиру модула Шумски путеви и елементи пута такође користити визуелна наставна средства, по потреби искористити прилику да се на конкретним примерима на терену покажу и објасне елементи пута (могу да послуже и јавни путеви у околини школе).

У оквиру модула Пројектовање и израда путева потребно је припремити одговарајуће карте, скице, ситуације и инструментаријум. Организовати наставу тако да се обезбеди ученицима довољно времена и простора за одређене радне операције при пројектовању. Користити адекватан простор са прилагођеним клупама. И за овај модул се препоручује коришћење визуелних наставних средстава кад год је то могуће, у зависности од садржаја часова. Део наставе који предвиђа употребу инструмената реализовати на терену.

У модулу Мостови, жичаре и противерозиони објекти поред визуелних и других наставних средстава, користити макете ојеката.

Блок наставу у оквиру модула Шумски путеви и елементи пута реализовати на одговарајућем терену са одговарајућом мрежом путева, јасно видљивим елементима пута и израђеним шумским влакама.

Блок наставу везану за модул Пројектовање и израда путева реализовати у два дела – радови на терену и радови у бироу (кабинету). Прикупљање података и рад са инструментима реализовати на одговаралућем терену. Прикупљене податке обрадити у бироу. Ако је могуће, посетити активне радове на изградњи шумског пута.

При свим активностима на реализацији наставног процеса потребно је строго примењивати правила о заштити на раду.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исходa, као и напредовање у развијању компетенција обавља се формативним и сумативним оцењивањем, што је у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању.

При провери достигнутости исхода, потребно је да наставник осмишљава задатке према нивоима знања ученика и њиховим могућностима, а оперативне планове ради на месечном нивоу како би их лакше прилагођавао напредовању ученика.

Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, урађеног семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Модул основи грађевинарства и грађевински материјали.

Примери задатака за вежбе:

– одредити поједине особине стена;

– детерминисати различите врсте стена;

– одредити врсте грађевинских везива;

– препознати различите конструкционе елементе;

Модул шумски путеви и елементи пута.

Примери задатака за вежбе:

– разликовати шумске влаке и путеве;

– препознати различите елеменате пута и њихову намену;

– израчунати елементе кривина;

– нацртати уздужни и попречни профил пута;

– одредити категорију терена.

Модул пројектовање и израда путева.

Примери задатака за вежбе:

– одабрати варијанту трасе пута;

– нанети и исправити нулту линију;

– стационирати трасу и извршити контролу стационирања;

– објаснити и показати употребу инструмената;

– одредити површине усека и насипа.

Модул мостови, жичаре и противерозиони објекти.

Примери задатака за вежбе:

– одредити место за израду моста;

– одредити максималниу количину воде и ширину отвора моста по формулама;

– одредити тип жичаре;

– препознати противерозиони објекат и његову функцију.

Назив предмета: Заштита шума

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу, практичне облике наставе и учење кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са основним карактеристикама болести шумског дрвећа, биологије патогених организама, метода борбе против ових организама и заштите шума ради повећања производње квалитетног дрвета;

– Јачање свести о потреби заштите природе и човекове средине;

– Оспособљавање ученика за детерминацију најважнијих врста инсеката који нападају шумско дрвеће и за примену одговарајућих метода сузбијања напада;

– Оспособљавање ученика за вођења регистра шумских штета и организовања заштите шума;

– Унапређивање знања у области уочавања и препознавање симптома болести на шумском дрвећу;

– Оспособљавање ученика да предложи потребне мере заштите шумског дрвећа;

– Оспособљавање ученика за уочавање ерозионих процеса и оцењивање њиховог интензитета;

– Упознавање ученика са мерама заштите од бујичних токова и уређења бујичних токова;

– Јачање свести о неопходности заштите шума од пожара.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА:

Дидактичко-методичко упутство намењено је наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: Наставе се реализује кроз теорију и вежбе у школи, кроз наставу у блоку. У дуалном моделу образовања, у чатвртом разреду часови вежби и наставе у блоку се реализују као учење кроз рад.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама (кабинету), вежбе у кабинету или школском окружењу, а настава у блоку у природном окружењу, на терену.

Подела одељења на групе: Теоријска настава се изводи са читавим одељењем а вежбе у групама. Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.

Помоћни наставник: Потребно је ангажовати помоћног наставника за реализацију вежби и блок наставе. Часове вежби и наставе у блоку реализује предметни наставник, а помоћни наставник припрема средства и предмете рада и ученицима пружа помоћ у раду.

Препоруке за планирање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања.

При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Наставник се у раду ослања на знања која ученици стичу из предмета Биологија, Хемија, Шумска вегетација, Педологија са геологијом, Шумска екоклиматологија, Ловства. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних и опште образовних предмета. Све наведене дисциплине које су повезане са овим предметом изучавају се у Ⅰ и Ⅱ разреду тако да се овај предмет може успешно реализовати у Ⅲ и Ⅳ разреду.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Наставни програм обухвата материју која је неопходна да ученици стекну основна знања која ће им омогућити да успешно учествују у раду на прикупљању података и узорака ради правовременог откривања и давања дијагнозе за одговарајуће болести.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Систематику гљива потребно је разрадити на већем броју часова, апликацију хербицида и фунгицида, такође, треба разрадити на више часова и повезати са пређеним градивом из шумске механизације где су ученици обрадили (већ познају технику и технологију апликација пестицида) машине за заштиту шума. На часовима вежби посебно треба обрадити употребу пестицида и мере заштите у раду са пестицидима.

Наставни програм из шумске ентомологије (Заштита шума Ⅳ разред) заснива се на претходно стеченим знањима из предмета Биологија, Хемија, Шумска вегетација, Педологија са геологијом, Подизање и неговање шума, Коришћење шума а у непосредној је вези са шумском фитопатологијом (Заштита шума Ⅳ разред).

Као и у Ⅲ разреду, број часова намењен општем, специјалном и абиотичком делу дат је оријентационо. Због тога, треба садржаји овог предмета да омогуће ученицима да заокруже знања из облати заштите шума и успешно се укључе у послове из ове области, а истовремено и за наставак школовања на вишим степенима стручне спреме.

Пре почетка наставе треба извршити глобално планирање реализације наставе из шумске ентомологије (Заштита шума Ⅳ разред). Приликом израде глобалног – годишњег плана треба најпре расположиви фонд часова расподелити по деловима (општи, специјални и абиотички), а затим и на поједине теме. Приликом израде оперативног плана потребно је посебно обратити пажњу на начин остваривања појединих вежби према датом програму. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета); тимски рад; презентацију својих радова и групних пројеката.

Препоруке за реализацију часова вежби:

1. Врсте шумског корова (2);

2. Типови оштећења шума од различитих узрочника (3);

3. Сузбијање штетних шумских корова и глодара (2);

4. Врсте биљних болести (према узрочницима) (3);

5. Типови вироза и бактериоза (2);

6. Мере борбе против вироза, бактериоза и паразитних цветница (2);

7. Грађа гљива (3);

8. Дијагноза микоза (3);

9. Симптоми микоза (4);

10. Размножавање гљива (4);

11. Систематика гљива (2);

12. Мере сузбијања фитопатогених гљива (4);

13. Грађа инсеката (4);

14. Размножавање инсеката (3);

15. Развиће инсеката (3);

16. Подела штетних шумских инсеката (2);

17. Детерминација инсеката (5);

18. Мере сузбијања штетних шумских инсеката (3);

19. Врсте ерозије водом (2);

20. Еолска ерозија (2);

21. Класификација бујичних токова (1);

22. Штете на шуми од атмосферских утицаја (2);

23. Узроци настајања шумских пожара (2);

24. Мере гашења шумских пожара (2);

25. Санација пожаришта (1);

Настава у блоку треба да се организује у одговарајућој шуми. У зависности од услова на терену, ученици треба самостално, на основу стечених знања и вештина, да детерминишу различите врсте оштећења и повреда у шуми (од дивљачи, глодара, фитопатолошки и ентомолошки, абиотичких фактора, шумских пожара...) и да предложе адекватне мере заштите. Образложити значај превентивних мера заштите као и предложити адекватне директне мере заштите у конкретној ситуацији, са посебним нагласком на ефикасно примењивање мера безбедности и здравља на раду. При том ученици треба да воде одговарајућу евиденцију и документацију.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Ученици у реалним радним околностима (на терену) препознају различите врсте оштећења у шуми и предлажу потребне мере заштите. Посебну пажњу обратити при употреби хемијских средстава заштите, водећи рачуна о мерама безбедности и здравља на раду.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина. Наставник планира иницијално процењивање, кроз теоријски тест који треба да обухвати области: цитологија, хистологија, екологија, узрочници појаве болести биљака, паразитизам, фактори који утичу на раст биљака, утицај дивљачи на шуму, утицај станишта на стање шуме, фактори појаве пожара.

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изражeно је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив.), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика (савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, реализације вежби (детерминација, препознавање и сл.) и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или вежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације. При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Назив предмета: Угрожене и заштићене врсте

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1 Подразумева реализацију наставе кроз теоријску наставу и практичне облике наставе

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са биолошко-морфолошким карактеристикама угрожених и заштићених биљних врста;

– Оспособљавање ученика за правилно детерминисање угрожених и заштићених биљних врста;

– Унапређивање знања у области законских прописа и међународних конвенција везаних за заштиту природе;

– Подстицање ефикасности, систематичности и одговорности према раду код ученика;

– Усвајање стручних знања о биодиверзитету флоре Републике Србије за потребе заштите појединих врста;

– Развијање знања о угрожавајућим факторима флористичког диверзитета;

– Развијање способности код ученика за правилну класификацију степена угрожености различитих биљних врста.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима и другим лицима који прате и вреднују наставу у школама.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионицама или кабинету.

Подела одељења на групе: Теоријска настава се изводи са читавим одељењем.

Препоруке за планирање наставе: На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. При планирању наставног процеса наставник, на основу циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.

Основу за успешно изучавање наставне материје из ове области представљају стечена знања из предмета Шумска вегетација, Педологија са геологијом, Шумска екоклиматологија, Биологија, Географија. Због тога наставник мора да познаје садржаје ових предмета и да остварује сталну сарадњу са наставницима осталих стручних и опште образовних предмета. Све наведене дисциплине које су у корелацији са овим предметом изучавају се у Ⅰ и Ⅱ разреду тако да се овај предмет може успешно реализовати у Ⅳ разреду. Знања стечена у оквиру овог предмета служе као допуна знањима стеченим из Шумске вегетације, а послужиће за заштиту ретких и угрожених биљака у Србији.

Препоруке за остваривање наставе: На почетку сваког модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Наставни програм обухвата материју која је неопходна да ученици стекну основна знања о значају заштите угрожених биљака као и да успешно детерминишу најважније угрожене биљне врсте.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета); тимски рад; сакупљање узорака, презентацију својих радова и групних пројеката.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина (детерминација).

Формативно оцењивање као модел описног оцењивања подразумева редовно прикупљање података о постигнућима ученика (нпр. знања, вештине, ангажовање, самосталност, одговорност према раду...). Изражено је описом постигнућа ученика (оствареност циљева, исхода, компетенција; опис треба бити јасан, конкретан, прецизан и разумљив.), ангажовањем и напредком ученика (какве су радне навике ученика, на који начин учи, да ли се уочава напредак или назадовање у односу на претходни период, како комуницира са наставником, да ли сарађује у групним задацима и др.); и препоруком, у виду упутства, за даље напредовање ученика( савети ученику које области треба додатно да савлада, на који начин, које технике учења да примењује и сл.), а евидентира се у педагошкој документацији наставника. Формативно оцењивање треба да послужи и као превентива у појави неуспеха код ученика, зато треба ученицима редовно давати повратне информације како би имали прилику да правовремено реагују.

Сумативно оцењивање је бројчано вредновање постигнућа ученика на крају целине, модула или за класификациони период на основу формативног оцењивања, на основу усмене и писмене провере знања, контролних и домаћих задатака, детерминација, препознавање и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на часовима приликом детерминисања различитих врста заштићених биљака, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Наставник планира иницијално процењивање, кроз теоријски тест који треба да обухвати следеће области: морфологија биљака, екологија, педологија, шумска екоклиматологија, систематика.

Предузетништво

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, ставова;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Упознавање ученика са врстама предузетништва, начином отпочињања пословања и стартап екосистемом;

– Развијање вештина комуникације са окружењем и вештина за тимски рад;

– Подстицање коришћења разновирсних извора знања, критичког размишљања и оцене сопственог рада;

– Развијање личних и професионалних ставова и интереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ПРЕПОРУЧЕНО ТРАЈАЊЕ ТЕМА ПРЕДМЕТА

Разред: четврти

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дидактичко-методичко упутство је намењено наставницима како би се поједноставио и уједначио процес планирања и организације наставе у свим школама, али и стручним сарадницима, директору и другим лицима задуженим за праћење и вредновање рада школе.

Облици наставе: настава се реализује кроз вежбе.

Место реализације наставе: кабинет за предузетништво или опремљена учионица.

Подела одељења на групе: одељење се, приликом реализације вежби, дели на две групе (до 15 ученика).

Препоруке за планирање наставе

При планирању наставног процеса наставник, на основу циљева предмета и исхода, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по модулима/темама олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметно повезивање. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалне процене, степену опремљености школе, доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Дефинисани исходи у програму предмета су различитог нивоа. Исходи нижег нивоа захтевају од ученика да наведу чињенице, дефинишу појмове или репродукују чињенице и поступке. Сложенији исходи траже од ученика да користи стечено знање у новим и конкретним ситуацијама. Исходи највишег нивоа траже од ученика да примењују стечена знања и вештине у новим и непознатим ситуацијама, анализирају или евалуирају расположиве податке.

Приликом планирања наставник треба да изврши операционализацију исхода, да сложени исход, за чију је реализацију потребно више времена и активности, разложи на више мањих исхода. Наставу усмерити на остваривање исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазећи неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода.

Наставник, при изради оперативних планова, дефинише степен разраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. При томе, треба имати у виду да формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима што захтева веће учешће ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора и реалног живота.

Препоруке за остваривање наставе

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на крају учења треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима. Предузетништво је предмет који је лако повезати са осталим стручним предметима али и са животом и самим окружењем тако да наставник треба да проналази примере који су везани за занимања за које се ученици школују, о којима имају одређена предзнања или су им блиски у окружењу.

Препорука је да се настава реализује кроз различите пројектне задатке. Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успешан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошколцима који свакако имају неко искуство рада у тиму, неопходно је да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на једном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском начину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговорности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и победника. Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним активностима процењују колико им је времена потребно за рад и показују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Истраживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато наставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не одвија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека тема обрађује.

При реализацији тема подстицати ученике да користе што различитије изворе информација и да према њима имају критички однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачности. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који извори се могу сматрати поузданим и релевантним, а које податке треба узети са резервом и проверити. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе података као што су књиге, филмови и разговор са људима.

1. Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Уколико није могуће организовати посете, пожељно је усмерити ученике да погледају одређене документарне емисије или филмове о успешним предузетницима. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбоље примере за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и документације потребне за то.

Стартап екосистем, Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектног задатка. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни резултат пројекта може бити презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва, локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

2. Пословни план

Током остваривања ове теме, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе, уколико сами желе да истраже неко друго поље делатности. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности на пројекта треба да буде пословни план за конкретну пословну идеју.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати напредовање ученика и остваривање прописаних циљева и исхода и развој компетенција из стандарда квалификација.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици дају свој допринос, како прикупљају податке, како аргументују, процењују, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

На почетку остваривања програмо препуручује се иницијални тест (иницијална процена) у којем ће се испитити колико су ученици упознати са основим појмовима у предузетништву, примерима из окружења и свог подручја рада.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Препорука је да се настава реализује кроз пројектне задатке и истраживачки рад ученика зато је важно имати евиденције о свим продуктима ученика и водити рачуна да приликом рада у тиму или групи ученици имају различите улоге током времена како би сви имали једнаке прилике за достизање исхода и и евалуацију њиховог рада.

Много тога се може пратити, нпр. начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да је процес рада често важнији од самих резултата.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података. За овакав облик рада наставник треба да припреми листе за оцењивање које ће садржати јасне аспекте и идикаторе вредновања. Приликом оцене пословног плана, могу се кроистити већ постојећи обрасци прилагођени узрасту и ученицчким постигнућима. Ученике упознати са свим инструментима и критеријумима који ће бити коришћени приликом оцењивања. У вредновању наученог користе се различити инструменти, на Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

Како се сваки истраживачки рад завршава презентацијом потребно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових вештина у припреми презентација. Ученици треба унапред да знају шта се прати приликом презентовања, а то су показатељи који се тичу садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, колико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционалне или декоративне...), начина излагања (да ли је довољно гласно, јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца (да ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реагују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да процене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.

Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, могу се пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив изборног програма: Производња угрожених врста дивљачи

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ